SELEKTIVNA ISTINA- Radisav S.Nedović, Pantelija M.Vasović

1

RADISAV S. NEDOVI] Â PANTELIJA M. VASOVI]S E L E K T I V N A I S T I N A

2

Izdava~ki odbor

Milo{ URO[EVI], Aleksandar – Leko RAJOVI], Milo{ NE[OVI], Rajko BARALI], Veqko NEGOVANOVI],

Slobodan NE[KOVI], Veli~ko RADOVI], Bogdan KLASANOVI], Jovi} \UKI] i Dragoqub VUÎ]EVI]

RecenzentDragoqub S. SUBOTI], profesor

Za izdava~eAndrija BAJI]

Milo{ URO[EVI]

Izdava~i„JEL-MIL“, {tamparija „BAJI]“, â~akOP[TINSKI ODBOR SUBNOR-a, â~ak

OKRU@NI ODBOR SUBNOR-a, â~ak

Korice: Spomenik streqanim u Vojnotehni~kom zavodu u â~ku

(total i epitaf)

3

RADISAV S. NEDOVI]PANTELIJA M. VASOVI]

SELEKTIVNA ISTINA

ÂÂK, 2007.

4

UVODNE NAPOMENE

Istori~ari Goran Davidovi} i Milo{ Timotijevi}, u ne-koj svojoj „borbi za istinu“, pokloni{e ~itaocima jo{ jednusvoju publikaciju pod naslovom „Osvetqavawe istine – Doku-menta za politi~ku i vojnu istoriju â~ka 1938 – 1941“. Tompublikacijom i dokumentima koje objavquju saop{tavaju svojevi|ewe istine o tome {ta se de{avalo na ovim prostorima od1938. do kraja 1941. godine. Nije te{ko primetiti da ova dvoji-ca mladih qudi, oki}eni diplomama istori~ara, nadmeno delelekcije o tim doga|ajima ne izbegavaju}i da mnoge prikaù udrugom svetlu od onih kakvi su bili odabirawem i selekcijomdokumenata koje objavquju. U tom nastojawu oni se ne ustru~a-vaju da obezvrede i potcene rad publicista i istori~ara kojisu se u pro{losti bavili izu~avawem istorijskih zbivawa naovom prostoru pripisuju}i im da su se bili okupili oko KPJ iNOR–a i da u toj sredini za istori~are od struke nije bilo me-sta „po{to je ideologija potiskivala nauku i stru~nu sa-vest“.

Autori, u svom izboru, objavquju deo dokumenata dve su-protstavqene strane. Na jednoj su komunisti – kasnije parti-zanski pokret, koji je predvodila KPJ u oruànoj borbi protivokupatora, a na drugoj okupator sa strukturama koje su ga po-dràvale. To su: Qoti}ev pokret ZBOR, kome daju poseban pu-blicitet, zatim sve druge institucije vlade Milana Nedi}a,ukqu~uju}i vojne jedinice SDS i SDK. Sve te strukture bile suu slu`bi okupatora i sa wim su se u potpunosti integrisaleu borbi protiv partizanskog pokreta. Tu je i ravnogorski po-kret, koji se deklarisao kao antifa{isti~ki, ali koji se uborbi protiv okupatora pasivno odnosio. Sve ove strane u suko-bu autori ravnopravno tretiraju, bez obzira {to su jedni vo-dili oruànu borbu protiv okuptora, a drugi bili sa okupato-rom rame uz rame i borili se protiv onih koji su se osmelili dapucaju na okupatorske oruàne snage. Te sukobe Davidovi} i Ti-

5

motijevi} tretiraju kao bratoubila~ki rat, iako su se oniodigravali u situaciji gde je okupator pruào punu podr{kujednoj strani.

Po okupaciji na{e zemqe, okupacione vojne jedinice zave-le su drasti~an teror nad stanovni{tvom, naro~ito premaonima koji nisu prihvatali uslove takvog ìvqewa. Naredba-ma okupacione vlasti, koje su izdavane svakog dana i jedna dru-gu dopuwavale, od stanovni{tva je traèna ropska pokornost.Za nepo{tovawe tih naredbi, sledila su streqawa ili ve{a-wa. Kao uspomena na tu vladavinu podse}aju strati{ta naigrali{tu Fudbalskog kluba „Borac“ u â~ku, potom u Vojnotehni~kom zavodu u â~ku, na Kru{iku u Vaqevu... spaqeni Gor-wi Milanovac, bombardovawe razorenog â~ka, mnoge razru{enei popaqene seoske ku}e...

Oteàvaju}a okolnost za patriotsko orijentisano sta-novni{tvo bila je {to su ti zlo~ini okupatora podràvaniod kvislini{ke vlasti, ~iji su nosioci bili Milan A}imovi},Milan Nedi}, Dimitrije Qoti} i mnogi wihovi sledbenici.Nisu oni videli ni{ta lo{e {to je okupator oterao u zaro-bqeni{tvo preko 350.000 Srba, {to se imovina, dràvna i pri-vatna, transportuje u Nema~ku, {to se pale i razaraju sela igradovi, {to se za nepokorne gra|ane osnivaju koncentracionilogori, gde se na najdrasti~niji na~in oduzimaju wihovi ìvo-ti. I pored takvog postupawa okupatora, kvislinzi su upu}i-vali poruke narodu – da su Nemci prijateqi Srba i da }e nema~-ki Rajh Srbima obezbediti evropsku budu}nost. Te{ko je razu-meti da se danas ti saradnici okupatora ne osu|uju i da im sedaje isti tretman kao onima koji su se oru`jem borili protivtog nepijateqa.

Nisu ~itaoci „Osvetqavawa istine“ mogli saznati pra-vu istinu o saradwi Draè Mihailovi}a i wegovog ravnogorskogpokreta sa okupatorom i wegovim saradnicima. Nisu im do-stupna dokumenta o pregovorima koje je Mihailovi} vodio saMilanom Nedi}em, o novcu koji je od wega primio, i pregovorimakoje je vodio da zajedni~ki likvidiraju komuniste – partizan-ski pokret. Nema dokumenta o pregovorima koje je vodio sa Nem-cima, traè}i od wih naoruàwe i davawe ponude da zajedni~-kom akcijom likvidiraju partizanski pokret. Nije vi{e spor-no da je Mihailovi} bio ve}i antikomunista nego antifa{i-sta. Izme|u te dve opcije on se opredelio za prvu. Nije hteo da

6

puca na Nemce, ali je zato ~inio sve da uni{ti komunsite isve one koji su se sa wima na{li u istom stroju. I nije àlio`rtve u redovima sopstvenog naroda.

Po ponovnoj okupaciji slobodne teritorije krajem 1941.godine Mihailovi}evi odredi, u saradwi sa okupatorskim jedi-nicama i jedinicama svojih saradnika, postali su glavni fak-tor u rasturawu i uni{tewu partizanskih odreda. Predwa~i-li su u hap{ewu partizanskih boraca, wihovih saradnika i wi-hovoj masovnoj predaji Nemcima. U toj prqavoj aktivnosti, ko-je su ~etnici ~inili prema borcima NOR-a, od Davidovi}a i Ti-motijevi}a saznajemo da su to radili samo – legalizovani ~et-nici, {to ne odgovara istini. Istina je da na ~a~anskom pod-ru~ju nije postojala ni jedna ~etni~ka formacija, koja tada ni-je ubijala, robila i predavala partizane Nemcima – bilo da jeta formacija bila legalizovana ili ne legalizovana. Bilanste saradwe bio je koban za partizanski pokret. Podaci kazujuda ~etnici u jesen 1941. godine oko 1.200 partizana, pripadnikaOdreda „Dr Dragi{a Mi{ovi}“, pohvatali i predali Nemcima.Od tog broja u jesen te godine streqano je 449 boraca. Streqaweje vr{eno na Kru{iku u Vaqevu, u Vojnotehni~kom zavodu u â~-ku, u Kragujevcu, Gorwem Milanovcu, u logoru na Bawici u Beo-gradu... Pored toga, ~etnici su u novembru i decembru 1941. godi-ne na terenu ~a~anskog kraja ubili ili zaklali 169 boraca iwihovih saradnika (Vidi „Zatamwenu istinu“, str. 92 – 152).

U toj hajci na uni{tewu partizanskog pokreta, poredboraca koji su bili u Odredu, na udaru su se na{li svi oni kojisu pokazivali ma kakvu naklonost prema ovom pokretu, naj~e-{}e ~lanovi porodica boraca. Gotovo da nije bilo osobe koja jepokazivala naklonost ovom pokretu a da nije privo|ena, pri-tvarana, saslu{avana, ili na neki drugi na~in progawana imaltretirana. Mnogi su otpu{tani iz dràvne slu`be, a |a-ci su izgoweni iz {kolskih klupa; re~it je podatak da su samoiz â~anske gimnazije iskqu~ena 142 u~enika, koji su uglavnomgubili pravo na daqe {kolovawe, a ve}i broj wih prinudno jesproveden u Vaspitni dom – logor u Smederevskoj Palanci. Mno-gi pripadnici partizanskog pokreta, koji na neki na~in nisustreqani ili se na{li u logoru, ve} slede}e godine su upu}iva-ni na prinudni rad u rudnike i fabrike, koje su radile za potre-be nema~kog Rajha. Imovina u~esnika NOR-a nije bila ni~im za-{ti}ena. Ona je uzimana za potrebe protivni~kih vojnih

7

formacija, ali su je otimali i prisvajali i pojedinci. Nasceni je bila op{ta pqa~ka: uzimao je koliko je ko hteo a da zato nije bilo nikakve odgovornosti. Kao {to nisu bili za{ti-}eni qudi koji su pripadali ovom pokretu, tako nije ni – wiho-va imovina.

To je bila slika nasiqa i terora nad onima koji su se usu-dili da uzmu pu{ku u ruke i da je upere protiv okupatora, kojije nemilosrdno uni{tavao srpski narod i wegovu imovinu. Izo-stavqawem dokumenata o tome, stvara se zatamwena i la`naslika o ulozi koju su pojedine vojne formacije imale u tim do-ga|ajima, i prikrivaju patwe i stradawa naroda, u jesen 1941.godine, te{ke i masovne.

Davidovi} i Timotijevi} su izbegli da kaù istinu o ak-tivnosti KPJ u pripremama naroda za ustaanak 1941. godine.Wihova tvrdwa da su ~lanovi KPJ imali dobre odnose sa nema~-kim vojnicima sve do napada nacisti~ke Nema~ke na SovjetskiSavez i da su po nalogu Kominterne pristupili organizovawuustanka besmislene su. Op{te je poznato da je KPJ od pojave na-cizma u Nema~koj i fa{izma u Italiji, upozoravala na opa-snost koja preti slobodoqubivim narodima od tih ideologija.Po napadu Nema~ke na Jugoslaviju i brzoj okupaciji zemqe, KPJje orgnaizovano radila na pruàwu otpora agresoru, i potompripremama za oruànu borbu, a napad Nemaca na SSSR bio jeprelomni trenutak za otpo~iwawe borbe. O tome svedo~e mnogiproglasi CK KPJ i drugih niìh organa Partije. Ustani~korukovodstvo na podru~ju ~a~anskog kraja, [tab Odreda, {tabo-vi bataqona, Okru`ni i sreski komiteti KPJ obnarodovali suvi{e proglasa i saop{tewa kojima su pozivali narod na usta-nak, koje Davidovi} i Timotijevi} u svojoj publikaciji nisu nipomenuli. Kao da nisu ni postojali! Da li je to slu~ajno?

Zna~ajnu ulogu u vreme ustanka svojim saop{tewima pru-ìlo je i Dru{tvo srpskih pisaca i umetnika antifa{ista.Oni su u svojim saop{tewima i proglasima ukazivali na pogub-no delovawe okupatora i wihovih saradnika, na neophodnostvo|ewa oruàne borbe. Ta saop{tewa imala su pozitivno dej-stvo na ustani~ke snage. Dru{tvo je delovalo na ~a~anskompodru~ju, ali o aktivnosti wegovih ~lanova Davidovi} i Timo-tijevi} ne pi{u. Kao da nisu ni postojali!

Nisu se u zborniku Davidovi}a i Timotijevi}a na{la imnoga dokumenta Komande mesta u â~ku, koja je, pored proble-

8

ma koji su vezani za oruànu borbu protiv okupatora, imala imnogo drugih aktivnosti u vezi sa ìvotom gra|ana: pomo} uishrani i obnovi domova koje je okupator popalio ili razorio.Mnogo se staralo o formirawu i radu narodnih kuhiwa, za pre-ìvqavawe izbeglica i sirotiwe, ina~e mnogobrojnih. U ovojpublikaciji nema ni Ambulantnog dnevnika bolnice u Gu~i,koji svedo~i o radu ove zdravstvene ustanove pod partizanskomkontrolom. Taj dnevnik re~ito svedo~i da su se u ovoj bolnicile~ili, ne samo partizani, ve} i ~etnici, pa ~ak i zarobqeninema~ki vojnici. Le~eni su ~etnici ovde i u vreme najve}eg su-koba koji se vodio izme|u dve suprotstavqene vojne formacije,{to govori o humanosti prtizanskog pokreta.

Nema u objavqenom Davidovi}evom i Timotijevi}em zbor-niku mnogih dokumenata o partizanskim oruànim akcijamaprotiv okupatora u ~a~anskom kraju u prvim ustani~kim da-nima, u vremenu kada ~etnici nisu bili spremni za oruànuborbu. O ovoj partizanskoj aktivnosti svedo~e i mnogi nema~-ki izve{taji, kao i izve{taji Nedi}eve vlasti i drugih wego-vih institucija i ustanova. Nisu Davidovi} i Timotijevi}ova dokumenta objavili, izuzev malog broja. Neobjavqivawemmnogih ovih dokumenata, verovatno se èlelo da se partizan-ska aktivnost prikrije – kako bi se oba ustani~ka pokreta do-vela u istu ravan i da se ne sazna koje su ustani~ke formacijeprimorale povla~ewe nema~kih jedinca iz vi{e gradova zapadneSrbije.

Nisu se Davidovi} i Timotijevi} postarali da ~itaoci-ma ponude raspoloìva dokumenta o tragici – stradawu pri-padnika NOP-a po uni{tewu slobodne teritorije u decembru1941. godine. Oni, samo u globalu, prikaza{e broj tih `rtava,bez komentara ili uobi~ajene osude, {to, ina~e, ~ine kada su upitawu, „komunisti~ki zlo~ini“. Nisu se interesovali za wi-hove sudbine i o na~inu wihovih pogubqewa. Nije ih intereso-valo kako je Milan Zver sekirom, koju je stalno nosio za poja-som, likvidirao svoje `rtve. Nisu hteli da znaju kako je usmr-}ena mlada u~iteqica Radojka Filipovi} u Parmencu, ili ka-ko je @arko Bori{i} traìo od Gvozdenije Mi}ovi} iz Trbu{a-na da sama donese odluku o tome koga sina da joj streqaju, a ko-me da po{tede ìvot. Mnogo je takvih slu~ajeva, koji svedo~e otragici umirawa, koje su mogli da na|u u kazivawima preì-vqenih, koje su im bila dostupna.

9

Prime}eno je da je delimi~no vr{ena selekcija dokumena-ta i kod Qoti}evog „Zbora“. Nisu {tampana neka dokumentakoja u negativnoj konotaciji prikazuju ovaj pokret i neke li~-nosti ovog pokreta, koje se sada prikazuju.

Lepu selekciju dokumenata autori su vr{ili kod odabi-rawa memoarske gra|e. Uzimali su izjave i kazivawa osoba kojesu im odgovarale po svom politi~kom mi{qewu. Mnogo su se po-uzdali u svedo~ewa @ivote Ili}a. Wemu su posvetili desetstranica svoje kwige (508–517). Da podsetimo ~itaoce da suovom svedoku autori poklonili svoju pa`wu u svojoj kwizi „Za-tamwena pro{lost“. Wegova kazivawa o zlo~inima komunistauzimana su kao validna, koja su potkrepqivala ono {to su au-tori sami govorili. On im je svedo~io kako su komunisti stru-jom visokog napona mu~ili zatvorenike, kako su ènama sipalisonu kiselinu u vaginu, o komunisti~kim logorima na petne-stom horizontu u rudniku Trep~a, o èstokim borbama ~etni-ka na oslobo|ewu â~ka 1944. godine, gde su ~etnici zarobili1.526 Nemaca, uz mnogo drugih izmi{qotina. Iako smo na ovelaì i izmi{qotine ukazali u na{oj kwizi „Zatamwenaistina“, autori wegova kazivawa i daqe smatraju pouzdanim,jer se wihova kazivawa podudaraju i na istoj su razini.

Na stranici 505 „Osvetqavawa istine“ nalazi se svedo-~ewe Du{ana Dragovi}a. On kazuje da je polovinom juna 1941. go-dine u Vasovi}a bagrewaku u Grabu odràn zbor gra|ana, koje jeorganizovao predsednik op{tine Mihailo Milinkovi} i da jena tom zboru pro~itan proglas kraqa Petra Kara|or|evi}akojim je pozivan narod u borbu protiv okupatora. I ova kaziva-wa autori uze{e kao validna, iako nisu zasnovana na ~iweni-cama. îwenice govore druga~ije: Prvo – Mihailo Milinkovi}1941. godine nije bio predsednik grabske op{tine, {to se moèvideti iz kwige autora „Zatamwena pro{lost“. Drugo – auto-rima je poznato da je Draà Mihailovi} tek krajem avgustauspostavio vezu sa izbegli~kom Vladom, pa, samim tim, i sakraqem Petrom ££. Do tada nikakve veze izme|u Mihailovi}a ikraqa nisu postojale. Zna se i to da izbegli~ka vlada nije bi-la za to da se u Jugoslaviji diè ustanak, cene}i da za takvuborbu jo{ ne postoje uslovi. To zna~i da takav proglas nije mo-gao ni postojati, ali ga autori prihvati{e kao da je posto-jao, ~ime se obmawuju ~itaoci i ~etni~ki pokret prikazujekakav nije bio.

10

U predgovoru kwige autori se kriti~ki osvrnu{e na pu-blikaciju „Zatamwena itina“, koja je usledila kao reagovawena wihovu trotomnu publikaciju „Zatamwena pro{lost“. Onine poku{vaju da ospore, ili da daju neki odgovor na kriti~kekonstatacije iznete u „Zatamwenoj istini“, {to se o~ekiva-lo, jer takvih primedbi nije moglo ni biti. U nedostatku ta-kvog reagovawa oni, pokazuju}i svoju veli~inu, dosta nadmenoproglasi{e „Zatamwenu istinu“ „ideolo{ko – propagandnombro{urom“, uz dodatak da je ona satkana od „zastra{uju}e ide-olo{ke ostra{}enosti i govora mr`we koja izlazi sa gotovosvake stranice ove bro{ure“. Uz te konstatacije, oni se obru-{i{e na autore ove publikacije, poku{avaju}i da ih kao qudedegradiraju, ulaze}i u wihovu ìvotnu pro{lost. Nisu htelida polemi{u o onome {to je izneto na stranicama kwige. Mo-`da su o~ekivali da }e na wihova kazivawa kao istori~ara svelaì koje oni iznose biti odmah kao takve prihva}ene. Nisupoku{ali da objasne od kuda na stranicama u wihovim publi-kacijama izmi{qotine i laì na koje ~italac moè da se gro-zi, kao {to su pri~e o komunisti~kim zlo~inima; o podrumu ukojem je prona|eno osamdeset le{eva sa odse~enim glavama, a dane objasni{e {ta se desilo kasnije sa tim prona|enim le{evi-ma, da li neko utvrdi ko su ti pobijeni i gde te le{eve pokopa-{e oni koji su ih prona{li. Tu su i pri~e o mu~ewima u komuni-sti~kim zatvorima: o mu~ewu sa strujom visokog napona, kojane ubija, ve} samo rastresa nerve i telo, o ènama kojima je uvaginu sipana sona kiselina, a one ostale ìve, ili pri~a o ko-munisti~kim logorima na petnestom horizontu u rudnikuTrep~a u Kosovskoj Mitrovici, gde zatvorenici po pet godinanisu videli svetlosti ni dana. Tu su i pri~e o ~etni~kom he-rojstvu; kada su na ulicama â~ka oktobra 1941. godine vodiliuli~ne borbe sa tenkovima i gde je bilo na stotine mrtvih,kao i pri~e o èstokim ~etni~kim borbama na oslobo|ewu â~-ka 1944. godine, gde su ~etnici zarobili ni{ta mewe nego 1.526Nemaca, a da je NOVJ upala u â~ak bez borbe po nema~kom napu-{tawu grada. Ne htedo{e da kaù da su jedinice NOVJ i jedi-nice Crvene armije 1944. godine 39 dana vodile èstoke borbena liniji fronta od Bresnice do Kablara, i da je na tom fron-tu poginulo 542 borca NOVJ i 464 borca Crvene armije.

Posebno su bedni i jadni wihovi podaci dati u spiskovi-ma usmr}enih u toku Drugog svetskog rata, koji se naj~e{}e

11

prikazju kao `rte komunista. Nisu se postideli da se na timspiskovima na|u osobe upisane po dva i tri puta, sa podacimada su ih komunisti ubili ili na neki drugi na~in likvidira-li, ili da se na tim spiskovima na|u osobe koje su umirale pri-rodnom smr}u od jedne do pet decenija po wihovom ogla{ewu mr-tvim.

Mnogo je toga napisano na {ta Davidovi} i Timotijevi}nisu èleli da daju svoj odgovor. Zbog toga ~ovek mora da se zapi-ta da li osobe koje nisu idejno – politi~ki ostra{}ene , kakosebe èle da prikaù, mogu da se sluè ovakvim laìma i izmi-{qotinama. O~ito je da oni ne samo da su ideolo{ko - politi~-ki ostra{}eni, ve} su nabijeni dubokom mr`wom prema KPJ iNOP-u. Jer, bez postojawa takve ostra{}enosti i mr`we u wi-hovim kwigama ne bi se na{le takve izmi{qotine i laì.

Nu`no je napomenuti da jugoslovenski NOP nije bio u lo-kalnom okviru antifa{isti~ki, on je bio zna~ajni segmentantifa{isti~ke koalicije, koju su ~inile SSSR, Velika Bri-tanija i SAD-u kome su se na{le mnoge druge zemqe sveta. î-tav svet je odavao priznawe NOP-u Jugoslavije. Jugoslavija jepo dorpinosu koji je dala antifa{isti~kom frontu postalaugledan ~lan OUN. îtav svet je taj doprinos duboko cenio. Na-àlost, on je prestao da se ceni u napa}enoj Srbiji. Danas ~i-tav antifa{isit~ki svet slavi dan pobede nad fa{izmom,ali Srbija ga ne slavi. Za{to? Srbija ga ne slavi, jer pliva uvodama ideologije koja je bila na strani protiv antifa{i-sti~ke koalicije u toku Drugog svetskog rata. Govoriti danaso ~etnicima, nedi}evcima, qoti}evcima u pozitivnom svetluje jedna velika zabluda, jer su se ti pokreti u toku Drugogsvetskog rata nalazili na strani koja je izgubila rat. Ratkoji je odneo mnoge `rtve me|u slobodarskim narodima.

Radi ~italaca, a radi i autora i wihove nadmenosti,treba napomenuti da je na{a „ideolo{ka bro{ura“ na javnimpromocijama odrànim u â~ku, Gu~i, Gorwem Milanovcu i Be-ogradu, na kojima je u~estvovalo dosta gra|ana, me|u kojima jebilo istori~ara, doktora nauka i akademika, dobila visokuocenu, a takvu ocenu daju i gra|ani koji se svakodnevno obra}a-ju autorima u Op{tinskom odboru SUBNOR-a, koji je izdava~ove „bro{ure“.

Ova „ideolo{ka bro{ura“ je {tampana u tiraù od 1.500primeraka, gotovo je sva razdeqena, pa se razmi{qa o {tampa-

12

wu drugog izdawa. Sve to govori kako je ona ocewena od ~itala-ca. Moramo da istaknemo i to da joj posebnu vrednost daje i to{to su kwigu finansirali gra|ani svojim sredstvima, a ne izbuxeta institucija koje gra|ani pune porezima, kako se obja-vquju kwige Davidovi}a i Timotijevi}a.

Zavr{avaju}i ove uvodne napomene, potrebno je jo{ jednompodvu}i: U Srbiji su postojale dve ratom suprotstavqene oru-àne i politi~ke snage. Na jednoj su bili partizanski odredi,kasnije NOVJ, koje je predvodila KPJ. Na drugoj strani svi dru-gi okupqeni oko okupatora. To su snage pod kontrolom MilanaNedi}a, Mlana A}imovi}a, Dimitrija Qoti}a i Draè Miha-ilovi}a, izuzev {to odredi kojima je rukovodio Draà Mihai-lovi} nisu bili u ovoj grupaciji do po~etka novembra 1941. go-dine, kada su se sa wima u potpunosti ujedinili. Bilo je tu inekih sukobqavawa izme|u ravnogoraca i qoti}evaca, ali kadaje to trebalo, bili su opet zajedno u istom stroju protivNOR-a. Prema tome: jasno je da tu nema re~i o gra|anskom ratu,ve} se radi o otvorenoj kolaboraciji i saradwi sa okupatorom,gde su svi okupqeni oko okupatora vodili borbu protiv parti-zanskih odreda i jedinca NOVJ.

13

14

OKUPACIJA, TEROR I ZLOÎNI OKUPATORA

Davidovi} i Timotijevi}, u svojoj publikaciji, nisu na-{li za shodno da publikuju dokumentaciju koja govori o posledi-cama okupacije zemqe i mera koje je okupator preduzimao pro-tiv Srbije i porobqenog naroda. Zanemaruju i ~iwenicu da su svakasnija ratna zbivawa posledica okupacije.

Samom okupacijom razorena je Jugoslavija. Delovi wene te-ritorije su ustupqeni drugim susednim dràvama. Na terito-riji biv{e dràve formirano je vi{e nacionalnih dràva, a de-lovi Srbije ustupqeni su drugima. U Srbiji, okupator formiravladu, u kojoj su se na{li u najve}em broju pripadnici profa{i-sti~kih partija, koji su se prema okupatoru pona{ale, vi{enego prijateqski.

Od dana izvr{ene okupacije zemqe okupator je nastojao dasrpski narod obespravi i ekonomski osiroma{i. Bilo je, o~itojasno da Srbi treba da plate neke svoje „grehe“ iz pro{losti. Uzarobqeni{tvo je oterano oko 350.000 vojnika srpske nacional-nosit. Prema Srbiji su od prvih dana okupacije preduzimanedrasti~ne mere, koje do tada nisu preduzimane prema drugimokupiranim dràvama. Okupacioni uslovi ìvqewa zao{trilisu odnose izme|u razi~itih politi~kih stranaka i partija,koje su tada postojale. Stvarani su povoqni uslovi da se mnogepostoje}e protivure~nosti re{avaju oru`jem. Deobe su podgreja-ne. Pristalice Dimitrija Qoti}a, onda mnogi koji su se pri-klonili politici Milana Nedi}a i Milana A}imovi}a, stavi-li su se u slu`bu okupatora. Postali su okupatoru verni poma-ga~i i izvr{ioci svih wegovih zahteva, iako su oni bili upere-ni protiv svog naroda. Na drugoj strani formiran je NOP, kojimje rukovidila KPJ, kome su pristupali patriote, koji nisuprihvatali uslove ropstva i bili spremni za oruànu borbuprotiv okupatorskih jedinica.

Tu je i tre}a formacija, pod predvodni{tvom pukovnikaDraè Mihailovi}a, koga su kasnije po~eli nazivati „prvim ge-

15

rilcom Evrope“. On od prvih dana osnivawa ovih vojnih forma-cija, on me|utim, nije bio za aktivnu borbu protiv okupatora,obrazlaù}i taj svoj stav da jo{ nije vreme za ustanak i borbu,ra~unaju}i da }e rat re{iti velike sile. Brzo }e se pokazati daon nije bio za borbu protiv okupatora, jer se kasnije udruìo sawihovim jedinicama i ostalim okupatorskim saradnicima uborbi protiv NOP odreda sa kojima se nemilosrdno tukao.

Komadanti nema~kh vojnih jedinica svojim naredbama, za-povestima i saop{tewima od prvih dana okupacije osmi{qava-li su na~ine kako da ukrote srpski narod, kako }e mu naneti{to vi{e zla i `rtava. Wihove mere bile su drasti~ne: masov-na streqawa, ve{awa, paqewe domova i ~itavih sela, ru{eweku}a i ~itavih naseqa i gradova. U sprovo|ewu tih brutalnihmera imali su punu podr{ku vazalske vlade Milana Nedi}a, voj-nih jedinica koje su bile pod wegovom komandom i jedinica koji-ma su komandovali Dimitrije Qoti} i neki drugi kvislinzi,pri kraju ustani~ke godine i jedinice Draè Mihailovi}a.

Iako su se te naredbe vi{ih nema~kih komandi odnosilena ~itavu Srbiju, one su masovno primewivane na ~a~anskom pod-ru~ju, gde su snage koje su davale otpor okupaciji bile veoma ja-ke. Ovde su vr{ene masovne odmazde: streqawe rodoquba na sta-dionu fudbalskog kluba „Borac“ od àndrma, pod kontrolom ne-ma~kih jedinica, izvr{eno je me|u prvim u Srbiji. Re|ali su se

16

Spaqena ku}a Vuki}a Milo{evi}a u Rtarima 27. avgusta 1941. godine

zlo~ini, jedan za drugim: Venac u Lisi, Savinac, Kru{ik (Vaqe-vo), Dowa Trep~a, Ro{ci, Trbu{ani, Vojnotehni~ki zvod u â~-ku... Na svim tim strati{tima ubijali su rodoqube nema~kivojnici, ali i wihovi verni saradnici. Sve je to vr{eno po osno-vu naredbi i zapovesti okupatorskih komandi. Ta okupatorskadokumenta Davidovi} i Timotijevi} ne pomiwu, kao da nisu nipostojala i da od wih nije bilo nikakvih posledica. Pored `r-tava, primenom ovih naredbi, razorena su mnoga doma}instva, aGorwi Milanovac je pretvoren u ru{evine i zgari{te.

U lokalnim okvirima vojne okupatorske vlasti od prvihdana okupacije izdale su mnoge naredbe, zapovesti, saop{tewa iuputstva, po kojima je traèno ponizno pona{awe naroda. Kaoprva usledila je naredba o predaji oru`ja, municije i druge vojneopreme, zatim poziv da svi zaposleni moraju da se vrate u proiz-vodwu a nosioci vlasti, policija i sudstvo da ostanu na svojimradnim mestima. Usledio je zahtev da se obavezno pozdravqajupripadnici nema~ke vojne sile, da ih stanovni{tvo ne gleda samr`wom i da se prema wima oholo ne pona{a. Usledila je i za-brana okupqawa gra|ana u grupe ve}e od tri lica, i da se zabra-wuje {etwa korzoom u â~ku; tu su i zabrane odràvawa zboro-va i sli~nih okupqawa, slu{awe stranih radio-stanica... Mno-ge od ovih naredbi su saop{tavane plakatima ili nekim drugimpismenim obave{tewima, a ~esto su na ulicama od strane dobo-{ara objavqivana.

17

Okupator je Gorwi Milanovac pretvorio u zgari{te oktobra 1941. godine

Imaju}i ovo sve u vidu, s obzirom na te{ke posledice kojesu ostale primenom ovih naredbi i zapovesti na ~a~anskompodru~ju, nu`no jeda se makar jedan broj tih dokumenata objavi– kako bi ~itaoci bili upoznati koliko su mere bile drasti~-ne. Wihovim neobjavqivawem u zborniku Davidovi}a i Timoti-jevi}a izostao je prikaz najteìh zlo~ina koji su izvr{eni ujesen 1941. godine nad pristalicama NOP-a i na mnogim nedu-`nim gra|anima.

Mi ih, evo, iznosimo.

ODREDBE O IZVR[EWU PRIMIRIJA IZME\U NEMA^KEI JUGOSLOVENSKE ORU@ANE SILE, 17. APRIL 1941.

1. Na~elne odredbe:Potpisivawem ugovora o primirju Jugoslovenska oruàna

sila ima da kapitulira bezuslovno i odvodi se u ratno zarobqe-ni{tvo. Komandanti jedinica javi}e se u tom ciqu kod najbli-ìh nema~kih oficira.

2. Organizacija evakuacije zarobqenika:Trupe se imaju prikupiti po jedinicama tamo gde se nala-

ze. Dok se ne izvr{i predaja, jugoslovenski oficiri odgovornisu u punom smislu za disciplinu i red i zato ostaju kod svojihjedinica.

Prema vojnicima, koji se posle zakqu~enog primirja i iz-vr{enog prikupqawa udaqe iz svojih jedinica, primeni}e sesmrtna kazna.

3. Predaja oru`ja i celokupnog ratnog materijala (Odred-be o ratnom materijalu vidi u pojedina~nom prilogu):

Oru`je i ratni materijal ostaju na~elno kod odnosnih je-dinica. Ove }e ga predati tek kada to bude nare|eno od odre|enihorgana nema~ke oruàne sile.

* * *

....13. Predaja kopnenih i obalskih utvr|ewa:Sva kopnena i obalska utvr|ewa imaju se predati sa oru`-

jem, municijom, materijalom i planovima, kao i postrojewimasvake vrste.

...14. Odmetni{tvo:

18

Vojnim licima je zabraweno da napuste zemqu. Ko budeu~estvovao u borbi protiv sila Osovine, sa wim }e se postupitikao sa fanktirerom...

15. Jugoslovenska mornarica:Ratna mornarica ostaje u svojim lukama. Minska i obalska

zapre~avawa imaju se nazna~iti. Odbrambena postrojewa ratnemornarice imaju se predati. Izlaèwe trgova~kih brodova je za-braweno. Brodovi, koji se nalaze u vo`wi imaju se pozvati na-trag u jugoslovenske ili luke sila Osovine. Brod nosa~ aviona„Zmaj“ ima se predati.

16. Zabrana poletawa vazduhoplova:Vazduhoplovima je zabraweno poletawe. Svako poletawe

smatrat }e se kao neprijateqski akt.17. Sva ure|ewa i postrojewa vojne sile i privrede, ura~u-

nav{i i saobra}ajna sredstva, imaju se predati neo{te}ena.

Potpisano 17. aprila 1941 g. u 21 ~asPo zapovesti Vrhovnog komandanta nema~ke vojske:Arm. \enerala fon Vajhs, s.r.Po zapovesti Jugoslovenske oruàne sile:

Al. Cincar-Markovi}, s.r. \eneral Radivoj Jankovi}, s.r.

[Ferdo ûlinovi}, Dokumenti o Jugoslaviji, Zagreb, 1968, 374–6]

NAREDBA VOJNO UPRAVNOG KOMANDANTA U SRBIJIO POLICIJSKOJ VLASTI KOMANDANATA MESTAI KAZNAMA KOJE ]E IZRICATI STANOVNI[TVUOKUPIRANE SRBIJE ZA RAZNE VRSTE PRESTUPA,

APRIL 1941.

Na osnovu dodeqenih mi ovla{}ewa od strane Vo|e i Vr-hovnog komandanta nare|ujem slede}e:

1. Ukoliko delo ka`wivo po nema~kom pravu ima da budepresu|eno od vojnih sudova, na wega }e biti primeweno nema~kokrivi~no pravo. Vojni sudovi mogu da sude ka`wiva dela koja suizvr{ena pre ulaska nema~kih trupa. Gowewe nije obavezno.Prilikom su|ewa dela koja su izvr{ili maloletnici mogu ne-ma~ki sudovi kaznu koja preti da dosude nezavisno od godinastarosti zlo~inca ako se on po svome razvoju moè smatrati sta-rijim od osamnaest godina.

19

2. Smr}u }e biti ka`wen svako koji u zaposednutoj oblastipreduzme dela nasiqa ili sabotaè ma koje vrste protiv nema~-ke vojske i wenih pripadnika ili postrojewa.

3. Ko obustavi posao u nameri da o{teti interese nema~keposade, ko iskqu~i sa posla posloprimce ili ko vr{i druge ob-ustave rada, odnosno prekid poslovawa – bi}e ka`wen.

4. Skupqawe na ulici, proizvo|ewe i delewe letaka, pri-re|ivawe javnih skupova i povorki kao i u~estvovawa u wimazabraweno je i bi}e ka`wivo.

5. Protivnema~ke manifestacije svake vrste, naro~ito ne-prijateqske i uvredqive izjave zabrawene su i bi}e ka`wene.

6. Ko u novinama ili ~asopisima objavquje vesti koje mo-gu biti od {tete Nema~kom Rajhu, ili ~ije je objavqivawe zabra-weno od strane nema~ke okupacione vojske bi}e ka`wen.

7. Ko nenema~ke radio-stanice javno ili u nekome skupuslu{a, odnosno za to daje prilike, bi}e ka`wen. Izuzetak od to-ga ~ine nenema~ke stanice koje okupaciona vojska javno objavomdopusti.

8. Ko radio vesti, neprijateqske prema Nema~koj ili osta-le vesti protiv Nema~ke {iri – bi}e ka`wen.

9. Ka`wava}e se svaki nedopu{ten odnos sa ratnim ilicivilnim zarobqenicima koji se nalaze pod straòm nema~kihvlasti ili ~inovnika.

Vojni zapovednik Srbije

[Zbornik, NOR-a, tom H££, kw. 1, 98–99), AVNOJ Jugoslavije, 1983, str. 21–22]

ZAPOVEST KOMANDANTA ££ NEMA^KE ARMIJE OD 28. £¤1941. GODINE

Mesto Armiskog {taba, 28 £¤ 1941Komandant 2 armije

ZAPOVEST!

Pove}awe broja podmuklih prepada na nema~ke vojnike iz-iskuje najo{trije protumere. Samo brza i bezobzirna akcijaobezbedi}e odràvawe mira i sigurnosti, spre~i}e formirawebandi.

20

1. Iz jedne divizije bio je upu}en odred ka jednom srpskomselu sa ciqem da se izvr{i razoruàwe. Komandant odreda je sadrugim jednim oficirom i jednim narednikom izjahao napred ipri tome je bio napadnut od jedne komitske bande (u srpskimuniformama), pa je ubijen, a wegovi pratioci su te{ko raweni.Ovaj slu~aj dovodi do ovih zakqu~aka:

a) Na celokupnom srpskom prostoru posle zakqu~ewa pri-mirja nema vi{e ni jednog srpskog vojnika koji ima pravo da no-si oru`je.

b) Ko se i pored toga prona|e u srpskoj uniformi pod oru`-jem, stavqa se van granica me|unarodnog prava i ima odmah da sestreqa.

c) Pojavi li se u jednoj oblasti neka naoruàna banda tre-ba streqati i mu{karce sposobne za oru`je, koji su uhva}eni ublizini bande, ukoliko se ne moè sa sigurno{}u odmah ustano-viti da oni nisu bili u vezi sa bandom.

d) Svi streqani ima da se obese, a wihove le{eve ostavitida vise.

e) Pogre{no je uzimati taoce posle nekog prepada, i ovo niu kom slu~aju ne dolazi u obzir. Postupiti treba samo po ta~ka-ma a) – d).

2. Da bi se trupa sa~uvala od takvih podmuklih prepadanare|ujem:

a) U jo{ nesmirenim oblastima ne kretati se bez osigura-wa, naro~ito bo~nog.

b) Prilikom stanovawa po takvim oblastima treba predu-zeti mere ratnog obezbe|ewa.

c) U divizijskim podru~jima primeniti mot. odeqewa (ko-ri{}ewe motorizovanih kolona) koja }e u svako vreme bitispremna i koja }e se mo}i upotrebiti za sprovo|ewe mera sigur-nosti i odmazde.

d) U ugroènim mestima ista}i objave, kojima }e se stanov-ni{tvu skrenuti pa`wa na te{ke posledice u slu~aju napada(objave se {aqu odvojeno).

e) U ugroènim mestima, koje su posele trupe, odmah uzetitaoce (iz svih dru{tvenih slojeva), koje treba posle napada stre-qati i obesiti. Ovu meru odmah objaviti u tim naseqenim me-stima.

3. Gospoda komandanti divizija }e pri prepadima na tru-pe podrobno ispitati, da li pritom postoji li~na krivica do-ti~nog trupnog komandanta zbog wegovih postupaka.

21

U divizijskim izve{tajima o izvr{enim prepadima uveki odmah izve{tavati da su, i kako su izvr{ene bezobzirne mereodmazde zbog prepada.

Frhr1 v. WEICHS s. r.

[Zbornik NOR-a tom £, kw. 1, str. 329 – 330]

DOPUNSKA ZAPOVEST [TABA H£ ARMIJSKOG KORPUSAOD 29 £¤ 1941 GOD.

[tab H£ armiskog korpusa£c/£a

Mesto Korpusnog {taba, 29 £¤ 1941

1. Predwu zapovest neodlo`no saop{titi trupi.2. Moja nare|ewa iz ta~ke 2 korpusne zapovesti br. 9 ({tab

H£ arm. korpusa £a br. 606/41 pov. Od 27. £¤ 1941) dopuwujem, shod-no predwoj zapovesti, ovako:

a) Nare|ewe za streqawe talaca na prostoru nekog prepadamoè izdati samo oficir na poloàju komandanta bataqona (di-viziona) i vi{em.

Bude li jedinica neposredno napadnuta u naseqenom mestupobuweni~ke oblasti, iz kojeg su uzeti taoci, tad se streqawemoè izvr{iti po nare|ewu najstarijeg prisutnog oficira, stim da se odmah podnese izve{taj.

Na~elno o streqawu talaca sastaviti kratak zapisnik ko-ji ima da sadrì:

aa) ~iweni~no stawe;bb) imena talaca;sc) izvr{ewe streqawa.b) Ku}e i naseqa, iz kojih se pucalo, ima da se zapale.

S.

Komanduju}i general[Zbornik NOR-a, tom £, kwiga 1, str. 331]

Bv. KOTZFLEISCH s.r.

22

NAREDBE

Tih julskih dana su kao i u onda{wim zgradama seoskih op-{tina, bile vidno izlepqene naredbe nema~kog vojnog komandan-ta za Srbiju, generala [redera, u kojima je taj zlo~inac gotovouvek pretio smrtnom kaznom:

Smr}u ili robijom ne ispod tri godine bi}e ka`wen ko na-merno:

1.– za rat va`ne zalihe ili postrojewa svake vrste, naro~i-to plinska, vodena ili elektri~na postrojewa, brane, èlezni~ka,telegrafska i svetlosna postrojewa ukloni ili uni{ti,

2.– pomaè na zauzetoj teritoriji vojna lica koja nisu ne-ma~ka,

3.– na {tetu nema~ke vojne sile i Rajha prenosi vesti lici-ma ili vlastima izvan zauzete teritorije,

4.– prire|uje protivnema~ke skupove ili na wima u~estvuje,5.– u nameri da {kodi interesima nema~ke vojne sile ili

Rajha obustavqa posao, odvra}a radnike ili druge poziva da pre-stanu sa radom ili da ga napuste...[„Poèga“, str. 46]

IZ NARE\EWA DR TURNERA MILANU A]IMOVI]UOD 22. JUNA 1941. GODINE

Na osnovu posledwih ratnih doga|aja, molim da se odmah iz-vr{i, prema ranijem sporazumu sa Vama, hap{ewe svih vode}ih ko-munista... Istovremeno postarajte se da se jo{ tokom ove no}i po-hapse svi borci crvene [panije...

Radi lak{eg izvr{ewa ovih zadataka, postara}u se da se izratnog plena odmah stavi na raspolagawe srpskoj policiji potreb-no oru`je. Istovremeno o ovim merama bi}e obave{tene i nema~ketrupe s molbom da, u slu~aju potrebe, pomognu oko izvr{ewa zada-taka policije.

Na kraju èlim da Vam skrenem naro~itu pa`wu na varo{i:Ni{, Kragujevac, Uìce, â~ak i rudnike: Rtaw, Trep~a i Bor.

Umoqava se izve{taj o izvr{ewu.

[Zbornik NOR-a, tom £, kw. 1. str. 341–342]Za Vojnog zapovednika Srbije

Na~elnik upravnog {tabaTURNER, s. r. dràvni savetnik

23

ZA JEDNOG UBIJENOG NEMA^KOG VOJNIKA – 100 SRBA

Stalni napadi na nema~ke jedinice, krajwa nesigurnostna komunikacijama, sve ~e{}e i masovnije pogibije nema~kihvojnika, prisilile su nema~ku Vrhovnu komandu da upotrebimnogo ve}e snage u Srbiji. Hitler je smenio dotada{weg koman-duju}eg generala u Srbiji i na wegovo mesto, sredinom septem-bra, doveo iz Gr~ke generala Franca Bemea, sa wegovim {tabom18. armijskog korpusa. Iz Francuske je prebacio u Srbiju 342.diviziju, a iz Gr~ke jedan oja~ani puk, ne{to kasnije, 113. di-viziju sa Isto~nog fronta. Hitler je, preko generala Kajtela,izdao zlo~ina~ku naredbu koja predstavqa pravi genocid – da seu Srbiji, za jednog poginulog Nemca, ubiju 100, a za rawenog 50komunista! U nare|ewu od 16. septembra stoji zapisano:

„1. Stavqam u du`nost zapovedniku oruàne sile na Jugo-istoku generalu – feldmar{alu Listu da ugu{i ustani~ki po-kret u prostoru Jugoistoka...

2. vrhovna komanda vojske uputi}e na srpsku teritoriju,sem daqih posadnih trupa (isto tako i u Hrvatsku), najpre jednupe{adijsku diviziju, oklopne èl. vozove i trofejne tenkove, aizvr{i}e pripreme za dovo|ewe, u slu~aju potrebe, jo{ jedne di-vizije ~im takva jedna bude slobodna na Isto~nom frontu...“68

Na~elnik {taba Vrhovne komande, feldmar{al Kajtel,istog dana je razradio Hitlerovu naredbu i, sem ostalog, naredio:

„... Dosada{we mere preduzete na suzbijawu tog op{te ko-munisti~kog pokreta pokazale su se nedovoqnim.

Vo|a je sada naredio da treba svuda primeniti najo{trijemere, kako bi se pokret ugu{io u najkra}em roku...

[Zbornik NOR-a, tom 1, kw. 1. str. 427–428]

NAREDBA NAÊLNIKA [TABA NEMA^KE VRHOVNEKOMANDE OD 16 £H 1941. GODINE

Na~elnik {tabaVrhovne komande Glavni stan Vo|e, 16 £H [19]41(Br. 888/41 g. Kdos)WFST/Odeq. L. (IV Qu)Br. 002060/41 g. Kdos

24

Komunisti~ki ustani~ki pokretu okupiranim oblastima.

1. Od po~etka pohoda protiv Sovjetske Rusije izbilo je 5 ko-munisti~kih ustani~kih pokreta. Oblici pokreta razvijaju sepo~ev od propagandisti~kih mera i napada na pojedina~ne pri-padnike nema~ke oruàne sile, pa sve do otvorenog ustanka i {i-roko razvijenog partizanskog rata.

Utvr|eno je da je u pitawu jedan masovni pokret jedinstve-no rukovo|en iz Moskve; ovome treba pripisati odgovornost za na-izgled bezna~ajne incidente u oblastima dosada ina~e mirnim.

S obzirom na mnogobrojne politi~ke i ekonomske zategnu-tosti u okupiranim krajevima treba voditi ra~una o tome da na-cionalisti~ki i ostali krugovi iskori{}avaju ovu priliku dabi, prikqu~iv se komunisti~kom ustnaku, izazvali te{ko}e ne-ma~kim okupacionim snagama.

Na taj na~in nastaje sve ve}a opasnost za nema~ko vo|ewerata, koja se za sada ispoqava u obliku op{te nesigurnosti poposadne trupe i koja je ve} dovela do toga da su se morale odvaja-ti snage protiv glavnih àri{ta ustanka.

2. Dosada{we mere preduzete za suzbijawe tog op{teg ko-munisti~kog ustani~kog pokreta pokazale su se nedovoqnim.

Vo|a je sada naredio da treba svuda primeniti najo{tri-je mere, kako bi se pokret ugu{io u najkra}em roku.

Samo na taj na~in, koji se uvek uspe{no primewivao uistoriji podizawa mo}i velikih naroda, moè se ponova uspo-staviti mir.

3. Pri tom se ima postupiti prema ovim smernicama:a) Svaki akt uperen protiv nema~ke okupacione vojne si-

le, bez obzira na bliè okolnosti pojedinih slu~ajeva, mora sesvesti na to da je komunisti~kog porekla.

b) Da bi se nemiri ugu{ili u za~etku, moraju se pri prvojpojavi bez odlagawa primeniti najo{trije mere, da se na taj na-~in silom sprovede autoritet okupacione sile i spre~i daqe{irewe. Pri tome imati u vidu da jedan ~ove~ji ìvot u doti~-nim zemqama ~esto ne vredi ni{ta i da se zastra{uju}e dejstvomoè posti}i samo neobi~nom svirepo{}u. Kao odmazda za ì-vot jednog nema~kog vojnika mora se u tim slu~ajevima uzetikao op{te pravilo, da odgovara smrtna kazna 50 – 100 komuni-sta. Na~in izvr{ewa smrtne kazne mora jo{ poja~ati zastra{u-ju}i efekat.

25

Obrnut postupak, tj. zadovoqiti se u po~etku srazmernoblagim kaznama i pretwama sa poo{trenim merama u ciqu za-stra{ivawa, – ne odgovara gorwim na~elima i stoga ne prime-wivati ga.

c)...d) Doma}e oruàne snage na~elno se ne}e mo}i upotrebiti

pri sprovo|ewu ovakvih nasilnih mera. Wihovo oja~avawe po-ve}ava opasnost za sopstvene trupe, te od toga odustati.

Nasuprot ovome mogu se obilno dodeqivati premije i na-grade, da bi se na podesan na~in obezbedila pomo} od strane sta-novni{tva.

e)...4. ...

Za ta~nost izvoda KEITEL s.r.Fantmueller s.r.General{tabni kapetan

[Zbornik NOR-a, tom £, kw. 1. str. 431–432]

Pre svega radi se o tome da se u srpskoj oblasti osigurajusaobra}ajne linije i objekti va`ni za nema~ku ratnu privredu...

Za sve vreme sprovo|ewa ovih zadataka, stavqaju se sve voj-ne jedinice, koje se nalaze u krajevima ustanka i one koje }e se na-knadno dovesti, pod komandu komanduju}eg generala H¤£££ arm[ij-skog] korpusa, generala pe{adije Bemea. Jedino on ima izvr{nuvlast u krajevima ustanka, u duhu uputstva zapovednika oru-àne sile na Jugositoku“...

Na~elnik {taba Vrhovne komande nema~ke oruàne silegeneral – feldmar{al Kajtel je, razra|uju}i Hitlerovu naredbu,u svom uputstvu od 16. septembra rekao i ovo:

Dosada{we mere preduzete za suzbijawe tog op{teg komu-nisti~kog ustani~kog pokreta pokazale su se nedovoqnim.

Vo|a je sada naredio da treba svuda primeniti najo{trijemere, kako bi se pokret ugu{io u najkra}em roku...

[â~anski odred, str. 143]

Ovim uputstvom regulisan je postupak i pona{awe ne-ma~ke okupacione oruàne sile prema stanovni{tvu:

26

Nakon svega, opunomo}eni nema~ki komanduju}i general uSrbiji Beme pre{ao je u akciju. On se ve} 25. septembra 1941.obratio nare|ewem svojim jedinicama, u kome se, pored ostalog,kaè:

Srbija je u martu ove godine sramno pogazila ugovor o pri-jateqstvu s Nema~kom da bi s le|a napala nema~ke trupe koje suse prikupqale protiv Gr~ke.

Kao oluja prohujala je zemqom nema~ka odmazda.Mi smo se sa svim svojim snagama morali okrenuti novim

krupnijim ciqevima (tj. agresiji na SSSR – prim. autora).To je bio za Srbiju znak za nov ustanak (o~igledno se misli

da su prvi ustanak predstavqale demonstracije od 27. marta –prim. autora), (u) kome su kao `rtve pale ve} stotine nema~kihvojnika.

Ako ovde ne postupimo svim sredstvima i s najve}om bezob-zirno{}u, na{i }e se gubici pewati do neizmernosti.

Va{ je zadatak da prokrstarite zemqom, u kojoj se 1914.(godine) potocima lila nema~ka krv usled podmuklosti Srba,mu{karaca i èna.

Vi ste osvetnici tih mrtvih.Za celu Srbiju ima se stvoriti zastra{uju}i primer, koji

mora najteè pogoditi celokupno stanovni{tvo.Svaki koji blago postupa, gre{i o ìvote svojih drugova.

On }e biti pozvan na odgovornost, bez obzira na li~nost, i sta-vqen pod ratni sud.

[„â~anski odred“, str. 143]

NARE\EWE GENERALA BOEHME-A OD 10. H 1941.

Opunomo}eni komanduju}i general u Srbiji

£££ [ef vojne uprave/Qu Mesto stanovawa, 10. H 1941Br. 2848/41 pov.

Predmet: Ugu{ivawe komunisti~kog ustani~kog pokreta.

Dopune opunomo}enog komanduju}eg generala u Srbiji uznare|ewa na~elnika {taba Vrhovne komande oruàne sileWEST/Odelj. L IV/ÖU), br. 002060/41 g. Kdos od 16 IX 41.

1. U Srbiji je, usled „balkanskog mentaliteta“ i velikihrazmera komunisti~kih i nacionalno kamufliranih ustani~-

27

kih pokreta, potrebno izvr{avati nare|ewe Vrhovne komandeoruàne sile s najve}om strogo{}u. Brzo i bezobzirno ugu{iva-we srpskog ustanka pretstavqa doprinos nema~koj kona~noj po-bedi, {to se ne sme potcewivati.

2. Muwevitim akcijama treba u svim garnizonima u Srbi-ji najhitnije pritvoriti kao taoce sve komuniste, sve mu{kar-ce na koje pada sumwa, sve Jevreje i izvestan broj nacionali-sti~kih ili demokratski nastrojenih stanovnika. Taocima inarodu treba predo~iti da }e u slu~aju napada na nema~ke vojni-ke ili „folksdoj~ere“ taoci biti streqani.

Vi{a komanda LXV i {ef vojne uprave (za Beograd i Ba-nat) izve{tava}e o broju talaca svakog 10-og, 20-og i posledwegdana u mesecu (prvi put 20 H).

3. Bude li gubitaka me|u nema~kim vojnicima ili „folk-sdoj~erima“, teritorijalno nadle`ni komandanti sve do koman-danta puka zakqu~no, naredi}e odmah streqawe protivnika pre-ma slede}im stopama:

a) Za svakog ubijenog nema~kog vojnika ili „folksdoj~era“(mu{karca, ènu ili dete) 100 zarobqenika ili talaca;

b) Za svakog rawenog nema~kog vojnika ili „folksdoj~era“50 zarobqenika ili talaca.

Streqawe }e izvr{iti trupe.Po mogu}stvu treba za streqawe uzeti jedinicu koja je

imala gubitke.Kod svakog pojedinog slu~aja pretrpqenih gubitaka, u

dnevnim izve{tajima posebno nazna~iti da li je i u kome obimuizvr{ena odmazda, ili kad }e se izvr{iti.

4. Prilikom zakopavawa streqanih treba paziti da se ta-mo ne stvaraju srpska sveti{ta (hodo~a{}a).

Stavqawe krstova na grobove, ukra{avawe istih itd. tre-ba spre~iti. Zato treba sahrawivawa vr{iti namerno na usa-mqenim mestima.

5. Komuniste koje zarobe trupe u borbi treba na~elno, u ci-qu zastra{ivawa, na licu mesta obesiti ili streqati.

6. Naseqena mesta koja se moraju zauzimati borbom trebaspaliti, isto vaì i za ku}e iz koje se pucalo na trupe.

BÖHME s.r.General pe{adije

[Zbornik NOR-a, tom, 1, kw. 1. str. 502–503]

28

VLAST U SLU@BI OKUPATORA

Okupatorske jedinice imale su sveobuhvatnu pomo} i po-dr{ku u borbi protiv partizanskih odreda od vlade MilanaNedi}a i svih drugih struktura – dràvnih, policijskih, sud-skih. Predsednik vlade Milan Nedi}, odmah po dolasku na weno~elo 31. avgusta 1941. godine doneo je niz naredbi i uputstavau kojima je kanalisao borbu protiv komunista, ili „komuni-sti~kih bandi“, kako ih je nazivao. U toj borbi za uni{tewekomunista i celog partizanskog pokreta primewivao je naj-drasti~nije mere. Bile su to iste one mere koje je protiv ovogpokreta vodila okupatorska vojna sila. U toj prqavoj borbi,pored niz mera za uni{tewe pripadnika ovog pokreta, dobro supla}ene i nagra|ivane ubice, i oni drugi koji bi prijavili iliotkrili nekog od komunista ili, pak, pripadnika partizan-skog pokreta. Kao prioritet nad svim zadacima Nedi}eve vla-de bio je isti kao okupatora – uni{titi komuniste i wihovpokret. Ta borba bila je strogo koordinirana sa nema~kim ko-mandama.

Naredbe i uputstva koja je izdavao Milan Nedi} prime-wivane su na ~itavom podru~ju Srbije, pa i na ~a~anskom. Zbogtoga se one ne mogu iskqu~iti kao neva`ne. One su imale veli-ki uticaj na mnoge doga|aje za koje ~itaoci gra|e u zborniku,Davidovi}a i Timotijevi}a ne mogu saznati, pa se otuda stva-ra kriva slika o mnogim zbivawima. O toj saradwi svedo~e imnoga druga dokumenta Okru`nog i sreskih na~elstava.

Srpski kvislinzi, na ~elu sa A}imovi}em, Nedi}em i Qo-ti}em, zalagali su se za vazalni poloàj Srbije i srpskog naro-da prema Hitlerovom „novom poretku“ veruju}i u pobedu Tre}egRajha. Nastupali su demago{kom parolom da je mir uslov za op-stanak i da Nemci nisu neprijateqi srpskog naroda. Istupa-li su protiv jugoslovenstva, komunizma, Sovjetske Rusije i za-padnih demokratskih dràva. Pozivali su narod na uni{tewe

29

narodnoosobodila~kih snaga i {irili iluzije o nekoj sretnojdràvi, koju }e oni stvoriti uz pomo} Rajha, zanemaruju}i, pritom, ~iwenicu {to su svugde oko wih nicala grobqa koja sustvarale zlo~ina~ke bande ovih wihovih promotera, kojima suoni verno sluìli.

Donosimo nekoliko wihovih govora, iz kojih se moè vide-ti za {ta su se oni zalagali i kakvu su vernost pokazivaliprema svojim gospodarima, kao i koliko su brige poklawali srp-skom narodu u ~ije ime su nastupali.

IZJAVA MILANA A]IMOVI]A, KOMESARA ZA CIVILNUUPRAVU SRBIJE, BEOGRAD, MAJ 1941.

Odlukom zapovednika u Srbiji uspostavqena je civilnauprava u na{oj zemqi i nama je povereno da vodimo pojedinestruke dràvne uprave, u ciqu o~uvawa mira i reda i {to brèobnove privrednog ìvota u zemqi...

Prihvatili smo se toga te{koga zadataka, u ciqu da u ovomsudbonosnom vremenu pomognemo na{em narodu i olak{amo we-gov poloàj.

Verujemo, da }e ceo na{ narod odobriti na{u odluku, jeron je bio za iskrenu i lojalnu saradwu sa svojm velikim susedom,nema~kim narodom, sa kojim je bio u prijateqstvu i vazda odr-àvao prisne privredne i kulturne veze. [to je na{ narod dove-den sada u ovaj poloàj prema nema~kom Rajhu, to je bila èqanema~kog Rajha, koji je uvek isticao prijateqske namere premana{oj otaxbini, niti je pak to krivica na{ega naroda, nego jekrivica nekolicine wegovih upravqa~a, koji su ga uveli u ratbez potrebe i protiv wegovih interesa...[Novo vreme, br. 1. od 16. maja 1941]

30

GOVOR MILANA NEDI]A PRILIKOM DOBIJAWA INVESTITURE, 29. AVGUST 1941.

Gospodine vojni zapovedni~e,Prihvataju}i punomo}je, koje ste mi izvoleli izdati, ja

èlim na prvom mestu da Vam se zahvalim u ime srpskog narodai u svoje ime, {to ste omogu}ili da srpski narod dobije svojuvladu, koja }e autonomno voditi wegove poslove i brinuti se owegovoj sudbini.

Zahvaqujem Vam i na ovde iskazanom ta~nom opaàwu, dasrpski narod nema i ne}e da ima ni~eg zajedni~kog sa komuni-sti~kim izgrednicima, koji – podstrekivani stranom propagan-dom – ubijaju i pqa~kaju i sam srpski narod jedino u ciqu, da uzemqi stvore nered i time ugroze ìvot nevinog stanovni{tvai najbitnije interese naroda.

Predstavqaju}i Vam ovom prilikom svoje saradnike mo-lim Vas, gospodine vojni zapovedni~e, da verujete u moju i mojihsaradnika odlu~nu voqu, da prese~emo stvarawe anarhije u ze-mqi i obezbedimo joj u punoj meri mir, red i sigurnost.

U okviru novih mogu}nosti, koje nam pruàte da autonom-no vodimo poslove srpskog naroda, zaloì}emo se da budu}nostsrpskog naroda izgra|ujemo u lojaloj i prijateqskoj saradwi saNema~kih Rajhom, kao i sa wegovim predstavnicima u Srbiji,veruju}i da }e nema~ki narod pravilno shvatiti i oceniti ne-minovne potrebe srpskog naroda.

Nadamo se da }emo u najkra}em roku, sprovode}i potrebnereforme i organizuju}i srpske oruàne snage, sopstvenim sred-stvima zagarantovati red i mir u zemqi i na taj na~in omogu}i-ti povla~ewe nema~kih trupa koje }e se posvetiti svojim sop-stvenim zadacima. Srpski narod ne}e zaboraviti da se nema~kivojnik, i ako pobedilac, po svr{enim ratnim operacijama, ni-kome nije svetio i korektno se pona{ao prema srpskom narodu...

GOVOR MILANA NEDI]A, 2. SEPTEMBAR 1941.

... Da vrati zemqu disciplinovanom nacionalnom radu,vlada }e uvesti obaveznu slu`bu rada, pod rukovo|ewem posebnogministarstva rada. Ova slu`ba ima u isto vreme da bude velika{kola nacionalne discipline rada za zajednicu.

31

Kada povrati mir i obezbedi red, vlada }e se posvetiti da-qem privrednom i socijalnom izgra|ivawu Srbije, i na taj na-~in vlastitom jezgru srpskog naroda za wegovo jedinstveno i slo-bodno u~e{}e u budu}em mirnom izgra|ivawu Nove Evrope, zajed-ni~ke domovine, koja ima da pruì svakom narodu {iroke mo-gu}nosti za slobodan razvoj wegovih snaga na dobro celine.

Srpski je narod svestan da je sudbinski povezan za narodeEvrope i on je u ovom ratu umeo da oceni vite{ko dràwe nema~-kog vojnika. Na wegovo prijateqstvo on }e odgovoriti svojimprijateqstvom. Samo to odgovara vite{kom karakteru srpskognaroda. I ukoliko pre on bude vlastitim snagama savladao ru-{ila~ke elemente u svojoj sredini, utoliko }e se pre nema~kavojska posvetiti vlastitim zadacima.

Veliki Nema~ki Rajh, iako pobednik u ratu, ne}e da budeneprijateq srpskog naroda. On nam je danas povratio pravo naupotrebu narodnih znamewa: Grba i Zastave; verujemo duboko da}e sutra imati puno razumevawe za ìvotne potrebe srpskog na-roda.

Vlada ne}e ni jednog trenutka zaboraviti na te potrebe. Utome pogledu, kao i u pogledu zarobqenika, izbeglica i u pogle-du unutra{we uprave, vlada je samim preuzimawem svoje du`no-sti obezbedila poboq{awe uslova koji }e postepeno do}i do iz-raàja.

Ona stoga mora zahvaliti, u ime svoje i na{eg naroda, Ve-likom Nema~kom Rajhu i wegovim pretstavnicima u Srbiji navelikoj politi~koj uvi|avnosti kojom pravilno ocewuju duh ipotrebe srpskog naroda.

Odajemo javno priznawe i hvalu dosada{woj upravi kome-sara, koji su se zaloìli, nesebi~no i patriotski, u najteìm~asovima na{ega naroda posle katastrofe od {estog aprila, teublaìli pregoleme nevoqe, jad i ~emer obezglavqenog srpskognaroda. Stvarawe srpske vlade je vidan napredak u postepenompovra}awu srpskog naroda samom sebi. Ona je dobila {irokaovla{}ewa. Za wu i ceo srpski narod to zna~i ne samo ve}a pra-va, ve} i ve}e du`nosti prema samom sebi. Da ih do kraja ispu-nimo, to je na{ sveti zadatak i na{ spas.

[Govori generala Milana Nedi}a, str. 18–19]

32

GOVORI MILANA NEDI]A, DECEMBRA 1941.

... ûjte me sad: Moramo u~initi sve da ubudu}e u na{oj„Velikoj Srbiji“ bude krova, hleba i rada za sve dobre i ~estiteSrbe. Onda }e nam ona biti opet i mila i draga i svetla i jedi-na. Opet }emo se oko we jedine prikupiti i ne}e je nikakva buramo}i da poru{i, zbri{e i upropasti kao danas.

Srbi,Hajdete sa mnom, budu}nost je na{a. Pojavquje se sunce na

horizontu, ako je jo{ zubato, ipak je sunce. Laù vas dou{nici,koji vam stalno {apu}u kako su nam Nemci najve}i neprijateqii kako ho}e da nas istrebe, rasele i upropaste. Vi ne znate isto-riju, ali ja vam velim da je wihov ose}aj pravi~nosti vrlo bli-zak na{em. Treba samo da pokaèmo svu svoju dobru voqu i goto-vost u pogledu zavo|ewa reda i rada na na{oj obnovi. Uveren samda tada veliki nema~ki Rajh ne}e nam uskratiti mogu}nost da imi damo svoj prilog novom evropskom poretku. Nema~ka nije bi-la na{ neprijateq. Ona to nije ni danas, i zavisi od nas da nebude ni sutra.

Draga bra}o i sestre, Srbi i Srpkiwe,Poklonite mi i nadaqe veru, da vas Vlada narodnog spasa

povede srpskim nacionalnim putem sa koga ne}ete mo}i nikadavi{e skrenuti i propasti. Taj je put istorijski, narodni put,kojim su Srbi vekovima i{li, prav, {irok, ve} uravwen toli-kim srpskim pokolewima. Vaistinu vam kaèm: samo taj put vo-di vas danas sre}i, lep{oj budu}nosti i ve~itom ìvotu Srbadi-je.

[Govori generala Milana Nedi}a, str. 54–55]

DOLAZAK OKUPATORA U ÂÂK

Nemci su u â~ak u{li na slede}i na~in:

U ~etvrtak, 17. aprila 1941. godine, izjutra oko 8 ~asova,predsednik ~a~anske op{tine advokat Miodrag Vasi} napisao jenaredbu gra|anima â~ka, kojom obave{tava da je potpisana ka-pitulacija... Poziva gra|ane na lojalnost prema Nemcima i na-re|uje da se ostane kod svojih ku}a kao i da se ne prave nikakvineredi. Istovremeno je pozvao stanovni{tvo da do|e na trg radi

33

do~eka Nemaca istog dana u 10 ~asova. Ova naredba je objavqenapreko dobo{ara. U 10 ~asova istog dana u â~ak su do{li, na mo-tociklu sa prikolicom, jedan nema~ki podoficir i jedan voj-nik. Ovog podoficira je na trgu do~ekao jedan major BJV u sve-~anoj uniformi sa belim rukavicama, naoruàn pi{toqem, iizvr{io predaju grada u ime Jugoslovenske vojske. Motocikli-sta i podoficir su u â~ak do{li iz pravca Kraqeva, a zatimsu se vratili nazad. Nakon kra}eg vremena, u grad su, iz pravcaKragujevca, do{la jedna blindirana nema~ka kola, u kojima senalazio jedan oficir sa tri vojnika... I ovog oficira do~ekaoje isti major, zajedno sa komandirom àndarmerije Xidi}em ipredsednikom op{tine Vasi}em. Ova grupa Nemaca zadràla sekratko vreme i istog dana se vratila natrag. Sutradan su u â-~ak stigle jedinice u veli~ini jednog oja~anog puka raznih ro-dova vojske. Ove jedinice su bile sme{tene u obe biv{e kasarne,zatim u zgradama Gimnazije, Sokolskog doma, Osnovne {kole uCiganmali, Domu èlezni~ara i u zgrdi u kojoj se sada nalazibioskop „Sutjeska“. Nemci su odmah obrazovali krajskomandan-turu (okru`na komanda) i smestili je u zgradu Hipotekarnebanke. Wen prvi komandant bio je kapetan Gudelius, a wegov za-menik potporu~nik fon [tum...


NARE\EWE KOMANDANTA NEDI]EVE @ANDARMERIJEOD 7 £H 1941 GOD.

Dunavski àndarmeriski pukPov. J.V.Br. 108

10. septembar 1941 g.Beograd

Organzacija slu`be za suzbijawe komunisti~ke akcije.

KOMANDIRU.. . . . . . . . . @ANDARMERISKE ÊTE

Komandant àndarmerije sa £¤ Pov. J.V. Br. 194 od 7 sep-tembra 1941 g. dostvio je slede}e nare|ewe:

„Komunisti~ko-banditska razbojni~ka akcija na terito-riji Srbije, a naro~ito u wenim severo-zapadnim krajevima, po-

34

ja~ava se u tolikoj meri da je javna bezbednost u tim krajevimapostala jako ugroèna. Napadaji na dràvna nadle{tva kaoàndarmerijske stanice, srezove, poreske uprave, op{tine, pazatim privatne svojine, ubistva nevinih gra|ana, svakodnevnesu pojave. Ovom zlu mora se stati na put kako u interesu sada-{wice srpskog naroda tako jo{ vi{e u interesu wegove budu}-nosti.

Dosada{wa akcija na{e àndarmerije na suzbijawu ovekomunisti~ke banditske akcije nije dala zadovoqavaju}e rezul-tate. Razloga tome ima vi{e, a glavni su: nedovoqno naoruàweàndarma i slabo materijalno stawe. Vlada armiskog generalag. Nedi}a re{ila je da najodlu~nije i energi~no stane na put ra-zornoj akciji destruktivnih elemenata i povrati u zemqi red imir. Da bi postigla ovaj ciq upotrebi}e se najradikalnija sred-stva. Organizova}e se vojne jedinice potrebne ja~ine, koje }e saàndrmerijom i patriotskim organizacijama pristupiti ~i-{}ewu ugroène teritorije. Na snagu se stavqa ratno vojno za-konodavstvo.

Zbog toga je ba{ danas neophodna potreba da se gg. oficiri,podoficiri, àndarmi, i svako ko ose}a qubav za svoj narod, an-gaùju u ovom radu do krajwih granica kako fizi~ki tako i du-hovno...

Prema prikupqenim podacima o stawu na terenu, koje }ekomandanti odreda dobiti od upravnih vlasti i àndarmerij-skih stare{ina na terenu, preduzeti slede}e:

1.– Od upravnih vlasti zatraìti potpuno sigurne i odva-`ne qude, kojima staviti u du`nost da kao pregovara~i do|u udodir sa qudima koji se nalaze u {umi sa bandama i da ih pozo-vu na povratak ku}i, odnosno predaju vlastima. Ovi pregovara~imogu obe}ati svima onima koji se èle povratiti ku}i da im sene}e ni{ta desiti ako do sada nisu u~inili ni jedno teè kri-vi~no delo.

One koji se predaju, a da ne bi bili izloèni napadimabandita i komunista, prikupiti na jedno mesto i osigurati ih.

2.– Sve stare{ine da razvijaju {to ja~u obave{tajnu slu-`bu u ciqu saznavawa logora, bivaka i kretawa bandi. U tom ci-qu mogu komandanti odreda i vodnici (vo|e poternih odeqewa)ispla}ivati nagrade ovim licima od 500 dinara. Kad se sazna zamesto boravka bande, smi{qeno koncentracijom qudstva napa-sti bandu i uni{titi. Pribliàvawe logorima vr{iti u najve-}oj tajnosti, a napad izvr{iti u samu zoru.

35

3.– U slu~aju saznawa za kretawe bande, odmah izvr{itikoncentraciju qudstva prebacivawem kamionima, i nastojatida {to pre do|e u dodir sa bandom radi stupawa u borbu i wenoguni{tewa.

4.– U borbama sa banditima ima se uhapsiti svaki onaj ko-ji se preda i grupno kamionima ili automobilima, prebaciti zaBeograd.

5.– U toku no}i postavqati zasede na mestima za koje imasigurnih podataka ili verovatno}e da }e banda nai}i.

6.– Odmah po ~i{}ewu terena od bandi uspostaviti op-{tinske vlasti i àndarmeriske stanice. @andarmerijske sta-nice da ne budu slabije od 20 àndarma, a àndrme dobro naoru-àti, pored pu{aka i bombama i jednog do dva pu{komitraqeza.

7.– @andarmi sa reona vodova: Ku~evo, Petrovac, @agubi-ca, Despotovac, Jagodina, Kragujevc, Gruà, Gorwi Milanovac,Rudnik, Kosjeri} i Qubovija imaju svoju akciju upraviti upravcu teritorije na kojoj operi{u odredi, kako komunisti~kebande ne bi beàle na wihovu teritoriju.

8.– Komandanti odreda imaju se postarati za ishranu odre-da na terenu tako da im se hrana bezuslovno kuva dok su na jed-nom mestu, a za vreme pokreta da im se obezbedi rezervna suvahrana.

9.– Pitawe dnevnice za qudstvo regulisa}e se naknadno.10.– Da stare{ine obaveste sve pot~iweno qudstvo da sva-

kom ko uhvati ìvog ili ubije kojeg odmetnika ili komunistu –razbojnika, pripada tri hiqade nov~ane nagrade, a za vo|u25.000 dinara. Jedno lice moè da dobije vi{e nagrada.

11.– Svakom odredu pridodat je po jedan do dva kamiona zaprebacivawe qudstva.

12.– Za svaki odred bi}e odre|en po jedan lekar sa ru~nomapotekom.

13.– Saradwa sa ~etnicima i omladinom pokreta „Zbora“treba da je najte{wa. Saradwa sa ovima sastoji se u slede}em:

Svi ~etnici i omladinci koji dejstvuju na teritoriji od-reda pot~iweni su komandantu odreda. Komandant odreda je tajkoji }e nare|ivati sve {to treba da se radi na terenu i wegovanare|ewa ima da izvr{uju svi ~etnici i omladinci.

Ishrana ~etnika i omladinskih odeqewa bi}e zajedni~kasa odredom. Komandanti odreda kupova}e namirnice bilo od tr-govaca gde se to moè, bilo na terenu od predsednika op{tinaili kmetova, i ovim odmah ispla}ivati uzete namirnice. Ispla-

36

tu vr{iti na priznanice koje }e potpisivati najmawe dva licaprisutna.

Po{to se ra{~isti teren, komandanti odreda, u sporazumusa upravnom vla{}u i pretsednicima op{tina, formira}e kodsvake op{tine miliciju ja~ine najmawe 10 qudi. Za stare{inuodrediti jednog otresitog ~oveka iz mesta, po mogu}nosti podo-ficira.

Svaki oficir, àndarm, ~etnik, milicionar, koji budesara|ivao u odredu mora biti snabdeven legitimacijom. Obrascelegitimacije primi}e komandanti odreda, koji }e ih popunitii izdati qudstvu.

14.– Po{to se èli posti}i potpun uspeh ~i{}ewa terito-rije od razbojni~ko – komunisti~kih bandi, ostavqa se slobodnainicijativa stare{ini prema prilikama na terenu.

15.– Nemarnost, slabu zauzimqivost ili slabo po`rtvova-we stare{ina smatra}u kao sabotaù, dok }e po`rtvovani radbiti pohvaqen za primer ostalima. Za uspehe dava}e se i nov~a-ne nagrade.

16.– Komandanti odreda sla}e svakodnevno izve{taj o doga-|ajima u toku dana za predsednika vlade i ovu komandu. Ove iz-ve{taje slati preko sreskih na~elnika, pa i onda ako su isti ne-gativni.

Kod svakog odreda mora biti jedno lice koje govori dobronema~ki, radi eventualnog odràvawa veze sa nema~kim vojnimvlastima“.

Dostavqa se predwe na postupak i izvr{ewe.Sa ovim nare|ewem stavqaju se van snage nare|ewa ove ko-

mande Pov. J.V.Br. 96 od 3 i 104 od 7 septembra 1941. godine.

Dostavqeno svim komandirimai blagajniku Zastupa komandanta

potpukovnik

[Zbornik NOR-a, tom 1, kw. 1. str. 405–411]

37

NACRT UPUTSTVA NEDI]EVE VLADE OD 18. SEPTEMBRA1941. O MERAMA PROTIV PARTIZANA

MERE KOJE TREBA PREDUZETI PROTIV ODMETNIKA KOJI SE NE PREDAJU

1) Izvr{iti wihovu ucenu i to: vo|e uceniti poimeni~nosa po 100.000 dinara. ^lanove naoruànih bandi u op{te sa po5.000 din.

2) Konfiskovati odmah svu pokretnu i nepokretnu imovinuodmetnika i iz we ispla}ivati ove nagrade, kao i nakna|ivati{tetu koju oni pri~iwavaju. U ove svrhe konfiskovati i imovi-nu svih wihovih jataka, pomaga~a i hu{ka~a iz gradova ~ija se de-la utvrde.

3) Internirati odmah o~eve, bra}u odnosno sinove odmet-ni~ke (starije od 18 godina) kako bi oni sluìli kao taoci.

4) Prilikom zarobqavawa odmetnika kao npr. cigana izMeqaka, odmah ih slikati i objaviti u {tampi da svet vidi ko suti {to izigravaju nacionalne junake. Ovo isto u~initi i prili-kom hvatawa odbeglih robija{a, Jevreja i odmetnika drugih na-rodnosti.

5) U pogledu pod 1) objaviti da }e ~lan bande koji ubije ne-kog od odmetni~kih vo|a ili pomogne da se uhvati ili ubije po-red dobijene nagrade biti jo{ i amnestiran za svoja krivi~na de-la.

6) U pogledu oficira, podoficira ili vojnika iz oruà-nih odreda ili àndarmerije koji bi u toku akcije pre{li nastranu odmetnika primeniti i na wih odredbe iz ta~ke 2 i 3.

7) Sva ona vojna lica i ~inovni{tvo koje se pozivu za borbuprotiv odmetnika ne odazovu brisati iz reda dràvnih slu`beni-ka sa gubqewem svih prava u pogledu penzija, otpremnine itd. i,ako postoji opasnost da bi se ovi mogli pridruìti odmetnici-ma ili ih na ma kakav na~in mogli pomo}i, internirati ih.

8) Napregnuti sve sile da se stawe izbeglica poboq{a, aliu isto vreme obavestiti izbeglice da }e svako onaj koji bi odmet-nika na ma kakav na~in pomogao, biti izru~en vlastima one teri-torije sa koje je pobegao.

9) Internirati sve poznate aktivne komuniste naro~ito uBeogradu.

10) Preduzeti najenergi~nije mere protiv hu{ka~a po gra-dovima.

38

11) Da bi se spre~ila su{tinska hu{ka~ka politika odu-zeti sve radio aparate i zameniti ih javnim zvu~nicima koji biu svim grdovima bili postavqeni bilo po otvorenim bilo zatvo-renim mestima pogodnim da prime ve}i broj slu{alaca. Eventu-alno predvideti dozvolu upotrebe detektora kojim se jedino mo-è slu{ati Beograd.

[Zbornik NOR-a, tom,. 1, kw. 21, str. 75–76]

NARE\EWE M. NEDI]A OD NOVEMBRA 1941 GOD.

Predsednik Ministarskog saveta

Prilog uz akt opunomo}enogkomanduju}eg generala u Srbiji Qu. Br. 3345/41 pov.

Svima srpskim nadle{tvima i oruànim odredima!Vidni uspesi àndarmeriskih, dobrovoqa~kih i ~etni~-

kih odreda, preduzete mere nema~kih trupa i nastupaju}e godi-{we doba su nesumwivo uzroci {to su komunisti~ka akcija ban-di i sabotaè po~ele da se sti{avaju i {to }e se sve vi{e i vi-{e sti{avati. Usled toga predaju se pojedinim odredima mnogo-brojni ustanici, {tavi{e ~ak i ~itave grupe, pa bi htele ~ak ida im se pridruè. Nije iskqu~eno da su rukovode}i ~lanovibandi ~ak i preporu~ili ustanicima da se predaju, i to iz vrloprozirnih razloga, pa bi se naime ti elementi pri povoqnojprilici ponovno – i to mo`da jo{ na daleko gori na~in – upo-trebili za razorne i teroristi~ke akcije.

Da ne bi usled nedovoqnog poznavawa stawa i pogre{noshva}ene sentimentalnosti, ili iz bilo kojih drugih razlogado{dlo do toga da se krivci dana{we narodne nesre}e prikriju,pa da u pogodnoj prilici opet nasrnu na mir i poredak, i takougrozne sigurnost i imetak napa}enih gra|ana i wihovih poro-dica.

39

N a r e | u j e m:

1. Da se svi saboteri, wihovi potstreka~i, pomaga~i, komu-nisti – aktivisti, wihove pristalice i uop{te svi oni koji subilo re~ju ili delom, aktivno{}u ili pasivno{}u doprinelidana{woj narodnoj nesre}i, primerno i nemilosrdno kazne i usvakom pogledu onemogu}e;

2. Svi }e komandanti odreda, uz najte{we sadejstvo s poli-cijskim vlastima, proveravati svaki pojedini slu~aj predaje ipredavati krivce nadle`nim prekim sudovima. Me|utim one ko-ji nisu po~inili nikakvo ka`wivo delo, odnosno, koji su bilisamo zavedeni i prevareni ili prisilno mobilisani, predlaga-ti mi ih za pomilovawe, uz iscrpno obja{wewe;

3. Prebegle ne sme primati ni jedan odred u svoje redove.Oni koje pomilujem, dobi}e od mene re{ewe, da li i gde mogu stu-piti kao dobrovoqci;

4. U onim podru~jima gde se ne nalaze odredi, odnosno pre-ki sudovi, postupi}e u duhu ovog nare|ewa sreski na~elnici;

5. Gde god je tomogu}e, i po potrebi, obave{tava}e se nema~-ke mesne vlasti o svim donetim re{ewima i postupcima. S wi-ma biti u stalnoj saradwi;

6. Ovo nare|ewe }e dostaviti: gospodin zamenik ministraunutra{wih poslova, komandant àndarmerije, komandant do-brovoqa~kih odreda i {ef ~etni~kog {taba svima sreskim na-~elnicima i komandantima, odnosno vojvodama odnosnih oruà-nih odreda s napomenom, da se svi bezulslovno i najstroè ima-ju toga da pridràvaju.

Pretsednik Ministarskog savetaNEDI] s. r.

General

[Zbornik NOR-a, tom, 1. kw. 1. str. 619–620]

40

UPUTSTVO MILANA NEDI]A OD 22. NOVEMBRA 1941.KOMANDANTU @ANDARMERIJE O OBEZBE\EWU

@ELEZNI^KOG, DRUMSKOG, VODENOG I TELEFONSKO –TELEGRAFSKOG SAOBRA]AJA OD DIVERZIJA

I SABOTA@A PARTIZANA I PRIPADNIKA NOP-a

PREDSEDNI[TVO MINISTARSKOG SAVETABr. 11994

22 novembar 1941 godBeograd.

KOMANDANTU @ANDARMERIJE

Dosada{wi na~in obezbe|ewa saobra}aja i saobra}ajnihpostrojewa pokazao se nedovoqan i nemo}an da spre~i komuni-sti~ke bande u wihovoj razornoj akciji u vr{ewu dela sabotaè,koja su se prvenstveno ispoqila na prekidima redovnog èqe-zni~kog i suvozemnog saobra}aja, ru{ewu i kvarewu pogotovusvih va`nijih saobra}ajnih objekata.

