POGLAVLJE semestar/Osnovi hidrogeologije... · 2006-12-11 · ¾Stenske mase u rudarskim radovima su uglavnom stabilne. Nestabilnost stenskih masa javlja se u slučajevima da su one

OVODNJENOST LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA

Osnovi hidrogeologije Osnovi hidrogeologije

XPOGLAVLJE

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragišić)

OVODNJENOST LEOVODNJENOST LEŽŽIIŠŠTA MINERALNIH SIROVINATA MINERALNIH SIROVINA

Osvajanje i eksploatacija leOsvajanje i eksploatacija ležžiiššta mineralnih sirovina vrta mineralnih sirovina vršši se u i se u ččetiri osnovne etiri osnovne etape:etape:

istraistražživanje,ivanje,projektovanje rudnika,projektovanje rudnika,izrada rudniizrada rudniččkih objekata ikih objekata ieksploatacija.eksploatacija.

Pojave podzemnih, odnosno rudniPojave podzemnih, odnosno rudniččkih voda, manifestuju se u formi iznenadnih kih voda, manifestuju se u formi iznenadnih prodora, kada dolazi do potapanja delova, a nekada i cele jame. prodora, kada dolazi do potapanja delova, a nekada i cele jame. U naU naššim im rudnicima poznati su slurudnicima poznati su sluččajevi iznenadnih prodora vode u vidu poveajevi iznenadnih prodora vode u vidu poveććanih anih nekonnekon--trolisanihtrolisanih priliva u rudarske prostorije:priliva u rudarske prostorije:

AleksinaAleksinaččkiki rudnici (1975),rudnici (1975),Senjski rudnici (1980),Senjski rudnici (1980),JasenovacJasenovac--KrepoljinKrepoljin (1984),(1984),BogovinaBogovina (1986),(1986),BadovacBadovac 1990,1990,Novo Brdo (1991) i dr.Novo Brdo (1991) i dr.


U U rudarskojrudarskoj praksipraksi, , iznenadniiznenadni prodoriprodori podzemnihpodzemnih vodavoda susu pored pored velikihvelikihmaterijalnihmaterijalnih šštetateta, , dovodilidovodili i do i do ljudskihljudskih žžrtavartava. . TakoTako jeje odod iznenadnihiznenadnih prodoraprodoravodevode u u rudnicimarudnicima JugoslavijeJugoslavije, u , u perioduperiodu 1929 1929 -- 1993 1993 nastradalonastradalo 9 9 rudararudara::

jamajama ““MoravaMorava””--AleksinacAleksinac, 1975 , 1975 -- 7 7 rudararudara iijamajama ““ŠŠtavaljtavalj””--SjenicaSjenica, 1983 , 1983 -- 2 2 rudararudara..

POJAM OVODNJENOSTIPOJAM OVODNJENOSTIPod Pod ovodnjenoovodnjenoššććuu se podrazumevaju sve one pojave koje u određenim uslovima se podrazumevaju sve one pojave koje u određenim uslovima postojanja lepostojanja ležžiiššta, dovode do formiranja priliva rudnita, dovode do formiranja priliva rudniččkih voda u rudarske kih voda u rudarske radoveradove, o, odnosno koje u određenom momentu uslovljavaju odgovarajudnosno koje u određenom momentu uslovljavaju odgovarajućći stepen i stepen ovodnjenostiovodnjenosti leležžiiššta u celini ili pojedinim njegovim delovima.ta u celini ili pojedinim njegovim delovima.