Kako prema verovatnom povla~ewu komunisti~kih bandiiz {uma i sa terena u naseqena mesta, ne}e prestati wihovi da-qi poku{aji da ometaju u toku zime redovan saobra}aj, to je nakonferenciji odrànoj u Ministarstvu unutra{wih poslovaistaknuto nekoliko sugestija, kako i na koji na~in bi trebaloorganizovati rad àndarmerije i drugih raspoloìvih sredsta-va, radi o~uvawa redovnog saobra}aja u zemqi.

1. – @EQEZNI^KI SAOBRA]AJ

Na prvo mesto po svojoj va`nosti dolazi èqezni~ki sao-bra}aj i wemu se po svaku cenu mora obezbediti normalno funk-cionisawe. S obzirom na ovo, za wegovo obezbe|ewe mora se ulo-ìti najve}i trud i raspoloìva sredstva i upotrebiti najve}ibroj dobro naoruànog qudstva.

Kod Ministarstva saobra}aja preduzeti odmah sve potreb-ne mere da se izvr{i selekcija svih slu`benika, zaposlednihna vozovima (naro~ito ma{inista, loà~a, vozovo|a i ko~ni~a-ra), zatim na èqezni~kim stanicama (naro~ito saobra}ajne ~i-novnike i skretni~are) i najzad ~uvara pruga. Na ova mesta od-re|ivati samo sasvim pouzdane i ispravne slu`benike, po mogu-}ustvu mla|e qude, koji }e i po cenu ìvotne opasnosti, savesno

41

i marqivo obavqati svoju slu`bu i sve nepouzdane, kolebqive inaro~ito levi~arske elemente, odmah i bez izuzetka ukloniti isa ovih mesta i iz slu`be.

Osigurawe tunela i ve}ih mostova vr{iti àndarmerijomi qudstvom oruànih odreda, ~iji bi se broj imao urediti pre-ma va`nosti i veli~ini doti~nog objekta. Ova straà imala bibiti dobro opremqena i naoruàna, a prema potrebi snabdevenapu{ko-mitraqezima. U ciqu onemogu}avawa neopaènog prila-za ovim objektima pojedinaca i ve}ih grupa qudi, potrebno jeizvr{iti ~i{}ewe obli`weg terena se~om ve}eg korova, `buwa,drve}a, kao i uklawawem sveg ostalog {to bi ometalo pregled-nost terena.

Obezbe|ewa mawih mostova i ve}ih propusta imalo se vr-{iti seoskim straàma iz obli`wih sela, ~iji bi stav i ja~i-nu odre|ivao nadle`ni sreski na~elnik u sporazumu sa stare-{inama àndarmeriske jedinice i predsednikom doti~ne op-{tine, dok bi kontrolu ovih straà vr{ila àndarmerija.

Najzad, mawe propuste i èqezni~ku prugu ~uvali bi kaoi do sada ~uvari pruga, poja~ani potrebnim brojem seoskih stra-àra iz obli`wih op{tina, dok bi wihovu kontrolu vr{ileàndarmeriske patrole, koje bi ujedno vr{ile i obezbe|ewepruge i onemogu}avale weno ru{ewe. U ovom ciqu ima se apslut-no zabraniti svaki pe{a~ki saobra}aj èqezni~kom prugom iobznaniti da je svako nepotrebno prilaèwe èqezni~kimobjektima i pruzi skop~ano sa opasno{}u po ìvot.

2. – SAOBRA]AJ NA SUVOZEMNIM PUTOVIMA

Za{tita i obezbe|ewe suvozemnog saobra}a imalo bi se iz-vr{iti sli~no kao i èqezni~kog saobra}aja. Sa obzirom da nerspolaèmo ja~im motorizovanim odredima osigurawe saobra}a-ja na suvozmenim putovima i ovde bi u prvom redu morala bitiupotrebqena àndarmerija i qudstvo oruànih odreda, a zatimseosko i gradsko stanovni{tvo pod nadzorom i kontrolom orga-na upravnih vlasti i àndarmerije.

Obezbe|ewe ve}ih mostova na suvozemnim putovima ima sevr{iti isto onako, kako je to ve} predvi|eno za ve}e èqezni~-ke mostove i sve {to je tamo re~eno vaì i ovde. Isti je slu~aj isa osigurawem mawih mostova i ve}ih propusta.

Osigurawe pak samih putova imalo bi se vr{iti smi{qe-nom i dobro orgnaizovanom upotrebom putara, ~ija je du`nost da

42

se staraju o odràvawu putova i sigurnosti saobra}aja na wimai kojima bi zajedno obrazovali patrole, koje bi osiguravale i{titile odre|eni deo puta. Sastav i ja~inu gradskih i seoskihstraàra, kao i reon suvozemnog puta, koga }e oni obezbe|ivati,odre|iva}e sreski na~elnik u sporazumu sa àndarmerijom ipretsednikom doti~ne op{tine. Obilaèwe i kontrolu ovihovako obrazovanih patrola i starawe da oni vr{e slu`bu kakotreba orgnaizovao bi sreski na~elnik i komandir àndarmerij-ske ~ete od organa upravnih vlasti i àndarmerije.

3.– SAOBRA]AJ NA VODENIM PUTOVIMA

Obezbe|ewe saobra}aja na vodenim putovima ne pretstavqanikakvu te{ko}u i potrebno je samo dovoqno osigurati prista-ni{ta i wegova postrojewa i spre~iti dolazak nepozvanih licana plovne objekte, dok bi se istovremeno imala izvr{piti istroga kontrola svih lica zaposlenih na brodovima, odakle bez-uslovno ukloniti sve nepouzdane i sumwive slu`benike.

4.– TELEFONSKI I TELELGRAFSKI SAOBRA]AJ

Obezbe|ewe telefonskog i telegrafskog saobra}aja, t.j.svih telefonskih i telegrafskih postrojewa i linija imalo bise staviti u du`nost Ministarstvu po{ta i telefona, koje biisto izvr{ilo sa raspoloìvim qudstvom i na na~in, kojim bise postigli najboqi rezultati.

Dostavqaju}i Vam predwe, ~ast mi je umoliti Vas, Gospo-dine \enerale, da izvolite u smislu navedenih sugestija nare-diti organizaciju ovog vrlo va`nog i za dana{we prilike uspe-{nog rada, kako bi se obezbedio redovan saobra}aj u zemqi.

PRETSEDNIK MINISTARSKOG SAVETAArmijski |eneral,

Milan \. Nedi}

[Zbornik NOR-a, tom, 1, kw. 21. str. 159–161]

43

HRONOLOGIJA

19. jula 1941 godine komandiri àndarmerijskih ~eta uâ~ku i G. Milanovcu odràli su konferenciju u Preqini uciqu sporazuma i organizacije rada oko uni{tewa komunisti~-kih bandi. Na ovoj konferenciji bio je i na~elnik sreza Takov-skog. Tom prilikom saznali su da se komunisti~ka banda na ~e-lu sa Dr Katani}em Mom~ilom, privatnim lekarom iz â~ka, su-kobila sa Nema~kom vojskom u G. Gorevnici, srez Qubi}ski(Preqina), da je uhva}en vo|a Dr Katani} sa 12 drugova i da je uborbi poginulo 15 a ostali se razbegli po {umi. Ostatak razbi-jene bande krije se u srezu Qubi}skom i Ka~erskom i za wima setraga.

Izve{taj poslat od strane Sreskog na~elstva sreza Tr-navskog.

[Materijal VII, kut. br. 52 – 13/2 – 52]

44

Streqani komunisti i rodoqubi na igrali{tu FK „Borac“ uâ~ku 20. jula 1941.

*

Na~elnik sreza Trnavskog aktom pov.br. 63 od 24.jula 1941godine izve{tava Okru`no na~elstvo da je odrào konferenci-ju na kojoj je prisutnima pro~itao i „Uredbu vojnog zapovedni-ka Srbije“ izdatu 11 jula t.g., pozivaju}i ih da svaki u svomemestu radi na ~uvawu javnog reda i mira i da u svemu pomaùupravne organe pri gowewu odmetnika i komunista i da nastojesvim sredstvima na smirewu duhova i suzbijawu alarmantnihvesti.

[Gra|a za monografiju ~a~anskog ratnog okruga – Delatnost neprijateqa,str. 11, arhiva SUP-a – fascikla 7620/8]

*

19. jula Sresko na~elstlvo sreza Qubi}skog pod pov. Br. 49izvestilo je Okru`no na~elstvo okruga Kraqeva~kog slede}e:

„Pro{le no}i nema~ke vojne vlasti izvr{ile su raciju uop{tini G. Gorevni~koj, ovog sreza, radi hvatawa jedne pojavqe-ne komunisti~ke bande i tom prilikom uhap{eni su: ]iri} Ra-domir, pretsednik G. Gorevni~ke op{tine i Rosi} Dragoqub,u~iteq u istom mestu. Razlozi wihovog hap{ewa za sada su nepo-znati“

[Gra|a za monografiju ~a~anskog ratnog okruga – Delatnost neprijateqa,,sr. 11, arhiva SUP-a fascikla br. 7620/8]

*

U mese~nom izve{taju na~elnika s reza Trnavskog br. 6776od 24. jula 1941 godine pod „Politi~ka situacija“ kaè se ovo:

„Dana 20. jula izvr{eno je u â~ku od nema~kih vojnihvlasti streqawe 12 lica osumwi~enih za propagandu komuni-zma. Ovo streqawe zapalilo je sve slojeve gra|anstva bez razli-ke, tako da je stanovni{tvo ovog sreza, koje je ina~e bilo mirnopostalo jo{ mirnije.

[Arhiva SUP-a, fascikla br. 7620/9]

45

*

Na~elnik sreza Qubi}skog pod br. 3981 od 25 ¤££ 1941 go-dine pod ta~kom 5 izve{taja, navodi slede}e: „Javna bezbednostu srezu ne moè se re}i da je povoqna, usled mnogih gra|ana ko-ji se nalaze po {umama u bekstvu. Usled racije na komuniste odstrane na{ih i nema~kih vlasti gra|ani su se popla{ili isklonili u {umu 19 jula t.g. oko 19 ~asova àndarmerijska pa-trola iz â~ka u veli~ini od 5 àndarma na putu banovinskomu G. Gorevnici susrela se sa jednom naoruànom bandom od 30 –40 lica u seqa~kom odelu i sa istima je stupila u borbu. Bandi-ti su uspeli da se povuku i sklone, kojom prilikom nije bilo`rtava ni na jednoj strani. @andarmi su prepoznali samo Slav-ka Krupeà, studenta agronomije iz Rakove, poznatog komuni-stu“.

[Gra|a za monografiju ~a~anskog ratnog okruga – Delatnost neprijateqa,str. 13 – Arhiva SUP-a – fascikla br. 7620/8]

*

Na~elnik sreza Qubi}skog poslao je izve{taj okru`nomna~elstvu u Kraqevu pod brr. 8119 od 28. jula 1941 godine u komeizve{tava o odrànoj konferenciji sa izvesnim gra|anima ukome se kaè:

„Pozvao sam gra|ane da pomognu svim sredstvima vlastikako u progonu sabotera, komunista i drugih destruktivnih ineodgovornih elemenata, tako i {irewe alarmantnih vesti. Po-zvao sam pretsednike op{tina i kmetove da objave i pozovu svegra|ane da se vrate svojim ku}ama iz {uma, koji su bilo iz stra-ha bilo iz nacionalnih razloga pobegli u {umu. Dat je rok do 31jula t.g. posle koga roka }e se isti smatrati kao obi~ni banditii prema wima bi}e primewivani propisi izdati od nema~kihvlasti i kao i na{ih zakona i uredaba“.

[Gra|a za monografiju ~a~anskog ratnog okruga – Delatnost neprijateqa,str. 13, arhiva SUP-a – fascikla br. 7620/8]

*

Zamenik Sreskog na~elnika sreza Qubi}skog M. Jak{i}dostavio je izve{taj Okru`nom na~elstvu pod br. 5397 od 5 avgu-sta 1941 godine u kome se kaè:

46

„Potpisani ipak preduze}e u budu}e sve potrebne mere dase ovi elementi (misli se na odbegle komuniste) na svaki na~inlegalno vrate svojim ku}ama a u protivnom ukoliko ovo ne budusledovali preduze}e se sve zakonske mere da se sa ovim elementi-ma ras~isti. Samo u ovoj akciji nije dovoqno {to }e ova vlastpreduzeti korake sa podre|enim organima i ~inovnicima osta-lih straà, ve} je neminovna i potrebna saradwa samih gra|ana.Da bi se ova akcija mogla mirno sprovesti potrebno je podejstvo-vati kod nema~kih vlasti da se preko ove sreske vlasti a ova pre-ko op{tinskih uprava, za svaku op{tinu dodeli bar po 20 uboj-nih pu{aka sa potrebnom koli~inom municije da bi se stvorileod pouzdanih qudi milicije koje bi uz saradwu organa ove vla-sti i àndarmskih patrola vr{ile danono}nu slu`bu na terenui na taj na~in postigoa potreban efekat.“

[Gra|a za monografiju ~a~anskog ratnog okruga – Delatnost neprijateqa,str. 15. Izvor arhiva SUP-a – fascikla br. 7620/9]

*U prvim danima ustanka neprijateq je bio nemo}an da isti

zaustavi pa se sluìo svim sredstvima, pa i novcem. 14 avgustaMinistarstvo unutra{wih poslova u svim dnevnim listovimaobjavilo je slede}i ~lanak:

Raspisane su nagrade onome ko uhvati ili ubije komuni-stu, ~lana naoruàne bande.

„Povodom objave, od{tampane 14 o. m. u dnevnim listovimakojom su pozvana sva lica izbegla iz mesta stanovawa da se u ro-ku od 8 dana vrate svojim ku}ama, s napomenom, da }e po povratkuuìvati slobodu, a pod pretwom da }e posle toga roka biti ogla-{ene za odmetnika i ucewena naknadno im se saop{tava slede}e:

Svaki, bio zvani~an organ ili ne, ko posle gorweg rokaubije ili uhvati komunistu, ~lana naoruàne bande, bi}e nagra-|en sa 3.000 dinara, a ako ubije vo|u bande bi}e nagra|en sa25.000 dinara.

Jedno isto lice moè primiti vi{e nagrada.Na isti na~in bi}e nagra|eno i svako ono lice koje pripo-

mogne da se ~lan komunisti~ke bande ili wen vo|a ubije iliuhvati.

Imena nagra|enih bi}e ~uvana u najve}oj tajnosti.

[ Gra|a za monografiju ~a~anskog ratnog okruga – Delatnost neprijateqa,str. 17]

47

*

Povodom neke naredbe da se srez qubi}ski nalazi u ratnomstawu op{tina u Qubi}u dobila je 10. septembra dopis od Sre-skog na~elstva na osnovu koga je izdala slede}u:

O b j a v u

Na~alstvo sreza Qubi}skog aktom pov. Br. 119 od 10. £H.1941 godine dostavqa slede}e:

Mesna Nema~ka komanda iz â~ka dostavila je slede}e:Od danas pa do daqe naredbe ceo srez Qubi}ski u odnosu

prema okupatorskim vlastima nalazi se u iznimnom – opsadnomstawu, a o{tine – Qubi}ska, Mili}eva~ka, Br|anska, Preqin-ska i Miokova~ka u ratnom stawu.

Dostavqa se predwe na znawe, u upravqawu kao i radi ob-jave gra|anstvu.

Predwe se objavquje gra|anima radi znawa i upravqawa.Iz kancelarije uprave op{tine qubi}ske pov.br. 94 od 11.

£H 1941 godine u qubi}u.Pretsednik op{tine

V. Vukosavqevi}“.

Pored ovoga ot{tampan je i plakat sli~ne sadrìne koji jeiz aviona bacan na podru~ja ovih sela. 22. septembra u selu Mili-}evcima ~etnici su odràvali zbor kod osnovne {kole. Za vremeovog zbora nadletala su tri aviona nad selom i odmah u neposred-noj blizini zbora bacili jednu avionsku bombu, a zatim mitraqi-rali selo i mesto odràvawa zbora. Ovom prilikom su poginulasamo tri ~etnika.

23 septembra tri aviona su ponovo bombardovali ovo selo,bacili su nekoliko velikih bombi i ve}i broj malih, koje suuglavnom bacali na po{umqene predele, kao i mitraqirali sela.

25 septembra ponovo je bombardovano ovo selo sa devet avio-na koji su bacili oko 70 bombi, a bacili su nekoliko bombi i u re-onu manastira „Vujan“, ali ovde nije bilo qudskih `rtava.

Od artiqerijskog i avionskog bombardovawa sru{eno je de-vet zgrada i deset teè o{te}eno, kao i zapaqeno vi{e stogova se-na i slame, kao i tri qudske `rtve.[Gra|a za monografiju ~a~anskog ratnog okruga – Delatnost neprijateqa,str. 20]

48

*Po uni{tewu partizanskih snaga na ~itavoj terito-

riji ~a~anskog kraja saradnici okupatora rasturali su let-ke, u kojima su vr{ili satanizaciju NOP pokreta, slede}e sa-drìne:

Majke, sestre i bra}o! Predsednik srpske vlade, armijski|eneral Milan Nedi} vam poru~uje: privremeno smo vas napu-stili... Oti{li smo da se sa poja~anim snagama vratimo ovog pu-ta kao va{i kona~ni oslobodioci od crnog krvavog komunisti~-kog ropstva... Hitaju vam u pomo} va{a deca, va{a bra}a, va{io~evi, oni – koje komunisti nazivaju izdajnicima... Sad im po-ru~ite da danas nema vi{e ni Nedi}evaca, ni Qoti}evaca niPe}an~evih qudi. Danas postoje s jedne strane ne Srbi, komuni-sti, a sa druge Srbi kao {to smo Nedi}, Qoti} i Pe}anac... Ne-zainteresovanih nema! Ko nije protiv komunista, taj je komuni-sti~ki saveznik. Wega }e sna}i sudbina komunista...

[â~anski kraj u NOB-u – hronologija doga|aja, IA â~ak, F, I, NOB, r,br. 97]

*U progonima pripadnika partizanskog pokreta naro~ito

se isticao Jeli~ko – moravi~ki ~etni~ki odred samozvanog voj-vode Miloja Mojsilovi}a. Ovaj odred {tampao je i niz proglasa,u kojima potvr|uje izdajni~ku ulogu. U jednom se posebno nagla-{ava:

...stupaj {to pre u ~etni~ke redove i bori se do posledwekapi krvi protiv svog najqu}eg neprijateqa. Ne varaj se, komu-nisti nisu Srbi: oni se odri~u svake nacije. Oni nisu na{a bra-}a...

Zapamti: istreba komunista zna~i oslobo|ewe na{eg telaod qute rak rane. Zato, s verom u boga stupimo u ovu borbu... Je-li~ki ~etni~ki odred pod vo|stvom svog narodnog vo|e, [uma-dinca, vojvode Mila Mojsilovi}a produàva borbu protiv ovegamadi... Borba protiv wih vodi}e se do wihovog kona~nog istre-bqewa. To je zakletva Vojvodina i svih wegovih ~etnika...

[Zbornik radova Narodnog muzeja, â~ak, H£, str, 246]

49

50

Srpski vojnici u ìcama

Nedi} sa nema~kim oficirima i ~etni~kim vojnicima

DOKUMENTA O NASTANKU I AKTIVNOSTI ÊTNI^KIHODREDA U USTANI^KOJ 1941. GODINI

Davidovi} i Timotijevi} donose vrlo malo dokumenata oaktivnosti i stvarawu odreda Draè Mihailovi}a od wegovogizlaska na Ravnu goru do pred kraj septembra 1941. godine, iakopostoji wihova èqa da ga prikaù kao „prvog gerilca Evrpe“ ivelikog antifa{istu. Tih letwih ustani~kih meseci, dok supartizanski odredi rasli, razvijali se i vodili borbu protivokupatora i wihovih saradnika, Mihailovi} je sve to mirno po-smatrao drè}i se svog poznatog stava – „da nije vreme za oru-ànu borbu“. On je oficire i podoficire koji su se prikupqalioko {taba na Ravnoj gori upu}ivao u pojedine krajeve Srbije, sajedinim zadatkom – da vojne obveznike koji su bili pod zakle-tvom kraqu unose u mobilizacione spiskove, ali da ne treba davode oruànu borbu protiv okupatorskih vojnih snaga.

Mihailovi} je, podstaknut pojavom NOP odreda i wiho-vim uspesima u zapadnoj Srbiji, polovinom avgusta pristupioformirawu svojih odreda, koje je nazvao ~etni~kim odredima re-dovne vojske a kasnije Jugoslovenska vojska u otaxbini. Od tihjedinica u zajedni~koj borbi sa partizanskim odredima za oslo-bo|ewe nekih gradova u~estvovao je Cerski ~etni~ki odred podkomandom kapetana Dragoslava Ra~i}a, odredi potpukovnikaVeselina Misite, poru~nika Ratka Martinovi}a i popa Vla-da Ze~evi}a. Me|utim, ovi ~etni~ki komandanti su samoini-cijativno stupili u borbu, zbog ~ega su pop Vlada Ze~evi} iRatko Martinovi} kasnije bili smeweni sa tih du`nosti, pasu napustili ~etnike i pre{li u partizane.

U naredbi za formirawe ~etni~kih odreda od avgusta, kaoi Uputu za izvr{ewe mobilizacije od 9. septembra 1941. godinei programu ~etni~kog pokreta Draè Mihailovi}a od septem-bra 1941, upu}enog izbegli~koj Vladi Kraqevine Jugoslavije, po-tencirano je da se sukob sa Nemcima mora izbegavati dok je godto mogu}e. Po svim ovim dokumentima je bila obaveza svih ~et-

51

ni~kih odreda da uspostave dobre odnose sa àndaramerijskimstanicama, sreskim i okru`nim na~elstvima. Bili su obave-zni da àndarme koji su bili ugroèni od partizanskih odredapreuzmu u svoje odrede i da im budu za{ti}eni.

Ta dokumenta jasno kazuju da Mihailovi} nije èleo davodi oruànu borbu protiv okupatora, niti sa oruànim gru-pama koje su bile u slu`bi kod wih, ve} je sa wima razvijao vr-lo dobru saradwu. U isto vreme on odbija svaku saradwu sa ruko-vodstvom NOP-a, sve dok su Nemci bili primorani da se, podpritiskom partizanskih odreda, povla~e iz gradova zapadneSrbije. Tada je bio primoran da svoje odrede usmeri protiv Ne-maca – da ne bi izgubio svaku podr{ku naroda.

O toj aktivnosti govore dokumenta:

NARE\EWE KOMANDANTA ÊTNI^KIH GORSKIH [TABOVA OD AVGUSTA 1941. ZA FORMIRAWE

ÊTNI^KIH JEDINICA

U P U T

ZA IZVR[EWE ZADATAKA ÊTNI^KIH ODREDA JUGO-SLOVENSKE VOJSKE.

Na{a dràva Kraqevina Jugoslavija nalazi se jo{ u rat-nom stawu sa neprijateqem – Nemcima, i wihovim saveznicima.Prema poloènoj zakletvi Otaxbini i Kraqu, du`nost nam na-laè, da se po svakoj ceni oduìmo svojoj savesti, oslobo|ewemsvoje Otaxbine od neprijateqa.

Radi izvr{ewa za nas ovog Svetog zadatka,

N A R E \ U J E M:

1) Da se odmah u svim selima, varo{ima i varo{kim kvar-tovima formiraju ~ete od vojnih obveznika mla|ih godi{ta od20 – 30 godina. Ja~ina ovih ~eta u prvom vremenu bi}e 30 – 40obaveznika. Svakoj ~eti odrediti komandira, bez obzira na ~ini zvawe u vojsci, a ~eta nosi}e naziv ime svoga komandira.Formirawe ovih ~eta prema sada{wim prilikama izvr{i}e seu strogom poverewu, a snabdevawe oru`jem i municijom za sadaizvr{iti na terenu, po mogu}stvu {to se vi{e moè. Kako }e ove~ete u danom [momentu] op{teg ustanka i oslobo|ewa, biti pokret-

52

ne zbog izvr{ewa op{teg zadatka, to moraju biti spremne za po-kret i moraju imati spremqenu rezervnu hranu za 3 (tri) dana.Odelo narodno, a propisna je vojni~ka {ajka~a. Zadatak je ovih~eta: krstarewe po okolini u patrolama ili atarom sela u ciquspre~avawa pqa~ke i nasiqa nad gra|anstvom doti~nog mesta.

Onemogu}avawe razornim elementima, da uzimaju maha,ali ovo ne izvoditi sukobima, ve} parirawem – ja~im organizo-vawem. Sukobi sa Nemcima da se izbegavaju dok je god to mogu}e,ali u slu~aju nasiqa ili bezvla{}a, bez obzira ko to bio, oru`-jem odmah spre~iti i gra|anstvo za{tititi. Pqa~ka{e likvi-dirati brzo i kratko. Ovo krstarewe vr{iti isto tako u strogompoverewu bez ikakvog alarmirawa i isticawa.

Red i vojna disciplina na najdostojnijoj visini. Svi pre-stupi u ovome bi}e podvrgnuti Prekom Vojnom sudu.

2) Tako isto da se po istim mestima, selima i varo{ima,pored ovih pokretnih ~eta mla|ih godi{ta formiraju jednovre-meno ~ete starijih godi{ta, od 30 – 40 godina, a u ja~ini 15 – 20vojnika, a prema prilikama mesta i vi{e. I ove ~ete ima}e takoisto svoje komandire, a nastoja}e se da i one budu snabdevene {tovi{e oru`jem ili ma kako bilo odbrambenim sredstvima. Ove ~e-te starijih godi{ta bi}e stalno na mestu. Formirawe ovih ~etavr{iti iz ozboqnih, po{tenih i odva`nih obaveznika.

Zadatak je ovih ~eta: da od momenta op{teg ustanka ioslobo|ewa preduzmu vlast u svoje ruke u doti~nom mestu, ako jedotadawa vlast pokolebana, nesigurna za oslobo|ewe od neprija-teqa ili se kompromitovala u slu`bi neprijateqa. Ovaj posaoizvr{iti u svemu po zakonima na{e Dràve.

Ove ~ete }e posesti sve va`ne vojne i dràvne objekte kao:po{te, stanice, èleznice, mostove i aerodrome, ako ih bude bi-lo u mestu. Sve te objekte najstroìje ~uvati a u slu~aju da ih ne-prijateq koristi, kvariti.

Postoje razna sredstva za spre~avawe na saobra}aju i komu-nikacijama.

Po ve}im mestima, varo{ima i varo{icama ove }e ~ete na-imenovati komandanti mesta koji }e imati pot~iwene koman-dante saobra}aja i ishrane, t.j. komandant saobra}aja stavi}e podsvoju komandu sva motorna i zapre`na sredstva i staviti ih uslu`bu na{e vojske – pokretnim ~etama.

Komandant ishrane stavi}e pod svoju komandu sve magaci-ne hrane i pekare da bi pokretne ~ete i gra|anstvo bilo u ishra-ni osigurano.

53

U pogledu àndarmerije koja je u zahvatu reona sreskog ko-mandanta sa wom odmah uhvatiti veze, dràti u svojim rukamatako, da wen rad bude u saglasnosti sa na{im ciqem u slu~aju daista bude primorana da se bori sa Nemcima protivu komunista(partizana) povesti ih i uputiti u odrede pokretnih ~eta.

Sa petokoloncima, izdajnicima Otaxbine i neprijateq-skim vojnicima postupiti po datim vojnim uputstvima i vojnimpropisima.

Zadatak i du`nost ovih ~eta velika je, zato wihovo form-irawe da bude prema mestima i mesnim prilikama.

Odre|eni su Sreski i Oblasni komandanti sa kojima odr-àvati veze vr{e}i sporazumno izvr{ewe zadatka.

Izgovor pojedinih qudi da imaju seoske poslove ili svojedoma}e ne primati, jer je Otaxbina u ratnom stawu. Sve apsolutno{to je vojni obveznik ima odmah da se stavi sa oru`jem na slu`buOtaxbine a vojni~ka disciplina odmah zavede, te tako narod pro-buditi iz ropske za~malosti, kukavi~luka i malaksalosti.

Meni odmah da se podnese izve{taj o vr{ewu predwega sasvima detaqima. Oblasni i Sreski komandanti }e o ovome vodi-ti strogo ra~una.

Svi aktivni i rezervni oficiri i podoficiri, kojima jeve} izdato pismeno nare|ewe imaju se odmah staviti u slu`buizvr{ewa ovoga zadataka Jugoslovenske Vojske. Izgovor o poro-di~nim prilikama ne primati jer su imali prilike do sada dasrede ta pitawa, a Dràva je u ratnom stawu i ne opravdava teizgovore.

Predwe uputstvo dostavqa Vam se li~no i strogo voditera~una da ovo uputstvo ne padne u tu|e ruke, jer }ete odgovaratiodmah bez milosti Prekom vojnom Sudu.

Za vezu sa mnom i me|usobno, kao i postoje}im Gorskim[tabovima Jugoslovenske Vojske, obra}am Vam naro~itu pa`wu.

Tajnost u potpunom mora biti zastupqena.Intrige, prepri~avawa i tome sli~no u korenu spre~iti

U IME BOGA PO^NIMO RAD!KOMANDANT

GORSKIH [TABOVA JUGOSLOVENSKE VOJSKE\eneral{tabni pukovnik,Draà M. Mihailovi} s.r

OveravaM.P.

[Zbornik NOR-a, tom H££, kw. 1, str. 11–14]

54

NARE\EWE KOMANDANTA ÊTNI^KIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE OD 9. SEPTEMBRA 1941. ZA

MOBILIZACIJU I FORMIRAWE JEDINICA

U P U T

ZA IZVR[EWE MOBILIZACIJE

U pogledu sada{we situacije treba da se zna da mi ostaje-mo i daqe verni poloènoj zakletvi i da ni pod kojim slu~aje-vima nismo u slu`bi Nemaca kao {to je to slu~aj sa Kostom Pe-}ancom i wemu sli~nim.

Radi izvr{ewa mobilizacije svih na{ih seoskih ~eta –

N A R E \ U J E M:

Sve tre}e ~ete (najmla|e qudstvo) grupisati u odrede kojepostaviti na najpogodnijim mestima okoline iz kojih su ~ete.

Zadatak:

Krstarewe po okolini u ciqu spre~avawa pqa~ke i nasi-qa i oruàno potpomagawe daqeg vr{ewa na{e organizacije sakojom poùriti i {to pre je upotpuniti. Sukobi sa Nemcima iItalijanima da se izbegavaju dok je god to mogu}e. Isto tako su-kobi sa komunistima. Ali ako se budu vr{ila nasiqa bez obzirakoji to bio oru`jem odmah intervenisati. Pqa~ka{e likvidi-rati brzo i kratko.

Sve druge i prve ~ete (sredwih godina i najstarije qud-stvo) tako|er odmah mobilisati. Wih postaviti na nekome visukoji dominira wihovim selom.

Zadatak:

Patroliraju i motre nailazak pqa~ka{kih bandi. Kadaove nai|u paqewem vatri daju znak za uzbunu celome selu koje sediè na oru`je i hita mestu odakle je dat znak uzbune. U ciqudavawa znaka za uzbunu na bregu gde }e na smenu pod oru`jem bi-ti druge i prve ~ete pod komandom svojih ~etovo|a postaviti va-tre koje }e ona ~eta koja bude bila na du`nosti pri nailaskupqa~ka{a paliti i dati na taj na~in znak uzbune. Odred od tre-

55

}ih ~eta pod komandom komandanta odreda hita u pomo} svakomnapadnutom selu dok prve ~ete ostaju i daqe pod oru`jem u svomselu za obezbe|ewe reda i mira. Na ovaj na~in odredi }e biti nanajpogodnijim mestima, pod oru`jem i na okupu a u selima }e bi-ti obezbe|en i red i mir.

Pri mobilisawu ~eta skrenuti pa`wu svima i svakome daje na{a dràva u ratu i da se mi svi nalazimo pod zastavom, a dane odazivawe ovome pozivu pretstavqa izdajstvo prema Kraqu iOtaxbini povla~e}i pri tome i sve posledice za krivca. U pita-wu su pak ratni sudovi

Aktivnim i rezervnim oficirima i podoficirima, nare-diti izri~no da se stave na ~elo svojih ~eta odnosno odreda jer}e u protivnom slu~aju biti odmah li{eni ~ina i za begstvo izvojske u ratu i izdajstvo prema Otaxbini. Wima predwe saop-{tavati na potpis, te da se posle ne izgovaraju da nisu znali. Upredwem ciqu sa~initi jedan spisak oficira i podoficira ko-jima saop{titi predwe nare|ewe u izvodu. Svakog onog koji sene bude odazvao pozivu optuìti mi u duhu gorweg.

Kada se budu formirali odredi izvesti}ete me ta~no gde jese i koji odred formirao kao i brojno stawe ~eta i brojno stawequdstva i ko komanduje odredom. Isto tako izvestite me sa koli-ko koji odred raspolaè u oru`ju.

Desi}e se da }e mnogi obveznici do}i na poziv ali sa sobomne}e doneti i svoje oru`je. Jedni }e ovako u~initi iz bojazni dapokaù da imaju oru`je, a drugi misle}i da }e imati lak{u slu-`bu, ako su bez oru`ja. Vi }ete zbog toga narediti da svi ponesuoru`je, da vi{e nikoga ne treba da se boje u vr{ewu svoje du`no-sti prema Kraqu i Otaxbini, a da oni koji nemaju oru`je mora-ju do}i sa sekirama ili vilama i da }e ovi ovako naoruàniobrazovati juri{ne grupe.

Desi}e se da }e mo`da neki od oficira i podoficira po-krenuti pitawe prinadle`nosti i izdràvawe wegove porodi-ce. Ovo odmah odbaciti i to kategori~ki, jer su ta pitawa do sa-da mogli da re{e povoqno. To ih ne}e opravdavati ako se ne bu-du odazvali.

Na red i disciplinu da se obrati puna pa`wa onako kakoli~i jednoj nepobedivoj vojsci a na{a je vojska po tradicijamanepobediva. Aktivni i rezervni oficiri i podoficiri po{tonisu razre{eni svoje zakletve te prema tome pripadaju i daqeJugoslovenskoj vojsci... stupati ni u kakvu drugu vojsku [niti]moraju vr{iti............ odre|ene du`nosti. Neizvr{ewe ovoga iz-

56

dajstvo je tim pre {to se sada kao {to se vidi vr{i mobilizaci-ja na{e vojske i oni su potrebni da budu na svojim mestima na ~e-lu oruànog naroda.

U srezovima oblasti koju komandant organizuje u danommomentu postavi}e odmah sreske komandante koji da odmah ot-po~nu sa svojim radom. Pod wihovu komandu dolaze: Sreski na-~elnici, @andarmerija i sve pripadaju}e op{tine sa prvim idrugim ~etama. Pretsednike op{tina koji pokaù labavost ilisu se bili kompromitovali u radu sa neprijateqom odmah sreskikomandanti da smene a na wihova mesta da se postave na{i alisigurni i energi~ni qudi. Sreski komandant radi}e dogovornosa komandantima odreda u zahvatu wegovog sreza.

Ishrana qudstva. Da se ponese hrana za tri dana. Posleovoga roka a po{to su ovi qudi iz neposredne okoline slati pojednoga do dva ~oveka u sela po hranu.

Izgovor pojedidnih qudi da imaju seoske poslove ne pri-mati jer je otaxbina u ratnom stawu. Sve apsolutno {to je vojniobveznik ima da se podigne na oru`je i vojni~ka disciplina od-mah zavede, te tako narod s jedne strane, probudi iz ropske za-~malosti a s druge stegne.

Meni odmah da se podnese izve{taj o izvr{ewu predwegasa svim detaqima kao {to sam napred izneo.

U pogledu àndarmerije koja je u zahvatu reona sreskog ko-mandanta sa wom odmah uhvatiti vezu i dràti je u svojim ruka-ma s tim da ista bude u punoj saradwi i pod komandom sreskog ko-mandanta. Na slu~aj da àndari ne mogu da opstanu zbog napadakomunista ili zato {to sa istima ne}e da se biju u zajednici saNemcima i Ialijanima onda ih povesti sa sobom u svoj odred sakompletnim oru`jem i municijom, kao i potrebnim rezervnimve{om. Narediti àndarmima da }e svaki onaj koji dozvoli damu se oduzme oru`je, a ne do|e u formirani odred ili pak kojise bude kukavi~ki drào u samom odredu bi}e iveden pred ratnisud. Radi gorweg napomenuti im da blagovremeno reguli{u pi-tawa svoje porodice jer ih to ne}e pravdati.

Predwe uputstvo dostavqa se li~no vami. Izvadite potreb-no za va{e naredbe i va{a uputstva za daqi rad, pa uput uni{ti-te. Bi}ete mi li~no odgovorni ako ovo uputstvo bude palo u tu|eruke. Zainteresovanim saop{tavajte samo ono {to oni moraju daznaju.

Na vezu sa mnom i me|usobnom naro~ito vam obra}am pa-`wu.

57

Tajnost u potpunom mora da je zastupqena.Intrige, prepri~avawa i t.sl., u korenu spre~iti.

M.P. KOMANDANT,\eneral{tabni pukovnik,

Drag. M. Mihailovi}

Primweno k znawu. Poslatou prepisu svim komandantimasreskim i ~etni~kih odreda,u akta.

Komandant,Pe{ad. Kap. £ kl.Str. Pov. Br. 6

[Zbornik NOR-a, tom H££, kw. 1, str. 19 – 22]

UPUTSTVO O MOBILIZACIJI QUDSTVAI MATERIJALNIH SREDSTAVA

Po{to je postignut sporazum sa Glavnim {tabom partiza-na u pogledu zajedni~ke saradwe, a da ne bi sporazum izbegavanod pojedindih qudi od svojih nacionalnih du`nosti u borbiprotiv na{eg neprijateqa, te postupiti na slede}i na~in:

1.– Odmah sa~initi ta~ne spiskove sveg qudstva doti~neop{tine, koje pripadaju ~etni~kim odredima Jugoslovenske voj-ske. Ove spiskove dostaviti mi {to pre na overu.

2.– U slu~aju dolaska partizanskih odreda u ciqu wihoveorganizacije ili mobilizacije u doti~noj op{tini, odnosno se-lu, tim spiskovima dokazati, koji qudi pripadaju na{oj orga-nizaciji. Kao takve a u smislu postignutog sporazuma sa parti-zanskim Glavnim {tabom, oni ne}e biti niti smeju biti odvoje-ni od strane partizana, isto kao {to i mi ne}emo niti smemo di-rati u wihove organizacije.

3.– Sve qudstvo koje pripada na{oj vojni~koj organizaci-ji ima upotpunosti izvr{avati sva nare|ewa ove komande, kojabudu bila izdavana direktno ili preko opunomo}nog oficira,kao i preko seoskih ~etovo|a. Svakoga onog ko ne izvr{i nare|e-we ma ko je, pod straòm mi sprovesti ili sprovesti komandan-tu odreda sa kratkom optu`bom krivice za raspravu.

58

4.– Svima i svkaome skrenuti pa`wu, da se nalazimo u ra-tu i da nas veè vojni~ka zakletva, koju pod cenu svoga ìvotaimamo do kraja vr{iti.

5.– Sva nare|ewa, lica koja imaju moja ovla{}ewa, morajuse bez uslovno izvr{avati bez ikakvog pogovora.

6.– Sva druga izbegavawa du`nosti i ne odgovarawa na po-jedine pozive podleù mome prekom sudu.

7.– Sva stoka, sto~na i moto-mehanizovana vozila pripada-ju vojsci i samo ako su sopstvenici partizani ili ako ih sop-stvenici dragovoqno stavqaju u slu`bu partizanima, mogu se odwih mobilisati. Ina~e ista su mobilisana.

8.– U slu~ajevima nasilnog odvo|ewa na{ih qudi ili od-uzimawa oru`ja od wih, od strane pojedinih partizanskih odre-da, vo|i partizanskog odreda pokazati ovo nare|ewe i spiskovei obavestiti ga da to qudstvo, stoka, sto~na i moto – mehanizova-na vozila pripadaju ~etni~koj komandi Jugoslovenske vojske.Ako i pored toga bude nepravilnog postupawa od strane partiza-na najhitnije me izvestiti.

9.– Svima ostalim organizacijama: Koste Pe}anca, Qoti-}a i t.sl., ne dozvoliti nikako ulaz u selo, jer su isti u slu`bineprijateqa. Po potrebi upotrebiti i oru`je protiv ovih qudi.

28. septembar 1941 god. Po zapovesti komandantaRAVNA GORA pukovanika Draè Mihailovi}a i u

wegovo imeNAÊLNIK GORSKOG [TABA,

p.pukovnikDr. Pavlovi}, s.r.

Da je prepis veran originalu tvrdi i overava. – 10. oktobra 1941. god.

Komandant Uì~kog ~etni~kog odredaPe{adijski kapetan £ klase

M. Pavkovi}

[Zbornik NOR-a, tom H££, kw. 1, str. 24 – 25]

59

PROGRAM ÊTNI^KOG POKRETA DM OD SEPTEMBRA1941. ZA VREME I POSLE ZAVR[ETKA DRUGOG SVETSKOG

RATA UPU]EN IZBEGLI^KOJ VLADI KRAQEVINE JUGOSLAVIJE

£. – Rad za vreme trajawa rata;££. – Rad u prelaznom vremenu;£££. – Pripreme za normalno stawe i£¤. – Pitawe unutra{weg ure|ewa – socijalnog i politi~kog

£ – Ta~ka

1. Odràvawe neprijateqskog stava prema okupatorima iwihovim pomaga~ima, ali za sada, do daqeg, ne ulaziti u nepo-sredne borbe osim u slu~ajevima samoodbrane kao {to je slu~aj uHrvatkoj.

Stoga,Uticati da i drugi narodni faktori zauzmu takav stav.Gde se radi o samoodbrani srpskog elementa kao u Hrvat-

skoj podràvati i po mogu}stvu dirigovati borbom;2. Nastojati da se po svaku cenu onemogu}i gra|anski rat

me|u Srbima i u tom pravcu uticati i na druge;3. Smatrati vladu u emigraciji legalnom vladom dok rat

traje i po mogu}nosti odràvati vezu sa wom;4. Na}i pouzdane qude na terenu preko kjih }e se vr{iti

ono {to se zakqu~i;5. Nastojati da se organizacija pro{iri na sve zemqe.

££ – Ta~ka

Pripremati da bi u danima sloma mogli izvr{iti ove ak-cije:

a: da kazni sve one koji su na zlo~ina~ki na~in sluìlineprijatequ i koji su svesno radili na istrebqewu srpskog na-roda;

b: ome|iti „defakto“ srpske zemqe i u~initi da u wimaostane samo srpski ìvaq;

v: posebno imati u vidu brzo i radikalno ~i{}ewe grado-va i wihovo popuwewe sveìm srpskim elementom;

60

g: izgraditi plan za ~i{}ewe ili pomerawe seoskog sta-novni{tva sa ciqem homogenosti srpske dràvne zajednice;

d: u srpskoj jedinici kao naro~ito teàk problem uzetipitawe muslimana i po mogu}nosti re{iti ga u ovoj fazi i

e: unapred odrediti koje i kakve jedinice treba da provo-de izvr{ewe programskih ta~aka pod b, v, g, d,

£££ – Ta~ka

1.– Ideal je jaka i homogena srpska dràvna jedinica po-liti~ki i ekonomski sposobna za ìvot. Ona }e posluìti kaotakva bahninke* {irim politi~kim kombinacijama, i

2.– Izabrati sru~ne qude za pripremawe dokumentacijeovog ciqa za konferenciju mira.

£¤ – Ta~ka

1.– U pogledu unutra{weg politi~ko – socijalnog ure|ewasada ne tretirati.

M.P.

[Zbornik NOR-a, tom £, kw. 1, str. 26 – 29]

61

________

* Nejasno. mogu}e: „balkanskim“.

62

Znak ravnogoraca

Draà Mihailovi}

AKTIVNOST KPJ U PRIPREMI USTANKA, USTANI^KIPROGLASI I SAOP[TEWA U USTANI^KOJ 1941. GODINI

Autori „Osvetqavawa istine“ nisu na{li za shodno daobjave dokumenta o aktivnosti KPJ u vreme napada na Jugosla-viju, wene okupacije, niti u vreme dizawa ustanka, uz jednukratku poruku da takva dokumenta nisu prona{li, {to ne odgo-vara ~iweni~nom stawu. Iz tih razloga nu`no je ukazati {tagovore ~iwenice.

Po pojavi nacizma u Nema~koj KPJ je aktivno ukazivalanarodima Jugoslavije, ali i drugim narodima, na opasnost kojapreti od ove ideologije, koja èli da zavlada svetom. Tu svojuaktivnost KPJ je naro~ito pove}ala kada su se trupe naci-sti~ke Nema~ke i fa{isti~ke Italije pribliàvale grani-cama Jugoslavije, a posebno kada je usledio napad na zemqu i ka-da je izvr{ena wena okupacija. Nu`no je ukazati na tu aktiv-nost:

Pred napad faa{isti~kih armija na zemqu, CK KPJ jeuputio poziv vojnim obveznicima, a svojim ~lanovima naloìo,da stupe u vojne jedinice i da brane zemqu. Ne{to pre toga, uciqu odbrane, CK KPJ je osnovao Vojnu komisiju, koja je imalazadatak da se bavi problemima odbrane zemqe. Na sednici CKKPJ od 10. aprila 1941. godine ova komisija je prerasla u Vojnikomitet, na ~ijem se ~elu na{ao sekretar CK KPJ Josip BrozTito. Samo preuzimawe rukovo|ewa ovim komitetom od stranegeneralnog sekretara KPJ govori koliko je KPJ polagala odbra-ni zemqe. Ovakvi komiteti, prema direktivi, osnivani su prisvim okru`nim i sreskim komitetima. Zadatak im je bio: pri-kupqawe oru`ja i vojne opreme, odràvawe te~ajeva za sani-tetske slu`be, za diverzantske akcije i osnivawe vojnih orga-nizacija. O ovoj aktivnosti se naro~ito diskutovalo na Maj-skom savetovawu, odrànom u Zagrebu, kada su data detaqnijauputstva o ovoj aktivnosti KPJ. U vezi sa okupacijom zemqe,kao i napadom Nema~ke na SSSR, CK KPJ i Pokrajinski komi-

63

tet za Srbiju izdali su vi{e proglasa sa pozivom narodu naborbu protiv zla koje je pretilo uni{tewu ~ove~anstva.

Sprovode}i odluke i zakqu~ke CK KPJ, u â~ku je, u prisu-stvu vi{e ~lanova Pokrajinskog komiteta KPJ, 6. i 7. juna odr-àn pro{ireni plenum Okru`nog komiteta KPJ za â~ak. Za-kqu~ci plenuma su bili: organizovawe bojkota i sabotaà, neo-dazivawe na poziv vlasti, skrivawe poqoprivrednih proizvoda,neodlazak na rad u radionice i preduze}a koja su radila za okupa-tora, vr{iti saobotaè na radu, sakupqati oru`je i vr{itiobuku omldine u rukovawu wima, formirati borbene desetine iorganizovati kurseve prve pomo}i. Sve ove pripreme vr{ene su prenapada Nema~ke na SSSR, {to govori da nisu u pravu ovi istori-~ari kada tvrde da KPJ nije u pogledu dizawa ustanka ni{tapreduzimala, ve} je to ~inila posle napada Nem~ke na SSSR, i topo nalogu Kominterne.

Bave}i se zbivawima u ustani~koj 1941. godini publici-sta Radovan M. Marinkovi}, u svojoj kwizi „Atari istine“ (iz-dava~ „â~anski glas“, 1986. godine) i u ~lanku „Ustani~ki pro-glasi u ~a~anskom kraju tokom 1941 godine“ (Zbornik radova na-rodnog muzeja, H£, â~ak, 1981) objavio je vi{e od ~etrdeset pro-glasa i obave{tewa, koje je rukovodstvo NOR-a obnarodovalo po-zivaju}i rodoqube u oruànu borbu i obja{wavaju}i ciqeve teborbe.

O svim tim aktivnosima KPJ na podru~ju ~a~ansog okruga,kao i aktivnosti [taba â~anskog NOP odreda „Dr Dragi{aMi{ovi}“ govore i ova dokumenta koja su izostavili autori„Osvetqavawa istine“:

KPJ JE STALNO UPOZORAVALA NA OPASNOST OD FA[IZMA

Radisav Nedeqkovi} pisao je:Prilikom skup{tinskih izbora 1938. godine izborna bor-

ba je bila èstoka, sukobi o{tri. Mase su bile suo~ene sa nepo-srednom opasno{}u rata i fa{izma, kako i od vladaju}eg reì-ma koji je zemqu otvoreno predavao u naru~je nema~kog i itali-janskog fa{izma.

U ovoj izbornoj kampawi odràn je znatno ve}i broj zboro-va i konferencija nego u svim ranijim predizbornim kampawa-ma. Opozicioni zborovi i konferencije bili su masovno pose}e-

64

ni. Na wima je uspe{no razotkrivana protivnarodna i izdajni~-ka politika vladaju}eg reìma. U toj izbornoj kapmawi dolazi-la je sve vi{e do izraàja potreba jedinstva narodnih masa i od-lu~ne borbe protiv sve ve}e opasnosti po mir, slobodu i nezavi-snost na{e zemqe. O karakteru politi~ke borbe u ovoj izbornojkampawi najboqe govore odlomci iz sa~uvanog govora doktoraDragi{e Mi{ovi}a, koji je {tampan i rasturan kao letak:

Mi se nalazimo u odsudnim ~asovima na{e narodne istori-je. Izbori, koji su pred nama, imaju da odlu~e ho}emo li ìvetiu jednoj slobodnoj, demokratskoj Jugoslaviji, u bratskom sporazu-mu sa bra}om Hrvatima, ili }emo i daqe ostati da ìvimo polu-ropskim ìvotom u mraku, ekonomskoj bedi i pod diktaturomkrupnog finansijskog kapitala. Na{ hrabri narod kada se borioi izgubio milion `rtava za vreme velikog rata, borio se za svojuslobodu. Jedina parola na{ih dràvnika iz onoga vremena, paro-la koja je uspela da celokupni na{ narod povede u borbu, bila je– da je to borba za nezavisnost na{e zemqe, za na{u unutra{wuslobodu. Ali {ta se desilo? Mi smo izvojevali nezavisnost na-{eg naroda od tu|inskog neprijateqa, ali smo doìveli ropstvood na{ih unutra{wih neprijateqa, a to je ropstvo krupnom ka-pitalu. [ta bi rekle one stotine hiqada najboqih sinova na{egherojskog naroda koji su pali kao `rtve u borbi za slobodu kadabi znali da su i wih i wihovu ìvu bra}u i sinove u ovoj drà-vi proglasili za nesposobne da ìve u slobodi?... Dosta je vi{esramnih laì i podmetawa! Nekome je bilo potrebno da proglasiovaj radni narod da je nesposoban da vlada sa sobom, da je nesposo-ban za demokratiju i da mu treba nametnuti „vo|u“ koji ne}e bi-ti pod kontrolom naroda ve} odgovarati samo bogu. Mi vojnicidemokratije borimo se danas disciplinovano, rame uz rame, istoonako kao {to smo se borili za vreme rata. Mi danas moramo dastvorimo jedan novi granitni blok radnog naroda koji mora sebida izvojuje 11. decembra demokratiju...

... Na{a borba za demokratiju ima jedno posebno obele`jekoje mi danas smatramo za du`nost da pred vama, radnim narodom,otvoreno i iskreno iznesemo. Demokratija je vladavina narodanad samim sobom, tj. da slobodan narod u slobodnoj dràvi slobod-nim zborom i dogovorom ima pravo da donese onakve zakone i do-vede na upravu zemqe onakvu vladu koja }e raditi u interesu {i-rokih narodnih slojeva, a ne da vlada i donosi zakone koji {ti-te interese samo jedne male grupe qudi koji predstavqaju krup-ni kapital...

65

Na ovim izborima je istupila i KPJ sa svojim kandidati-ma kao kandidatima Stranke radnog naroda. U trnavskom srezukandidovan je dr Dragi{a Mi{ovi}. Za tri dana skupqeno jepreko 300 potpisa za kandidatsku listu, ali ona nije potvr|ena.Posle toga Mi{ovi} je morao da pre|e u ilegalnost, jer je poli-cija traìla da ga uhapsi. U qubi}kom srezu na listi strankeradnog naroda kandidovan je Milan Milo{evi}. I pored najve-}eg terora i svih izbornih mahinacija, Milo{evi}eva odobrenai potvr|ena lista je ipak dobila oko 500 glasova. O te{kom na-siqu i teroru koji su vr{ili nad pristalicama opozicije da bizastra{ili mase i ugu{ili wihovo raspoloèwe za opoziciju,govori se u bro{uri „Ko moè da govori u ime srpskog naroda“koja je {tampana odmah posle izbora. Citira}emo neka mesta izte bro{ure:

SREZ QUBI]KI

... Te jerezovske bande terorisale su mirne i po{tene qudetako da je broj rawenih i povre|enih vrlo veliki. Umesto da suti banditi – pla}enici uzimani na odgovornost, policija je ka-`wavala opozicionare kao „izaziva~e nereda“. Sreski na~el-nik li~no je davao pu{ke i karabine pristalicama JRZ-e da bivr{ili teror nad opozicijom. La`nih i kupqenih glasova bi-lo je i ovde vrlo mnogo. Posle izbora ka`weno je oko 580 qudisa 8 – 30 dana zatvora i nov~ano do 5000 dinara“.

SREZ TAKOVSKI

... Ali su naro~ito teror vr{ile bande koje je JRZ uz pomo}poglavara sreza organizovala u svim selima, naoruàla motkama,karabinima, revolverima i srpskim bombama... Takve bande, da nenabrajamo, operisale su svuda i za vreme izbora. U selu Belo Po-qe isteran je sa birali{ta ~uvar opozicione liste pa je zatimpremla}en od grupe naoruànih qudi koje je predvodio ro|akpredsednika vlade Stojadinovi}a. Isto tako su redom na izlazusa birali{ta tu~eni svi opozicionari. Jedan jerezovac bio ihpo le|ima obeleìo kredom pa bi onda banda nastupala. Posle de-vet sati pre podne nijedan opozicionar nije mogao da glasa.

O{tra politi~ka borba u izbornoj kampawi, veliki brojglasova za udruènu opoziciju, a posebno odu{evqeno podràva-

66

we kandidature dr Mi{ovi}a i veliki broj glasova za listuPartije ~iji je kandidat u qubi}kom srezu bio Milan Milo{e-vi}, govore o sve jasnijoj politi~koj orijentaciji masa.

Partija je organizovala sna`ne i masovne demonstracijepovodom krupnijih politi~kih doga|aja i kao odgovor na zver-stva, teror i nasrtaje na prava i slobodu radnih masa od polici-je i vladaju}eg reìma. Osobito se isti~u demonstracije povo-dom izricawa presude ~lanovima Mesnog komiteta KPJ u â~ku1935. godine, ona od 10. decembra 1939. povodom zabrane odràva-wa zbora Narodnog fronta u â~ku, zatim ona povodom sahrane iotkrivawa spomenika dr Dragi{i Mi{ovi}u. Partija je orga-nizovala demonstracije u â~ku 11. septembra 1940. godine povo-dom godi{wice izbijawa rata, zatim 27. marta 1941. u â~ku,Milanovcu i druge.

Zversko ubistvo u Specijalnoj policiji dr Dragi{e Mi-{ovi}a, odlu~nog, nesalomqivog i izvanredno darovitog borca,revolucionara, omiqenog politi~kog rukovodioca, zna~ilo jeteàk udar za partijsku organizaciju â~ka. Wegova sahrana,na kojoj je u~estvovalo preko 15.000 radnika, seqaka, omladine igra|ana iz â~ka i okoline i iz mnogih mesta {irom na{e ze-mqe, bila je jedna od najsna`nijih demonstracija u to doba pro-tiv vladaju}eg reìma.

Policija je bila nemo}na, iako je sve poku{ala da spre~ipretvarawe ove sahrane u snaàn i ogor~en protest naroda pro-tiv policijskog terora i profa{isti~kog reìma. Povorka od15.000 qudi koja se kretala za kov~egom dr Mi{ovi}a, posmrtnimar{ koji je pevao hor „Abra{evi}“, pedeset venaca, 45 govorni-ka, predstavnika radnika i organizacija iz ~itave zemqe, kojisu u svojim govorima izricali osudu zlo~ina fa{isti~kog re-ìma i pozivali na odlu~an otpor i otvorenu borbu, bili su sna-`na manifestacija snage, zrelosti i odlu~nosti masa i velikoguticaja i povezanosti Partije s masama.

Velike demonstracije orgnaizovane su i povodom otkriva-wa spomenika dr Mi{ovi}u. Iako je policija nastojala da ve}amasa ne do|e na otkrivawe spomenika, ipak se na grobu okupilooko hiqadu qudi koji su demonstrirali protiv policije koja jepoku{ala da ih rastera. U~esnici na otkrivawu spomenika dr.Mi{ovi}u izdali su i letak u kome se izme|u ostalog kaè:

„Nema sile, nema bajoneta koji nam iz na{ih srca moèi{~upati uspomenu na na{eg palog druga. Ni mecima, ni kon-cenracionim logorima, ni kaznama i progonima ne mogu spre~i-

67

ti radni narod u borbi za svoju slobodu, za nezavisnost Jugosla-vije. Vlada vodi otvorenu izdajni~ku politiku, kakvu vodi ru-munska buròazija, politiku uvo|ewa nema~kih trupa da pomo-}u wih odrì svoju pqa~ku nad narodom...

Radnici i seqaci! Pruìte jdni drugima ruku, zdruìtese u zajedni~ku borbu protiv zajedni~kog neprijateqa.

Sprovode}i liniju Partije, partijska organizacija okru-ga ~a~anskog radila je uporno na okupqawu svih progresivnihsnaga u Narodni front – za borbu protiv nenarodnih reìma iprotiv spoqne fa{isti~ke opasnosti, za odbranu zemqe. U nizu{trajkova, politi~kih akcija, demonstracija i u izbornim bor-bama okupqale su se napredne snage, stvarao se Narodni frontodozdo, radi odbrane interesa i prava radnih masa. Na planuobjediwavawa progresivnih snaga stvoren je me|upartijski od-bor koji je koordinirao rad opozicionih partija. Ovaj odbor jedosta doprineo da se napredniji funkcioneri pojedinih parti-ja ~vr{}e ukqu~e u politi~ku aktivnost Narodnog fronta.

Godine 1939. preduzeta je akcija za stvarawe Stranke rad-nog naroda. U ciqu priprema za osnivawe ove stranke sazvan je10. decembra 1939. godine veliki zbor u â~ku. Policija je, me-|utim, zabranila ovaj zbor, pa su umesto toga odràne demonstra-cije. Sa~uvan je proglas povodom zakazivawa ovog zbora, u komese kaè:

U nedequ 10. decembra 1939. godine, u 11 ~asova pre podne,u sali hotela „Lazovi}“ u â~ku odrà}e se veliki zbor radnognaroda. Na ovom zboru govori}e slede}i govornici:

– Veselin Masle{a iz Beograda, Dragojlo Dudi}, zemqo-radnik iz Klinaca – Vaqevo, Tomi} Momir, kroja~ki radnik izâ~ka, Milojko ]irjakovi}, zemqoradnik iz Virova, srez draga-~evski, Milutin Stoji} iz Bawice, srez trnavski, Mirko To-mi}, advokatski pripravnik iz Beograda, Aleksandar ]ur~i},advokat iz â~ka.

Radnici i seqaci, intelektualci, sitne zanatlije, sitnitrgovci, omladino – radni narode!

Brojnost, snaga i velika stvarala~ka mo} naroda ne mogudozvoliti da uvek radni narod samo pomaè gra|anske partije.Mi ho}emo stranku radnog naroda. Stranku u kojoj omrznuta vi-soka gospoda i krupni bogata{i ne mogu imati uticaja, jer ovustranku stvaraju ugweteni i o{te}eni, radni i siroma{ani.Osniva se na{a stranka pravde i borbe za slobodu. U na{ojstranci ne mogu biti zajedno bankari i prezaduèni narod, vla-

68

snici fabrika i iskori{}avano radni{tvo, silni kapitalistii privredno ugweteni. Ko ~estito èli boqi ìvot ne}e u go-spodske i bogata{ke partije, jer one su stvarane da {tite inte-rese obesnih finansijera i vlastoqubivih otpadnika od naroda,a wihovi su interesi u suprotnosti sa interesima radnog naro-da, radnika, seqaka, umnih radnika, sitnih zanatlija i sitnihtrgovaca.

Interes radnog naroda mogla bi da odbrani samo jednastranka koja bi na svoju zastavu kao svoj program stavila slede-}e zahteve. U ~etiri ta~ke se detaqno izlaù zahtevi: neu~e-stvovawe u imperijalisti~kom ratu i savez sa SSSR-om, demo-kratizacija zemqe, potpuna sloboda organizovawa {trajkova,sprovo|ewe agrarne reforme i niz drugih socijalnih i ekonom-skih reformi.

Proglas se zavr{ava pozivom: „Zato do|ite svi na velikizbor radnog naroda, na veliki dogovor o pripremama za stvarawestranke radnog naroda.“

Stranka radnog naroda nije i formalno stvorena, jer je re-ìm zabranio weno osnivawe, ali ona je prakti~no postojala.Ona je bila prisutna u jedinstvu i borbi radnih masa za svojaprava, u borbi za slobodu i nezavistnot zemqe.

Sprovode}i liniju Partije u borbi za radne mase putemstvarawa Narodnog fronta, vode}i ove mnogobrojne akcije u bor-bi protiv fa{izma i reakcije, u borbi za svakodnevne potrebemasa i za odbranu wihovih prava, partijska organizacija okru-ga ~a~anskog ~vrsto se povezala sa radnim masama. Ona je stvori-la jak uticaj i upori{ta u svim masovnim dru{tvenim i poli-ti~kim organizacijama: sindikatu, „Abra{evi}u“, u @enskompokretu, Kwi`nici i ~itaonici, Narodnom univerzitetu, uSportskom dru{tvu „Borac“, udruèwe studenata, u |a~kim dru-ìnama ~a~anske i milanova~ke gimnazije, zemqoradni~kim za-drugama, zadru`noj omladini, u organizacijama „Sokola“ i dru-gim. Reìm i policija su bili nemo}ni da spre~e taj uticaj ko-munista, jer je partijska organizacija pravilnom primenom li-nije Partije postala priznati rukovodilac masa, jer je wenaborba odràvala te`wu svih istinskih progresivnih snaga.

Interesantno je navesti neke primere koji o~igledno po-tvr|uju jak uticaj komunista u raznim masovnim i dru{tvenimorganizacijama i nemo} vlasti i policije da izoluju taj uticaj.

Na~elnik sreza trnavskog poslao je izve{taj Kraqevskojbanskoj upravi u Sarajevu pod br. 425/37, u kome kaè da je pred-

69

uzimao razne mere da preko „nacionalno i politi~ki ispravnihli~nosti iskqu~i na zgodan i neupadqiv na~in komuniste izuprave Ujediwene kwi`nice i ~itaonice“. U izve{taju se daqekaè da, po{to se na taj na~in nije uspelo, onda je na godi{wojskup{tini Narodnog uiverziteta (kwi`nica je bila u okviruuniverziteta), odrànoj 7. aprila 1937. godine, poku{ano da seu upravu izaberu lica koja su protivnici komunizma i da se tomprilikom istisne iz uprave Milutin Smiqani}, profesor, ko-munista, koji je kao delegat narodnog univerziteta izabran zapredsednika ujediwene kwi`nice.

Sli~an je slu~aj i sa radom Studentskog udruèwa „Uza-jamnost“. Sreski na~elnik poslao je banskoj upravi akt pov. Br.811 od 2. jula 1937. godine, u kome se izme|u ostalog kaè: „Zapa-à se, a naro~ito u posledwe vreme, kod ~lanova ovog udruèwadestruktivni rad u komunisti~koh duhu“, pa stoga predlaè dase zabrani rad udruèwu.

Komanda àndarmerije u Mr~ajevcima, srez qubi}ki, podbr. 580 od 28. £H 1940. godine obave{tava Dràvni àndarmerij-ski puk u Sarajevu da je u ovom selu osnovano kulturno – prosvet-no i ekonomsko dru{tvo „Zadru`na omladina Jugoslavije“.„Osniva~ dru{tva“, kaè se u izve{taju, „jeste Milan Milo{e-vi}, poznat kao komunista, a sada{wi ~lanovi, |aci i omladin-ci, nakloweni su komunizmu“. Na kraju se kaè da je „sreski na-~elnik sreza qubi}kog zamoqen da ovo dru{tvo raspusti“.

Nemo}an da se suprotstavi sve ja~em uticaju komunista narazne organizacije, vladaju}i reìm pribegava zabrani tih or-ganizacija. Tako je zabrawivan rad. Kwi`nice i ~itaonice,Studentskog udruèwa, Sportskog kluba „Borac“, lista „â~an-ski glas“ i drugih. Pod pritiskom masa i javnog mnewa, pojedi-ne zabrane morale su da se ukinu, kao, na primer, zabrana radaUjediwene kwi`nice i ~itaonice. No, i bez toga, te zabrane ni-su vredele, jer su ove organizacije produàvale da rade kao „no-ve“ sa promewenim imenom.

Kada je neposredna opasnost od fa{izma dobila jasnije ividqivije izraze u An{lusu Austrije marta 1938. godine i uMinhenskom sporazumu septembra 1938. godine, Partija je pre-do~avala masama agresivnost nema~kog nacizma preko niz poli-ti~kih konferencija, zborova i drugih formi, mobili{u}i ihu borbu za odbranu zemqe. Uticaj Partije na mase i wihovo ras-poloèwe za borbu protiv fa{izma najboqe ilustruje ~iweni-ca da se za odbranu êhoslova~ke samo u â~ku prijavilo oko 500

70

dobrovoqaca. Takav uticaj Partije odràvale su i demonstra-cije od 11. septembra 1940. godine u â~ku. One su organizovanepovodom godi{wice izbijawa rata i sporazuma Cvetkovi} – Ma-~ek, kao i protiv rata i fa{izma, profa{isti~kog reìma,{pekulacije, birokratije i skupo}e, za savez radnika i seqaka,za politi~ke slobode i amnestiju politi~kih krivaca. U de-monstracijama je u~estovalo preko 4.000 qudi. O wihovu odlu~-nost razbio se nalet àndarma, koji su uzaludno poku{avali daih onemogu}e. Demonstracije su ispoqile veliku odgovornost ispremnost radnih masa da se bore protiv rata i fa{izma.

Partijska organizacija je neprestano ukazivala na opa-snosti od prete}eg fa{izma, na izdaju vlastodràca, na mogu}-nost uni{tavawa radnih qudi za ra~un sebi~nih interea eks-ploatatora i stranih gospodara. Zato ona poziva radne qude naotpor i otvorenu borbu. Krajem decembra 1940. godine Okru`nikomitet izdaje proglas u kome se pored ostalog kaè:

Svetske gazde preko nenarodnidh i fa{isti~kih vladaplanski su pripremale dana{wi pokoq qudi. Gram`qivo teè-}i bogatstvu, kapitalisti radi zarade lili su i kovali oru`jei poveli uàsni krvavi zavojeva~ki rat. Zara}eni narodi ginui gladuju, nezara}eni osiroma{uju i tonu u groznu bedu. U najo-pasnijoj ratnoj buri, vo|ena iskvarenim, nesposobnim omraè-nim reìmima, Jugoslavija postaje popri{te velikih patwi,krize i siroma{tva. Privredna nesigurnost i golotiwa zahva-taju i na{ kraj.

Gromko dignimo glas protiv gladi, bede, oskudice i bespo-slice. Progawajmo narodne izdajice, defetiste, {pekulante,agente, {pijune i sav olo{ koji sluì tiranima.

Partijska organizacija nastavila je aktivan rad u uslovi-ma okupacije. Ona je u{la u ustanak sa oko 300 ~lanova, organi-zovanih u ~etrdeset partijskih organizacija, sa nizom partij-skih upori{ta i aktiva u radionicama, ustanovama i selima.Bili su organizovani sreski komiteti u svim srezovima. Okru-`ni komitet je neprekidno radio od 1938. godine (pre toga je Me-sni komitet â~ka vr{io funkcije Okru`nog komiteta).

Period od dva meseca, maj – juni, partijska organizacija jeiskoristila za posledwe intenzivne pripreme ustanka. Ona je uprvom redu organizovala sakupqawe i sklawawe oru`ja i rat-nog materijala. Na ~itavoj teritoriji okruga bila je sakrivenavelika koli~ina oru`ja kojim su se kasnije naoruàvali usta-nici. Zato u vreme dizawa ustanka nije postojao problem naoru-

71

àvawa boraca sve do onog momenta kada se ustanak pretvorio usvenarodni.

Me|u prikupqenim oru`jem, pored ve}e koli~ine pu{aka,municije i ru~nih bombi, bilo je i pu{komitraqeza, avionskihmitraqeza skinutih sa aviona na aerodromu u Preqini, te{kihmitraqeza, pa i avionskih bombi.

Zanimqiv je slu~aj sklawawa i kasnijeg kori{}ewa avi-onskih bombi. U Preqini se nalazio pomo}ni aerodrom, na komese prilikom kapitulacije zatekla ve}a koli~ina avionskihbombi. Partijska organizacija u Preqini organizovala je skla-wawe ovih bombi. Kada je po~eo ustanak, ove bombe su veoma ko-risno upotrebqene za minirawe mostova i drugih objekata i kaonagazne mine, koje su postavqane na putevima kojma su prolazi-li Nemci. One su korisno posluìle ne samo na{em odredu, ve}i okolnim odredima.

Sprovode}i direktive CK, partijska organizacija je jo{uo~i rata aktivno radila na obuci ~lanova Partije, skojevaca isimpatizera u rukovawu oru`jem, ovladavawu vojnim ve{tina-ma i pruàwu prve pomo}i. U tu svrhu kori{}ene su streqa~kedruìne i zdravstveni kursevi, koji su, na sugestiju i inicija-tivu Partije, organizoani pri bolnicama u â~ku i Milanovcui pri zdrastvenim zadrugama po selima gde su postojale. Partij-ska organizacija je i u ilegalnim uslovima okupacije produì-la rad na obuci rukovawa oru`jem i pruàwa prve pomo}i.

Krajem maja odràn je plenum Okru`nog komiteta KPJ, nakome su razra|ene direktive i zakqu~ci sa Majskog savetovawaCK. Ovom sastanku prisustvovao je i Milan Mijalkovi} – î~a,u ime PK KPJ za Srbiju. Na plenumu su razra|eni zadaci i radpartijske organizacije u novim uslovima. Osim ostalih, naro-~ito su istaknuti slede}i zadaci: razvijawe {irokog politi~-kog rada na razja{wavawu uzroka brze propasti i kapitulacijebiv{e Jugoslovenske vojske; pristupawe organizovawu borbeprotiv okupatora i doma}ih izdajnika koji su se ve} bili stavi-li u wihovu slu`bu; organizovawe bojkota i sabotaà, neodazi-vawe na pozive okupatora i doma}ih slugu, skrivawe i nepreda-vawe ìta i drugih poqoprivrednih proizvoda, neodlazak narad u radionice i preduze}a koja su radila za okupatora. Kaoozbiqni zadaci postavqeni su: je daqe sakupqawe oru`ja, obu-ka u rukovawu i pruàwu prve pomo}i i formirawe borbenihdesetina. Posle ovog plenuma usledio je vrlo ìv organizacio-ni i politi~ki rad. Organizovan je svestrani politi~ki rad na

72

obja{wavawu uzroka sramne kapitulacije Jugoslovenske vojske,izdajstva buròazije, trulosti vladaju}eg sistema i o petoj ko-loni, koja je prodrla i zauzimala vrlo va`ne poloàje u vojscii dràvnom aparatu. Obja{wavana je potreba pruàwa odlu~nogotpora okupatoru i pripremawe oruàne borbe. Raspoloèwemasa za borbu protiv okupatora nezadrìvo je raslo.

Doga|aji su se vrlo brzo smewivali. U junu je do{lo do na-pada Nemaca na Sovjetski Savez. CK KPJ, odmah zatim, upu}ujeradnom narodu Jugoslavije proglas. Poziv: „Prolteri svih zema-qa Jugoslavije, na svoja mesta, u prve borbene redove“, odjeknuoje duboko u srcima svih radnih qudi.

To je bio poziv Partije radnicima, seqacima, gra|anima,omladini, to je bio poziv komunistima da izvr{avaju svoju du-`nost. Proglas je i{ao od ruke do ruke, ~itan pojedina~no, pro-ra|ivan na partijskim sastancima, na skojevskim grupama igrupama simpatizera partije. [iroke narodne mase su prihva-tile i sledile proglas Partije.

[Radisav Nedeqkovi}, â~ak, 1941–1944, str. 10–20]

73

Omladina â~ka manifestuje 27. marta 1941.

Pristupawe Trojnom paktu bila je potpuna izdaja zemqe,na koju je, jo{ 24. marta, reagovao Pokrajinski komitet KPJza Srbiju proglasom, u kome se kaè:

„Dana{wa vlada sprema izdaju. Za neki dan treba da sepotpi{e Trojni pakt, koji zna~i sigurnu i sramnu smrt na{ojdràvi, na{oj slobodi i na{em narodu. Prvi put u na{oj isto-riji treba pred tiraninom da kleknemo, da na kolenima potono-me u be{~a{}e i ropstvo...

Neka svako ispuni svoju du`nost, i zlo~in koji vlada pri-prema bi}e spre~en u posledwem trenutku...

Ho}emo vladu nacionalne sloge i odbrane!Sve za ~ast i slobodu! âst i slobodu ni za {ta!

*Od tog dana, {irom zemqe, po~eli su protesti i demonstra-

cije naroda protiv izdaje zemqe, protiv pristupawa Trojnompaktu, odnosno savezu sa fa{isti~kim zemqama. Vlada je, da bispre~ila demonstracije, 26. marta naredila da se zatvore svesredwe {kole u zemqi.

Pod rukovodstvom Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju iMesnog komiteta KPJ za Beograd, najmasovnije demonstracije suorganizovane 26. marta uve~e, u glavnom gradu Jugoslavije.

[Pregled Istorije SKJ, str. 306]

*

Oborena je kapitulantska vlada 27. marta. U â~ku je,zabeleìli su horni~ari, kqu~alo od odu{evqewa:

Radnici su napustili radionice, ~inovnici kancelarije,u gimnaziji su prekinuti ~asovi, seqaci su ostavili na pijacisvoje torbe i korpe, doma}ice su prekinule posao u ku}i... Sve seslilo u uzburkanu radosnu povorku, u gromoglasni poklik. Odcentra povorka je u trijunfalnom raspoloèwu po{la premaparku i Bedemu. Razvijene su dràvne trobojne zastave, zapevanaje himna „Hej Sloveni“, odjekivali su prkosno – borbeni pokli-ci: „Boqe rat – nego pakt!“, „Boqe grob – nego rob!“,“Dole sram-ni izdajnici“. U~estvovalo je oko 5.000 qudi...

Sli~no je bilo i u Gorwem Milanovcu. U Gu~i su antifa-{isti~ko raspoloèwe izrazili, u manifestacijama, i |aci. UMr~ajevcima, na Rudniku i drugim mestima javno je manifesto-

74

vana radost {to je odba~eno pristupawe Jugoslavije Trojnompaktu, ali se me|u qudima ose}ala i zebwa, jer je postalo jasnoda je rat neizbeàn.

[â~anski odred, str. 33 ]

*U zakqu~cima savetovawa isti~e se, pored ostalog:Vode}i borbu protiv okupatora, srpski }e narod isto tako

morati da vodi odlu~nu borbu protiv izdajnika srpskog naroda,koji su pomo}u okupatora i protiv voqe naroda zauzeli razne po-loàje na vlasti i sada se spremaju da narodu nametnu voqu we-ma~kih osvaja~a, da po nalogu osvaja~a progawaju najboqe sino-ve srpskog naroda i do koè ogule srpski narod..

Tada je odlu~eno da partijske organiazcije formiraju voj-ne komitete i u svim krajevima Jugoslavije vr{e pripreme zaoruàni ustanak.


*Organizcije KPJ i SKOJ-a su mobilisale, ne samo svoje

~lanove, ve} i ostale po{tene i dobronamern qude da pruàjuotpor okupatoru i kvislin{koj vlasti. Tu atmosferu je Milo-ranka ^vorovi} ovako 1945. godine opisala na stranicama li-sta „Slobodni glas“:

... Omladina ostaju}i u gradu zapo~ela je aktivno da radina prikupqawu oru`ja i svega {to je potrebno partizanima. Bi-li su oni i kuriri. Izve{tavali su {ta se pri~a u gradu, gde mo-è da se digne (zapleni – prim. autora) oru`je, magacin zapali...

Plamteo je nema~ki kamion kod gimnazije u â~ku. Omla-dinac Bogi} Vasovi} pri{ao sa fla{om benzina, podmetnuo podkamion i pobegao.

Drugovi koji su ostali u gradu sastajali su se na skrive-nim mestima: u „Rastokama“, na „Grobqu“, u „Kazanici“... Tu sere{avalo: {ta treba skupqati za partizane, koga slati u ~etu,gde napadati neprijateqa i gde {ta moè da se otme od neprija-teqa. Tu smo davali izve{taje o snazi nema~kih trupa u gradu, onamerama okupatora i agenata, {pijuna...

Pokojni drug Slavko Jovan~evi} be{e te{ko bolestan – tu-berkulozan, ali se on prihvati toga da plahate napi{e i sa jo{

75

tri omladinca da idu}e nedeqe to oka~e kod igrali{ta. Idu}enedeqe plahate su bile oka~ene onde gde je re{eno, ali igrali-{te bi blokirnao i tri druga koji su bili unutra jedva se izvu-ko{e. Narod je opomenut na tim plahatima pored ostalog s re~i-ma: Zar se zabavqate bezbri`no dok najboqi sinovi padaju – dokokupator trebi srpski narod...

[â~anski odred,, str. 122]

*Zna se:Izvedeno je nekoliko oruànih akcija, pa se kod okupato-

ra i posebno wegovih saradnika u gradu vidno izraàvao strah.Tako je, 5. avgusta, grupa skojevaca, koju je predvodio u~iteqMilomir Marinovi}, digla u vazduh Matovi}a magacin u Kaza-nici, u kome se nalazio eksploziv.

„U â~ku je dignut u vazduh arsenal sa mnogo municije ibenzina. Ni jedno staklo na ku}ama u â~ku nije ostalo celo“.

[â~anski odred,, str. 122]

PROGLAS CK KPJ POVODOM NAPADA NA SSSR, 22. JUN 1941.

... Radnici i radnice Jugoslavije!Kucnuo je sudbonosni trenutak. Zapo~ela je odsudna bitka

protiv najve}ih neprijateqa radni~ke klase, bitka koju su fa-{isti~ki zlo~inci sami zametnuli mu~kim napadom na Sovjet-ski Savez, nadu svih trudbenika svijeta. Dragocjena krv heroj-skog sovjetskog naroda prolijeva se ne samo radi odbrane zemqesocijalizma nego i radi kona~nog socijalnog i nacionalnogoslobo|ewa ~itavog radnog ~ovje~anstva. Prema tome, to je i na-{a borba, koju smo mi du`ni podupirati svim snagama, pa i svo-jim ìvotima.

Proleteri sviju zemaqa Jugoslavije, na svoja mjesta, u pr-ve borbene redove. Zbijte ~vrsto svoje redove oko va{e avangarde,Komunisti~ke partije Jugoslavije. Svaki na svoje mesto! Nepo-kolebqivo i disciplinovano vr{ite svoju proletersku du-`nost. Spremajte se hitno za posledwi i odsudni boj. Ne dozvo-lite da se prolijeva dragocjena krv herojskih sovjetskih narodabez va{eg u~e{}a. Va{e parole moraju biti: nijedan radnik ili

76

radnica ne smije oti}i u fa{isti~ku Wema~ku, da svojim radomja~a snage fa{isti~kih bandita. Nijedan top, nijedna pu{ka,nijedno tane, nijedno zrno ìta itd. ne smije va{om pomo}i do-spjevati u ruke fa{isti~kih zlo~inaca. Mobili{ite sve va{esnage protiv toga, da na{a zemqa bude baza za snabdijevawe fa-{isti~kih ruqa, koje kao bijesni psi napadaju na Sovjetski Sa-vez, na na{u drugu socijalisti~ku domovinu, na na{u nadu i ku-lu svijetiqu prema kojoj sa nadom upire o~i napa}eno radno ~o-vje~anstvo ~itavog svijeta...

...Borba Sovjetskog Saveza jeste i va{a borba, jer se on boriprotiv va{eg neprijateqa, pod ~ijim vi jarmom stewete. Ne daj-te se zavesti raznim doma}im reakcionarima koji su u slu`bifa{isti~kih bandita. Va{e mjesto jeste u borbenim redovimaradni~ke klase, koja se bori za va{u istinsku slobodu i nezavi-snost. Od te borbe zavisi va{a budu}nost i budu}nost va{e djece.Ako qubite svoju slobodu i nezavisnost, ako ne}ete biti tu|i ro-bovi, ako èlite da se oslobodite fa{isti~kog ropstva, onda po-mognite svim sredstvima pravednu borbu velike i miroqubivezemqe socijalizma – Sovjetski Savez, ujedinite svoje snage pro-tiv va{ih ugweta~a, fa{isti~kih osvaja~a, koji porobi{e iopqa~ka{e va{u zemqu.

Komunisti Jugoslavije!Do{ao je onaj najteì ~as koji smo mi u na{oj borbi pred-

vidili. Mi smo znali {ta spremaju fa{isti~ki zlo~inci pro-tiv SSSR-a i ~itavog radni~kog ~ovje~ansta. Krvoèdni fa{i-sti~ki vlastodr{ci, koji drè u ropstvu svoje narode i narodepodjarmqenih zemaqa, navijesti{e nam rat do istrebqewa, na-vijesti{e preko radija krvavi pokoq komunista. Mi tu borbuprihva}amo, jer mi smo je o~ekivali i mi smo se za wu spremili.U toj borbi ne}e biti pardona nijednom komunisti, deru se fa-{isti~ki krvnici, a mi kaèmo: u toj borbi ne}e biti pardonazlo~ina~kim fa{isti~kim vo|ama i wihovim vjernim slugama,u toj borbi ne}e biti pardona fa{isti~koj finansijskoj oligar-hiji i wezinim satrapima.

Komunisti Jugosllavije! Ne oklijevajte ni trenutka ve}se hitno spremajte za tu te{ku borbu. Smjesta prilagodite svojeorganizacije i wihov rad za taj posqedwi boj. Preduzmite sve da~im boqe osigurate na{e dragocjene kadrove koji su nam danasvi{e nego ikad potrebni u toj borbi. Organizujte radne mase ipredajte im va{e te{ko ste~eno iskusvo. Stanite na ~elo radnihi nacionalno ugwetenih masa i vodite ih u borbu protiv fa{i-

77

sti~kih tla~iteqa na{ih naroda. Odva`nost, disciplina ihladnokrvnost neka vlada me|u vama, jer vi morate time datiprimjer drugima. Izvr{ite svoju du`nost avangarde radni~keklase Jugoslavije. Naprijed u posqedwi i odlu~ni boj za slobo-du i sre}u ~ovje~anstva...

[J.B. Tito, Sabrana djela, tom 7, 43 – 47]

Sli~ne proglase CK KPJ je, sa pozivom na oruànu borbu,uputio svima narodima Jugoslavije 12. i 25. jula 1945. godine.

PROGLAS POKRAJINSKOG KOMITETA KPJ ZA SRBIJUOD JULA 1941. GODINE

SRPSKI NARODE!RADNICI, SEQACI, GRA\ANI!SRPSKE MAJKE I SESTRE!SRPSKA OMLADINO!

Fa{isti~ki razbojnici na ~elu sa suludim Hitlerom, ko-ji su okupirali na{u zemqu, izvr{ili su mu~ki napad na So-vjetsku Rusiju, zemqu u koju ugweteni narodi s pravom polaùsve svoje nade. Time su oni u~inili da je borba ugwetenih naro-da postala sastavni deo odbrane Sovjetskog Saveza, juna~ke borbenesalomqive Crvene armije.

Kucnuo je ~as kada srpski slobodoqubivi narod, koji jestole}ima gledao u velikom ruskom narodu za{titnika svoje na-cionalne nezavisnosti, treba da se digne na noge i da odlu~nopostavi pitawe svoga oslobo|ewa ispod ropstva krvoèdnihokupatora. Srpski narod i ovoga puta mora oìveti svoje svetleborbene tradicije.

Sada se radi o potpunom slomu fa{izma, o oslobo|ewu ~o-ve~anstva od tih podivqalih hordi. Upravo, radi se o borbi naìvot i smrt, od ~ijeg ishoda zavisi ne samo sudbina SSSR-a, ve}i sudbina i sloboda ~itavog srpskog naroda, svih porobqenihnaroda Jugoslavije. Za srpski narod se sada postavqa pitawe:biti ili ne biti. Ili rob podivqalih fa{isti~kih bandi, ko-je nas, Slovene, smatraju niòm rasom, ili narod sre}an, slobo-dan i nezavisan.

Srpski narode, ne oklevaj! Sada i samo sada kucnuo je ~asda u~inimo kraj pqa~ki i nasiqu okupatora. Ne zaboravi da to

78

moè{ u~initi samo udruènim snagama sa mo}nim SovjetskimSavezom, sa nepobedivom bratskom slovenskom Rusijom, na ~elusa velikim sinom ruskog naroda – Staqinom. Seti se srpski na-rode, svoje slavne pro{losti i ne slu{aj kukavice i malodu-{nike koji pozivaju na ~ekawe. êkati – to zna~i igrati se svo-jom sudbinom, budu}no{}u narodnom.

SRPSKI NARODE!Ne slu{aj ni one koji te hu{kaju protiv bratskog hrvatsog

naroda i drugih naroda. Neprijateq svuda pruà svoju otrovnuàoku; on ho}e da poseje mr`wu me|u narodima. Wegovo je geslo:zavadi pa vladaj, a na{e: bratstvo s narodima u borbi protiv oku-patora i wihovih slugu. Srpski narode, ti koji si u svojoj isto-riji, u svojoj borbi znao da prezre{ i kazni{ izdajice, budi da-nas nemilosrdan prema svojim prqavim nitkovima, prodanim na-cionalnom neprijatequ, koji su u ratu izdali na{u zemqu. Prog-naj iz svoje sredine izdajnike srpske grude: qoti}evce i Stojadi-novi}eve agente. Ovi uqezi i izrodi hapse najboqe Srbe i sinovesrpskog naroda i predaju ih u ruke zloglasnom gestapou – u rukepobesnelih Hitlerovih xelata. Ovih dana opet je pala krv najbo-qih sinova srpskog naroda. Mu~ki, na kukavi~ki na~in, izvede-ni su iz podruma beogradske glavwa~e borci za slobodu – i stre-qani. Ali, narod nikada ne ostaje duàn. Dan odmazde je tu. Mikomunisti, poru~ujemo svima i svakome s one druge strane da pri-hvatamo ba~enu rukavicu. Neka upamte u~esnici ovoga zlo~inada ih narodna kzna ne}e mimoi}i.

SRBI I SRPKIWE!Ostavite na stranu sitne raspre. Svi kao jedan u borbu pro-

tiv okupatora. Svim silama svim sredstvima slabite wegovusnagu radi na{e budu}nosti, na{e slobode. Izdajica je onaj koma ~ime – radom, materijalom, hranom, novcem, porezom, kupova-wem „Novog vremena“, slu{awem laì preko radija itd. – poma-è okupatore i wegove najamnike. Ne dozvolite da preko na{ezemqe ode ma kakva pomo} fa{isti~kim ruqama, a protiv SSSR-a, protiv samih nas.

DRUGOVI RADNICI I SEQACI!Svrstavajte se u guste redove oko va{e juna~ke partije –

Komunisti~ke partije Jugoslavije! Neprijateq je ve} dobio isve vi{e dobija smrtonosne udarce. Gore glave! S verom u same se-

79

be i Crvenu ariju, napred u borbu! S nama je danas ~itav radnisvet Evrope, svi evropski ugweteni narodi, sve zemqe koje ~eznuza mirom i slobodom, sa nama je mo}ni Sovjetski Savez – ta ne-probojna tvr|ava.

SRPSKA OMLADINO!Uvek sa svojim narodom, ti }e{ i ovoga puta biti u prvim

borbenim redovima. Neka ti bude primer herojska omladina So-vjetskog Saveza, koja se neustra{ivo bori za stvar ~itavog ~ove-~anstva. Zareci se da ne}e{ ostati mirna dok i jedna prqava fa-{isti~ka noga hoda po tvojoj zemqi.

DOLE RAZBOJNI^KI FA[IZAM!@IVEO MO]NI SOVJETSKI SAVEZ, NAJJAÂ POTPO-

RA BORBE UGWETENIH NARODA!@IVEO JOSIF VISARIONOVI^ – STAQIN, VO\ CE-

LOKUPNOG NAPREDNOG I SLOBODOQUBIVOG ÔVEÂN-STVA!

@IVELO JEDINSTVO SRPSKOG NARODA U OSLOBO-DILAÔJ BORBI!

@IVELO BRATSTVO I SLOGA JU@NOSLOVENSKIH IBALKANSKIH NARODA!

NAPRED U OSLOBODILA^KU BORBU PROTIV OKUPA-TORA I WIHOVIH SLUGU!

ZA SLOBODU, ZA ÂST, ZA NACIONALNU NEZAVI-SNOST!

KOMUNISTI^KA PARTIJA JUGOSLAVIJEPOKRAJINSKI KOMITET ZA SRBIJU

[Zbornik NOR-a, tom 1, kw. 1, str. 29 – 31]

80

*Glavni {tab Narodnooslobodila~kih partizanskih od-

reda Jugoslavije 10. avgusta 1941. godine izdaje proglas u komeformuli{e zadatke Narodnooslobodila~kih partizanskih od-reda:

PARTIZANSKI ODREDI – ORU@ANA SILA NARODA

TITO O ZADACIMA NARODNOOSLOBODILA^KIH PARTIZANSKIH ODREDA, 10. AVGUST 1941.

1. Narodnooslobodila~ki partizanski odredi u svim obla-stima Jugoslavije – Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori,Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Vojvodini, Sanxaku i Dalma-ciji – imaju glavni svoj ciq: oslobo|ewe naroda Jugoslavije odokupatora i borbu protiv doma}ih okupatorskih agenata kojipomaù ugwetavawe i terorisawe na{ih naroda.

2. Najve}i neprijateq slobode i nezavisnosti na{ih naro-da jeste wema~ki fa{izam, pa onda svi wegovi fa{isti~ki tra-banti koji hara~e po na{oj zemqi. Prema tome, sveta je du`nostsvakog rodoquba da se bori nemilosrdno, do potpunog uni{tewaate fa{isti~ke bande.

3. Partizanski odredi zovu se narodnooslobodila~kim izbog toga {to to nisu borbene formacije bilo koje politi~kepartije ili grupe – u konkretnom slu~aju ni Komunisti~ke par-tije, bez obzira na to {to se komunisti bore u prvim redovima. –ve} su to borbeni odredi naroda Jugoslavije u kojima treba da sebore svi rodoqubi sposobni za oruànu borbu protiv okupatora,bez obzira na politi~ko uvjerewe.

4. U toj op{toj borbi sa neprijateqem na{ih naroda par-tizanski odredi imaju mnogobrojne zadatke. Oni moraju ru{itisve objekte koji sluè fa{isti~kim osvaja~ima: èqeznice,mostove, fabrike, radionice, skladi{ta municije i oru`ja; onimoraju svim silama onemogu}iti okupatore da oduzimaju seqa-cima ìto, stoku i ostale namirnice (koje) treba silom oduzetiokupatoru i razdijeliti narodu, a potrebnu koli~inu zadràtiza ishranu odreda. Partizanski odredi moraju onemogu}iti ubi-rawe poreskih i drugih da`bina, jer u dana{wem momentu sve tosluì samo okupatorima za vo|ewe osvaja~kih ratova i daqeugwetavawe na{ih naroda.

81

5. Partizanski odredi moraju sa oru`jem u ruci branitinaseqa, gradove i sela od fa{isti~kih zuluma, oni moraju {ti-titi imovinu naroda od okupatorske pqa~ke.

6. Partizanski odredi moraju na svakom koraku uni{tava-ti fa{isti~ke odrede, naro~ito oficire i gestapovce, crne ko-{uqe i td. Isto tako treba nemilosrdno uni{tavati wihove do-ma}e agente, razne narodne izdajice i provokatore, koji u masa-ma predaju u ruke fa{isti~kih krvnika najboqe sinove narodai koji sluè kao vjerni psi okupatorima i terori{u na{ narod.

7. Partizanski odredi moraju neumorno razvijati otpornaroda diù}i narodne ustanke i stavqaju}i se na ~elo tihustanaka kao borbeno jezgro. Dosada{we iskustvo partizanskeborbe pokazalo je da se zanemarivalo pitawe op{teg narodnogustanka, jer u protivnom mogu biti partizani izolovani od ma-sa koje su spremne da se bore za svoju pravednu stvar.

8. Politi~ka linija partizanskih odreda mora biti – Na-rodnooslobodila~ki antifa{isti~ki front svih naroda Jugo-slavije, bez razlike na politi~ka i vjerska ube|ewa.

9. Pri stvarawu partizanskih odreda ne smije se biti tje-snogrud, ve} dati mogu}nost {iroke inicijaive za stvarawe par-tizanskih odreda. Ve} stvoreni partizanski odredi treba odmahda se poveù s mjesnim i okru`nim {tabovima i stave pod wi-hovo rukovodstvo.

10. [tabovi i komesari moraju budno paziti da neprija-teq ne ubaci u partizanske odrede svoje provokatore i {pijune.Ako se takvi pojave, treba ih odma strijeqati i wiovo ime obja-viti.

11. [tabovi i komandiri partizanskih odreda morajustrogo paziti na disciplinu u odredima. Svaki ~in pqa~ke, iz-daje ili grube discipline treba strogo ka`wavati.

12. [tabovi moraju voditi brigu o ishrani boraca, o nao-ruàwu i drugom. Ishranu treba organizovati zajedno sa Komi-tetima Narodnooslobodila~kog fronta, koji treba da prikupqa-ju Fond narodnog oslobo|ewa. U slu~aju da negdje takvih komi-teta jo{ nema, treba dobrovoqnim pristankom seqaka i gra|anaosigurati ishranu, ili pla}ati namirnice u gotovu.

13. Svi partizanski doredi sa svojim {tabovima, iz Hr-vatske, Srbije, Slovenije, Crne Gore, Bose i Hercegovine, Vojvo-dine, Dalmacije, Makedonije i Sanxaka, spadaju pod vrhovno ru-kovodstvo Glavnog {taba Narodnooslobodila~kih partizanskihodreda Jugoslavije.

82

Radi koordinacije borbe i uspje{nog vo|ewa operacija,{tabovi moraju biti me|usobno dobro povezani.

14. [tabovi i komandiri moraju se pobrinuti za potrebansanitetski materijal i osobqe radi rawenih i bolesnih.

15. Sa stvarawem {irih ustanaka narodnih masa stvori}ese i potrebne komande. Zato je potrebno da se {tabovi i koman-diri partizanskih odreda brinu za provjerene i dobre komandi-re i komesare, koji treba da stanu na ~elo tih pobuwenih masa.

16. U slu~aju povoqnih strategijskih i drugih okolnostipri izvo|ewu krupnih operacija stvori}e se, prema potrebi, izvi{e partizanskih odreda krupne vojne jedinice.

[Bilten glavnog {taba Narodnooslobodila~kih partizanskih odreda Jugoslavije, 10. avgust 1941, br. 1]

ZAKLETVA BORACA ÂÂNSKOG NOP ODREDA „DR DRAGI[A MI[OVI]“

Ja, sin srpskog naroda, zakliwem se svojom ~a{}u da u â-~anski narodnooslobodila~ki odred „Dr Dragi{a Mi{ovi}“stupam sa ~vrstom odlukom da se borim protiv fa{isti~kihokupatora i izdajnika srpskog naroda. Obavezujem se da }u izvr-{avati nare|ewa svojih pretpostavqenih bez pogovora, da }u ~u-vati disciplinu odreda, da }u snositi sve posledice kr{ewadiscipline i neizvr{avawa du`nosti borca za narodna prava islobodu. Mi, narodni partizani Jugoslavije latili smo se oru`-ja za nemilosrdnu borbu protiv krvolo~nih neprijateqa kojiporobi{e na{u zemqu i istrebquju na{e narode. U ime slobodei pravde na{eg naroda, zakliwemo se, da }emo disciplinovano,uporno i neustra{ivo, ne {tede}i svoje krvi i ìvote, voditiborbu do potpungo uni{tewa fa{isti~kog osvaja~a i svih na-rodnih izdajnika.

[â~anski odred, str. 4.]

U ~a~anskom kraju je od prvih ustani~kih dana od straneOkru`nog komiteta KPJ, sreskih povereni{tava KPJ u Gu~ii Gorwem Milanovcu, kao i od {tabova Odreda „Dr Dragi{aMi{ovi}“, i od Draga~evskog i Takovskog bataqona izdato vi-{e proglasa, apela i saop{tewa, koje Davidovi} i Timotijevi}izostavqaju, pa ih mi ovde objavqujemo:

83

2. jula, OK KPJ je objavio proglas, koji nije sa~uvan, alije poznata wegova sadrìna. Naime, vlasti su obavestile Odeqe-we za dràvnu za{titu u Beogradu:

7. jula u â~ku i okolini po nepoznatim po~initeqimarasturani su koministi~ki letci, pisani na pisa}oj ma{ini,}irilicom, pod naslovom „Radnici, seqaci, gra|ani â~ka iokoline“, a zavr{ava se sa „Da ìvi na{a borba za slobodu“, daìvi Komunisti~ka partija Jugoslavije; Okru`ni komitet par-tije u Jugoslaviji, â~ak, 2. jula 1941. godine.

U letku se napadaju na{i organi, organi nema~ke oruànesile i preti brzom pobedom Sovjetske Rusije i uni{tewem oku-patora.

Sumwa se da su letke rasturali odbegli komunisti. Pred-uzete su mere da se rastura~i uhvate“.

[IA^, Gra|a za monografiju ~a~anskog ratnog okruga – Delatnost neprija-teqa, r. br. 517, str. 8 – 9]

Ovaj letak, zajedno sa lecima Pokrajinskog komitetaKPJ za srbiju i CK KPJ, umnoèn je i rasturen po ~itavom ~a-~anskom kraju. Upu}en je ~ak i okupatorskim vlastima.

U Cerovi su, po svoj prilici, umnoèna dva proglasa kojisu sa~uvani. Prvi, su sastavili ~lanovi OK KPJ za Uìce. Ni-je datiran, ali je izvesno da je pisan krajem jula ili po~etkomavgusta, pre formirawa kvislin{ke Nedi}eve Vlade narodnogspasa. Umnoèn je na {apirografu. Tekst glasi:

SRBI, U BOJ...

Svi u borbu protiv Hitlerove bande koja ve} uveliko spro-vodi svoj uàsni plan istrebqewa svih Slovena, pa dakle i nasSrba. Klice fa{isti~ke zaraze ve} razaraju na{e zdrave grudi.UNI[TIMO TE KLICE DOK SU JO[ U ZAMETKU. Pomaìmosvim sredstvima na{ narodni ustanak protiv fa{isti~kih ban-dita.

RADNICI, SEQACI I GRA\ANI

STUPAJTE U PARTIZANSKI ODRED KOMUNISTI^KEPARTIJE. Taj odred nosi ime najboqeg sina na{eg kraja, prvo-borca istinske slobode, ime neumrlog Dimitrija Tucovi}a.

84

KOMUNISTI

Svi: iz Poège, Gu~e, Ariqa, Ivawice i okolnih mesta,svi u posledwu borbu protiv najstra{nije vladavine koju znasvetska istorija, svi u borbu protiv fa{isti~ke bande AdolfaHitlera i wegovih pla}enika: prezrenog izdajice Qoti}a i kr-vavog àndarma i agenta nema~kog fa{izma A}imovi}a. Buditeneustra{ivi, danas kao i ju~e, sutra kao i danas. I nemilosrd-ni, jer onda kada smo najnemilosrdniji prema krvnicima na-{im, i onda }emo biti blago u pore|ewu sa nedelima ubica naj-boqih sinova na{eg naroda.

USTANICI

Ne zavaravajte se la`qivom propagandom Hitlerove{tampe o tobo`wim uspesima Nema~ke na isto~nom frontu. Ni-kakvo „¤“* ne moè da spase Hitelra od wegove neizbe`ne pro-pasti.

SOVJETSKI SAVEZ – TO JE GROB FA[IZMA I TIRA-NIJE NAD NARODIMA.

SOVJETSKI SAVEZ – TO JE POBEDA.Na nama je da ubrzamo kopawe tog groba, na nama je da ubr-

zamo tu pobedu.U BOJ PROTTIV OKUPATORSKE BANDE FA[IZMA.

KOMUNISTI^KA PARTIJA“.

[Arhiv CK SKJ, Srbije, ££/257]

Drugi proglas pisan je upravo u Cerovi. Upu}en je iskqu~i-vo Draga~evcima. Po stilu se umnogome razlikuje od sli~nihustani~kih dokumenata.

Tekst glasi:

SRBI!

Najve}i neprijateq na{e narodne slobode, pomanitaliumobolnik i dokazani sloveno`der Adodlf Hitler, porobio jevas i va{e pitome wive i livade, vas i va{e raspevane {ume i

85

______* Skra}enica od viktorija – pobeda.

lugove. U svom podmuklom naletu na na{u zemqu mu~ki je poubi-jao goloruke majke, ène i nejaku decu na{u; porobio je na{eo~eve, sinove i bra}u. I nije se zaustavio na toj svojoj sramnojraboti! Iz dana u dan sprovodi on preko svojih pla}enika, na-rodnih izroda i izdajica Qoti}a i A}imovi}a, svoj krvaviplan razarawa na{ih ìvota: najboqe sinove na{e zemqe odvo-di i ubija po svojim zlogalsnim koncentracionim logorima,streqa nevine qude i ène, raseqava na{u bra}u!

SINOVI DRAGAÊVA!

[ta nam donosi Hitlerova „obnova“ Srbije?B e d u! Bedu seqaku, jer planski prazni na{e ko{eve i am-

bare; bedu zanatliji, jer odnosi materijal potreban za preradu;bedu malom trgovcu, jer nema robe potrebne za obrt; bedu radni-ku, jer ko~i ionako bednu na{u narodnu privredu i industriju.I s m r t nam donosi, mo`da laganu, ali svakako sigurnu smrt.Smrt svima: i onima koji ne mogu da podnose tiraniju wegovesoldateske poprskane krvqu evropskih naroda, i onima koji sezavaravaju detiwastom nadom da }e boqe do}i smao po sebi!

RADNICI, SEQACI, VOJNICI, PODOFICIRI I OFICIRI SRBIJE!

Sili se suprostavite silom! Organizujte otpor protivokupatorskog nasiqa i A}imovi}evih àndarma. Ne dozvoliteda se iz Srbije iznosi ìto i da se tim ìtom hrane oni koji }esutra pucati u va{e grudi. Ne dozvolite da se iz na{e zemqe iz-nosi ratni materijal, koji ste vi platili znojem i krvqu svojomi koji }e Hitler upotrebiti protiv nas i bra}e va{e. Ru{itemostove, èlezni~ke mreè, telefonske linije, jer sve to vi{ene sluì nama, nego na{em neprijatequ – fa{isti~kom razboj-niku Adolfu Hitleru! Ne zaboravite da i najmawa prepreka Hi-tlerovom krvavom planu uni{tewa svega {to slobodno di{eznatno doprinosi neminovnoj propasti najsramnijeg reìmaqudske istorije – mra~nog fa{izma.

DRAGAÊVCI!

Ne dozvolite da Hitlerov plan o uni{tewu i raseqavawuSrba po pe{~anim pustiwama Afrike postane stvarnost! Gvo-`|e se kuje dok je vru}e, neprijateq se odstrawuje dok jo{ nije

86

uhvatio korene. Neka vam Slovenci budu najboqi primer i stal-na opomena na ono {to vas neizbe`no ~eka ako skr{tenih rukupustite da Hitlerov fa{izam sprovede u delo svoje paklene na-mere! Stupajte, stoga, u partizanske odrede Komunisti~ke parti-je – jedine na{e partije koja je i u onim najteìm trenucima na-{e narodne istorije ostala verna uz vas, da bi se i daqe borilaza narodne slobode, pravdu i jednakost.

USTANICI!

Pobeda je na{a! Uz pomo} velikog i sna`nog fronta slo-bodnih naroda a pre svega mo}nog Saveza Sovjetskih Socijali-sti~kih Republika, mi }emo raskinuti sa ruku svojih lance ro-bovawa i tiranije. Neka u to niko ne sumwa! I umesto sumwi ikolebawa – svi u borbu protiv tiranije za slobodu, protiv mra-ka za svetlo, protiv smrti za ìvot!

@IVEO NARODNI USTANAK!

KOMUNISTI^KA PARTIJA

[Arhiv CK SKJ, Srbije, £££/259, Zbornik NOR-a, Muzej u â~ku, H£, str. 194 – 195]

87

Grupa ~lanova KPJ i SKOJ-a uo~i Drugog svetskog rata u gradskom parku u â~ku

*Komunista Slavko Jovan~evi} je tekst pisao, pa je oka~e-

n na ogradu fudbalskog igrali{ta. Proglas je po~iwao re~ima:Srbi, zar u ovim te{kim trenucima, kada hiqade na{ih

najboqih sinova vode beskompromisnu borbu protiv okupatora,kome ve} gori pod nogama, vi eto ~inite razonode na nekim fud-balskim utakmicama...

*Jo{ jedan proglas pomiwe se u se}awima savremenika: na

op{tinske zgrade u Preqini, Prislonici i nekim drugim me-stima stavqane su naredbe ispisane pisa}om ma{inom:

U ime vojno – revolucionarnog komiteta, nare|uje se da op-{tinska vlast prestane sa radom, a ko prekr{i ovu naredbu od-govara}e po vojnim zakonima.

*

Nakon borbe sa àndarmima u Gu~i 17 avgusta je upu}enletak sa pozivom da se predaju i prekinu slu`bu okupatoru.Tekst je verovatno pisao Milojko ]irjakovi}, komesar Virov-ske partizanske ~ete, koji je, u to vreme, pregovarao i sa pred-sednicima op{tina zahtevaju}i da op{tinske uprave obusta-ve rad. Tekst ovog svojevrsnog proglasa verovatno je umnoèn utehnici partijske organzacije u Gu~i. Me|utim, sa~uvan je sa-mo rukopis, ispisan mastilom na dve stranice:

Bra}o i drugovi srpski àndarmi!

Mi vam se obra}amo u ovom po na{ narod te{kom ~asu. â-su u kom se moè proliti more bratske krvi za interese na{egvekovnog neprijateqa Nema~kog osvaja~a – porobqiva~a na{egnaroda. Ovaj podli neprijateq sluì se opet starom podlo{}u ilukavstvom to jest da nas zavadi pa da vlada.

Pre nepunih 5 meseci ovaj podli zlikovac Nema~ki fa{i-zam napao je bez ikakvog uzroka i razloga na{ miran radni na-rod. Bez objave rata po~eo je besomu~no bombardovati na{u pre-stonicu i ostale gradove na{e zemqe ubijaju}i nebrojene hiqa-de nevine dece èna i staraca; razaraju}i na{e gra|evine i kul-turne tekovine koje smo mi sa mnogo muka podigli. I eto taj ju-~era{wi razbojnik pqa~ka{ i ubica izmetnuo se danas u prija-teqa srpskog i traì od vas da ga sluìte na tako zvanom obna-

88

vqawu Srbije. Bra}o najpodlija je la` da se neprijateq bavi ob-novom Srbije. Da je on Srbe i Srbiju voleo nebi nam zemqu razo-rio i spalio i ubio mnoge hiqade nevinih ve} bi na{u zemqu ob-i{ao u svom krvolo~nom... (daqe ne~itko – prim. autora). Nepri-jateq se pravi prijateqem Srba zato da bi na{ao neke budale dawegovoj laì poveruju i stave se wemu u slu`bu daqeg istrebqe-wa Srpstva. Svima je znano da je za jednog vojnika koji je poginuou sva|i sa svojim drugom Nemcom streqano 100 Srba me|u kojimasu najboqi sinovi na{eg naroda i cvet obrazovanih qudi koji bitrebalo sutra da nas vode u boqi ìvot. Eto {ta su Nemci upotre-bili kao povod za ubijawe.. (ne~itko – autora)... u masama i toonih Srba koji sutra treba da budu glava naroda i dràve. Jasnose vidi da neprijateq sve izmi{qa i ~ini da nas obezglavi.[kole nam je razorio i zatvorio, i sada se poùrio da nam pou-bija {kolovane qude i da nas ostavi u ve~noj tami i neznawu.

Bra}o i drugovi posledwe je vreme da napustite sramnuslu`bu okupatoru. Vi ste se zakleli na vernost kraqu Petru inarodu da }ete ih sluìti i biti im odani svom du{om. Vremeje da tu zakletvu i obavezu va{e ~asne re~i izvr{ite. Napusti-te neprijateqa naroda. Pre|ite narodnoj srpskoj oslobodila~-koj vojsci. Va{e porodice na}i }e zaklon, za{titu i sredstva zaìvot kod naroda srpskog. Svaka srpska gra|anska i seqa~ka po-rodica uze}e na izdràvawe po jednu va{u porodicu. Na taj na-~in va{e su porodice zbrinute i vama plate nisu potrebne. Od-bite slu`bu neprijatequ za milione a pogotovu za bednu platukoju je on od na{eg naroda opqa~kao.

Bra}o – drugovi krajwe je vreme da pri|ete Srpskoj narod-nooslobodila~koj vojsci. Na{i veliki i hrabri saveznici Ru-sija, Engleska, Amerika i ceo dobronamerni svet biju posledwubitku sa razbojni~kim fa{isti~kim hordama. Pobeda je tu ne-mojte je do~ekati osramo}eni. Prilazite u odrede, pomaìteoslobo|ewe naroda, ispunite va{u zakletvu. Ne dozvolite da ikoiz va{ih redova prolije bratsku Srpsku krv. Udruìte se sa na-rodom u borbi za narod i wegovo dobro.

Da ìvi Srpska narodno oslobodila~ka vojskaDa ìvi pravda i sloboda ~ove~anstva

Srpska narod.oslobod. vojska

[Dokument u privatnom vlasni{tvu (prepis IA^), Zbornik radova Narodnogmuzeja, â~ak, str. 196 – 197$

89

*

Neposredno pre oslobo|ewa Gu~e, koju su àndarmi napu-stili 7. septembra pod pritiskom partizanskih snaga, u seluGu~i, Mili} Bugar~i}, sekretar, i Radenko Bro}i}, ~lan Sre-skog povereni{tva KPJ, napisali su i umnoìli proglas kojimsu se obratili narodu Draga~eva.

Proglas je umnoìla tehnika }elije KPJ u Gu~i, pa jeodaslan u ova draga~evska sela, gde je nai{ao na snaàn poli-ti~ki odjek.

On glasi:

SRBI I SRPKIWE DRAGAÊVA

Nema~ka hitlerovska ruqa zlikovaca, koja je porobila iopusti{ila na{u zemqu, nalazi danas smrt na poqima bratskeSovjetske Rusije. Crvena armija na istoku i engleska avijacijana zapadu zadaju smrtonosne udarce fa{istima. Dve velike ze-mqe nalaze se u toj borbi u savezu. Pored toga, u borbu su danasustali narodi porobqene Evrope. Sve {to je napredno, kulturnoi slobodoqubivo diglo se na noge u celom svetu da borbom uni-{ti veliko zlo koje preti ~ove~anstvu. Nema~ka je do sada izgu-bila blizu 100 divizija. Pod Hitlerovom nogom tlo je zapaqeno.

Krvavi neprijateq svih naroda, a naro~ito nas Slovena,zahvaquju}i izdaji i koje kakvih izroda srpskog naroda (raznihQoti}a, Nedi}a, A}imovi}a i drugih petokolona{a) pregazio jena{u zemqu. Pregazio jeste, ali pokorio nije. Nikada srpskinarod nije izgubio svoju slobodu na sramniji na~in. Mi nismotako re}i ni pu{ke opalili, a neprijateq ubija i pali, pqa~kai pusto{i po na{oj zemqi.

SRBI I SRPKIWE SLAVNOG DRAGAÊVA!

Danas kada je ceo svet ustao u borbu protiv zajedni~kog ne-prijateqa i kada nema~ki fa{izam drhti od udaraca, srpski na-rod ne sme izostati u toj borbi. Zajedno sa ostalim narodima Ju-goslavije, zajedno sa narodima porobqene Evrope, ustali su iustaju Srbi da sa pu{kom u ruci operu okaqanu ~ast i izvojujusebi slobodu. Ne}e Hitleru pomo}i ni Nedi}i ni Pe}anci, kao{to nisu pomogli Qoti}i, jer na{ narod zna da su svi oni kojisluè neprijatequ petokolona{i – izdajice te }e i wima dati

90

zasluènu nagradu. Srpske o~i videle su Pe}anca kada je 24. av-gusta i{ao u nema~ku komandu na pregovore i prodao svoju sta-ra~ku savest.

DRAGAÊVCI!

Vi koji ste u borbi za nacionalno oslobo|ewe predwa~iliu pro{losti, vi ste uvek voleli slobodu i za wu se borili, ne-mojte ovoga puta izostati, ne smijete dozvoliti da na na{e bli-stavo Draga~evo padnu mrqe izdajstva. Iz va{ih brda i dolinavi morate proterati kukavi~luk. @igo{ite i prezirite izdaji-ce i pla{qivce koji kaù da nije vreme i da treba ~ekati. „Kokaè ~ekati, na wegova usta govori Hitler“, poru~io nam jepredstavnik Jugoslavije sa Sveslovenskog kongresa u Moskvi.

U toj borbi vi morate biti slo`ni. Kada je u pitawu zajed-ni~ka stvar, kad je u pitawu sloboda, nek nestane me|u vama sva-|e i li~nih raspri. Prezrite tako|e i sve one koji u borbu ula-ze radi nekih sebi~nih ciqeva. Danas nije vreme da se pripre-maju tereni za poslani~ke mandate. Vodi se velika i ~asna bor-ba za otaxbinu i slobodu, gde }e docnije narod sam odlu~ivati osovjoj sudbini.

DRAGAÊVCI!

Ne oklevajte ni ~asa i ne zavaravajte se laìma neprijate-qa i izdajnika srpskog naroda. Ukqu~ite se smesta u borbu ipristupajte u na{e odrede, ina~e }e vas petokolona{ka vladamobilisati i poslati na front protiv bra}e Rusa i protiv na{ebra}e koji se ve} lati{e oru`ja. Ne dozvolimo da Hitler izazo-ve bratsko krvoproli}e. U toj nameri nikla je vlada izdajnikaNedi}a. Kao odgovor na to zbijmo se oko na{e Partije u jedin-stvenu borbu za uni{tewe neprijateqa.

U svim krajevima na{e zemqe ve} su po~ele borbe koje supoveli na{i narodnooslobodila~ki odredi (partizani) zajednosa vojnim ~etni{tvom. I u na{em kraju do{lo je ovih dana dosporazuma izme|u partizana i ~etnika o vo|ewu zajedi~ke borbeprotiv okupatora i petokolona{a. Otaxbina danas poziva svakogSrbina da stupi u borbu. Izdajicama ne sme biti mesta me|u Sr-bima.

91

Draga~evci! Gore glave! U borbu, drugovi i bra}o! Sada jekucnuo ~as, sada se pruìla prilika da pokaèmo da smo dostoj-ni srpskog imena i slobode za koju se borimo.

@IVELA BORBA SRPSKOG NARODA ZA OSLOBO\EWESRBIJE!

Smrt fa{izmu – Sloboda narodu!

6 septmbar 1941 godine SRESKO POVERENI[TVODRAGAÊVO (ZA SREZ DRAGAÊVSKI)

KOMUNISTI^KA PARTIJA JUGOSLAVIJE

[Dokument u privatnom vlasni{tvu, prepis IA^, Zbornik radova narodnogmuzeja, â~ak, H£, str. 198 – 199]

*

Borci Ariqske ~ete Uì~kog NOP odreda „Dimitrije Tu-covi}“, prilikom spaqivawa op{tinskih arhiva, ostavqalisu pismena obrazloèwa zbog ~ega se one uni{tavaju i zabra-wivali daqi rad op{tinskih uprava. Jedan vod te ~ete, koji sekasnije ukqu~io u Draga~evski bataqon â~anskog NOP odreda,ta upozorewa je ostavqao prilikom paqewa op{tinskih arhi-va u dowem Draga~evu. U wima se isti~e:

Krvavi Hitlerovi fa{isti pqa~kaju na{u zemqu.Oni ho-}e da odvezu na{e ìto, da otmu na{u stoku, da iseku na{e {u-me, da vade na{e rude da bi nekako oja~ali svoju privredu. Op-{tinske uprave s predsednicama na ~elu pretvaraju se u nema~-ke izme}are i izvr{avaju nema~ka nare|ewa. Da sre~imo pqa~-kawe na{eg bogatstva, mi, narodni borci, uni{tavamo op{tinei spaqujemo wihove arhive. Svaki daqi rad u op{tini smatrase slu`bom okupatora i najstroìje }e se kazniti.

Nema~ki fa{isti bacili su svu svoju silu na frontove.Oni sada ho}e da upotrebe na{ narod kao radnu snagu na opravciputeva, mostova i èleznica, na rad u rudnicima i fabrikama ida ga bace u najcrwe ropstvo i ponièwe. Da to spre~imo, mi, na-rodni borci, uni{tavamo op{tine – te pipke nema~ke vlastikoja ho}e na{ znoj i na{u muku. Svaki daqi rad u op{tini ko-risti samo okupatoru. Ko nastavi rad u op{tini, bi}e osu|enkao izdajnik svog naroda!

Fa{istima se bliì kraj. Wih nemilice tu~e SovjetskiSavez, protiv wih stoje slobodoqubivi narodi sveta, protiv

92

wih se diù porobqeni narodi. Fa{isti vide svoj kraj i da biga izbegli, bacaju pogled na na{e mobilizacijske spiskove. Oniho}e da bace na{ narod da se bori protiv svoje slobode; oni ho}eda na{e qude upotrebe kao topovsku hranu protiv Sovjetskog Sa-veza. Izdajica Nedi} spreman je da lije va{u krv za Hitlera.Srpski narod to ne}e dozvoliti. Mi, narodni borci, spremilismo mobilizacijske spiskove i nemilosrdno }emo kazniti sva-kog onog ko otvori ovu op{tinu i tako se stavi u slu`bu okupa-tora!

Diìte se na oru`je! Stupajte u na{e partizanske redove.

Avgust 1941

[Tragom Ariqske partizanske ~ete, str. 147]

SAOP[TEWE[TABA DRAGAÊVSKOG NARODNO – OSLOBODILA^KOG

PARTIZANSKOG ODREDA

[tab Draga~evskog Narodno-oslobodila~kog partizanskogdoreda ostaju}i dosledan sebi i nastavqaju}i zapo~et posao na-rodno-oslobodila~ke borbe daje ovo saop{tewe i u atar istineoobjavquje slede}e:

Partizanski odred u Draga~evu, kao i u drugim krajevimaSrbije, ~ije su snage u po~etku bile slabe, a danas kako po broju,tako i po kvalitetu, naoruàwu i po na~inu wegove organizaci-je i metodu ratovawa, predstavqa onu snagu koja je neprijatequpobrkala ra~une, dezorganizovala wegovu pozadinu, uko~ila iuni{tila wegovu ratnu ma{inu u Srbiji.

Partizanski odredi ukinuli su egzistenciju op{tinske,policijske, àndarmerijske i poreske vlasti, – wihov rad kao{tetan po na{ narod i dràvu zabrnaili, jer je wihova slu`bai{la u korist neprijatequ.

Partizanski odredi, posle ovog prvog us{e{nog i po na-rod korisno izvedenog posla, stekli su simpatije celokupnogna{eg rodoqubivog i po{tenog naroda. Na{i su redovi iz danau dan rasli, wegove se snage neprekidno pove}avaju, ali i sad ra-stu, tako da danas partizanski odredi u na{oj zemqi predsta-vqaju jednu oruànu silu svoje vrste iznikle iz redova obespra-vqenog i porobqenog naroda, kadre da zapo~eti posao narodnog

93

oslobo|ewa za spas i sre}u svoga izmrcvarenog, opqa~kanog i po-robqenog naroda ~asno i po{teno dovr{e do kraja.

Nama, kao i celom po{tenom narodu, treba svetlosti, zna-wa, slobode i pravde. Mi mu pomaèmo da do toga do|e, zato se ne-sebi~no borimo. Staroj tiraniji i pqa~ki mora da se udari glo-gov kolac, ona se vi{e ne}e i ne sme povratiti.

Radi toga i u ime svetih na~ela pozvali smo i pozivamosvekoliko Srpstvo, rodoqubivo i po{teno, da nam se pridruì.Poziv nije ostao uzaludan. Nove i nove snage pristiù svakogdana, fabrika oru`ja u Uìcu radi za nas punom parom, na{ivredni drugovi partizani u izradi oru`ja ne znaju za umor. Pro-izvodwa je utrostru~ena.

Na{ partizanski odred pozvao je na{u bra}u Srpsko ~et-ni{tvo iz Draga~eva i ostalih susednih krajeva na zajedni~kusaradwu. Poziv je prihva}en i evo toga sporazuma:

1. Nema~ka i Italija, fa{isti~ki okupatori, na{i su za-jedni~ki neprijateqi, neprijateqi srpskog naroda, neprijate-qi ~ove~anstva, neprijateqi celog slovenstva. Borba protivwih do kona~nog oslobo|ewa na{e zemqe, borba, koju su partiza-ni po~eli pre tri meseca nastavqa se i vodi bez predaha.

2. Posebne na{e sprovedene organizacije:a) Ostavqa se i priznaje se potpuno samoopredeqewe svi-

ma, da svaki pri|e onoj organizaciji koju voli i koja se wemudopada. Mi se partizani ove na{e re~i pridràvamo.

b) Dopu{ta se i dobrovoqan prelaz mobilisnaih i upisa-nih iz ~etni~kih u partizanske odrede i obrnuto, u svim slu~a-jevima osim slu~aja gde bi se skrivala neka prqava radwa i kri-vica u nameri osuje}ewa kazne. Partizani se ove obaveze pridr-àvaju. Prema tome, svakome svome vojniku partizanu mi dopu-{tamo kad god ho}e, da moè bez ikakve smetwe da ode u ~etni~-ke redove. Na drugoj strani svakog vaqanog i po{tenog vojnikaiz ~etni~kih redova primamo u na{e redove uvek kad god kojinesebi~no za to izjavi èqu.

v) Funkcija ve} ukinutih vlasti ne}e se obnavqati do pot-punog oslobo|ewa dràve i okon~awa rata, i

kona~no, kloniti se svega onoga {to bi godilo nesporazu-mu i sukobu.

Partizani }e se svih primqenih obaveza najlojalnije pri-dràvati.

Partizani su svojim grudima i mi{icama kidali i iski-dali gvozdene lance tu|e i doma}e reakcije, ne zato da mu se oko-

94

vi iznova stave, nego da slobodno i mirno mogu kao qudi ìvetii raditi. Neka se ne zaboravi da mi budnim okom pratimo {ta seoko nas zbiva, za dobro vra}amo boqe, zlo nikome ne mislimo, jerzlo ne volimo, ali ga se i ne pla{imo

Gu~a 1. oktobar 1941. god.

[â~anski odred, str. 139 – 141]

*„Re~ naroda“, „list narodno-oslobodila~ke vojske sreza

Takovskog“ kako pi{e u zaglavqu, {tampan je 1. oktobra u Gor-wem Milanovcu. Osim drugih, doneo je i ~lanak „Ko smo mi?“, ko-ji je programskog karaktera i u kome se iznose ciqevi narodnevojske u borbi protiv okupatora i izdajnika naroda:

Pitawe prosto, a svaki dobar sin srpskog naroda zna pra-vi odgovor. Kada bi trebalo da upotrebimo {to mawe re~i, tadabi nam bilo dovoqno svega dve re~i. Mi smo narodna vojska. Ka-ko se i kad ona pojavila, {ta ona radi i {ta su sve weni zadaci?Na to odgovoriti, treba zaista i usmeno i pismeno iznositi we-ne istorije i wene zadatke. Kada je re~ o istoriji narodne vojskemi, narodni vojnici ne mislimo na istoriju one vojske bogatopla}enih generala, a u te{kim ~asovima naroda od wih izdanihi prodanih. Ne, mi mislimo na vojsku bez tih i takvih generala,na vojsku koju vode pravi sinovi naroda i bez ~ina i bez plate pa~esto i bez zahvalnosti, a uvek pra}eni mr`wom svih onih ~i-ji interesi nisu jednaki sa interesima naroda ve} isti, ilisli~ni sa svima onim koji su protivu naroda. Na{ narod imao jevi{e puta takvu vojsku. Ko zna onu narodnu pesmu: „Tu knezovinisu radi kavzi, nit’ su radi Turci izjelice, al’ je rada siroti-wa raja, koja globe pla}ati ne moè“. Ili onu drugu: „Argatovahtri godine dana, ne zaradih pare ni dinara, ni na noge laganeopanke... Uzeh budak – odoh u hajduke“..., i jo{ mnogo drugih, tajzna i sve momente stvarawa i postojawa narodne vojske. Dana-{wa narodna vojska ista je kao i one ranije. Ulazak narodnog ne-prijateqa u na{u zemqu pokazao je na{em narodu koliko je seosilila sva ona olo{ i to je ne biraju}i sredstva, zasela na gr-ba~u na{ega naroda. îm je nema~ka fa{isti~ka banda re{ilada izvr{i napad na na{u dràvu, na na{ narod i wegovu imovi-nu, izdajnici i bednici po~eli su da javno otkrivaju svoje lice.Dok su za minulih 20 godina kri{om prodavali neprijatequ sve

95

{to mu je zatrebalo, pa i vojni~ke planove odbrane zemqe, dotlesu, u toku nekoliko dana àlosnoga rata, uspeli sve sile da uni-{te one koji su znali da }e biti idealni vojnici. Ali, kao {toTurci nisu mogli pobiti sve Srbe da ne dignu ustanak, tako nioni nisu mogli uni{titi sve Srbe. Udruìli su se javno sa ne-ma~kom vojskom i razmileli po zemqi Srbinovoj da àre – pa-le, prebijajui i ubijaju. Pa ipak Srbi su se digli na ustanak.Digli su se upravo weni najboqi sinovi. Po{li su sa pu{komu ruci svi oni koji behu goweni i ubijani zbog svoje ideje, zbogsvog uverewa da u komunizmu leì spas narodu, po{li su svi onikoji u svom rodoqubqu nisu mogli da po|u za izdajom a nisu bi-li komuniti, jednom re~ju po{ao je po{ten Srbin, koji je vi{evole biti grobom no robom. Eto, to je kratka istorija narodnevojske pa i ove koja je oslobodila grad Gorwi Milanovac. Na Pe-trovdan u jutro razvijen je barjak i pozvani Srbi na okup i bor-bu za slobodu. Po{lo ih je malo, veoma malo, bar u na{em srezu.Neprijateq naroda govori o ludosti. Nazvali su nas banditima,razbojnicima, lopovima i ~im ne. Pri~ali su o na{im pokoqi-ma i kukavi~luku, a drhtali su od nas i do~ekali su da se prednama skriju u mi{ije rupe duboko posramqeni, jer se ni~im nemoè da sakrije na{a ni~im neuprqana borba za slobodu svoganaroda pa i grada Gorweg Milanovca. Ni jedna ku}a, ni jednorazboji{tvo, ni jedna ru`na re~ sa usana narodne vojske parti-zana, ali dosta wene krvi i neizmerno qubavi za slobodu svog na-roda, pa i vas Milanov~ana. Mi smo ubijali, ali samo one kojisu nam narod tla~ili i ubijali. Wima smo sve uzimali jer jeuzeto svojina na{ega naroda, a mi smo narodna vojska. Mi smo ru-{ili vozove, mostove i drumove jer je wima i{ao narodni zlo-tvor da uni{ti na{ narod. A da nismo tkao radili da li bi Mi-lanovac bio slobodan? Ne, Milanovac ne bi bio slobodan. U we-mu bi se i daqe ubijani najboqi sinvoi na{ega naroda kao {tosu ubijeni Milo{, Radomir, Sredoje, Qubomir, êdomir i mno-gi drugi, Paqene bi bile ku}e kao {to su gorele ku}e na{ih dru-gova. Milanov~ani bi i daqe gladovali da bi se besni fa{isti~-ki psi dobro hranili. Da, tako bi to bilo da u partizanskim ~e-taama nije danas dosta Srba, najboqih sinova na{eg naroda. Go-li i bosi, gladni i èdni, mladi partizani po{li su od sela dosela, od ku}e do ku}e, i budili srpski narod, zvali ga u boj zaslobodu i ~ast svog naroda i svog srpskog imena. I za tri mesecate{kog puta, hladnih i neprospavanih no}i, bez prostirke i po-kriva~a, probudili su ih dosta. Danas se u na{em srezu nalazi

96

ve} hiqadu partizana svrstanih u jedan bojni red, red koji se ne-}e lako zaquqati ma kakav neprijateq bio. Ne}e se zaquqati,jer me|u wima nema izdajnika i pla}enih generala, ne}e se za-quqati jer oni znaju da su oslobodili ovaj srez od du{mana. A{ta je wihov daqi zadatak? O~uvati oslobo|eno i daqe gonitineprijateqa sve dok i posledwi ne bude uni{ten. I daqe bi}epravi narodni vojnik – partizan koji ne zna za strah, koji gla-vu daje – slobodu ne daje. Stoga }e partizani produìti i daqeda bude svoj narod, dok svi ne budu svrstani u jedan red. Ni jedanpravi Srbin ne sme ostati van zastave slobode. To mi èlimo, toje na{ zadatak. Sloìti sve Srbe u borbi protiv nema~kogfa{izma i svih izdajnika na{eg naroda. Uni{titi neprijate-qa i izdajnika u korenu – to ho}e i èle svi partizani.

Eto ko smo mi i {ta ho}emo“.

[Re~ naroda, br. 1, 1. oktobar 1941, Zbornik radova Narodnog muzeja, â~ak,H£, str. 106 – 207]

*

U slobodnom â~ku {tampano je pet brojeva „Novosti“,lista [taba Narodno-oslobodila~kog (partizanskog) odreda„Dr Dragi{a Mi{ovi}“. U prvom broju je proglas [taba ovog od-reda, u kome se daje pregled razvoja partizanskog pokreta, nesamo u ~a~anskom kraju, ve} i znatno {ire – u ~itavoj zemqi:

U ovom broju je i poziv devojkama da u~estvuju u akcijamakoje su okrenute borbi za slobodu:

DRUGARICE, POMOZIMO SVOJIM DRUGOVIMA!

U svojoj juna~koj i nepomirqivoj borbi za boqi ìvot nassvih, za oslobo|ewe od okupatorskih okova, za uni{tewe, fa{i-zma, pod kojim grca gotovo ~itava Evropa, bore se na{i drugovi,najboqi sinovi na{eg naroda, ne prezaju}i ni od ~ega, ne preza-ju}i ni od same smrti. Svakoga dana oni su sve bliì pobedi, tojtako èqenoj slobodi, koja }e jednoga dana zasijati i ogrejatisve one koji su se mrzli po tamnicama pod ~izmom na{eg ugweta-~a, okupatora. Oni se bore shvataju}i da ropskim ìvotom ne}e-mo da ìvimo. Oni se bore na divqewe celog civilizovanog sve-ta, oni se bore u zajednici sa drugovima iz Crvene armije i sa-veznicima iz Engleske. Neki od wih umiru ne àle}i svoje ì-

97

vote, ne do~ekav{i plodove svoje borbe – dan kona~ne pobede.Umiru u borbi za nas... za sve nas!

A mi? Smemo li mi, u pozadini toga fronta koji besni,ostati neaktivni, ostati mirni, skr{tenih ruku kako oni ginu,kako propadaju – a ne pomo}i im? Zar smemo? Mi, devojke, wiho-ve drugarice? Ne smemo, jer im moèmo pomo}i, zaviti ranu namestu gde je doletelo neprijateqsko tane u nameri da nam drugapo{aqe u smrt, uraditi topao xemper da ~uva juna~ke grudi na-{ega borca,koji se bori po ki{i i snegu, koji no}eva na vla`nojzemqi, me|u drve}em visokih planina, gde ni sunce nikada nezaviri.

Drugarice, svest o du`nosti i qubavi prema slobodi, nedozvoqava nam da samo posmatramo doga|aje koji se oko nas zbi-vaju. Budu}nost }e biti na{a samo onda, ako svi zajedni~ki bu-demo u~estvovlai u borbi koju su zapo~eli i koju vode na{i dru-govi! Ne dozvolimo da nas pregaze doga|aji i da se jednoga danazastidimo zbog svoje neaktivnosti pred veli~inom vremena kojedolazi! Shvatimo pravilno dana{wicu – na{a je borba velika –a ishod wen je – pobeda“.

[Novosti, br. 1, 1. oktobar 1941, Zbornik radova Narodnog muzeja, â~ak, H£,str. 210]

*U slobodnom â~ku, odmah po oslobo|ewu formiran je Grad-

ski narodnooslobodila~ki odbor. U Gorwem Milanovdu tako|e.U Gu~i je postojao i Sreski NOO. Narodnooslobodila~ki odboriformirani su po op{tinama i nekim selima, gde su bili legi-timni nosioci revolucionarne vlasti. Zajedno sa komandamamesta, oni su mobilisali nove borce za jedinice, orgnaizoalisnabdevawe gra|anstva i jedinica na frontu, rad privrednihpreduze}a i radionica. Deviza je bila „Sve za front“, ujedno i„Svi na front“. O zadacima NOO pisao je list „Novosti“ usvom broju od 18. oktobra 1941. godine:

Posle oslobo|ewa â~ka i obrazovawa Narodno – oslobodi-la~kog odbora, te nove gradske uprave, pred Odbor, pred sve nas,postavqa se hitno re{ewe mnogih ìvotnih pitawa. Okupato-ri su na{u imovinu opqa~kali i velikim delom uni{tili, aborba sa wima zahtevala je ~esto da na{ narod uni{tava svojusopstvenu imovinu, kao {to su to npr. presecawe saobra}ajnihveza i ostala sabotaà. Pred Odbor se postavqa veliki, teàk i

98

odgovoran zadatak: re{ewe svih gradskih pitawa, u prvom redupitawe spasavawa sirotiwe od gladi i zime, od ~ega }e u mnogo-me zavisiti i uspeh na{e oslobodila~ke borbe. Na{i partizan-ski i ~etni~ki odredi nastavqaju juna~ku borbu protiv okupa-tora i osloba|aju komad po komad srpske zemqe. Oni na frontu,sa pu{kom u ruci, a Narodno-oslobodila~ki odbor u upornom ra-du na re{avawu svih narodnih potreba, oslobodi}e srpski narodiz ropstva i raditi na organizaciji wegovog dru{tvenog ìvo-ta. Nahraniti gladne, ogrejati prozeble, osigurati krov nad gla-vom – to je najpre~i zadatak Odbora u sada{wem trenutku. Jasnoje da je pod dana{wim uslovima taj zadatak teàk, i mnogi }e za-pitati, postoji li uop{te i gde se mogu na}i sredstva za wihovoostvarewe. Ponavqamo: zadatak je teàk, ali nije nere{iv. Miimamo, mada mnogo o{te}enu, dràvnu imovinu; izvr{i}e se re-kvirirawe „Prizada“, elektri~ne centrale, sekvestira}e se sto-vri{te drva kod kasarne i na nekim drugim mestima i dati si-rotiwi besplatno, onima koji imaju izvesne prihode u pola ce-ne, a bogatima po pija~noj ceni. Sa ovim sredstvima moglo bi sere{iti pitawe gradske sirotiwe i davawe plata onim radnici-ma i ~inovnicima koji nisu na frontu, ali su se stavii na ras-polagawe narodnoj borbi za druge poslove. Pitawe kirije i svaostala pitawa najboqe }e se re{iti ako bogatiji slojevi budusnosili ve}i deo tereta narodne borbe, wihovim oporezivawem ifinansijskom pomo}i. @ito i ostale namirnice, koje bi se do-bavqale ovim na~inom, razdeli}e se stanovni{tvu po praved-nim cenama, a najsiroma{nijima da}e se hleb besplatno. Potreb-no je tako|e popisivawe svih zaliha ìta i ostaloga, a skriva-we i nagomilavawe namirnica u ciqu {pekulacije ne moè sesmarati druga~ije nego kao petokolona{tvo i izdaja, jer ko ho}edanas da se bogati kada narod vodi svoju krvavu borbu za slobodu,ne razlikuje se nimalo od onih protiv kojih se borimo. Ko znakoji je to ve} put kako srpski narod spa{ava svoju slobodu odosvaja~kih hordi; kao i uvek, on }e je i danas spasiti, i osigura-ti za ve~ita vremena. U sada{wem trenutku za to je ptoreban ve-liki i jedinstven napor svih nas.“

[Novosti, 4. 18. oktobar 1941, Zbornik radova Narodnog muzeja, H£, str. 211–212]

99

APELI I POZIVI

Jedan od najva`nijih zadataka Gradskog narodnooslobo-dila~kog odbora u â~ku bio je da se obezbede uslovi za zbriwa-vawe gradske sirotiwe i brojnih izbeglica, uz izgnanike izSlovenije. Nedostajalo je hrane, ode}e i obu}e.

Naro~ito je bilo va`no obezbediti ìvotne namirnice,tim pre {to se i zima pribliàvala, a u Narodnoj kuhiwi tre-balo je pripremati sve vi{e obroka. Posebna sekcija Gradskognarodnooslobodila~kog odbora i Odbor Narodne kuhiwe su se,zbog toga obratili pretposledweg dana oktobra narodu ispi-suju}i veoma dramati~an apel, koji je {tampan i u ve}em brojuprimeraka razdeqen po â~ku ili nalepqen po zgradama grad-skih ulica:

100

*Organi narodne revolucionarne vlasti pozivali su i {ta-

bove partizanskih jedinica da se posebnim proglasima obratenarodu i potvrde kako je sve {to se radi podre|eno borbi za slo-bodu. Progla{ena je, u uslovima napada ~etnika na partizanskejedinice u ovom delu Srbije, „Nedeqa – sve za front“. O tome su{tampani posebni leci, najverovatnije istovetne sadrìne,poput ovoga koji je potpisao [tab Takovskog bataqona â~an-skog NOP odreda „Dr Dragi{a Mi{ovi}“.

101

U â~ku je raspisan i dobrovoqni zajam:

NARODNO-OSLOBODILA^KI ODBOR GRADA Â^KABroj 187

10 novembra 1941 god.P O Z I V ZA UPIS ZAJMA

Narodno-oslobodila~kom odboru grada â~ka stavqeno je udu`nost da zbrine sve porodice, koje u ovom te{kom vremenu ne-maju sredstva za ìvot. Dolaze u obzir ~a~anska sirotiwa, izbe-gli~ka sirotiwa, radnici zaposleni i nezaposleni, porodice za-robqenih, invalidi, ~inovnici i penzioneri. Ovakvih porodicaima oko 2500 sa oko 7000 ~lanova. Da bi se ovim licima pruìlanajnu`nija pomo} za hranu i ogrev, potrebno je oko 2.500.000 di-nara mese~no, {to za 4 zimska meseca iznosi 10 miliona dinara.

Finansijska sredstva kojima raspolaè Narodno-oslobodi-la~ki odbor su mala, a potrebe za pomenutu svrhu vrlo su vleike.Posle vi{e poku{aja da se ovaj problem re{i na neki drugi na-~in, pokazalo se da je beskamatni DOBROVOQNI ZAJAM ODSTRANE IMU]NIH GRA\ANA TRENUTNO JEDINI IZLAZ.

Narodno-oslobodila~ki odbor, po nare|ewu Komande mestai prethodnom savetovawu sa gra|anima a posebno sa izvesnim bro-jem privrednika, POZIVA SVE IMU]NE GRA\ANE ̂ A^KA DAU ROKU OD 24 ÂSA IZVOLE KOD NARODNO-OSLOBODILA^-KOG ODBORA UPISATI OVAJ ZAJAM PREMA SVOJIM IMO-VINSKIM MOGU]NOSTIMA.

Glad i wene posledice mogu biti kobne ne samo za gladne ve}i za site, pa je u interesu sviju da se o vaj poziv pravilno shvati.

Odbor apeluje na savest i patriotsko ose}awe imu}nih gra-|ana da zajam odmah upi{u pa tako i oni doprinesu Oslobo|ewuod gnusnog okupatora s kojim se VE] MESECIMA BORE I@RTVUJU SVOJE @IVOTE NAJBOQI SINOVI SRPSKOG NA-RODA. Jer danas i sve druge dràve koje se bore za slobodu kao n.pr. Engleska, stavqaju privatnu imovinu gra|ana Dràvi na ras-poloèwe radi uspe{nije borbe. Zato i mi dajmo sve za pobedu.

SVE ZA FRONT! SMRT FA[IZMU – SLOBODA NARODU!

10 novembar 1941 god.â~ak NARODNO-OSLOBODILA^KI RADNI ODBOR

GRADA Â^KA

[IA^, prepis dokumenta, F, £, NOB, br. 140, Zbornik radova Narodnog muzeja,str. 214]

102

103

Borci Prve qubi}ke partizanske ~ete

Ratko Mitrovi} govori borcima i narodu u slobodnom â~ku

Poziv za upis zajma Narodnooslobodila~kog odbora gradaâ~ak od 10. novembra 1941. godine Davidovi} i Timotijevi} suobjavili u svojoj publikaciji na strani 403. Oni mu tu dado{enaslov „Prisilni zajam za imu}ne graa|ane“. Mi ga ponovo obja-vqujemo sa kratkim komenarom.

Poziv na upis zajma je bio apel na imu}ne gra|ane, jer jesituacija za prehranu gra|ana bila dramati~na. Preko 8.000bilo je ugroèno. Bili su gladni. Jesu u pozivu pozvani sviimu}ni gra|ani da u roku od 24 ~asa pristupe upisu zajma, {tozna~i da su svi imali mogu}nost da se sami opredele koju }e su-mu uplatiti, da bi bili spa{eni oni kojima je ìvot bio uopasnosti od gladi. Zna se i to da je na ovaj poziv prikupqenooko 400.000 dinara i da je tako ublaèno stradawe siroma{i-nih gra|ana. Ako je bilo prinude, bilo je lak{e da se bogatiprozovu imenom i prezimenom i sumom koju su morali uplatiti.Toga, me|utim, nije bilo.

*Da bi {to vi{e mladih bilo okupqeno na ovim zadacima,

osnovan je Srpski narodnooslobodila~ki omladinski savez. Otome su mladi obave{teni preko tipskih proglasa za sve sre-zove, poput ovog:

Omladino!

26 oktobra 1941 godine osnovan je u na{em kraju srpski na-rodnooslobodila~ki omldinski savez sa ciqem aktivizacijesvih omladinskih snaga u borbi za oslobo|ewe Srbije.

Omladino, odmah se upisuj u svoj savez. Neka nema omla-dinca-ke koji nije ~lan Narodnooslobodila~kog omladinskogsaveza. Omladino, tvoja lozinka neka bude: Sve za front.

Upis }e vr{iti za srez Draga~evski Radenko Bro}i}.

[IA^, prepis dokumenta, nesignirano, Zbornik radova Narodnog muzeja, â-~ak, H£, str. 215]

Istovetan je i sa~uvani proglas za srez takovski, gde jeupis vr{io Vladimir Mi{a Lazi}.

104

Ve} 27. oktobra osnovan je i Okru`ni odbor SNOS-a.* U sa-~uvanom programu za osnivawe pi{e da }e toga dana biti orga-nizovan miting, na kome }e biti podnesen referat o ciquSNOS-a, odràni pozdravni govori, izvr{en izbor Okru`nog od-bora i upu}eni pozdravi omladini SSSR-a i Engleske, kao i bor-cima na frontu. Sledi deo koji ima sva obele`ja proglasa:

Drugovi omldinci i omladinke,Do{ao je ~as kada svi mladi treba da ujedinimo sve svoje

snage u oslobodila~koj borbi na{eg naroda.Pokaìmo da je sva srpska mladina jedinstvena i slo`na

kada je u pitawu sloboda i borba protiv mrskog okupatora.Jedinstvo srpske omladine bi}e zaloga i garancija pobede

~itavog naroda u borbi za slobodu.Omladina na{eg kraja uvek je bila u prvim borbenim redo-

vima, i to je dokazala krvqu na{ih palih najboqih drugova.Zbi svoje mlade slobodarske redove, omladino ~a~anskog

kraja.Pohitaj koliko god te ima na veliki osniva~ki MITING

Srpskog narodno – oslobodila~kog omladinskog saveza...

[Dokument u arhivi Narodnog muzeja u â~ku, nesignirano, Zbornik radovaNarodnog muzeja, â~ak, H£, str. 215]

*

U gradu omladina se angaòvala na ra{~i{}avawu ru{e-vina, pravqewu zvezda petokraka, puwewu fla{a eksplozivom ibenzinom – za borbu protiv tenkova i organizovawem kultur-nih priredbi. Sa~uvan je poziv na jednu takvu priredbu:

SRBI I SRPKIWE,

OMLADINO SELA JEZDINE, LOZNICE, PRIDVORICEI OKOLNIH SELA!

Pozivate se da u {to ve}em broju do|ete na

V E L I K U K U L T U R N U P R I R E D B U

Koju }e rodoqubiva omladina â~ka prirediti za svojubra}u i sestre na selu, U JEZDINSKOJ [KOLI U NEDEQU 23NOVEMBRA 1941 GOD., U 1 sat posle podne.

[Zbornik radova Narodnog muzeja, â~ak, H£, str. 216 – 217]

105

*

Evo Naredbe br. 1 od 15. novembra u Gu~i, odnosno 10. novem-bra u â~ku:

N A R E D B Abr. 1

1) Nare|uje se svim licima koja nisu obveznici Narodno-oslobodila~kih Partizanskih Odreda, da u roku od 48 ~asovapredaju ovoj komandi svo oru`je, municiju i eksplozive.

Posle odre|enog vremena kod koga se prona|e bi}e ka`wen,jer je oru`je potrebno za borbu protiv okupatora i izdajnikasrpskog naroda.

2) Oni koji èle da nastave borbu protiv okupatora i iz-dajnika srpskog naroda, neka odmah stupe u redove Narodno-oslo-bodila~kih Partizanskih Odreda.

3) Svi pripadnici Narodno-Oslobodila~kih partizan-skih Odreda koji se ne nalaze u svojim jedinciama da se odmahprijave sa svom ratnom spremom koju su od istih primili. U pro-tivnom sudi}e mu se za dezerterstvo.

15 novembra 1941 godineIz kancelarije Komande mesta u Gu~i

KOMANDANT,R. P R E L I ]

[IA^, F, I, NOB, r. br. 74, Izvornik, â~ak, H£, str. 205]

106

PROGLASI I „OBAVE[TEWA“ DRU[TVA SRPSKIH PISACA I UMETNIKA ANTIFA[ISTA

Na Rudniku je 14. avgusta umnoèn proglas letak Dru-{tva srpskih pisaca i umetnika antifa{ista. U wemu piscii umetnici pozivaju sve rodoqube da se dignu na op{ti usta-nak, jer – kako kaù – „do{lo (je) vreme kada ~ovek treba sam se-bi da daje pravo, a ne da ga traì“. To je, nema sumwe, jedin-stven proglas – letak stvaralaca koji su u to doba bili anti-fa{isti~ki orijentisani. Pisan je }irilicom.

Proglas glasi:

SRPSKOM NARODU

Mi, ~ije pesme u~e tvoja deca, ~ije kwige, slike i skulptu-re krase tvoj dodm, mi znamo, porobqeni i obe{~a{}eni srpskinarode, da danas nemamo da biramo i da nas ni{ta ne bi opravda-lo ako iz ove na{e krvave dana{wice ne bismo izvukli stvarnezakqu~ke. Polaze}i ba{ od najkonkretnijih zahteva, zakqu~uje-mo da je svako apstraktno, dakle, pojedina~no re{ewe problemana{e dana{wice nemogu}e. I zato udruèni obra}amo se tebiudruènom. Jer nama je vi{e nego jasna potreba uzajamnog poma-gawa i obave{tavawa, ju~e kao i danas, danas kao i sutra. Mi neverujemo ni u delimi~ne ni u izolovane sisteme, niti verujemou mogu}nost ~ovekove rezignacije pred uspehom ili ~ak neuspe-hom jedne neodlo`ne borbe, u wegovu kapitulaciju pre ili po-sle. Verujemo jedino da je do{lo vreme kada ~ovek treba sam sebida daje pravo, a ne da ga traì.

Uzmi to pravo i bi{}e{ slobodan, srpski narode!Borbu koja nam je nametnuta jo{ pre punih deset godina,

mi pisci i umetnici tvoji prihvatili smo ~asno i odlu~no, uime kulture i civilizcije. Obave{tavaju}i te da se iza besmi-slene re~i „fa{izam“ krije planska priprema za novi pokoqme|u narodima, mi smo neumorno radili protiv rata koji su nam

107

pripremali Hitler i Musolini. Protestvovali smo protiv gnu-snog napada na nezavisnost i slobodu Etiopije, odricali smopravo rimskim i berlinskim fa{istima da govore u ime kultu-re koju uni{tavaju u Italiji i Nema~koj. Protestvovali smoprotivu fa{isti~ke „civilizacije“ koju su mogli da prebacepreko svojih granica jedino tenkovima, avionima i otrovnimgasovima. Odricali pravo Mateorijevim ubicama i liparskimtamni~arima da male narode êhe, Poqake i druge tretirajuvarvarima. I znali smo da jedino mo} sveop{teg narodnog prote-sta i ustanka moè da spre~i {irewe fa{isti~ke zaraze bezob-zirnih ubistava, zlostavqawa i pqa~ke.

Srbi! Pobe|eni u ratu, mi nismo niti }emo ikada biti po-koreni. Svesni toga, mi i danas nastavqamo na{u samo trenutnoprekinutu borbu. Pod drugim okolnostima ali sa jo{ ve}om è-stinom. Izgnani iz svojih domova, iz biblioteka, listova iz ga-lerija, mi smo se prikqu~ili tebi, po{li smo zajedno sa tobomu {ume, dvostruko naoruàni: perom i pu{kom, ki~icom i bom-bom. Da li smo onda mi tvoji pisci i umetnici, drumski razboj-nici i pqa~ka{i, da li smo mo`da mi odbegli robija{i, da lismo svi mi komunisti? Da li su komunisti tvoji ~etnici i ofi-ciri, da li su komunisti oni milioni tvojih sinova koji se ni-su zapregli u mrtva~ke i karnevalske taqige izdajica narodnih– Qoti}a i A}imovi}a, taqige oko kojih skaku}u livreisanemarionete i intelektualne pudlice – razni Vasiqevi}i, Milo-jevi}i, Mladenovi}i, Jovanovi}i, Svetovski, Proki}i, Popovi-}i i kako se sve jo{ ne zovu ti Hitlerovi jataci koji uzaludnonastoje da te zaglu{e i rstroje svojom lakejskom muzikom, kakone bi opazio da je ta la`no triumfalna i nakin|urena povorkasamo pogreb jednog balsamovanog i.... doba? I da li su komunistizaista takvi zlo~inci kakvim ih prikazuje Hitlerovo „Novovreme“ i Qoti}eva „Obnova“? Zaista ne. Ne, jer nisu zlo~incioni koji su jedini neokrweno ostali uza svoj narod i jer nijezlo~in prema svom narodu uni{titi sve ono {to direktno slu-ì neprijatequ tog naroda, nije zlo~in uni{titi gorivo kojesluì Hitlerovim bombarderima i tenkovima, nije zlo~in uni-{titi oru`je kojim }e Hitler pucati u tvoje i u grudi tvoje bra-}e i tvojih sinova.

Najnoviji apel upu}en tebi, srpski narode, toboè proti-vu komunisti~kih sabotaà i zlo~ina – shvati onako kako jedi-no i moè da se shvati: shvati ga kao posledwi trzaj jedne smrt-no rawene zveri.Jer, pitamo te mi, ko su potpisnici tog apela?

108

Oni isti kojima su Hitlerovi komesari dali uhqebije, oni istikoji su obave{tavali svog poslodavca Hitlera o kretawima na-{ih trupa, oni isti koji su izdavali neprijatequ sve ono {to jemoglo da bude prepreka wegovim zlo~inima. Ali ima me|u namai drugih. Izme|u ostalih, na primer, i profesor \aja, onaj isti\aja protivu koga je jo{ ju~e javno grmela na{a fa{isti~ka ga-mad kao protivu masona. Otkuda to? Kako objasniti da se naci-sti odjednom udruùju sa svima koje su jo{ ju~e ozna~avali svo-jim najve}im neprijateqima, sa onima koji su po Hitlerovomtvr|ewu jedini vinovnici dana{we svetske tragedije, sa „jude-omasonima“? Odgovor je lak: prite{wen procenom stvarnosti,sistematski razbijan n Isto~nom frontu, Hitler, taj rasni ~i-stunac Hitler, danas je primoran da zove u pomo} eto ~ak i „ju-deomasone“. Zaista veseo kraj jedne àlosne i krvave avanture!A drugi, pita}e{. Drugi su prosto morali da potpi{u tu misti-fikaciju, od koje ti, srpski narode, usvoji u ne{to odre|enijojformi samo tri posledwa stava:

Kucnuo je posledwi ~as da se prenemo i ustanemo u odrbra-nu svog opstanka.

Duòst je svakog pravog srpskog rodoquba da svima silamanastane da se onemogu}e paklene namere fa{isti~kih zlo~ina-ca za uni{tewe na{e zemqe i na{eg naroda. I zato te pozivamomi, tvoji pisci i umetnici, da odlu~no, u svakoj prilici i svimsredstvima, pomogne{ na{e ustanike u wihovoj vite{koj borbiprotivu fa{isti~kih glavoreza i zlotvora srpskog naroda.

Na Rudniku, 14 avgusta 1941Za Dru{tvo srpskih pisacai umetnika antifa{istaSlobodan Brati}

*

Ovi qudi su se 14. septembra opet obratili narodu.Otvoreno su govorili o namerama fa{ista. Pozivali su se nasvoj proglas od 14. septembra. U tekstu koji je potpisan sa S.B.(Slobodan Brati}), pored ostaog, kaè se:

Fa{izam se pokazuje sve drskije kao negacija svega onoga {to postojipod imenom evropske kulure. Sada{we nacionalne grupacije bankara, fa-brikanata oru`ja i drugih pripremaju se na novu borbu za vlast u Evropi: zaslobodu pqa~ke kolonija, za slobodno iskori{}avawe rada. Ta nova klanicakoju orgnaizuje fa{izam traì da i sama ideja humanizma bude smatrana i-

109

dejom koja se protivi bitnim ciqevima za kojima on ide. – Zahvaquju}i pot-streku francuskih pisaca, po{teni pisci celoga sveta zalaù se za odbranukulure. Ostaje vredan jedino jo{ humanizam rada koji ide za plemenitim ci-qem da izmeni sve dru{tvene i ekonomske temeqe dana{weg sveta.

M. Gorki, 1935

Te{ko je boriti se za ideale kulture u zemqi uprqanoj ~i-zmom Hitlerove soldatleske. Da li je mogu}e raspravqati isti-nu sa qudima koji, „kad ~uju re~ kultura, poteù za revolver“?(Gebels). Zaista ne. Pred wima, javno, istina ne sme da se izgovo-ri, a onaj koji to ipak u~ini – biva mu~en, ubijen. U eri Hitle-rove vladavine li{ena je prava kwièvnost i umetost svojihnajboqih snaga i glava. Sve {to je u woj bilo od vrednosti i ime-na moralo je da beì daleko od svojih domova, u daleka planin-ska sela, u {ume. Pa ipak, postoji jo{ uvek prava kwièvnost,svuda: i u Francuskoj, i u Holandiji, Belgiji, Gr~koj, Norve-{koj, Danskoj, êhoslova~koh, Poqskoj, i kod nas u Srbiji, Hr-vatskoj i Sloveniji. Snaga pisane re~i, ona ista snaga koja je ro-dila pojam slobode, neopozivo je pokazala da je duh ja~i od svihaviona, tenkova, miraqeza i paradnih uniformi kojima obilujei nema~ki i italijanski fa{izam. Jer u ovo blatno doba evrop-ske civilizacije, u doba kada fa{izam misli da je uni{tio svesvoje tuìoce i borce protiv sebe, danas se pojavquje nov tip an-tifa{isti~ke literature: bezimeni pisci. I mi, pod ovimokolnostima i na ovom mestu bezimeni pisci i umetnici srp-ski, mi smo osetili odgovornost i potrebu da svom porobqenomnarodu, i opet, ukaèmo na pravo lice fa{izma.

Te{ko je, me|utim, iskazati re~ima svu onu opasnost kojojse pri tom poslu nesebi~og obave{tavawa izlaè svaki pojedi-nac. Za svaki pojedini redak preti doslovno opasnost po ìvot.Uop{te nema sigurnog mesta gde bi se moglo ~uti kucawe pisa}ema{ine, a da svakog trenutka kogod ne otvoori vrata i upita:„[ta pi{ete?“ [ta mislite, {ta pi{ete, s kim se sastajete – tosu danas pitawa koja lebde oko sviju nas. Jer ta pitawa – to jefa{izam, fa{izam koji je prona{ao novi zlo~in: zlo~in slo-bodne misli. Koliko je to stra{an zlo~in, koliko je za fa{izamopasna svaka misao, najja~e se pokazalo prilikom dolaska jed-nog nema~kog kwièvnika na poznati pariski Kongres pisacaza odbrnau kulture (1935): sva vrata i prozori bili su zatvore-ni, na tribini se pojavilo lice sa velikim crnim nao~arima,odràlo kratak govor iznena|enim slu{aocima i nestalo preno {to su se prisutni sna{li od iznena|ewa. Taj heroj koji je

110

stavio na kocku sve {to moè da stavi jedna ~ovek da bi prisut-nima saop{tio da u wegovoj domovini, u Nema~koj, jo{ uvek po-stoji slobodna misao i slobodna kwièvnost – ali od zemqom ukoncentracionim logorima, taj je ~ovek bio ujedno i slika no-vog kwièvnika – borca. Wegov govor je preveo jedan poznatifrancuski kwièvnik: „Reprezeentativni Francuz“, izjvio jetada nema~ki kwièvnik – emigrant Bert Breht, „bio je tuma~bezimenom Nemcu“. „Susrele su se dve snage...“ dodao je bio za-kqu~ak, oni koji ~uvaju i oni koji se bore na{li su se.

Oni koji se bore i oni koji ~uvaju – ta misao je u onda slo-bodnoj Francuskoj bila na svom mestu. Ali danas, kod nas i uostalim porobqenim kulturama, kako danas odrediti ko treba dabude borac za slobodu i kulturu, a ko ~uvar te slobode i kultu-re? Svi, radi nas samih je potrebno da svi budemo i borci i ~u-vari! Jer zadatak sviju nas mora da bude ukazivawe na put kojivodi prema stvarnoj budu}nosti. Bez kompromisa i patronaè.Mi ho}emo, kako to kaè A. Tolstoj, da budemo istori~ari, fi-lozofi, politi~ari, borci – organizatori ìvota i wegovi pro-roci. Nama ne treba u~iteqa da nas u~e ìvotu. Mi pisci iumetnici, mi ho}emo d budemo duhovni graditeqi novog ~ove-~anstva i ciq svake na{e akcije je ~ovek, wegova sloboda, we-gova sre}a, ~ovek u kojemu vidimo neograni~ene mogu}nosti raz-voja, u kojemu vidimo beskrajna stvarala~ka vrela koja trebaosloboditi. I to u~initi ne pruàju}i ruke u molitvi prematakozvanoj pravdi, nego staviti ~oveka u ~ove~ne materijalnesocijalne uslove.

Samo kada to razumemo, razume}emo i svu ozbiqnost i neo-phodnost na{eg poziva „Srpskom narodu“, koji je prvobitnobio objavqen kao letak...

O~igledno, tekst je programskog karaktera. Zapravo, po-novqeno je ono {to je re~eno u „Proglasu...“

U tekstu „Generali protiv narodnih sloboda“ S. B. pona-vqa poziv u borbu. Poziv je upu}en svim Jugoslovenima, bez obzi-ra na politi~ka i verska uverewa. O Nedi}evoj vladi kaè:

Vladaju generali zemqom Srbijom, vladaju i zlo~inimasvojim napajaju srpsku zemqu krvqu srpskih sinova...

Vladaju generali zemqom Srbijom, vladaju i vladavinomsvojom ubijaju na{ narod i na{u slobodu...

Vladaju generali zemqom Srbijom, vladaju i vladavinomsvojom hu{kaju sve i svakoga na bratoubistvo, na ropstvo i po-kornost fa{isti~kim zlo~incima...

111

Upu}uju generali srpski – sramota na{a narodna, posla-nice narodu srpskom, wegovoj vojsci i wegovoj omladini, posla-nice pisane u glavnom {tabu nacisti~kih okuptora. Pateti~noi la`qivo zvu~e Nedi}eve re~i omladini srpskoj da se posvetiradu od kojeg Hitler treba da crpi korist. „Ne trujte se pi}emiz otrovnog tu|eg brloga“, a taj Nedi}ev brlog, taj otrovni brlog,toje, srpska omladino, tvoja neugasiva è| za slobodom i jedna-ko{}u me|u narodima. Jer, {ta ho}e ta na{a, „brlogom zatrova-na omladina“? Slobodu, oslobo|ewe svog naroda, svoju sre}nijubudu}nost, Savez komunisti~ke omladine Jugoslavije, omladinena koju jo{ ne mogu da se odnose te Nedi}eve re~i, {ta ho}e taomladina? Evo {ta: „Mladi nara{taji, udesetostru~imo na{uborbu za oslobo|ewe na strani na{eg naroda... Savez komunisti~-ke omladine Jugoslavije koji se verno bori na strani svog naro-da... poziva vas u zajedni~ku borbu. Danas se ne radi o ovom ilionom obliku politi~kog ure|ewa, o pojedina~nim interesimaovih ili onih, danas se radi o oslobo|ewu svih naroda Jugosla-vije od tu|inskog jarma, o tome da proteramo okupatore iz na{ezemqe i osvojimo svoju nezavisnost i slobodu.

Mada je re~ o autorskom tekstu, o~igledno je da su u wemusadràni mnogi elementi proglasa.

S. B. autor je i proglasa upu}enog omladini, koji je{tam-pan u „Obave{tewima Dru{tva srpskih pisaca i umetnikaantifa{ista“ 1. oktobra. U wemu se insistira na okupqawuomldine za odbranu od fa{isti~ke ideologije. Kaè se da je je-dini put srpske omladine – put borbe protiv fa{ista i doma-}ih izdajnika:

„Neki radnik, vide}i me kako idem na stanicu, pitao me je: „Kuda}e{?“ U Pariz, na kongres pisaca. „[ta }ete raditi tamo?“ Brani}emo kul-turu, odgovorio sam. On me je gledao jedan renutak kao da ne razume o ~emu seradi, a onda je naglo digao {aku: „Pa dobro, treba da je brani{“.

Holandski pisac L a s t, 1935.

Neprijateq kulture ima danas svoje ime. To je fa{izam.Treba li, stoga, jo{ jednom, jo{ sto i jo{ hiqadu puta ukazatina uàsno lice fa{izma, te prepreke koja se kao stra{ilo iprkos diè na putu civilizacije? Naàlost, treba. Jer jedno-du{nost u osu|ivawu pretstavqa, nema sumwe, silno borbenooru`je, i to u istoj meri i na kulturnom, i na socijalnom, i napoliti~kom terenu. Ali da bude delotovorna i trajna, ta jedno-du{nost treba da bude propra}ena i hladnom analizom ~iweni-

112

ca, treba da bude podràvana strogim ispitivawem dalekihuzroka i neposrednh posledica koje se povezuju uz opstanak fa-{izma i uz wegova manifestovawa na odru~ju kulture uop{te.

Srpska omladino, tebi se obra}amo danas mi, pisci i umet-nici tvoji, mi koji se ni ovde nismo udruìli da se proveseli-mo i da pri~amo qubazne stvari. Mi ho}emo da izrazimo tvoju so-lidarnost, koja je i na{a solidarnost. Mi ho}emo da delamo uime prava i dostojanstva ~ovekovog, kao {to to i ti ho}e{. Ne-}emo da pripadamo ni jednoj stranci. Ho}emo da zadrìmo punuslobodu pri iznalaèwu istine. Na{e udruìvawe zna~i pot-puno probu|enu svest. Probudi se i ti, ako to ve} nisi u~inila,omladino na{a, budi spremna za borbu, prihvati je onako kakosmo je prihvatili mi jo{ pri samom wenom po~etku, jo{ pre vi-{e od deset godina. Dvostruko porobqeni – od fa{isti~kih oku-patora i na{ih doma}ih, narodnih izdajica – budimo opet jakii odva`ni, dajmo jedan drugome ruke i obe}ajmo da nikad ne}emouzmaknuti. Budimo spremni da pridonesemo i `rtve, da damo iìvote.

Ali – za koga?Da, za koga? Izdajice na{e narodne, na{a velika narodna

sramota, pozivaju te pod „slavnu zastavu srpsku“, pod „zastavuvere i nade, ~asti i juna{tva“, pozivaju te da je ~uva{ i brani{.Da je ~uva{ i brani{ ti, omladino na{a, po{to su je oni, sra-mota na{a narodna, izdali bratime}i se sa najve}im neprijate-qem srpstva, sa fa{isti~kim zverima i ru{iocima ponosa, na-rodnog – wegove kulture. Za koga da je ~uva{ i od koga da je bra-ni{?

Za pobesnele horde fa{isti~kih okupatora.Od svoje ro{ene bra}e, od onih istih koji tu na{u zastavu

uzdigo{e onako visoko i ponosno.U ime rodne grude i wene slobode, ko te poziva pod novu za-

stavu srpstva, pod zastavu izgaènu fa{isti~kim ~izmama?Oni isti koji su svojom izdajni~kom rabotom u~inili da se tazastava povla~i po fa{isti~kom blatu. Rodna gruda? Ima li,omladino srpska, rodne grude same p o sebi. Nema, kao {to nemani jabuke same po sebi: postoji izvesna jabuka kulaka, druga~ijajabuka zaplewena u vo}waku za porezu, a druga opet u kolhozu.Kada je jedan od na{ih pisaca, prolaze}i [umadijom, otkrio ve-li~anstveni pejza` na{ih poqa, tom ìvotnom organu svoje do-movine, kada je posmatrao ta poqa gde hiqade i hiqade radnikaostvaruju za na{u zemqi ìvotna blaga, da li je on bio ponosan

113

na ovaj prizor? Da li je on ponosan na nacionalno dobro [uma-dije? Ne, on se nije ponosio ovim nacionalnim dobrom, nego saponosio snagom rada hiqade i hiqade ruku, ponosio se uspome-nama koje budi ovaj kraj buna, ovaj kraj gde je izbio ustanak na-roda srpskog protivu turskog imperijalizma, ponosio se budu}-no{}u [umadije.

A ti, ~im ti treba da se ponosi{, omladino srpska, danas,pod izdajni~kom zastavom Hitlerovog posilnog – generala Ne-di}a?