Prema vremenu formiranja lePrema vremenu formiranja ležžiiššta mineralnih sirovina u odnosu na okolne stene, ta mineralnih sirovina u odnosu na okolne stene, izdvajaju se dve grupe leizdvajaju se dve grupe ležžiiššta:ta:

U rudarskoj praksi se za koliU rudarskoj praksi se za količčinsku ocenu insku ocenu ovodnjenostiovodnjenosti nekog lenekog ležžiiššta, koristi ta, koristi koeficijent koeficijent vodoobilnostivodoobilnosti::

gde su:gde su:K K --koeficijent koeficijent vodoobilnostivodoobilnosti (m(m33/tona),/tona),Q Q --kolikoliččina vode koja se iscrpi iz rudniina vode koja se iscrpi iz rudniččkog rada za određeni vremenski period kog rada za određeni vremenski period (m(m33) i) iR R --kolikoliččina iskopane rude za isti vremenski period (tona).ina iskopane rude za isti vremenski period (tona).

RQK =

Koeficijent relativne Koeficijent relativne vodoobilnostivodoobilnosti ((KrKr)) predstavlja odnos iscrpljene vode prema predstavlja odnos iscrpljene vode prema povrpovrššini otkopane rude:ini otkopane rude:

gde su:gde su:KKrr -- koeficijent relativne koeficijent relativne vodoobilnostivodoobilnosti (m(m33/m/m22),),Q Q --kolikoliččina iscrpljene vode iz rudarskog rada za određeni period ina iscrpljene vode iz rudarskog rada za određeni period (m(m33) i) iF F -- povrpovrššina otkopane rude (mina otkopane rude (m22).).

FQKr =


Koeficijent linijske Koeficijent linijske vodoobilnostivodoobilnosti ((KlKl), koji predstavlja odnos iscrpljene vode ), koji predstavlja odnos iscrpljene vode prema duprema dužžini rudarskih (jamskih) radova:ini rudarskih (jamskih) radova:

gde su: gde su: KKll -- linijski koeficijent linijski koeficijent vodoobilnostivodoobilnosti (l/s/m(l/s/m’’),),Q Q --priliv podzemne vode u jamski hodnik (l/s) ipriliv podzemne vode u jamski hodnik (l/s) iL L -- dudužžina jamskog hodnika (mina jamskog hodnika (m’’).).

PetroviPetrovićć (1972), predla(1972), predlažže da se za ocenu e da se za ocenu vodoobilnostivodoobilnosti nekog lenekog ležžiiššta uvede ta uvede sledesledećći koeficijent, odnosno pokazatelj i koeficijent, odnosno pokazatelj vodoobilnostivodoobilnosti::

gde su:gde su:KK00 -- koeficijent koeficijent vodoobilnostivodoobilnosti,,Q Q --kolikoliččina iscrpljene vode iz rudarskog rada (mina iscrpljene vode iz rudarskog rada (m33) i) iV V -- zapremina otkopanog prostora (mzapremina otkopanog prostora (m33).).

LQKl =

VQK =0

VQK =0


Na osnovu veliNa osnovu veliččine koeficijenta ine koeficijenta vodoobilnostivodoobilnosti izvedena je klasifikacija leizvedena je klasifikacija ležžiiššta ta mineralnih sirovina, koja se mineralnih sirovina, koja se šširoko koristi u rudarskoj praksi (tabela iroko koristi u rudarskoj praksi (tabela X.1X.1).).

Tabela Tabela X.1X.1. . Klasifikacija leKlasifikacija ležžiiššta na osnovu velita na osnovu veliččine koeficijenta ine koeficijenta vodoobilnostivodoobilnosti KKvv

Tip leTip ležžiišštata Vrednost Vrednost KKvv OvodnjenostOvodnjenost leležžiišštata

I tipI tip 0,5 0,5 –– 22 slaba slaba ovodnjenostovodnjenost

II tipII tip 3 3 –– 77 srednja srednja ovodnjenostovodnjenost

III tipIII tip 8 8 –– 2525 povepoveććana ana ovodnjenostovodnjenost

IV tipIV tip > 25> 25 izuzetna izuzetna ovodnjenostovodnjenost

USLOVI OVODNJENOSTIUSLOVI OVODNJENOSTIOvodnjenostOvodnjenost rudarskih prostorija, odnosno nekog lerudarskih prostorija, odnosno nekog ležžiiššta mineralnih sirovina, ta mineralnih sirovina, zavisi od niza prirodnih i vezavisi od niza prirodnih i vešštataččkih faktora.kih faktora.