Ropstvom...I kada se, omladino na{a, izgovara pred tobom re~ domovi-

ne, uvek i pre svega pitaj: [ta volite vi u mojoj zemqi? Mogu li„sveta blaga nacije“ ni{titi one koji nemaju ni{ta? Te{i li„sveta rodna gruda“ one koji nemaju zemqe? Zaista ne. Ali kojije radio po na{im poqima i u na{im fabrikama, koji je ma-nifestovao na{im ulicama, borio se na{im jezikom, taj ne bibio ~ovek kada ne bi qubio svoju zemqu. Oni kojima izmi~e tajdvostruki lik problema, oni stvaraju varqivu sliku prividnezajednice i zalaù se za pokoqe me|u narodima kao za wezinonajuzvi{enije ostvarewe. Pesnici narodnih ratova, i samo oni,pesnici narodnih ratova za oslobo|ewe mogli su i mogu jo{uvek opisivati pravu stvarnost, proklamovati stvarawe zasta-ve. Ali fa{isti~ki hvalospevci rata ne mogu da otkriju wegovistinski smisao. Oni nemaju prava da pi{u „Draga slobodo“. Jeru wihovim hvalospevovima rat postaje ~udesan i elementarnidoga|aj, on postaje brutalna i neizbe`na eksplozija svih snagaprirode.

Ne zaboravi, omladino srpska,nikako i drugu stranu pro-blema. Zabluda je verovati da pokoq samo preti. On i zaboli.

ôvek kome svakodnevno potvr|uju wegovu listu nezapo-slenosti, koji radi u fabrici ili u radnom logoru – taj ~ovekje niko, on ne postoji. ôvek (me|utim) suo~en sa smr}u ~ini seda ponovo dobija vrednost.

„Domovina te treba“ – ova fa{isti~ka la` Hitlerovihvazala Nedi}a, Qoti}a i drugih, ta la` je istinita u izvesnomsmislu i ona moè da zavede qude. Dotle je taj isti ~ovek, sasvim svojim svojstvima, sa svim svojim sposobnosti, bio neupo-trebqiv, nezaposlen, na smetwu, u svakoj domovini bilo je mili-ona takvih i oni bejahu suvi{ni. Najednom – taj isti ~ovek jeupotrebqiv. Domovini nije trebao ni jedan pokret wegove ruke,ni jedna wegova misao, ni jedan wegov pronalazak i ni jedan we-

114

gov napor. A sad, na jednom, ona treba potpunog ~oveka, ona tra-ì najve}u `rtvu.

Za koga ta `rtva, da li zaista za ono {to ti ose}a{ svojomdomovinom?

Ne. To domovina izdajice narodnog, biv{eg srpskog genera-la Milana Nedi}a, traì tvoju smrt, traì je u ratu protiv tvogsopstvenog naroda. Ne zavaravaj se, omladino srpska. Nije to tvoj~as. On tek dolazi. Ne dozvoli da postane{ trenutno iskori{}e-na neupotrebqivost, ne budi ti, omladino na{a, fa{isti~ki iz-laz iz sveta bez izlaza. Neosetqiva za dobro i zlo, ravnodu{naprema poslu i patwi, utu~ena moralnim o~ajawem i nesposobno-{}u da stvara, eto – to je lice fa{isti~ke omladine kad se nag-ne nad ogledalo svoje savesti. Da li je to i tvoj ideal, omladinosrpska? Da li i ti treba da povede{ fa{isti~ki rat protiv sva-kog izraza qudskog razuma i kulture. Ne, jer se i tvoj qudskiduh buni protiv takvog sistema. A kad se jednom duh po~ne da bu-ni, ~ovek se di}i na ustanak.

Diì se i ti na ustanak, omladino srpska.S. B.“

U ~etvrtom broju lista „Obave{tewa Dru{tva srpskih pi-saca i umetnika antifa{ista“ od 14. oktobra 1941. publikovanje poziv ènama da stupe u borbu protiv Nemaca i izdajnika na-roda. Moto teksta jemisao vo|e {panskih komunista DoloresIbaruri – La Pasionarije. Opet se govori o smislu borbe za slo-bodu:

I mi ène bori}emo se zajedno sa svojim muèvima. Na{a je lozinka:boqe je ostati udovicom junaka, nego ìveti kao èna izdajice i kukavice.

D. Ibaruri – La Pasionarija

Boqe je ne imati sina, nego biti majka kukavice.Tako je, srpske ène i majke, uzviknula omladincima – an-

tifa{istima celog sveta jedna druga èna, jedna plemenita sta-rica, jedna majka ~iji se sinovi bore pod uàsnom vatrom fa{i-sti~kih topova, mitraqeza i pu{aka za slobodu svoje zemqe, zaslobodu celog ~ove~anstva, za kulturu. Uzviknula je to jednaplemenita majka koja ne}e s a m o da ìvi, majka koja ho}e da dai sadràj svome ìvotu. Majka koja ne moè da se sloì sa re~i-ma i delima jednog izbezumqenog krvoloka, Adolfa Hitlera, ~i-ji ceo program, s obzirom na ènu i po wegovim vlastitim re~i-ma, „sadrì samo jednu jedinu ta~ku: d e t e“. Dete koje treba dabude hrani nacisti~kim topovima, dete koje treba da bude krva-

115

va potvrda wegovim nequdskim tezama. Jer ovo krvavo kolo {tose danas razvija pred na{im o~ima, ta krvava igra jednog od naj-sramnijih reìma za koje zna ~ove~anstvo, nije to neka pukaslu~ajnost: „Fa{izam, kaè Musolini, ne veruje ni u mogu}nostni u korisnost ve~nog mira. Jedino rat uzdiè do wihovog naj-vi{eg napona sve qudske energije“. I po{to je po toj antiqud-skoj teoriji rata ~ove~anstvo postalo veliko jedino kroz ve~itirat, ideja rata mora potpuno da ispuni funkcionera novog fa-{isti~kog dru{tva, mora da bude wegova iskqu~iva briga, neostavqju}i mesta ni za kakvu drugu misao. Zna~i:

Fa{izam – to je ropstvo.Fa{izam – to je rat.Fa{izam – to je smrt.A stvarno: sve je u ~oveku, sve je za ~oveka.Srpske ène i majke, shvatite i vi: radi se o vama i va{oj

deci, o vama i va{im muèvima, o va{oj bra}i. Ne radi se vi{eo danima, nego o satima. Svi mi, a pre svega vi – srpske ène imajke treba da znate da je boqe umreti u rovu za slobodu, nego ~u-vati ìvot za jednu kasniju i sramnu smrt, za smrt od metaka fa-{isti~kih krvnika.

Odbrana srpskog naroda od fa{isit~kog jarma, na{a jenajvi{a misao.

Neka ta misao postane na{ zadatak. Jer:Srbija n a r o d n a – to je sloboda.Srbija n a r o d n a – to je mir.Srbija n a r o d n a – to je ìvot.Sloboda, mir i ìvot va{, srpske ène i majke, i va{ih

sinova, muèva i bra}e.Ali se Srbije ne moè braniti praznim re~ima i hvalama.

Pustimo narodne izdajice i Hitlerove vazale Qoti}a i Nedi}ada deklemuju prazne fraze o srpskom Kosovu, o Kosovu gde cveta-ju, danas, krvavi boùri zaliveni suzama va{im, srpske ènei majke. Srbija moè da se brani jedino jednom pobedonosnomofanzivom na svim frontovima qudske delatnosti. Jedan od tihfrontova ste i vi, na{e ène i majke. Va{a je du`nost velika ite{ka. Ali i naj~asnija. Nadrastite sebe, budite ponosne na svo-je muève i na svoju decu. I branite, zajedno sa nama, nas i vas,kao {to mi branimo vas i nas. I jo{ vi{e: brane}i na{u slobo-du mi branimo ne samo svoju li~nu stvar.

Recite svojim muèvima i sinovima istinu: Qoti}eve iz-dajice raspoloù oru`jem. Ali mi raspolaèmo jo{ i duhom po-

116

bede. I jo{ ne{to: Srbin „radije umire stoje}i, nego da ìvi nakolenima“. To im recite.

S. B.

„Obave{tewa Dru{tva srpskih pisaca i umetnika an-tifa{ista“ objavila su, 1. novembra, dosta dug tekst bez na-slova, koji je potpisao S. B. U wemu se srpskom narodu jo{ jed-nom, ukazuje na sudbinu kulture pod fa{izmom. Govori se i ozlo~ina~kom radu okupatora i dima}ih izdajnika kojima su vo|eMilan Nedi}, Dimitrije Qoti} i Kosta Pe}anac. Isti~e se daje „fa{izam otvorena diktatura mra~wa{tva. Nabrajaju se izlo~ini Paveli}a, a ne samo srpskih saradnika okupatora. Ubroju od 14. novembra 1941. godine „Obave{tewa...“ su obnaro-dovala tekst „Gospodinu Milanu Nedi}u za {e{ir“, u kome sesa gnu{awem govori o ulozi ovog kvislinga. Odba~ena je Nedi}evaposlanica „Onima u {umi“, koju je doneo list „Novo vreme“.

117

„Ovaj retki i jedinstveni, borbeni, antifa{isti~kilist, koji je izlazio od 14. avgusta do 14. novembra 1941. donose-}i u vi{e svojih brojeva i re~i podr{ke komunisti~koj i par-tizanskoj borbi kao jedinstvenom jugoslovenskom antifa{i-

sti~kom frontu, ugasio se u vreme, za istoriju ve} dobro pozna-te, otvorene ~etni~ke izdaje. Sude}i po tome {to je izlaziopuna tri meseca,na Rudniku – teritoriji koju su u to vreme dr-àli partizani pod svojom kontrolom, pretpostavqamo da jeve}ina srpskih pisaca vezanih za ovaj antifa{isti~ki lista nastavila svoj borbeni put u redovima partizana“. To jeocena istori~ara Prava.

[Preuzeto: Radovan M. Marinkovi}, Ustani~ki proglasi u ~a~anskom krajutokom 1941. godine, Zbornik radova Narodnog muzeja, HI, â~ak, 1981. Marin-kovi} je ova dokumenta prona{ao u tada{wem Arhivu CK SKJ u Beogradu.]

118

DOKUMENTA PARTIZANSKE KOMANDE MESTA U Â^KU1941. GODINE

Jedan broj dokumenata partizanske Komande mesta uâ~ku nalazi se u Me|op{tinskom istorijskom arhivu u â~ku.Radovan M. Marinkovi} ih je objavio u „Izvorniku“, gra|i teustanove, broj 6, 1989. godine.

Goran Davidovi} i Milo{ Timotijevi} su objavili samomali broj ovih dokumenata, a mnogo ve}i zanemarili, kao da nepostoje. Mnogi od tih dokumenata, mo`da u potpunosti ne ra-svetqavaju rad Komande mesta, kao i odnose sa drugom ustani~-kom stranom, ali su sigurno dragoceni. Iz wih se moè saznatikakvi su problemi postojali u pogledu ishrane stanovni{tva,organizacije proizvodwe i usluga, koje su pruàne borcima nafrontu, jer im je nedostajalo sve – pored prehrambenih proizvo-da, obu}a i odevni predmeti. Iz wih se moè sagledati i veli-ka briga za porodice ~ija su doma}instva razorena ili spaqenaod okupatorskih vojnika. Bilo je tu i mnogo drugih aktivno-sti, koje su preduzimane da bi najve}i broj siroma{nih gra|anamogao da preìvi.

Davidovi} i Timotijevi}, iz samo wima znanih razloga,mnoga ova dokumenta nisu objavili. Tako se dobija iskrivqenaslika o prilikama iz tog vremena, po{to su u mnogo ve}em bro-ju objavqena dokumenta koja partizanski pokret prikazuju unegativnom svetlu. Zbog toga, u ciqu potpunijeg prikazivawatog stawa, objavqujemo sva dokumenta Komande mesta koja suovi istori~ari izostavili.

ORGANIZACIJA KOMANDE MESTA

1.UNUTRA[WA BEZBEDNOST U GRDU, RED I LI^NA IIMOVINA BEZBEDNOST GRA\ANA:

a) Straàr~ewe i patrolirawe po gradu;b) ûvawe vojnih i javnih zgrada i ustanova;v) Borba proti[v] pete kolone, {pekulacije i kriminala.

Prvo u saradwi sa obave{tajnim odsekom [taba odreda, drugo itre}e u vezi sa Narodno-Oslobodila~kim Odborom;

g) Evidencija prolaze}ih partizana i kontrola prijave iodjave civila;

d) U vezi sa svim gorwim, hap{ewa, pretresi itd. koja se umestu mogu sprovoditi samo po pismenom nalogu Komande Mesta.

119

Organi komande mesta za ovu slu`bu su: Gradska straàpri N.O.O. koja u vojnom pogledu stoji pod Komandom Mesta apridodat[a] je Narodno – Oslobodila~kom Odboru kao wegov or-gan i partizanski odredi deta{ovani za vr{ewe ove slu`be umestu koji stoje pod Komandom.

2. ORGANIZOVAWE ODBRANE OD VAZDU[NIH NAPA-DA:

a) Signalizirawe uzbune i prestanak uzbune;b) Izgra|ivawe rovova i drugih skloni{ta u pojedinim

reonima grada;v) Predavawe za gra|anstvo, uputstva za pasivnu odbranu

it[d];g) Slu`ba ga{ewa poàra, sanitetske pomo}i itd. za vre-

me vazdu{nih napada.Organi ove slu`be jesu: Odgovorno lice u samoj Komandi, i

organizacija signalizirawa, nadzornika rovova i skloni{tapo reonima itd.

3. ODR@AVAWE VOJNI[H] ZGRADA, MAGACINA IUSTANOVA I SME[TAJ POLAZE]IH TRUPA:

a) Odràvawe vojnih zgrada i imovine u redu;b) Trajna evidencija o brojnom stawu kreveta i mogu}nosti

sme{taja, o slobodnim i zauzetim krevetima i zgradama;v) Prihvatawe i sme{taj dolaze}ih i polaze}ih trupa.

4.POMO] [TABU ODREDA U POGLEDU SVIH WEGO-VIH POTREBA U MESTU;

5.USKA SARADWA SA NARODNO-OSLOBODILA^KIMODBOROM U POGLEDU ORGANIZOVAWA PRIVREDNOG@IVOTA U GRADU I BORBE PROTIV [PEKULACIJE itd.KAO I U CIQU ORGTANIZOVAWA NARODNIH STRA@I IOBEZBE\EWA VOJNIH POTREBA.

6.U CIQU SVEGA GORWEG ODR@AVAWE VEZA IZME-\U GRA\ANSTVA I VOJSKE.

UNUTRA[WA ORGANIZACIJA RADA

1. Komandant mesta koji rukovodi ~itavim radom odgovo-ran je za wega [tabu Odreda;

120

2. Po potrebi zamenik Komandanta;3. Jedan odgovoran drug za vo|ewe celokupne administra-

cije Komande mesta, prijem publike itd.4. Jedno odgovorno lice za organizovawe pasivne za{tite;5. Odgovoran drug za odràvawe javnih zgrada i ustanova i

prihvatawe trupa;6. Komandir partizanskih snaga deta{ovanih za slu`bu

Komande mesta;7. Komandir Gradske straè pri N.O.O.8. Potreban broj pomo}nih lica za gorwe slu`be.[Na kucani tekst dodato je mastilom: „islednik?“]

[A VII, Arhiva narodnooslobodila~kog rata, K. 1920, reg. br. 17/ – 1, F. 6]

*

JUGOSLOVENSKE DR@AVNE @ELEZNICEDIREKCIJA SARAJEVOKOMANDNA STANICA ÂÂK

Br. 275 oktobar 1941 god.Vagoni gra|e da se istovareu Arsenal

KOMANDI MESTA ÂÂK

Na ovada{woj èlezni~koj stanici stoje puni „J“ (otvore-ni) vagoni razne gra|e koji su Nemci hteli izvesti iz Arsena-la. Kako sada ti vagoni stoje na stanici, a postoji bojazan bom-bardovawa avionima i ako bi se suva gra|a zapalila, ne bi ima-li sredstva za ga{ewe poàra, to molim za daqe hitno nare|eweda li vagone sa gra|om [da] postavim u Arsenal radi istovara, po-{to je ta gra|a ina~e dràvna svojina, ili gde da uputim vagoneradi istovara.

KOMANDANT STANICE: majorMil. T. Mojsilovi}

[IA^, NOB, F. £ reg. br. 30]

121

S P I S A K

Gra|ana sela Preqine kojma su paqene ku}e od strane neme~kihvojnih vlasti, te im je potrebna gra|a za popravku istih____________________________________________________________________

Red Ime i prezime [ta mu je popaqeno Koliko mu jeBr. od gra|evina i name{taja potrebno kubika

gra|e____________________________________________________________________

1. Boò Maksovi} 1 ku}a, 1 pivnica1 mlekar i jedna ko{ara 2 1/2

____________________________________________________________________

2. Velimir Tanaskovi} 2 ti{qerska kreveta ijedna sobna vrata 11/2

____________________________________________________________________

3. Milun D. Jova{evi} 1 ku}a i 1 {tala 5____________________________________________________________________

4. Dragutin Jovanovi} 1 zgrada od pet odeqewai 1 radionica 6

____________________________________________________________________

5. Miqko Bojovi} 1 zgrada brvnara,1 {tala, 1 ko{arai 1 zidana ku}a 6

____________________________________________________________________

6. Aleksije Kalu|erovi} 1 ku}a brvnara,1 {tala 5

____________________________________________________________________

7. Jovan Kalu|erovi} 1 ku}a 10 h 6 m od brvnara1 ku}a 9 h 7 m 10

____________________________________________________________________

8. Adam @ivkovi} 1 zgrada od brvana 3____________________________________________________________________

9. Dragoqub Ili} 1 ku}a, 1 zgrada, mlekar nije paqeno1 {upa, 1 sala{ sa ve} razru{enodva trema tenkovima

i topovima____________________________________________________________________

44 m³ (~etrdeset i ~etirikubna metra)

OveravaPredsed. Nar. osl. odbora

Rad. Topalovi}

122

Pri

med

ba

7. oktobar 1941.PreqinaSekretar

Vel. S. Tanaskovi}

Odobrava se predwa koli~ina greda, s tim da se ove grede uzmuna qubi}koj èlezni~koj stanici.

7 – H – 1941 g. (M. P.) Komanda mestaâ~ak (M. P.) M. Nik{i}

Po ovla{. Kom. Kapetan£ kl. Sret. S. Nikoli}

[IA^, NOB, F. £, reg. Br. 34]

*Komanda Mesta7 – H – 1941 g. u â~ku

N A R E D B A

Nare|uje se ~a~anskom akcionarskom dru{tvu „Morava“da izda 16.570 komada falcovanog crepa Narodno-oslobodila~-kom odboru op{tine Mili}eva~ke, kao i 5.000 m[etara] letava.

Odbor }e se starati da ova gra|a ni za kakvu svrhu drugu nesme biti upotrebqena. Potvrdu o prijemu gra|e izda}e odbor.

(M. P) Komanda mestaM. Nik{i} Sred. S. Nikoli}

[IA^, NOB, F. £, reg. Br. 37]

*

Molim za hitno nare|ewe odre|enom licu od vojne straneda odmah izda nare|ewe ma{inistu fabrike hartije da sirenomda znak uzbune i preda istog.

KOMANDANT STANICE: majorMil. T. Mojsilovi}KOMESAR SANICEAca Milo{evi}

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 1301/43]

123

*

Komanda mestaâ~ak

ÂÂNSKOM A.D. „MORAVA“QUBI]

Izdajte Milovanu Krupeù, iz Rakove 700 (sedam stotina)komada crepa za popravqawe zgrade koju su Nemci spalili.

8 – H – 941 g.â~ak

(M.P) kap. I kl. Sret. S. Nikoli}M. Nik{i}Po ovla{}ewu komand.

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 37]

*KOMANDA MESTAÂÂK

NALOG

Nare|uje se firmi „â~ansko A. D. Morava“, iz â~ka, dadonosiocima ovog naloga preda sve pu{~ane kundake koji se kodfirme nalaze na lageru a za potrebe ~etni~ke i partizanske voj-ske. Odabirawe i utovar izvr{i}e drug Dragutin Jovanovi} savojnicima 6 ~ete Qubi}ske.

â~ak, dana 8. oktobra 1941 god.

KOMANDANTM. Nik{i}

Po ovla{. Kom. Kap.£ kl. Sret. S. Nikoli}

Po gorwoj naredbi primijo sam od Moravske Banke i to (166)jednu stotinu i {eset {es orahovih kundaka grubo istrugani.

18 Oktombra 1941 god. PrimijoQubi} Dragutin Jovanovi}

iz Preqine[IA^, NOB, F. £, reg. br. 60]

124

*UPRAVA ZAVODA „ÂÂK“

Br. 99 H – 1941. god.

ÂÂK

KOMANDANTU MESTA ^ A ^ A K

Prema nare|ewu Komandanta mesta Zavod „â~ak“ otpo~e-}e sa radom 10 oktombra tek. godine gde }e biti zaposleno 110radnika.

Za sada su ustrojene ove radionice1/ Stolarsko – kolarska2/ Bravarsko – kova~ka – potkiva~ka3/ Radionica za opravku motornih vozila4/ Radionica za opravku telegrafske i radio – opreme5/ Livnica – radionica za izradu bombi.Svi zaposleni radnici su siroma{nog stawa i nemaju ni-

kakvih drugih prihoda osim svoje zarade, te je potrebno pitawewihovih prinadle`nosti re{iti na jedan najefikasniji i naj-korisniji na~in.

Mi{qewa smo da se svakom radniku dodeli jedna pristoj-na mese~na nagrada do 1200 dinara pored hleba koji }e zavod potrebovawu povla~iti i izdvati im.

Po ovom na{em predlogu umoqava se Komanda da najhitni-je donese re{ewe.

Upravnici(potpis ne~itki)

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 39]

*UPRAVI [ZAVODA] ÂÂK

Za nagradu radnicima toga (...) za wihov rad li~no se spo-razumeti sa kapetanom G. Marjanovi}em.

GrbUprava zavoda â~ak

Br. 11 Po ovla{}ewu komandanta10. [10] 1941 Kapetan £ klaseâ~ak Svet. S. Nikoli}

[IA^, Arhivalije ~etni~kog pokrelta DM, K. 1. reg. Br. Nema]

125

*

SPISAK LEKARAKOJI SE NALAZE U SREZU TRNAVSKOM I VARO[I Â^KU

126

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Dr MihailoMladenovi}

Dr DragomirA}imovi}

Dr @ivko Eri}

Dr SvetislavMaksimovi}

Dr Mate Bero{

Dr JelisavetaVasilijevi}

Dr Zlati}[@ivojin]akt.kapetan

lekar

lekar

privatni lekar

aktivni san. oficir

rez. sanit.k. £ klase

rez. sanit.kp. £ kl.

rez. sanitporu~nik

rez. san.poru~nik

rez. sanit.kap. £ kl.

nema

kapetan£ kl.

sreskilekar

na Ravnojgori

èlezni~kilekar

privatnilekar

na poloàjukraqeva~kom

Red.br. Ime i prezime Zvawe în

u vojsciSada koju

duòst obavqa

â~ak12 – H – 1941 god. SANITETSKI REFERENT

SREZA TRNAVSKOGDr Mih. Mladenovi}

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 46]

*

KOMANDA MESTA ÂÂK

Moja ku}a koja je spaqena od neprijateqa, nalazi se u seluTrbu{anima, a koja je veli~ine 12/5 met. Koja mi je potrebna dapopravim te da bi je u prvobitno stawe napravijo potrebno mijei to:

14.tavwa~a 5. m. du`. 16/184.podro`wa~e a po 12 met. 2. po 5 met. 15/1528. rogova po 4 1/2 met. 12/154 maije po 6 met. 18/18500 stotina letava po 3 metra. 3 cm1/2 kubik dasaka za ti{leraj60. kvadratnih met. patosa14.komada {tafni pod patos 10/102.000. komada crepa100. komada kapaka12 000. komada cigle1. kubik razne dimenzije za dizawe skela oko gra|evineStoga molim Komandu da mi pomenuti materijal dodeli.

13 oktobra 1941. god. Ponizni moliocTrbu{ani Vuk U. Kozoder

Odbor Narodne odbrane za selo Trbu{ane

1. Milutin M. Todorovi}2. Novak Brkovi}3. Radomir Jovanovi}4. Miladin Petrovi}5. Vitomir Karavidi} potpisa Mil. M. Todorovi}6. Gojko Dabi} potpisa Mil. M. Todorovi}7. Jeremija Bori{i}

127

*KOMANDA MESTAÂÂK

Neka „Zavod“ i `. Stanica u â~ku predwi materijal iz-da a ciglu podi}i sa banketa Branka Lazovi}a, biv[{eg] trg[ov-ca] iz â~ka

137H – 1941 g. Komanda mestaâ~ak kap. (ne~itko)

M. Nik{i}

Komanda ~etni~kih odredaBr. 118

13/H 1941 god.u â~ku

[efu tehni~kog odeqka – Odredite jedno stru~no lice ko-je }e proveriti da li je zaista potrebna predwa koli~ina mate-rijala ili ne pa ovratkom akta ivzesti.

Komandant, kapetan £ klase(ne~itko)

KOMANDI MESTAÂÂK

U vezi predweg akta iza{ao sam danas na teren i premagorwim navodima na{ao sam slede}e:

Molitequ Vuku Kozoderu izgorele su dve ku}e, jedna nova6,5 h 6,5 i druga 3,0 h 3,0 zidane pola od cigle, pola od brvana.

Mi{qewa sam da bi o{te}enom trbalo omogu}iti zidawejedne nove ku}e koja bi mu zamenila obe izgorele i za to je po-trebno staviti na raspoloèwe slede}i gra|evinski materijal:

14 tavawa~a a 5 cm 16/184 podro`wa~e 2 a po 17 cm i 2 a 5 cm 15/1528 rogova po 4,5 m 12/154 majije a 6 m 18/18(Ovo je precrtano – napomena prire|iva~a).500 letava a 3 m 1/4 cm1 1/2 m3 gra|e za ti{leraj

128

60 m² patosa14 kom. {tafni za patos 3/62000. kom. Crepa100 kom. }eramide11400 kom. cigle1 m³ razne gra|e za skeleS molbom na nadle`nost.

13. H 1941.â~ak (Ne~itko)

UPRAVA ZAVODA „ÂÂK“Br. 30/£14 – H – 1941 god.â~ak

Predwu gra|u sam istrugao na strugari Morava u Qubi}u8 trupaca m3 8287 a ... Din 1657

Gorwu sumu nisam platijoPr. Gra|u

Vuk U. Kozoder

Komandantu mesta – ÂÂK. – Iz ovoga Zavoda izdat je ma-terijal, koji je u predwem izve{taju precrtan.

Drugog materijala ovaj zavod nema.

Upravnik1. Kapetan £ klase (ne~itko)2. Zam. komesara Alek. U{}ebrk

KOMANDA MESTA14. oktobar 1941 god.u â~ku

FIRMI JAKOV BRU[IJA – ÂÂK – QUBI]. – Izdatiprema napred navedenom ciglu, crep i }eramidu.

Komandanti:(M. P) M. Nik{i}(M. P) kapetan £ klase

Bogdan Marjanovi}

129

Po predwem trebovawuPrimio sam 11.400 kom.Cigle, 2.000 kom. Crepa i100 kom. }eramide. – 19. H. 1941 Primio

Vuk U. Kozoder

@eqezni~koj stanici – â~ak. Neka stanica izda trojakola balvana imenovanom koji }e â~ansko A. D. „Morava“ pre-raditi po{to nema dasaka i letava prera|enih.

24 – H 1941 g. Komanda mesta.â~ak (M.P) M. Nik{i}

(M.P) Sret. S. Nikoli}

Predwi materijal izdat danas 24 – H – 1941 god. na stanici Qu-bi}.

24.H.1941. (M.P) (Potpis ne~itak)

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 50]

*

KOMANDANTU MESTAÂÂK

Op{tinskoj upravi u Trnavi ~ast je izvestiti da je Bran-ko @ivkovi} iz Trnave prilikom povla~ewa nema~ke vojske izâ~ka o{te}en i to:

Jedna {tala sa magazom i sobom {teta se sastoji iz celogkrova sa pomenute zgrade u duìni jedanajest metara a {irinaosam metara me|uspratni greda 8 kom. duìne osam met. u pre~-niku 20 cm. {est greda od 4 met.pre~nika 20 cm. ven~anica i po-klopaca 4 kom. Po 11 met. 4 po 8 met. 70 kom. dasaka duìna 3.50rogova 32 kom. Duìna 7 met. 2 maije po 8 met. 2. vrata 16 kom. di-reka po 2 met. duìne, za jasle 10 kom. Dasaka duìne po 3.50met. 30 cm {irine {est {talska prozora i 2 prozora sobna cre-pa 2.000 – planskog ma{inske }eramide 72 kom. Okov za ti{le-raj, dve brave, i eksera – gvo`|a za krov 7 kgr. Staklo za prozo-

130

re 6 kom. Od 40 i 30 cm. i 2 sobna od 1.20 cm i 600 kom. Cigle, le-tvica za krov 460 met. i letvica za plafon 350. met.

14 – H 1941 god. ^lanoviTrnava Sv. D. @ivkovi}

Svetislav Vasili}Boìdr Babovi}

*

Deo ovog materijala izdat je u Zavodu „â~ak“, {to je po-tvrdio svojim potpisom zamenik komesara Aleksandar U{}ebr-ka. U~iweno je ovo na osnovu akta:

Komanda mesta â~ak

„Zavodu“ – â~ak

Neka „Zavod“ izda napred navedeni materijal u koliko gaima, a ukoliko ne bude imao izvestiti ovu komandu.

Neka â~. A. D. „Morava“ istruè

14/H 941 Kom.mestaâ~ak M. Nik{i}

Kapetan £ klaseBogdan Marjanovi}

Istrugo sam 11 kom. ~amovi balvana.m³ 14,636 a 2000 po m³ Dinara 2.927.20

Svega Din. 2 927.20Istrugo i gra|u odvukoa strugawe nisam platio

24 – H/41 @ivkovi} BrankoQubi} zemq.iz Trnave

Po ovom odobrewu gra|a je istrugana i to 14.636 kub.met.

Overava24/H 941 Dragutin Premovi}

Qubi} (daqe ne~itko)[IA^, NOB, F. £, reg. br. 51]

131

*

O B J A V A

Za PERKA JOVANOVI]A, opan~ara iz â~ka.Ova objava mu vaì za slobodno kretawe po gradu â~ku i

wegovoj okolini u vremenu policijskog ~asa.Imenovani je mobilisan i dodeqen na rad u partizansko –

~etni~koj radionici za izradu obu}e.â~ak, dana 17 oktobra 1941 god.

(M.P) KOMANDANTIZa k-danta Ratko M. Lukovi}

Za komandantaDrag. J. Petrovi}

(Na ovoj objavi postoje dva pe~ata – partizanske i ~etni~ke ko-mande mesta)

[IA^, NOB, F. £ , reg. br. 56]

*

KOMANDI MESTAÂÂK

Prema va{em nalogu u aktu te Komande br. 119 od 13. o. m. iz-dali smo Stanku Savi}u iz Trbu{ana 500 pet stotina metara le-tvi dok ostali gra|evinski materijal naveden u nalogu nismo mo-gli izdati zato {to ga na lageru nema.

Napomiwemo da je nekim op{tinama ta Komanda dodelilabalvane koji mi na na{oj strugari prera|ujemo u potrebne dimen-zije pa ako molioc Stanko Savi} ne bi mogao da se snabde iz da-{~ara u â~ku, a smatramo da imaju dovoqnu koli~inu, to bi we-mu trebalo dodeliti balvane i mi na na{oj strugari preraditi.

Istovremeno umoqavamo, da nam se izda poseban nalog zaovih 500 metara letvi, jer se u istom nalazi i nalog za Jakova Bru-{liju.

17 – H 1941 g. S po{tovawemu Qubi}u Parna strugara i crepara

A.D. „MORAVA“Mil. Smiqani}

132

@EQEZNI^KOJ STANICI – ÂÂK

Neka stanica odmah izda dvoja kola balvana za strugawe iizradu letava i dasaka koji }e se preraditi u industr. preduze-}u â~. A.D. „Morava“ u Qubi}u za ra~un materijala koji je po-treban za podizawe ku}e Du{an Savi}a iz Trbu{ana, ~ija je odstrane Nemaca zapaqena i izgorela.

kapetan Bog. Marjanovi} Kom. mestaM. Nik{i}

Gorwu Gra|u smo istrugali na strugari.18 trupaca m3 15 509 a 200 Dinara 3101tri hiqade sto jedan din.Gorwu sumu nisam platijo.Gra|u sam primijo.

22/10 1941 g. PrimijoQubi} za Du{ana Savi}a

Aco Savi}

[IA^, NB, F. £, reg. br. 57]

*

Izdata roba drugu Slavku Krupeù za Partiz. odrede

18 – H – 1941 god 40 kgr supe refuz 2 sand a 20 – di[n] 800 – „ 20 tuceta imalina za vojsku „ 2400 – „ 10 tuceta imalina mawe kut. „ 360 –„ 40 kgr sapuna pere}eg a 12 „ 480 – „ 20 tuceta sapuna umive}eg a 120 „ 2400 –„ 2 „ „ boqi „Elida“ „ 480 – „ 8 „ „ lanolin 180 „ 1440 – „ 50 kgr soli sitne 150 –„ 4 kgr Blonka za cokule 440 –

____________Dinara: 8.950 =

„ 40 tuceta ka{ika plekane 1.140____________

din. 10.390 =

133

18 – H – 941 g. Primio robuQubi} Sl[avko] Krupe`

Izdo robu intend. Kom. MestaMilenko Smiqani}

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 62]

*

Ra|eno 22. oktobra 1941 godU paroh[ijskom] domu u Trnavi

ZAPISNIK

Sednice Upravnog Crkvenog odbora crkvene Op{tine Tr-navske dràne 22 okt[obra] 1941 god. kojoj su prisutni dole pot-pisani ~lanovi:

£. Pretsednik iznosi akt koji je upu}en od strane novog Op-{tinskog Odbora i koji glasi:

„Komandi mesta – â~ak.Manastir Blagove{tewe u Trnavi ima oko 30 hektara wi-

va i livada koje je do sada izdavao pod zakup.Kako se do sada obratilo vi{e lica a naro~ito onih, koji-

ma se doma}ini zadruga nalaze u ropstvu i mole da im se dodelibar po jedan plug radi sejawa p{enice; to se moli komanda da iz-voli na}i puta i na~ina da im se iza|e u susret, jer su sve do sa-da prijavqena lica po sve siroma{nog stawa.

OdborMilutin Kova~evi}Milojko Stevovi}“

Neka to odbor u sporazumu sa upravom manastira reguli{ekako je najshodnije.

Komanda mesta(M. P) M. Nik{i}

Drag. J. Petrovi}

[Arhiva crkvene op{tine u Trnavi, nesignirano]

134

*

G. kapetane

Drug profesor Uro{evi} izloì}e Vam stvari po pitawurada N. Os. Odbora.

Vidite i izdajte potrebno nare|ewe. Odredite dan kada dapozovemo odbore na jedan sastanak radi podrobnog obave{tewa oradu i nadle`nostima odbora.27/H. [1941] Sp.

M. Nik{i}

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 69]

*

KOMANDA MESTASlu`b.

28 oktobra 1941â~ak

BANCI „MORAVA“ A.D. – ÂÂK

Donosiocu ovog akta Radojku Vu~i}evi}u iz sela Balugesreza trnavskog izdajte 1000 – hiqadu komada sitnog crepa i od-govaraju}u koli~inu baskija, koja je potrebna za krov za koji }ese utro{iti 1000 kom. navedenog crepa.

Imenovanom je ovaj materijal potreban za pokrivawe ku}ekoju su mu neprijateqi poru{ili.

(M.P) Po ovla{}ewu komandanta majorDrag. J. Petrovi}

Overava po nare|. kdantaRatko Lukovi}

Predwu koli~inu crepa sam primio a nisam platio.Za Radojka Vu~i}evi}a

Ana Vu~i}evi}

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 70]

135

*

KOMANDA MESTAÂÂK

N A L O G

Ovla{}uje se Branko @ivkovi} zemq[oradnik] iz Trnave,da moè u fabrici crepa „Morava“ A.D. u Qubi}u podi}i 72 ko-mada }eramide prve vrste, koje mu je bilo dodeqeno kod PavlaBru{lije i sinova, a tamo nije imalo na lageru.

28 oktobar 1941 godine KOMANDANT,u â~ku po nare|. kta

Ratko Lukovi}P.por. P. Nedeqkovi}

PrimioSedamdeset dve }eramide vrednosti Din. 360.Nisam platio.

29 – H/41 PrimioQubi} Branko @ivkovi}

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 71]

*

B O N

GARANTOVAN OD STRANE DR@AVE KRAQEVINE JUGOSLAVIJE

KOMANDA ÊTNI^KIH ODREDA JUGOSLOVENSKEVOJSKE U Â^KU I OKOLINI I ÂÂNSKI NARODNO –OSLOBODILA^KI PARTIZANSKI ODRED, u ime dràve Kra-qevine Jugoslavije uzima od G.............. KAO PRINUDAN ZA-JAM SUMU OD (....).................Din. u ciqu izdràvawa qudstvagorwih odreda.

ZAJAM JE BEZ KAMATAN i ima se vratiti po oslobo|e-wu otaxbine iz Dràvne kase.

136

Bon glasi na ime i tako je isplativ.

BLAGAJNICI........................

KOMANDA MESTA,........................

[IA^, NOB, prepis, F. £, reg. br. 78]

*

K o m a n d a n t u m e s t a –

â~ak

Ovoj intendaturi potrebno je 250 (dve stotine pedeset) xa-kova te molim komandu mesta da izda nalog – ovla{}ewe za re-kvirirawe gore nazna~enog broja xakova iz fabrike hartije.

Xakovi su potrebni za prevoz p{enice namewene za narod-no oslobodila~ku vojsku u Uìcu.

30 – H – 1941 god.â~ak (M.P) Intendant

\or|e Toma{evi}

*KOMANDA MESTA

Br. Slu`b.30 – H – 1941 god.

ÂÂKO V L A [ ] E W E

Ovla{}uje se drug – partizan SENI] ZAVI[A, da moèpodi}i iz fabrike Hartije (250) dve stotine pedeset xakova zapotrebe Intendanture Partizanskog Odreda „Dr. Mi{ovi}a“.

30 oktobra 1941 godineÂÂK KOMANDANT MESTA PARTIZANA

M. Nik{i}Sret. S. Nikoli}

[IA^, NOB, F. I, reg. br. 73]

137

*Nikoli}u Dmitru

1. Ku}a 4,25H5,70. Ciglani zid. Za krov sav potrebni drv-ni materijal.

2. 3 prozora i dvoja vrata.3. 200 komada cigle

[upa1. 5 rogova 4 metra.2. 2 ven~anice 3.50 metara.3. Jedna vrata za {upu.4. 220 komada crepa.5. 13 komada letava za crep 4 metra. Sala{ 4 metra.6. 2 kom. temeq. 4 metra 20/18.1. 2 kom. temeq. 4 metra 20/182. 2 kom. ven~anica 4 metra 18/15.3. 2 praga 2,50 metara 20/18.4. 2 stuba 2 metra 12/10.5. 2 direka za vrata 2 metra 20/106. 1 vrata.7. 11 komada rogova 1,50 10/8.8. 2 maije 2 metra 10/109. 2 pojasa 4 metra 8/6

10. 1 ko{ 1,20 8/6.11. patos za sala{.12. 4 komada 1,30 12/20

Letava za crep 12 komada 4 metra.13. Dube}e letve.14. Crep i }eramida za pokrivawe.15. Osam komada {tafni pod patos 12. 14.16. 31 metar kvadratni Patosa. 50.17. 50 kapaka }eramide.18. 31 kvadratni metar kara – tavana.

Navedeni materijal podi}i na qubi}skoj stanici.ODBOR / ODBOR / ODBOR

138

Overava odbor op{t. qubi}skePredsed. odbora Partizana

(M.P. odbora u Qubi}u) Milutin Raki}evi}(M.P. gorskog {taba Predsed. odbora ~etnikaBr. 15) Aleksandar Petrovi}(M.P. Komande mesta Qub. M. \or|evi}

partizana) Drag. J. Petrovi}overava za komandanta(potpis ne~itak)

Gorwu gra|u sam istrugaoNa Strugari Morava u Qubi}u17 trupaca m3 11965 a 200 din 2393Gorwa suma nije mi napla}ena

Pr. gra|u1 – HI 1941. g. Dmitar Nikoli}

Qubi}u

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 87]

*[SPISAK

lica koja su uzela gra|evinski materijal kod A.D. „Morava“ a ponalogu Komande ~etn~kih i partizanskih odreda u â~ku.

U dokumentu se navodi da su, po nalogu Komande ~etni~kihi partizanskih odreda, preuzeli:

1. Osnovna {kola u Mili}evcima: 850 komada crepa i 200(du`nih) metara letava, u ukupnoj vrednosti od 2.270 dinara;

2. Milan Pantovi} iz Mili}evaca: 750 komada crepa i 60metara letava, u ukupnoj vrdnosti od 1.770 dinara;

3. Tihomir Duwi} iz Mili}evaca: 600 komada crepa i 50metara letvi, u ukupnoj vrednosti od 1.420 dinara;

4. Ugqe{a Paji} iz Mili}evaca: 1.100 komada crepa i 100metara letava, u ukupnoj vrednosti od 2.620 dinara;

5. Milo{ Paji} iz Mili}evaca: 500 komada crepa i 30 me-tara letava u ukupnoj vrednosti od 1.160 dinara;

6. Dragi{a Paji} iz Mili}evaca: 2.500 komada crepa i 500metara letava, u ukupnoj vrednosti od 6.500 dinara;

7. Mom~ilo Pantovi} iz Mili}evaca: 500 komada crepa i50 metara letava, u ukupnoj vrednosti od 1.200 dinara;

139

8. Stevan Radulovi} iz Mili}evaca: 1.150 komada crepa, uukupnoj vrednosti od 2.530 dinara;

9. Radojko Radulovi} iz Mili}evaca: 300 komada crepa i50 metara letava, u ukupnoj vrednosti od 760 dinara;

10. Miodrag Paji} iz Mili}evaca: 500 komada crepa i 60metara letava, u ukupnoj vrednosti od 1.220 dinara;

11. Milenko Obradovi} iz Mili}evaca: 2.500 komada cre-pa i 400 metara letava, u ukupnoj vrednosti od 5.900 dinara;

12. Milenko Nedeqkovi} iz Mili}evaca: 2.000 komadacrepa i 300 metara letava, u ukupnoj vrednosti od 5.000 dinara;

13. Vojimir Radulovi} iz Mili}evaca: 2.000 komada crepai 645 metara letava, u ukupnoj vrednosti od 5.690 dinara;

14. Obrad Radulovi} iz Mili}evaca: 450 komada crepa i330 metara letava, u ukupnoj vrednosti od 1.650 dinara;

15. Aleksije Bogdanovi} iz Mili}evaca: 355 metara leta-va, u ukupnoj vrednosti od 710 dinara;

16. Milan Nikoli} iz Mili}evaca: 400 metara letava, uukupnoj vrednosti od 800 dinara;

17. Velizar Nikoli} iz Mili}evaca: 50 metara letava, uukupnoj vrednosti od 100 dinara;

18. Miladin Blagojevi} iz Mili}evaca: 50 metara letava,u ukupnoj vrednosti od 100 dinara;

19. Radisav Nikoli} iz Mili}evaca: 50 metara letava, uukupnoj vrednosti od 100 dinara;

20. Radovan Nikoli} iz Mili}evaca: 150 metara letava, uukupnoj vrednosti od 300 dinara;

21. Dobrosav Nik{i} iz Mili}evaca: 100 metara letava, uukupnoj vrednosti od 200 dinara;

22. @arko Gojkovi} iz Mili}evaca: 300 metara letava, uukupnoj vrednosti od 600 dinara;

23. Radomir Kneèvi} iz Mili}evaca: 250 metara letava,u ukupnoj vrednosti od 500 dinara;

24. Petar Kneèvi} iz Mili}evaca: 250 metara letava, uukupnoj vrednosti od 500 dinara;

25. Miodrag Filipovi} iz Mili}evaca: 50 metara letava uukupnoj vrednosti od 100 dinara;

26. Svetozar Vulovi} iz Mili}evaca: 200 metara letava, uukupnoj vrednosti od 400 dinara;

27. Dmitar Nikoli} iz Qubi}a: 2.000 komada cigle, 50 ka-paka i 11.965 m³ istruganih balvana, u ukupnoj vrednosti od4.043 dinara;

140

28. Vuk Kozoder iz Trbu{ana: 8.287 m³ istruganih balvanau ukupnoj vrednosti od 1.657 dinara;

29. Stanka Du{ana Savi}a iz Trbu{ana: 500 metara letavai 15.509 m³ istruganih balvana, u ukupnoj vrednosti od 4.101 di-nara;

30. Milovan Krupe` iz Rakove: 700 komada crepa, u ukup-noj vrednosti od 1.540 dinara;

31. Milorad Domanovi} iz Prislonice: 500 komada crepa,u ukupnoj vrednosti od 1.100 dinara;

32 – 40. Boò Maksovi}, Velimir Tanaskovi}, Milun D.Jova{evi}, Dragutin Jovanovi}, Miqko Bojovi}, Aleksije Ka-lu|erovi}, Jovan Kalu|erovi}, Adam @ivkovi} i DragoqubIli}, svi iz Preqine: „Po~ev od broja 32, pa zakqu~no sa red.br.40, tj devet lica su ukupno istrugali 21.347 m³ balvana prema na-logu Komande ~etnika i partizana“, u ukupnoj vrednosti od4.269 dinara].

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 84]

*

KOMANDA MESTA PARTIZANAÂÂK

P O Z I V

Za STANKA HOLOÊKA, iz â~ka, da pristane odmah ovojKomandi, radi hitnog posla.

â~ak 2 novembra 1941 god.KOMANDANTM. Nik{i}

(M. P)

[IA^, NOB, F. £, reg. br. Narodnog muzeja, odakle je dokument preuzet, 610]

141

*

KOMANDA MESTA – ÂÂK

O B J A V A

Za brata ~etnika Ivana Powavi}a i druga partizana Ili-ju Markovi}a, oba iz â~ka, koji se upu}uju kao kuriri u Glav-ni [tab Vrhovne Komande partizana za Srbiju u Uìce slu`be-no, a u saglasnosti sa Komandantom êtni~kih Odreda sa RavneGore, od koga je obave{ten komandant mesta u Poèzi.

Mole se usputne partizanske i ~etni~ke vlasti da imeno-vanim ne ~ine smetwe i da ih nigde ne zadràvaju, jer je stvarhitne prirode.

3 Novembar 1941 godine KOMANDANTI:â~ak M. Nik{i}

Komandant ~etni~kih odreda Jug. Vojske kod Kraqeva,major

Rad. \. \uri}

[A VII, Arhiva narodnooslobodila~kog rata, k. 1920, br. reg. 2/1 F. 6]

*BANOVINSKA BOLNICADRINSKE BANOVINE

ÂÂKN° 1942. 8 – H£ 1941

KOMESARU BOLNICE

^ A ^ A K

Upravi bolnice ~ast je ivzestiti G. Komesara, za dejstvokod Komande mesta, da se ovoj bolnici dodeli jedan kubik dasa-ka za pravqewe mrtva~kih sanduka. Daske su bolnici hitno po-trebne, jer u kapeli ima tri le{a koja se moraju najhitnije sa-hraniti.

Upravnik bolnice,Dr R. Teodosijevi}

142

Br. 186 – Komesaru Zavoda

â~ak

Odmah uputite Bolnici 1 m3 dasaka.Hitno je.

^lan Sanitet. Odbora(M.P)

M. Arsenijevi}

Po{to ne raspolaèmo sa Daskama To {aqemo Na nadle-`nost

Komesar zavodaDobrosav Mileti} Bobe

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 101]

*

â~anskom A. D. „Morava“

Neka to preduze}e podigne jedna kola balvana sa èlezni~-ke stanice u â~ku i od istih izradi daske za ~a~ansku bolnicupo predwem traèwu.

Isto vremeno nare|uje se èq. Stanici Qubi} da balvaneizda.

10/H£ – 941 g.â~ak (M.P) Kom. mesta,

M. Nik{i}

Stanica QUBI]

Na ovoj stanici izdato je 2 trupca po doti~noj dozvoli.

Qubi} 11/H£ 41 g. Voj. M. Simovi} (ne~itko)Prema gorwem aktu primijo sam 31 dasku i.k. 136

(potpis ne~itak)

143

12/11 1941 god.Qubi} Primijo sam

1 kom 41 h 8 1056 21122 kom 40 h 8 1005 200

________________________________

Sv. Din. 441

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 104]

*

KOMANDA MESTA^ A ^ A K

O B J A V A

Za Powavi} Ivana, podnarednika iz â~ka, kome se dozvo-qava slobodno kretawe po gradu â~ku u vremenu policijskog~asa.

Mole se sve partizanske vlasti da imenovanom ne ~ine ni-kakve smetwe.

8 novembra 1941 godineu â~ku ZA KOMANDANTA

Rad. M. Todorovi}

[A VII, Arhiva Narodnooslobodila~kog rata, K. 1920, reg. br. 3/1, F. 6]

*

[N A R E D B Abr. 1

1) Nare|uje se svim licima koja nisu obveznici Narodno –Oslobodila~kih Paritzanskih Odreda, da u roku od 48 ~asovapredadu ovoj komandi svo oru`je, municiju i eksplozive.

Posle odre|enog vremena kod koga se prona|e bi}e ka`wen,jer je oru`je potrebno za borbu protiv okupatora i izdajnikasrpskog naroda.

2) Oni koji èle da nastave borbu protiv okupatora i iz-dajnika srpskog naroda, neka odmah stupe u redove Narodno –Oslobodila~kih Partizanskih Odreda.

144

3) Svi pripadnici Narodno – Oslobodila~kih Partizan-skih Odreda koji se ne nalaze u svojim jedinciama da se odmahprijave sa svom ratnom spremom koju su od istih primili. U pro-tivnom sudi}e mu se za dezerterstvo.

15. novembra 1941 godineIz kancelarije Komande mesta u Gu~i.

KOMANDANTR. PRELI]]

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 111]

*

KOMANDA MESTAÂÂK

Objava

Za druga – partizana Ivan Samarxi} koji se nalazi na ra-du u mlinu, a kome se dozvoqava slobodno kretawe po gradu â~-ku i po danu i po no}i samo od Mlina do wegovog stana u ul. Mo-ravska ulica 80/12.

........â~ak, dana 11 novembra 1941 godine

(M.P) K O M A N D A N TKomesar po nare|. kta

Sret. B. Jovanovi} Ratko Lukovi}

[IA^, NOB, F. £, br. 1372/1]*

KOMANDA MESTA NARODNO-OSLOBODILA^KOG PARTIZANSKOG ODREDA ZA OKRUG ÂÂNSKI „DR DRAGI[A MI[OVI]“

Z A P I S N I K

Sastavqen dana 16 novembra 1941 godine u Komandi Mestanarodno – oslobodila~kog partizanskog odreda u â~ku u kri-vi~noj stvari protiv Ruì~i} Milorada zv. „Cvetinac“ iz Ate-nice zbog krivi~nog dela telesne ozlede.

145

P r i s u t n i s u

Islednik: Tomanovi} VladimirZapisni~ar: Ivkovi} Miodrag Prijavqiva~: Kosari} Jovan

Bez poziva prestade ovoj Komandi Kosari} Jovan drug – par-tizan iz Kulinovaca, koji se sada nalazi na odsustvu, te izjavi:

Sino} oko 8 sati na ve~e, kad sam bio na ve~eri kod Boà Po-povi}a ekonoma iz bolnice u â~ku, do{li su u wegov stan okri-vqeni i jo{ dvojica partizana naoruàni. Okrivqeni ~im je ui-{ao rekao je „zar si tu pi~ka ti materina“, udariv{i me pesni-com u desnu slepoo~nicu. Od ovog udra ja sam se zaneo i na zemqustropo{tao. Zatim me je imenovnai Popovi} podigao sa zemqe aokrivqeni mi je rekao da idem napoqe, udariv{i mi jedan {amar,i kad smo bili me|u vratima udario me je dva puta kundakom me-|u bubrege. Kad sam video s kim imam posla, ja sam se povinuo dr-skosti okrivqenog i morao sam da idem tamo gde me on terao.

Posle svega ovoga do{li smo u kasarnu 19 art. puka kod ko-mandanta kasarne Radulovi}a koj[i] je okrivqenika izruìo za-{to me je dovodio, rekav{i mu da mu taka nare|ewa nije dao. Jasam se komandantu poàlio, a on mi je odgovorio da se àlim naovakav postupak okrivqenog Komandi Mesta.

Napomiwem da sam okrivqenom u svoje vreme bio komandir~ete u Uìcu, i da nikad sa wim nisam imao neke ru`ne odnose.

Pre nekoliko no}i sa~ekao me je okrivqeni kod kasarne 19art. puka uperiv{i pu{ku na mene rekav{i „ruke u vis“. Tomprilikom nazvao me je u{tvom i psovao mi je majku. Tada mi je od-uzeo jednu bombu.

U dokaz ovoga molim da se saslu{a kao svedok drug – parti-zan Du{an Petrovi}, livac u Zavodu.

Drugo nemam ni{ta da kaèm.Molim da se sa krivcem postupi najstroìje.

Z a v r { e n o

Islednik: V. Tomanovi} Jovan Kosari}*Zapisni~ar: M. Ivkovi}

Na poziv ove Komande pristade Boìmir Popovi}, ekonomBolnice iz â~ka i izjavi:

146

______* Ina~e, on je Kosori}.

U prijavi ozna~ene ve~eri bio je kod mene Kosori} Jovankad su ui{la u moj stan tri partizana od kojih sam prepoznao ne-kog „Cvetinca“, a koji je bez ikakvog povoda Kosori} Jovana uda-rio jednim bokserom u desnu slepoo~nicu opsovav{i mu prethod-no majku. Kosari} pod ovim udarcem stropo{tao je se na zemqu,a ja sam ga pridigao i napada~i su ga odveli napoqe i oterali uKomandu. Ne znam {ta je vi{e s wima bilo. Napada~i su sa Ko-sori}em vrlo brutalno postupali.

Drugo nemam ni{ta da kaèm.Na iskazano mogu se zakleti.Pro~itano i bez pogovora odobreno.

Z A V R [ E N O

ISLEDNIK, Boìdar Popovi}V. Tomanovi} ZAPISNIÂR,

Na poziv ove Komande prestade okrivqeni Milorad Ruì-~i} partizan 2 â~anske ~ete i nakon pro~itawa prijave JovanaKosori}a izjavi:

Istina je da sam u prijavi ozna~ene no}i na{ao prijavqi-va~a Jovana Kosari}a u stanu ekonoma ovda{we bolnice Popovi-}a i tamo mu udario jedan {amar. Ovo sam uradio zato {to mi onstalno preti. Istina je i to da sam pre toga jedne ve~eri kod ka-sarne 19. art. puka razoruào imenovnaog iz razloga, {to je biopijan.On ~esto puta zalazi po kafanama opija se i u takvom sta-wu o{afquje bombe. U tako pijanom stawu on preti raznim li-cima i pri~a o svojim nekim podvizima, {to sve ide na {tetuna{eg pokreta.

On je meni bio komandir ~ete u Trnavi i Uìcu i lepo smoìveli. Kasnije sam doznao da je on pre{ao u ~etnike i da ima~etni~ku legitimaciju. Ta se legitimacija nalazi kod koman-danta kasarne 19 art. puka Radulovi}a.

Nisam imao nikakav nalog da ga traìm u ku}i Popovi}ai da ga li{im slobode.

Drugo ni{ta nemam da kaèm.Pro~itano i bez pogovora odobreno.

Z a v r { e n o:Islednik: V. Tomanovi} Okrivqeni

Zapisni~ar, Ruì~i} Milorad

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 112]

147

*KOMANDA MESTA17. novembar 1941 god.ÂÂK

P O T V R D A:

Ovim se potvr|uje prijem materijala koji je izuzet kodMILIVOJA RADINOVI]A za potrebe â~anskog Partizan-skog odreda i to:

1.) Staklo za prozor 1 komad po 56 dinara 56.2.) {ubler od 250 mm 1 „ „ 300 „ 300.–3.) {erlak 1/4 kgr 240 „ 60. – 4.) êli~ne ìce 0,6 mm 0.250 kgr 160 „ 40 –

________________________________

Ukupno: 456. –

I slovima ~etiri stotine pedeset {est din.

Overava

^LANOVI KOMISIJE (M.P) (M.P) Komandant mesta1./ \or|e Toma{evi} za (potpis ne~itak)2./ Dragi{a Vuki}

Da je prepis veran svom originalu jam~im moralno i mate-rijalno.

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 113]

*

KOMANDA MESTA18 novembar 1941 god.â~ak

P O T V R D A:

Ovim se potvr|uje prijem materijala koji je izuzet kodPerka Jovanovi}a opan~ara za potrebe ~a~anskog partizanskogodreda i to:

148

1) opanaka 9 pari po 312,5 2.810.– din.2) opan~arskog |ona 16,500 kgr3) {tavqene koè neprer. 5,500 kgr4) kalupa opan~arskih 25 parizakqu~no sa brojem ~etiri.

O v e r a v a

(M. P)

^lanovi komisije: Za\or|e Toma{evi} Komandant mesta:Dragi{a Vuki} \. Milovanovi}

[IA^, NOB; F. £, reg. br. 114]

*

R E V E R S

Na 18 (osamnajest) pari opanaka koje smo uzeli od g. Per-ka Jovanovi}a, opan~ara iz â~ka po ceni od 312,50 (trista dva-najest dinara i 50/100) dinara po paru u ukupnom iznosu od din5.620. – (pet hiqada {est stotina dvadeset dinara i 11/100). Pla-}eno 6 oktobra 1941 godine u Komandi mesta.

â~ak, 5/H 1941Ispravio na 18 (osamnajest)

poru~nik(ne~itko) Primili

poru~nik... Topalovi}int. odr. \or|e Toma{evi}

Na jednu polovinu uzetih opanaka izdata je propisna po-tvrda od strane Partizanske Komande, te ova potvrda prestaje va-ìti za Partizansku Komandu.

18 novembra 1941 g.^ a ~ a k Po ovla{}ewu

intendantaGojko Vujovi}

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 59]

149

*

U novembru 1941. godine iz â~ka je u Uìce upu}eno vi{e{tamparskih ma{ina i materijala neophodnih za {tampawe.Sa~uvano je i nekoliko dokdumenata o tome.

To je najpre nalog:

„[AMPARIJI SLAVKA POPOVI]A I SINAâ~ak

Za potrebe vrhovne Komande Narodno – oslobodila~kihpartizanskih odreda za Jugoslaviju, izdajte odmah „cigl“(treba:„tigl“) ma{inu za {tampawe, koja se pokre}e nogama. Na ma{i-nu izda}e vam se potvrda. Ma{ina }e vam se opet natrag vratitiili gotovim novcem isplatiti. Izdati i ve}u koli~inu farbe.

â~ak, 5 novembra 1941. god Komandant,M. Nik{pi}

Sledi drugi nalog:Komanda mesta^ a ~ a k

*

N A L O G

Ovla{}uje se drug – partizan PEROVI] MIHAILO, damoè rekvirirati jednu „Hekt“ ma{inu iz radwe Slavka Popo-vi}a i sina {tampara iz â~ka, a za potrebe partizanske {tam-parije u Uìcu.

Imenovani }e na uzetu ma{inu dati sopstveniku li~ni re-vers.

â~ak 20 novembra 1941 god.

(M. P) Po nare|. Komandanta,\. Milovanovi}

150

*

POTVRDA

Na jednu „hekt“ ma{inu za pro{ivawe kwiga ru~nu i no-`nu koju sam uzeo od Slavka G. Popovi}a i sina {tampara izâ~ka za potrebe partizanske {tamparije u Uìcu.

20 – H£ – 1941 Primioâ~ak Mihailo Perovi}

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 120]

*

Perovi} je iz Popovi}eve {amparije preuzeo i drugu opremu:

KOMANDA MESTA24 novembar 1941 god.

^ A ^ A K

P O T V R D A

Ovim se potvr|uje prijem materijala, koji je izuzet kodSlavka g. Popovi}a za potrebe â~anskog partizanskog odredai to:

1.(1) Jedna velika ma{ina „[nel“ presa za format 58/84cm.sa 6 vaqaka, 3 rama, 1 ma{inska daska velika, potrebni kqu-~evi, 1 motor od 1 kowske snage, sa jednim kai{em za obrt ma{i-ne (motor je nov i 1 stari).

2.(1) jedna mawa ma{ina Tigl amerikanski sistem zaformat 44/33 s.m. sa 3 rama, 4 vaqka i 1 kqu~.

3.(6) {est sanduka slova Garmond i to: 4 sanduka novih slo-va i 2 sanduka starih slova.

4.(2) dva komada Vrsta~a novih za slagawe slova.5.(2) dva komada gvozdena {palti – {ifa.6.(5) pet kilograma Crne fine akcidenc farbe {tampar-

ske.7.(5) pet kgr. Crne fine akcidenc farbe {tamparske.8.(4) ~etiri rezervna vaqka za veliku ma{inu i 8,5 kgr.

smese. 9.(4) ~etiri rezervna vaqka za malu ma{inu „Tigl“.

151

10.(2) dve matrice za veliku ma{inu, {nel presu.11.(1) jednu hert ma{inu ru~nu i no`nu, za pro{ivawe

kwiga.Potvrda zakqu~ena sa rednim brojem jedanaest.

Intendant KOMANDANT MESTA, pomo}nik\or|e Toma{evi} (M.P) (M.P) \. Milovanovi}

[IA^. NOB, F, £, reg br. 128]

*

SMRT SLOBODAFA[IZMU NARODUKOMANDA MESTA

PARTIZANABroj: Slu`b.

24 – H£ – 1941 god.ÂÂK

O B J A V A

Za VOJINA TODOSIJEVI]A, iz Trnave, kome se odobravakao ~lanu Narodno – Oslobodila~kog Odbora Op{tine Trnavskeslobodno kretawe po gradu â~ku i wegovoj okolini.

Sve vlasti i patrole da imenovanom ne ~ine nikakve smet-we.24 novembar 1941 god.

^ A ^ A K (M.P) ZA KOMANDANTA – POMO]NIK\. Milovanovi}

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 126]

152

*

Komanda mestaâ~ak

D E K R E T

Postavqa se MARIJA LOMPAR, bolni~arka iz â~ka, zakomesara bolni~ke slu`be nad svim bolni~arima i bolni~arka-ma pri Op{toj bolnici u â~ku, Palilulskoj partizanskoj bol-nici, Partizanskoj ambulanti i drugim bolni~kim smesti{ti-ma, koja su ve} osnovana i koja se eventualno budu osnovala.

â~ak, 24 novembra 1941 god.

(M.P) Za Komandanta, pomo}nik\. Milovanovi}

[IA^, NOB, F. £, reg. br. 127]

*Komanda mestaâ~ak

O B J A V A

Za \urovi} Milorad iz Skopqa............koji putuje do Vrdi-la da se javi {tabu bataqona „Todor Mili}evi}“.

Objava mu vaì od 23 – H£ do 28 – H£ – 1941 godSMRT FA[IZMU SLOBODA NARODUâ~ak, 24 – H£ – 1941 god.

(M.P) Po nare|. KomandantaRatko Lukovi}

(A VII, Arhiva Narodnooslobodila~kog rata, K. 1920. reg. br.. 11/.1, F. 6]

153

*

Dr Eri}u upu}uju se drugovi partizani na lekarski pre-gled:

1) Predislav Blagojevi}2) Aleksa Ruì}

24 – H£ – 1941 g. Po nar. kta(M.P) Ratko Lukovi}

Blagojevi} Predislav: mijalgiae, dobio lek i receptRuì} Aleksa: Tachycardiae, dobio lek i zavoj.

24. H£ 41 Trupni lekar:^(a~ak) (nema potpisa)

[A VII, Arhiva Narodnooslobodila~kog rata, K. 1920, br. reg. 12/.1, F.6]

*

Iz jednog od sa~uvanih dokumenata vidi se da je iz â~kau Uìce upu}ivan materijal za potrebe partizanske fabrikeoru`ja o ~emu svedo~i ovaj dokument:

KOMANDA MESTAÂÂK

NALOG

Nare|uje se firmi „â~ansko A. D. Morava“, iz â~ka, dadonosiocima ovoga naloga preda sve pu{~ane kundake koji se kodfirme nalaze na lageru a za potrebe ~etni~ke i partizanske voj-ske. Odabirawe i utovar izvr{i}e drug Dragutin Jovanovi} savojnicima 6 ~ete Qubi}ske.

â~ak, dana 8 oktobra 1941 god.

KOMANDANTM. Nik{i}Po ovla{. Kom. KapetanI kl. Sret. S. Nikoli}“.

154

Kundaci su preuzeti:Po gorwoj naredbi primijo sam od Moravske banke i to

(166) jednu stotinu i {eset {es[t] orahovi[h] kundaka istruga-ni[h]

18 oktobra 1941 god. PrimijoQubi} Dragutin Jovanovi}

iz Preqine

[MIA^, NOB, F. £. reg.br. 5 60]

Svojim aktom od 17. oktobra 1941. partizanski koman-dant â~ka obavestio je kapetana Marjanovi}a da }e ve}e gru-pe partizanskih boraca otputovati u Uìce – radi se o Prvoj,Drugoj i Tre}oj ~a~anskoj ~eti, koje su potom stavqene pod ko-mandu Uì~kog NOP odreda:

G. kapetane Za Uìce – Krupaw i}i }e oko 300 qudi.Izvestite da li moè ta kompozicija da krene danas do 3

po podne.

17/H[1941] S pozdravomM. Nik{i}

[IA^, NOB, F. £. reg. br. 51]

*KOMANDA MESTA– ÂÂK

NARODNO-OSLOBODILA^KOM ODBORUD. Trep~a

Neka taj odbor stavi na raspoloèwe jedno prevozno sred-stvo MIJATOVI] OBRADU, radniku iz â~ka radi prenosa we-govog poku}stva iz Dowe Trep~e u â~ak.

^ a ~ a k, dana 25. nvoembra 1941 godine

(M.P) Po nare|ewu komandanta,Vl. Tomanovi}

[A VII, Arhiva Narodnooslobodila~kog rata, K. 1920, br. reg. 13/ – 1, F. 6]

155

*Komanda mestaâ~ak

R E D V O @ W E

KOJI VA@I OD 25 NOVEMBRA 1941 GOD._______________________________________________________________

Polazak Broj Dolazak Brojiz â~ka za: voza Polazak u â~ak iz: voza Dolazak_______________________________________________________________

Uìce 314 6,00 ~. Uìca 313 8,00 ~._______________________________________________________________

Uìce 312 17,00 ~. Uìce 311 19,00 ~._______________________________________________________________

Gor. Milanovca 313 9,30 ~. Gor. Milanovca 314 12,00 ~._______________________________________________________________

Gor. Milanovca 311 14,00 ~. Gor. Milanovca 312 16,00 ~._______________________________________________________________

Samailu 211 4,57 ~. Samaila 212 8,00 ~._______________________________________________________________

Samailu 215 16,30 ~. Samaila 216 18,30 ~_______________________________________________________________

24. novembar 1941â~ak (M.P) Za komandanta – pomo}nik

\. Milovanovi}

[A VII, Arhiva narodnooslobodila~kog rata K. 1920, br. reg. 13/ – 1, F. 6]

*

O B J A V A

Pozivaju se svi rodoqubi â~ka i okoline da {to pre pre-daju Komandi Mesta i posledwi metak, bombu i oru`je ili makakvo ubojno sredstvo, koje bi ostalo neiskori{}eno, a koje bi sepredalo gra|anima voqnim da nastave borbu protiv okupatora.

â~ak 28 novembra 1941 god.

(M.P) Iz Komande Mesta,(Nema potpisa)

[A VII, Arhiva narodnooslobodila~kog rata, K. 1920, br. reg. 16/ – 1, f. 6]

156

AMBULANTNI DNEVNIK BANOVSKE BOLNICE U GUÎZA 1941. GODINU

Radovan M. Marinkovi} u svojoj kwizi „Atari istine“(izdava~ „â~anski glas“, â~ak, 1986) iz Ambulantnog dnevni-ka banovinske bolnice u Gu~i sredio je dragocene podatke o le-~ewu bolesnika u toj zdravstvenoj ustanovi u ustani~koj 1941.godini. Le~en je veliki broj rawenika iz svih vojnih formaci-ja, pa i zarobqeni nema~ki vojnici, uz obolele gra|ane.

Podaci iz ove kwige prestavqaju neizbe`na i dragocenasvedo~anstva tog vremena. Davidovi} i Timotijevi} smatralisu da ni taj dokumenat nema ve}u va`nost, pa su ga zaobi{li usvojoj publikaciji.

Smatraju}i da je dragocen, mi ga objavqujemo u celosti,kako je u~inio Radovan M. Marinkovi}.

Ambulantni denevnik Banovinske bolnice u Gu~i za 1941.godinu istorijski je dokument prvorazrednog karaktera i zna-

157

Bolnica u Gu~i

~aja. Wegova vrednost ogleda se u tome, {to ne samo sa medi-cinskog stanovi{ta, veoma precizno odre|uje mnoge doga|aje uburnoj, ratnoj ustani~koj godini, posebno u Draga~evu, ali i na~itavom podru~ju sa koga je borbena dejstva razvijao â~anskiNOP odred „Dr Dragi{a Mi{ovi}“. U nekim svojim delovima - ina znatno {irim prostorima zapadne Srbije i [umadije.

Od Aprilskog rata do neprijateqske ofanzive krajem no-vembra 1941. godine na slobodnu teritoriju, on registruje - kaoistinska, autenti~na ratna hronika - mnoga zna~ajna zbiva-wa. Neke doga|aje, nedovoqno poznate, argumentovano nagla{a-va i precizno vremenski opredequje, pa je, nema nikakve sumwe,dragocen, ne samo za prou~avawe istorijata razvoja zdravstve-ne slu`be i vojnog saniteta 1941. godine, ve} i politi~kihprilika u to vreme.

LEÊNI U GU^KOJ BOLNICI

Vojnici biv{e Jugoslovenske vojske

6. april: Petar Kaplarevi} (21 godina), vojnik Drugog pu-ka (pionirske {este ~ete) u Vinkovcima, rodom iz Milatovi}a(Draga~evo), ambulantno le~en od gripa;

19. april: Slobodan Radosavqevi} (20), vojnik, rodom izPetrovgrada (sada Zrewanin), onesvestio se u Gu~i, le~en ambu-lantno od gripa;

26. april: Svetolik Bogdanovi} (36), vojnik iz Roga~e(Draga~evo), le~en ambulantno, pa upu}en u â~ansku bolnicu,jer mu je rana bila te{ka;

27. april: Aleksandar ]ur|evi} (30), vojnik iz Gu~e (Dra-ga~evo), ambulantno le~en od posledica rawavawa;

27. april: Boìdar Stojkovi} (31), vojnik iz Vi~e (Draga-vo), le~en ambulantno, po{to je do{ao iz bolnice u Uìcu, gdeje bio sme{ten kao rawenik;

16. maj: Nikola \or|evi} (25), vojnik iz Vi~e (Draga~evo),le~en ambulantno od rana;

22. maj: Dragan Glavowi} (31), vojnik iz Gu~e (Draga~evo),le~en ambulantno od povreda zadobijenih u zarobqeni~kom logo-ru u Ni{u;

30. maj: Nikola Radosav~evi} (32), vojnik iz Gora~i}a(Draga~evo), le~en ambulantno od rana zadobijenih u Aprilskomratu.

158

Partizani

24. septembar: Miladin Radoji~i} (38), zemqoradnik izDu~alovi}a (Draga~evo), le~en u bolnici od rane zadobijene 22.septembra;

28. septembar: Pavle Bro}i} (42), potkiva~ iz Gu~e (Draga-~evo), partizanski borac, ambulantno mu le~en zagnojen kaì-prst;

29. septembar: Vladimir \or|evi} (20), zemqoradnik izLopa{a (Draga~evo), partizanski borac, le~io u bolnici zapa-qewe vilice;

30. septembar: Milorad Petrovi} (26), zemqoradnik iz Je-zdine (â~ak), borac Draga~evske ~ete, le~en ambulantno od ra-ne;

6. oktobar: Dragomir Komadini} (30), radnik iz Lise (Dra-ga~evo), borac Draga~evskog bataqona, le~en u bolnici od ùqe-va koje mu je napravila cokula;

6. oktobar: Pavle Bro}i} (42), potkiva~ iz Gu~e (Draga~e-vo), dolazio na previjawe;

6. oktobar: Milo{ Milovanovi} (33), zemqoradnik iz Rta-ra (Draga~evo), borac Kraqeva~kog NOP odreda, le~en u bolniciod rane koju je zadobio neoprezno rukuju}i pi{toqem;

7. oktobar: Andrija Glavowi} (21), zemqoradnik iz Gora-~i}a (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, „pre 9 dana ra-wen“, le~en u bolnici;

8. oktobar: Milosav \or|evi} (30), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, zadràn u bolnicida le~i ranu koju je zadobio „pre mesec dana“;

12. oktobar: Mili} Ikodinovi} (27), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en odlumbarga;

16. oktobar: Dobrivoje Ikodinovi} (25), zemqoradnik izGu~e (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le-~en od posledica zapaqewa plu}ne maramice;

17. oktobar: Milo{ Stani{i} (32), kafexija iz Gu~e (Dra-ga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en od bolo-va u grudima;

17. oktobar: Milan \eri} (39), radnik iz Gu~e (Draga~evo),borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en od kijavice;

17. oktobar: Isailo Cveti} (21), zemqoradnik iz Cerove(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, zadràn u bolnici

159

na le~ewu od kontuzija zadobijenih kada su ga pretukla nepozna-ta lica;

17. oktobar: Bogdan ^vorovi} (27), zemqoradnik iz DoweKravarice, borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en odùqeva na nozi;

17. oktobar: Dobrosav Radovanovi} (19), podoficir BJV izVi~e (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, rawen na kraqe-va~kom frontu, le~en ambulantno;

19. oktobar: Dragojle Timotijevi} (26), zemqoradnik izTurice (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, rawen 15. ok-tobra na kraqeva~kom frontu, zadràn u bolnici;

20. oktobar: Milisav Slavkovi} (18), trgova~ki kalfa izRtiju (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, rawen 15. okto-bra na kraqeva~kom frontu, zadràn na le~ewu u bolnici;

21. oktobar: Vu~i} Bro}i} (23), zemqoradnik iz Gu~e (Dra-ga~evo), borac Draga~evskog bataqona, rawen 15. oktobra na kra-qeva~kom frontu, zadràn na le~ewu u bolnici;

22. oktobar: Qubi{a Glavowi} (28), zemqoradnik iz Vi~e(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, rawen u Novom Selu(Ma~va), odakle je do{ao, le~en je ambulantno;

22. oktobar: Radovan Milinkovi} (47), potkiva~ iz â~ka,borac â~anskog NOP odreda, rawen 21. oktobra u trbuh, zadr-àn u bolnici;

22. oktobar: Mirko Ne{ovi}, zemqoradnik iz Jar~ujaka(Kraqevo), borac Kraqeva~kog odreda, rawen 21. oktobra na kra-qeva~kom frontu, zadràn na le~ewu u bolnici;

24. oktobar: Petar Jankovi} (32), partizan iz Loznice(srez podriwski), bolestan od tuberkuloze, zadràn u bolnici;

24. oktobar: Radovan Milo{evi} (24), partizan iz Loznice(srez podriwski), ose}ao bolove „na levoj strani grudnog ko{a“,zadràn na le~ewu u bolnici;

25. oktobar: @ivorad ^vorovi} (36), zemqoradnik iz DoweKravarice (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, le~en uâ~anskoj bolnici (dijagnoza: „Myalgia ped. sin. et neurosis tov-dis“), u Gu~i le~en ambulantno;

27. oktobar: Radenko Radi~evi} (18), zemqoradnik iz Gor-we Kravarice (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambu-lantno le~en od reumatizma;

27. oktobar: Selimir Jankovi} (33), zemqoradnik iz Zeoka(Draga~evo), le~en ambulantno od ~ireva u stomaku;

160

27. oktobar: Milun ^vorovi} (25), zemqoradnik iz DoweKravarice (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, le~en am-bulantno od kile, uz preporuku da mu se da lak{a slu`ba;

27. oktobar: Rade Jankovi} (28), mornar iz Gu~e (Draga~e-vo), borac Draga~evskog bataqona, le~en ambulantno od ~irevana desnoj potkolenici;

30. oktobar: Strajin Jova{evi} (18), zemqoradnik iz Tija-wa (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, le~en ambulantnood povrede zadobijene udarom drveta;

30. oktobar: Miodrag Raji} (19), zemqoradnik iz Gu~e (Dra-ga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en od po-sledica gripa;

31. oktobar: Milica Gruji} (26), u~iteqica iz Gu~e (Draga-~evo), pozadinski aktivista, le~ena ambulantno od infekcije naprstu desne ruke; za wu nije izri~ito napomenuto da je partizan;

5. novembar: Milomir Milutinovi} (19), zemqoradnik izTijawa (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, le~en ambu-lantno od ùqeva koje su mu napravile cokule;

6. novembar: Boò \urovi} (21), zemqoradnik iz Gora~i}a,borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en od posekotinesekirom;

6. novembar: Strajin Radi~evi} (35), potkiva~ iz GorweKravarice (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulant-no le~en od uboja cokule;

9. novembar: Velimir Novakovi} (40) iz Gu~e (Draga~evo),borac Draga~evskog bataqona, le~en ambulantno od opekotina;

9. novembar: Dobrivoje Ikodinovi} (25), zemqoradnik izGu~e (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le-~en od kontuzije zadobijene kada su ga tukli ~etnici;

9. novembar: Trivun Bro}i} (23), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en odkontuzije zadobijene posle tu~e od strane ~etnika;

11. novembar: Vlastimir Vujovi} (19), |ak iz Kotraè(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, le~en ambulantno odrane zadobijene u borbi protiv ~etnika kod Uìca;

11. novembar: Sreten Bro}i} (23), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, le~en ambulantno odposledica zapaqewa plu}a;

12. novembar: Dragi} Kova~evi} (20), zemqoradnik iz Gube-revaca (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantnole~en od rane na ruci;

161

14. novembar: Paun Star~evi} (19), berberin iz Gu~e (Dra-ga~evo), borac Draga~evskog bataqona, zadràn u bolnici da le-~i reumatizam;

14. novembar: Dragomir Mitrovi} (31), zemqoradnik izPuhova (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantnole~en, jer mu je ruka bila povre|ena;

16. novembar: Svetislav Proti} (41), radnik iz Gu~e (Dra-ga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en od bron-hitisa;

16. novembar: Radosav Kova~evi} (26), zemqoradnik iz Vi-~e (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~enod rane na desnoj potkolenici;

16. novembar: Filip Je{i} (20), radnik iz Gu~e (Draga~e-vo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en od ~irevana vratu;

17. novembar: Dragoqub To{i} (41), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i, ambulantno le~en od po-vrede zadobijene prethodnog dana kada ga je jedan drug nehoticeudario kundakom pu{ke;

18. novembar: Milan Jankovi} (48), zemqoradnik iz Zeoka(Draga~evo), pozadinski aktivista, ambulantno le~en od bolovakoje je ose}ao usred nepravilnog zarastawa preloma vrha ple}ke,koje je zadobio pre dve godine;

18. novembar: Miodrag Peri{i} (18), |ak - bogoslov, rodomiz Stare Moldave u Rumuniji, nastawen u Gu~i, borac Posadne~ete u Gu~i, ambulantno le~en od ùqeva na nozi;

19. novembar: Miodrag Dostani} (16), zemqoradnik iz Tu-rice (Draga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i, rawen ovog dana uborbi protiv ~etnika, pa zadràn na le~ewu u bolnici;

19. novembar: Dragoqub To{i} (36), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i, rawen ovog dana u borbiprotiv ~etnika i zadràn na le~ewu u bolnici;

20. novembar: Dragojlo Timotijevi} (26), zemqoradnik izTurice (Draga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i, rawen ovog danau borbi protiv ~etnika i zadràn na le~ewu u bolnici;

20. novembar: Dragojlo Tomotijevi} (26), zemqoradnik izTurice (Draga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i, dobio grip i za-dràn na le~ewu u bolnici;

20. novembar: Radenko Bro}i} (19), |ak iz Gu~e (Draga~evo),sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a za Draga~evo i ~lan Povere-

162

ni{tva KPJ za Draga~evo; le~en ambulantno od rasekotinea naprstu koju je slu~ajno zadobio;

21. novembar: Mom~ilo Stalovi} (48), stolar iz Gu~e (Dra-ga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i „pre 20 dana rawen je kur{u-mom u desnu stranu“, le~en ambulantno;

21. novembar: Savo Glavowi} (20), zemqoradnik iz Gora~i-}a (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, le~en ambulantnood povrede obrve, koju je slu~ajno zadobio;

22. novembar: Dragobrat Stani} (18), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i, ponovo ambulantno le-~en od bronhitisa i „sr~ane premorenosti“,

22. novembar: Miroslav Gavrilovi} (18), zemqoradnik izZeoka (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le-~en od gnojewa na velikom prstu leve noge;

22. novembar: Vidoje Rakovi} (20), {ofer iz Gu~e (Draga~e-vo), borac Draga~evskog bataqona, le~en ambulantno od povredena ruci, koju je slu~ajno zadobio;

23. novembar: Aleksa Vujinovi} (30), zemqoradnik iz Je-èvice (â~ak), borac êtvrte lipni~ke ~ete Trnavskog bataqo-na, ambulantno le~en od glavoboqe;

23. novembar: Dragomir Mitrovi} (31), zemqoradnik izPuhova (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, bolestan odtuberkuloze (ranije le~en u sanatorijumu), le~en ambulantno;

23. novembar: Milomir Vu~kovi} (30), zemqoradnik iz Za-bla}a (â~ak), borac êtvrte lipni~ke ~ete Trnavskog bataqo-na; ambulantno le~en od bolova u grudima i lumbarga;

24. novembar: Radoslav Pajovi} (33), zemqoradnik iz Jeè-vice (â~ak), borac êtvrte lipni~ke ~ete, ambulantno le~en odreumatizma;

24. novembar: Milojko [vabi} (31), op{tinski delovo|aiz Jeèvice (â~ak), borac êtvrte lipni~ke ~ete, ambulantnole~en od ekcema na desnoj potkolenici;

25. novembar: Vojislav Jovanovi} (36), zemqoradnik iz Vi-rova (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona – straàr u par-tizanskoj fabrici oru`ja u Uìcu, gde je rawen „pre 4 dana“ izadobio kontuzije, pa je zadràn u bolnici;

25. novembar: Miodrag Raji} (20), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en odposledica sr~anih oboqewa;

26. novembar: Milan Simovi} (20), zemqoradnik iz Zabla-}a (â~ak), borac êtvrte lipni~ke ~ete, „od pre 3 dana ima gnoj-ne mehure na desnoj potklonenici“, ambulantno le~en;

163

26. novembar: Qubomir Grbi} (24), student iz sela Lipekod Biha}a, partijski rukovodilac u êtvrtoj lipni~koj ~eti,ambulantno le~en od povreda na obe potkolenice;

26. novembar: Milutin Joksi} (19), zemqoradnik iz Jeè-vice (â~ak), borac êtvrte lipni~ke ~ete, ambulantno le~en odbolova u srcu, nesanice i lumbarga;

26. novembar: Mijalko [vabi} (31), op{tinski delovo|aiz Jeèvice (â~ak), borac êtvrte lipni~ke ~ete, ambulantnole~en od ekcema na desnoj potkolenici;

26. novembar: Zdravko Novakovi} (20), zemqoradnik iz Gu-~e (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~enod gripa i bronhitisa;

26. novembar: Slavomir Duwi} (35), abaxija iz Gu~e (Dra-ga~evo), borac Draga~evskog bataqona, „od pre deset dana po~elemu oticati noge i stvarati ranice i pquzge, naro~ito u dowimdelovima potkolenice“, pa zadràn u bolnici;

27. novembar: Mihailo Proti} (31), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), komandir Posadne ~ete u Gu~i, ambulantno le~en odsvraba;

27. novembar: Du{an Ili} (19), zemqoradnik iz Graba(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en odùqeva koji su se na nozi pretvorili u gnojnu ranu;

27. Milan Tomi} (22), iz Qiga, borac êtvrte lipni~ke~ete, ambulantno le~en od svraba;

27. novembar: Milutin Re~evi} (20), zemqoradnik iz Jeè-vice (â~ak), borac êtvrte lipni~ke ~ete, ambulantno le~en odzapaqewa „limfnog suda“;

27. novembar: Radisav Pajovi} (19), zemqoradnik iz Turi-ce (Draga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i, ambulantno le~en odbolova u stomaku;

27. novembar: Radovan Savi} (19), zemqorqadnik iz Miro-saqaca (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, dobio anginu,pa le~en u bolnici;

28. novembar: Rajko Joji} (19), zemqoradnik iz Mirosaqa-ca (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~enod rane koju je ovog dana zadobio u borbi protiv ~etnika u Gora-~i}ima;

28. novembar: Zdravko Novakovi} (20), zemqoradnik iz Gu-~e (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, „sino} rawen uborbi“ protiv ~etnika u Gora~i}ima, i zadràn u bolnici;

164

28. novembar: Desimir Novakovi} (36), radnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i, ambulantno le~en od na-zeba;

28. novembar: Milosav Erovi} (20), student prava iz Boq-kovaca kod Gorweg Milanovca, borac Qubi}kog bataqona â~an-skog NOP odreda, „od pre 12 dana rawen je u levu podlakticu“,zadràn u bolnici;

28. novembar: Manojle Stoji} (18), zemqoradnik iz Mirosa-qaca (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, „pre 1 sat kon-tuzovan u ru{evinama“; zadràn u bolnici;

28. novembar: Sredoje ^vorovi} (18), |ak iz Gu~e (Draga~e-vo), borac Draga~evskog bataqona, ambulantno le~en od povredeu ru{evinama koje je zadobio ovog dana;

28. novembar: @ivorad Gavrilovi} (17), |ak iz Gu~e (Dra-ga~evo), ~lan Sreskog komiteta SKOJ-a za srez draga~evski, am-bulantno le~en od kontuzije koju je ovog dana zadobio u ru{evi-nama;

28. novembar: Milosav \or|evi} (30), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, rawen ovog dana u ru-{evinama i zadràn u bolnici, „umro u 19 ~as. t. j. posle 8 ~aso-va po dolasku“;

28. novembar: Milomir Milivojevi} (19), |ak iz Kotraè(Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, dobio gnojno zapaqe-we krajnika, pa zadràn na le~ewu u bolnici;

28. nocembar: @ivorad Kova~evi} (20), podoficir BJV izRtara (Draga~evo), komandir êtvrte ~ete Draga~evskog bataqo-na, kontuzovan ovog dana u ru{evinama, zadràn na le~ewu ubolnici;

28. novembar: @ivorad Popovi} (19), zemqoradnik iz Je-èvice (â~ak), borac êtvrte lipni~ke ~ete, rawen ovog dana uGu~i i zadràn u bolnici;

28. novembar: Miroqub Pavlovi} (18), |ak iz â~ka, boracâ~anskog NOP odreda, „rawen je u Gorjevnici pre 2 nedeqe“,ambulantno le~en;

28. novembar: Boìdar Gavrilovi} (59), radnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i, rawen ovog dana prili-kom bombardovawa ovog mesta od nema~ke avijacije, ambulantnole~en;

28. novembar: Dragomir Pajovi} (22), zemqoradnik iz Kao-ne (Draga~evo), borac Draga~evskog bataqona, rawen ovog danaprilikom bombarodvawa Gu~e, zadràn na le~ewu u bolnici;

165

28. novembar: Radisav Pajovi} (20), zemqoradnik iz Turi-ce (Draga~evo), borac Posadne ~ete u Gu~i, rawen ovog dana pri-likom bombardovawa Gu~e, zadràn na le~ewu u bolnici;

28. novembar: Filip Je{i} (18), radnik iz Gu~e (Draga~e-vo), borac Draga~evskog bataqona, rawen za vreme bombardovawaGu~e i le~en ambulantno;

28. novembar: Lazar Lazi} (39), radnik iz â~ka, zamenikpoliti~kog komesara â~anskog NOP odreda i rukovodilac Od-bora za za{titu naroda u slobodnom â~ku, rawen iz nema~kogaviona na putu â~ak - Gu~a, previjen, pa „otputovao za Poègu“;

28. novembar: Dragan Glavowi} (17), radnik iz Gu~e (Dra-ga~evo), borac Draga~evskog bataqona, rawen ovog dana prili-kom bombardovawa Gu~e i zadràn na le~ewu u bolnici; „umro u17 ~asova, t.j. 1 1/2 ~as. po dolasku“;

28. novembar: Qubomir Grbi} (24), student tehnike iz Li-pe kod Biha}a, partijski rukovodilac u êtvrtoj lipni~koj ~e-ti, rawen ovog dana prilikom bombardovawa Gu~e i zadràn nale~ewu u bolnici;

28. novembar: @ivorad Popovi} (19), zemqoradnik iz Je-èvice (â~ak), borac êtvrte lipni~ke ~ete, rawen ovog danaprilikom bombardovawa Gu~e i zadràn na le~ewu u bolnici;

29. novembar: Aleksandar [uvuqev (36), èlezni~ar iz Sr-bobrana (Ba~ka), iza{ao iz Kraqeva u oktobru i prikqu~io seDraga~evskom bataqonu, „ju~e rawen po glavi, desnom ramenu ides. {aci“, pa zadràn na le~ewu u bolnici.

Ostali pripadnici NOP-a

Le~eni su i neki drugi pripadnici NOP-a, ali i borci zakoje dr Qubomir Popovi} nije izri~ito napisao da pripadajupartizanskom pokretu:

22. avgust: Andrija Glavowi} (21), zemqoradnik iz Gora~i-}a (Draga~evo), borac Draga~evske ~ete, kasnije bataqona, ambu-lantno le~en od posledica gripa;

12. septembar: Adam Grujovi} (18), |ak iz Tijawa (Draga~e-vo), dobio grip i le~en u bolnici;

18. septembar: Milija Jankovi} (49), zemqoradnik iz Zeo-ka (Draga~evo), pozadinski aktivista, le~en u bolnici od zubo-boqe i zapaqewa vilice;

10. oktobar: Viktor Gr~ar (60), {kolski upraviteq iz Ma-ribora, izgnanik iz Slovenije, nastawen u Gu~i, simpatizer

166

NOP-a, ambulantno le~en od oboqewa srca (nije hteo da ostane ubolnici);

27. oktobar: Budi{a Marki}evi} (27), u~iteq iz Negri{o-ra, rodom iz Pilatovi}a (Draga~evo), po zadatku upu}en u Jeli~-ki ~etni~ki odred, ambulantno le~en od bolesti bubrega;

1. novembar: Viktor Gr~ar, ponovo ista bolest; 20. novembar: Milijana Vujovi}-Bro}i} (30), doma}ica iz

Graba (Draga~evo), pozadinski aktivista, ambulantno le~ena odzapaqewa i gnojewa prsta na ruci.

Izgnanici iz Slovenije

Osim Viktora Gr~ara, u Gu~i je le~eno jo{ nekoliko iz-gnanika iz Slovenije.

29. avgust: Franc Gu~ek (82) iz Sevnice, nastaqen u DowojKravarici, imao otok i crvenilo koè na potkolenicama, uz toi bronhitis, zadràn na le~ewu u bolnici;

9. septembar: Henrih @or` (51), sudski ~inovnik iz Ma-ribora, nastawen u Markovici, dobio crvenilo koè na levojnadlaktici i le~en ambulantno;

16. septembar: Ludvik Vouk (59), zvani~nik - policijskidetektiv, nastawen u Gu~i, ambulantno le~en od crvenila koè;

16. septembar: Maru{ka Klasinc (2), dete, nastawena u Gu-~i, imala nadimawe trbuha i ambulantno le~ena;

17. septembar: Irma Jurca (27), doma}ica iz Maribora, na-stawena u Gora~i}ima, ambulantno le~ena posle mawe kontuzi-je;

17. septembar: Henrih @or`, ponovo, ista bolest;18. septembar: Ludvik Vouk, ponovo, ista bolest. On se ja-

vqao na previjawe jo{ i 29. septembra, 7. 10. i 28. oktobra;28. novembar: Elizabeta Hojnik (47), doma}ica iz Maribo-

ra, rawena pre tri dana i zadràna na le~ewu u bolnici.

Ilegalno le~eni partizani

I posle 1. decembra 1941. godine, kada su se u Gu~i ve} na-lazili Nemci, qoti}evci i ~etnici, u bolnici su le~eni nekipartizani. Oni su skrivali svoje politi~ko pripadni{tvo. Ne-ki su se prijavqivali i kao „~etnici“. U jednom slu~aju (Nata-lija Lazarevi}), nema nikakve odrednice. Evo podataka o le~e-nim:

167

4. decembar: Dragutin Murgani} (21), trgova~ki pomo}-nik iz Vu~itrna, borac Kopaoni~kog NOP odreda „Todor Mili-}evi}“, uhva}en i mu~en na Vencu u Lisi, prijavqen kao „~etnikPe}anca“; ambulantno le~en od „gnojnih mehura na obe pete“;

17. decembar: Sre~ko Franko (18), |ak trgova~ke akademijeiz Maribora, nastawen u Kraqevu, borac Kraqeva~kog NOP od-reda „Jovan Kursula“, uhva}en u toku neprijateqske ofanzive naslobodnu teritoriju i mu~en na Vencu u selu Lisi; prijavio sekao borac Jeli~kog ~etni~kog odreda; nastawen u Gora~i}ima,le~en u bolnici od uboja cokule;

30. decembar: Natalija Lazarevi} (27), kroja~ica iz Gu~e(Draga~evo), pozadinski aktivista, ambulantno le~ena od ~irana ruci.

Sa odrednicom „v“ - ~etnici

Pripadnici ~etni~kog pokreta obeleàvani su u po~etkusa „v“ - vojnik. To su najpre bili borci Jeli~kog ~etni~kog od-reda, kojim je komandovao Jovan Bojovi}, poru~nik BJV iz Rta-ra (Draga~evo), iskreni rodoqub, antifa{ista i saradnik par-tizana u borbi protiv okupatora. Kasnije se javqa odrednica„~etnik“. Donosimo podatke o le~ewu ~etnika do 1. novembra1941. godine, kada se oni prestaju boriti protiv nema~ke oruà-ne sile i svoje oru`je okre}u prema partizanima.

24. septembar: Milutin Ciburovi} (35), zemqoradnik izCerove (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ovog dana rawen u su-kobu s Nemcima na planini Jelici i zadràn na le~ewu u bol-nici;

24. septembar: Slavomir Milivojevi} (27), zemqoradnikiz Dragojevca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen ovog da-na u sukobu s Nemcima na planini Jelici i zadràn na le~ewuu bolnici;

24. septembar: Radoje Boàni} (36), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen ovog dana u sukobu sNemcima na planini Jelici i le~en ambulantno;

24. septembar: Gvozden Cveti} (27), zemqoradnik iz Cero-ve (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen ovog dana u sukobus Nemcima na planini Jelici i le~en ambulantno;

24. septembar: Mili} Brki} (36), zemqoradnik iz DoweKravarice (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen ovog danau sukobu s Nemcima na planini Jelici i le~en ambulantno;

168

24. septembar: Milun Mili}evi} (35), zemqoradnik izDragojevca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen ovog danau sukobu s Nemcima na planini Jelici i zadràn na le~ewuubolnici;

24. septembar: Dragi{a Milosavqevi} (52), zemqoradnikiz Mirosaqaca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen ovogdana u sukobu s Nemcima na planini Jelici i zadràn na le~e-wu u bolnici;

24. septembar: Milomir Poledica (22), zemqoradnik izCerove (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen ovog dana u su-kobu s Nemcima na planini Jelici i zadràn u bolnici; „umrosutradan ujutro u 6 ~as.“;

25. septembar: @arko Jankovi} (40), zemqoradnik iz Ko-traè (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen prethodnog da-na u sukobu s Nemcima na planini Jelici i zadràn na le~ewuu bolnici;

25. septembar: Dragan Milosavqevi} (26), zemqoradnik izMirosaqaca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, kontuzovangranatom prethodnog dana u sukobu s Nemcima na planini Jeli-ci i zadràn u bolnici na le~ewu;

28. septembar: Trivun Ili} (35), zemqoradnik iz Graba(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io zagnojenkaìprst;

29. septembar: Gvozden Rosi} (32), zemqoradnik iz Rtiju(Draga~evo), rawen ovog dana u trbuh kod â~ka, umro u ambulan-ti pre pregleda „u 8 sati i 30 minuta“;

29. septembar: Qubi{a Ivanovi} (22), zemqoradnik iz Gu-~e (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen ovog dana u glavu izadràn na le~ewu u bolnici;

29. septembar: Du{an Bosi} (23), zemqoradnik iz Lisa(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, kontuzovan ovog dana po eks-ploziji granate, verovatno kod â~ka, i zadràn na le~ewu ubolnici;

30. septembar: Radisav Petri}evi} (45), zemqoradnik izTurice (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, lekar je konstatovaoda ima kilu i zdao mu uverewe „da je za mitraqesca nesposoban“;

30. septembar: Jeremija Bro}i} (35), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, povre|en pre 10 dana i „do-bio je uver[ewe] da je za mitraqesca i ter[ensku] slu`bu nespo-soban za 15 dana“;

169

30. septembar: Trivun Ili} (35), zemqoradnik iz Graba(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~en od gnojnogzapaqewa kaìprsta“;

1. oktobar: Radi~ Kosti} (39), zemqoradnik iz Rtiju (Dra-ga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io povredu noge;

1. oktobar: Radojica Bugar~i} (?), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io povredunoge;

1. oktobar: Radomir Pelivanovi} (25), zemqoradnik iz Ce-rove (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~en odkontuzije koju je zadobio od granate u sukobu s Nemcima na pla-nini Jelici 24. septembra;

1. oktobar: Nikola Markovi} (42), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io pro{ire-ne vene;

1. oktobar: Proka \or|evi} (29), zemqoradnik iz Gu~e(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io bronhitis;

3. oktobar: Jovan Dmitrovi} (33), zemqoradnik iz Toli-{nice (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~iouboj od cokule;

3. oktobar: Radi~ Kosti}, ponovo, previjawe;4. oktobar: Jovan Dmitrovi}, ponovo, previjawe;4. oktobar: Mirko Vasiqevi} (31), zemqoradnik iz Turi-

ce (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io pro{i-rene vene;

4. oktobar: Dragi{a Ili} (38), zemqoradnik iz Graba(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, „pre 9 dana kontuzovan je“ usukobu s Nemcima na planini Jelici, pa je le~en ambulantno;

6. oktobar: Mili} Pelivanovi} (30), zemqoradnik iz Ce-rove (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~en odposledica zapaqewa plu}a „s mi{qewem da je nesposoban za mi-traqesca“;

6. oktobar: Naum Toma{evi} (27), zemqoradnik iz DoweKravarice (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le-~io oteklinu na levoj potkolenici;

6. oktobar: @ivko Markovi} (44), zemqoradnik iz Lopa-{a (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, dobio grip i zadràn ubolnici na le~ewu;

7. oktobar: Doj~ilo ]uki} (45), zemqoradnik iz Mirosa-qaca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io reu-matizam;

170

8. oktobar: Milan Vrani} (40), zemqoradnik iz Mirosa-qaca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io slu-~ajno zadobijenu povredu;

8. oktobar: Mirko Vasiqevi}, ponovo, ista bolest;8. oktobar: Radoje Boàni}, ponovo, previjawe;9. oktobar: Milisav Niki}, zemqoradnik iz Prijevora

(â~ak), predsednik op{tine, ambulantno le~io ranu koja se po-javila posle operacije ~ira na trbuhu;

10. oktobar: Tihomir Simovi} (22), zemqoradnik iz DoweKravarice (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, dobio grip i za-dràn na le~ewu u bolnici;

10. oktobar: Vu~ko Pejovi} (45), zemqoradnik iz Turice(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, kontuzovan „pre 3 dana“ uborbi protiv Nemaca i zadràn na le~ewu u bolnici;

14. oktobar: Radovan Novakovi} (30), zemqoradnik iz Ku-ki}a (â~ak), borac Jeli~kog odreda, rawen „pre 4 dana“ na Kra-qevu i zadràn na le~ewu u bolnici;

14. oktobar: Sre}ko Marinovi} (41), zemqoradnik iz Graba(Draga~evo), borac jeli~kog odreda, ambulantno le~io bolove uzglobovima desne noge;

14. Milisav ^vori} (33), zemqoradnik iz Turice (Draga~e-vo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io bolove u zglobovi-ma desne noge;

14. oktobar: Josif Savkovi} (26), zemqoradnik iz Marko-vice (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io reu-matizam;

14. oktobar: Mileta Nedeqkovi} (23), zemqoradnik iz Rti-ju (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io svrab;

15. oktobar: Milojko Obreni} (48), kapetan iz Kotraè(Draga~evo), komandir ~ete u Jeli~kom odredu, rawen na Kraqe-vu ovog dana i zadràn na le~ewu u bolnici;

15. oktobar: Vu~eta Rosi} (38), zemqoradnik iz Lopa{a(Draga~evo), borac Jel~kog odreda, ovog dana kontuzovan na Kra-qevu i zadràn na le~ewu u bolnici;

15. oktobar: Obrad Pavlovi} (42), zemqoradnik iz Jar~uja-ka (Kraqevo), ~etnik, rawen ovog dana na Kraqevu i zadràn nale~ewu („upu}en u â~ak 16. - H. 941“);

15. oktobar: Andrija Mileki} (31), zemqoradnik iz Brezo-vica (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ovog dana kontuzovanna Kraqevu i zadràn na le~ewu u bolnici;

171

15. oktobar: Radosav Todorovi} (36), zemqoradnik iz Puho-va (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ovog dana rawen na Kra-qevu i zadràn na le~ewu u bolnici;

15. oktobar: Milomir Grujovi} (38), zemqoradnik iz Pre-me}e (â~ak), borac Jeli~kog odreda, ovog dana rawen na Kraqe-vu i zadràn na le~ewu u bolnici;

15. oktobar: Slavko Babi} (35), zemqoradnik iz Vlasteqi-ca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ovog dana rawen na Kra-qevu i zadràn na le~ewu u bolnici;

15. oktobar: Bogoqub Jakovqevi} (41), zemqoradnik izPrilipca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ovog dana kontu-zovan na Kraqvu i zadràn na le~ewu u bolnici;

15. oktobar: Jovan Stani{i} (40), zemqoradnik iz Vlaste-qica (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen prethodnog da-na na Kraqevu i zadràn na le~ewu u bolnici;

15. oktobar: Bogosav Dambuovi} (32), zemqoradnik iz Zeoka(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ovog dana rawen na Kraqevui privatno le~en;

15. oktobar: Rade Milinkovi} (22), zemqoradnik iz Tija-wa (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ovog dana rawen na Kra-qevu i ambulantno le~en;

15. oktobar: Vule Radulovi} (45), zemqoradnik iz Krstaca(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kontuzovanna Kraqevu i ambulantno le~en;

15. oktobar: Vule Radulovi} (45), zemqoradnik iz Krstaca(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kontuzovanna Kraqevu i ambulantno le~en;

15. oktobar: Milo{ Kuki} (30), zemqoradnik iz Lisica(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kontuzovanna Kraqevu i ambulantno le~en;

15. oktobar: Dragan ]endi} (18), zemqoradnik iz Gubereva-ca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kontuzo-van na Kraqevu i ambulantno le~en;

15. oktobar: Mileta Jankovi} (32), zemqoradnik iz Lisi-ca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kontuzo-van na kraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

15. oktobar: Ratko Vuli{i} (21), zemqoradnik iz Preme}e(â~ak), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kontuzovan nakraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

15. oktobar: Petar Kuki} (28), zemqoradnik iz Lisica(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kontuzovanna kraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

172

15. oktobar: Miloje Todorovi} (21), iz â~ka, borac Jeli~-kog odreda, prethodngo dana kontuzovan na kraqeva~kom frontui ambulantno le~en;

15. oktobar: Qubomir Golubov i} (23), zemqoradnik iz Lo-pa{a (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kon-tuzovan na kraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

15. oktobar: Radojko Qubi~i} (32), zemqoradnik iz Lopa-{a (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kontu-zovan na kraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

15. oktobar: Dmitar Radojevi} (43), zemqoradnik iz Pri-lipca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kon-tuzovan na kraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

15. oktobar: Pavle Jakovqevi} (38), zemqoradnik iz Pri-lipca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kon-tuzovan na kraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

16. oktobar: Milan Sretenovi} (23), zemqoradnik iz Du~a-lovi}a (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana kon-tuzovan na kraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

16. oktobar: Strajin Radovi} (21), zemqoradnik iz Vi~e(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana rawen uglavu na kraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

16. oktobar: Krsta Babi} (21), podoficir BJV iz Vi~e(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana rawen nakraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

16. oktobar: Petar Stojkovi} (19), zemqoradnik iz Vi~e(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana rawen nakraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

16. oktobar: Du{an Bosi} (23), zemqoradnik iz Lisa (Dra-ga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana rawen na kraqe-va~kom frontu i ambulantno le~en;

16. oktobar: Blagoje Mitrovi} (28), zemqoradnik iz Negri-{ora (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, prethodnog dana rawenna kraqeva~kom frontu i zadràn na le~ewu u bolnici;

16. oktobar: Radoje Jovanovi} (35), zemqoradnik iz Mrsa}a(srez ì~ki), ~etnik, prethodnog dana rawen na kraqeva~komfrontu i zadràn na le~ewu u bolnici;

16. oktobar: Radomir Jankovi} (36), àndarmerijski na-rednik iz Roànstva na Zlatiboru, ~etnik, kontuzovan od eks-plozije granate na kraqeva~kom frontu dva dana ranije, le~enambulantno;

173

16. oktobar: Boìdar Kuraji~i} (32), àndarmerijski na-rednik iz Ka~era (Uìce), ~etnik, kontuzovan prethodnog danana kraqeva~kom frontu, pregledan i upu}en na ku}no le~ewe;

16. oktobar: Miodrag Bogdanovi} (33), pe{adijski vodnikiz Kumanice (Ivawica), pre dva dana rawen na kraqeva~komfrontu, pregledan i upu}en na ku}no le~ewe;

16. oktobar: Mijalko \okovi} (19), papuxijski radnik izDowe Trep~e (â~ak), ~etnik, pre dva dana rawen na kraqeva~-kom frontu, le~en ambulantno;

16. oktobar: Desimir Te{i} (33), mehani~ar iz â~ka, bo-rac Jeli~kog odreda, rawen pre tri dana na kraqeva~kom fron-tu i le~en ambulantno;

17. oktobar: @ivko Plazin~i} (28), zemqoradnik iz Miro-saqaca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, dobio grip i le~enambulantno;

17. oktobar: Svetolik Radoji~i} (35), zemqoradnik iz Gu-~e (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~en od po-vreda;

17. oktobar: Radi{a Mir~eti} (44), zemqoradnik iz Lopa-{a (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, kontuzovan pre tri danana kraqeva~kom frontu, pregledan i upu}en na ku}no le~ewe;

17. oktobar: Mijalko Pajovi} (45), zemqoradnik iz Turice(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io otok nanozi;

17. oktobar: Stojan Qubi~i} (43), zemqoradnik iz Lopa{a(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, pre tri dana kontuzovan nakraqeva~kom frontu, pregledan i upu}en na ku}no le~ewe;

17. oktobar: Novica Cogoqevi} (26), àndarm iz Gubereva-ca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, pre tri dana rawen nakraqeva~kom frontu, pregledan, previjen i upu}en na ku}no le-~ewe;

17. oktobar: @ivko Rajakovi} (35), zemqoradnik iz Lopa-{a (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, pre tri dana kontuzovanna kraqeva~kom frontu, le~en ambulantno;

17. oktobar: Desimir I~eli} (?), zemqoradnik iz Cerove(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, u bolnici le~io zapaqewekrajnika; kod wega je dr Qubomir Popovi} prvi put upotebiopunu odrednicu „~etnik“;

17. oktobar: Miloje Mili}evi} (25), zemqoradnik iz Dra-gojevca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~iocrvenilo na nozi;

174

18. oktobar: Iliija Ili} (35), zemqoradnik iz Graba (Dra-ga~evo), borac Jeli~kog odreda, ugruvao se pri nekakvom padu ile~en ambulantno;

19. oktobar: Mihailo Matovi} (42), iz Gu~e (Draga~evo), bo-rac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io ~ireve na ruci;

19. oktobar: Milan ârapi} (29), potporu~nik iz Ivawi-ce, ~etnik, ambulantno le~io ùqeve na nozi;

19. oktobar: Nenad ]irjakovi} (31), stolar iz Virova (Dra-ga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io ùqeve;

21. oktobar: Gaja Milivojevi} (39), zemqoradnik iz Kotra-è (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, rawen 15. oktobra na kra-qeva~kom frontu i zadràn na le~ewu u bolnici;

22. oktobar: Vojimir Aleksi} (21), zemqoradnik iz Pilato-vi}a (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io reumu;

22. oktboar: Sredoje Sretenovi} (28), zemqoradnik iz Rti-ju (Draga~evo),a borac Jeli~kog odreda, „kontuzovan ju~e od gra-nate“, na kraqeva~kom fronti i zadràn na le~ewu u bolnici;

22. oktobar: Simo Kori}anac (27), zhemqoradnik iz Bogu-tovaca (Kraqevo), ~etnik, „ju~e rawen kod Kraqeva“, pa zadrànna le~ewu u bolnici;

22. oktobar: Du{an [u{i} (39), zemqoradnik iz Pogore-lice (srez ì~ki), ~etnik, „ju~e rawen na Kraqevu, pa zadrànna le~ewu u bolnici;

22. oktobar: Svetolik @ivkovi} (26), zemqoradnik iz Kra-qeva, ~etnik „ju~e rawen kur{umom“, kod Kraqeva, zadràn nale~ewu u bolnici;

22. oktobar: Desimir Jelu{i} (44), zemqoradnik iz Pogo-relice (Kraqevo), ~etnik, „ju~e rawen {rapnelom“ na Kraqevui zadràn na le~ewu u bolnici;

23. oktobar: Radovan Boji} (35), zemqoradnik iz Cerove(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io reumati-zam;

23. oktobar: Borivoje Timotijevi} (36), zemqoradnik izTurice (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~iorasekotine na ruci, zadobijene od bodqikave ìce;

24. oktobar: Ratko Mitrovi} (27), zemqoradnik iz Puhova(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, zadobio povrede pri detona-ciji granate, verovatno na kraqeva~kom frontu, zadràn na le-~ewu u bolnici;

24. oktobar: Miroslav Jelu{i} (21), zemqoradnik iz Graba(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, „rawen pre 10 dana“, vero-vatno na kraqeva~kom frontu i ambulantno le~en;

175

25. oktobar: Dragutin Dragovi} (36), zemqoradnik iz Roga-~e (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, oboleo od gastritisa i za-dràn na le~ewu u bolnici;

25. oktobar: Sekula Jovanovi} (34), zemqoradnik iz Rtiju(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, le~en ambulantno od posle-dica ranije zadobijene rane na grudnom ko{u;

26. oktobar: Milija Krasi} (39), obu}ar iz Dowe Kravari-ce (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, le~en ambulantno zbogopekotina od benzina;

27. oktobar: \or|e Vratowi} (20), automehani~ar iz Lise(Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~en od reuma-tizma;

27. oktobar: Kosta Lon~arevi} (46), pekar iz Pe}i (Koso-vo), ~etnik, oboleo od bronhitisa, pa zadràna na le~ewu u bol-nici;

28. oktobar: Vitomir \ur|i} (45), zemqoradnik iz Pilato-vi}a (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, „pre nekoliko danakontuzovan“, verovatno na kraqeva~kom frontu, pa ambulantnole~en;

28. oktobar: Janko Veselinovi} (33), zemqoradnik iz Pri-lipca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~en odtegoba na srcu;

28. okatobar: Obrad Slavkovi} (29), zemqoradnik iz Kuki-}a (â~ak), borac Jeli~kog odreda, ponovo vra}en u bolnicu, po-{to mu se rana iskomplikovala;

29. oktobar: Sre}ko Baji} (33), zemqoradnik iz Mirosaqa-ca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~io tegobesrca;

29. oktobar: Sini{a Gavrilovi} (36), zemqoradnik iz Tre-{wevice (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~iotegobe srca;

29. oktobar: Milivoje Bu}i} (39), ~inovnik iz Gu~e (Draga-~evo), borac Jeli~kog odreda, „pre tri dana ubo se u desni dlanna drvo u momentu eksplozije granate“, verovatno na kraqeva~-kom frontu, pa le~en ambulantno;

29. oktobar: Bo{ko Hristanovi}* (29) iz Rakove (â~ak),~etnik, dobio svrab i le~en ambulantno;

29. oktobar: Milomir Grujovi} (38), zemqoradnik iz Gube-revaca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ambulantno le~en od

176

______* On je Ristanovi}.

posledica rawavawa, po{to mu se rana iskomplikovala, pa je su-tradan primqen u bolnicu;

30. oktobar: Vlastimir Milivojevi} (26), zemqoradnik izTre{wevice (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, svrab - {ugule~io ambulantno;

30. oktobar: Momir Stefanovi} (29), zemqoradnik iz Tre-{wevice (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, bolove u grudima,ambulantno le~io uz napomenu da je „za lak{u slu`bu u {tabu“;

30. oktobar: Svetislav Mi}i} (36), zemqoradnik iz Miro-saqaca (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, ùqeve nanogama le-~io ambulantno;

31. oktobar: Mom~ilo Gavrilovi} (37), zemqoradnik iz Ze-oka (Draga~evo), borac Jeli~kog odreda, dobio visoku temperatu-ru i zadràn na le~ewu u bolnici;

Posle 7. novembra partizani su dràli vlast u Gu~i. Ali,i tada su pripadnici pokreta Draè Mihailovi}a le~eni u Gu-~i. Partizanska vlast i sanitet su i u tim te{kim trenucimana delu dokazivali svoju humanost.

Ambulantni dnevnik ovo nedvosmisleno pokazuje.Tako su 7. novembra prihva}eni u gu~ku bolni~ku ambulan-

tu ovi ~etnici: Bogoqub Jankovi} iz Prilipca (Draga~evo),Milisav îkiriz iz Rtiju (Draga~evo), Trivun Ili} iz Graba(Draga~evo) i Radovan Baji} iz Cerove (Draga~evo). Narednog da-na -\ura Radakovi} iz Vojni}a (Lika), koji je ìveo u Gu~i, 11.novembra - Milutin Ili} iz Graba (Draga~evo), 17. novembra –Jovan Krwi} iz Gu~e (Draga~evo), 19. novembra - Du{an Ze~evi}iz Doweg Dubca (Draga~evo), Svetomir Belobrkovi} iz Gu~e(Draga~evo)...

** *

Osnovne podatke o svim pacijentima bolnice u Gu~i kom-pletirali smo iz Ambulantnog dnevnika, ali ne prenose}i ihdoslovno, ve} sistematizuju}i ih po slede}em redosledu: datumjavqawa lekaru, ime i prezime, koliko ima godina, {ta je po za-nimawu, odakle je (mesto, srez - ako ga ima), kojoj je jedinicipripadao, od ~ega je i kako le~en (ambulantno ili bolni~ki).Pri tom, nismo se upu{tali u medicinske aspekte ove tematike.

177

Ina~e, Dnevnik, ima ove rubrike (izvu~ena na {apirogra-fu), redni broj, dan, mesec i godina (javqawa lekaru), lekar (imei prezime), ime i prezime pacijenta, zvawe (zanimawe). U ovojrubrici dr Qubomir Popovi} je ozna~avao i pripadni{tvo pa-cijenta pojedinim oruànim formacijama. Tu su, zatim: godinestarosti pacijenta, mesto stanovawa, nalaz, bolest („dijagnoza“)i primedba.Dijagnoza je ispisivana na latinskom, a u rubrici„Nalaz“ su osnovni podaci o bolesti. U rubrici „Primedba“ pi-{e da li je neko ambulantno le~en ili je zadràn u bolnici. Naprimer: „Po pregledu dobio je lek, savet, pa vra}en jer nije zabol. le~ewe“, „po pregledu dobio je zavoj pa vra}en, s tim da po-sle 3 dana opet do|e“, „upu}en je na hiru{ko odeqewe u â~ku“,„u bolnicu“, „po pregledu dobio je ~aj pa vra}en na poloàj -oti{ao“, „po{to je previjen, vra}en je s tim da dolahi na previ-jawe“, „dobio je uverewe da je nesposoban za pe{a~ewe“...*

178

_______

* Tekst (komentar) je Radovana M. Marinkovi}.

Le~eni su: izgnanici iz Slovenije, nema~ki vojnik Andras Hejer, parti-zanski borci, „teàci“

NEMA^KA VOJNA KOMANDA O AKTIVNOSTIMAPARTIZANSKIH ODREDA

Autori „Osvetqavawe istine“ dali su vrlo malo dokume-nata o aktivnostima â~anskog partizanskog NOP – odreda„Dr Dragi{a Mi{ovi}“ u ustani~koj 1941. godini, kao da wihnije bilo. U publikaciji „Zatamwena istina“ dati su podacio svim partizanskim akcijama na podru~ju ~a~anskog kraja, odpodizawa ustanka do 1. oktobra, dana oslobo|ewa â~ka, pa toovde ne ponavqamo.

Me|utim, da bi se znala prava istina o tome ko je vodioborbu protiv okupatora i ko je wihovim jedinicama nanosiomuke i poraze, uve{}emo izvore koje su svojim vi{im komandamaslali komandanti nema~ke jedinice stacioniranim na ovompodru~ju.

Na~elnik {taba pukovnik Gaven-Horst u izve{taju od21. avgusta ovako procewuje situaciju:

Upotreba poternih odreda i potpuna upotreba ostaliohtrupnih jedinica, u saradwi s poja~anom àndarmerijom, uslednedovoqnog dodeqivawa oklopnih i izvi|a~kih kola, nije do-sad dovelo do o~ekivanog smawewa zategnutosti...

Zasebno traèna oklopna kola, molim, da se {to pre dode-le. I sada, kao i pre, ostaje u va`nosti predlog da se dodeli jed-na divizija, po{to nisu dovoqno za{ti}ena za rat va`na indu-strijska postrojewa, izme|u ostalog i Bor i Krupaw...

[Zbornik NOR-a, £, 1, str. 376, dok. 154, â~anski odred, str. 142]

*Sli~no je intonirana i izjava tada{weg opunomo}nika

nema~kog komanduju}eg generala u Srbiji, komandanta 18. arm-ijskog korpusa, pe{adijskog generala Franca Bemea, koji je nasu|ewu u Nirnbergu, gde mu je savezni~ki Vojni sud sudio kaoratnom zlo~incu, o tada{woj situaciji rekao:

179

– Do{ao sam do te{ke odluke, napustio sam Uìce i â-~ak, gde su skupqene nema~ke trupe imale jake gubitke i ove sam(trupe) povukao u Kraqevo. Ova odluka nai{la je na kriti~kiodjek u mom {tabu, a bila je i u Armiji nepovoqno primqena.


*Nema~ki komandant Jugoistoka general-feldmar{al

Vilhelm List kao da je osetio da tek po~iwe ratna bura u Sr-biji i Jugoslaviji. Naredio je, 4. i 5. septembra zapovedniku Sr-bije i Vi{oj komandi 65. da sve preduzmu za brzo i kona~no ugu-{ewe ustanka u Srbiji. Ovo se vidi i iz wegovog nare|ewa tru-pama, u kome se, pored ostalog kaè:

Situacija u Srbiji ne iskqu~uje daqe {irewe ustanka.U~estali napadi na vojnike i postrojewa nema~ke oruàne sileod strane jakih, dobro naoruànih, na izgled organizovanih ive{to vo|enih bandi dokazuju da do sad preduzete protivmere nezadovoqavaju.


*General List pisao je 13. septembra nema~koj Vrhovnoj

komandi da „uznemiravaju}i razvoj op{te situacije u Srbijizahteva energi~ne mere“: Zbog toga je naglasio:

Stoga sam prisiqen, iako sam svestan op{te situacije, dapredloìm hitno dodeqivawe najmawe jedne efikasne operativ-ne divizije poja~ane sa tenkovima.


*Zamenik komandanta 724. puka major Kenig obratio se

{tabu svoje divizije u Vaqevu 20. septembra:Banditi su napadali na gotovo sve èlezni~ke stanice, iz-

uzev Uìca i Poège (a neke ~ak i ponovo), uzimali novac i vo-zne karte i razarali telefonske i telegrafske ure|aje. U ve}i-ni op{tina napali su op{tinske uprave, popalili arhive, odu-zeli slu`bene pe~ate, a funkcionerima zabranili svaki daqirad pod pretwom smrtne kazne. U srezu Gu~a postoje samo tri op-

180

{tine u kojima se jo{ radi. Podru~je ju`no od Poège i Ariqapotpuno se nalazi pod rukom komunisti~kih bandi, koje treba dasu jake po vi{e ~eta...“

Kenig se zatim àli da je postalo opasno upu}ivati i po-terna odeqewa za komunistima.

[Radisav Nedeqkovi}, Zapisi i se}awa 1988, str. 118–119]

*O zamahu narodnooslobodila~ke borbe u to vreme re~ito

govori pismo Berlinu Harolda Turnera, {efa Upravnog {taba,opunomo}enog komanduju}eg generala Srbije, u kome izve{tava:

Svi politi~ki poku{aji da se narod kanalizuje u kon-struktivnom pravcu i odvoji od komunista propali su i morajubiti odba~eni. Mi smo nagovarali, ube|ivali i pretili, aliuzalud... U ovoj zemqi narod ne zna za autoritet. Stare politi~-ke stranke, osim bezna~ajne {ake qudi, niko ne priznaje. Narodnikom ni{ta ne veruje. Za komunisti~kim bandama ide kao slep.Komunisti su uspeli da okupe oko svoje parole i one elementekoji ranije nikad nisu sawali o nekoj saradwi sa komunistima.Mnogi idu tako daleko da vi{e vole boq{evizam nego okupaci-ju i to od onih na koje smo ra~unali kao saradnike. Ne pomaèni na{a poja~ana propaganda da boq{evici trpe neuspehe nafrontu. Dobijam utisak da ~ak i vest o kapitulaciji SSSR-a nebi dovela do kapitulacije ovih bandita, koji su ìlavi kako seto samo zamisliti moè“.

[N. Qubi~i}, n.d,. str. 110, Poèga, str. 83]

*Karakteristi~an je, u tom pogledu, jedan proglas, koji je

u julu i po~etkom avgusta, u velikom broju primeraka, rastu-ran po selima draga~evskog, qubi}kog, trnavskog i takovskogsreza. Pisan je na nema~kom i srpskom jeziku, a nosio je potpisnema~kog feldkomandanta u Uìci [tokhauzena. Na ovom pro-glasu pisalo je:

Srbi! Jedna neznatna mawina podstreka~a nereda, zlo~ina-ca i nezadovoqnih qudi povela se komunisti~kim parolama ipovukla se u {ume da odande sa svojim nedelima sabotaè i pre-pada {kode nema~kim vojnim vlastima i da terorizuju od ovihposledwih postavqene srpske vlasti... Pobedonosna nema~ka voj-

181

na sila uzela je u svoje ruke istrebqewe ovih bandita... Kako bisamo pravi zlo~inci iskusili zasluènu kaznu, pozivaju se u{umu odbegli sledbenici da se odmah vrate svojim domovima...da se lojalno pona{aju i ni{ta im ne}e biti... Ko ipak i daqeostane u {umi i drì se tih komunisti~kih hajduka i crvenihzlikovaca, toga }e ku}a biti spaqena a on sam kad bude uhva}enstreqan... Srpski narode! Pomozi sebi sam, idi svojim mirnimputem, drì se reda i mira, imaj poverewa u nema~ke vojne vla-sti i prema srpskoj upravi...“

[Zbornik radova Narodnog muzeja, N.M, â~ak, £H, sr. 243]

*Sve do kraja septembra, ispisan je niz ovakvih proglasa,

letaka, „obave{tewa“, naredbi, pretwi. Uzalud! Jer, â~anskiNOP odred neprekidno je rastao. Uspesi wegovih jedinica dove-li su do toga da Nemci po~iwu brutalno da nastupaju.

Prirodno, Nemci su o~ekivali napad na Uìce i Poègu.Nema~ki general Beme, koji je 18. septembra preuzeo komandu uSrbiji, bio je prisiqen da naredi da wegove trupe napuste Uì-ce i Poègu i da se povuku u â~ak, a uskoro i u Kraqevo. Gene-ral Beme je naredio da trupe odmah napuste Uìce, da wihovoodstupawe pomognu trupe iz â~ka i Kraqeva, da se uni{titrofejno naoruàwe... Evo izvoda iz wegove naredbe:

1.Nema~ke trupe odmah da napuste Uìce.2. Povla~ewe treba da usledi prema â~ku, u sadejstvu sa

trupama koje se nalaze u â~ku, a po potrebi i sa onima u Kraqe-vu (borna kola).

3. Postoje}e trofejno naoruàwe i municiju treba uni-{titi pre povla~ewa.

4. Zalihe pogonskog goriva sme{tenog u podru~ju Uìcatreba ostaviti. One ne treba da se uni{tavaju“. (Misli na veli-ko skladi{te benzina i nafte pre svega u Jemenskoj Steni, pa uUìcu – na Carini, u Gluva}kom potoku, itd. prim. J.R.)

*

Prilikom povla~ewa iz Poège najè{}u vatru Nemci supretrpeli oko Kratovske stene, gde je put ulazio u tesan pro-stor na po~etku klisure. Na nemce su se sru~ila pu{komitra-qeska i pu{~ana vatra sa dqinskih visova. Bili su napadnutii sa ~ela i sa za~eqa.

182

...Opasnost od opkoqavawa o~evidna“ – pisao je major Ke-nig. U najve}oj brzini izvr{eno je prikqu~ivawe trupne komo-re borbenoj jedinici. Uz povla~ewe pod borbom ulazilo se u vr-lo tesan deo puta iza Kratovske Stene. Tu se tek razvila borba.Oficir Felker pi{e da su partizani na tom prostoru tukli saobe strane reke. Ali, to nije bilo sve. êta je tu~ena èstokomvatrom i sa ~ela i iz pozadine. Wu su spasili tenkovi koji sustigli od â~ka i po~eli odmah da dejstvuju.

[Draga~evo, str. 172; Poèga, str. 89]

*

@estinu borbe i muka kroz koje je morala da se izvla~itako jaka i tako brojna nema~ka jedinica kroz tesnac kod Ov-~ar-Bawe, potvr|uje i izve{taj majora Keniga:

Tamo su stajala na stenovitim liticama odli~no ugra|enamitraqeska gnezda i dràla ulaz i izlaz tunela pod vatrom...“

[VII-HAB-H-T-315, 2238-337, Poèga, str. 90]

*

Komandir ~ete Kenigovog bataqona jo{ je precizniji:êlo ~ete, kad je dospelo na 1.200 metara pred most u Ov~a-

ru,napadnuto je sa severa, jugoistoka i jugozapada unakrsnom va-trom. Nisu se mogli otkriti ta~ni neprijateqski ciqevi i mo-ralo se nastupati pod za{titom te{kog mitraqeza. Pri tome supodoficir Morgen{tern i strelac Erbe raweni...

Tek u kasno popodne Nemci su se izvukli iz klisure i sti-gli u â~ak.

[VII-HAB-H-T-315, 2238-515, Poèga, str. 90]

*

O Nema~kim gubicima u borbama oko Gorweg Milanovcasvedo~i izve{taj kapetana Bi{ofhauzena. Govore}i o streqa-wu u Kragujevcu on je pisao feldkomandanturi 610 u Pan~evu„radi obave{tewa zapovedniku Srbije“:

183

U vremenu od 14 do 17 oktobra 1941 ovda{wi £££/749 izvr-{io je akciju ka G. Milanovcu, gde su partizani bili zarobilii odveli 6/920.

Trupu su pratila dva tuma~a iz krajskomandanture u ne-ma~koj uniformi, koji su mi saop{tili pojedinosti. Na trupu,koja se kretala drumom, pucalo se ~esto s okolnih visova, pri ~e-mu je bilo 9 mrtvih i 27 rawenih (od posledwih je docnije jo{jedan umro). Tuma~, koji poznaje zemqu, ~esto je upozoravao ko-mandanta bataqona na to, da bi na ovom zemqi{tu radi suzbija-wa bandi, trebalo primewivati drugu taktiku, jer }e u protiv-nom bataqon imati neizbe`ne gubitke, bez mogu}nosti da samuspe{no izvr{i akcije.

To je posle i nastupilo. Neprijateq je imao 87 mrtvih. Ba-taqon je na{ao G. Milanovac prili~no prazan. Oko 40 mu{kara-ca, koji su po iskazhu komandanta bataqona izdràli i sa~eka-li povratak nema~ke oruàne sile, pohvatani su i odvedeni kaotaoci.

G. Milanovac je potpuno poru{en, a pri povrtaku su poru-{ena i usputna sela.

Po povratku odande, bataqon je dobio nare|ewe iz 749 pu-ka da za svakog poginulog ima streqati 100, a za svakog rawenog50 Srba iz Kragujevca.

Na to su 18 H 41 u kasnim ve~erwim ~asovima, po spisko-vima, uhap{eni svi mu{karci – Jevreji i jedan broj komunista,svega wih oko 70.

Po{to ovaj broj ni iz daleka nije odgovarao broju od 2300koje je trebalo streqati, to su oba u Kragujevcu raspore|ena ba-taqona, £££/749 i £/724, odlu~ili da u zajedni~koj akciji u gra-du Kragujevcu hap{ewem po ulicama, po trgovima i stanovimaprikupe broj koji nedostaje za streqawe.

Kako je ova predvi|ena mera bila u protivre~nosti sa na-re|ewima opunomo}enog komanduju}eg generala... kao i zapoved-nika Srbije... poku{ao sam da komandana mesta majora Kenigapridobijem da postupi u duhu pomenutih nare|ewa, tako {to sammu predloìo da se u bliòj i daqoj okolini Kragujevca opko-le ona sela koja su Krajskomandanturi bila odavno poznata da suzaraèna komunizmom, i da se iz wih povu~e potreban broj qudiza streqawe. On se sa mojim predlogom odmah sloìo i bilo jena~elno re{eno da se u nedequ sa £/724 pretresu sela Gro{nicai Belo{evac. U ponedeqak imala su oba bataqona da u zajedni~-koj akciji blokiraju sela Me~kovac, Mar{i}, Korman, Botuwe i

184

D. I G. Komarnice, u ~ijoj se sredini nalazi zloglasno brdo Par-log, gde je, prema pdoacima, {umsko boravi{te bandi.

Ako se i tada ne bi dostigao odre|eni broj za streqawe,predloìo sam da se pro~e{qaju druga komunizmom zaraèna se-la...


*

Pomenuti kapetan, zatim, isti~e kako su spaqivana se-la, hap{eni qudi po wima i u Kragujevcu: „po ulicama, trgovi-ma, radionicama, stanovima, trgovinama“, {kolama. On jetraìo avion da bi se prebacio u Beograd da bi javio kako ma-jor Kenig ne izvr{ava nare|ewa. U svom izve{taju, napokon ka-è:

Na àlost, avion nije poslat, tako da vi{e nije bila mo-gu}a intervencija vi{e komande, jer su u me|uvremenu streqawabila utvr|ena za 21 H u 7 ~asova. Hteo bih ukagzati na to, da sugubici £££/749 nastali u akciji na okrivqeno mesto G. Milano-vac, a ne u gradu Kragujevcu. Da je 2300 bandita i wihovih sim-patizera uhva}eno i streqano tamo, bilo bi u potpunosti udovo-qeno izdatim nare|ewima...


*

PRIPREME NEPRIJATEQA ZA NAPAD

Za po~etak zavr{ne ofanzivne operacije protiv slobodnepartizanske teritorije u [umadiji i zapadnoj Srbiji generalBeme je o~ekivao pristizawe i 113. nema~ke pe{adijske divizi-je sa okupirane teritorije SSSR-a.

General Beme je na su|ewu u Nirnbergu ovako objasnio ciqi nameru svoje zavr{ne operacije protiv partizana:

Moja osnovna i vode}a misao u operacijama 342. i 113. di-vizije bila je... oti}i u zale|e partizanske grupe Uìce, â~ak(8–10.000 qudi), od ~ega sam o~ekivao slom partizana...


185

*

Ovo se vidi i iz wegove zapovesti:2. Radi uni{tewa neprijateqa... angaòva}e se 342. divi-

zija iz rejona Vaqeva i 113. divizija iz rejona Kragujevca i Kra-qeva.

3. 342. divizija sa dva oja~ana pe{adijska bataqona pola-zi... radi uvoda u obuhvat i radi obmane neprijateqa, rano uju-tru, bez vozila iz Vaqeva, tako da... izbiju u dolinu Drine kodQubovije, a odatle usmere svoj udar preko Roga~ice na Uìce...Hranu za najmawe tri dana, oru`je, }ebad, pribor i dr. poneti sasobom pomo}u improvizovane kolone tovarnih grla i odeqewanosa~a; oja~ani pe{adijski puk, polaze}i iz Vaqeva... ovlada}epredelom Mr~i}a, da bi odatle preduzeo napad preko Kosjeri}ana Uìce (glavni pravac udara i u Poègu.

4. 113. divizija preduze}e obuhvatno nastupawe iz Kragu-jevca i Kraqeva preko Kni}a i Gorweg Milanovca, pose{}e pre-deo oko â~ka, da bi odatle, u sadejstvu sa 342. divizijom, uni-{tila neprijateqa koji se nalazi izme|u â~ka i Uìca. Kra-gujevac i Kraqevo (teìna napada)... Su{tina je u tome da udarju`nog krila... bude izveden iznenada i brzo, tako da se neprija-tequ onemogu}i povla~ewe ka jugu i zapadu... 1. i 2. bataqon 749.puka 717. divizije stavqaju se... pod komandu 113. divizije radinapada na â~ak i zahvatawa doline Ibra.

5. Obadve divizije formira}e od artiqerijskih i zapre-`nih jedinica improvizovane kowi~ke jedinice radi izvi|ewai obezbe|ewa u sklopu ove operacije...

[â~anski odred, str. 266–267.]

*

Komanda (operativno odeqewe 717. nema~ke posadne divi-zije smatrala je da se partizanskoj taktici u ovoj operacijitreba suprostaviti na ovakav na~in:

Trupe moraju obezbediti pokretqivost, tj. wihovi pokre-ti moraju biti brzi (motorna vozila). Trupe moraju da budu ospo-sobqene da mogu goniti neprijateqa i na planinskom zemqi{tu(tovarna grla). Taktika trupa se mora prilagoditi taktici pro-tivnika. Upotrebom tovarnih grla mogu}e je gowewe neprijate-qa i u brdskom rejonu, a wegovoj organizaciji se nanose osetni

186

gubici... Trupe moraju biti rastere}ene zadatka osigurawa... Mo-ra se obezbediti da mawe snage (1–2 ~ete) uvek dejstvuju iz su-protnih pravaca u ciqu postizawa brojnog uznemiravawa pro-tivnika.


*

Oponomo}eni nema~ki komanduju}i general u Srbiji Bemeu svojoj operativnoj zapovesti, osim ponovnog zaposedawa za-padne Srbije i [umadije, kao glavni ciq postavqa uni{tewepartizanske ìve sile:

a) Kao i dosad streqa}e se kao partizani svi ustanici ko-ji budu u borbi zarobqeni, pa ~ak i ako k nama pobegnu. Streqa-}e se, isto tako, i pregovara~i koji budu dolazili iz podru~ja ukojima se vode ili u najkra}em vremenu predstoje borbene aktiv-nosti“.


*

U uputstvu ovog generala o na~inu streqawa protivnikadolazi do izraàja sva pedanterija, cinizam i monsruoznostnacisti~kih zlo~inaca:

a) Odeqewima za streqawe da komanduju oficiri.b) Streqawe se vr{i pu{kama, ga|aju}i istovremeno glavu

i srce sa odstojawa 8 do 10 metara.c) Da bi se izbeglo nepotrebno dodirivawe le{eva, oni ko-

ji se imaju streqati, sta}e neposredno na ivicu groba. Pri ma-sovnim streqawima bi}e celishodno da taoci kle~e okrenutilicem grobu.

d) Odeqewima za vr{ewe streqawa pridati jednog lekarakoji }e nare|ivati i ispaqivawe smrtonosnog metka u ciqu dase eventualno preìveli dotuku.e) Ode}a i obu}a i stvari od vrednosti ni u kom slu~aju ne smejubiti iskori{}eni od strane stanovni{tva. Iste se moraju, uzpotvrdu predati nadle`nim vojnim vlastima vojne uprave.


187

*

Zna~i, i u slu~ajevima da ustanici do|u na pregovore sNemcima, treba ih – kao i ranije – streqati.

U drugoj etapi operacije 342. pe{adijska divizija bi na-stupala ka Uìcu i Poègi:

Me|utim, uo~i pokretawa nema~kih trupa (25. septembra1941. godine – prim. autora) do{lo je do napada dijelova Pod-riwskog, Vaqevskog i Posavskog partizanskog odreda na grad[abac, zbog ~ega se glavna udarna snaga pomenute grupacje – oja-~ana 342. pe{adijske divizije – morala angaòvati u borbama zaodbranu svog upori{ta u [apcu. Proboj u Vaqevo oja~anog 125.pe{adijskog puka izvr{en je uz pomo} delova 704. posadne divi-zije i neka mawa dejstva usta{ko-domobranskih i nema~kih je-dinica oko Drine nisu bitno uticala na tok i razvoj planiraneoperacije partizanskog vrhovnog komandovawa – stvarawe slo-bodne teritorije. I tako, dok su (se) 2. bataqon 750. pe{adijskogpuka 718. posadne divizije, deo snaga 592. bataqona „landes{i-cen“, 64. policijski bataqon, 2. ~eta, 2. usta{kog bataqona ioko 400 qoti}evaca i nedi}evaca – kao stalna posada {aba~koggarnizona – te wema~ka oja~ana 342. pe{adijska divizija, kojaim je stigla u pomo}, borili u [apcu, Uì~ki partizanski od-red je zauzeo cijelu teritoriju biv{eg uì~kog okruga sa gra-dom Uìcem i natjerao wema~ke trupe na povla~ewe. Isto ako jei â~anski partizanski odred izvr{io svoj zadatak, te je u sli-vu Zapadne Morave stvorena velika slobodna teritorija, koja sena istoku naslawala na slobodnu teritoriju Kopaoni~kog, Kra-qeva~kog, Kragujeva~kog i 1. i 2. {umadijskog i Pomoravskog od-reda, a na sjeveru na slobodnu teritoriju Kosmajskog, Posavskog,Vaqevskog i Podriwskog partizanskog odreda.

[Nikola Qubi~i}, Uì~ki odred, str. 139–140; â~anski odred, str. 144]

188

PARTIZANSKE AKCIJE PREMA IZVE[TAJIMA DR@AV-NIH INSTITUCIJA

Mnoge dràvne institucije slale su svoje izve{taje onapadima koje su partizanske jedinice vr{ile na wihove objek-te. Ovih izve{taja nema u publikaciji „Osvetqivawe isti-ne“, a wih je dosta bilo:

Izve{taji govore:U ime naroda, su|eno je saradnicima okupatora. Ve} 2. av-

gusta osu|en je na smrt {umar Branivoje Stefanovi}. Kod we-ga su na|eni podaci o broju partizana, wihovom naoruàwu imestu logorovawa. Stefanovi} je jo{ 9. jula preneo Na~elstvusreza trnavskog podatke, sa kojima je upoznata i nema~ka ko-manda u â~ku. Na~elstvo je pisalo:

9. jula do{ao {umar sa planinskog lanca Jelice i izjavioda su seqaci i stanovnici celog podru~ja podbadani od stranekomunista koji su pobegli iz â~ka, spremni da u~estvuju u pre-padu na â~ak 14. jula 1941. godine. Do}i }e i ruski avioni sapadobranskim jedinicama. Posle toga iz â~ka treba 14. jula dase sprovede prevrat u Srbiji.


*

U krugu kasarne 19. artiqerijskog puka u â~ku u no}i iz-me|u 29. i 30. jula, zapaqen je sewak:

Pet ogromnih stogova sena zahvatio je plamen i pretio dase pro{iri na susednu vojnu pekaru i magacin, a zatim kasarnui druge objekte. Ogroman vatreni stub, sa pet plamenih jezika,{iknuo je u nebo nad gradom. â~ak, kao na dlanu obasjan ovombakqom, koja se poput nezadrìvog gejzera sve vi{e propiwe unebo, prenuo se iz sna...

Sewak su zapalili, koriste}i benzin borci Prve trnavskepartizanske ~ete Radenko Jawi} iz Atenice i Aleksandar Bo-ì} – Aco [tampar iz â~ka, uz pomo} omladinaca Doj~ila Pe-tronijevi}a i Milorada Jevtovi}a iz Atenice. Uspeli su da seprivuku stogovima sena i pored toga {to je kasarnski krug do-bro ~uvan od strane nema~ke straè. Okru`ni komiet KPJ izve-stio je Pokrajinski komitet KPJ da je, ovom akcijom, neprija-tequ pri~iwena {teta vrednosti oko 200.000 dinara. Na~elnik

189

sreza trnavskog javio je Odeqewu za dràvnu za{titu u Beogra-du:

„30. jula 1941. godine u dva ~asa zapaqeno je i izgorelo petvelikih stogova sena na sewaku 19. artiqerijskog puka u â~kuu vrednosti od milion dinara.


*

6. avgusta 1941 godine oko 22,30 ~asova poterno odeqeweàndarma bilo je u zasedi u selu Trbu{anima i tamo ubilo ko-munistu Qubomira Nedi}a (Nedi} je bio komandir £ partizan-ske ~ete Qubi}skog bataqona).

[Arhiva – Ministarstva unutra{wih poslova Nedi}eve Srbije odeqewe zadràvnu za{titu bezbednosti, kutija 51. pred. br. 1]

*

O paqewu sewaka i napadu na voz u Krivoj reci, 7. i 8. av-gusta Dunavski àndarmerijski puk 5. septembra 1941. izve-{tava:

7. avgusta oko 23 ~asa nepoznata lica zapalila su vojni se-wak u Gor. Milanovcu, kojom prilikom je izgorelo 16 kamara se-na u vrednosti 32.000 dinara. 8. avgusta oko 24 ~asa jedna grupapodmetnula je eksploziv pod prugu u Krivoj reci na km 125–50,i tom prilikom zaustavqen je teretni voz. Komunisti su na istipucali iz pu{aka, mitraqeza, bacali na voz bombe, kojom prili-kom je poginuo jedan ko~ni~ar a loà~ je rawen.

[Zbornik dokumenata o Narodnooslobodila~kom ratu jugoslovenskih naroda,tom £ , strana 403; Radisav Nedeqkovi}, Zapisi i se}awa, 1988, str. 102]

*

Ministarstvo saobra}aja i Generalna, odnosno Oblasnadirekcija èleznica su obave{tene:

Danas 17 – ¤££ u 1,30 min. Izvr{en je napad na stanicu uciqu pqa~ke od nepoznatih naoruànih lica. Stanica i put-ni~ka blagajna opqa~kane u sumi oko 2000 dinara. Telegraf, te-lefon i signali demolirani. @rtava nema kao i zastoja u sao-

190

bra}aju nije bilo. [teta na èlezni~koj zgradi oko 200 dinara,na koloseku nema.


*

Akcije qubi}kih partizana neprekidno su trajale.[ef @elezni~ke stanice iz Slatine izvestio je svoje

pretpostavqene o jednoj akciji trnavskih partizana:No}u 18/¤£££ 41. u nepoznato doba no}i izme|u stanice Sla-

tina i Samaila na Km. 93.780 prekinuta je pruga i izba~eno jed-no {insko poqe...“


*

21 avgusta 1941 godine izutra u 7 ~asova na èlezni~kojstanici u Qubi}u izvr{en je atentat na \uraki} Milisava,radnika Kolske radionice u Qubi}u, ina~e sekretara „Zbora“za Okrug â~ak. Atentat je delimi~no uspeo jer je \uraki} ra-wen na 5 mesta. O atentatu \uraki}a – \uraki} je li~no iz bol-nice pisao pismo komesaru socijalne politike i narodnog zdra-vqa Stevanu Ivani}u traè}u materijalnu pomo} za svoju poro-dicu.

[Arhiva SUP-a, fascikla br. 7620/1]

*

[ef èlezni~ke stanice iz Slatine obavestio je Mini-starstvo saobra}aja i Generalnu direkciju èleznica u Beo-gradu:

U no}i 22. ¤£££ oko 2 ~asa nepoznata lica na pruzi Kraqvo– â~ak, izvr{ila su na èlezni~kim postrojewima slede}ao{te}ewa:

U km. 82/190 izba~eno je jedno {insko poqe i na jednom te-legrafskom stubu izba~ene su sve linije, u km. 93/900 izba~eno jejedno {insko poqe u blizini ulazne skretnice Slatina te je naistom mestu isko~ila vozna lok(omotiva) i tenderi su se potpu-

191

192

Kamion zaplewen kod Kosovskog bunara u Jeèvici

Posle diverzije u Kara~i

no zarili u zastor. Kolosek je deformiran u duìni oko 32 me-tra. Na ovom mestu je otse~en jedan telegrafski stub. Na km.102/270 izba~eno je jedno {insko poqe i kolosek razlupan.Usled ovoga svaki teretni saobra}aj na ovoj pruzi danas 22 i su-tra 23 ¤£££ nemogu}an. Putni~ki saobra}aj se vr{i transbordma-nom... Qudskih `rtava nije bilo, jedan putnik kod voza 218 do-bio je male ogrebotine po licu. [teta je znatna...


*

@elezni~ka stanica iz â~ka izvestila je Ministar-stvo saobra}aja, komesara Srpskih dràvnih èleznica i nekeokupatorske ustanove:

No}u 23. ¤£££ o.g. oko 3 ~asa nepoznata lica izvr{ila suatentat na èlezni~ki most na reci êmernica izme|u stanicaPreqine i Qubi}a po~iniv{i znatno o{te}ewe istog i onespo-sobiv{i ga za saobra}aj, jer su u duìni oko 6 metara ostali sa-mo produ`ni nosa~i, dok su i krovni nosa~i o{te}eni... Svakiteretni i robni saobra}aj izme|u Qubi}a i Preqine nemogu}...Na mestu atentata pokidani su telegraf i telefon, vodovi, te jesporazum izme|u Qubi}a i Preqine bio nemogu}... @rtava iozle|enih nije bilo. Nijedno vozno sredstvo nije o{te}eno. Poizjavi merodavnih stru~waka opravke i prekid }e trajati oko 10(deset) dana.. [teta je znatna...


*

U sadejstvu sa Prvom i Drugom, Tre}a qubi}ka ~eta napa-la je u no}i izme|u 25. i 26. avgusta na Kolsku radionicu i@elezni~ku stanicu u Qubi}u, neposredno uz â~ak.

Loìonica i radionica su zauzeti po{to se straà preda-la. Demolirani su telefonski i drugi tehni~ki ure|aji i one-sposobqeno pet lokomotiva. Zamenik komandanta Odreda Rado-van Jovanovi} demolirao je lokomotive udaraju}i te{kim ~eki-}em – macolom po osetqivim delovima i ure|ajima.


193

*

@elezni~ka stanica iz Qubi}a obavestila je nadle`ne:No}as izme|u 25 i 26. ¤£££ 41. oko 1,30 min. izvr{en je na-

pad na loìonicu QUBI] od naoruànih nepoznatih qudi ko-ji su tom prilikom oduzeli i sa sobom odneli 3 pu{ke, 6 metakai svu }ebad iz kasarne uz ovu su o{te}ene i onesposobqene 5 lo-komotiva. Telefon i kancelarije su demolirane. @rtava nema...


*

Na~elnik sreza Trnavskog dostavqa izve{taj Okru`nomna~elstvu Kraqevo pod br. 6766 od 25 avgusta 1941. godine u ko-me se kaè:

Dana 2 avgusta t.g. dostavqeno je od nekih gra|ana sa pod-ru~ja op{tine Jeèva~ke, da se jedna grupa bandita nalazi naplanini Jelici u blizini Stjenika, niè sela Bawica. Nema~-ke vojne vlasti preduzele su u danima 2 i 3 avgusta tg. potere ina ozna~enom mestu napale su komuniste – bandite i sa wima stu-pili u borbu. U ovoj borbi uhvatili su i odmah streqali Radu-lovi} Aleksandra otpu{tenog u~iteqa iz â~ka, evidentiranogkomunistu u bekstvu i Matovi} Josipa, kontraktualnog ~inov-nika gradskog poglavarstva u Beogradu.

Iz istog izve{taja utvr|uje se i slede}e:Dana 23 avgusta 1941 godine oko 7 ~asova izutra u blizini

sela Zabla}e, pripucali su nepoznati qudi na jedan kamion ukome su se vozili nema~ki vojnici iz â~ka u pravcu Kraqeva.Kamion je se zaustavio a nema~ki vojnici otvorili vatru na na-pada~e. Posle okr{aja na licu mesta na|en je mrtav Peronijevi}Bo{ko, zemqoradnik iz Atenice koji se bio odmetnuo u {umu sakomunistima. Od nema~kih vojnika nije ni jedan povre|en“.

[Arhiva SUP-a, fascikla br. 7620/8.]

194

*

@elezni~ka stanica iz â~ka obavestila je Ministar-stvo saobra}aja i svoju generalnu direkciju:

Dana 2 £H izme|u 21 i 22 ~asa nepoznata lica razru{ilasu ekspolozijom most od 15 metara raspona na potoku Kara~i ukm. 101/065 izme|u stanica â~ak i Zabla}e. Na razru{eni mostnai{ao je voz 211 oko 5,10 te je vozna lokomotiva ~elom se pobi-la u dno suprotne strane obale potoka, dok je tender ostao naslo-wen na lokomotivu i prvu ivicu mosta. Slu`bena kola i jednaputni~ka kola su uletela jedna u drugu. Ma{inovo|a Pavlovi}Jeremija vrlo te{ko je povre|en i prenet u â~ak u bolnicu, lo-à~ Vladimir Dini} lak{e je kontuzovan, oba iz loìoniceKru{evac. Vozovo|a i kondukteri zadobili su lak{e povrede.Drugih `rtava i ozle|enih nije bilo... Na mestu nesre}e svakije saobra}aj nemogu}. Za putni~ki saobra}aj ude{en je transbord-man.. {teta je velika...“


*

Dunavski àndarmerijski puk izve{tava 5. £H 1941. godi-ne slede}e:

16. avgusta oko 20,30 ~asova sukobila su se tri nema~ka voj-nika sa komunistima kod sela Nevada, sreza takovskog, kojomprilikom je pogidnuo jedan nema~ki vojnik, jedan rawen, a jedanodveden u {umu, koji je nakon tri dana pu{ten. Ovaj vojnik je iz-javio da se oko 350 komunista u grupama kre}e {umama.

[Zbornik dokumenata o NOR-u jugoslovenskih naroda, tom £, str. 403; RadisavNedeqkovi}, Zapisi i se}awa, 1988, str. 103]

*

Kvinsli{ke vlasti su se upla{ile zbog sna`nog nara-stawa partizanskog pokreta. Spas su videle u Milanu Nedi}u,koji je, prvih dana septembra uputio jo{ jedno u nizu nare|ewa„podru~nih vlasti“:

Nikakvo partijsko-politi~ko delovawe, ni u kom pravcune}u trpeti, jer ono u ovom vremenu najvi{e {kodi narodu... Sve

195

narodne snage kako dràvnih organa, àndarmerije i policije,tako i dobronamerni nacionalni qudi, imaju u ovom momentu daposluè samo jednom ciqu: da srpskom narodu u{tede nova krvo-proli}a i `rtve uklawaju}i beskompromisno sve one elementekoji bi ga hteli da uvuku u definitivnu propast.

Ovo nare|ewe Nedi}a stiglo je u Na~elstvo sreza trnav-skog u â~ku, 5. septembra. Preneseno je „aktivnim“ op{tin-skim upravama.


*

Kakvo je bilo stawe u ~a~anskom okrugu u vreme savetova-wa u Dulanima, svedo~i jedan izve{taj Drinskog àndarmerij-skog odreda:

Svakim danom na{ narod pristaje uz komunisti~ke bande,koje su sad gospodari na ~itavoj teritoriji banovine. @andarm-i su grupisani po sreskim mestima i ista ~uvaju, a teritorijesreza prepu{tene su na milost i nemilost komunista. Kada se odstrane ove komande naredi da se od qudstva iz sreskog mestaformira poterno odeqewe, koje }e da dejstvuje na terenu, onda sesreski na~elnici bune i ne dozvoqavaju da se ja~ina odreda sma-wi ve} zahtevaju da àndarmi ostanu u mestu i isto ~uvaju. Po-red toga, sreski na~elnici iz operativnog razloga traè poja~a-wa. Molim gospodina bana da izvoli na nadle`nom mestu stvo-riti uverewe da je situacija vrlo kriti~na.


196

SARADWA ÊTNIKA SA OKUPATOROM I WIHOVIM SARADNICIMA

Iz zbornika Davidovi}a i Timotijevi}a ~itaoci nisumogli ni{ta da saznaju o saradwi ~etnika sa okupatorskim je-dinicama i wihovim saradnicima, kao da te saradwe nije nibilo. S obzirom da je ta saradwa nanela najve}e zlo na{em na-rodu u jesen 1941. godine, nu`no je da se o woj ne{to kaè i da serasvetli sramna uloga koje su ~etni~ke jedinice odigrale uuni{tewu partizanskog pokreta i masakru izvr{enom nadborcima tog pokreta. Kao posledica te saradwe samo u novem-bru i decembru 1941. godine na ~a~anskom podru~ju je ubijeno 615boraca NOR-a i wihovih saradnika. (Vidi „Zatamwenu isti-nu“, str. 92–152). Pored toga, oko 1.200 partizanskih boraca~etnici su predali okupatorskim jedinicama, {to govori dasu oni zajedni~ke `rtve.

Dokumenta svedo~e da je Draà Mihailovi} od prvih danaizlaska na Ravnu goru uspostavio bliske veze sa saradnicimaokupatora, a preko wih i sa okupatorskim jedinicama. Ta je ve-za tajala do zavr{etka Drugog svetskog rata. Oda{iqawemsvojim oficira sa Ravne gore u razna podru~ja Srbije, Mihailo-vi} im je davao uputstva – da stupe u vezu sa vr{iocima okupa-torske vlasti i da izbegavaju sukobe sa okupatorskim jedini-cama. Prve veze uspostavqene su sa predsednicima op{tina,komandirima i komandantima àndarmerijskih stanica, za-tim sa sreskim i okru`nim na~elnicima, a u mnogim slu~ajevi-ma i sa policijskim slu`bama. Zna~i, sa svima onima koji subili u slu`bi okupatora, kome su sluìli na {tetu svoga na-roda. Direktne veze Mihailovi} uspostavqa sa Milanom A}i-movi}em u Beogradu. Ta saradwa se ponavqa preko Jovana Tr{i-}a, vr{ioca du`nosti komandanta A}imovi}eve àndarmerije,koja ~esto putuje na Ravnu goru. Prvih dana po dolasku MilanaNedi}a za predsednika kvislin{ke vlade Mihailovi} u Beograd{aqe svoju visoku vojnu delegaciju, koju sa~iwavaju: pukovnikDragoslav Pavlovi}, majori Aleksandar Mi{i} i Radoslav \u-ri}. Ova delegacija, po ovla{}ewu Mihailovi}a, 5. septembra1941. sa~iwava sporazum o zajedni~koj borbi protiv komunistai wihovog uni{tewa u zapadnoj Srbiji. Od Nedi}a, po odobrewunema~ke komande, Mihailovi} dobija novac za plate oficiri-ma i za druge potrebe wegove vojske. Treba napomenuti da se ovodoga|a u vreme kada Mihailovi} odbija predlog Vrhovnog {taba

197

NOP-a o zajedni~koj borbi protiv okupatora pravdaju}i svojstav „da nije vreme za oruànu borbu“. Podatak je to koji govo-ri kakvu je borbu „prvi gerilac Evrope“ vodio protiv okupato-ra i kakav je bio antifa{ista!

Kada su nema~ke jedinice, pod pritiskom partizanskihodreda, bile primorane da napu{taju neke gradove u zapadnoj Sr-biji, pregovori izme|u ~etnika i Nemaca se intenziviraju. UUìcu komandant Zlatiborskog ~etni~kog odreda \eki} prego-vara sa Nemcima o predaji grada. Na dan povla~ewa Nemaca we-gova jedinica postrojena je da uz sve vojne po~asti ispratiNemce iz Uìca. To isto ~ini Milo{ Gli{i}, komandant Po-è{kog ~etni~kog odreda, u Poègi. Iz oba grada Nemci su sebezbedno povukli bez upotrebe oru`ja, kako to obi~no biva me-|u prijateqima. Takav poku{aj, pri oslobo|ewu â~ka, ~iniZvonko Vu~kovi} {aqu}i pismo nema~kom komandantu da ~et-nicima preda svoju jedinicu, a oni garantuju hrabrim nema~-kim vojnicima ìvote“.

Po povla~ewu Nemaca iz Uìca i Poège, kada se o~ekiva-lo da }e morati da napuste Gorwi Milanovac i â~ak, Mihai-lovi} je pla{e}i se da }e izgubiti svaku podr{ku naroda, bioprimoran da stupi u borbu protiv Nemaca. Me|utim, on svojstav nije mewao, prema svima onima koji su do tada sara|ivalisa okupatorskim jedinicama.

Oslobo|ewem ovih gradova mnogi ti okupatorski saradni-ci na{li su se u ~etni~kim jedinicama i imali su punu za-{titu u tim sredinama, {to je izazivalo sporove i sukobe me-|u dva ustani~ka pokreta.

Posle nepun mesec dana zajedni~ke borbe, izme|u dva usta-ni~ka pokreta izbijaju sukobi. Mihailovi} napu{ta zajedni~-ku borbu protiv okupatora i sa wim po~iwe pregovore o zajed-ni~koj borbi protiv partizana. O toj saradwi Mihailovi}a saNemcima Davidovi} i Timotijevi} ne objavquju dokumenta, ia-ko je to najtu`niji period po na{e narode u ustani~koj 1941.godini.

Tu saradwu svedo~e dokumenta.

198

ÊTNI^KO-NEDI]EVSKI SPORAZUM, POÊTAK SEPTEMBRA 1941.

Odmah po uspostavqawu moje vlade po~etkom septembra kodmene je do{la jedna delegacija Draè Mihailovi}a, koju su sa-~iwavali pe{adijski p.pukovnik \uri}, major Aleksandar Mi-{i} i |eneral{tabni \uri} sa originalnim punomo}jem DraèMihailovi}a radi pregovora. Uslove koje je postavio Draà bi-li su uglavnom, ovi:

1. Da se uspostavi red i mir u Srbiji,2. Da se povede zajedni~ka borba protiv partizanskih sna-

ga predvo|enih Komunisti~kom partijom, upravo protiv ~etaKomunisti~ke partije.

3. Da uspostavim vezu i legitimi{em Draù kod Nemaca.4. Da mu se dostavi izvesna svota novca radi isplate pri-

nadle`nosti wegovih oficira i podoficira.5. Da se po umirewu Srbije izvr{i vojna akcija u Bosni

radi umirewa.6. Da se pomogne \ukanovi} Vladi u Crnoj Gori radi umi-

rewa.Svi ovi predlozi i uslovi bili su prihva}eni sa moje

strane. Draà je dobio novac i Nemci su ovo odobrili.

[Arhiv VII, reg. br. 35/1, k. 269; objavqeno u Zborniku NOR-a, H£¤, kw. 1, 18]

Gli{i} je sa Nemcima vodio razgovore i obe}ao punu lojal-nost. Na balkonu op{tinske zgrade ~etnici su istakli slikukraqa Petra, jo{ dok su Nemci bili na pijaci. A Nemci su nazidu onda{we kantarxinice ispisali svoju poruku na nema~-kom jeziku: „Mi }emo se vratiti“. O~igledno, oni nisu preti-li ~etnicima, koji su se pripremali da i u Poègi, kao i u Uì-cu dan ranije, „preuzmu vlast“ od Nemaca.

O tome kako je bio o~evidan, prqav i izdajni~ki ~etni~-ki susret sa Nemcima, u Poègi, uverqivo kazuje ovo svedo~eweo wihovom prijateqskom rastanku:

Prilikom izlaska posledwih Nemaca iz Poège, ~etniciDraè Mihailovi}a su se pozdravili sa wima kod „Tamburi}a}o{ka“ i izqubili se. Komandir ~etnika bio je Milo{ Gli-{i}... Ovi ~etnici postavili su mitraqez kod èlezni~ke sta-nice u Poègi i okrenuli ga prema â~ku. Svojim vojnicima~etnici su rekli: „Ako se Nemci povrate, nemojte pucati, a ako

199

200

Uìce 21. septembar 1941. Nemci odlaze po{to su predali grad~etnicima Radomira \eki}a i Boà Javorca

Nema~ki vojnici prate postrojavawe ~etnika u Uìcu

idu komunisti, onda pucajte!...“ Gli{i} je ispratio nema~kogoficira do èlezni~ke stanice.

[Gorobiqe, str. 128, Poèga, str. 88]

*

Na sastanku sa Titom u Braji}ima, 26. oktobra, kada jeve} bio sateran u tesnac proteklim doga|ajima, Draà Miha-ilovi} vi{e nije mogao da izvrdava. Ipak, odbio je najbitnijeta~ke predloga sporazuma o zajedni~koj borbi protiv okupato-ra sa motivacijom da „jo{ nije vreme“. Jedino je na re~ima pri-hvatio obavezu o nenapadawu izme|u ~etnika i partizana.

No}u izme|u 27. i 28. oktobra ~etnici Vu~ka Igwatovi-}a izvukli su u Poègi iz voza i mu~ki, u Glum~u, ubili Mila-na Blagojevi}a [panca, komandanta Prvog {umadijskog NOPodreda.

Sutradan, 28. oktobra, Draà Mihailovi} je sklopio no-vi, i jo{ ~vr{}i sporazum sa Milanom Nedi}em o zajedni~kojborbi protiv partizana. Istog dana, prema direktivi dobije-noj s Ravne gore, ~etni~ki {tab je sa~inio plan napada na â-~ak. Major Radoslav \uri} je, 2. novembra, primio u â~ku, pre-ko oficira za vezu poru~nika Ne{kovi}a, nare|ewe Draè Mi-hailovi}a:

1. Odmah i u toku no}i, pod okriqem mraka, povu}i glavni-nu na{ih snaga sa Kraqeva, ostavqaju}i najnu`nije delove radiprikrivawa odsustva na{ih trupa nad neprijateqem.

2. Pravac kretawa â~ak. Raspored kretawa izvr{itili~no, zauzeti â~ak i obezbediti ga sa uì~kog pravca. Parti-zansku komandu razoruàti i poslati je na Ravnu goru.

3. Drugi deo opsade skinuti slede}e no}i i rasporediti ta-ko, da razoruà partizansko komandno osobqe i qudstvo, ukoli-ko se ne bi dobrovoqno stavilo pod komandu Jugoslovenske voj-ske u Otaxbini“.

4. Artiqeriju uputiti prvim e{elonom u pravcu Br|ana.Potpis: „Po zapovesti komandanta, na~elnik gorskog

{taba, potpukovnik Drag. T. Pavlovi}“.Partizansko rukovodstvo saznalo je odmah za ovo nare|e-

we Draè Mihailovi}a i stavilo svoje jedinice u stawe punepripravnosti.

[Zbornik NOR-a, tom, H£¤, kw. 1, str. 211–212]

201

IZVE[TAJ OFICIRA ABVERA OD 30. OKTOBRA 1941.O PONUDI DRA@E MIHAILOVI]A DA SVOJE

JEDINICE STAVI NA RASPOLAGAWE ZA BORBU PROTIV PARTIZANA

Tajni prilog 88£ H£ C

30. 10. 41.

Predmet: êtni~ki odredi jugoslovenske vojske pod ko-mandom pukovnika Draè Mihailovi}a stavqaju se na raspola-gawe za borbu protiv komunista i saradwu sa nema~kim Vermah-tom.

Na dan 28. 10. u 16 ~asova pojavio se u mom privatnom sta-nu na Dediwu moj jo{ od ranije li~ni poznanik srpski kapetanNenad Mitrovi} zajedno sa srpskim general{tabnim pukovni-kom Branislavom Panti}em.

Pukovik Panti} je izjavio da je od strane pukovnika Dra-è Mihailovi}a ovla{}en da stupi u vezu sa predsednikom vla-de generalom Nedi}em, kao i sa nadle`nim instancama u nema~-kom Vermahtu, kako bi se ~etni~ki odredi jugoslovenske vojske,koji se nalaze pod komandom Draè Mihailovi}a stavili naraspolagawe u ciqu suzbijawa komunizma u Srbiji. Izjava je pu-nova`na. Pukovnik Panti} daje kao garanciju svoju oficirsku~ast.

General Nedi} je u to upu}en na osnovu li~nih razgovorakoje je s wim vodio pukovnik Panti} ujutro 28. 10; on odobravataj korak i èli da se {to pre pristupi wegovom sprovo|ewu iaktivirawu. Ja sam izjavio pukovniku Panti}u da nemam nika-kvog punomo}ja da vodim ovakve razgovore, ali da }u ovo obave{e-we preneti nadle`nim komandama kod opunomo}enog generala.

Pukovnik Panti} je po nalogu Draè Mihailovi}a izja-vio da Draà Mihailovi} jam~i i daje pune garancije da }e srp-ski prostor isto~no i zapadno od Morave definitivno o~istitiod komunisti~kih bandi. Zatim, da se on ne povodi nikakvim po-liti~kim ciqem i da priznaje ~iwenicu da je zemqa pobe|ena ida Nemci poseduju prava okupatora. Draà Mihailovi} o~ekujeda }e od trenutka kada on izda odgovaraju}e zapovesti svojim od-redima biti obustavqene kaznene akcije protiv srpskog stanov-ni{tva i masovna streqawa na podru~jima na kojima se nalaze

202

wegovi ~etni~ki odredi. Op{ti ciq je da se uspostavi stawe imir i red kakvi su u okupiranoj Srbiji bili pre 28. 6. [19]41.

Na moju upadicu da Draà Mihailovi} po na{im inform-acijama prima direktive iz Londona, pukovnik Panti} je izja-vio da to nije ta~no.

Na moje pitawe ne èli li mo`da Draà Mihailovi} dadobije u vremenu kako bi na kraju izbacio Nemce iz zemqe, pu-kovnik Panti} izjavio je da su i Draà Mihailovi}, a i on sam,kao vojnici, isuvi{e dobro upoznati sa vojnom snagom Nema~keda bi se upu{tali u takve de~je iluzije. Politi~ki revolucio-narni akcent i politi~ku notu su u narod uneli komunisti~kipartizani.

Razgvor na dan 29. 10. u 15 ~asova u mom stanu na osnovu te-lefonskog poziva. Prisutni: pukovnik Panti} i kapetan Mi-trovi}. Najpre sam skrenuo gospodi pa`wu da sadrìna onog{to }u im re}i po nalogu opunomo}enog komandanta generala mo-ra u potpunosti ostati tajna, a to obavezuje i nema~ke oficirekoji prisustvuju razgovoru:

Posle toga obelodanio sam im odgovor opunomo}enog ko-mandanta generala:

„Mi èlimo da pukovnik Draà Mihailovi} u ciqu da-qih razgovora do|e u Beograd i garantujemo sigurnost wegovojli~nosti i ìvotu pri dolasku i odlasku bez obzira na ishodrazgovora“.

Daqe sam izjavio da sam zaduèn za sprovo|ewe ovog za-datka.

Videlo se da bi prisutni vi{e voleli ako bi neki opuno-mo}enik generala do{ao na razgovore na neko neutralno mesto.