PRIRODNI USLOVI OVODNJENOSTIPRIRODNI USLOVI OVODNJENOSTIU grupu prirodnih uslova U grupu prirodnih uslova ovodnjenostiovodnjenosti spada niz faktora koji se mogu svrstati u spada niz faktora koji se mogu svrstati u tri osnovne grupe:tri osnovne grupe:

fizifiziččkoko--geografski,geografski,strukturnostrukturno--geologeološški iki ihidrogeolohidrogeološškiki..


FiziFiziččkoko--geografski uslovi geografski uslovi ovodnjenostiovodnjenosti

U grupu fiziU grupu fiziččkoko--geografskih uslova spadaju:geografskih uslova spadaju:klimatski;klimatski;

a.a. temperatura vazduha itemperatura vazduha ib.b. padavine (vidovi padavina, repadavine (vidovi padavina, režžim, raspored u toku godine, intenzitet im, raspored u toku godine, intenzitet padavina i sl.)padavina i sl.)

geomorfologeomorfološškiki; ; a.a. reljef terena,reljef terena,b.b. odnos leodnos ležžiiššta prema erozionom ta prema erozionom bazisubazisu iic.c. forme reljefa (ovo se posebno odnosi na karst)forme reljefa (ovo se posebno odnosi na karst)

hidrografskohidrografsko--hidrolohidrološški;ki;a.a. razvijenost hidrografske mrerazvijenost hidrografske mrežže u podrue u područčju leju ležžiiššta,ta,b.b. veliveliččina ina slivnihslivnih podrupodruččja tokova,ja tokova,c.c. rerežžim i veliim i veliččina ina proticajaproticaja iid.d. hidraulihidrauliččka povezanost sa podzemnim vodama u podruka povezanost sa podzemnim vodama u područčju leju ležžiiššta.ta.

. .


Slika Slika X.1X.1. . ŠŠematski prikaz formiranja priliva rudniematski prikaz formiranja priliva rudniččkih voda na kih voda na raraččun izluun izluččivanja atmosferskih padavinaivanja atmosferskih padavina

1. rudno telo; 2. 1. rudno telo; 2. okolorudneokolorudne stene; 3. stene; 3. vodosabirnikvodosabirnik; 4. ; 4. obodniobodni kanal; kanal; 5. atmosferske padavine; 6. povr5. atmosferske padavine; 6. površšinske vode nastale izluinske vode nastale izluččivanjem padavinaivanjem padavina


Slika Slika X.2X.2.. Dijagram izmene priliva rudniDijagram izmene priliva rudniččkih voda u jamskim radovima na kih voda u jamskim radovima na dubini 120 m u zavisnosti od atmosferskih padavina dubini 120 m u zavisnosti od atmosferskih padavina

((KamenskijKamenskij, , KlimentovKlimentov i i OvOvččinikovinikov, 1953), 1953)1. ukupni prilivi rudni1. ukupni prilivi rudniččkih voda; 2. atmosferske padavinekih voda; 2. atmosferske padavine


Slika Slika X.3X.3. . ŠŠematski prikaz ematski prikaz polopoložžaja rudnog leaja rudnog ležžiiššta u ta u odnosu na erozioni odnosu na erozioni bazisbazisa). iznad erozionog a). iznad erozionog bazisabazisa; ; b) ispod erozionog b) ispod erozionog bazisabazisa;;

1. rudno le1. rudno ležžiiššte; te; 2. 2. okolorudneokolorudne stene; stene;

3. nivo podzemnih voda3. nivo podzemnih voda


Slika Slika X.4X.4. . ŠŠematski prikaz ematski prikaz karstnogkarstnog kanala na kontaktu boksita i kanala na kontaktu boksita i krekreččnjaka u lenjaka u ležžiišštu boksita Papratitu boksita Paprati