Gospoda su ipak uvidela da opunomo}eni komandant gene-ral ima pravo da zahteva ovu formu i da se tu ni{ta ne da izme-niti, pa su izrazili spremnost da sami preuzmu zadatak, pre sve-ga s obzirom na to da se spre~i daqe uni{tavawe srpskog stanov-ni{tva i ekonomskih osnova egzistencije srpskog naroda. Posletoga se razgovaralo o tehni~kim mogu}nostima sprovo|ewa ovogplana i obojici gospodina izdate su odgovaraju}e legitimacijekako bi ih nadle`ni komandiri jedinica nema~kog Vermahtapropustili na putu do Draè Mihailovi}a i nazad.

Dao sam gospodi ~asnu re~ da li~no uzimam odgovornost zasigurnost i ìvot pukovnika Draè Mihailovi}a od trenutkakada ga li~no preuzimam da pratim od Lajkovca do Beograda inazad. Sem toga, postara}u se za odgovaraju}e mere i kod tran-

203

sportne komandanture. O~ekujem gospodu u ponedeqak, 3. 11. dopodne izme|u 15 – 16 ~asova u Lajkovcu.

Na dan 30. 10. u 9 ~asova pojavio se kod mene kapetan Mi-trovi} i zamolimo me u ime pukovnika Panti}a da se izdejstvu-je dobijawe jedne pismene potvrde. Garantovao mi je svojom gla-vom da sa ovom pismenom potvrdom ne}e biti nikakvih zloupo-treba i da }e ona po uspostavqawu veze ponovo biti predata u na-{e ruke. Nagla{avao je poznate ~iwenice da Draà Mihailo-vi} ima danas daleko najve}i ugled u celokupnom srpskom naro-du i da je general Nedi} u razgovoru od 29. 10. sam izraàvao à-qewe {to svojevremeno, kada je preuzeo vladu, nije stupio u do-dir sa Draòm Mihailovi}em. Daqe je privatno saop{tio da jeKosta Pe}anac pot~iwen Draì Mihailovi}u i da je on svojuakciju prekinuo na sopstvenu ruku. Na molbu kapetana Mitro-vi}a obe}ao sam da }u se kod nadle`ne komande postarati za jed-nu pismenu potvrdu koja mi je u konceptu bila predata na srp-skom jeziku.

Matl[Zbornik NOR-a, tom H£¤, kw. 1, str. 857–859]

POZIV OVLA[]ENOG LICA NAÊLNIKA [TABA OPUNOMO]ENOG KOMANDANTA U SRBIJI OD 30. OKTOBRA 1941. DRA@I MIHAILOVI]U ZA

SASTANAK RADI PREGOVORA O SARADWI U BORBI PROTIV PARTIZANA

Kopija Beograd, 30. oktobra 1941.

GENERAL[TABNOM PUKOVNIKUGOSPODINU DRAGOQUBU MIHAILOVI]U

U vezi usmenih pregovora Va{ih poverenika sa mojimpredstavnikom na dan 28. i 29. 10. 41. bilo bi poèqno da Vi do-|ete u moj {tab u Beograd. Bez Va{eg li~nog prisustva bespred-metni su svi daqi pregovori.

Ovim aktom ja Vam istovremeno svojom vojni~kom ~a{}ujam~im za Va{u li~nu sigurnost i pri dolasku i pri povratku –bez obzira na rezultat koji bi ovim pregovorima bio postignut.

S druge strane, Vi jam~ite meni Va{om vojni~kom ~a{}u ili~nom odgovorno{}u da }e ovaj dokument ostati u najstroìjojtajnosti sve dok pregovori ne budu privedeni kraju.

204

U slu~aju bezuspe{nih pregovora ovaj dokument mora bitivra}en.

[ef general{tabapo ovla{}ewu

[ne~itak paraf]potpukovnik

[Zbornik NOR-a, tom H£¤, kw. 1. str. 860]

IZJAVA DRA@E MIHAILOVI]A OD 1. NOVEMBRA 1941.KOMANDI NEMA^KE 342. PE[ADIJSKE DIVIZIJE

342. pe{. DivizijaOd. £c Div. k-dno mesto, 1. 11. 41.

Prevod izjave general{tabnog pukovnika Drag. Mihailo-vi}a, bez datuma, koju je Boà Mati}, Vaqevo (org. rukovidilac)u originalu predao 342. pe{. diviziji £c, 1. 11. 41. u 18.00~asova.

1. Na kolubarskom frontu nema komunista. Ukoliko ih jebilo oni su postali bezopasni.

2. Organizacija ~etnika je u stawu da odràva red na pod-ru~ju zapadne Srbije.

3. Komunisti~ka opasnost }e prestati od momenta kada se~etni~koj organizaciji pruì mogu}nost da neometano radi.Broj nacionalista je tako veliki da komunista ima samo 5%. Uzpomo} svoje brojne nadmo}nosti nacionalni elemenat pod koman-dom ~etnika moè re{iti komunisti~ka pitawa bez obostraneborbe.

Uslov je: dovoqno naoruàwe, koje nedostaje.4. Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi

komunisti~ke jedinice predstavqale kao oslobodioci i da nebi povukle za sobom narodne mase. To se moralo doga|ati i raditoga da bi se spre~ili komunisti da vr{e teror nad stanovni-{tvom.

5. êtni~ka akcija nije usmerena protiv nema~kih jedini-ca, ukoliko one ne napadaju ~etnike i narod.

6. Na{ narod voli slobodu i radovao bi se kada se na wego-voj teritgoriji ne bi nalazile nema~ke jedinice. To odgovara~etni~kom vo|ewu rata, bez obzira na `rtve koje donosi. Oblast

205

zapadne Srbije nema nikakav vojni zna~aj za nema~ke jedinice,i trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj ~etnici odràvajured, pod uslovom da ih se u tome ne spre~ava i da su dovoqno na-oruàni.

Ta~nost prepisa Pot. general{tabni pukovnikoverava: Drag. Mihailovi}[potpis ne~itak]Kapetan

ODGOVOR DRA@E MIHAILOVI]A OD 3. NOVOEMBRA1941. NEMA^KIM VOJNIM KOMANDANTIMA U SRBIJI

U VEZI SA POZIVOM NA PREGOVORE O SARADWI U BORBI PROTIV PARTIZANA

Prevod

Vojnim iomandantima Srbije u Beogradu

Primio sam va{e pismo uz (usmeni) izve{taj moga prego-vara~a. Po{to iz tog a proizlazi da su bez mog li~nog prisustvaiskqu~eni svi daqi razgovori, odgovaram da sam u interesu do-brobiti moga naroda spreman da se odazovem va{em pozivu i li~-no do|em u Beograd.

S obzirom na stvarnu situaciju u zemqi, koju ve} nekoli-ko dana karakteri{u borbe ve}ih razmera koje moje jedinice vo-de protiv komunisti~kih elemenata i koje se verovatno pretva-raju u op{ti sukob, u ovom momentu je neophodno da ostanem nasvom mestu dok se situacija ne ra{~isti.

Ove borbe se vode u rejonu Uìce – Poèga – Kosjeri} iIvawica.

U vezi s napred izloènim neophodno je da va{e jedinicene preduzimaju nikakve akcije na tom terenu.

Ta~an dan mog dolaska u Beograd javi}u preko mog pregova-ra~a.

3. novembar 1941. Pe~at gorskog {taba~etni~kih odredajugoslovenske vojske

Komandant – general{tabni pukovnikpot. Dragoqub M. Mihailovi}

206

Za ta~nost prevoda, kao zakleti sudski tuma~

MaltKapetan

[Zbornik NOR-a, tom. H£¤, kw.1, str. 862]

IZVE[TAJ UPRAVNOG [TABA OPUNOMO]ENOG KOMANDANTA KORPUSA U SRBIJI OD 3. NVOEMBRA

1941. OPUNOMO]ENOM KOMANDANTU KORPUSA ORAZGOVORU SA MILANOM NEDI]EM O PONUDI DRA@E MIHAILOVI]A ZA SARADWU U BORBI

PROTIV PARTIZANA

Prepis3. 11. 41.Opun. K.t korpusa u Srbiji

– Upravni {tab –Br. 4675/41

Predmet: Pukovnik Draà Mihailovi}

OPUNOMO]ENOM K-TU KORPUSA U SRBIJIBEOGRAD

U ~etvrtak, 30. oktobra 1941, saznao sam prilikom razgovo-ra sa predsednikom vlade Nedi}em da je, nedavno, pukovnik Mi-hailovi} uputio opunomo}enike k-tu korpusa i da su ovi pret-hodnog dana pregovarali sa gospodinom generalom. Prilikomru~ka koji je posle toga usledio ustanovio sam da gospodin gene-ral ni{ta ne zna o tome. Me|utim, centrala Abvera je istovre-meno, ne obave{tavaju}i mene ni policiju bezbednosti, ne samovodila pregovore, nego su oni tako napredovali da je pukovnikuMihailovi}u bila obezbe|ena pratwa na putu za Beograd. U vezis tim napomiwen slede}e:

Jo{ u avgustu mesecu, kada je po prvi put iskrslo pitawepregovora sa ~etni~kim odredima koji su se nalazili u {umi,pokrenuto je pitawe pregovora sa pukovnikom Mihailovi}em.Ove pregovore vodio je ministar unu{tra{wih poslova A}imo-vi}, uz saglasnost nadle`nih ustanova, ali bez nekih rezultata.Postojalo je sve jasnije da je Mihailovi} èleo oru`je i novac,

207

a da pri tom ne nastupa aktivno protiv komunista. U~estali suizve{taji da se Mihailovi}eva taktika sastoji u tome da prego-vorima sa nama i eventualno pomo}u oru`ja i municije koje bidobio od Nemaca dobije vremena i mogu}nosti da izradi organi-zaciju koja bi u datom momentu krenula protiv nema~kih oruà-nih snaga.

Za to postoje slede}i dokazi:1) Wegovi saradnici, me|u kojima se nalazi i poznati

advokat Vasi}, koji je kao drugi predsednik Srpskog kluba zakulturu bio jedan od odgovornih za pu~ od 37. 3. 1941. i za koga jedokazano da je radio u slu`bi Engleske. Zatim se kod Mihailo-vi}a nalaze Jevreji koje on {titi.

2) Poznata su pisma i usmena saop{tewa Mihailovi}a we-govim saradnicima iz kojih se jasno vidi da on samo zato odbijakomuniste i da je voqan da se protiv wih bori {to se oni borebez sistema i bez izgleda na uspeh.

Na kraju je poznato da su se odredi pukovnika Mihailovi-}a, i to pukovnika Misite kod Loznice i vojvode Ra{i}a na pla-nini Cer, aktivno borili protiv nema~kih oruànih snaga i dasu u prvom redu odgovorni za jake borbe u zapadnoj Srbiji i te-{ke gubitke nema~kih oruànih snaga. Iz izve{taja zarobqe-nika i poverenika jasno se vidi da danas postoji jedinstvenfront izme|u partizanskih odreda i odreda pukovnika Mihai-lovi}a. Postoje samo razlike u na~inu borbe koje su nastale zbogtoga {to su kod Mihailovi}a organizovani oficiri i vojnici,dok se kod partizanskih odreda izme|u ostalog bore zatvoreni-ci, razbojnici i cigani.

Kada su po~ele akcije opunom. k.-ta korpusa u Srbiji, daqapregovaawa sa Mihailovi}em postala su u interesu nema~kogugleda nemogu}a, {to je odgovaralo liniji koju je i do sada sle-dio Vermaht.

Akcije jedinica bile su usmene upravo protiv ovih obla-sti u kojima su dejstvovali Mihailovi}evi odredi:

Pregovarawe sa Mihailovi}em ne samo da bi {tetilo ugle-du nema~kog Vermahta nego bi bilo neshvatqivo u krugovima do-brovoqaca i ~etnika koji su se do sada borili sa nama i poqu-qalo bi poverewe u iskrenost nema~kih okupacionih vlasti.Pri tome treba napomenuti da je Mihailovi} bio spreman dapregovara samo dok pro|e zima da bi dobio u vremenu da boqe or-ganizuje svoje jedinice.

208

Bez obzira na to {to je za mene bilo neugodno da od Srbadoznajem o pregovorima sa Mihailovi}em, vest o tome se u me|u-vremenu znatno pro{irila u Beogradu. U slu~aju da Mihailovi}do|e u Beograd to bi bez saglasnosti Nedi}eve vlade zna~ilo zawu najve}i politi~ki poraz.

Uop{te je te{ki propust da se o tome jednostavno ne obave-ste nadle{tva koja se bave policijskim i politi~kim stvarima.Vojni centar veze je raznim samovoqama do sada stalno i znatnoosmetao politi~ku liniju. O tome }u posebno izvestiti.

Potpisao Turner

[Zbornik NOR-a, tom. H£¤, kw.1. str. 865–866]

IZVE[TAJ HAROLDA TURNERA OD 6. NOVEMBRA 1941. O POKU[AJIMA DRA@E MIHAILOVI]A DA

PREGOVORIMA SA NEMCIMA OJAÂ SVOJ POLO@AJ ZA BORBU PROTIV KOMUNISTA

Beograd, 6. 11. [19]1941.

PrepisOpunom. k-t korpusa u Srbiji–Upravni {tab – Br. 4675/££

OPUNOM. K-TU KORPUSA U SRBIJIB e o g r a d

U vezi sa mojim dopisom o pukovniku Mihailovi}u od 3.11. 41. br. 4675/41, izve{tavam vas o slede}em:

£ centrala Abvera izvestila je 2. 11. [19]41.:

1.) Srpski predsednik vlade Nedi} ponovo pregovara sapukovnikom Draòm Mihailovi}em preko rtawskog vojvode.Ovaj je posledwi put bio kod Mihailovi}a 4. 11. kada mu je daoiznos od 500.000 dinara i preneo ~asno obe}awe generala Nedi}ada }e se angaòvati kod nema~kih vlasti da Mihailovi} ne bu-de zarobqen ili ka`wen.

2.) Daqe pregovore sa Mihailovi}em je vodio pukovnik Po-povi} koji mu je 1. 10. predao 500.000 dinara.

209

3.) Pukovnik Popovi} je 26. 10. bio posledwi put kod Mi-hailovi}a i predao mu jo{ 2.500.000 dinara. Vratio se 30. 10.[19]41. sa Mihailovi}evom izjavom da je ovaj spreman da se sa Ne-di}evim jedinicama bori protiv komunista pod uslovom da muNedi} da obe}awe da nema~ke oruàne snage ne}e preduzimatiakcije protiv Mihailovi}a.

U sredu 5. 11. [19]41. najavio mi se veoma rano predsednikvlade Nedi} po hitnoj stvari. Pojavio se u 10.15 ~asova kod me-ne i izjavio da mora sa mnom hitno razgovarati u vezi sa pukov-nikom Mihailovi}em. Po{to sam mu otvoreno izneo tvrdwe cen-trale Abvera on me je u zvani~noj formi obavestio o toku svihpregovora koji su preko posrednika vo|eni sa pukovnikom Mi-hailovi}em:

a) Otprilike 3 dana posle stupawa na du`nost predsedni-ka vlade pojavio se kod wega pukovnik Aleksandar Mi{i} sajo{ 2 oficira po nalogu Mihailovi}a i izjavio da bi ovaj è-leo da se sa predsednikom Nedi}em bori protiv komunista, temoli naoruàwe i opremu za 2000 qudi, a posebno obu}u. Nedi}je izjavio pukovniku Mi{i}u da mu ne moè nabaviti cipele ipredloìo upotrebu opanaka. Izme|u ostalog ostavio je Mihai-lovi}u da o~isti oblast zapadno od Morave.

Ovde treba naglasiti da je Nedi} ove pregovore vodio uzmoje odobrewe, po{to je u to vreme postojala nada da bi Nedi}raspolagao velikim delom oficira koji se nalaze ne samo u Be-ogradu nego i u {umama.

10. septembra vratio se Mi{i} sa izjavom da je Mihailo-vi} saglasan sa tim zadatkom posle ~ega mu je Nedi} uputio200.000 dinara. U me|uvemenu je ustanovqeno da se Mihailovi-}evi odredi pod komandom pukovnika Misite kod Loznice i ka-petana Ra~i}a kod Bogati}a bore zajedno sa komunistima. Zatimje poznato da je on 28. septembra zakqu~io sa komunistima pi-smeni sporazum o zajedni~kom ciqu, naime isterivawu nema~-kih oruànih snaga iz Srbije, odnosno sa Balkana. Pismeni do-kazi o saradwi prona|eni su u Kraqevu, Rudniku i Gorwem Mi-lanovcu. Kada je tamo èna jednog vi{eg ~inovnika traìla odMihailovi}a objavu za Boegrad morala je prethodno da dobije ta-kvu legitimaciju od komunisti~kog funkcionera a zatim da jeoveri Mihailovi}.

General-pukovnik Nedi} je zvani~no izjavio da izuzevslu~aja Mi{i} nije vi{e nikada posredno ili neposredno pre-

210

govarao sa Mihailovi}em niti mu slao novac. Pukovnika Popo-vi}a uop{te ne poznajem.

b) U sredu, 29. 10. [19]41. pojavio se kod Nedi}a pukovnikPanti} koji je boravio u Beogradu i po nalogu Mihailovi}a po-novio predlog o zajedni~koj borbi protiv komunista. Rekao mu jeda Mihailovi} zahteva od Nedi}a 5.000 pu{aka, 500 pu{komi-traqeza i 100 mitraqeza. Kada je Nedi} bez okoli{awa odbio tajzahtev kao glup i preteran, Panti} je upozorio Nedi}a da }e seistog dana voditi pregovori preko posrednika sa opunom. k-tomkorpusa i da je Mihailovi}u za pregovore obe}ana pratwa do Be-ograda.

U ~etvrtak 30. 10. [19]41. Nedi} mi je to odmah saop{tio.Po{to sam se prilikom ru~ka kod komandanta Srbije 30. 10. ras-pitao kod gospodina generala izneo sam jo{ jedanput svoje mi-{qewe o predmetu Mihailovi} pismeno 3. 11. [19]41. po{to samispitao razne okolnosti u vezi s tim.

U utorak 4. novembra, kod Nedi}a se ponovo pojavio pukov-nik Panti} i saop{tio mi da }e pukovnik Mihailovi}, u ~etvr-tak, 13. novembra, sti}u u Slovac kod Lazarevca, a odatle }e kre-nuti no}u vozom za Beograd radi razgovora sa opunomo}enim k-tom korpusa. Panti} je ovoga puta zahtevao od Nedi}a 50 ofici-ra za osigurawe Mihailovi}a, kao i oru`je i municiju, a zatimmu je poverqivo saop{tio da je wegov – Nedi}ev – govor u nede-qu, 2. 11. [19]41, ostavio veliki utisak na oficire koji se nala-ze kod Mihailovi}a. Mihailovi} se ose}a kao da su ga opkolilenema~ke jedinice kod â~ka u Vaqevu, Kragujevcu i Krupwu.

Nedi} je ponovo odbio pregovore sa Mihailovi}em, ali me jezamolio da mu objasnim kakvu igru Nemci igraju sa Mihailovi-}em. Uveravao sam general-pukovnika Nedi}a da moè biti sigu-ran da opunom. k-t korpusa ne}e preduzimati nikakve akcije kojebi povredile li~nost ili politiku predsednika vlade Nedi}a.

Na wegovo pitawe da li teba i moè li~no referisati opu-nomo}enom k-tu korpusa odgovorio sam potvrdno. Wegovo mi-{qewe o Mihailovi}evoj situaciji je slede}e: Mihailovi} senalazi neposredno pred uni{tewem, pitawe je samo vremena.Sam Mihailovi} ose}a da sve vi{e slabi i èli da dobije u vre-menu da bi se spasao, naro~ito preko zime. On je potpuno nepou-zdana li~nost i zato Nedi} smatra da nema svrhe pregovarati.

££ – U pogledu moga mi{qewa i pitawa Mihailovi} po-zvao bih se, {to se ti~e gospodina generala, na moj izve{taj ko-ji sam podneo 3. 11.

211

Ako bi do{lo do sastanka izme|u Mihailovi}a i opuno-mo}enika gospodina generala radi uzimawa izjave, kao {to samve} izneo £c, pukovniku Kogardu, moraju se imati u vidu slede}epretpostavke:

1) U slu~aju da pregovori propadnu, mora se odmah datiprilika Nedi}u da istupi pred javnost sa obja{wewem da je iz-dajnik Mihailovi} zbog svoje slabosti poku{ao da paktira sanema~kim oruànim snagama i da je nai{ao na odlu~no odbija-we.

2) U slu~aju da Mihailovi} izjavi da }e poloìti oru`-je i ako se wemu i wegovim pristalicama obe}a da ne}e biti ka-`weni mora da pri tom obezbedi da to ne uti~e na ve} zapo~etuakciju ~i{}ewa koja mora dovesti do kona~nog oslobo|ewa pod-ru~ja Srbije. Pravi rukovodioci zavere moraju biti uni{teni.Izjava o neka`wavawu Mihailovi}evih pristalica ne sme seodnosti i na Komunisti~ku stranu.

Na kraju jo{ jedanput dajem saèto moje mi{qewe:Biv{i general{tabni pukovnik Draà Mihailovi} je

odmetnik i on je lice van zakona. Wega i wegove pristalice tre-ba tu}i i uni{tavati gde god ih se na|e. Tako|e treba odbiti ipregovore koji se vode u formi uzimawa izjave.

Turner

[Zbornik NOR-a, tom H£¤, kw. 1, str. 867–870]

ZAPISNIK SA SASTANKA DRA@E MIHAILOVI]A I PREDSTAVNIKA NEMA^KOG OPUNOMO]ENOG

KOMANDANTA KORPUSA U SRBIJI OD 12. NOVEMBRA1941. O SARADWI U BORBI PROTIV PARTIZANA

PoverqivoZa odeq. £ c br. 1514 41. pov.

Beograd, 12. 11. 1941.

Z A P I S N I K sa sastanka sa srpskim general{tabnim pukovnikom Dra-

òm Mihailovi}em 11. novembra 1941.

Sastanak je odràn u gostionici preko puta stanice Div-ci, a po~eo je u 19,15 i zavr{io se u 20,35 ~asova.

212

Prisutni su sa nema~ke strane:Potpukovnik KogardVojni upravni savetnik dr KiselKapetan MatlSS-ober{turmfirer Vinike[tandartenfirer Matern

Prisutni sa srpske strane:Pukovnik Draà Mihailivi}Major Aleksandar Mi{i}, obojica u uniformiPukovnik Panti}Kapetan Mitrovi}, obojica u civilu.

Skra}enice u tekstu:P. pukovnik Kogard = KPukovnik Draà Mihailovi} = D. M.Major Aleks. Mi{i} = A. M.Pukovnik Panti} = P

Potpuk. Kogard pro~itao je slede}u izjavu:„Gospodine pukovni~e! Od strane Glavne komande u Srbi-

ji imam nalog da izjavim:Pre 2 nedeqe poru~ili ste nam preko Va{ih poverenika

u Beogradu da je Va{a namera „da ne}ete vi{e dozvoliti da sesrpska krv beskorisno proliva i srpska imovina daqe uni{ta-va“. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nema~kim Verm-ahtom i organima Nedi}eve vlade borite protiv komunizma. Po-nuda je od strane glavne komande ipak odbijena, jer:

1) nema~ki Vermaht }e sam u najkra}em vremenu okon~atisa komunizmom i

2) glavni komandant ne moè imati poverewa prema Vamakao savezniku.

Nedi}eva vlada, polaze}i od pravilnog sagledavawa sta-wa u Srbiji, od po~etka se stavila u borbu protiv komunizma. Ge-neral Nedi} je teìo da za ovu borbu pridobije sve raspoloìveborce u srpskom podru~ju, ali mu to, uprkos mnogim nastojawi-ma, kod Vas, gospodine pukovni~e, nije po{lo za rukom. Vi ste sestavili na stranu onih koji èle da Nemce proteraju iz zemqei koji su ve} krajem septembra sklopili sa komunistima ~vrstborbeni savez. Borbu ste vodili sa onim oficirima, podofici-rima i vojnicima koji su se svojevremeno sakrili u {umama i

213

zaseocima i koji nisu na odgovaraju}i na~in odvedeni u ropstvood strane nema~kog Vermahta.

O Va{im borbenim metodama mora se, na àlost, ista}i dase Va{i qudi ~esto sluè lukavstvima da bi ostvarili uspeheprotiv mirnih nema~kih trupa. Pritom ukazujem na zarobqava-we nema~kih vojnika kod Krupwa, Loznice i Gor. Milanovca.Va{i ~etnici naneli su na taj na~in {tetu nema~kom Vermah-tu, primewuju}i sredstva koja nisu u upotrebi regulisanih tru-pa.

I ako se Vi sada, posle svega navedenog, progla{avate save-znicima nema~kog Vermahta, onda se to ne moè smatrati kaostvarno uverewe.

Nema~ki vermaht je po~eo sa uni{tavawem svih „ustani-ka“ i u tom postigao dobre uspehe. Vama je, tako|e, poznato da suu pokretu prvoklasne frontovske divizije i tenkovski odredi.Va{ poloàj, gospodine pukovni~e, pogor{ava se iz dana u dan,dok se na{ poloàj stalno poboq{ava. Kao general{tabni ofi-cir Vi svakako ocewujete ispravno poloàj i znate da }e se zi-ma i nastavak nema~kih operacija r|avo zavr{iti po Va{e bor-bene grupe.

Nema~ki Vermaht ne moè se opteretiti takvim savezni-cima koji mu se privremeno prikqu~uju iz razloga oportunite-ta. Sem toga, stav Va{ih vo|a i boraca ne moè se tako brzo pro-meniti kao {to je to potrebno.

Da je Va{a ponuda do{la iz stvarnog uverewa, gospodinepukovni~e, to bi se moralo osetiti u vo|ewu borbi u posledwevreme. Ali, to nije bio slu~aj, jer Vi ste dopustili da Kraqevobude 1. novembra napadnuto tenkovima.

Vi ste, gospodine pukovni~e, imali vi{e prilika da seprikqu~ite elementima reda u interesu srpskog naroda, pa ipakih niste iskoristili. Kosta Pe}anac je pravovremeno krenuoispravnim putem.

U odnosu na Va{u nameru da po{tedite srpsku krv i imo-vinu ovla{}en sam da Vam ozna~im jedini put, a to je:

„Obustavqawe borbe i bezuslovna predaja“.U to spada: predaja svog oru`ja kao i celokupne municije

i opreme. Oslobo|ewe nema~kih zarobqenika koji su uhva}eniod strane Va{ih grupa ili se nalaze na Va{em podru~ju. Pozna-to Vam je, gospodine pukovni~e, da nastavqawe borbi na Vas sta-vqa krivicu za daqe prolivawe krvi. To utoliko vi{e {to zasvakog mrtvog Nemca stotinu, a za svakog rawenog Nemca 50 Sr-

214

ba odgovara svojim ìvotom. Va{i qudi, tako|e, znaju da nema~-ki Vermaht mora da primewuje mere odmazde u prvoj liniji naporodicama boraca koji se nalaze u {umama.

Vama, gospodine pukovni~e, ne}e biti lako da donesete od-luku o kapitulaciji. Glavna komanda u Srbiji ne vidi ni poslezrelog razmi{qawa nikakav drugi izlaz iz situacije. Ne bi nisa nema~kog ni sa srpskog stanovi{ta bilo odrìvo da Va{eborbene grupe u pogodnom trenutku ponovo po~nu sa ilegalnomborbom. A to je izgleda i namera Va{ih pretpostavqenih, onihkoji vuku konce iz Londona.

Ukoliko Vi, gospodine pukovni~e, ne prihvatite uslovekoje sam naveo, borba protiv Va{ih ~etnika nastavi}e se u istojformi kao {to je protiv komunisti~kih bandi ve} po~ela. Mo-ète biti uvereni da }e Srbija po drugi put, ali ovog puta od Va-{e strane, biti nepotrebno gurnuta u nesre}u, da }e u woj poslenajnovije ofanzive nema~kog Vermahta za najkra}e vreme bitizavedeni mir, red i rad“.

Pukovnik Draà Mihailovi} je odgovorio: (Priloènostenogramu):

„Nisam predstavnik ni Londona, ni bilo koje druge zemqe.Ne interesuju me zato ni Va{e dosada{we ni Va{e budu}e name-re. Ali, u Srbiji su u toku mere na osnovu kojih se ne}e proliva-ti krv onih koji nisu krivi. Komunisti }e i daqe izazivatiprepade da bi ubijali nevine. Nedi} se nije mogao probiti, jerse nije moglo delovati na otvoreni na~in. Srpski narod volislobodu, bez obzira na to {to je slobodu izgubio, on se nada da }eje ponovo ste}i. Nedi}eva vlada je potpuno otvoreno istupila istavila se na stranu okupatora, i to je bila wena gre{ka. Nijemoja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao general{tabnioficir poznajem snage obeju strana. Nisam komunista, niti ra-dim za wih. Ali, ja sam poku{ao da ublaìm i spre~im wihovteror. Sami Nemci su predali Uìce, a time je po~ela trka iz-me|u mene i komunista. Po{to su Nemci povukli svoj slabi gar-nizon, komunisti su napali Gorwi Milanovac, pa sam stoga i jamorao da to u~inim. Oni su krenuli na â~ak, pa sam morao i ja.Po{li su na Kraqevo, morao sam i ja.

Napad na Krupaw nije moje delo, ve} je to delo otpadnikaporu~nika Martinovi}a. Ali moji qudi su krenuli na Loznicuzato da je komunisti ne zauzmu. Napad na [abac je delo neposlu-{nih elemenata. Tamo sam naredio povla~ewe, jer je besmislenonapadati [abac, ako se ne moè zauzeti leva obala. Nikad nisam

215

sklapao ozbiqne sporazume sa komunistima, jer oni se ne brinuza narod. Wih vode stranci, oni koji nisu Srbi: Bugarin Janko-vi}, Jevrejin Lindemajer, Ma|ar Borota, dva Muslimana ~ijami imena nisu poznata, pripadnik usta{a major Bogani}. To jesve {to znam o komunisti~kom vo|stvu. Oni ho}e da pogine {tovi{e Srba kako bi docnije imali uspeha. Moja jedina namera jeda spre~im teror koji je isto tako uàsan kao i nema~ki. Narodje trenutno izloèn dvema teriristi~kim akcijama, a nevin je.Teroristi~ki akti komunista se sprovode izazivawem incide-nata, kako bi bili streqani oni koje su Nemci pohapsili.

Kao vojnik ne stidim se {to sam nacionalista. U tom svoj-stvu èlim jedino da sluìm narodu. Pritom nisam se stavio nastranu onih koji èle da isteraju Nemce. Ali, ne}u da dozvolim,uzimaju}i u obzir slabe nema~ke snage koje su u zemqi, da Srbijapostane komunisti~ka. Vodila se borba sa pojedinim oficirimai podoficirima, ali to je ipak bio samo mawi broj. Na{a du-`nost je kao vojnika da se ne predamo dok god moèmo izdràti.Stoga nam se ne moè prebaciti za{to se ne predajemo. Nikad ni-sam pomi{qao na to da se u vezi s tim sluìm lukavstvima.

Zahtevam da mi se omogu}i da nastavim borbu protiv komu-nizma koja je po~ela 31. oktobra. Mi znamo kako se vodi borba u{umi, naro~ito protiv elemenata koji èle da se sakriju.

Neophodno je imati municiju! Ra~unaju}i s tim do{ao samovamo.

Komunizam u zemqi predstavqa opasnost za srpski narodi za nema~ki Vermaht koji ima drugi zadatak nego da ga ovde su-zbija.

Nadao sam se da }u jo{ ove no}i dobiti jednu ograni~enukoli~inu municije i mislio sam da }e na prvom mestu ovo pita-we biti razmatrano!

Nije mi poznato da su se moji ~etnici sluìli nedozvoqe-nim sredstvima. Borba protiv okupatora bila je nu`no zlo kakonarodne mase ne bi pre{le na stranu komunista. Meni je kao voj-niku situacija vi{e nego jasna. Nikad se ne bi upu{tao u pre-pade da nije do{lo do komunisti~kih prepada i da Nemci nisupredavali gradove i sela. Komunisti raspolaù jednom fabri-kom municije u Uìcu i poseduju skladi{te municije. Molimda mi se jo{ no}as u interesu srpskog naroda, kao i u nema~kominteresu, ako je mogu}e, isporu~i municija.

U tom slu~aju ne bi do{lo vi{e ni do kakvih prepada nanema~ke trupe. U suprotnom slu~aju, to jest, ako se municija ne

216

isporu~i, komunisti bi ponovo zavladali podru~jem i usposta-vili vezu sa Crnom Gorom i Sanxakom. Oni nasilno mobili{uqude, uz primenu terora i sa pi{toqem u ruci teraju ih u napad.U redovima komunista nema naro~ito mnogo ube|enih ideologa.U selima broj wihovih pristalica iznosi jedva 1%, u gradovimane{to vi{e. Moja potajna zamisao bila je da srpski narod, kojije proèt nacionalnom sve{}u, za{titim od komunizma. Stogasam morao da poku{am da budem toliko snaàn da mogu da za{ti-tim nacionalne elemente i da time izbegnem nepotrebne `rtvena svim stranama. Za napad od 1. novembra kod Kraqeva nisam jaodgovoran, jer sam upravo naredio da se moje trupe povuku i da sesakupe radi borbe protiv komunizma. Ali, oko Kraqeva ima jo{danas grupa partizana.

Sa Kostom Pe}ancem nisam se mogao sloìti, jer je biosklopqen jedan otvoreni sporazum, koji narod ne bi mogao daprihvati. Kosta Pe}anac je izgubio svaki ugled u narodu. Da samsledio wegov primer, ostao bih tako|e bez ugleda i uticaja. Neznam da li }ete Vi kao stranac razumeti moju izjavu, ali pomi-slite moè li ~ovek da stupi otvoreno na stranu okupatora, aèli otvoreno da se bori protiv onih koji su preuzeli prima-mqivo ime „boraca za slobodu“. Kosta Pe}anac je dobio oznakuizdajnika. Moè se samo potajno delovati na nacionalnoj osno-vi da se nacionalna stvar ne bi kompromitovala.

Pretpostavqam da bi se posle ove izjave meni moglo ukaza-ti vi{e poverewa kad je re~ o mojoj ispravnosti i mojim name-rama, kao i da bi mi se mogla pruìti pomo}. Molim da se polo-àj shvati onako kako je to korisno za obe strane.

Molim jo{ jednom da mi se jo{ no}as isporu~i odre|enakoli~ina municije!

Samo po sebi je razumqivo da sve ovo sa obe strane treba dase zadrì u najve}oj tajnosti. Molio bih, ako je mogu}no, da mise jo{ no}as da odgovor u vezi sa pomo}i municijom. Sve mojesnage su okupqene za borbu protiv komunizma“.

K.: Prava okupatora su ta~no utvr|ena u me|unarodnompravu. Na osnovu toga, Va{a je borba, pukovni~e Mihailovi}u,ilegalna. Uostalom, Vi ste imali mnoge prilike za saradwu. Ne-ma~ki Vermaht nije po~eo sa prolivawem krvi. To je samo po se-bi proizi{lo iz legalnog vo|ewa borbi. Pritom, mi smo imalidva neprijateqa: pukovnika Mihailovi}a i komunizam. Wihovteror izazvao je mere odmazde. Kao primer zloupotrebe poverewanavodim prepad u Gorwem Milanovcu: Tamo su nema~ki vojnici,

217

pod izgovorom da su ugroèni od komunista, bili obmanuti i za-robqeni.

D. M.: Ovaj slu~aj mi nije poznat, po mom nare|ewu nije is-paqen ni jedan metak.

K.: Od glavnokomanduju}eg u Srbiji ja nemam nikakav dru-gi nalog sem da pukovnika Mihailovi}a pitam da li on bezu-slovno kapitulira ili ne.

D.M.: Iako sam vo|a, ipak nisam sam. Ne mogu ovu odlukuda donesem, a da ne ~ujem mi{qewe svojih pot~iwenih vo|a..

K.: Kada mogu da ra~unam sa odgovorom?D.M.: Moji drugovi su u borbi protiv komunista na vrlo

{irokom frontu, a ova borba je te{ka i skop~ana sa mnogim gu-bicima. Odgovor za kratko vreme mogu onda da dam kada ga dobi-jem sa fronta.

K.: Ako odgovor ne ispadne pozitivan, broba protiv vas bi-}e nastavqena.

D.M.: Ne}emo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako namova borba bude nametnuta.

K.: Ja sam u â~ku i sam doìveo jednu takvu borbu.A.M.: Mi smo jedino hteli da drìmo okupqene na{e sna-

ge, jer smo se bojali da }e se jednog dana nema~ke trupe otud eva-kuisati. Tada bismo svi mi dospeli pod krvavi no` komunista.

D.M.: Znam da su doline Morave i Dunava va`ne za Nemce.Zbog toga sam pretpostavio da predstoji sa wihove strane napu-{tawe pojedinih gradova i sela zapadne Srbije i da je ovo pod-ru~je za nema~ki Vermaht bez interesa. Stoga nisam mogao dopu-stiti da komunisti ovladaju ovim podru~jem, utoliko pre {to jeu Srbiji sasvim malo ideolo{ki privrènih komunista.

K.: Moja izjava je okon~ana. Kako èlite, gospodine pukov-ni~e, da budete vra}eni na dogovoreno mesto?

D.M.: Odmah.A.M.: Izjava pukovnika Draè Mihailovi}a, sa kojom se u

potpunosti slaèm, dolazi iz najplemenitijeg srpskog srca.Molio bih da se svakoj wegovoj re~i pokloni poverewe. Mi vamne}emo biti neverni. Ono {to ste vi izrazili odgovara srcu sva-kog starog ratnika. Molim Vas da to ispri~ate gospodinu gene-ralu.

K.: Nije u vojni~koj prirodi da se nepotrebno proliva krv,mi udaramo samo protiv r|avih elemenata.

A.M.: Da li se zna ne{to o borbi koju mi trenutno vodimoprotiv komunista?

218

K.: Mi nemamo potvr|enih vesti.A.M.: Mi idemo tako daleko da Vas molimo da do nas uputi-

te oficire za vezu da biste se, uz punu garanciju, mogli uveritiu na{u borbu protiv komunista.

K.: Izvesti}u o tome generala. Za{to, me|utim, vodite tuborbu tako kasno?

D.M.: Borba je uvek vo|ena, ali sa taktikom da se pridobi-je narod.

P.: Aktivna borba je po~ela tako kasno jer smo mi ta~noznali da je ve}ina naroda nastrojena rusofilski. Komunisti suprvi po~eli borbu, dok je Mihailovi} stajao potpuno po stranii pripremao se za borbu u pravcu Bosne i Sanxaka. On je èleoda izvr{i odmazdu nad usta{ama koje su pobile stotine hiqadaSrba. Komunisti su svoje akcije poistavili na nacionalnu bazui time su privukli na svoju stranu {iroke narodne mase. Narodje verovao da je po~ela oslobodila~ka borba, a nije video da jekrajwi ciq komunista bio politi~ki a ne nacionalni. Trebaloje da pro|e 3 meseca pa da narodne mase uvide kuda ih vodi komu-nizam i da to nije bila borba na nacionalnoj osnovi. Kada je tosaznawe do{lo zajedno sa kaznenim ekspedicijama ve}ina naro-da je videla da je zavedena. U velikom broju prilazili su od ko-munista pokretu pukovnika Mihailovi}a, koji je bio nacional-ni i koji nikada i ni u kom slu~aju nije nameravao da se boriprotiv nema~ikih oruànih snaga.

D.M.: Veoma je te{ko da se u ovom momentu obustavi borba,jer bi komunisti pobili sve moje pristalice. Oko Uìca, â~-ka i Poège vode se borbe i sada se ~isti taj kraj izuzev Vaqeva,a u vojnom i ideolo{kom pogledu vodim zavr{nu fazu borbe sakomunistima.

Potpuk. Kogard je konstatovao da su suvi{ni daqi razgo-vori. Posle toga su se pozdravili jedani sa drugima.

Pot. dr Kiselvojnoupravni savetnik

[Zbornik NOR-a, tom. H£¤, kw. 1, str. 871–878]

219

SAVEZNICI

êtni~ki komandant Predrag Rakovi} imao je u â~ku Ko-mandu mesta, u kojoj je oficir za vezu sa nema~kom komandombio Ladislav Cvenkl, oficir BJV. Rakovi} je u izve{taju Dra-ì Mihailovi}u u prole}e 1942. godine pisao kakav je bio wihovodnos prema okupatoru:

U po~etku, jo{ u decembru, video sam jasno: qoti}evci senaslawaju na Nemce i imaju ciq da najpre sa nama sara|uju dokne uni{timo komuniste... Uni{tewe komunista bilo je potreb-no i meni i Nemcima i qoti}evcima, te smo se u ovom poslu slo-ìli i postali saveznici. Krajem februara 1942. godine, komu-nizam je bio uglavnom uni{ten...


220

Fotografija sve govori

ZLOÎNI NAD PRIPADNICIMA NOR-a

Davidovi} i Timotijevi}, izuzev nekih zbirnih i uop-{tenih podataka, o teroru i zlo~inima koji su vr{eni nadpripadnicima NOP-a, nisu hteli wima da se bave. Mo`da zlo-~ini koji su vr{eni nisu zasluìvali wihovu pa`wu, iako owihovom masovnom i pojedina~nom stradawu ima mnogo pisanegra|e i pojedina~nih svedo~ewa preìvelih. No, verovatno, data svedo~ewa, koja se nalaze u depoima ustanova u kojima rade,nisu bila pouzdana, kao svedo~ewa wihovog „kaziva~a“ @ikaIli}a, koji je „pouzdan“ svedok svega onoga {to se na na{improstorima dogodilo sve vreme rata od 1941. do 1945. godine.Otuda Ili}evo kazivawe, samo za doga|aje iz 1941. godine u pu-blikaciji „Osvetqavawe istine“, zauzima deset stranica. Ve-rovatno }e u nastavku biti toga vi{e. Dok ne zaboravimo, ra-di na{ih ~italaca: ovaj je bio jedan od „najpouzdanijih“ kazi-va~a, kome su ovi autori poklonili izuzetnu pa`wu u kwizi„Zatamwena pro{lost“. O tome smo dali osvrt u kwizi „Za-tamwena istina“.

Nema u publikovanim dokumentima ni re~i o zlo~inimakoji su izvr{eni na pripadnicima NOP-a. Zaboravi{e Davido-vi} i Timotijevi} i svireposti i na~ine na kojima su oduzima-ni ìvoti stradalnicima. Za{to u ovoj wihovoj publikaciji„Osvetqavawe istine“ ~itaoci nisu mogli da saznaju, makarne{to od te „istine“?

Mnoge podataka ima o svirepostima nad pripadnicimaNOP-a od strane ~etnika. Hap{ewa, mu~ewa na najsvirepijina~in, ubijawa, predaje zarobqenih okupatoru vr{eni su odsvih ~etni~kih vojnih formacija, ne samo od legalizovanih~etnika – kako ~esto prikazuju Davidovi} i Timotijevi}.

U obavezi smo da ih podsetimo na neka dokumenta.

221

SAOP[TEWE POKRAJINSKOG KOMITETA KPJ ZA SRBIJU O SMRTI KOMANDANTA £ [UMADIJSKOG

ODREDA DRUGA MILANA BLAGOJEVI]A

Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju priklawa svoje borbe-ne zastave pred uspomenom druga Milana Blagojevi}a, komandan-ta £ {umadijskog partizanskog odreda, mu~ki ubijenog od pri-krivenih neprijateqa naroda u Uì~koj Poèzi.

U drugu Milanu, junaku antifa{isti~ke borbe u [paniji,juna~kom komandantu £ {umadijskog partizanskog odreda, Komu-nisti~ka partija gubi jednog od svojih najhrabrijih i najodani-jih dugogodi{wih ~lanova, a radni~ka klasa i ~itav srpski na-rod jednog od svojih najboqih boraca.

Komunisti Srbije zavetuju se, nad grobom druga Milana da}e jo{ bespo{tednije nastaviti svoju borbu za ujediwewe srp-skog naroda protiv fa{isti~kog okupatora i wegovih slugu –doma}ih izroda, borbu za kona~no uni{tewe neprijateqa narodai oslobo|ewa Srba.

Slava drugu Milanu Blagojevi}u!

KOMUNISTI^KA PARTIJAJUGOSLAVIJEPK ZA SRBIJU

[Borba, br. 7 od novembra; 1941, Zbornik NOR-a, tom 1, kw. 1. str. 239]

222

IZVE[TAJ „BORBE“ OD 18. H£ 1941. GODINE O ZLOÎNU ÊTNIKA KOD KOSJERI]A

Bratoubice

RAVNOGORCI KRAJ KOSJERI]A IZVR[ILI GROZAN ZLOÎN

Uìce, 16 novembra

Ne~uven zlo~in dogodio se nedaleko od Kosjeri}a. Zlo~inkoji ne zaostaje nimalo za odvratnim zverstvima koja je okupa-tor ~inio po Ma~vi, u Kragujevcu i drugim na{im mestima.

Prilikom op{teg ravnogorskog napada na Uìce, jednowihovo odeqewe dobilo je nalog da napadne na Karan. Taj je na-pad izvr{en na mu~ki na~in. Ravnogorci su razoruàli jedandeo partizana, a zatim su po~eli da hapse po varo{ici sve onequde i ène koji su u~estvovali u narodno-oslobodila~koj bor-bi, koji su pomagali partizane. Tako su nakupili preko 80 qu-di. Tom prilikom su zadràli i uhvatili dva kurira koji sui{li prema vaqevskom frtonu, gde su Nemci poku{avali pro-dor prema Uìcu.

Sve pohvatane partizane i wihove prijateqe, te zveri uqudskom obliku, poterale su u pravcu Ravne Gore. Krenulo jepreko 20 naoruànih ravnogoraca, a na ~elu im je bio jedan osta-rac od 60 godina koji je odre|en za sprovodnika.

223

@rtve ~etni~kog terora u Kosjeri}u 1941.

Usput se prema partizanima postupalo strahovito. Za naj-mawu re~ udarani su kundacima. Kada je povorka odmakla jedandeo puta, stogao ih je ravnogorac-àndarm Ajda~i}. On je pri-{ao partizanima i odabrao devet lica: Maksima Markovi}a, ze-mqoradnika iz Kosjeri}a, Dragoslava Markovi}a, kamenorescaiz Kosjeri}a, Milivoja Kevi}a, marvenog lekara, izbeglicu izHrvatske, Svetozara Poznanovi}a, radnika iz Kosjeri}a, JelenuSubi}–Gmizovi}, narodnu u~isteqicu iz Sje~e Reke, Milevu Ko-sovac, narodnu u~iteqicu iz Taora, Prvoslava Gmizovi}a, sudi-ju iz Uìca, kurira iz Vaqeva „Eru“ Joksimovi}a i jo{ jednolice ~ije se ime nije moglo da utvrdi.

Ajda~i} je rekao da ih vodi na saslu{awe. A poveo ih je spet-{est qudi u klisuru Ridova, kraj sela Skakavca. Tu je otpo-~elo zversko mu~ewe. Partizani su premla}ivani kundacima,ìvima su va|ene o~i, loèna im je vatra po telu. Obe drugari-ce su bile silovane, a zatim izbodene bajonetima. Zatim su ti kr-voloci ostavili le{eve i umakli u nepoznatom pravcu. Ostalih70 partizana i wihovih prijateqa odvedeni su u pravcu RavneGore i o wihovoj sudbini ni{ta se ne zna.

Kad su partizanske snage osvojile ponovo Kosjeri}, otkri-veni su u klisuri le{evi poubijanih drugova. Oni su pruàligroznu sliku – glave razmrskane kamewem, polunagorela tela,preklane ène.

Tela ovih mu~enika preneta su u Kosjeri}. Odatle su pre-vezene u Uìce, gde }e biti sahrawene kako pristoji palim bor-cima u borbi protiv okupatora i wihovih slugu.

Jedna komisija gra|ana pregledala je sva telesa. Zapi-sni~ki su utv|ene sve smrtonosne povrede. Isto tako }e i jednalekarska komisija pregledati tela mu~enika i zapisni~kiutvrditi kakva su sve zverstva ~inili ravnogorci.

Jedan od vinovnika ovog zlo~ina ve} je u partizanskim ru-kama. On priznaje svoje nedelo. Partizani }e pohvatati i ostalezlo~ince, koji su u~inili taj grozni zlo~in. Kazna ih ne}e mi-moi}i.

Neka je slava palim borcima! Neka su po hiqadu puta pro-klete sluge okupatora koje za wegov ra~un koqu srpske sinove!Neka ìvi jedinstvo svih po{tenih rodoquba u borbi protivHitlera i wegovih slugu!

[Borba br. 15. do 18. novembra 1941, Zbornik, NOR-a, tom. £, str. 264–265]

224

IZVE[TAJ „BORBE“ OD 20. H£ 1941 GODINE O PREDAJINEMCIMA NA PROVERU POHVATANIH PARTIZANA OD

STRANE ÊTNIKA

Bratoubice

RAVNOGORCI PREDAJU PARTIZANE NEMA^KIM VLASTIMA U VAQEVU

Milorad Te{i}, partizan Sedme ~ete Tre}eg bataqona Pr-vog {umadijskog odreda, bio je zarobqen u Milanovcu. Ravnogor-ci su ga predali Nemcima u Vaqevu zajedno sa 350 drugova. Te-{i} je uspeo da pobegne. Donosimo wegov izskaz:

„Pre deset dana u Milanovcu, u subotu u 12 ~asova, zarobi-li su nas i razoruàli ~etnici. Mi smo bili opkoqeni u bolni-ci. êtnici su traìli na{u predaju, ili }e zapaliti bolnicu.U po~etku na na{e povike: „Dole okupatori!“ odgovorili suisto: „Dole okupatori!“ Zatim su traìli na{eg komandanta napregovore. Komandant bataqona u~iteq Vukoti} oti{ao je napregovore i posle izvesnog vremena vrastio se sa uslovima: ili}emo biti svi zapaqeni zajedno s bolnicom, ili moramo poloì-ti oru`je, a zatim }emo biti svi pu{teni. Samo ako neko izjavièqu da ostane me|u ~etnicima – osta}e. Zadrà}e uz to, dok neispitaju, komandante, komandire, vodnike, politi~ke komesarei zamenike. Svima jam~e ìvot i punu bezbednost. Na glasawupovodom tih uslova neznatna ve}ina izjasnila se za predaju.

êtnika je bilo oko 300 – 400, a nas oko 150 drugova. Malibroj nekih seqaka iz okoline pustili su odmah, a sve ostalo od-veli u Takovo. Sprovodili su nas desedtak ~etnika otprilike nasvakih deset jedan sprovodnik.

Iz Takova smo odvedeni u Braji}e gde smo preno}ili. Tunas je stiglo oko 70 i pridruìlo nam se jo{ oko 30. Tu su namsve oduzeli i novac i obu}u i odelo. Ostali smo samo u dowem ru-bqu i retko ko da je imao jo{ koju prwu na sebi. Maltertiralisu nas, naro~ito drugarice, a neke su i udarali.

Iz Braji}a su nas odveli na Ravnu Goru. Pred dolazak naRavnu Goru neki major, onizak, crn, brkat, do~ekao nas je re~i-ma: „A tu li ste majku vam va{u! Vi ste krivi {to Nemci ubija-ju: kad ste mirovali nas Nemci nisu tukli. Vi ~ekate od Staqi-na spas – maju li vam va{u i va{em Staqinu!“

Na Ravnoj Gori pridruìlo nam se jo{ oko 150 – 200 qudi,drugova zarobqenika. Me|u wima bilo je nekoliko drugarica.

225

Tu smo u Ribnici preno}ili. Ujutru nas 300 – 400 sprovedeno jeu Mionicu. U Mionici smo stajali nekoliko sati pa nam je re-~eno da }emo u Markovu crkvu gde je za nas spremqen logor. Me-|utim, pro{li su Markovu crkvu a nisu nas zaustavili ve} sunas vodili daqe.

Tom prilikom neki vojvoda ~etni~ki, mislim da se zoveKamenica, odrào je govor u kome je izme|u ostalog rekao:

„Komunisti~ke vo|e pogazile su sporazum. Wihovom kri-vicom do{lo je do bratoubila~kog rata. Nemci su prema namaSrbima bili dobri, a komunisti su krivi {to je do{lo do krvii `rtava. Nema se {ta o~ekivati od Rusije i Staqina (pri tompsuje majku Staqinu). Ja vam dajem re~ i garantujem svojom ~et-ni~kom ~a{}u da ne}e niko od vas biti predat Nemcima“.

Me|utim, neposredno iza toga u mestu zvanom Slovac sa~e-kali su nas Nemci i nema~ki kamioni. Svi smo bili potrpani ukamione i sprovedeni i Vaqevo.

U Vaqevu su nas smestili u neku veliku zgradu, izgleda ne-ki stari mlin ili magacin. Iste ve~eri izdvojili su komandan-ta bataqona i drugarice. Wih su saslu{ali, drugarice odveliiste ve~eri, a komandanta sutra izjutra. Ne znam ni{ta vi{e owima. Saslu{ali su nas tridesetinu. Pri privo|ewu na saslu-{awe morali smo pro}i kroz neka odeqewa gde su s jedne i dru-ge strane stajali Nemci, qoti}evci, nedi}evci i ~etnici, uda-rali su nas kundacima i dr{kama revolvera. Saslu{ali su nasNemci. Uglavnom su uzimali generalije, pitali ko je na{ poli-ti~ki komesar, kad smo stupili u odred i posle svr{enog takvogsaslu{awa ispred imena udarali krst. Pitaju}i nas {ta to zna-~i, istodobno odgovaraju}i da to zna~i smrt. Na saslu{awu sunas pesni~ali i udarali ~izmama u stomak i gde su stigli. Doksmo bili u zatvoru jednom nas je posetio i onaj vojvoda zvani Ka-menica i rekao: „Kako ste? Ne bojte se i ja sam sa vama“.

Ja sam uspeo sa jednim drugom jedne ve~eri kad tu nije bi-lo straàra da se popnem na tavan, zatim zavu~em na krov i odo-zgo da se spustimo niz oluk. Pobegao sam preko nekih ba{ta, papreko jednog puta pored karaula i straàra i provukao se krozìce kojim je opasan ~itav grad. Prvi put sam nai{ao na drugo-ve u selu Leskovici. Tu sam ve} dao svoj prvi iskaz“.

[Borba, br. 16. od 10. novembra 1941, Zbornik NOR-a, tom £, kw. 1. str. 269–271]

226

IZVE[TAJ „BORBE“ OD 27. H£ 1941. GODINE O ZLOÎNUÊTNIKA KOD BRAJI]A

TRIDESET I TRI DRUGA I DRUGARICE SVIREPO UBIJE-NI KRAJ BRAJI]A

U okolini sela Braji}a streqano je 17 drugarica, lekarkii bolni~arki, kao i 16 drugova, mahom rawenika. Iz te grupe sespasla jedino radnica Leposava Luki}. Ona je rawena u ruku iovih dana je stigla u jedan grad na oslobo|enoj teritoriji. U ne-zavisnom razgovoru ova devojka kaè:

– S drugovima i drugaricama iz Posavskog i Kosmajskogodreda bili smo upu}eni na oslobo|enu teritoriju. Bilo nas je33. Drugovi su bili ve}inom rawenici i lekarski preporu~eniza bolnicu.

Do Qiga smo do{li kamionom. Tu nas do~ekuju ~etnici va-trom iz pu{aka. Zatim su se izvinili obja{wavaju}i da je ne-sporazum. Pustili su nas da tu odrìmo miting i preno}imo.Zatim smo krenili preko Mionice za Gorwi Milanovac. U Mi-onicu smo stigli uve~e. Tu su nam oduzeli oru`je, izvr{ilipretres i priveli ravnogorskom {tabu.

227

Vaqevo, 27. novembra 1941: Odvo|ewe partizana na streqawe

U {tabu su nas do~ekali neprijateqski i grubo. Odmah sunam saop{tili da }e devojke pustiti, a drugove streqati. Mismo odbile da se odvojimo od drugova, te su nas sve zajedno pove-li na Ravnu Goru. Po{li smo za Braji}e. êsto su nas gonili datr~imo. Stalno su nas kiwili. êsto udarali kundacima. U Bra-ji}ima nas do~ekuje a|utant Draèa Mihailovi}a i kaè:

– [ta to grobqe vodite sa sobom. [to ih niste pobili!Zatim nas vode u selo Teo~in. Tu smo preno}ili u jednoj ka-

fani. Pritom su izvr{ili pretres – otima~inu. Skinuli su namsve toplije odelo, obu}u, satove i odveli nas u selo, mislim da sezove Klaonice. Tu su nas strpali u jednu jarugu sa {ipra`jem –drugarice su posedale. êtnici su po~eli da se dogovaraju zvi-`dawem. Jedna grupa iza nas po~ela je da puca. Na to su i ostalipucali na nas bez ikakve prethodne pripreme.

Mnoge su drugarice pevale, drè}i se hrabro. Ja sam rawe-na u ruku i odmah sam legla. Napravila sam se da sam mrtva. Ka-da je pao mrak, izvukla sam se iz jaruge i pobegla.

Koliko znam u toj grupi su bile ove drugarice i drugovi:Vuja Oqa~a, Olga Joji}, neka Boba, doktorka Loti Ebl, neka dok-torka Oqa, visoka plava, zatim komandant Kosmajskog odreda To-dorovi} s drugaricom. Ostale drugove i drugarice ne znam, jer subili iz drugih odreda.

[Borba br. 19. od 27. novembra, Zbornik NOR-a, tom 1, kw. 1, str. 284–285]

HRONOLOGIJA ZLOÎNA

9, novembra glavna ~etni~ka snaga je, odlaze}i iz GorwegMilanovca, sa sobom odvela zarobqene partizane. Oni su najprebili zatvoreni u kasarni. U jednu grupu su izdvojeni seqaci, au drugu radnici, studenti i |aci. Seqacima je ponu|eno da stu-pe u ~etni~ke redove. Oni koji na ovo nisu pristali, izbatiwa-ni su i najureni ku}ama. Grupa od oko 80 radnika, |aka i stude-nata je odvedena u Takovo, gde su preno}ili.

Sutradan je kolona zarobqenih partizana nastavila putprema Braji}ima. Na ~elu kolone „pobedonosno“ i razmetqivoi{li su komandant Takovskog ~etni~kog odreda Zvonimir –Zvonko Vu~kovi} i ~etni~ki oficiri Du{an Topalovi} i Ili-ja Oreq. Zarobqeni partizani nisu o~ekivali najgore, jer susmatrali da ih ~etnici pla{e. Usput su pevali partizanske pe-

228

sme i prkosili neprijatequ. Skojevac Mi{ula Basari} je biopretu~en zbog bodrewa svojih drugova i otvorenog prkosa, iakose kao hrom te{ko kretao. U selu Braji}ima, gde su ~etnici do-terali jo{ jedan broj zarobqenih partizana sa drugih strana za-tvorili su ih u jedan podrum koji je bio pod vodom. Preki sudTakvoskog ~etni~kog odreda, osudio je na smrt 350 partizana, me-|u kojima i svih 80 doteranih iz G. Milanovca. Osu|ene parti-zane je ~etni~ki komandant Ilija Oreq u selu Slovcu predaoNemcima sa 27 sanduka municije, a ovi su oterani u Vaqevo istreqani.

[â~anski odred, str. 234. i 235.]

*

U kwizi „â~anski kraj u NOB – hronologija doga|aja“ go-vori se o zlo~inima izvr{enim nad pripadnicima NOP-a u me-secu decembru od strane okupatorskih jedinica i wihovih sa-radnika.. Tu je zabeleèno:

1. decembar: – GORWA TREPÂ, DOWA TREPÂ. Nema~-ka kaznena ekspedicija u ja~ini od oko jednog bataqona, qoti-}evci koje je pdredvodio poru~nik Pavle Bogi}evi} iz Kni}a isamozvani Pe}an~ev vojvoda Pavle Gu~anin sa oko 15 svojih i 30do 40 ~etnika Draè Mihailovi}a iz ovih mesta opkolili pome-nuta sela, pohvatali i doterali sve mu{karce od 15 do 70 godi-na starosti na mesto Orlovak u Dowoj Trep~i. Iz te grupe pohva-tanih izdvojili su 14 partizaqna i osudili ih na smrt streqa-wem. U toku izdvajawa iz grupe je iza{ao Vasilije Bojovi}, rat-nik iz Prvog svetskog rata, pri{ao nema~kom oficiru, PavluBogi}evi}u i Pavlu Gu~aninu i rekao: „Pustite tu decu, to ni-su komunisti. Ovde sam samo ja komunista. Mene streqajte!“ La-ganim korakom pri{ao je grupi odre|enoj za streqawe i stao naweno ~elo. Pavle Gu~anin je pro~itao smrtnu presudu. Dok su ne-ma~ki oficiri posmatrali, ~etnici i qoti}evci su vr{ilistreqawe. Neposredno pre po~etka streqawa sa gubili{ta suuspeli da pobegnu omladinac Dobrosav Paunovi} iz Dowe Trep-~e i jo{ jedan borac iz Kragujeva~kog NOP odreda.

229

– ÂÂK. 260. nema~ki pe{adijski puk i 113. artiqerij-ski diviozion preduzeli su akciju u predelu â~ka. U ovim ak-cijama u~estvuju i formacije [umadijskog korpusa... Premaovom nema~kom izve{taju zarobqeno je 165 partizana, a jedan jestreqan. [str. 181]

– ÂÂK, G. GOREVNICA. Komandant Qubi}ke ~etni~kebrigade Predrag Rakovi} uspostavio vezu sa dobrovoqa~kim od-redom kojim je komandovao Marisav Petrovi}. êtnici i dobro-voqci zajedno odlaze na teren u selo G. Gorevnicu u ciqu gowe-wa i uni{tavawa partizanskih snaga. [str. 182].

– ÂÂK. Iz Beograda dolaze u â~ak agenti Specijalnepolicije Ilija Haximani} i Du{an Petrovi} i specijalniizaslanik Ministarstva unutra{wih poslova Boì} u ciqupronalaèwa, hap{ewa i isle|ivawa pripadnika NOP-a. [str.182].

– ZEOKE. U prepodnevnim ~asovima grupu boraca â~an-skog NOP odreda koju je vodio Milenko Nik{i} i delove {uma-dijskog NOP odreda napale kod Osnovne {kole jake snage Nema-ca, nedi}evaca i ~etnika i potpuno iz razbile. U ovoj borbi po-ginula su ~etiri borca. Rado{ Vasovi} iz Zeoka, Jeremija San-di} iz Vidove, Du{an Bojovi} iz â~ka i Velizar Radovanovi},pilot BJV, rodom iz Bosne, a raweno nekoliko borca. Posle oveborbe borci su se po mawim grupama rasturili; Nik{i} je sajednom grupom oti{ao u Trnavu, a zatim je pre{ao preko Zapad-ne Morave u qubi}ki srez. Tako je Qubi}ki partizanski bata-qon prakti~no prestao da postoji, izuzev wegovih delova koji suoti{li za Vrhovnim {tabom NOP odreda Jugoslavije u San-xak.[str. 182].

Oko 1. decembra – LISA. Komanda ~etni~kog odreda „Slo-`na bra}a“ izdala letak u kome se, pored ostalog kaè: „Srpskinarode: sreza trnavskog, draga~evskog, moravi~kog, javorskog, po-è{kog i ariqskog. Jedini spasioci va{i to su ~uvena bra}avojvode Mojsilovi} (Sveti Ilija), Javorski i \ura Smederevackoji su u najkriti~nijim momentima spasli Va{e glave, domove,ène i decu, a koji Vas sada pozivaju da bande komunista proka-zujete i iste ne skrivate a svaki onaj koji bude ovo uradio bi}eubijen i cela porodica bi}e uni{tena i ku}a zapaqena... Svakionaj koji bude prikrio komunistu ili wegovo oru`je... bi}e za-klan. Ovo ne smatrajte {alom ve} uzmite kao ozbiqno, a vama jepoznat na{ stra{ni sud koji je nastupio posle vi{e na{ih opo-mena...“ [str. 183].

230

3. decembar – MOJSIWE. êtnici Pavla Gu~anina stre-qali 36 partizanskih boraca koje su Nemci zajedno sa qoti}ev-cima i ~etnicima pohvatali u Ostri, Mr~ajevcima, Bresnici,Katrgi i drugim selima. Sa samog streli{ta uspeo je da pobegnejedan borac. Pred streqawe ~etnici su iz grupe osu|enih izve-li 16-to godi{weg omladinca Velimira Am|eli}a iz Ostre iobe}ali da mu oproste ìvot ako uzvikne: @iveo kraq Petar ££.Umesto toga, on je klicao Sovjetskom Savezu i partizanskoj po-bedi. êtnici su ga vratili u grupu i zajedno sa ostalim, me|ukojima je bio i wegov brat, streqali. êtnici nisu dozvoliliporodicama streqanih da odnesu svoje mrtve, ve} su terali par-tizane iz Mojsiwa da ih sahrawuju, ne na grobqu, ve} na imawi-ma partizana.[str. 184].

– KULINOVCI. Na mestu Mi{ovi}a gaj Nemci streqali47 pripadnika NOP-a koje su ~etnici iz Odreda „Slo`na bra}a“pohvatali u okolini â~ka i predali im. Istog dana u Kulino-va~kom poqu na mestu Vasovi}a ciglana streqana je grupa odpreko 20 pripadnika NOP-a.[str. 186].

– TRNAVA. êtni~ki vojvoda Miloje Mojsilovi} traì odnema~ke komade u â~ku da po{aqe dva kamiona „za prevoz zaro-bqenih komunista koje treba odmah streqati bez ikakvog izgo-vora, odnosno daqeg proveravawa“.[str. 184].

– PAKOVRA]E, PRIJEVOR. êtnici uhvatili partizan-ku u~iteqicu Radojku Filipovi} iz Prijevora, silovali je, tu-kli i pu{~anim cevima rasporili stomak. Radojka je tako u naj-ve}im mukama izdahnula, a ni{ta nije priznala.[str. 184].

5. decembar – RO[CI. Rano izjutra u selo do{ao ~etni~-ki odred koji je predvodio major Manojlo Kora}. Odmah se otpo-~elo sa hvatawem partizanskih boraca i pqa~kawem wihovihku}a. U po~etku akcije ~etnici su streqali borca KonstatinaBelo{evi}a, dok su ostale pohvatali i zatvorili u op{tinskizatvor. U toku dana ve}ina ~etnika je ulazila u zatvor i nemilo-srdno tukla zatvorene partizane. Po presudi prekog ~etni~kogsuda oko 21 ~as streqano je iza op{tinske zgrade deset partizan-skih boraca: Du{an Gavrilovi}, Jelenko Savi}, Slavoqub Kova-~evi} i Veqko Kova~evi} – iz Roàca; Du{an Milivojevi} izJan~i}a; Jovan Trifunovi} iz Prawana; Vukosav Kozoderovi}iz Trbu{ana; Strahiwa Lap~evi} iz Qubi}a; Radovan Petrovi}iz Drenove kod G. Milanovca i jo{ jedan borac iz Kragujevca.Posle streqawa ~etnicu su se veselili, svirali i igrali gaze-}i po krvi i telima stradalih boraca. Sutradan su ovi ~etnici

231

napustili selo po{to su prethodno, u ciqu odràvawa reda imira, formirali mesnu ~etni~ku jedinicu, ~iji je komandantbio Dragutin Babovi}, u~iteq iz Cagawa. [str. 186].

– ÂÂK. Nema~ke jedinice 260. i 268. pe{adijskog puka113. divizije zarobile i odmah streqale u Kulinovcima 51 pri-padnika NOP-a. Prema nema~kom izve{taju uhva}en je i koman-dir Tre}e ~ete partizanskog bataqona.[str. 186].

6. decembar – TRNAVA. êtni~ki vojvoda Miloje Mojsilo-vi} kod Proti}a bunara streqao Obrena @ivkovi}a, komandiraPrve trnavske partizanske ~ete, i borca Bogdana Suboti}a.[str.186].

– MRSA]. êtnici opkolili Radoslava – Rada Azawca,komesara Prve trnavske partizanske ~ete, i Desimira Kaplare-vi}a, komesara Tre}e trnavske partizanske ~ete. Kaplarevi} jepoginuo, a Azawac je uhva}en. Posle toga ~etnici su pohvataliDesimirovu bra}u i oca i jo{ jedan broj pripadnika NOP-a ioterali ih u ~a~anski zatvor. [str. 187 i 188].

– ÂÂK. U Vojnotehni~kom zavodu formiran i otpo~eo saradom nema~ko-qoti}evsko-~etni~ki preki sud na ~elu sa istak-nutim qoti}evcem i sve{tenikom Dragutinom Buli}em. U istovreme formirana su tri odeqewa: A odeqewe – u kome su se nala-zili zatvorenici koji jo{ nisu bili isle|eni; B odeqewe – ukome su bili zatvorenici osu|eni na batine i u logore; C odeqe-we – u kome su bili zatvorenici osu|eni na smrt. êtnici suosu|enim udarali batine. Me|u batina{ima su se isticali zlo-glasni Milisav Radovi} iz Qubi}a, Budimir Stanaojevi}-ûq-ko iz â~ka i drugi. Oni su osu|enim udarali pored odre|enih25 jo{ po deset batina govore}i: „Ovo je dodatak za izbeglice“.[str. 189].

7. decembar – TRBU[ANI. U no}i izme|u 6. i 7. decembra~etnici na ~elu sa @arkom Bori{i}em pohvatali na prevarudevet partizanskih boraca koji su bili do{li svojim ku}ama.Posle strahovitog i svirepog mu~ewa streqali su ih na grani-ci izme|u Trbu{ana i Prijevora oko jedan ~as 7. decembra. Stre-qani su: Du{an Mi}ovi} i wegov sin Miodrag, Qubinko Kova-~evi}, Dragoslav Petrovi} i @ivorad Bogdanovi}, borci Prvequbi}ke partizanske ~ete; Milivoje Sari} i Jeremija Karavi-di}, borci Posadne ~ete u â~ku; @ivana Bori{i} i Slavi{aLu~i}, omladinski rukovodioci. [str. 187].

– ÂÂK. êtnici uhvatili Sima Uro{evi}a, komandiraTre}e qubi}ke partizanske ~ete, i Vu~i}a Petrovi}a, komandi-

232

ra êtvrte qubi}ke partizanske ~ete, i za raspisanu nov~anunagradu Nedi}eve vlade predali Nemcima koji su ih streqalikod Vojnotehni~kog zavoda. [str. 187].

– MILI]EVCI, ÂÂK. Grupa ~etnika opkolila u Mi-li}evcima Milenka Nik{i}a i wegovog pratioca Ne{a Jovano-vi}a. Da ne bi pali ìvi u ruke neprijatequ, Nik{i} je akti-virao ru~nu bombu od koje su obojica poginuli. Wihova tela ne-prijateq je izloìo na Velikoj pijaci u â~ku. [str. 187].

– ÂÂK. Po nare|ewu nema~ke komande Gradsko pogla-varstvo je preko dobo{a naredilo da sva lica od 15 do 60 godinado|u i jave se u Vojnotehni~ki zavod radi dobijawa legitimaci-je. U istom nare|ewu nagla{eno je da je grad blokiran i da }esvaki onaj koji bude poku{ao da beì biti uhva}en. Oko 13 ~aso-va u Zavodu je bilo zatvoreno oko 5.000 gra|ana. Odmah zatim bi-la je formirana „komisija od uglednih gra|ana“, koju su sa~i-wavali Nemci, qoti}evci, nedi}evci i ~etnici, koja je vr{ilaizdvajawe partizana i wihovih saradnika. Na ~elu ove komisi-je bili su jedan nema~ki vi{i oficir i major BJV Vojin Ratko-vi}. Komisija je bila postavqena u jednu vrstu i svi zatvorenimorali su pro}i ispred we gledaju}i pravo u o~i ~lanovima ko-misije koji su govorili za svakog kome pokretu pripada. Dovoq-no je bilo da samo jedan od wih kaè da je neko bio partizan, pada bude izdvojen u posebnu grupu. Oni koji nisu bili izdvojenipu{teni su ku}ama. Pred sam po~etak rada „komisije uglednihgra|ana“, iz prostorija Zavoda izvedena je tr~e}im korakom i naobli`wem strati{tu streqana grupa od oko 50 partizanskih bo-raca. U ovoj grupi bio je i komandir êtvrte qubi}ke partizan-ske ~ete Vu~i} Petrovi}. U toku no}i oko 23 ~asa, u blizini Za-voda, na mestu Vasovi}a rupe, streqana je jo{ jedna grupa od oko70 partizanskih boraca koji su bili doterani iz gu~kog zatvora.

– SLATINA, ZABLA]E. êtnici uhvatili komesara Dru-ge trnavske partizanske ~ete Milorada Maxarevi}a iz Slatine.Posle strahovitog mu~ewa i maltretirawa ubio ga je u Zabla}uSpasoje Dilpari}, komandir ~etni~ke ~ete iz Viqu{e. [str. 190]

– JE@EVICA, ZABLA]E, ÂÂK. U selu Jeèvici, namestu Dolovi, ~etnici uhvatili politi~kog komesara â~an-skog NOP odreda Ratka Mitrovi}a. Grupa koja je uhvatila nijega prepoznala te je on gotovo uspeo da se pomo}u la`ne legitima-cije izvu~e, ali u tom momentu je stigao komandir Gora~i}ke~etni~ke ~ete Nastas Spasojevi} koji je prepoznao Ratka. êtni-ci su ga tada vezali, doterali u Zabla}e i zatvorili u kafanu

233

Jani}ija Popovi}a, gde se ve} nalazila grupa od oko 130 pripad-nika NOP-a. Sutradan su ga predali Nemcima koji su ga sprove-li u zatvor u â~ak. [str. 190].

10. decembar – ÂÂK. U izve{taju nema~kog vojnog zapo-vednika u Srbiji upu}enom zapovedniku oruàne sile za Jugoi-stok kaè se: „Pri poteri u â~ku i okolini streqano 32 komu-nista, uhva}eno 187. êtnici, koji su odani vladi, ubili su biv-{eg komunisti~kog komandanta mesta u â~ku i uhvatili komu-nisti~kog komesara....“ [str. 190].

– PRISLONICA. Po nare|ewu Tre}eg dobrovoqa~kog od-reda u selu sazvan zbor na koji su morali da do|u svi odrasli mu-{karci. Na zboru je izvr{eno izdvajawe pripadnika NOP-a.Tom prilikom izveden je Milutin \okovi}, koji je bio predsed-nik seoskog narodnooslobodila~kog odbora. Na pitawe jednogNedi}evog oficira ko ga je izabrao za predsednika Milutin jeodgovorio: „Izabrao me je narod“. Zatim je isti oficir postaviopitawe prisutnim da li je to istina. Narod je }utao, a on je re-volvera{kim hicem prekinuo ti{inu i ìvot Milutina \oko-vi}a. [str. 190].

11. decembar – ÂÂK. Na Velikoj pijaci Nemci i izdaj-nici obesili politi~kog komesara â~anskog NOP odreda Rat-ka Mitrovi}a o stub razglasne stanice preko koje je on doneda-vano pozivao narod u borbu protiv okupatora i doma}ih izdajni-ka. Umro je herojski prkose}i neprijatequ. Wegove zadwe re~ibile su: „@ivela majka Rusija“, „@ivela majka Srbija“. [str.191].

– ÂÂK: U operacijskom dnevniku 113. nema~ke pe{adij-ske divizije od 1. oktobra 1941. do 12. januara 1942. pi{e: „260.pe{adijski puk jednim bataqonom izvr{io je dve akcije u pre-delu â~ka i tom prilikom zarobio 47 partizana i 4 komunista.261 pe{adijski puk zarobio je 15 komunista. Kao plen je priku-pqeno: 1 laki mitraqez, 136 pu{aka, 3 pi{toqa, noèva i 8.100metaka pe{adijske municije. Od ovih komunista koji su ju~e za-robqeni, posle temeqnog saslu{awa streqano je 34.“ [str. 191].

– SAVINAC. Nedi}evske snage opkolile 23 partizanskaborca i posle kra}e borbe zarobile ih, osudile na smrt i streqa-le. [str. 191].

– ÂÂK. Predstojni{tvo gradske policije uputilo ras-pis svim nadle{tvima u kome pi{e: „U neprekora~ivom roku od48 sati od danas, izvolite dostaviti mi spisak svih pot~iwenihvam ~inovnika i ostalih slu`benika, koji su bili upisani u

234

komuniste (partizane), i koji su aktivno sara|ivali sa wima, ipotpomagali wihovu akciju bilo to u moralnom, ili materijal-nom pogledu.“ [str. 191].

18. decembar – PRAWANI. Nadmo}nije snage nedi}evaca i~etnika napale su grupu od oko 22 borca â~anskog NOP odredai razbile je. U ovoj borbi zarobqen je komandant pozadine za srezqubi}ki Dragan Bojovi}, koji je predat Nemcima. [str. 195]

19. decembar – TRNAVSKI SREZ. Nemci, nedi}evci i ~et-nici izvr{ili blokadu svih sela, pohvatali veliki broj pri-padnika NOP-a i oterali ih u Vojnotehni~ki zavod u â~ak, gdeim je sudio preki vojni sud. [str. 195].

25. decembar – G. GOREVNICA, ÂÂK. êtnici uhvati-li partizanskog borca Milutina Toromana i posle zverskog mu-~ewa (boli ga {ilom i kamama, vezivali mu ruke bodqikavomìcom) oterali ga bosog po snegu u â~ak i predali Nemcima,koji su ga streqali u Vojnotehni~kom zavodu. [str. 195].

28. decembar – JEZDINA, PAKOVRA]E, ÂÂK. êtniciPakovra}kog odreda oterali iz Jezdine u Parmenac sedam parti-zanskih boraca i pripadnika NOP-a. Posle saslu{awa, tu~e imaltretirawa pustili su ku}i jednog, a ostale su predali Nem-cima koji su ih oterali u â~ak. Po presudi prekog suda streqa-ni su kod Vojnotehni~kog zavoda: Radoslav Markovi}, SlavomirStefanovi}, Radomir Josipovi} i Miloje Jevremovi}, a dvojicasu oterana u logor na Bawicu. [str. 195 i 196].

– ÂÂK. Posle presude prekog suda grupa od preko 100pripadnika NOP-a oterana u logor na Bawicu. [str. 196]

29. decembar – ÂÂK. Po presudi prekog suda 268. nema~-ke pe{adijski puk streqao ~etiri pripadnika NOP-a. Istog da-na streqano je jo{ 50 pripadnika NOP-a. [str. 196].

30. decembar – QUBI]. Me|u brojnim zatvorima u kojimasu mu~eni partizanski borci i wihovi saradnici posebno je biopoznat ~etni~ki zatvor na Suvom Bregu i Qubi}u. U masakrira-wu i mu~ewu pripadnika NOP-a naro~ito se isticao policij-ski agent Milan Vaqevac. Tako su 30. decembra on i Mladen –Mla|o Radovi} iz Qubi}a u{li u pomenuti zatvor i po~eli damaltretiraju i mu~e zatvorene borce. Izdvojili su Blagoja Ni-koli}a iz D. Gorevnice, Milomira Por~i}a izh Katrge i Milo-rada T. Trifunovi}a iz Prawana i na wih se bacili kao zveri.Tukli su ih ispruènim {akama po grlu, pu{~anim cevima improvaqivali utrobe, prebili im noge, lomili ruke i vadilio~i. Milan Vaqevac je vodio sa sobom svoga sestri}a, 14-to godi-

235

{weg de~aka, koji je davio onesve{}ene borce. Kada su ih takoumorili, Vaqevac ih je sekiricom isekao. Wihova tela su ba~e-na u obli`wu baru koja se u toku no}i smrzla. Sutradan su pre-ìveli borci u zatvoru naterani da o~iste sekiricu na kojoj jebila krv i delovi qudskog mesa. Pretukli su i Milana Kuzmano-vi}a, komandira komore êtvrte qubi}ke partizanske ~ete, kojije posle nekoliko dana umro od posledica batiwawa. [str. 196].

Decembra – PRAWANI, LEU[I]I. Uhva}ene partizan-ske borce i wihove saradnike i porodice mu~ili i zlostavqali~etnici. U zlostavqawu su se posebno isticali Radovan Toli} –Canovac, Dragutin – Drago Jeremi}, predsednik op{tine, i Bra-nislav Markovi}, komandant sela. Formiran je zatvor u podru-mu kafane u Prawanima. Prilikom dovo|ewa u zatvor bio je „za-kon“ da se svakom li{enom slobode odmah udari 25 batina. Kakosu Toli} i wegovi jednomi{qenici voleli da piju i orgijaju, tosu u svako doba no}i i dana upadali pijani u zatvor i tukli za-tvorenike po svojoj voqi. Ve}inu zatvorenih devojaka i èna suizvodili no}u i silovali. Uhap{ene su predavali Nemcima, ko-ji su ih ve}inom streqali. [str. 196].

Decembra – DOWA TREPÂ. Samozvani Pe}an~ev vojvodaPavle Gu~anin ubio pripadnika NOP-a Radoja Bojovi}a kamomkroz usta. [str. 197].

Decembra – ÂÂK. U gradu formirana ~etni~ka Koman-da mesta ~iji je komandant bio Radi{a êkovi}, a oficir za ve-zu izme|u Nemaca i ~etnika bio je Ladislav Cvenkl, potporu~-nik BJV. [str. 197].

Kraj decembra – ÂÂK. Odlukom Ministarstva unutra-{wih poslova Nedi}eve vlade formirana Anketna komisija zaispitivawe i privo|ewe politi~e opredeqenosti dràvnih ~i-novnika u vremenu od 1. oktobra do 1. decembra 1941. godine. Sveone za koje se utvrdi da su ma koliko pomagali ili bili vezaniza NOP, komisija je predlagala da se otpuste iz slu`be. Predsed-nik ove komisije bio je Kosta Mihailovi}, profesor iz â~ka, ajedan od wegovih ~lanova bio je Milo{ Antonijevi}, predsed-nik Gradskog poglavarstva. Pored ove oformqena je i na èle-znici posebna komisija za ispitivawe krivica èlezni~kogosobqa.

Ove dve komisije su u toku 1941. i po~etkom 1942. godineispitale politi~ku pripadnost svih ~inovnika i ustanovile daih je u NOP-u u~estvovalo 450. Od toga broja su predloìle Mi-nistarstvu unutra{wih poslova da se 112 ~inovnika otpusti

236

bez prava na povratak u dràvnu slu`bu, a da se svi ostali pre-meste iz ovog kraja. Predlozi komisija za otpu{tawe iz slu`besu u potpunostiusvojeni, a predlozi za preme{tawe samo deli-mi~no.

[â~anski kraj u NOB – hronologija doga|aja, str. 181–197]

SVIREPA UBISTVA

Uobi~ajeno je bilo da se pre usmr}ewa boraca nad wima vr-{i svirepo mu~ewe. O tim mu~ewima postoje mnogi zapisi, ko-ji Davidovi} i Timotijevi} nisu hteli koristiti, jer bi mo-`da tako dali druga~iju sliku tog te{kog vremena. Zbog togaukazujemo na samo u dva slu~aja kako su borci NOR-a mu~eni isvirepo ubijani.

U kwizi „Draga~evo“, Radovana M. Marinkovi}a, Tomisla-va Proti}a i Jovana Radovanovi}a opisan je na~in usmr}ewa uno}i izme|u 24. i 25. novembra 1941. godine Milana Bate Janko-vi}a i Rada Preli}a, na Vencu, po zlu ~uvenom, u selu Lisi. Tuse kaè:

Sedam dana po{to su dovedeni na Venac, jedne no}i su ihizveli iz zatvora... Uskoro su se ~uli povici: „@ivela Komuni-sti~ka pa?rtija!, „@iveo Sovjetski Savez!“, zatim je jedan pu-caw prekinuo sve glasove. Prema se}awu qudi, to su bile Janko-vi}eve re~i, a to je potvrdio i Milan Mili}evi}, sin Mili}ev,komandir ~ete koja je u~estvovala u klawu Rada Preli}a. Janko-vi}a je zaklao ~etnik Milo{ Bojovi}, zvani âruga iz Prili-ka... Posle zavr{enog klawa, koqa{i su oti{li da se pohvale„vojvodama“ koji su tada bili na pijanci, jer je, navodno, neko od„vojvoda“ slavio toga dana. Prilikom raportirawa, jedan od ko-qa{a olizao je no`, koji je bio krvav. Sutradan su ih zakopalipod kontrolom ~etni~ke straè i tada je \ur|e Petkovi} iz Go-ra~i}a skinuo ~asovnik sa Rada Preli}a, a Gvozden [uluburi}iz Lise – prsten sa Batove ruke. Jedan ~etnik skinuo je pantalo-ne sa Rada Preli}a i obukao ih.

[Draga~evo, str. 282.283, svedo~ewa Ilije Bratowi}a, Svetozara Mi}ovi}a,Nikole [uluburi}a, Radomira Zlati}a i Slava Obrenovi}a, dokument kodautora te kwige]

237

*

Autori publikacije „Delatnost neprijateqskih snaga u~a~anskom okrugu“ napravi{e kratak osvrt mu~ewa partizanau zatvorima na Savincu i Prawanima u decembru 1941. godine.Tu se kaè:

Streqawa su vr{ena svuda. Selo Braji}i je postalo te{komu~ili{te. Zverstvima ~etni~kog komandanta Ilije Oreqa ipoznatih koqa{a Borovwak Milojka iz Brezne, Maksimovi}Milorada iz Uìca, ûtovi} Sretena iz Prawana i drugih, ni-je bilo ravnih. Podrum zadru`ne zgrade u Braji}ima sluìo je~etnicima kao prihvatni zatvor. Prvi zatvorenik u wemu bio jejedan inèwer koga su ~etnici uhvatili, zatvorili i zverskimu~ili, a potom istog dana izveli i streqali na ~uvenom mu~i-li{tu – streli{tu Drenov Vrh. U ovaj zatvor u kome je usled ki-{e bila voda oko 40 sm, dok su partizani vodili borbu sa Nemci-ma, ~etnici su hvatali razoruàvali i dovodili partizanskekurire, patrole i mawe grupe, a kasnije po povla~ewu partizanasa ovog terena, uhva}ene borce, wihove porodice, saradnike i po-maga~e. Ta~an broj lica koja su pro{la kroz ovaj zatvor smatrase da ni sami ~etnici nisu znali, ali se zna da je ovo bilo pra-vo mu~ili{te i klanica. Zatvorenike su batinali i prebijali,dovodili u polumrtvo stawe, a zatim izvodili i streqali. U pr-vo vreme streqawe je bilo u mawim grupama raspore|enim premakvalifikacijama, dok kasnije zbog ve}eg priliva uhap{enih,koji broj nije mogao biti primqen u zatvor, streqawa su vr{e-na bez ikakve kategorizacije, samo je bilo obavezno da svi onikoji su li{eni slobode pro|u kroz podrum sa vodom bar jednuno}, a potom na streqawe. O~evici tvrde da su zatvorenici uovom zatvoru, pakovani u stavu mirno sve dok je i jedan mogaostati unutra. Gledali su ujutru kada se otvore vrata, to je izgle-dalo usled zagrevawa vode od tela zatvorenika, kao parni kotao.êtnici su na Drenovom Vrhu u Braji}ima, naro~ito u prvo vre-me vr{ili ubistva batiwawem i tu~om, a zatim formalno stre-qali. Kakva su bila zverska mu~ewa vidi se i po tome, {to se po-sle svr{ene akcije nalazila masa kostiju i kose u {umi, ne sa-mo gde je vr{eno streqawe, ve} i u bliòj okolini. Smatra se daje na zverski na~in ubijeno oko 150 qudi na Drenovom Vrhu, oko100 u Ravnoj Gori i 50 u Ko{tuni}ima, a da je komandant Oreqpredao Nemcima u Vaqevu 300 zarobqenika, koje su Nemci stre-qali, za{to je na ime usluga dobio 27 sanduka municije.

238

Krajem novembra 1941. godine ~etnici su stupili u akciju ~i-{}ewa terena od pripadnika, pomaga~a i simpatizera NOP uPrawanima. Ispred prawanske ~ete ~etnika DM, ovu ulogu uze-li su na sebe Toli} Radovan „Canovac“, komandant mesta, Jere-mi} Drago predsednik op{tine, i Markovi} Branislav, koman-dant sela. Komandant mesta (Prawani – Leu{i}i), Toli}, pozna-ti koqa{, po~eo je masovno hap{ewe sa svojim ~etnicima svihlica koja su bila pripadnici NOP-a i wihovih simpatizera ipomaga~a. Formirala je priveremeni zatvor u podrumu Prawan-ske kafane. Prilikom dovo|ewa u ovaj zatvor bio je „zakon“ dase svakom li{enom slobode odmah udari 25 batina. Kako je Toli}voleo da pije i orgija sa svojim ~etnicima, to su u svako doba no-}i i dana upadali u zatvor pijani i tukli zatvorenike po svojojvoqi. Zatvorenici su dobijali batine prema svojoj fizi~kojkondiciji, tu~eni su sve dotle dok ne padnu u nesvest. Prilikomsaslu{awa nastavqalo se sa tu~om, a posebno nad onim za koje seznalo da su ~lanovi partije (slu~aj sa Luki} Mili}om iz Leu-{i}a kome su pri batiwawu otpadali komadi mesa, a posle tu~esmatraju}i da ne moè preìveti odvukli su ga kolima ku}i).Svaki je prilikom ispitivawa „po zakonu“ morao da dobije po25 batina, pa i vi{e. One koji su se pre nego {to dobiju 25 bati-na onesvestili pu{tali su ih da se povrate, pa ~ak u tome im po-magali, a potom nastavqali sa batiwawem.

[SUP â~ak, Gra|a za monografiju ~a~anskog ratnog okruga – Delatnostneprijateqa, elaborat]

DOKUMENT IZDAJE

NAÊLNIK SREZA TERA U SMRT SVOJE SUGRA\ANE

Kragujevac

Po priloènom spisku {awe se u logor 51 lice, koji su zavreme trajawa komunisti~ke akcije pripadali redovima ovih, iza koje nema garancije da u datom momentu opet ne bi pristupi-li komunisti~kim redovima u ciqu razorne akcije.

Na~elstvo sa svoje strane skre}e naro~itu pa`wu na ovalica: Powavi} @ivomira iz sela Brusnice, Nedeqkovi} Qubi-sava iz sela Leu{i}a, Carevi} M. @arka iz sela Velere~i, Iva-novi} Grujicu, iz Bato~ine, @iòvi} Jevrema iz sela Gu~i}a,Ogwenovi} @ivka iz sela Gorwe Crnu}e, Mladenovi} Mihailaiz Dudovice, Mili}a Luki}a iz sela Leu{i}a, Rakovi} Tiosava

239

iz sela Ozrema, Jevtovi} Miloja, iz sela Brusnice stalno nasta-wenog u Br|anima, Prodanovi} Radosava iz sela Leu{i}a, \or-|evi} Boìdara iz sela Dowe Vrbave, Nedi}a Vladimira Vlajkaiz Qiga, Blagojevi} Persu iz Brloga, Nedeqkovi} Damwana izVelere~i, Kozodera Sre}ka iz sela Brezne, Mijatovi} Miloja izsela Luwevice, Todorovi}a Ostoju iz sela Svra~kovaca, Vidoje-vi}a Miloja iz sela Luwevice, Andri} Miodraga iz sela Prawa-na, Jevtovi} Radomira iz sela Leu{i}a, Nedeqkovi} Stevana izsela Leu{i}a, Mirkovi} Dragi{u iz sela Ko{tuni}a, Ursuli}Du{ana iz sela Br|ana, Simi}a Petra, trgovca iz Qiga i Mile-ti}a @ivomira iz sela Qutovnice.

Ukoliko bi se koji od napred imenovanih na{ao na slobo-di u momentu kada bi akcija komunista ponovo otpo~ela ne is-kqu~uje se mogu}nost da svaki od napred navedenih pristupiovoj akciji i pomogne je. Ovako ube|ewe na~elstvo je steklo po-znavawem rada imenovanih za vreme komunisti~ke akcije, kojusu svesrdno pomagali za celo vreme trajawa.

Sreski na~elnikV. Mihailovi}, s.r.

Zamenik komandanta logora u Kragujevcu, polaze}i odugleda ovih qudi nije verovao da su svi oni u~estvovali u par-tizanskim akcimama, pa je svojim aktom traìo:

... da sreski na~elnik sreza takovskog pruì dokaze za op-tu`bu protiv navedenih lica u priloènom spisku, jer imaosnova podozorewu da je sreski na~elnik, teraju}i qude u zatvori u smrt, imao nameru da sebe na jedan kukavi~ki na~in predsta-vi kod nema~kih vlasti kao ispravnog predstavnika srpskihvlasti.

[Radisav Nedeqkovi}, Zapisi i se}awa, str. 221.223]

Kao odgovor na primedbe uprave logora, na~elnik sreza jeposlao pedantno napisane karakteristike za svakog pojedina~-no. A sresko na~elstvo je dobro poznavalo sve ove qude.

S P I S A K

Lica koja se sprovode u logor u Kragujevcu, prema nare|e-wu Ministarsva unutra{wih poslova – odeqewa za dràvnu za-{titu 3. br. 14571/1941, a u vezi raspisa {taba rudni~ke grupeodreda Pov. br. 460 od 18. decembra 1941. godine.

240

1. Powavi} @ivomir, Brusnica, srez takovski, zemqo-radnik.

Idejni komunista za vreme komunisti~ke akcije u~estvo-vao u wihovim redovima sa oru`jem i borio se protiv srpskeoruàne sile i ~etnika. Komunisti~ke redove napustio u po-sledwem momentu. Smatra se vrlo opasnim.

2. Veskovi} Vladan, Ko{tuni}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Pripadao je komunisti~kim redovima i sa oru`jem u~e-stvovao u borbama protiv ~etnika. Ostao je u redovima komuni-sta do wihovog raspada.

3. Nedeqkovi} Qubisav, Leu{i}i, srez takovski, zemqo-radnik.

U samom po~etku komunisti~ke akcije pri{ao wihovimredovima sa oru`jem po svojoj voqi. U~estvovao u borbama i po-magao svestrano komunisti~ke redove. Kod ku}e bi bio i danasopasan.

4. Mirkovi} Vladan, Luwevica, srez takovski, zemqorad-nik.

Za vreme trajawa komunisti~ke akcije bio vrlo aktivan.Protivnike komunisti~kih redova zlostavqao batiwawem. Akti-van borac sa pu{kom. Opasan i sada kada bi se na{ao na slobodi.

5. Cerovi} M. @arko, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik.

Pomagao komunisti~ku akciju u samom po~etku. Docnijebio borac sa pu{kom. Wegov brat Du{an isto tako aktivan, na-lazi se u logoru. Opasan i daqe ukoliko bi bio na slobodi.

6. Ivanovi} M. Grujica, Bato~ina, srez kragujeva~ki, ze-mqoradnik.

Za vreme komunisti~ke akcije umi{qeno je pomagao. U~e-stvovao u svim borbama kao borac sa pu{kom. Opasan ukoliko bise na{ao na slobodi.

7. @iòvi} Jevrem, Ru~i}i, srez ka~erski, zemqo-radnik.

Trajno i aktivno propagirao komunisti~ku ideju kod svo-jih seqaka savetuju}i ih da stupe u wihove redove. Utvr|eno jeda je imao veze sa ozlogla{enim Brankom Raki}em, vo|om komu-nisti~kih bandi u srezu takovskom preko kurira. Opasan ukoli-ko bi se na{ao na slobodi.

8. @iòvi} J. Milica, Ru~i}i, srez ka~erski, zemqorad-nica.

241

Trajno i aktivno pomagala komunisti~ku akciju odràva-ju}i vezu sa Brankom Raki}em, vo|om komunista u srezu takov-skom. Opasna ukoliko bi se na{la na slobodi.

9. Ogwenovi} @ivko, G. Crnu}a, srez takovski, zemqo-radnik.

Za vreme komunisti~ke akcije bio u wihovim redovima saoru`jem. Prema gra|anima svoje op{tine bio drzak i opasan.Istakao se u pretwama prema onima koji nisu pri{li wihovimredovima. Ina~e poznat kao aramba{a. Opasan i danas kada bi sena{ao na slobodi.

10. Mladenovi} Mihailo, Dudovica, srez kolubarski, ze-mqoradnik.

Aktivan komunista i kao takav bio opasan za vreme traja-wa wihove akcije.

11. Luki} Mili}, Leu{i}i, srez takovski, zemqoradnik. Idejni komunista i opasan propagator komunisti~ke ide-

je. Komunisti~ku propagandu sprovodi vi{e godina. Po mir ibezbednost opasan.

12. Rakovi} Tiosav, Ozrem, srez takovski, zemqoradnik. Propagator komunisti~ke ideje u svome selu i celom svo-

me kraju. U vreme komunisti~ke akcije vrbovao je omladinu zawihove redove, a sam im pristupio dobrovoqno. Opasan ukolikobi ostao na slobodi.

13. Todorovi} Predrag, Svra~kovci, srez takovski, zemqo-radnik.

Pripada porodici Todorovi}a iz sela Svra~kovaca koja jeu prvim danima pomagala akciju ozlogla{enog Raki}a. Samuìvao poverewe kod ovog ~oveka i svr{avao poslove u wegovoime. Upu}en potpuno u celu organizaciju. Dva brata iz famili-je ima u {umi, Vrlo opasan ukoliko se na|e na slobodi.

14. Lazarevi} Qubisav, Ozrem, srez takovski, zemqo-radnik.

Kao pristalica komunisti~ke ideje vr{io organizacijuza wihove redove. Za vreme komunisti~ke akcije bio vrlo akti-van u vrbovawu omladinaca. Opasan ako bi se na{ao na slobodi.

15. Uro{evi} Gvozden, Svra~kovci, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivno sa oru`jem u~estvovao u borbama i drugim komu-nisti~kim akcijama. Naklowen wihovoj ideji, te je opasan akobi se na{ao na slobodi. Zna izvr{ioca smrtne kazne nad Bori-vojem Bajkovi}em, ànd. podnarednikom. Me|u prvima se odmet-

242

nuo sa Raki}em u {umu. Sada se nalazi u £H odredu Srpske oru-àne sile u Kragujevcu.

16. Lazi} Dragoqub, Svra~kovci, srez takovski, zemqo-radnik.

Svojevoqno pristupio komunisti~kim redovima i za vre-me akcije bio pod oru`jem. Opasan ako bi se na{ao na slobodi.

17. Jevtovi} Miloje, Brusnica, srez takovski, kafexija uselu Br|anima, sreza qubi}kog.

Idejni komunista i kao takav organizator komunisti~kihredova i akcija koje su komunisti preduzeli. Vrlo opasan ako bise na{ao na slobodi. Ro|eni brat Petra Jevtovi}a, penz. i opa-snog komuniste koji se i danas nalazi u bekstvu.

18. Prodanovi} Radoslav, Leu{i}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Opasan komunista i kao takav u wihovim redovima iakoslabo pismen bio je komandir partizanske ~ete u borbama sa ~et-nicima. Vrlo opasan ako se na|e u slobodi.

19. \or|evi} Boìdar, Dowa Vrbava, srez takovski, svr{e-ni {ak sredwe poqoprivredne {kole.

Me|u prvima se odmetnuo sa Brankom Raki}em, vo|om ko-munisti~kih bandi u srezu takovskom. Docnije bio glavni in-tendant za komunisti~ki bataqon. Opasan ako bi se na{ao u slo-bodi.

20. Nedi} Vladimir, Qig, srez ka~erski, radnik. Opasan idejni komunista. Aktivan borac u svim razornim

komunisti~kim akcijama. Vrlo opasan ako bi se na{ao u slo-bodi.

21. Blagojevi} Persa, Brlog, Oto~ac, doma}ica. Komunistkiwa i aktivni pomaga~ wihovih razornih ak-

cija. Supruga komandanta 1. revolucionarnog {umadijskog bata-qona Milana Blagojevi}a. Vrlo opasna ukoliko bi se na{la naslobodi.

22. Mari} Vojimir, Kragujevac, srez kragujeva~ki, obu}ar. Svojevoqno pri{ao redovima komunista i za vreme akcije

bio pod oru`jem. Opasan ukoliko bi se na{ao u slobodi.23. Lazarevi} Mali{a, Ozrem, srez takovski, zemqoradnikPripadao komunisti~kim redovima i za vreme borbi nosio

pu{ku. Opasan ako bi se na{ao u slobodi.24. Joksi} Jovi{a, Ozrem, srez takovski, zemqoradnik. Svojevoqno pri{ao redovima komunista i za vreme akcije

bio pod oru`jem. Opasan ukoliko bi se na{ao u slobodi.

243

25. Todorovi} Milisav, Svra~kovci, srez takovski, zemqo-radnik.

Svojevoqno pri{ao redovima komunista. Pripada porodi-ci iz koje su togovo svi pristupili u ove redove i dvoje od wihjo{ se nisu vratili iz {ume. Opasan ukoliko bi se na{ao naslobodi.

26. Nedeqkovi} Damwan, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivni saradnik komunista. I pre komunisti~ke akcijepodràvao wihovu ideju. Vrlo opasan ukoliko bi se na{ao naslobodi, jer bi im bez sumwe i daqe sluìo.

27. Petrovi} Slavoqub, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik.

Borio se u redovima partizana sa pu{kom, te bi ga trebalodràti u logoru do uni{tewa komunisti~ke akcije.

28. Veqkovi} Aleksandar, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik. Borio se u redovima partizana sa oru`jem, te ga dràtiu logoru do uni{tewa komunisti~ke akcije u Srbiji.

29. Radojevi} Du{an, Luwevica, srez takovski, zemqorad-nik.

Borio se u redovima partizana sa oru`jem i za vreme wi-hove vladavine bio vrlo opasan. Ukoliko bi se na{ao na slobodiopasan bi bio po stanovni{tvo celog kraja, te ga dràti u lo-goru.

30. Paunovi} Borivoje, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik.

Borac sa pu{kom u redovima partizana i nema garancijeda ovo ne}e ponoviti, te ga dràti u logoru dok se akcija komu-nista u Srbiji potpuno ne ugu{i.

31. Talovi} Sreten, Brezna, srez takovski, zemqoradnik. Svojevoqno pristupio redovima partizana kao borac sa

pu{kom i nema garancije da ovo ne ponovi, te ga dràti u lo-goru.

32. Kozoder Sre}ko, Brezna, srez takovski, zemqoradnikKomunista i u~esnik u svim komunisti~kim akcijama.

Opasan ukoliko bi se na{ao na slobodi.33. Mijatovi} Milan, Luwevica, srez takovski, zemqo-

radnik. Idejni komunista i pomaga~ organizacije komunisti~kih

redova. Ku}a imenovanog sluìla je za odràvawe konferenci-ja komunisti~kih pripadnika, gde su dono{ene odluke o radu i

244

kao magacin za pqa~kane stvari. Bio u obave{tajnoj slu`bi ivaìo u wihovim redovima kao istaknuti pristalica komuni-sti~ke ideje. Vrlo opasan.

34. Mijatovi} Cvetko, Brezna, srez takovski, zemqo-radnik.

Svojevoqno napustio redove ~etnika i pri{ao komunisti-ma. Borac sa pu{kom, te ga dràti u logoru sve dok se komuni-sti~a akcija potpuno ne ugu{i.

35. Todorovi} Ostoja, Svra~kovci, srez takovski, zemqorad-nik.

^lan komunisti~ke porodice Todorovi} i kao takav u~e-stvovao u organizovawu komunista. Zapaèn svojim ilegalnimradom i pre pada Gorweg Milanovca u komunisti~ke ruke i zbogovoga bio u zatvoru. Opasan ukoliko bi bio pu{ten iz logora.

36. Vidojevi} Milivoje, Luwevica, srez takovski, zemqo-radnik.

Idejni komunista i kao takav pomagao razornu komuni-sti~ku akciju u srezu. Vrlo opasan.

37. Ristivojevi} Dragomir, Vrn~ani, srez takovski, ze-mqoradnik.

Svojevoqno pristupio komunisti~kim redovima i bio bo-rac sa pu{kom. Opasan ukoliko bi se na{ao na slobodi.

38. Andri} Miodrag, Prawani, srez takovski, piqar. Idejni komunista i kao takav napustio posao u Beogradu

da bi se na{ao u komunisti~kim redovima i borio se za ideju.Vrlo opasan.

39. Tomovi} Milutin, Ko{tuni}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivan borac sa pu{kom u redovima partizana i nema ga-rancije da ovo u danom momentu ne ponovi, te ga dràti u lo-goru.

40. Jevtovi} Radosav, Leu{i}i, srez takovski, zemqorad-nik.

Pripada komunisti~koj porodici i komunisti~ke redoveaktivno je pomagao, te ga u logoru dràti dok komunisti~ka ak-cija traje.

41. Jevtovi} Radomir, Leu{i}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivni u~esnik u borbama na strani komunista zajedno sasinom, koji je poginuo. Vrlo opasan ukoliko bi se na{ao na slo-bodi.

245

42. Todorovi} Milisav, Svra~kovci, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivan borac sa pu{kom na strani komunista. ^lan komu-nisti~ke porodice Todorovi}a. Opasan ukoliko bi se na{ao naslobodi.

43. Prodanovi} Radi{a, Leu{i}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivan u pomagawu komunisti~ke akcije. Opasan ukolikobi se na{ao na slobodi.

44. Milanovi} Radi{a, Leu{i}i, srez takovski, zemqorad-nik.

Aktivan u pomagawu komunisti~ih akcija. Opasan ukoli-ko bi se na{ao na slobodi.

45. Nedeqkovi} Stevan, Leu{i}i, srez takovski, zemqorad-nik.

Aktivni komunista i kao takav aktivno pomagao komuni-sti~ku akciju. Otac Radisava Nedeqkovi}a, opasnog komuniste ipol. komesara koji se i danas nalazi u {umi. Vrlo opasan.

46. Jovanovi} Dragoslav, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivan borac u komunisti~kim redovima i nema garanci-je da ovo u datom momentu ne bi ponovio, te ga dràti u logoru.

47. Mirkovi} Dragi{a, Ko{tuni}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivan komunista i vrlo opasan. U nameri da u datom mo-mentu ponovi svoju aktivnost prikrio ve}u koli~inu oru`ja imunicije. Odràvao vezu sa Kostadinom Luki}em, komunisti~-kim vo|om za srez takovski, koji mu je dao izvesnu sumu novca saciqem koji nama treba da bude dobro poznat. Vrlo opasan.

48. Milivojevi} Dragoslav, Br|anin, srez qubi}ki, aba-xija.

Aktivan borac sa pu{kom. Opasan ukoliko bi se na{ao naslobodi.

49. Ursuli} Du{an, Br|ani, srez qubi}ki, zemqoradnik. Komunista i kao takav aktivno sa pu{kom u~estvovao u ko-

munisti~kim redovima. Opasan ukoliko bi bio pu{ten iz lo-gora.

50. Simi} Petar, Qig, srez ka~erski, trgovac. Organizovao komunisti~ke odrede i propagirao komuni-

sti~ke ideje me|u seqacima. Za vreme akcije borio se sa pu-{kom. Opasan.

246

51. Mileti} @ivomir, Qutovnica, srez takovski, u~iteqIstakao se u odràvawu komunisti~kih propagandisti~-

kih zborova po srezu takovskom. Za vreme akcija koje su komuni-sti preduzeli bio pod oru`jem. Vrlo opasan.

Pov. Br. 416 Sreski na~elnik10. £ [19]42. god. V. Mihailovi}, s. r.

[Istorijski arhiv â~ak-nesigirano; Radisav Nedeqkovi}, Se}awe i zapisi,1988, str. 224.233]

Od ove grupe 41 borac je streqan u aprilu 1942. godine. De-setorica su pu{tena ku}ama, ali su ih odmah likvidirale ~et-ni~ke trojke, ili su kasnije, otkriveni na partijskom radu,uhap{eni i streqani, ili, pak, odvedeni u Bawi~ki logor. Sve-ga petoro je do~ekalo oslobo|ewe zemqe. U toj grupi bio je 10~lanova KPJ.

Dr Milivoje Uro{evi} u svojoj kwizi Tre}a ~eta – tradici-ja otpora, buna i ratova, pi{e o hap{ewu, mu~ewu i ubijawu bo-raca partizanskog odreda u qubi}kom srezu:

Zatvori u â~ku, Kraqevu i Kragujevcu i drugim mestimasve su puniji partizanskih boraca i wihovih simpatizera.Nemali broj izveden je i streqan, a mnogo ih je upu}eno u logor naBawici, odakle su neki dospeli i u razne fa{isti~ke logore{irom Evrope.

êtni~ka organizacija na teritoriji sreza qubi}kog, po-red ure|ivawa op{tinskih uprava sa ~etni~kim istaknutimli~nostima u progonu partizana, pristupa formirawu i koman-di mesta. Za komandanta mesta u Trep~i postavqen je rezervnipotpukovnik Milisav Bojovi}. On }e kasnije postati i ratnizlo~inac. Za wegovog zamenika postavqen je rezervni potpukov-nik Radojica Cveti}, tako|e ratni zlo~inac. Dragi{a Vrani}postavqen je za komandanta mesta u Mojsiwu. Komandant mesta uOstri postaje Dragojlo Simi}, jedan od najzagriènijih protiv-nika partizana.

Jo{ u prvoj polovini decembra, odmah posle nema~kih ka-znenih ekspedicija, formirani su ~etni~ki takozvani „prekisudovi“. Ovi sudovi su donosili odluke o ka`wavawu partizan-skih boraca. Preki sud u Dowoj Trep~i doneo je odluku, izme|u

247

ostalog, da se svakom partizanu borcu i aktivisti udari po dva-deset pet batina. Re{eno je, tako|e, da se svi partizani pohapse.êtni~ki preki sud osudio je na smrt Isaila Bojovi}a, koman-dira [este qubi}ke ~ete, zatim Milovana Bojovi}a, Milosava\okovi}a i Milutina Bojovi}a, borce Tre}e qubi}ke ~ete.

Posle poraza [este ~ete u Br|anima, wen komandir Isai-lo Bojovi}, poku{ao je da pre|e u ilegalnost. Do{ao je u kontaktsa svojim uku}anima, koji su ga nagovarali da se prijavi ~etni-cima. Re~eno mu je da je Milisav Bojovi} obe}ao da mu garantujeìvot, odnosno bezbednost. Me|utim, to je bila samo klopka, po-mo}u koje je uhva}en Isailo Bojovi}. Kada se prijavio, s wim su,~ak, korektno postupali. Ostalu trojicu, me|utim, stra{no sumu~ili, a wega nisu ni dohvatili. Presuda prekog ~etni~kog su-da nije izvr{ena u Dowoj Trep~i. Svi osu|eni na smrt sprovede-ni su u Gorwi Milanovac. Sproveli su ih ~etnici iz DoweTrep~e i predali nedi}evcima u Gorwem Milanovcu.

Kada su predati nedi}evcima, ovi su ih tako stra{no pre-tukli, posebno Milovana Bojovi}a, kome je bio potpuno squ{tennos sa lica. I posle dono{ewa presude, ponovo su tu~eni. Isai-lo Bojovi} i Milovan Bojovi} su streqani 8. decembra, a Milo-sav \okovi} i Milutin Bojovi} su ostali zatvoreni u GorwemMilanovcu. Odatle su sprovedeni u Kragujevac, zatim u Kraqe-vo, pa na Suvi Breg u Qubi}u, a najzad u Preqinu. Odatle su pu-{teni ku}ama.

– Onaj mali (Milovan) odmah je pao. A onaj duga~ki (Isai-lo) – nikako da ra{~istimo s wim!... Ne pada. Kli~e: „@iveoStaqin!“, „@ivela Komunisti~ka partija Jugoslavije!“Tako su prokomentarisali izvr{ewe groznog zlo~ina nedi}ev-ski àndarmi, vra}aju}i se po{to su ispalili hice u izmrcva-rena tela Milovana Bojovi}a i Isaila Bojovi}a, komandira [e-ste qubi}ke ~ete.

Ve} 1. decembra komandant ~etni~kog ravnogorskog korpu-sa Predrag Rakovi}, po nalogu Draè Mihailovi}a, uspostavqaveze sa dobrovoqa~kim odredom kojim komanduje Marisav Pe-trovi}. On mu se stavqa na raspolagawe za progon partizana.Istog dana stigli su u â~ak i agenti Specijalne policije izBeograda za otkrivawe i uni{tewe organizacije Komunisti~kepartije.

Komandir Tre}e qubi}ke ~ete Simo Uro{evi} opkoqen jei uhva}en u jednoj ku}i u Gorwoj Trep~i, gde se sklonio. êtni-ci mu, tobo`, garantuju ìvot. âk su ga vodili da vidi decu

248

kod ku}e. Me|utim, odmah je sproveden u â~ak i predat Nemci-ma radi streqawa.

Krajem decembra umro je od posledica rata Branko Milo-vanovi}, borac iz Dowe Trep~e. Na drumu prema â~ku, u Trsi-nama, ~etnici i qoti}evci, bez ikakvog razloga, zaklali su Ra-doja Bojovi}a, zemqoradnika iz Dowe Trep~e.

Mnogi borci i partizanski aktivisti ostali su duè ilikra}e vreme zatvoreni u „Prizadovom“ magacinu u Qubi}u i dru-gim zatovrima. Oni, kao i wihova rodbina, stalno su bili u neiz-vesnosti da li }e biti streqani ili sprovedeni u logor. Neki odwih pu{teni su ku}ama, pa zatim ponovo hap{eni. Pojedine gru-pe iz ovih sela sprovedene su u Kraqevo. Rukovodioci i vojne sta-re{ine zadràni su u zatvoru, a ostali su pu{teni ku}ama.

[ta su sve doìvqavali partizanski borci u zatvorimakrajem 1941. i na po~etku 1942. godine, autenti~no svedo~ewe je@ivote Nikoli}a, partizanskog borca u Tre}oj ~eti i prvoj ten-kovskoj ~eti na{e armije, ina~e potpukovnika JNA u penziji,rodom iz Stan~i}a:

„...êtnici su nas vezane iz Bresnice sproveli pe{ice uâ~ak i predali u sreski zatvor u nasequ Qubi}. Taj zatvor je ipre na{eg dolaska bio skoro pun zarobqenih partizana, poli-ti~kih radnika i ~lanova narodnooslobodila~kih odbora. Bilonas je oko ~etiri stotine zatvorenika. Zatvor su ~uvali nedi}ev-ci àndarmi, a bio je sme{ten u jednoj velikoj zgradi, koja jepre toga bila magacin. Hranu su nam donosili roditeqi, iliostala rodbina.

Komandir zatvorske straè zloglasni àndarm Dikli},poznati neprijateq komunista jo{ pre rata u â~ku, pretio namje da }e nas tu}i i „sve idu}e no}i postreqati“. Tako nam je go-vorio svakog dana u zatvoru.

Zbog stalnih pretwi komandira zatvorske straè, mi smose za svaki slu~aj, dogovorili sa grupama da izvr{imo napad naàndarme i da beìmo, ako po~nu pripreme za streqawe, ilipo~ne mu~ewe zatvorenika.

249

NA SUVOM BREGU MUÎLI[TE

Pored toga {to su Nemci i wihovi pomaga~i, izdajnicisvog naroda, primewivali teror, mu~ewe i batiwawa na svakomkoraku, a nisu prezali ni od ubijawa na svakom mestu, ipak je u~a~anskom kraju Suvi breg u Qubi}u ostao najve}e mu~ili{te zapartizanske borce, a u Vojno-tehni~kom zavodu u â~ku najve}eje strati{te i gubili{te partizansko. Tu je na smrt osu|eno istreqano preko 900 partizanskih boraca, a broj onih koji seupu}uju u logore daleko je ve}i...

Na Suvi breg u Qubi}u dovode se najistaknutiji partizan-ski borci. Na ovom zloglasnom mestu pretu~eni su brojni borcii aktivisti partizanskog pokreta. Pored tu~e i mu~ewa, ovi qu-di su svedoci nevi|enog masakrirawa qudi i uàsnog mu~ewa. Otome potresno pri~a Mi}un Bojovi} iz Dowe Trep~e, prvi kurirTre}e qubi}ke ~ete u {tabu â~anskog NOP odreda „Dr Dragi-{a Mi{ovi}“, ~lan Partije i istaknuti politi~ki radnik uovom kraju.

U masakrirawu partizana na Suvom bregu isticao se poli-cijski agent Milan Vaqevac. U jednoj maloj sobici na Suvombregu u isto vreme bili su zatvoreni: Mi}un Bojovi}, \or|e Bo-jovi} i Milovan Bojovi} iz Dowe Trepè, zatim MilomirPor~i} iz KAtrge, Blagoje Nikoli} iz Dowe Gorevnice, Milo-rad Milo{evi} iz Prawana i Lazo Te{i} iz Qubi}a. Svi su bi-li partizanski borci s pu{kom u ruci.

Jednog dana, prema kazivawu Mi}una Bojovi}a, u sobu suu{li ~etnici sa agentom Milanom Vaqevcem. S wima je bio ipoznati ~etni~ki zlikovac Mladen Radovi} iz Qubi}a. Samapojava ~etnika izazvala je jezu kod uhap{enih. Zarasli u bradui kosu, sa redenicima, bombama i pu{kama, sa visoko izduènim{ubarama, koje su se sagibale usled niske tavanice, sa ki}anka-ma napred preba~enim, zakrvavqenih o~iju, delovali su kao sa-blasti. Nisu ni re~i progovorili u po~etku. Uhap{eni su predwima stajali kao ukopani. Dugo su ih samo fiksirali pogledom,pa su se zatim, poput zverova, bacili na Blagoja Nikoli}a,Mi-lomira Por~i}a i Milorada Milo{evi}a. Tukli su ih cevimaod pu{aka u stomak, zatim tupim predmetima po grlu. Agent Mi-lan Vaqevac vodio je uza se svoga sestri}a, de~aka od ~etrnaestgodina, koji se, kada pretu~eni padne, baca na wega, otpo~iwe daga davi rukama, sve dotle dok pretu~eni ne iskola~i o~i i neonesvesti se. U tom bi slu~aju prestajao i prelazio na drugu `r-

250

tvu dok su onesve{}enog polivali vodom da bi ga povratili. Ute{kom masakru drugovima su prebijane ruke i noge, nekome jeve} izbijeno oko, sa razbijenih glava visili su par~i}i oguqe-ne koè. Od mnogobrojnih udara cevima pu{aka u stomak prova-qene su im utrobe, ali udarci nisu prestajali. I grli}i pu{~a-nih cevi bili su krvavi, a na ni{anima su ostajali delovi utro-be kada se cev izvu~e iz stomaka premla}enog partizana. Drugo-vi vi{e nisu mogli da stoje, {to je mu~iteqe dovodilo do besa.To ih je dovelo u takvu jarost, da su do~epali sekiru, iskasapiliih i bacili u obli`wu baru.

Sve to doga|alo se uz stravi~an urlik ~etnika, tako da se~oveku ~inilo da se ne nalazi u svetu realnosti. Usled no}nogmraza sekira se obledila krvqu i qudskim mesom. Preìvelidrugovi su morali da operu tu sekiru po nare|ewu obesnih ~et-nika.

Sasvim je izvesno da su Nemci i izdajnici pokazivali iprimewivali svireposti prema partizanskim borcima na sva-kom mestu i pri svakom susretu, ali metodi mu~ewa i masakrprimewen na Suvom bregu nije prevazi|en, mada su ~etnici usvim selima ka`wavali batinama partizanske borce, aktivistei simpatizere.

[Milivoje Uro{evi} Tre}a ~eta, str. 211, 212, 215 i 216]

*

Krajem 1941. godine na Suvom bregu u Qubi}u nalazio se{tab ~etni~kog komandanta Predraga Rakovi}a, koji je gotovoneprekidno saslu{avao zarobqene partizane. Da bi ih {to brèi {to vi{e izloìo uni{tewu, a time i ~i{}ewu „svog“ terenaod uticaja komunista, naredio je da se formira zatvor, nadalekopoznat po svireposti s kojom se postupalo s partizanima. U za-tvoru se nalazilo oko ~etrdeset boraca, koji su mahom pripada-li ~etama Qubi}kog bataqona. Mnoge od ovih boraca, posle stra-hovitog mu~ewa, {tab Predraga Rakovi}a, poslao je u smrt.Sprovedeni su u â~ak i predati Nemcima, a ovi su ih streqaliu Vojnotehni~kom zavodu.

Negde oko 25. decembra po{ao sam iz Qubi}a u Mili}evcekod dede, pla{e}i se odmazde. Kad izbih na raskrsnicu puta naSuvom bregu, ispred zatvora, ~uh poziv ~etni~kog straàra:

– Ej, ti mali!Okrenuh se i videh da se straàr obra}a meni.

251

Ja pri|oh.– îji si, i kuda si po{ao?– Ja sam Milenka Nik{i}a, a idem kod dede u selo Mili-

}evce.– E, ba{ si nai{ao u pravi ~as, da vidi{ kako ti prolaze

partizani.Trenutak kasnije na{ao sam se u mra~noj prostoriji, iz

koje me zapqusnu zadah znoja i krvi. Nazirao sam opruèna qud-ska tela po podu. Vid mi se polako adaptira na polutamu. Ve}raspoznajem likove.

– Poznaje{ li koga od ove stoke partizanske? – pitao me jestraàr.

– Ne poznajem! – izustih, jedva, nesigurnim glasom.– Ovog u crvenom xemperu?– Ni wega ne poznajem.Bio je to Milutin Toroman iz Gorwe Gorevnice, komesar

partizanske ~ete, kojeg sam upoznao u danima po oslobo|ewu â~-ka. Po glavi i licu videli su se tragovi usirene krvi.

– Torwaj se odavde i pri~aj gde si video i kako izgledajupartizani!

U svesti mi se urezao lik, a posebno pogled Toromanov. Bioje smiren. Odavao je utisak susreta sa de~akom kojeg ranije nika-da nije video. înilo mi se da sam u wegovim zenicama videosvetle iskre. Sa wegovog lica izbijalo je samopouzdawe, uz pri-tajenu radost zbog nenadanog susreta i na~ina rastanka.

Mnogo kasnije saznao sam kako su Milutina mu~ili u za-tvoru. Udarali su ga drvenom motkom, sve do besvesti, o~ekuju}izatim da se povrati, a zatim su ponovo nastavqali istom èsti-nom. Vezivali su ga bodqikavom ìcom, pa opet tukli. Kada suse rane malo zacelile, po~iwali su novim mukama. Boli su gaopan~arskim {ilom i kamama po celom telu. Pa opet ostavqaliu ìvotu, da bi muke {to duè trajale. Na kraju je Milutin To-roman, bos, po sne`nom putu sproveden u â~ak i tamo streqan.

Na sli~an na~in mu~eni su skoro svi zatvorenici.Po metodama mu~ewa i svirepom postupawu sa zatvoreni-

cima bio je na daleko poznat Milan Vukosavqevi}–Vaqevac,zvani „Zver“. I u samom nadimku izraène su wegove osobine,svirepost i nequdskost. Dawu bi se izleàvao, a no}u je ~iniozverstva.

Tako jedne no}i, oko 23 ~asa, upade u prostoriju kod zatvo-renika u pratwi dva ~etnika. S wima je i{ao i jedan ~etrnaesto-

252

godi{wi de~ak. Bio je to, kaù sestri} Milana Zvera, kojeg jemaloletnog uvalio u kaqugu zli~ina. U rukama je drào jednuceduqicu, iz koje po~e prozivati:

– Blagoje Nikoli}, Milomir Por~i}, Milorad Trifuno-vi}...

Prozvani poustaja{e.– Pri|ite bliè, sunce li vam komunisti~ko! – prodrao se

Milan.Tukli su iz naizmeni~no jedan po jedan. Udarali ih opru-

ènim {akama po vratu, po celom telu i tako ih svaqivali napod. A zatim bi nastavili udarawe nogama i gaèwe okovanimpotpetnicama po celom telu. Slike uàsa smewivale su se kaona filmskom platnu. Sedeli su `rtvama na grudima, stezali ihoko vrata, a zatim udarali kundacima po glavi i stomaku, gde suostajale rane iz kojih je curila krv, videla se utroba. Tek tadaje Milan Zver nastavqao svoj pir. Na balvanu je sekiricom ko-madao wihova tela, izmrcvarena i izranavqena, a zatim to ba-cio u obli`wu baru. Januarska studen i mraz zajedno sa vodom ubari zale|ivala je i unakaèna qudska tela.

Tragovi mozga i qudske krvi ostajali su na se~ivu sekiri-ce. Sutradan je nove zatvorenike Milan Zver prisiqavao da muo~iste sekiricu, prete}i im dolaskom nove no}i i novim orgi-jama:

– Sa~ekajte samo dok do|e no}!... Kosti }u vam polomiti...Zapamti}ete vi Milana Vaqevca!

Tako je ~inio Milan Zver. On i wegovi pomaga~i, qudi –zveri.

[Vladimir Nik{i} Dani strave, str. 11–13]

*

Sa prvim decembarskim danima 1941. godine po~e{e ma-sovnije da padaju partizanske `rtve, one koje na prevaru goloru-ke pohvata{e i na smrt po kratkom postupku osudi{e.

U partizansko selo Prislonicu, 10. decembra 1941. godine,upado{e crnoko{uqa{i Dimitrija Qoti}a, koji su sebe nazi-vali „dobrovoqcima“. Bili su to pripadnici Tre}eg dobrovo-qa~kog odreda, koji su, uz pomo} Nemaca i ~etnika, preduzima-li represalije prema svima onima koji su se na{li na crvenomputu slobode.

253

Komandant Marisav Petrovi} izdavao je nare|ewa svojimhajka{ima:

– Sazovite zbor kod zadru`nog doma. Nijedna mu{ka glavaod odraslih ~lanova doma}instva ne sme izostati.

Nema povorka qudi u suknenim guwevima tiskala se okozadru`nog doma. Oko wih uniformisani qoti}evci, pod oru`-jem, spremni da i najmawu neposlu{nost kazne olovnim zrnima.

Prema ranijem dogovoru po~e{e izdvajati pripadnikepartizanskog pokreta. U tome ih usrdno pomaù ~etnici.

– Do|e vam crni petak! – pretili su pojedini ~etnici svo-jim kom{ijama, sa kojima se, ko zna od kada i zbog ~ega, zavadi-{e.

– Napred, s crvenim predsednikom! – povika neko iz gomile.Izvedo{e Milutina \okovi}a–Pirga, predsednika seoskog

narodnooslobodila~kog odbora.Po~e isle|ivawe.– Jesi li ti Milutin \okovi}? – pitao je oficir–isled-

nik.– Jesam.– A da li si ti bio predsednik partizanske op{tine?– Ja jesam!– Ko tebe izabra za predsednika?– Izabrao me narod!Me|u prisutnima zavlada tajac.– Da li je to istina? – obrati se nadmeni oficir gomili.Prisutni su }utali.Razjareni islednik poteè pi{toq. Razlego{e se pucwi.

To je bio jedini na~in da se prekine neugodna ti{ina. Crvenipredsednik pade izre{etan kur{umima. Samo nekolicina pri-sutnih koji su stajali u neposrednoj blizini moglu su primeti-ti iskre radosti u o~ima smrtno pogo|enog predsednika. Wimaje izraàvao zahvalnost bira~ima, {to su }utawem odobravaliwegove predsmrtne re~i.

[Vladimir Nik{i}, Dani strave, str. 7–8]

254

*

Gotovo da nije bilo dana u decembru 1941. godine u kojem seistovremeno u vi{e sela nisu izvodili zlo~ini nad partizani-ma. Prvog decembra Dowa i Gorwa Trep~a su blokirane od jedi-nica nema~ke kaznene ekspedicije, ja~ine jednog bataqona. Uhajci za partizanima nema~kim jedinicama se pridruì{e iqoti}evci, koje je predvodio poru~nik Pavle Bogi}evi} iz Kni-}a, zatim samozvani Pe}an~ev vojvoda Pavle Gu~anin i ~etniciDraè Mihailovi}a, wih oko pedeset, mahom iz okolnih sela.

Pohvatane me{tane dovedo{e na brdo Orlovac. Bilo ih jeod 15 do 70 godina starosti. Po~e{e izdvajawa.

– Oni koji su upisani u ~etnike neka iza|u na ovu stranu!– nare|ivali su nema~ke sluge.

Po{to im se pogledi susreto{e, ~etnici se izdvoji{e.Preostalima pri|o{e selektori, dok su Nemci dràli u obru~uopkoqene i pratili pedantan rad svojih saveznika.

– A sada nek se izdvoje oni koji su bili pod oru`jem u par-tizanskim jedinicama! – ponovo se za~u glas komanduju}eg.

êtrnaest pohvatanih boraca na|e se na drugoj strani.– Ove streqati odmah! – kratko izdade nare|ewe nema~ki

komandant. U tom momentu iz one gomile preostalih izdvoji se i iza-

|e pedeset{estogodi{wi Vasilije Bojovi}, stari ratnik. Laga-nim i odmerenim korakom uputi se prema nema~kom komandantu,sa kojim staja{e Pavle Bogi}evi} i Pavle Gu~anin: I tada rat-nik iz Prvog svetskog rata Vasilije Bojovi} progovori ~vrstim,ali drhtavim glasom:

– Pustite tu decu, to nisu komunisti. Ovde sam samo ja ko-munista. Mene streqajte.

Zavr{avaju}i ovo izlagawe stari ratnik se uputi premagrupi odre|enoj za streqawe i stade ispred ostalih.

Smrtnu presudu pro~itao je Pavle Gu~anin. Streqawe suizvr{ili qoti}evci i ~etnici. Nema~ki oficiri su samo izvr-{ili kontrolu. Sa streqanim partizanskim borcima streqan jei veliki patriota, hrabra starina Vasilije Bojovi}.

Samo dva dana iza toga na istom poslu su se na{li opetNemci i qoti}evci. Sa wima i Pavle Gu~anin. Ovog puta u seluMojsiwu grupa za streqawe brojala je 36 zarobqenih partizana.Za~u|eni hladnokrvnim odlaskom partizana u smrt, izdajnici iNemci su heli da prona|u pojedince koji bi se javno odrekli

255

partizanskog puta. Iz grupe osu|enih na smrt izveli su {esnae-stogodi{weg omladinca Velimira An|eli}a, iz Ostre.

– Oprosti}emo ti ìvot, Velimire – predlagali su ~etni-ci, ako uzvikne{: „@iveo kraq Petar ££“.

Velimir ih posmatra{e podrugqivim pogledom, koji sezatim usmeri prema grupi od koje ga odvoji{e. I brat mu se na-lazio u istoj grupi. Pogledi svih upereni su u de~aka i s nestr-pqewem se o~ekivalo {ta }e re}i.

– [ta ~eka{ Velimire! – poùrivali su ~etnici.Naka{qa se Velimir malo, a po{to istupi samo jedan ko-

rak ispred, kliknu koliko ga grlo nosi:– @iveo Sovjetski Savez! @ivela partizanska borba!Iznena|eni postupkom neustra{ivog de~aka, kundacima

ga ~etnici vrati{e u grupu iz koje je izveden samo nekoliko tre-nutaka pre toga. Streqan je zajedno sa bratom i jo{ trideset par-tizana.

Kivan na dràwe partizana iz Trep~e, Ostre i Mojsiwa,~etni~ki komandant Pavle Gu~anin je 30. decembra ubio na svi-rep na~in i partizana Radoja Bojovi}a iz Dowe Trep~e udaraju-}i ga kamom kroz usta.

[Vladimir Nik{i}, Dani strave, str. 21–23]

*

U selu Br|ani ìvi stari Mihajlo [en~evi} sa sinomRatkom. Saznao sam od wega potresno kazivawe, kojeg moja brzo-pleta ruka nije u stawu da zabeleì i prenese. Ili nije bar umogu}nosti da to u~ini onom snagom kojom mi je to ova starinasaop{ti.

Bilo je to na po~etku meseca decembra 1941. godine. U seloupado{e jedinice poternog odreda nedi}evaca, koje u selo stigo-{e iz pravca Gorweg Milanovca. Komandant je bio Milan Kala-bi}. Tog dana me{tanima su doma}i ~etnici prenosili nare|ewa:

– Sve mu{ke glave od petnaest do sedamdeset godina staro-sti moraju do}i na zbor kod osnovne {kole. Izostanak ka`wavase streqwem.

Stari Mihajlo bio je kod ku}e sa sinovima Miroslavom iRatkom. Nisu imali kuda. Morado{e po}i na zbor. Usput navra-ti kod kume Ilinke Savi}, ~iji je sin Milutin bio, kao i wegov

256

sin, aktivni podoficir biv{e Jugoslovenske vojske. U vremeustanka kumstvo im bi pomu}eno razli~itim putevima, kojimasu po{li. Milun se pridruìo ~etnicima, a Miroslav, sa bra-tom Ratkom, partizanima. Zato se Mihajlo u ime kr{tewa i ven-~awa od davnina obra}ao Ilinki:

– Kumo, reci Milunu da mi spase sinove.– Tvoj sin se zakleo kraqu, a pri{ao komunistima. Zato mu

nema spasa. Mora biti ubijen – odgovori bezdu{na kuma.Ne{to pred podne, pred {kolom se be{e sjatilo celo selo.

Sa nedi}evcima je bilo i oko ~etrdeset doma}ih ~etnika. Me-{tana.

– Oni koji su bili u partizanima neka se odvoje na stranu– komandovao je jedan oficir.

Doma}i ~etnici su pomagali da se nare|ewa striktnosprovedu.

Obilaze}i stroj oficir zastade pred Mihajlom i wegovimsinovima.

– Ti li si organizovao ove komuniste?Otac je }utao.Unose}i se u lice Miroslavu, oficir je po~eo psovati:– Zar ti izdade kraqa i otaxbinu? Pogazi zakletvu? Jevre-

jima du{u prodade?Pqesnu{e udarci.– Odvalite im po ~etrdeset batina! – naredio je ~etnicima.Milojko Borovwak pri|e Mihajlu, pa, glade}i gustu bra-

du, {akom desne ruke, dobaci:– Do|i da ti svetim vodicu. Samo pazi. Ako zakuka{ bati-

ne se ne ra~unaju!Dugo je trajalo batinawe. Posle toga pretu~ene ponovo po-

stroji{e.Otac iza|e pred stroj. Nastade tajac. Oficir se uspravi, pa

gotovo u stavu mirno, poluglasno izgovori uàsno te{ke re~i:– Koga sina voli{ da ti ubijemo?Preneraèn pitawem, Mihajlo je }utao, prosto ne veruju}i

u mogu}nost da mu postave takvo pitawe. Hladan vetar je zvi`dao.Ledio je dah na usnama. Pa, ipak, niko nije ose}ao hladno}u.

– Govori, ili }emo streqati obojicu!Otac se trè. Shvati svu teìnu trenutka i surovost sud-

bine. Svi pogledi bili su uprti u starca. Bra}a se pogleda{e.– Ubijte mene, gospodine. Pustite mi decu.

257

– Bila bi to suvi{e mala cena – odgovori oficir, keze}ise, cini~no i zajedqivo.

– Spalite mi ku}u. Odnesite sve {to u zgradama i na ima-wu ima, samo mi wih oslobodite! – molio je starac.

– Odlu~uj se brè, koga voli{ da ubijemo, dok za obadva nebude bilo kasno – pretio je zlo~inac.

Ratko mi je mawe ìveo... Miroslava }e i onako ubiti...– Govori, dok nisam komandovao paqbu.Trgo{e ove re~i starca.– Ostavite mi Ratka! – te{ka srca izusti starac.– Tvojoj èqi }emo udovoqiti – re~e oficir, razvla~e}i

usne u {irok osmeh.– Mogu li da napi{em koju re~? – pitao je Miroslav.– Koga |avola ima{ da pi{e{, kad }e{ uskoro biti ubijen.– Da se oprostim od ène i deteta, koje tek uskoro treba da

do|e na svet.– Eto ti oca, pa wemu reci {ta ima{.– Tata...Otac se trè. Niz obraz linu{e suze. Sa ~ela poteko{e

krupne kapi znoja, pa me{aju}i se sa suzama slivahu se niz bra-du i lice.

– Pozdravi mi dete i reci mu ko mu je otac bio! – bile suzadwe re~i Miroslavqeve.

– Ho}u, sine. Jedva izusti otac, gu{e}i se u suzama.Tog kobnog decembarskog dana Miroslav je streqan. Mihaj-

lo i Ratko sa ostalim bili su sprovedeni u Gorwi Milanovac.Tu su im udarili jo{ po {ezdeset batina.

[Vladimir Nik{i}, Dani strave, str. 679]

*

U hronici sela Negri{ora autor Radoslav–Rade Jovan~e-vi} pi{e o teroru nad pripadnicima partizanskog pokreta napodru~ju op{tine Markovica (Draga~evo), po svedo~ewu Milora-da–Mila Mitrovi}a,koji je pro{ao kroz zatvore u Markovici,Gu~i, â~ku, Bawici i Norve{koj:

258

ÊTNI^KA HAJKA NA PARTIZANSKE BORCE

U Gu~u su nas sproveli Vaso [ibinac, Gojko Savkovi} iVladan Kova~evi}. Kad su nas doterali u Gu~u, Gojko i Vladan sumi naredili da se svla~im.Ostavili su me u ga}ama i nekom sta-rom xemperu. Umesto cokula dali su mi wihove kondure. Sve {toje bilo vredno, uzeli su mi. U zatvoru mi je neki Jevrejin dao ka-qa~e i pantalone sa{ivene od {atorskog krila. Tada su sa ovogterena bili pohvatani i strpani u zatvor Svetislav Nedovi} i@ika Kova~evi}.

U Gu~i su nas mu~ili i maltretirali, da se i danas ~udimkako smo sve to preìveli. Tih decembarskih dana na Svetisla-va Nedovi}a su izru~ili pun ~abar hladne vode, pa ga takvog za-tvorili da se smrzava. Mene su tukli ~eki}em. Nakon strahovi-tog mu~ewa i gladovawa nas nekoliko su povezali i sproveli pe-{ke u â~ak, a odatle su nas oterali u Bawi~ki logor. Ne{tokasnije, mene i @ika su transportovali u severnu Nema~ku, pau zloglasni logor Korge. @iku su u ovom logoru umorili, a jasam uspeo da pobegnem u [vedsku.

Utvr|eno je da su ~etnici po~etkom decembra, pored Milo-rada Miatrovi}a, pohvatali i dràli u zatvoru u Markovicijo{ slede}e Negri{orce: Du{ana Ili}a, Miletu Stani}a, Mi-lojka Milosavqevi}a Lanta, Nenada Ruì}a i Slavomira Duwi-}a...

Mladi}a Milo{a [}epanovi}a, de~aka bez oru`ja, uhva-tili su u Negri{orima i sproveli u zatvor u Markovici. Sutra-dan ga je izveo Sreten Kova~evi} pred op{tinsku zgradu, zariomu kamu u grudi, pa ga posle toga preklao. Seqaci su ga sahrani-li nedaleko od naseqa.

Mito ]ebi}, ~etnik iz Dqina, ubio je mladu partizankuRosu Aleksi} iz â~ka. Iza Markovice su ubili Dragutina Kr-sti}a, kova~a sa Umke.

U ~etni~kom zatovru se tih decembarskih dana na{ao i Sa-va Savi}evi}, partizan iz @arkova kod Beograda, koji je poku-{ao da se preko ovog terena prebaci u Sanxak. O wemu su pri~a-li da je student. Preuzeli su ga ~etnici iz grupe Milutina Jan-kovi}a i poveli u Lu~ane. Ubili su ga u Potajniku, u centru Ne-gri{ora, na putu kojim je pre nekoliko dana protutwala nema~-ka ofanziva. Jankovi} je li~no pucao iz pu{komitraqeza u za-robqenog dvadesetogodi{weg mladi}a. Wegovo izbu{eno telokur{umima, kao grudna meta na streli{tu, ostalo je preve{eno

259

preko obale dole ka potoku: Velika ùta kosa se rasula nizstranu.

[Radisav Rade Jovan~evi}, Negri{ori, str. 252–252.]

*

Radisav Nedovi} o hap{ewu i mu~ewu partizana na pod-ru~ju sela u op{tini Markovica, pi{e:

Posle prodora Nemaca na slobodnu teritoriju, wihoveoruàne snage, u savezni{tvu sa ~etnicima, nedi}evcima, qoti-}evcima i drugim agentima i saradnicima, organizovale su hva-tawe, hap{ewe i ubijawe pripadnika partizanskog porketa.

Osim u â~ku i Gu~i, i u svim op{tinskim centrimaformirani su zatvori. Takav zatvor, po naredbi ~etni~ke koman-de, obrazovan je i u Markovici prvih dana decembra. Za nekoli-ko dana u ovom zatvoru su se na{li borci partizanskog odreda,odbornici NOO-a, i drugi koji su pomagali partizanski pokretiz Du~alovi}a, Rtara, Markovice i Negri{ora, ali i neki bor-ci koje su ~etnici uhvatili na ovom podru~ju. Ovde su zatvore-ni: Vitomir Vulovi}, Milorad Mile Mitrovi}, Stanoje CanePanteli}, Du{an Ili}, Ratko [ibinac, Timotije Radoji~i},Mileta Stani}, @ivorad Kova~evi}, Svetislav Nedovi}, Desi-mir Radoji~i}, Milorad Panteli}, Radisav Kova~evi}, MilojkoMilosavqevi} Lanto, Nenad Ruì}, Borivoje Panteli}, MiqkoTomovi}, Vidoje Tomovi}, Svetomir Tomovi}, Vojimirka Jova-{evi}, Josip Joso Jova{evi}, Slavko \unisijevi}, Miloje Pan-teli} i Jela Petrovi}, ali i Satanislava Cala Terzi} i ZoraSaraga iz â~ka, Spasoje Vuk~evi} iz Crne Gore, Trifun Ma}i}iz Paprati{ta i jo{ neki pripadnici partizanskog pokreta.

êtnici su zatvorenicima pokupili li~ne stvari: satove,prstewe, nov~anike, novac, delove ode}e i obu}e... Najve}i brojpohap{enih je u zatvoru leào poluodeven i gotovo bos, samo u~arapama. Na wihove proteste pojedini ~etnici su im govorilida wima to ne}e biti potrebno, stavqaju}i im do znawa da }euskoro biti ubijeni. Saslu{avawa i malteretirawa bila su sva-kodnevna. Svetislava Nedovi}a su optuìli {to je, kao potpred-sednik Sreskog NOO-a, izdao re{ewe da se manastiru Trojiceuzme ne{to hrane i stoke za potrebe partizana. Wega su ~etniciustupili Milutinu Jankovi}u, koji se tih dana na{ao u Marko-

260

vici. Ovaj ga je, uz pomo} nekih svojih ~etnika i Dobrosava Ko-va~evi}a, ~etnika iz Du~alovi}a, saslu{ao i batinao. Dok suNedovi}a tukli i maltertirali, Dragutin Proti} se zajedqivosmejao i dobacivao uvredqive i pogredne re~i na ra~un partiza-na i wihovih saradnika. U grubostima i mu~ewu partizana na-ro~ito su se isticali: Dragutin Proti}, Dobrosav Kova~evi},Sredoje Kova~evi}, Sreten Kova~evi}, Kosta Divqakovi}, Miq-ko Jova{evi}... A Avram Petrovi} iz Rtara, koji je vr{io du-`nost predsednika op{tine, ~esto je pose}ivao zatvorenike. Onje uvek omalovaàvao partizanski pokret i pojedine borce. Jed-nom prilikom rekao je Slavku \unisijevi}u, sa kojim je bio uzavadi:

– Ti meni ubi }urku! Za moju }urku, oti}i }e ti glava.Svi pohap{eni u Markovici zadràni su u zatvoru oko de-

setak dana. Tada su neki sprovedeni u Gu~u, a drugi pu{teni ku-}ama, uz obavezu da se svakog dana javqaju ~etni~koj komandi uMarkovici. U Gu~u su sprovedeni: Milorad Mile Mitrovi},Stanoje Cane Panteli}, Svetislav Nedovi}, Du{an Ili}, @ivo-rad Kova~evi}, Slavko \unisijevi}, Timotije Radoji~i}, Vito-mir Vulovi} i Spasoje Vuk~evi}, Slavko \unisijevi} i SpasojeVuk~evi} su nakon nekoliko dana iz Gu~e sprovedeni u â~ak,gde su streqani kod VTZ. U logor na Bawicu sprovedeni su: Mi-trovi}, Panteli}, Kova~evi} i Vulovi}. Iz Bawi~kog logora in-ternirani su u Norve{ku Mile Mitrovi} i @ivorad Kova~e-vi}. Tamo je @ivorad Kova~evi} stradao po~etkom 1943. godine.Svetislav Nedovi} se iz Gu~e spasao uz pomo} ~etni~kog kapeta-na Milojka Obreni}a, sa kojim se poznavao iz vremena Prvogsvetskog rata.

êtnici se nisu zadovoqavali samo sa hap{ewem, maltre-tirawem i batinawem pristalica partizanskog pokreta. Mnogisu i ruke okrvavili. Prvih dana decembra ~etnik Mito \ebi}iz Dqina ubio je u Du~alovi}ima Rosu Aleksi} iz â~ka. „Voj-voda“ Milutin Jankovi}, preuzeo je od ~etnika u Markovici Sa-vi}a Savi}evi}a, partizana iz @arkova kod Beograda, koga su~etnici uhvatili. Wega je Jankovi} odveo sa sobom i ubio u Po-tajniku. U Rosoqama izme|u Rtara i Markovice ~etnici su ubi-li Dragutina Krsti}a, kova~a iz Umke. Za wegovu smrt je poslerata odgovarao zemqoradnik Bogosav Mirkovi} iz Rtara. U Lu-~anima su ~etnici iz Markovice, 21. januara 1942. godine ubiliMilomira Milosavqevi}a iz Du~alovi}a, komandira i komesa-ra ~ete u Draga~evskom bataqonu. Wega je ubio Miqko Jova{e-

261

vi} iz Markovice, uz sau~e{}e svog zemqaka Avrama Obrenovi-}a. Sreten Kova~evi}, ~etnik iz Du~alovi}a, zaklao je u Marko-vici januara 1942. godine Milo{a [}epanovi}a, {esnaestogo-di{weg de~aka iz Lumbarde...

[Radisav S. Nedovi}, Rtari, str. 97–98]

*

ÊTNICI UHVATILI RATKA MITROVI]A I PREDALINEMCIMA

Istori~ar dr Mladen Stefanovi} pi{e:

U selu Jeèvici, na mestu zvanom „Dolovi“, ~etnici Bo-ìdara ]osovi}a–Javorca, uz pomo} ~etnika me{tana, uhvatiliRatka Mitrovi}a, politi~kog komesara â~anskog partizanskogodreda. Grupa koja ga je uhvatila, nije ga prepoznala, ali u tommomentu su stigli: Nastas Spasojevi}, komandir ~etni~ke ~eteiz Gora~i}a, Aleksa [vabi} iz Rajca i bra}a Stevan i NikolaVu~i}evi} iz Jeèvice, koji su prepoznali Ratka, i tako je biouhva}en. Vezali su ga, sproveli u Zabla}e i zatvorili u kafanuJani}ija Popovi}a, gde se ve} nalazilo oko 130 pripadnika na-rodnooslobodila~kog pokreta. Sutradan ga je ~etni~ki vojvodaRadomir Mari} predao Nemcima, koji su ga zajedno sa doma}imizdajnicima obesili u â~ku 11. decembra 1941. godine.

A evo {ta je o hvatawu Ratka Mitrovi}a, zapisao u svojojbele`nici Milutin Stoji}: „Milun Sretenovi} sa svojom pa-trolom uhvatio je Ratka Mitrovi}a kod Uro{a Popovi}a ku}e uJeèvici. Sat mu je uzeo Aleksa [vabi}, ~izme Stojadin Vu~i-}evi}, revolver i novac Milun Sretenovi}, a tukao ga Aleksa Bo-rovi}.“

êtni~ki komandant mesta u Jeèvici je Radojica Stra-wan~evi} iz Bawice. êtni~ki zlo~inci, bra}a Reqa i MarkoRadosavqevi} iz Jeèvice, pored ostalih partizana, ubili su12. decembra 1941. godine, ~ak i svoga brata Miliju, koji je biona strani partizana. On im je bio brat po ocu i nije imao dece.Zbog bolesti Nemci su ga odmah pustili iz zarobqeni{tva i onje do{ao ku}i. Ubili su ga i zbog toga kako bi se dograbili we-gove imovine.

262

*

U Vojnoteni~kom zavodu â~ak formiran je 8. decembra1941. godine nema~ko-qoti}evsko-~etni~ki preki sud na ~elu saistaknutim qoti}evcem sve{tenikom Dragutinom Buli}em. Uisto vreme formirana su i tri odeqewa: „A“ odeqewe – u kome suse nalazili zatvorenici koji jo{ nisu bili isle|eni; „B“ ode-qewe – u kome su bili zatvorenici osu|eni na batine i u logore;i „C“ odeqewe – u kome su zatvorenici bili osu|eni na smrt.Preki sud je zasedao gotovo svakodnvno, u toku decembra 1941. ijanuara 1942. godine, a zatim je preme{ten u Kraqevo. Za vremesvog zasedawa u â~ku, osudio je na smrt oko 600 pripadnikapartizanskog pokreta, kao i jedan broj u logore i na batine.

U toku decembra 1941. godine po presudi prekog suda u â~-ku streqana su 22 partizanska borca i saradnika.

Iz Bawice borci Prve trnavske ~ete: Dragi{a Albi}, Ku-zman Radovanovi}, Vilotije Radovanovi}, Dragomir Raji}, Qu-bisav Simovi} i Miodrag Preli}, saradnik partizana.

Iz Jeèvice borci Druge lipni~ke ~ete: Milan Bogi}e-vi}, Miladin Bo{kovi}, Uro{ Veselinovi}, Mla|en Petrovi}i Bogoqub Krsti}, partizanski odbornik iz 1941. godine.

Iz Rajca borci Druge lipni~ke ~ete: Mi}a Marta} i Do-brivoje Luki} (potomak Avrama Luki}a, ~lana Kara|or|evogPraviteqstvuju{~eg sovjeta), kao i Milivoje Vlastelica.

Iz Lipnice borci Druge lipni~ke ~ete: Simeun Vujovi},Stanimr Joksi}, Sibin Slavkovi}, Radojica ]endi} (jedno vre-me je bio u êtvrtoj lipni~koj ~eti), a kao partiznski odborni-ci Bogdan Vlastelica i Branislav Joksi}, kao i simpatizeriMilivoje–Miko Vlastelica i Dragi} Deli}.

Posebno je bio teàk prizor osu|enih na smrt oca Brani-slava Joksi}a i sina Stanimira, koje su neprijateqi vezali ì-com jednog za drugog, a to je sve gledao iz odeqewa „B“ drugi Bra-nisavqev sin Jovi{a, koji je oteran u Bawi~ki logor, a zatim ulogor u Norve{ku, odakle se nije ìv vratio ku}i.

Tih prvih decembarskih dana streqawa kod Vojnotehni~-kog zavoda u â~ku se}a se Milan Veselinovi}, koji se u to vre-me nalazio zatvoren u Zavodu: „Jedno jutro u zoru, Nemac je po-zvao nas ~etvoricu zatvorenih partizana. Dali su nam a{ove,krampove i lopate i doterali nas na mesto iza Zavoda gde je biovrbak pun vode. Naredili su nam da kopamo raku. Skoro smo bi-li gotovi, kad od Zavoda vidimo da teraju ~etvoricu vezanih

263

partizana po dva: Radojicu ]endi}a iz Lipnice i Mla|ena Pe-trovi}a iz Jeèvice, a druga dvojica su mi bili nepoznati. Qo-ti}evci su nam naredili da iza|emo iz rake.

Ove vezane su priveli. Ova dvojica su me dobro poznavali,gledali su me i kao da su hteli ne{to da mi kaù, ali nisu mo-gli. Komanda je pala, ga|ali su ih s le|a u pravcu srca i tako supadali u raku. To je za mene bio najstravi~niji prizor u ìvotu.

Sa svirepim i groznim mu~ewima pripadnika narodnoo-slobodila~kog pokreta najvi{e se isticao Milan Vukosavqe-vi}–Vaqevac, koji, pored drugih, isekao sekiricom i MilanaJovanovi}a, ~lana KPJ iz Bawice.

Nemci, nedi}evci i ~etnici Draè Mihailovi}a, 19. de-cembra 1941. godine, izvr{ili su blokadu sela Jeèvice, Bawi-ce, Lipnice i Rajca, pohvatali veliki broj pripadnika parti-zanskog pokreta i oterali u Vojnotehni~ki zavod u â~ku, gdeim je sudio preki sud...

Sreda, 31. decembar. Pri~a kako je dobra hrana kod straèu Jeèvici. Radojica Strawan~evi}, Milun Sretenovi} i Bran-ko Popovi} prineli lonac sa kajmakom oduzetim od partizana isa poga~om jedu. Svaki dan oduzimaju ovce, goveda od partizanaza hranu. Op{ta pqa~ka. [to Nemci ne stignu da uzmu, toopqa~kaju ~etnici. Milojko Sretenovi} nare|uje Milivoju Fi-lipovi}u da dotera ovcu da on ne bi i{ao. Rade Drobwak zaklaojune Milije Marinkovi}a i sav se zamastio.

[Dr Mladen Stefanovi}, Hronika Jeèvice, Bawice, Lipnice i Rajca, str.220–221 i 236]

*O hap{ewima, mu~ewima i progonima pripadnika parti-

zanskog porketa u Atenici i Kulinovcima svedo~e Vuk Petro-nijevi} i Dimitrije Jawi} u kwizi „Nepokoreni“:

Dolaskom Nemaca i zauzimawem slobodne teritorije, uAtenici i Kulinovcima se pojavquju brojni ~etnici. U mawimili ve}im grupama presre}u partizane, neke ubijaju, a ve}inu ugrupama predaju Nemcima. Istina, samo dan-dva po dolasku ~et-nika u selo, nije bilo progona. To pothrawuje iluziju da }e Nem-ci dràti gradove, a partizani sela. Takva iluzija, me|utim,gubi se postepenim nestajawem partizanskih jedinica sa ovogterena, a potvr|eno je pravo stawe i odnos okrutnog okupatorave} 4. decembra 1941. godine. Toga dana Nemci, u vi{e akcija inavrata, izvr{ili su masovno streqawe partizana, uz punu po-

264

dr{ku i pomo} doma}ih izdajnika. Nekoliko proverenih izjavagra|ana i boraca, koje, sa neznatnim odstupawima, pokazuju na-~in izvr{ewa ovog gnusnog zlo~ina:

„Nemci su iz zgrade Vojnotehni~kog zavoda u â~ku, ne{tooko 10 ~asova, poterali grupu od oko 30 qudi, me|u wima i tri-~etiri ène. Vezane doterali su u wivu, vlasni{tvo MijalkaMi{ovi}a, gde je improvizovano streli{te. Ustvari, to su Nem-ci u toku leta iskopali, radi obuke svojih vojnika u ga|awu. Naivici ovih rupa streqali su dovedene partizane. Neki od stre-qanih padali su u rupe, a neki van. Streqawe je vr{eno iz mi-traqeza. Posle izvr{enog streqawa, jedan nema~ki oficir pu-cao je u svakog onog ko je jo{ pokazivao znake ìvota. Potom susvi pobacani u rupe. Radi sigurnosti, sada je pucano iz ma{in-ki u tela partizana. Posle toga na ove le{eve nabacan je tawisloj zemqe i postavqen straàr da obezbe|uje to streli{te“.

Druga grupa doterana je jedan sat kasnije, oko 11 pre pod-ne. Brojala je 30 qudi, a sada je samo jedna èna. Postupak u sve-mu isti kao i sa prethodnom grupom.

Jo{ jedna, tre}a grupa, od 20 qudi dovedena je na streli-{te oko 13 ~asova istog dana. Na istom mestu i na isti na~in ioni su li{eni ìvota. Za ~etvrtu grupu, kao da nije bilo mestana ovom gubili{tu. Trideset novih partizanskih boraca, istogdana, streqano je kod ciglane Radomira Vasovi}a.

Straà, koju su Nemci postavili na ovom gubili{tu, po-vu~ena je tek posle 21 ~asa. Seqaci iz Kulinovaca dovr{ili suzakopavawe ovih le{eva, jer je preko wih naba~en veoma tanaksloj zemqe, pa su psi po~eli da razvla~e le{eve. Me|u streqa-nim su i Slavomir Radowi}, radnik, ~lan Partije, Du{anPetrovi}, zvani Livac. Oba su ìveli u Kulinovcima. Istogdana streqani su i Borisav Jovanovi} iz Gu~e, zatim SretenKarli~i} iz â~ka i drugi.

Me|u streqanim iz Atenice i Kulinovaca su partizanskiborci, koje su ~etnici, 3. decembra uhvatili u Grabu, kod Peri-{i}a kafane. Sve su to borci iz â~ka i okoline, a borili su seu sastavu Uì~kog partizanskog odreda. Posle povla~ewa Uì~-kog odreda, ovi borci su upu}eni u â~ak, pa su ih ~etnici u Gu-~i, i daqe usput, zarobili i predali Nemcima. Bili su uhva}e-ni i Bojo Lazovi} i Krstomir ûbri} iz Kulinovaca i MilanSimeunovi} iz Atenice. Boja Lazovi}a pustio je Velibor ]ir-kovi}, ~etnik, dok su se Simeunovi} i ûbri} izvukli na taj na-~in {to su izjavili da se vra}aju iz vaqalice, gde su odneli su-

265

kono na vaqawe. Pokazali su i drveni rabo{, koji su usput na-pravili. Tako su izbegli zarobqavawe, a time, najverovatnije istreqawe.

U dowem delu Atenice, u fabrici koà, sme{ten je qoti-}evski dobrovoqa~ki odred, koji, tako|e, zapo~iwe svoju akcijuuporedo sa akcijama nema~kih jedinica. êtvrtog decembra ovajedinica upu}uje jedan broj qudi sa trobojnicom na ~elu, u akci-ju prikupqawa oru`ja u ova dva sela. Tim odredom komandujeMarisav Petrovi} iz Kragujevca. Jedinica blokira deo sela isakupi sve sposobne mu{karce, koji nemaju ~etni~ke legitima-cije. U dowem delu Atenice sabirno mesto je kod vodenice Ra{eGavrovi}a, a u gorwem delu sela kod nove osnovne {kole. Od sva-kog privedenog bezuslovno se traì predaja pu{ke. Qudi nema-ju pu{aka, pa nastaje strahovita tu~a. Preko blokova kamena, akod {kole preko snopova kukuruzne {a{e, prevaqivani su qu-di i tu~eni sve dotle, dok ne obe}aju da }e predati pu{ku. Sa po-sebnim zadovoqstvom batinao je partizanske borce qoti}evacBabi}, veoma razvijen i snaàn ~ovek. Pod batinama qudi izja-vquju da }e predati pu{ku, bez obzira {to je nemaju. Dozvoqava-no im je da odu do ku}e, pa su pojedinici, da bi obezbedili pu-{ku, nudili kravu, vola i drugo, a bilo je slu~ajeva, kao VidojeStevan~evi}, koji je ponudio plug zemqe i kravu onome ko mu dapu{ku. Milenko Li{an~i} dao je doma}em ~etniku RadomiruPeri{i}u sviwu, ~izme, pantalone i bogat ru~ak za nekoliko~etnika, da posvedo~e kod qoti}evaca da su mu oni oduzeli pu-{ku. Vojin Vojinovi}, imu}ni seqak, na prevaru oteo pu{ku~etniku Obrenu Glavowi}u. Tu pu{ku predao je da bi otkupiobez batina svoga sina Uro{a. Pri tome, na adresu Obrena Glavo-wi}a, glasno i pred svima rekao je: „Zbog takvih je moj Uro{ mo-rao da ide u partizane“.

Te{ko je nabrojati sve postupke i sva mu~ewa primewenaovom prilikom nad partizanskim borcima. Navodimo samo ime-na onih, mada ne u celini, koji su tu~eni: Milenko i Milan Si-meunovi}, Vlastimir Mangovi}, Dragoqub Nedeqkovi}, MikaJankovi}, Despot Paunovi}, Radomir Paunovi}, Ivanko [ola-ji}, Dragoslav i Bojo Ne{ovi}, Du{an i Rajko Barali}, MilanMarkovi}, Pribislav Petronijevi}, Borivoje Ikodinovi}, Bla-ìmir Jovi~i}, Matija, Budimir, Milenko i Stanimir Li{an-~i}, Gvozden Tripkovi}, Milan i Milenko Jawi} i drugi.

Istovetan postupak sa prikupqenim gra|anima ponovqenje i u Kulinovcima, s tim {to je zborno mesto i sabirali{te kodMi{ovi}a ku}e. Tu~en je ve}i broj lica, kao i u Atenici.

266

Svi oni koji su imali oru`je da predaju, upu}eni su, podstraòm u koloni u selo Trnavu, da tamo predaju oru`je. Oni ko-ji nisu imali oru`je, pozivaju se na ~etnike kao svedoke da ni-su bili pod oru`jem. Na taj na~in, izvestan broj partizana izbe-gao je mu~ewe i tu~u...

U Atenici i Kulinovcima, a i u drugim selima, shva}enaje sva teìna situacije. Znalo se da ne}e mnogo vremena pro}i dopo~etka hajke na partizanske borce. Pored Nemaca i qoti}eva-ca, o~igledno je, pojavi}e se kao goniteqi i doma}i ~etnici.Oni su, gotovo istovremeno do{li. êta Mi}a Ruì~i}a, iz Tr-nave, ~etnici Milutina Jankovi}a i [tab „Slo`na bra}a“ (Ja-vorac, Smederevac, Mojsilovi}) spu{taju se u sela oko â~ka.Po~iwu masovna zlostavqawa i progoni. Poru~nik Miju{koRistovi} dolazi sa nare|ewem Draè Mihailovi}a, od kraja no-vembra, da u trnavskom srezu uni{ti komuniste. Sa Ristovi}emje Milun Petrovi} – Botur, komandant ~etnika u draga~evskomsrezu. Veoma je te{ko saznati kakve su se i ~ije snage sjatile napodru~je oko â~ka, pa i u ova dva sela. S jedne strane haraju ipqa~kaju ~etnici Boè ]osovi}a – Javorskog i Milutina Jan-kovi}a, zatim Zvonimira Vu~kovi}a; s druge strane dolaze kolo-ne ~etnika sa Venca, koji su ve} poru~ili da }e vaditi grkqan imu~iti partizane, kao {to su u~inili sa Batom Jankovi}em idrugim `rtvama na Vencu. Pre saznawa za dolazak vojvode Moj-silovi}a u ovaj kraj, stigla je vest da je ovaj „hrabri“ vojvoda naputu u Trnavi, pucaju}i iz pi{toqa, ubio dva istaknuta parti-zanska borca – Obrena @ivkovi}a iz Trnave i Bogdana Suboti}aiz Atenice. Na svaki pucaw i rafal narod o~ekuje samo da saznako je nova `rtva. Ina~e, u ovom ko{maru, te{ko je razaznati koje i sa kakvim izdajni~kim snagama stigao u ovaj kraj. U Trnavije formiran poseban {tab. „Slo`na bra}a“ sa Mojsilovi}em,Smederevcem i Javorcem na ~elu. Radomir – Ra{a [ipeti} po-stao je komandant sreza trnavskog. U wegovoj pratwi su stariznanci i garda: \ur|e Stani}, Radoje Rafailovi}, GvozdenIli}, Stanko Ruì~i}, Velibor ]irjakovi}, Branko Mi{ovi},svi iz Atenice i Kulinovaca, kao i jo{ neki.

Me|u ~etnicima dosta je surevwivosti prilikom pqa~ka-wa. Tako kada su ~etnici Boè Javorca pretresli ku}u SretenaParipovi}a i kupili sve {to im se svidelo, nai{ao je i o{troreagovao ~etnik Draè Mihailovi}a Bogosav Tripkovi} pitaju-}i ih da li znaju {ta ~ine. Pokazao im je ~ak legitimaciju or-ganizacije Draè Mihailovi}a. Na to mu jedan od Javor~evih

267

~etnika re~e da se odmah gubi, ili }e ga vezati. Tripkovi} se,nakon toga, udaqi i ode svojoj ku}i, tu u susedstvu.

Praksa je ovih ~etnika, i ne samo wih, da u pretrese ku}ai pqa~ku idu u grupama, ali idu i u mawim jedinicama, trojka-ma. Uzimaju}i i odnose sa sobom sve na {to nai|u, pa ~ak i de~-je pelene. U slu~aju da nai|u na vredniji plen, osloba|aju seprethodno uzetih stvari. Na udaru je najredovnije devoja~kasprema i druge vredne stvari. Otuda je, iz tog perioda, ostala uz-re~ica ako neko preti: „Do}i }e i tebi Boò Javorac“.

U ku}i bra}e Jelu{i}a iz Atenioce, organizovana je, 4. de-cembra, bogata ve~era za sve ~etnike – povratnike sa Venca. Nave~eri je i izvestan broj ateni~kih ~etnika, koji nisu bili naVencu. Radomir – Ra{a [ipeti} je na ~elu sofre i daje ton ce-loj gozbi. Hvali{e se na veliko dosada{wim rezultatima na mu-~ewu, progonu i uni{tavawu partizanskih boraca, ali se ko-mentari{e i o predstoje}im merama u tom pravcu.

Nije mogu}e sve navesti {ta je preduzeto u ciqu uni{te-wa i progona partizanskih boraca i wihovih porodica, simpa-tizera pokreta i brojnih po{tenih gra|ana.

Doma}i ~etnici, koji su svrstani u takozvanu Ateni~ko-~a~ansku petu ~etu Mojsilovi}evog odreda, smestili su se u ku-}i Velimira Sredojevi}a u Atenici. U podrumu ove ku}e organi-zovan je zatvor za partizane i wihove porodice. êtom komandu-je Todor – To{a Radivojevi}, a zamenik mu je Sreten Markovi},radnik iz Atenice.

Grupa Pe}an~evih ~etnika, pod komandom @ivojina Vu~-kovi}a iz Zabla}a, kao i druga grupa ~etnika Draè Mihailovi-}a, pod komandom Miju{ka Ristovi}a, aktivnog oficira biv{eJugoslovenske vojske, sme{tene su u ku}i i drugim zgradama Sta-nimira Gavrilovi}a. Oni koriste i objekte nekih susednih do-ma}instava.

êtni~ki komandant trnavskog sreza Radomir – Ra{a [i-peti} obave{tava gra|anstvo da niko nema pravo da vr{i isle-|ivawa i saslu{awa partizanskih boraca, ve} to pravo pripadawemu. Me|utim, stvarnost ubrzo demantuje ovu izjavu ~etni~kogkomandanta [ipeti}a. Svi hapse, svi saslu{avaju, svi ka`wa-vaju. Tako neke borce i simpatizere, odvode u Trnavu kod „Slo-`ne bra}e“, druge odvode u Jeèvicu kod komandanta sreza, a ne-ke i ostalim komandama. Uop{te se ne zna ko hapsi, ko ka`wa-va, a ko pu{ta ili osu|uje. Jedno je samo izvesno i sasvim sigur-no: bez obzira koji ~etnici hapse i isle|uju, veoma dobro su oba-

268

ve{teni ko se „ogre{io o veru, boga, kraqa i otaxbinu“. Pod uda-rom te{kog terora dolaze i simpatizeri, wihove porodice, pa~ak i ona lica koja su primala neku solcijalnu ili drugu pomo}od partizana, odnosno Narodnooslobodila~kog odbora...

Ne zna se koje je ~ija i kakva grupacija. Idu po selu, pre-tresaju, pqa~kaju, maltretiraju i ubijaju. Me|u sobom se optu-ùju, kako je, tobo`, doti~na grupa blaga prema partizanima, paoni idu da to isprave. Novi pretresi, nove i pqa~ke. I tako izdana u dan. Pored ~etnika Boè Javorca, obi~no je u grupi i poneki doma}i ~etnik. Tako grupa ovih ~etnika, a sa wima i Gvo-zden Ili}, pretresa ku}u Mili}a Jevtovi}a, slobodoumnog ~ove-ka, ratnika iz Prvog svetskog rata, oca petoro dece i svi su nastrani partizana. U ovoj ku}i, izme|u ostalog, uzimaju trubu fa-bri~kog sukna, govore}i da partizani ne treba da se obuku. Kadih stari ratnik upita ko su oni i za koga se bore, reko{e mu dasu ~etnici i da se bore za kraqa. On im re~e da su zaista {tet-nici. Podsetio ih je da se on borio za kraqa, ali kraq je bio swima i borio se protiv neprijateqa. A gde je wihov kraq?...Ozloje|eni, a posramqeni ~etnici, nasrnu na Mili}a Jevtovi-}a. Udarcima kundakom i pu{~anim cevima slome mu {est reba-ra i gurnu ga sa stepenica visokih ~etiri metra. Od ovih povre-da stari ratnik umro je nakon mesec dana.