1. vodonosni kre1. vodonosni kreččnjaci krovine; 2. rudno telo (boksit); 3. krenjaci krovine; 2. rudno telo (boksit); 3. kreččnjaci i njaci i dolomitidolomitiččninikrekreččnjaci njaci podinepodine; 4. ; 4. karstnikarstni kanal sa pravcem poniranja vode; kanal sa pravcem poniranja vode;

5. podzemni rudarski rad5. podzemni rudarski rad


Slika Slika X.5X.5.. Uporedni dijagram Uporedni dijagram veliveliččine ine proticajaproticaja VodniVodniččkog kog

potoka i priliva rudnipotoka i priliva rudniččkih voda u kih voda u niskopuniskopu GNGN--1 jame 1 jame ““StrmostenStrmosten””

1. 1. proticajproticaj VodniVodniččkog potoka; 2. kog potoka; 2. prilivi rudniprilivi rudniččkih vodakih voda


U grupu strukturnoU grupu strukturno--geologeološških uslova spadaju:kih uslova spadaju:litololitološškiki sastav lesastav ležžiiššta i ta i okolorudnihokolorudnih stena,stena,elementi elementi rasednerasedne tektoniketektonike,,stepen stepen otkrivenostiotkrivenosti stena na povrstena na površšini terena preko koje se prihranjuju podzemne ini terena preko koje se prihranjuju podzemne vode,vode,tip, velitip, veliččina i poloina i položžaj leaj ležžiiššta,ta,paleoreljefpaleoreljef i dr.i dr.


Slika Slika X.6X.6.. ŠŠematski geoloematski geološški profil kroz povrki profil kroz površšinski kop u blizini inski kop u blizini ovodnjenogovodnjenog rasedaraseda

1. rudno telo; 2. 1. rudno telo; 2. okolorudneokolorudne stene; 3. stene; 3. ovodnjenaovodnjena rasednarasedna zona; 4. buzona; 4. buššotine;otine;5. nivo podzemnih voda u ranijoj fazi eksploatacije;5. nivo podzemnih voda u ranijoj fazi eksploatacije;6. nivo podzemnih voda; 7. 6. nivo podzemnih voda; 7. vodosabirnikvodosabirnik na kopu.na kopu.


Slika Slika X.7X.7. . ŠŠematski ematski hidrogeolohidrogeološškiki profil kroz istoprofil kroz istoččni deo povrni deo površšinskog kopa inskog kopa ““HH”” u u leležžiišštu bakra tu bakra ““BorBor””

1. rudno telo; 2. 1. rudno telo; 2. kaolinisanikaolinisani andezitiandeziti; 3. vodonosni konglomerati;; 3. vodonosni konglomerati;4. 4. rasednarasedna zona (zona (kaolinisanekaolinisane vodonepropusne stene);vodonepropusne stene);

5. nivo izdani; 6. pravac kretanja podzemnih voda; 7. izvor5. nivo izdani; 6. pravac kretanja podzemnih voda; 7. izvor


U grupu U grupu hidrogeolohidrogeološškihkih uslova spadaju pre svega:uslova spadaju pre svega:prisustvo određenih tipova izdani i prisustvo određenih tipova izdani i ovodnjenihovodnjenih rasednihrasednih zona,zona,hidrogeolohidrogeološškaka svojstva stena;svojstva stena;rerežžim podzemnih voda,im podzemnih voda,bilans i rezerve podzemnih voda,bilans i rezerve podzemnih voda,proces proces vodozamenevodozamene u okviru leu okviru ležžiiššta i ta i okolorudnihokolorudnih stena,stena,hidraulihidrauliččka povezanost razlika povezanost različčitih vodonosnih struktura, odnosno izdani,itih vodonosnih struktura, odnosno izdani,hidraulihidrauliččka povezanost sa povrka povezanost sa površšinskim vodama,inskim vodama,temperatura i hemijski sastav rudnitemperatura i hemijski sastav rudniččkih voda i sl.kih voda i sl.


neposredna eksploatacija leneposredna eksploatacija ležžiiššta,ta,metode eksploatacije,metode eksploatacije,razmere rudarskih radova,razmere rudarskih radova,uticaj starih rudarskih radova,uticaj starih rudarskih radova,izvođenje istraizvođenje istražžnih radova,nih radova,odvodnjavanje rudarskih radova i dr.odvodnjavanje rudarskih radova i dr.