Imovina partizanskih porodica nema nikakvu za{titu isigurnost. Pod vidom da uzimaju za potrebe {tabova, mnogi ~et-nici uzimaju seno, namirnice i druge strvari za svoje potrebe.Oduzima se i stoka, vozila, oprema i sli~no, navode}i kako sukomunisti „protiv li~ne svojine“. Za ra~un ~etni~kog {taba uTrnavi, tako su ~etnici oduzeli seno Milenku Jawi}u, saop-{tavaju}i mu da se ne pojavquje na livadi. Kada je Milenko Ja-wi} oti{ao u {tab da se poàli na oduzimawe sena, Radoje Ra-failovi} i Vukoman Azawac ga istuku, potvr|uju}i time da i{tab ima istovetno gledi{te kao i oni {to su seno uzeli.

I nema~ka vojna sila pqa~ka za svoje potrebe. Skoro sva-kog dana wihove snage po selima oduzimaju stoku, sto~nnu i qud-sku hranu i drugo. U jednoj sa~uvanom dokumentu, izdatom 5. de-cembra 1941. godine \uru \irkovi}u, navodi se da je seno uzetoza „potrebe jedinice 42005 i ne sme se oduzeti od druge jedini-ce“. Sledi potpis i pe~at. Za vlasnike sena bilo je ne~eg pozi-tivnog, jer je po{te|en ~etni~kih maltretirawa i pqa~ke, bezobzira {to je i sam bio opredeqen za ~etnike. Na sli~an na~in]irkovi} je za{titio zob, slamu i jo{ neke proizvode.

269

U op{tem divqawu i bezvla{}u ~etni~kih jedinica i po-jedinaca, te{ko je zapaziti po{tenog ~oveka. Kod stanovni{tvase iz osnova izmenilo gledawe naroda na ~etni~ku organizaci-ju. Pojedinci se u ovoj sredini uzdiù i veli~aju brojem zakla-nih partizana, zatim odlaskom na grobove partizanskih boracai sasipawem rafala u wihove grobove. Komandir ~etni~ke ~etei pratilac ~etni~kog komandanta sreza trnavskog \ur|e Stani}odlazi na grob istaknutog partizanskog borca Radenka Raja Ja-wi}a, i, uz so~ne psovke, ispaquje rafal iz pu{komitraqeza uwegov grob.

Ni oprobani metodi beogradske policije, koje u saslu{a-wu i isle|ivawu partizana primewuje Radomir – Ra{a [ipe-ti} i drugi po uzoru na wega, ne daju o~ekivane rezultate. Takou ku}i Velimira Sredojevi}a, gde je sme{ten {tab ~ete, nepre-kidno se vr{i saslu{awe uhap{enih partizana. Mile i Stra-jin Ili} i Miqko Kosti}, privode}i Qubicu Tripkovi}, Da-rinku Li{an~i} i druge ène, zahtevaju od wih da odaju i pro-kaù partijsku organizaciju, kao i partijske aktiviste. Navo-de pri tome da „oni sve znaju, samo ho}e da provere wihovuspremnost na saradwu“. Kada dobiju odgovor da ni{ta o tome neznaju, komandant, koji li~no isle|uje, pada u vatru i dr{kom odpi{toqa udara uhap{ene, obaraju}i ih na pod. Iza toga im nare-|uje da, u roku od 24 ~asa, predaju sve ono {to su plele za parti-zane. Posle toga ih telohraniteqi – pratioci, komandanta pre-tuku i skoro u besvesnom stawu, vra}aju u zatvor. êtni~ki stra-àr pred islednikovim vratima, Miodrag Ili} i drugi, {apa-tom ~estitaju partizanima na dobrom dràwu, posebno QubiciTripkovi}. Ona ih upita: „Na batinama ~estitke?“Oni odgovoreda ~estitaju na dobrom dràwu.

Ina~e, ~etni~ki straàri, naj~e{}e ismevaju i izrugujuse partizanima, koji su saslu{avani i tu~eni. Pored veoma ~e-stog ribawa prostorija, ~i{}ewa i drugih poslova, partizanisu primoravani da seku drva, kao i da rade druge poslove u doma-}instvima ~etnika, oko stoke i druge. Pevali su im i pogrdnestihove: „Oj Staqine, mili druè, tvoja vojska drva struè“,„Pala slana, nesta partizana“. Tako Tihomir Gli{i}, ~etnik,kaè svojoj èni: „Cale, sad }e do}i de~ki da nasruù drva, o~i-ste {talu i sve {to treba. Zapovedaj“. Sli~no pona{awe bilo jei kod bogatih seqaka bra}e Jelu{i}, a i kod drugih koji su ko-ristili partizane kao sluge. Bilo je me|u wima i onih koji sukao sluge i ranije provodili dane kod ateni~kih gazda. U ovim

270

uslovima, nastavqaju to isto da ~ine, pona{aju}i se kao gazde, apartizani su im sluge.

Za vreme dok je Darinka Li{an~i} bila zatvorena u ku}iVelimira Sredojevi}a i saslu{avana od strane ~etni~kog ko-mandanta sreza [ipeti}a, vi{e puta u toku 24 ~asa pretu~ena jedo te mere da su je volovskim kolima doterali ku}i. Kada je sti-gla ku}i, po nalogu [ipeti}a svi ~lanovi wene porodice ve} suzatvoreni. Suprug Budimir oteran je u Gorwu Trnavu, u Vujovi-}e; sin Matija oteran je u trnavsku {kolu u [tab „Slo`na bra-}a“, kod vojvode Mojsilovi}a, dok su }erke Slavka i Zorka otera-ne u ateni~ku osnovnu {kolu. Zauzimawem Mihaila Vujovi}a ijo{ nekih istaknutih ~etnika Matije je pu{ten, iako je bio osu-|en na smrt. U putu za Atenicu sretne ga Milo{ Lukovi}, ~et-nik iz Atenice, i ponovo hapsi, govore}i: „Ako te je vojvoda pu-stio, nisi kod mene odgovarao“. Oteran je u komandu Ateni~ke~etni~ke ~ete. Budimir, Slavka i Zorka pu{teni su nakon neko-liko dana.

U ranim jutarwim ~asovima 6. decembra 1941. godine, usredwem delu Atenice odjeknuli su rafali iz automatskogoru`ja. Qudi su se pitali koga to tako rano love. Uskoro se sa-znaje da je to Radenko Mandi}, komandant Gradske milicije uâ~ku, pobegao ispred jedinice ~etnika Ristovi}a i Vu~kovi}a.Uhvatili su ga u Suboti}ima, u Trnavi, i svezanog, samo u ~ara-pama, po o{trom jutarwem mrazu, doterali kod ~etni~kog {tabau Gavrovi}a ku}i, u Atenici. Ulaze}i u ku}u, vezanog Mandi}asu ostavili, pod straòm, napoqu. On zamoli straàra da mupripali cigaretu, {to ovaj poku{a da u~ini. Mandi} to iskori-sti i s obe, vezane ruke, udari straàra po licu i obori ga na ze-mqu. Onako bosonog i vezan Mandi} pobegne. Grujicu Suboti}a,koga su sa Mandi}em uhvatili, ~etnici pretuku i na wemu iska-le svoj bes, izbi{e mu pri tome sve zube.

U ovom periodu tren Kulinova~kog poqa „obra|uju“ razne~etni~ke grupacije, koje se ubrzo povla~e. Na terenu ostaje Spa-soje Dilpari} iz Viqu{e, sa grupom ~etnika. Jedan deo Kulino-va~kog poqa pqa~kaju i ~etnici iz Kowevi}a, pod komandom Ra-di{e êkovi}a, aktivnog oficira biv{e Jugoslovenske vojske.Situacija u ovom delu sela istovetna je sa onim u drugim zaseo-cima. Me|u prvima pretukli su Petra Preli}a i wegove uku}a-ne, zatim @ivojina Vasovi}a i druge. Qudi beè od svojih ku}ai sklawaju se po vrbacima i kupama kukuruzovine, mada je vremehladno.

271

Jedne no}i Miodrag Milinkovi}, ~etnik iz Kulinovaca,pokupi grupu pripadnika Narodnooslobodila~kog pokreta, re-kav{i da }e nai}i qoti}evci i da je boqe da ih on, bez optu`be,privede êkovi}u Me|u pohvatanim su Bogoqub Nedeqkovi},@ivojin Vasovi}, Dobrivoje \okovi}, Radenko Preli}, PetarPreli} i drugi. îm su dovedeni u êkovi}a {tab, isle|ivanisu i mu~eni. To je trajalo 11 dana. Tada su u ovaj ~etni~ki {tabdo{li Nemci traè}i komuniste i partizane. Zamenik koman-danta êkovi}a, Milivoje Radovanovi}-Kurla} iz Kowevi}apredaje Nemcima grupu partizana, koja broji oko 80 boraca. Saovim partizanima predati su i biv{i partizanski borci iz Ku-linova~kog poqa. Svi ovi partizanski borci, me|u kojima je ionih koji su bili u jedinicama, pu{teni su zahvaquju}i dobromdràwu. Istina, pu{tawe je usledilo nakon {to je svaki dobiopo 25 batina. Me|u pu{tenim Bogoqub Nedeqkovi}, Dobrivoje\okovi} i @ivojin Vasovi}, sa dobijenim objavama, su obaveznida se svakog dana javqaju Gradskom predstoji{tvu u â~ku.êtvorica od ovih iz Kulinova~kog poqa sprovedeni su u Vojno-tehni~ki zavod u â~ku, na preki sud...

Decembarski dani u Atenici i Kulinovcima, zaista su cr-ni dani za stanovnike ovih naseqa. Stalni pretresi, racije,hap{ewa... Skoro svakodnevno odjekuju rafali mitraqeza, od ~i-jih kur{uma na streli{tima ginu partizanski borci, simpati-zeri i pomaga~i pokreta. êtnici Boè Javorca lancima vezujuza direk Milomira Qubojevi}a i drè ceo dan, a izmi{qaju ka-kvim mukama i maltretirawima da podvrgnu one koji su bili uredovima partizana ili ih, na bilo koji na~in, pomagali. Tako,po nare|ewu ~etni~kog komandanta sreza trnavskog Radomi-ra–Ra{e [ipeti}a, ~etnici dovode devojke iz Atenice i Kuli-novaca u zgradu osnovne {kole. Na okupu su se na{le sve devojkekoje su pripadale pokretu, pose}ivale bolni~ki kurs, i{le napartizanske priredbe... Zatvorene su u zgradu {kole no}u 6. de-cembra. Sutradan, oko devet ~asova, stigao je komandant [ipe-ti} sa svojom pratwom. Nare|eno im je da peru pod u~ionica, ukojima su pre toga Nemci zatvarali kowe. I to ne krpom i vodom,ve} da liù jezikom!... Nekoliko puta vr{en je pregled i kon-stantovano je da nije dobro, pa je radwa ponavqana nekoliko pu-ta. Dok su devojke ~istile prostorije, komandant i wegovi pra-tioci govorili su im pogrdne re~i. Zatim je naredio da ga po-zdrave partizanskim pozdravom, {to devojke, boje}i se batina,nisu u~inile. Zahtevao je, zatim, partizanski pozdrav od Zorke

272

Li{an~i}, rekav{i daona to dobro zna, jer je u~ila decu po se-lu. Otresita i ponosna, ova omladinka ga pozdravi stisnutom pe-snicom. Dobila je za to obiqe {amara, ali su i ostale omladin-ke tu~ene {to to nisu u~inile kad je od wih zahtevano. U ovojgrupi bile su omladinke: Radojka Suboti}, Dobrinka Radosavqe-vi}, Zorka i Slavka Li{an~i}, Dobrila, Jelena i Lepa – sestreNenadi}, Desanka Guduri}, Olga i Milena [olaji}, Kosara [i-}evi} i mnoge druge. Radoje Rafailovi}, pratilac komandantaizdvojio je iz nekih razloga, Jelenu Guduri} i Nadu \oki}, ~i-me su po{te|ene maltretirawa. Ina~e, u maltretirawu devojakau~estvovali su Gvozden Ili}, Radoje Rafailovi}, Jordan Koji},Branko Mi{ovi}, Stanko Ruì~i} i Velibor ]irkovi}.

[Vuk Petronijevi} i Dimitrije Jawi}, Nepokoreni, str. 239–250]

VOJNOTEHNI^KI ZAVOD U Â^KU – GUBILI[TE ANTIFA[ISTA

Neosporno je da je ovo gubili{te bilo jedno od najve}ih uSrbiji 1941. godine. Tu je na najsvirepiji na~in usmr}eno oko600 iskqu~ivo antifa{isti~kih boraca, koji su u ovoj usta-ni~koj godini vodili borbu protiv okupatorskih jedinica. Wi-hovi xelati bili su Nemci, qoti}evci, nedi}evci, ~etnici idruge okupatorske agenture. Svi, zdruèni, imali su jediniciq – uni{titi {to ve}i broj ovih boraca, i to na na~in nakoji bi zastra{ili narod. Zdruèni u ovom poslu, hvatali su,robili i hapsili, privodili u logor ovog strati{ta. Zajedni~-ki im sudili, osu|ivali i nad wima vr{ili pogubqewe. Zajed-ni~ki su osnovali komisiju „uglednih gra|ana“, uglavnom su tobili sve antikomunisti, koja je utvr|ivala ko je komunista,partizan i ~iji simpatizer. Zatim i – me{oviti ratni sud –preki vojni sud, koji je donosio presude o tome koga treba stre-qati, koga poslati u logor, uz obavezno batinawe, koga pusti-ti ku}i.

U ovom gubili{tu su herojski i dostojanstveno borci od-lazili u smrt, prkose}i xelatima. Miladin Bo{kovi} iz Jeè-vice, zemqoradnik i ~lan KPJ, otac troje dece, borac Trnav-skog bataqona, {aqe opro{tajno pismo porodici, puno drama-tike. To isto ~ini Dragan Bojovi}, zemqoradnik, ~lan KPJ, ko-mandant mesta u Preqini. Pismo pred streqawe {aqe porodi-

273

ci i Du{an Savkovi}, zidar, rodom iz Pridvorice, ìveo u â~-ku. Pismo Bo{kovi}a i Bojovi}a, i pored toga {to su ovo drugopublikovali Davidovi} i Timotijevi}, objavqujemo, a pismoStankovi}evo nismo u prilici da objavimo po{to posedujemone~itqivu kopiju.

Mnogi borci pri izvo|ewu na streqawe prkosili su xela-tima pevaju}i borbene i revolucionarne pesme. O tome svedo~iu svojim zapisima kwièvnik Du{an Azawac, koji je preìveoove stravi~ne doga|aje.

KOMISIJA

Za vr{ewe selekcije i kvalifikaciju qudi na: komuni-ste, partizane pod oru`jem, simpatizere komunista i partizanai nacionalno ispravne gra|ane. Oni su razvrstani u logore:

A – komunistiB – partizani pod oru`jemC – simpatizeri

^lanovi komisije bili su:1. Matovi} Gli{o, trgovac iz â~ka.2. Matovi} Vojislav, trgovac iz â~ka.3. Kulenovi} Alija, {ef ureda u â~ku.4. Bojovi} Milija, kafexija iz â~ka.5. Jankovi} Milutin, kafexija iz â~ka.6. Stoki} Andrija, poslovo|a u Fabrici hartije,

~lan rukovodstva qoti}evog zbora.7. Milivojevi} Dragoqub, kafexija iz â~ka.8. Nikodijevi} Milan, èlezni~ar iz â~ka,

pripadnik qoti}evog Zbora,9. Vuji~i} Budimir, kafexija uz â~ka,

10. Ivanovi} Vlastimir Vlasta, ba{tovan iz â~ka.11. Ratkovi} Vojin, major BJUV iz â~ka, pripadnik

~etnika DM.12. Antonijevi} Milo{, predsednik op{tine iz â~ka.13. Blagojevi} Nikola, ba{tovan iz Atenice.14. Popovi} Mile, {tampar iz â~ka.15. Batini} Stevan, èlezni~ar iz â~ka,

pripadnik qoti}evog Zbora.16. Sefner Josip, preduzima~ iz â~ka,

prevodilac i tuma~.

274

275

Spisak streqanih u VTZ u â~ku

17. Vukobatovi} N. narednik SDK – Nedi}eve vojske.18. Radovi} Milisav, ko~ija{ iz Qubi}a, pripadnik

~etnika DM.19. Buli} Dragutin, sve{tenik iz â~ka, predsednik

Okru`nog odbora qoti}evog zbora.

[SUP â~ak – Delatnost neprijateqskih slugu u ~a~anskom ratnom okrugu,str. 65–66.]

^LANOVI

Me{ovitog ratnog prekog suda pod nazivom „KRISGSGE-RINT“ (u prevodu Preki ratni vojni sud).

Predsednik suda: potpunokvnik NAJNSHAUZE – koman-dant Ortskomandature.

^lanovi suda:1. Buli} Dragutin, sve{enik, predsednik Okru`nog odbo-

ra qoti}evog Zbora.2. Stoki} Andrija, poslovo|a u Fabrici hartije, ~lan ru-

kovodstva qoti}evog Zbora.3. Kulenovi} Alija, {ef ureda u â~ku.4. Mihailovi} Kosta, direktor Gimnazije u â~ku, pri-

padnik Zbora.5. Ratkovi} Vojin, major BJV u â~ku, ~etnik DM.6. Vuji~i} Budimir, kafexija iz â~ka, ~etnik DM.7. Bogi}evi} Pavle, potpukovnik, pripadnik Srpskog do-

brovoqa~kog korpusa.8. Filipovi} K., kapetan srpskog dobrovoqa~kog korpusa.9. Safner Josip, preduzima~, sudski prevodilac.Sud je zvani~no po~eo sa radom 7. decembra 1941. godine,

koji je doneo prve smrtne presude, koje su odmah usmeno saop{te-ne i odmah izvr{ene. Sud je delovao do polovine januara 1942.kada je preme{ten u Kraqevo.

[SUP â~ak – Delatnost neprijateqskih snaga u ~a~anskom ratnom okrugu,str. 64–65.]

Kwièvnik Du{an Azawac svedo~io je:Svanulo je. Pri{li smo re{etci. Drugovi iz logora „B“ i

„C“ proturali su kroz wu prste i rukovali se. Tek {to sam seprislonio uz ìcu, na wu se sa druge strane naslonio i \or|e.Gledali smo se nekoliko trenutaka bez re~i. Wegovo lice, ~iju

276

sam svaku crtu i boru èleo zauvek da upamtim, izraàvalo jekrajwu odlu~nost.

–Ako ostane{ ìv, pozdravi sve drugove – rekao mi je sko-ro zvani~nim tonom.

– Ho}u, \or|e!– I ne uzbu}uj se uzalud.– Oprosti, ne znam {ta mi je – odgovorio sam, a o~i su mi

bile opet pune suza.Stajali smo tako jo{ neko vreme, lupkali nervozno prsti-

ma po re{etci i nismo znali o ~emu da pri~amo. Posle su upalinedi}evci, primetiv{i da razgovaramo, i rastavili nas. Tu su i~etnici. Ugledav{i ih, drugovi su ponovo za{krgutali zubima,stezali pesnice u nemo}nom besu i do bola, grizli zubima svojeusne.

– Plati}e! Kad tad, to im ne gine! – umirivao je sam sebe je-dan meni nepoznat drug.

A onda je po~elo ono o ~emu sam do tada samo slu{ao. Hod-nici su se punili Nemcima, nedi}evcima i ~etnicima. Iz na-{eg logora su trojicu izvukli i odveli nekud. Milan Vaqevac,koji se od svoje o{tre sekirice, za pas zadenute, nije razdvajao,vratio se posle pola sata bez wih, raskora~io se pred ìcom i utoj trijumfalnoj pozi po~eo da preti, udaraju}i rukom po kamii sekirici:

– Koga meni na du{u predaju, taj boqe da se majci ni rodionije.

Zaista nismo imali razloga da mu ne verujemo.Bliìo se ~as streqawa na{ih drugova. To je trebalo da bu-

de kao i obi~no u deset sati pre podne. Oni su bili tu`ni, skorounezvereni, zbijaju}i se jedan uz drugog, pred xelatima koji suprilaze}i ve} punili pu{ke, kao bespomo}ne ovce koje pred ~o-porom gladnih vukova ~ekaju da do|u na red. Razumqivo je bilomewawe wihovog raspoloèwa. Sino} se sigurno ~inilo da ~aswihove smrti nije tako blizu, a sada je sve, evo ba{ tu. Ali, opetsu zapevali, a podoficir kqu~ar je, vide}i ih opet vesele, brzonekud otr~ao. Vratio se posle nekoliko minuta sa dva oficira upratwi starog tuma~a Milivojevi}a, koji se, saslu{av{i re~ionih kojima je sluìo, glasno obratio drugovima iz logora „C“.

– Gospodin major kaè da ste u zabludi. Ovo je logor „C“.Vi ste osu|eni na smrt i danas }ete biti streqani...

Daqe re~i tuma~a ponovo je zaglu{ila pesma i uzvici za-grqenih drugova:

277

– Znamo!– @ivela sloboda!– Pesma, drugovi, pesma! Nek se zna kako partizani umiru!Nemci su besneli, hvatali se rukama za kubure pi{toqa,

nastrtali sa nedi}evcima i ~etnicima na ìce i tresli ih ru-kama, a oni, na{i drugovi, uprkos svemu tome gromko su pevali:

„Partizan sam, tim se di~im,to ne moè biti svak,umrijeti za slobodumoè samo div junak!Koliko se svetlih likova nalazilo u toj ìci! Eno tamo je

\or|e, do radnika koje sam jo{ pre rata poznavao kao revoluci-onarne borce, zatim tamo, do same ìce, stajao je meni odnekudpoznati nasmejani mitraqezac neke qubi}ke ~ete.

Jedan od nema~kih oficira je laganim korakom, kao hip-notisan, pri{ao ìci logora „C“ i dugo preletao zakrvavqe-nim o~ima preko lica na{ih drugova. Zatim je ne{to rekao. Po-znavao sam ga. To je bio predsednik Prekog suda.

– Gospodin major kaè da je rat na Istoku pobedonosno za-vr{en. Crvena armija je razbijena i uni{tena, nema~ke trupeve} prodiru u predgra|e Moskve i Lewingrada!

– Laè! Dole fa{izam! @iveli na{i partizani!– @iveli saveznici!– @ivela herojska Komunisti~ka partija Jugoslavije!– @ivela-a-a!Od tog trenutka mete` je u hodniku pred logorom „C“ dobio

izgled bezglave trke Nemaca, nedi}evaca i ~etnika. Major je, iz-bezumqen od qutine, izdavao glasno nare|ewa, a nama je, mada ihnismo u potpunosti razumevali, bilo jasno o ~emu se radilo.

– Odmah }e ih streqati! Ne}e ni ~ekati deset sati! – {apu-tao je Cale.

Seo sam u ugao logora, naslonio glavu na kolena i duboko sezamislio. Zatim sam odmah ustao i poku{ao da razgovaram sa\or|em. Nije bilo mogu}e. Ve} su ih izvodili. Kroz {palir ne-ma~kih vojnika i nedi}evaca re|ali su ih dva po dva i me|usob-no ìcom za ruke povezivali. Bili su sasvim mirni, a neki su ipu{ili.

Na{i drugovi su davali izgled qudi, koji se spremaju naneki sasvim obi~an put. Smirili su se, a ni Nemci nisu vi{e nawih vikali. U ti{ini su se ~uli samo uùrbani koraci, {kqo-cawe pu{~anih zatvara~a i posledwe poruke, nama upu}ene:

278

– Pozdravite mi sve kod ku}e! Recite im da ne pla~u, netreba to...

– Kaì joj, Milovane, molim te, da mi dobro decu ~uva...Ose}ao sam kako me na momente hvata nesvestica. Mozak me

je, kako mi se ~inilo, boleo, a prsti na rukama su se u gr~u ste-zali. Jedva sam stajao na nogama. Tada sam se trgao.

– Zdravo drugovi!– Ne pokleknite! Budite ~vrsti, pobeda je na{a!– Pri~ajte kako smo umrli!Zatim je u kratko nastaloj ti{ini, dok su ih vezivali, od-

jeknula wihova posledwa, najgromkija pesma:

„Crven je istok i zapad,crven je sever i jug,koraci tutwe u napad– napred, uz druga je drug!

Nemci su ponovo zaurlali, udarci kundaka su padali potelima na{ih drugova, ali pesma je od svega toga bila ja~a:

„Napred, sve bliè i bliè,Koraka ~uje se bat,Glas miliona se diè,Dole fa{izam i rat!“

Samo {to nisu po{li. Odred vojnika za izvr{ewe smrtnekazne bio je tu. Posle kratke pauze, iz ìcom uvezenog stroja od-jeknuli su daqi stihovi zapo~ete pesme:

„Crven je istok i zapadcrven je sav horizont,koraci tutwe u napad– ìveo Narodni front!...“

Odnekud iz dna hodnika istr~ao je Milisav ko~ija{. Dah-}u}i, zasukanih rukava i razbaru{ene kose sa velikom kamom opojasu i korba~em u sari desne ~izme zadenutim, on je zastao predsprovodom.

– Vi~ite dole Tito! Vi~ite dole partizani! ûjete li? –derao se Milisav na drugove u stroju da se sve orilo, ali oni su,ma{u}i nam rukama pri polasku, ne obra}aju}i pa`wu na wega,posledwi put zapevali:

279

„Dosta je crnih ko{uqa,nek padne kukasti krst,laè fa{isti~ka huqa,nek nam je korak ~vrst!“

Za wima je, {epaju}i, tr~ao Milisav, udarao ih nemilo-srdno korba~em po glavi, licu i celom telu i kri~ao:

– Kaìte, ko vam je taj Tito? Vi~ite dole! Hej, pobratime,dodajder mi tu xoku, moram sa wima, da ih otpratim do ve~ne ku-}e i da im pokaèm kamu Milisava Radovi}a, antikomuniste odro|ewa.

A koraci na{ih drugova postepeno su se gubili sa wiho-vom pesmom. Nastao je mukli tajac. Nije se ni najmawi {um mo-gao ~uti, svi smo }utali, ~ak su i straàri kao mramorni kipo-vi zastali na svojim mestima. Minuti su sporo prolazili. U naj-ve}oj ti{ini, o~ekivali smonapregnuto odjeke plotuna koju sutrebali da objave pogibiju na{ih drugova. Radovali smo se neo-snovano sve ve}oj pauzi, kao da je to nagove{tavalo neo~ekivanospasewe odvedenih osu|enika. A kada su prve pu{ke zapucale,brzo i jetko, zgledali smo se, bledi i bez re~i, skidaju}i kape sglava.

– Slava im! – pro{aputao je neko muklim glasom.– Slava im! – zabrujalo je sasvim tiho u na{em logoru.Okrenuo sam se zidu i ostao dugo u wega zagledan, ose}aju-

}i tople suze na svom uko~enom licu.Ne, sve to nije bilo ni{ta drugo nego najgrubqa stvarnost,

velika istina o onima koji nisu vi{e bili fizi~ki ìvi, ali~iji }e visoki moral i svest, patriotizam i privrènost svojojDomovini, sluìti za primer budu}im pokoqewima. Dràwetih qudi, koji su zdruèni svojom velikom i nepobedivom revo-lucionarnom narodnooslobodila~kom idejom, s pesmom na usna-ma, vojni~kim korakom oti{li u smrt, bila je najveli~anstve-nija himna ìvotu i slobodi, bila je ona posledwa zaloga s wi-hove strane onima koji su iza wih ostajali, da }e ta ideja – upr-kos svim `rtvama – pobediti i triumfovati nad poraènim ne-prijateqima.

To je bio wihov posledwi borbeni pozdrav nama ìvima...

280

*

O~evici su govorili i pisali o dràwu boraca osu|enihna smrt. Pred streqawe su klicali Partiji i slobodi. Govori-li su neprijateqima, da, ako ubijaju wih, ne}e ubiti slobodu.Pevali su borbene partizanske pesme. Kada su, na primer, prive-deni na streqawe stari ratnik – nosilac Kara|or|eve zvezde Ra-dosav Topalovi} iz Preqine, Mom~ilo Radosavqevi}, koman-dant â~anskog partizanskog odreda, Savko Jova{evi}, BoìdarSpasi} i Sredoje Kova~evi}, za~ula se prkosna pesma, koja jeulivala nadu svim zato~enicima u skoru i sigurnu pobedu par-tizanske vojske.

O strahotama koje su nema~ki okupatori i wihovi pomaga-~i pri~inili na{em narodu, napisano je dosta. Nikako onolikokoliko su svojim svirepo{}u zasluìli.

Na primer, Slavko Jevtovi} iz â~ka, govori da je bio naprekom sudu u Vojnotehni~kom zavodu u â~ku 1941. godine. Osu-|en je da ide u koncentracioni logor, a ne na smrt. Bio je odre-|en da sa svojim drugovima kopa rake i da posle streqawa zako-pava svoje postreqane drugove:

„Nemci sa pu{komitraqezima uperenim na nas, smejali suse od srca ako neko od nas posrne i padne od udaraca kundakom ule|a. Najve}i smeh kod tih {vapskih gadova u plavom izazvao je,ako neko od nas koji zatrpavamo zemqom na{e streqane drugovesklizne i padne me|u mrtve. Dok se ovaj jadnik kobeqa da iza|e,me|u wima se orio glasan smeh. (Dogodilo se to mom drugu Petru).

Posle tako revnosno obavqenog posla i smeha koji im je iz-gleda otvarao apetit, zadovoqno su odlazili na ru~ak pevaju}i,po{to su revnosno izvr{ili svoj krvavi zadatak. Da li se ne{totako moè ikada zaboraviti?“

„Zakopavao sam moje streqane drugove u VTZ â~ak. Doksam to ~inio o~ekivao sam svakog trenutka da }e Nemci iz svo-jih pu{~anih cevi uperenih na nas sru~iti svoj smrtonosni ra-fal. Taj te{ki ose}aj te{ko je i nemogu}e re}i, niti opisati“.Tako govori Jeli} i posle skoro pedeset godina od tih krvavihdoga|aja.

Bio sam na prekom sudu u biv{em VTZ u â~ku. Kada sam ta-mo u{ao, za stolom su pored [vaba bile i poznate nema~ke sluge:pop Buli}, Vlasto Ivanovi}, Vojin Ratkovi}, Milo{ Antonije-vi} i jo{ neki koje nisam poznavao. Osu|en sam, ali ne na smrt,nego na batiwawe. Po{to sam isprebijan, ~etvorono{ke sam od-

281

bauqao od batinarnice i nekako dospeo do ku}e. Dugo me je le~i-la moja majka Du{anka i previjala crni luk na moje modro telo“.

„Jeza me hvata i danas kada se setim sa kakvom mr`wom suse Nemci i wihovi pomaga~i bili okomili na nas mlade. Ose-tio sam dobro to sve na mojoj koì“, govori Dragoslav \oki} izâ~ka.

„Bio sam zatvoren u logor „B“, dok su oni koji su bili za-tvoreni u logor „C“ odvo|eni na streqawe. I dan i no} {tekta-li su nema~ki mitraqezi, tu odmah iza zgrade u VTZ gde smo bi-li zatvoreni.

Na spratu iznad nas mo`da je bio sme{ten neki nema~i{tab. Iz tog {taba ~ula se glasna melodija nema~kih mar{eva.

Borci koji su odvo|eni na streqawe, glasno su pevali i uz-vikivali parole: „@ivela KPJ“, „@ivela NOB“, „@iveoSSSR“, „@iveo Staqin“ itd. Me|u wima se videla sna`na figu-ra Mom~ila Radosavqevi}a, komandanta Odreda „Dragi{a Mi-{ovi}“. Juna~ki se drào i bodrio nas koji nismo bili osu|enina smrt. Poklonici na{ih drugova bili su pome{ani sa vese-lim zvucima nema~ke muzike. Mislim da ne postoji ~ovek kojito sve moè ispri~ati, niti pera koje moè opisati.

Zanemim i danas od uzbu|ewa, kada bih hteo, ne{to da ka-èm o svim strahotama koje sam doìveo“, kaè Zdravko Lazare-vi} iz â~ka. Na streli{tu u VTZ streqan je veliki broj onihkoji u op{te nisu dolazili pred preki sud popa Buli}a. „Nala-zio sam se zatvoren u fabri~ku halu i bodqikave ìce u toj ha-li. Mogao sam da vidim kolone zarobqenika partizana, koji suprolazili na gubili{te koje se nalazilo iza zgrade u kojoj smomi bili. îni mi se da su hiqade drugova streqani, jer su mi-traqezi {tekali bez prekida“.

Zabeleèn je i ve}i broj poruka koje su osu|eni na smrt pi-sali svojim rodbinama. Na primer, Miladin Bo{kovi} iz Jeè-vice u svojoj poruci kaè: „Natalija, Vodi ra~una o deci i ku-}i, nemoj da se svete du{mani, Amanet i Nataliji i deci da nebudu lopovi, da ne laù, da ne pqa~kaju, da vode ra~una s kim seprijateqe, da budu dobri radnici. Nemoj da se pla{ite nisamvam ostavio r|ava dela“.

Spaso Jaukovi}, jedan od zato~enika u Vojnotehni~kom za-vodu u â~ku, 1941. godine, pi{e:

„U â~ku, Gestapo i policijski aparat zloglasnog komesa-ra Milana A}imovi}a (predratni {ef policije), jurili su da po-hvataju istaknutije borce i simpatizere demokratije i slobode.

282

Da bi zapla{io narodne mase, Gestapo hapsi ve}i broj vi-|enijih qudi i zatvara u Vojnotehni~ki zavod. Hapsi preko 800gra|ana...“

[Du{an Azawac Preki sud popa Buli}a, str. 35–39 i 62–64]

*

Rajka [uti}a, istaknutog skojevca, ~etnici i Nemci iz-loì{e velikim mukama. Mukama eksperimentalnim. Onim izkojih su nastajale sve novije i jezivije. One najsvirepije. A svata tortura, svirepost i muke kroz koje je prolazio, pripremi{emladog partizana za smrt okrutnu po svireposti – romanti~nupo na~inu umirawa.

Na ~elu grupe osu|enih na smrt, koja je sprovedena na stre-qaawe, i{ao je Rajko, vezanih ruku. I kao {to je partizanskoj~eti kojoj je bio komesar, sluìo primerom u svemu, on opet, uovim stravi~nim trenucima, bqesnu svom snagom mladala~kogsjaja i obasja put ka rakama, koje }e samo za trenutak kasnije bi-ti ispuwene le{evima i natopqene toplom qudskom krvqu.

Iz Rajkovih o~iju su izbijale iskre gneva i prkosa. Nesa-lomqivom voqom i juna~kim komunisti~kim srcem on zapevaposledwu svoju pesmu. Iz sna`nog grla odjeknu melodija Inter-nacionale:

„Ustajte vi zemaqsko robqe,Vi su`wi koje mori glad...To }e biti posledwi I odlu~ni, te{ki boj.Sa InternacionalomSlobodu zemqi svoj...“

Kolona izmrcvarenih osu|enika prihvati re~i pesme. Pe-smu prkosa i ponosa. One sa kojom su mnogi pre wih odlazili usmrt. Pesme koju zlo~inci uzalud poku{a{e udarcima da ugu{e.Presekli su je reskim {tektawem mitraqeskih rafala i plo-tunskom paqbom iz pu{aka.

Tako je pao mladi komesar partizanske ~ete. Kao {to jehrabro vodio u borbu borce svoje~ete, tako je hrabro i uveo u smrtosu|enike kojima je bio na ~elu.

[„Vladimir Nik{i} , Dani strave, str. 9–10]

283

UZVICI PRKOSA

Pred kraj novembra i prvih dana decembra 1941. Nemci,qoti}evci, nedi}evci i ~etnici preplavili su ~a~anski kraj.Nadmo}nije neprijateqske snage, posle borbe u kojima su borcipartizanskih odreda pokazali nad~ove~ansku hrabrost i juna-{tvo, ponosno su okupirale ~itavu Uì~ku republiku.

Jedinice ânanskog NOP odreda pruàle su èstok otpornapada~ima. Posle velikih borbi, neke od wih su se povukle uSanxak, a druge su doìvele tragi~an kraj. One ~ete koje su uspe-le da se povuku, u{le su u proleterske jedinice i do kraja ratapro{le slavan put proletera pod zastavom KPJ i vrhovnog ko-mandanta Josipa Broza Tita.

Borci â~anskog NOP odreda koji su ostali u zavi~ajuhvatani su, ubijani, odvo|eni u logore. I na strati{tima, i podve{alima, pod ~etni~kom kamom i na svim drugim mestima po-kazivali su besprimernu hrabrost, prkos i veru da }e borba bi-ti nastavqena i da }e sloboda, uprkos tolikim `rtvama, bitiizvojevana zaslugom svih koji joj teè i koji se za wu bore.

Zabeleèni su brojni primeri pojedina~nog i masovnogherojstva i `rtvovawa za ideale slobode. Evo samo nekih...

Kada su 27. novembra 1941. godine Nemci na Kru{iku u Va-qevu streqali veliki broj partizanskih boraca â~anskog idrugih odreda, koje su im predali ~etnici, dogodilo se ne{to{to nikako nisu mogli da shvate ni nacisti ni ~etnici. Predstreqawe, kako navodi Milo{ Bralovi} u kwizi „Raweno srce“,nema~ki oficir traìo je od partizana da vi~u „@iveo Hi-tler“. Ali takvih povika nije bilo:

„]ute...– [ta ~ekate? Za{to ne vi~ete? – vikao je tuma~.– @ivela Komunisti~ka partija! –uzviknuo je Stevan Ma-

tovi}, trgova~ki pomo}nik, de~ak iz â~ka, shvativ{i da ìvo-ta vi{e nema... Nije komunist, ali je Miodrag Damjanovi} rekaoda su svi komunisti i da treba da poginu kao komunisti...“

Na Orlovak u Dowoj Trep~i Nemci, qoti}evci i ~etniciokupilisu sve mu{karce iz Gorwe i Dowe Trep~e starije od 15i mla|e od 70 godina. Bilo je ovo 1. decembra 1941. Iz cele gru-pe izdvojeno je 14 partizanskih boraca, koji su osu|eni na smrt.

„U toku izdvajawa, iz grupe je iza{ao Vasilije Bojovi},ratnik iz Prvog svetskog rata, pri{ao nema~kom oficiru Pa-vlu Bogi}evi}u, qoti}evskom oficiru, i Pavlu Gu~aninu, Pe-}an~evom vojvodi, i rekao:

284

Pustite ovu decu, to nisu komunisti! Ovde sam ja komuni-sta. Mene streqajte!

Posle ovog stao je na ~elo grupe odabrane za streqawe...êtnici Pe}an~evog „vojvode“ Pavla Gu~anina uhvatili

su 3. decembra vi{e partizanskih boraca, uz pomo} Nemaca. Prestreqawa u Mojsiwu, izveli su {esnaestogodi{weg VelimiraAn|eli}a iz Ostre i obe}ali mu ìvot ako uzvikne „@iveokraq Petar ££“. An|eli} je, me|utim, klicao Sovjetskom Savezui partizanima, pa je streqan sa drugovima.

„U Mili}evcima su ~etnici opkolili Milenka Nik{i}a,partizanskog komandanta â~ka, i wegovog pratioca Ne{a Jova-novi}a iz â~ka. Da ne bi pali neprijatequ u ruke, Nik{i} jeaktivirao bombu, pa su obojica poginuli...

êtnici su uhvatili Ratka Mitrovi}a, komesara â~an-skog NOP odreda i predali ga Nemcima. Pod ve{alima, u â~ku,11. decemba 1941. godine klicao je Rusiji i slobodnoj Srbiji.

Najvi{e partizanskih boraca, preko 900, osu|eno je istreqano u nema~ko-qoti}evsko-~etni~kom sudu u Vojno-tehni~-kom zavodu u â~ku. Bio je to zloglasni preki sud, na ~ijem ~e-lu je bio sve{tenik Dragutin Buli} – pop Bulija, nastavnik ve-ronauke u â~anskoj gimnaziji. Ovde su u smrt oterali najboqesinove naroda fa{isti~ki okupator, nazovi sve{tenik Bulija,major BJV Vojin Ratkovi} i drugi izdajnici i zlo~inci.

I tu, u o~ekivawu smrti, partizanski borci i komunistipokazivali su zadivquju}i hrabrost i izuzetno visoke eti~kekvalitete.

Dragoslav Dragan Bojovi}, komandant Sreske komande po-zadine u Preqini, pisao je iz Vojno-tehni~kog zavoda:

PISMA DRAGANA BOJOVI]A

26. decembar 1941â~ak

Milunka!Kada bude{ ~itala ove redove mene vi{e ne}e biti me|u

ìvima.[ta }e{ mo`da je ta sudbina tako htela a mo`da su qudi

tako napravili a to je verovatnije. Nije mi ào {to umirem(jer) znam da sam radio za dobro ~ove~anstva jer sam bio po{tenkroz ceo ìvot i kao takav umirem nemoj tuìti i kukati ve}

285

uloì sve sile i napore da Mla|ena spasie jer on nije ni{akriv, nek bar on ostane. A sa moje strane ako se pusti savet mu jeda se dobro ~uva i neka je kod ku}e.

Do pobede jer }e ona zaista do}i.Nemojte praviti nikakve gluposti oko podu{ja jer to nema

ko ni da uradi vidi obi|i matorog pa sad {ta }e{ mu tako mu jeosu|eno da ìvi, mo`da i on sam tome nije (kriv) ja znam da }eda ga svi iskori{}avaju ali neka to rade ne}e se asniti od toga.Pozdravi sve na{e Milomira (Milo{a) Radojku, i sve ostale mo-je prijateqe a neprijateqe saàqavam zato {to su bedni.

Mnoge te voli (brat)

26. H££ 1941 god.

Tata!

Pi{em ti nekoliko ~asova pred smrt, {ta }e{ tako je mo-ralo biti. Vidi te Mla|a po svaku cenu pustite ako to ne u~ini-te ve} se i on sreqa. Imawe koje ti ima{ uradi po svojoj voqi.Ali jedno te savetujem da ga ostavi{ Zdravkovoj deci Mici iMiqci jer ve}ih prijateqa ne}e{ imati od wih a oni su i do sa-da to dokazivali. Oni }e te oprati okrpiti umijesiti itd. to jemoj savet a ti kako ho}e{ i ovo ti pi{em pri ~istoj savesti.

Qubi ti ruku sin

Dragan[â~anski kraj u NOB – pali borci i `rtve, str. 81]

*

Kada su ga uhvatili ~etnici, 24. decembra Miladin Bo-{kovi}, zemqoradnik iz Jeèvice, napisao je dirqivo opro-{tajno pismo, jer je znao da }e ga streqati u ~a~anskom Vojno-tehni~kom zavodu. Pismo – pesma sadrì u sebi najlep{e poru-ke, koje izviru iz partizanske etike:

286

MATERICE CRNI DANI 1941. GODINE

Zbogom otac bra}o da vam jeBogom prosto, povedite ra~unao mojoj sirotiwi.Zbogom Natalija da ti je Bogom prosto.ûvaj decu nemoj da se deca sva|aju.Milenko, Tomo i Boso slu{ajtemajku nemoj da se druìte sa svakim.Ostali ste bez oca.Vi ste mali, ja vam èlimsvaku sre}u, budite strpqivipo tu`bi sam propo.

Zbogom sinovci, oprostiteNatalija i po drugi putnemoj da se osvete du{mani,vodi ra~una o deci i o ku}i.Mnogo vas pozdravqa va{ nikadnenaqu}en Miladin.

Pozdrav Mijalku nek oprosti,Tomo da bude{ dobar ~ovek,i ti Milenko vodi ra~una o Bosii Tomu, to vam je amanet.Amanet Nataliji i decida ne budu lopovi, da ne laù,da ne pawkaju, da ne ubijaju,da vode ra~una s kim se prijateqe,da budete dobri radnici,ne dozvolite da vas niko ne ni{ani prstom.

Da slu{ate Radoslavapodaj wemu ono ti zna{pozdrav bra}u, sestre i prijateqei kom{iluk, ublaìte moju porodici.

Radoslave budi raspoloènvodi ra~una o tvom zdravquNatalija vodi ra~una o tvom zdravqu, jer od tebe zavisimoja porodica.

287

Nemoj da se ni{ta pla{itenisam vam ostavio r|ava dela.Zbogom da vam je Bogom prosto.Pozdrav oca neka oprosti,raspoloìte se samo,i ja sam raspoloèn.

Jeèvica, 24. decembra 1041. god.Pozdrav od Miladina BO[KOVI]A

[â~anski kraj u NOB – pali borci i `rtve, str. 179]

*U Vojno-tehni~kom zavodu streqan je i komandant â~an-

skog NOP odreda Mom~ilo Mole Radosavqevi}, pravnik. I on se,juna~ki drào pozdravqaju}i i hrabre}i drugove pred odvo|ewena streli{te.

„Juna~ki se drào i stari ratnik – nosilac Kara|or|evezvezde Radosav Topalovi}, mobilni partizanski oficir iz Pre-qine. Kada su povedeni na streqawe Savko Jova{evi}, BoìdarSpasi} i Sredoje Kova~evi}, za~ula se prkosna pesma iz wiho-vih usta, pesma koja je ulivala nadu i pobedu. Pevali su i kli-cali partiji prilikom dovo|ewa u Vojno-tehni~ki zavod parti-zani iz Draga~eva: u logor, zbog toga, nisu ni uvo|eni, ve} odmahodvedeni na strati{te...

Oni koji nisu streqani kod Vojno–tehni~kog zavoda u â~-ku, odvo|eni su u logore: Bawica, Nema~ka, Norve{ka...

Bilo je i onih koji nisu èleli da padnu ìvi neprijate-qu u ruke. Tako je Zagorka Nedeqkovi} u hronici Leu{i}a i ovozapisala:

„Kad su qoti}evci do{li u ku}u Veqa @iòvi}a, starog~oveka ~iji je sin bio u partizanima, ovaj je u o~ajawu oti{ao upodrum i po~eo da se koqe, jer je ose}ao da nema snage da daqepodnosi progone i mu~ewa. U podrumu ga je, sveg u krvi, na{lak}erka i spre~ila da izvr{i samoubistvo. Kad su ga qoti}evciupitali za{to je hteo da se ubije, on im je otprilike rekao ovo:„Kad su lupala zvona 1912. godine, po{ao sam u rat, a do{ao sammaja 1919. i sve sam to preìveo. Ho}u da se ubijem ovde pred ku-}om, da moji znaju gde mi je grob, ne da me vi predate Nemcima datrunem u jarugama. Koliki ste vi bili kada sam se ja borio za ovuzemqu?“

288

Prizor je bio zaista potresan i stra{an i qoti}evci senisu tog trenutka usudili da ga povedu sa sobom...“

Ovakvih primera `rtvovawa i ponosnog dràwa pred ne-prijateqem bilo je u svakom nasequ ~a~anskog kraja, na svimstrati{tima. Ali, ni masovna ubistva nisu mogla da ugase verurodoquba i antifa{ista u kona~nu pobedu. Partizanka NadaSimovi} iz Mojsiwa, zapisala je u svoj dnevnik 8. januara 1942.godine jedno svedo~anstvo ove vere:

„Jutros je dolazio otac Isaila Bojovi}a, komandanta [e-ste qubi}ke partizanske ~ete. Ubili su ga u Gorwem Milanovcu,a brata mu, vodnika Tre}e qubi}ke ~ete, ubili u Trep~i. Kako jesamo otac utu~en. Vi{e nema ni jednog sina, ali ipak veruje una{u pobedu. Pri polasku re~e: „ûvajte se bar vi koji ste osta-li, treba da osvetite moje sinove...“

*Neustra{ivi su bili partizanski ilegalci. Neustra{i-

vi i kada su padali neprijatequ u ruke borci i partijski rad-nici.

Kada je 28. jula 1942. godine izveden pod ve{ala u â~ku,Sima Saraga, komesar ~a~anske Gradske partizanske milicije,obratio se narodu, prisilno doteranom da prisustvuje zlo~inuokupatora i doma}ih izdajnika:

– Narode, {to stoji{ tu i gleda{! Uzmi oru`je, pa se boriza slobodu!

Evo i jednog dokumenta:Ra|eno 14. marta 1942. godine u Koncentracionom logoru u

Beogradu.Priveden iz zatvora pritovorenik \ilas Milivoje, poli-

ti~ki komesar Takovskog partizanskog odreda, ina~e diplomi-rani agronom, pa kada bi pozvan da da detaqne podatke o svom ra-du u partizanskoj akciji i funkciji koju je imao kao politi~-ki komesar Takovskog partizanskog odreda on izjavi:

Ja sam bio politi~ki komesar Takovskog partizanskog od-reda ali na sva pitawa o svome radu u tim partizanskim odredi-ma ne}u da dajem nikakve podatke po{to sam rad da po{tenoumrem.

To je sve {to imam na postavqeno pitawe da kaèm. Ispit mi je pro~itan i u svemu ga za svoj priznajem.

[Aleksandar Haxipopovi} i Radovan M. Marinkovi}, U ime slobode i pravde,str. 108–111]

289

BEKSTVO SA STREQAWA

Zapisao je Milorad Ristanovi}:

Jednog decembarskog dana 1941. godine straàr je otvoriovrata na podrumu policijskog zatvora i sa spiskom u ruci po~eoda proziva. Nas sedamnaest svrstalo se u dvori{tu odakle su naspoterali prema ~a~anskom Vojnom zavodu. Pred zavodskom halomdo~ekali su nas nema~ki oficiri. Jedan od qoti}evaca, kojinas je sprovodio, predade im spisak sa na{im imenima:

– Ristanovi} Milorad, Milanovi} Dragoqub, @ivanovi}Sre}ko, Palali} Bogoqub – prozivao je Nemac, a zatim nam nare-dio da stanemo pored zida. – Ostali u odeqewe „B“ – rekao je Ne-mac.

Po{to su onu grupu zatvorili negde u ovoj zgradi, onda inas ~etvoricu odvedo{e u jedno odeqewe pregra|eno ìcom.

– Dobro mi do{ao! – pozdravio me ovde drug Igor. – Zajednosmo se borili, zajedno }emo poginuti. – Igor je bio veseo. Mi smosigurno izgledali ~udno kad smo ~uli gde se nalazimo.

Posle nam je i straàr rekao da je ovo takozvano „C“ ode-qewe i da se odavde izlazi samo pred ~etni~ke „zbrojovke“. Nig-de tih dana izdaja nije do{la tako do izraàja kao u ovom zavod-skom krugu. Kad se pono} spusti qoti}evci vezuju osu|ene nasmrt, Nemci ih sprovode, a ~etnici dokraj~uju zlo~in.

Pri pomisli na predstoje}u no} qudi u odqewu „C“ posta-ju sve uznemireniji: kr{e prste, ~upaju kosu, neki biju glavom uzid, stariji pomiwu decu. Do|e mi da zaurlam izme|u ova ~eti-ri zida gde se skupio bol, patwa i strah, strah qudi koji su sve-sni da ni{ta ne mogu da preduzmu ovako goloruki s vratima is-pred sebe zakqu~anim i ~uvanim mitraqezom u rukama izdajni-ka. Bol je jo{ ve}i pri pomisli na drugove koji su sigurno ve}probili neprijateqski obru~ na putu za Sanxak.

Za ~asak blesnula je iskra nade na bekstvo. O tome je mi-slio ~ovek koji je mirno i pribrano sedeo u uglu odeqewa. Bioje to Dragan Reqi}, radnik iz ovog istog Zavoda, gde sada o~eku-je smrt. Mislio je na bekstvo, u to sam bio siguran. Bio sam jo{sigurniji kad mi je to potvrdio. Re{ili smo da odavde pobegne-mo ukoliko nas puste samo ovu no} da preno}imo.

Nadu nam je razbio straàr. Prvi sumrak smo sa~ekaliskoro goli. Na{e odelo i obu}a ve} su bili preko ìce kod dru-gova kojima }e biti potrebnije u potucawu po raznim logorima

290

{irom Evrope. Tamo preko ìce, ostaju i moje kom{ije, Budi-mir i Qubivoje.

– Pozdravite moje kod ku}e – rekao sam. – û}ete no}as ra-fale.

U o~i nisam smeo da im pogledam, bojao sam se da ne videsuze.

A onda su stigli nema~ki straàri. Du`nost im je bila danas sprovedu na streli{te. Vezivawe ìcom prepu{tali su qo-ti}evcima. Oni su to radili tako ve{to i tako revnosno da namse ìca usecala u meso.

Ne znam sad kako smo nas sedmorica mogli da poverujemo dasmo ostali za idu}u no}, po{to je prva grupa odvedena u mrak,odakle su se malo posle ~uli rafali mitraqeza. Ne znam kakosmo mogli i da se iznenadimo kad je posle uti{anih rafala i ponas do{la nema~ka straà.

Traìo sam u mraku druga koji me je za trenutak pre togahrabrio na bekstvo. Video sam ga tek kad smo stigli me|u krvavedrugove ~iji su se le{evi izme{ali u gr~u smrti. Osta}e mi za-uvek u se}awu onaj wegov zamah vezanih ruku ka vilici onogaNemca {to je i{ao na ~elu ove na{e samrtni~ke kolone. I tajzamah i wegov udarac zna~io je sve. Posle toga su zapra{talimitraqezi. Pao sam sa ostalim drugovima na zemqu. U jednommagnovewu video sam Dragana kako zami~e u mrak i nema~ki pi-{toq sa metkom zaglavqenim u cevi. Draganova glava imala jesre}e, metak je woj bio namewen. Mrak je saveznik vezanih, on zo-ve i mene, ali ja skoro izgubqen gledam kako Dragan beì, zabo-ravqaju}i na sopstveni ìvot. Pucwavu nisam ~uo kad sam sedigao i potr~ao prema jednoj ku}i, ~iji su se zidovi nazirali umraku. A mora da je pucao. Mete` koji je Dragan izazvao li~ioje na pravu borbu u kojoj su samo jedni bili goloruki i vezani, adrugi naoruàni. Zamolio sam doma}ina ku}e da mi oslobodi ve-zane ruke, ali on pobeè u ku}u. Tr~ao sam wivama i zubima ki-dao telefonsku ìcu osloba|aju}i ruke da zagrlim slobodu.

[â~ak, 1941–1944, str. 120–122]

291

SE]AWE JEDNE IZGNANICE

Kada je „â~anski glas“, 1972. godine pripremao Spo-men–monografiju „Svedo~anstva“ o raseqavawu Slovenaca u Srbi-ju tokom posledweg rata, u â~ak je stiglo neobi~no pismo Eve[aubah – Lov{e iz Maribora:

„U Gu~u su nas smestili u {kolu. Ja sam oti{la daqe, u Ka-onu. Otuda je moj mu`, sa bra}om Pajovi} i Milijom Peruni~i-}em, oti{ao u partizane. Posle neuspele borbe za Kraqevo, ~etni-ci su me otpremili natrag u Gu~u. Tu sam sa celom porodicom, ̀ i-vela u maloj drvenoj uxerici, koju nam je ustupio prijateq, idea-list – komunist Bogosav Bro}i}. Ku}ica je bila kraj puta, kojivodi iz â~ka za Gu~u. [ta smo sve videli na tom drumu! Po we-mu su odu{evqeno odlazili na{i partizani; s wima najpre mojmla|i bat Simon, s mitraqezom na ramenima, s gitarom u ruci, spesmom na usnama. Kasnije je oti{ao stariji brat Boleslav. Timdrumom je do{la kaznena ekspedicija. Tim drumom su zatim Nem-ci i ~etnici vodili zarobqene borce, polubose, premla}ene i kr-vave. U takvoj koloni videla sam posledwi put svog muà. Svismog ga videli, i deca. To je bilo prvih dana decembra 1941. Poslenekoliko dana po{la sam u â~ak da saznam gde je moj mu`. Opetme put vodio kao kada sam, u julu, ovamo dolazila, preko planineJelice. I{la sam pe{ke, u visokom stepenu trudno}e sa ~etvrtimdetetom. Put je bio zale|en. Jelica zavejana snegom, smrznuta, tvr-da kao kamen... Srce mi je bilo razapeto izme|u nade i o~aja...“

Saznala je: wen mu` Leon [auhbah, vodnik u Draga~evskombataqonu, streqan je 10. decembra 1941. kod Vojnotehni~kog zavo-da.

„Idu}eg dana – pisala je Eva – vra}ala sam se preko plani-ne deci. Moj tre}i prelazak preko Jelice. Nade vi{e nije bilo.Kako, kako da im kaèm? Vuk koji ostane sam napu{ten u plani-ni, moè da zaurla divqe i uàsno. A ja sam bila samo jedna è-na sa rawivim, rawenim srcem. Jelica je bila mrka, bezose}ajna,nemilosrdna...

Pro{lo je tada mnogo, mnogo godina. A misli odlutaju ~estotebi, Jelico planino, lebde nad tvojim razrovanim obroncima imole te: budi blaga, ne`na i milostiva onima kojima si grob“.

U â~anskom partizanskom odredu „Dr Dragi{a Mi{ovi}“bilo je 1941. godine tridesetak Slovenaca, koje su Nemci protera-li u Srbiji sa rodnih ogwi{a. Ve}ina ih je, poput Leona [auba-ha, ìvot zamenila za slobodu.[â~anski kraj u NOB – pali borci i `rtve, str. 353]

292

293

Spomenik u Spomen-parku borbe i pobede

Spomenik na strati{tu u VTZ

DOKUMENTA ÂÂNSKIH „ZBORA[A“

Me|u neobjavqenim dokumentima u Davidovi}evoj iTimotijevi}evoj kwizi i nekoliko je dokumenata ~a~anskih„zbora{a“.

Jedan svedo~i kako su nagra|ivane pristalice ove profa-{isti~ke organizacije. Oni su kao zarobqenici Jugoslovenskevojske oslobo|eni ropstva u Nema~koj i pu{teni svojim ku}a-ma. Bila im je to nagrada za naklonost i privrènost premaHitlerovom Rajhu, koju nagradu nije mogao imati nijedan Sr-bin rodoqub.Preko jednog drugog dokumenta smo obave{teni ko je bio Qubi-{a Kari}, za koga su Davidovi} i Timotijevi} tvrdili da je ne-vin streqan od ~a~anskih komunista 1941. godine. Traè}i odupravnika grada Beograda da ga kao agenta dodele na slu`bu uâ~ak, ~a~anski „zbora{i“ kaù „da je on ovde neophodno poa-treban radi ovih bitangi i tipova koje on sve poznaje i prire-|uje im iznena|ewe“. Ovaj nema~ki agent i sluga bio je jedan odnajaktivnijih u borbi protiv komunista u â~ku.

Tu je i saznawe da je lider ~a~anskih „zbora{a“ DragutinBuli} preuzeo od Glavnog tajni{tva ZBOR-a u Beogradu legi-timacije ~a~anskih studenata – komunista. Ako je Buli} biopoliti~ki lider, {to se tvrdi, otkuda se on bavio ovakvim po-licijskim poslovima?

Jasno je za{to se ova dokumenta nisu na{la u publikaci-ji Davidovi}a i Timotijevi}a.

Evo tih dokumenata:

Omladinska organizacija ZBORAâ~ak

â~ak 13–¤–1941. god.

Vrhovnom Stare{instvu omladine ZboraB e o g r a d

Imena ratnika koji su zarobqeni i za koje se treba zauze-ti da se po mogu}stvu {to pre puste na slobodu:

1.Radenko Lazovi}, advokat Zbora{ iz â~ka, rezervnikapetan £ kl. Tehni~ka ~eta mobilisan u Kragujevcu javio se izKrivolaka gde je verovatno zarobqen.

2. Ing. @ika Toma{evi} {ef sekcije za gra|. pruge uâ~ku Zbora{, rez. p. pukovnik, mobilisan u ministarstvo voj-

294

no, vi|en u oficirskom logoru u Sarajevu, izgleda da je upu}enonegde preko Slavonskog Broda.

3. Budimir Dimitrijevi}, gvo`|ar iz â~ka, rez. p. pu-kovnik bio mobilisan u paromlin u Sarajevu, vi|en u oficir-skom logoru u Sarajevu, odli~an nacionalista i ispravan ~ovek.

4. Dragoslav Mitrovi} profesor iz â~ka, poru~nik-in-tendant, mobilisan u [abcu zarobqen u Ivawici i sprovedennegde, dobar nacionalista.

5. Dr Sveta Maksimovi} lekar iz â~ka. Mobilisan u 58puk kao lekar zarobqen u bolnici u Skopqu, nacionalista.

6. Radovan Joki}, gvo`|ar iz â~ka, rez. p. poru~nik pe-{adijski zarobqen i javio se iz Skopqa, nacionalista.

7. Novica Nedeqkovi}, trgovac iz â~ka, redov 68 pe{.puka javio se iz logora u Ni{u, nacionalista.

8. Boìdar Nedeqkovi} trgovac iz â~ka, sanitet, nared-nik, mobilian u poqsku bolnicu u Kragujevcu, zarobqen i javiose iz Ni{a, nacionalista.

9. Jelesije Jovanovi}, rez. major iz â~ka, komandant di-viziona ¤ art. Brdskog puka, zarobqen kod Krivolaka, odli~annacionalista.

10. Petar Plazini} voskar iz â~ka, redov u 58 pe{. pukuzarobqen kod Kumanova nacionalista.

11. Ilija Kneèvi}, ~inovnik èq. sekcije u â~ku rez.inìw. poru~nik nalazi se u logoru zarobqeni~kom u K. Mitro-vici, nacionalista.

12. Dr Mehmed Hoxi} hirurg â~anske bolnice, rez. majormobilisan u neku bolnicu u N. Sadu vi|en u logoru u Sarajevu,nacionalista.

13. Ilija Markovi} poslasti~ar iz â~ka, kaplar art. pu-ka £ armiske oblasti vod za vezu, mobilisan u Novi Sad – Kame-nica, nacionalista.

14. Velimir Propadovi} moler iz â~ka, redov bolni~ar58 puka javio se iz logora u Ni{u, nacionalista.

15. Matija Vujovi}, {ef {umske uprave iz â~ka, rez. p.pukovnik, mobilisan 72 mobilisan 9 dopunski puk Nego-tin–Krajina, vi|en u Poàrevcu na veliki petak. Dobar nacio-nalista.

16. Radi{a Vujovi} veterinar iz â~ka, rez. poru~nik mo-bilisan u 72 puk u G. Milanovcu nalazi se u logoru u Solunu, do-bar nacionalista.

295

17. Qubi{a Vujovi} geometar iz â~ka, rez. p. poru~nik,mobilisan u Ni{ kontra avionska artiqerija, nalazio se u lo-goru u Sarajevu, dobar nacionalista.

18. Milutin \eramilac u~iteq iz â~ka, p. poru~nik pi-lot, mobilisan u Rajlovcu zarobqen u Sarajevu, dobar naciona-lista.

19. Milan Panti} sin Panti}a indusrijalca iz â~ka za-robqaen i odveden...

[IA^, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg. br. 12]

*

GLAVNOM TAJNI[TVU N.P. „ZBOR“

R E V E R S

Na 6 legitimacija studenata – komunista poimeno slede-}ih:

1.Jovanovi} Aleksandar iz Uìca2. Jevtovi} êdomir iz Uìca3. Jova{evi} Vladan iz â~ka4. Nikoli} Dragomir iz â~ka5. Pi{~evi} Branislav iz â~ka6. Obrenovi} Bratislav iz â~ka

...am primio u Glavnom Tajni{tvu

[BE]OGRAD1941 Primio1042 Sve{[tenik] D[ragutin] Buli}

[IA^, Arhivalije Jugoslovenskog narodnog pokreta ZBOR, K-1, reg. br. 51; Iz-vornik,â~ak, 18, str. 123]

296

*

Dragi mi druè i brate Moji}u,

Evo opet ti se javqam, blagodare}i Gospodu Bogu, da samjo{ ìv.

Kako si ti, na{ voqeni drug predtsednik, tvoji i ostalidrugovi? Sa svoje srane, molim se Bogu za Va{e zdravqe i za do-bro na{eg napa}enog naroda.

Pisah ti mnogo puta, ali od tebe ni traga ni glasa. Ja se sa-da nalazim u situaciji Lewingrada, i iz tog poloàja te molim,da primi{ i saslu{a{ Gospo|u Rov~anin, i omogu}i{ joj pri-jeme kod Gospodina majora Krausa ili G. majora Hinusa.

Molim te, potraì telefonom upravnika grada Beograda,i od wega zatraì, da neizostavno dodeli na slu`bu u â~ak Qu-bi{u Kari}a, agenta–na{eg druga, koji je sada ovde i koji je ov-de neophodno potreban radi ovih bitangi i tipova koje on sve po-znaje i prire|uje im iznena|ewe. Istovremeno te molim, da ka-è{ drugu Miti Najdanovi}u, da druga Radulovi}a, u~iteqa,{to pre postavi za u~iteqa u Banatu, da po mogu}stvu u Petrov-grad. Ja ~ekam na auto radi prebacivawa (svojih) tamo, pa u imeBoga i ja do|em, ali ti mi ni{ta neodgovara{ a i auta nema, tesam ja evo jo{ u i{~ekivawu.

Da li je drug pretsednik qut na mene? Ti zna{ {ta je naj-vi{e doprinelo da ja napustim Beograd i vratim se u â~ak. Svetvoje mnogo pozdravi, a tebe iskreno pozdravqa i èli svako do-bro kao i dragom drugu Pretsedniku.

â~ak, 12– £H–941. g.Tvoj drug i brat

Sve{[tenik] D[ragutin] Buli}

[IA^, Arhivalije Jugoslovenskog narodnog pokreta ZBOR, K-1, reg. br. 43; Iz-vornikâ~ak, 18, str. 123]

*

Istaknuti funkcioner qoti}evog „Zbora“ Buli} Dragu-tin iz â~ka, davao je predloge o razme{tawu èlezni~ara sa@elezni~ke stanice u â~ku, u ciqu preventivne delatnosti nagu{ewu NOP-a. U vezi sa ovim poslao je slede}i izve{taj kome-saru Ministarstva saobra}aja Ranislavu Avramovi}u:

297

„Izve{taj i predlog {ta bi trebalo u~initi da se stane i uni-{ti akcija komunisti~ka koja hvata korena me|u osobqem èle-zni~ke sanice u â~ku:

1. Posaviti G. Stevana Batini}a (qoti}evac), blagajnika@elezni~ke stanice u â~ku za revizora vozova – podneo molbupod br. 2802 od 13. jula t.g. (ovo je broj èlezni~ke stanice uâ~ku).

2. Postaviti za {efa stanice u â~ku G. Vladu Milovano-vi}a (qoti}evac), ~inovnik ¤£££ grupe, koji je sada blagajnik ro-be u Uìcu, pre toga bio je {ef @elezni~ke stanice u Mesi}u.

3. Mom~ila Gli{i}a (qoti}evac), saobra}ajnog ~inovnikau â~ku postaviti za stani~nog blagajnika.

4. Rajkovi} Jovana (qoti}evac) stani~nog blagajnika uâ~ku premestiti za blagajnika robe u Uìcu.

5. Peru Spasi}a vozovo|u premestiti negde u Banat.6. Milomira Radojevi}a, ~inovnika u â~ku negde na koje

drugo mesto.7. Mihaila Jovanovi}a, ~inovnika u â~ku negde na koje

drugo mesto.8. Sekuli} Stojana, ~inovnika ¤££ grupe staviti u penziju.9. Raki} Bogoquba, ~inovnika premestiti.10. Radovana Baleti}a, nadzornika mostova sekcije â~ak

premestiti.Predwi svoj predlog u~tivo dostavqamo i o~ekujemo va{u

meritornu odluku veruju}i da }e ona biti doneta u duhu usmenogvo|enog razgovora.

Beograd, 21. juli 1941 godinePodnosilac ovog izve{taja

i predlogaSve{t. Dragutin Buli}

profesor

[Arhiva SUP-a â~ak, fascikla 604, str. 10]

298

ÊMU SLU@I SELEKTIVNO PUBLIKOVAWE DOKUMENATA?

Publikacija, zbornik arhivske gra|e, „Osvetqavawe isti-ne“ prire|iva~a Gorana Davidovi}a i Milo{a Timotijevi}a, zakoju oni kaù da je sa~iwavaju „prire|ena dokumenta o politi~-koj i vojnoj istoriji â~ka od po~etka 1938. do kraja 1941. godi-ne kao jednom nau~nom putu da se dosegne slika pro{losti, kojaje u ~a~anskom kraju bila ispuwena velikim nasiqem ~ije po-sledice ose}amo i danas“ i daqe da su „mr`wa i podele podsti-cale ideolo{ke fraze koje su ponavqane vi{e od pola veka“ – sa-mo je delimi~no upravo to za {to se prire|iva~i „zalaù“. Oni,jo{, kaù: „Put do saznawa vodi preko nau~nog bavqewa istori-jom i kriti~kim pristupom prema istorijskim izvorima koji-ma saznajemo pro{lost“, {to se, ne moè osporiti. Davidovi} iTimotijevi} naro~ito isti~u: „Komunisti~ka vlast se poisto-ve}uje sa istorijom i jedino su ih oni (koji? – pitawe je moje)mogli tuma~iti. Emocije su imale prevlast nad racionalnimmi{qewima, ideologija je potiskivala nauku i stru~nu svest.“

Da bi, verovatno, dali ve}u vrednost svojim razmi{qawi-ma i svojim ~udnim ocenama, citirali su profesora AndrejaMitrovi}a, uvaènog doktora istorijskih nauka: „Naime, isti-na ostaje nedosti`na, samo odre|uju}i ideal. Wu istraìvawaneprestano osvajaju“. Davidovi} i Timotijevi} podse}aju: „Do-ga|a se da propaganda uzima sebi masku istori~ara, ali i daistori~ar prihvata zadatke propagandiste, nekad ideolo{kogbojovnika, pa i onog koji, uz stalnu viku, da je nau~nik, stvaramr`wu i podsti~e sukobe me|u qudima i narodima. Najrevno-snije me|u ovima doseù ulogu ideologa mr`we i nasiqa. U pri-mitivnim okolnostima, zatrovanim atmosferama, posredno, onipostaju podstrekiva~i smrti...“

Gospodo istori~ari, Davidovi}u i Timotijevi}u, da li steimali makar malo u vidu principe koje ste u predgovoru na{ekwige, zbornika dokumenata, naglasili? Da li ste imali u vidui ono {to ste napisali u predgovoru va{e trotomne kwige „Za-tamwena istina“, punom diskvalifikacija svih koji su o ratuod 1941. do 1945. godine pisali?

Radisav Nedovi} i Pantelija Vasovi} nisu istori~ari,niti u~esnici u projektu „â~anski kraj u NOB“. Na tom pro-jektu radilo se od 1960, a zavr{eno sa 1982. godinom. Ura|eno je

299

i nekoliko publikacija, me|u kojima su: „â~anski kraj u NOB– hronologija doga|aja“ i „â~anski kraj u NOB – pali borci i`rtve“. Prva sadrì oko 2.000 hronolo{kih jedinica, druga –podatke o 4.642 imena stradalnika, sa generalijama naravno. Naovom projektu, pored ostalih, radili su: Luka Vojvodi} i Dragi-{a Petrovi}, profesori i direktori â~anske gimnazije, dok-tori nauka Milivoje Uro{evi}, Andrija B. K. Stojkovi}, Mla-den Stefanovi} i Branko Kova~evi}, generali Sredoje Uro{e-vi} i Milojica Panteli}, istori~ari Milutin Jakvqevi}, Vi-tomir Vasili}, Rado{ @. Maxarevi} i moja malenkost. Da dru-ge istraìva~e i autore ne nabrajam! Sve do kwige o â~anskomNOP odredu autora Milojice Panteli}a, Radovana M. Marinko-vi}a i Vladimira Nik{i}a.

U radu na tom projektu pribavqena je obimna dokumenta-cija – iz Kraqevske banske uprave Drinske banovine u Sarajevu,arhiva i muzeja Jugoslavije i Srbije, Vojnoistorijskog institu-ta i drugih ustanova, uz veliki broj izjava u~esnika i svedokadoga|aja. Kori{}ena su i dokumenta odgovaraju}e dràvne komi-sije za utvr|ivawe zlo~ima u toku Drugog svetskog rata, ali iprotokoli umrlih, u koje su sve{tenici unosili podatke o umo-renim. Samim tim, iskqu~ena je mogu}nost da se neki ~ovek, kao`rtva, svejedno od koga je umoren, izostavi.

Sva ta gra|a ~uva se u Me|uop{tinskom istorijskom arhi-vu i Narodnom muzeju u â~ku, u Skup{tini op{tine â~ak, me-snim kancelarijama i parohijskim kwigama i svakom je dostup-na. Za to znaju Davidovi} i Timotijevi}. Prvi je zaposlen u Me-|uop{tinskom istorijskom arhivu, a drugi u Narodnom muzeju.Ta gra|a dostupna je ne samo istraìva~ima, ve} i drugim qudi-ma. Ne ~uva se ni u kakvim „tajnim sefovima“ i nema ama ba{nikakve potrebe da se skriva od bilo koga, uz opasku, na koju uka-zuju istori~ari – da je nuàn kriti~ki pristup dokumentima,koji su, ~esto, u ratu i propagandisti~kog karaktera, ne samokod nas.

Sloì}emo se sa konstatacijom Davidovi}a i Timotijevi-}a „da put do saznawa vodi preko nau~nog bavqewa istorijom ikriti~kog pristupa prema istorijskim izvorima na osnovu ko-jih otkrivamo pro{lost“. Ali, Davidovi} i Timotijevi} nisuse toga dràli. âk su poverovali i „svedo~ewima“ qudi koji su~udotvorno u na{em gradu sahranili preko 1.000 `rtava „komu-nisti~kih zlo~ina“, a ti „svedoci“ nisu u vremenu o kome govo-re ni ìveli u â~ku!

300

U zborniku dokumenata „Ostavqawe istine“ Davidovi} iTimotijevi} nastojali su, po svaku cenu, da dokaù postojawedva antifasisti~ka pokreta u nas u toku Drugog svetskog rata,da su oba pokreta zaslu`na u borbi za oslobo|ewe na{e zemqe, dasu oba pokreta podnela velike `rtve. Pri tom Davidovi} i Ti-motijevi} „majstorski“ biraju dokumenta za publikovawe izo-stavqaju}i ona koja wihovoj tezi – da je Jugoslovenska vojska uotaxbini (~etnici Dragoquba Draè Mihailovi}a) bila anti-fasisti~ki pokret, bez obzira {to su weni pripadnici po~ini-li zlo~ine prema svom narodu koji grozomorni. Istina, Davido-vi} i Timotijevi} publikuju i poneki dokument o tim zlo~ini-ma, ali isti~u da su ih po~inili „legalizovani ~etnici“, neMihailovi}evi ~etnici, pre}utkuju}i da je za legalizaciju kodNedi}eve vlade Mihailovi} dao blagoslov!

Dobro je, i nu`no, da se publikuju dokumenta iz Drugogsvetskog rata. Ali – sva dokumenta!

Me|utim, Davidovi} i Timotijevi} to ~ine selektivno.Zanemaruju ona koja nedvosmisleno svedo~e o izdaji sopstvenognaroda od strane ~etnika Draè Mihailovi}a i kvislinga. Za-nemaruju ostala dokumenta nastoje}i, tako, da ne kaù da su sekomunisti i partizani borili protiv okupatora, ~ak da su,kaù, sa wim i sara|ivali!? Pre}utkuje se, dakle, istina.

Smeju li – pita se svaki dobronameran ~ovek – time da sesluè u~eni qudi, istori~ari?

Ova Nedovi}eva i Vasovi}eva kwiga, evo, ni{ta ne skriva.Donosi upravo ona dokumenta koja Davidovi} i Timotijevi} neobjavquju; kao da ih skrivaju!

Nedovi}u i Vasovi}u osnovni ciq pri prire|ivawu ovekwige bila je – istina, i samo istina. A, istinu svedo~e izvoznadokumenta, koja objavquju, uz drugu gra|u. U to su uloìliogromne napore,svesni da doga|aje iz Drugog svetskog rata trebaautenti~no rasvetliti. Otuda je wihova kwiga dragocena i zaistori~are, i za druge istraìva~e, za se qude.

Dragoqub S. SUBOTI]

301

.

302

SADR@AJ

Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Okupacija teror i zlo~ini okupatora . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Vlast u slu`bi okupatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Dokumenta o nastanku i aktivnosti ~etni~kih odreda u ustani~koj 1941. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Aktivnost KPJ u pripremi ustanka, ustani~ki proglasii saop{tewa u ustani~koj 1941. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Proglasi i „Obave{tewa“ Dru{tva srpskih pisaca i umetnika antifa{ista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Dokumenta partizanske komande mesta u â~ku 1941. godine . . . 119

Ambulantni dnevnik Banovske bolnice u Gu~i za 1941. godinu. . 157

Nema~ka vojna komanda o aktivnostima partizanskih odreda . . 179

Partizanske akcije prema izve{tajima dràvnih institucija . 189

Saradwa ~etnika sa okupatorom i wihovim saradnicima . . . . . 197

Zlo~ini nad pripadnicima NOP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

Dokumenta ~a~anskih „zbora{a“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

303

304

RADISAV S. NEDOVI] – PANTELIJA M. VASOVI]

SELEKTIVNA ISTINA

Korektor:Radovan M. Marinkovi}

Kompjuterska obrada:MILOMIR POPOVI] PRAWO

Tira`: 1.000 primeraka

[tampa:„JEL-MIL“ {tamparija „BAJI]“

â~ak 2007.

305

306

Mesno udruèwe SUBNOR-a Palilula, â~akMiodrag Jakovqevi}, â~akVladislav – Vapa Popovi}, â~akMilan – Miki Vu~eti}, â~akDesimir Savi}, â~akPetar – Beska Jolovi}, â~akMesno udruèwe SUBNOR-a „Ko{utwak“, â~akDragoqub – Dragan Suboti}, â~akDanica ]irovi}, â~akMilo{ Uro{evi}, â~akSlavoqub Milovanovi}, JeèvicaRadisav Uro{evi}, â~akDragan Aleksi}, â~akAleksa – Leko Rajovi}, â~akMilovan Bosi}, BeogradSlobodan Ne{kovi}, â~akBoìdar Bo{kovi}, â~akMilo{ Milosavqevi}, BeogradMilorad – Migo Jevtovi}, â~ak@arko Krupe`, BeogradVeqko Ra|enovi}, â~akIvan Petronijevi}, â~akVlade Ruì}, â~akMilan – Skawo Milenkovi}, â~akNada Jelu{i}, â~ak@ivorad – @ivko Jawi}, AtenicaBranko Kova~evi}, â~akAdam Grujovi}, â~akVuka{in Jakovqevi}, KulinovciGruban Vasilijevi}, â~akPrevislav Vuli}evi}, â~akVana Marinkovi}, â~akMilan Cvitkovi}, â~akNe{o Vrani}, â~akRado{ Nedi}, â~akCvetko Cveti}, â~akMilutin Ivkovi}, â~akQubi{a Vasili}, â~akMatija ]ojba{i}, â~akBratislav Mi{ovi}, KulinovciMladen Stoji}, Kulinovci

307

FINANSIJSKI SU POMOGLIOBJAVQIVAWE OVE KWIGE

Vladeta Milovanovi}, Gu~aMilan Pe{i}, â~akRadi{a Petrovi}, â~akJovan Mileti}, â~akMarija Savi}, â~akRado{ Domanovi}, â~akBogdan Klasanovi}, â~akRadenko Vu~i}evi}, KulinovciMilosav Borovwak, BreznaSvetozar Brki}, â~akBoìdar – Boò Nestorovi}, â~akMilija Uro{evi}, â~akMiloje Vu~kovi}, â~akSlavoqub i Qubica Janda, â~akMilica Petronijevi}, â~akSlobodan Milovanovi}, â~akRadovan Papowak, â~akRadovan Petronijevi}, â~akQubomir – [aja Radivojevi}, â~akDobrivoje – Blaò Blagojevi}, â~akMilan Jawi}, â~akQubi{a Vukovi}, â~akMikan âkajac, â~akStanko ]osovi}, â~akVeli~ko Radovi}, â~akMilisav Nedovi}, RtariVera Todorovi}, Gorwi MilanovacMilo{ Ne{ovi}, â~akSlavko Popovi}, BeogradMiodrag Ze~evi}, BeogradJovan Radovanovi}, BeogradJelica Milovanovi}, BeogradAndrija Merinik, BeogradRodoqub Stani}, BeogradRadenko Bro}i}, BeogradMilorad Dostani}, BeogradMilovan \ukanovi}, BeogradMilorad Stanojevi}, â~ak\or|e – \oko Milosavqevi}, â~akMiloje Bojovi}, KulinovciAleksandar – Aco Bugar~i}, KulinovciMiroslav Mili}, â~akRado{ Drami}anin, â~akVlado Do{en, â~ak

308

Milan Deli}, â~akDejan Tomovi}, â~akDragoslav Ogwenovi}, BeogradZorica Tucakovi}, BeogradDragana Tucakovi}, BeogradNada Jova{evi}, BeogradRadi~ Ne{kovi}, â~akVlastimir Mileki}, TopolaDragoslav Ugar~ina, â~akRajko Barali}, â~akMilo{ îkiriz, SlatinaDragoqub Vu~i}evi}, â~akVeqko Negovanovi}, â~akSlavko Majstorovi}, â~akAleksandar – Aco Jovanovi}, â~akVojin Ne{kovi}, â~ak@ivko Ki}anovi}, â~akBogdan Civri}, â~ak@ivorad Vidojevi}, â~akSini{a Azawac, â~akMom~ilo Zarubica, â~akTomislav – Tomo Jovanovi}, â~akStanimir Nikoli}, â~akZdravko Jova{evi}, â~akMiloqub Biseni}, â~akMira Mihailovi}, â~akMilomir Milunovi}, â~ak\or|e Kustudi}, â~akDragi{a Kikovi}, â~akMilo{ Lazarevi}, â~akMarija Todosijevi}, â~akPetar Blanu{a, â~akSini{a Kosanovi}, â~akMilan Toma{, â~akRadisav Obrenovi}, â~akAleksandar Lazarevi}, â~akBudimir Petrovi}, â~akIvan Ninovi}, â~akDragomir Jawi}, AtenicaAco Stamenkovi}, â~akVladan Petrovi}, â~akKovina Talovi}, â~akSlobodan Mojsilovi}, â~akMom~ilo Mi}anovi}, â~ak

309

Bratislav Obrenovi}, â~akMilenko Tutunovi}, â~akIvan Radovanovi}, â~akMilan Pavlovi}, â~akRadojle Markovi}, â~akZdravko Jankovi}, â~akNada Markovi}, â~akMilica \or|evi}, â~akDragi{a Stevanovi}, â~akVladan Nixovi}, â~akMiodrag Vasovi}, MiokovciVladan Stefanovi}, â~akMilorad An|eli}, Ostra@arko Gli{ovi}, ParmenacNexib Mu~evi}, â~akJovi} \uki}, ParmenacBoò Poluga, â~akRajko Gra{evi}, â~akRadoslav Dostani}, ParmenacAleksandar Grbovi}, â~akGvozden Mi{ovi}, â~akRadomir Ostoji}, â~akAndrija Petrovi}, Kowevi}iBorko ûpi}, Kowevi}iMilisav Vu~i}evi}, Kowevi}iMilo{ Radenkovi}, Kowevi}iRado{ Radovanovi}, Kowevi}iTomislav Vujadinovi}, Kowevi}iMilivoje Toma{evi}, Kowevi}iAleksandar – Aco Todosijevi}, â~ak

310

Documents

SELEKTIVNA ISTINA- Radisav S.Nedović, Pantelija M.Vasović