VEVEŠŠTATAČČKI USLOVI OVODNJENOSTI LEKI USLOVI OVODNJENOSTI LEŽŽIIŠŠTATA


Slika Slika X.8X.8.. Trend poveTrend poveććanja ukupnih priliva rudnianja ukupnih priliva rudniččkih voda u podzemne radove lekih voda u podzemne radove ležžiiššta ta bakra bakra ““BorBor”” sa dusa dužžinom trajanja eksploatacijeinom trajanja eksploatacije

1. 1. merenimereni prilivi; prilivi; 2.trend2.trend


Slika Slika X.9X.9. . ŠŠematski prikaz razvoja depresionog levka pri eksploataciji i odvematski prikaz razvoja depresionog levka pri eksploataciji i odvodnjavanju odnjavanju podzemnih rudarskih radovapodzemnih rudarskih radova

1. 1. karstifikovanikarstifikovani krekreččnjaci;2. rudno telo; 3. istranjaci;2. rudno telo; 3. istražžna buna buššotina; 4. rudarski radotina; 4. rudarski rad


Slika Slika X.10X.10.. ŠŠematski prikaz zavisnosti ematski prikaz zavisnosti sumarnih priliva rudnisumarnih priliva rudniččkih voda u kih voda u

podzemne rudarske radove od velipodzemne rudarske radove od veliččine ine snisnižženja nivoa podzemnih vodaenja nivoa podzemnih voda

1. minimalni prilivi; 2. srednji prilivi; 3. 1. minimalni prilivi; 2. srednji prilivi; 3. maksimalni prilivimaksimalni prilivi


HIDROGEOLOHIDROGEOLOŠŠKA KLASIFIKACIJA LEKA KLASIFIKACIJA LEŽŽIIŠŠTA MINERALNIH TA MINERALNIH SIROVINASIROVINA

Kao kriterijumi za Kao kriterijumi za hidrogeolohidrogeološškuku klasifikaciju leklasifikaciju ležžiiššta mineralnih sirovina koriste ta mineralnih sirovina koriste se sledese sledećći faktori: i faktori:

fizifiziččkoko--mehanimehaniččka i ka i hidrogeolohidrogeološškaka svojstva svojstva stenskihstenskih masa i stepen masa i stepen hjihovehjihovestabilnosti u rudarskim radovima,stabilnosti u rudarskim radovima,stepen stepen ovodnjenostiovodnjenosti leležžiiššta, opta, opššti moguti mogućći prilivi u sistem rudarskih radova, izvori i prilivi u sistem rudarskih radova, izvori formiranja priliva, namensko koriformiranja priliva, namensko koriššććenje rudnienje rudniččkih voda, stepen agresivnosti i kih voda, stepen agresivnosti i mogumogućća a gasonosnostgasonosnost u rudarskim radovima,u rudarskim radovima,neophodnost primena obineophodnost primena običčnih, specijalnih ili individualnih nanih, specijalnih ili individualnih naččina odvodnjavanja,ina odvodnjavanja,izbor najracionalnije izbor najracionalnije ššeme odvodnjavanja, uzimanjem u obzir korieme odvodnjavanja, uzimanjem u obzir koriššććenje enje rudnirudniččkih voda i okih voda i oččuvanja uvanja žživotne sredine.ivotne sredine.ocena ocena tehnogenihtehnogenih procesa i procesa i njhovnjhov negativan uticaj na promene svojstava negativan uticaj na promene svojstava geologeološške sredine i ekoloke sredine i ekološški kvalitet okolne sredine pri odvodnjavanju rudarskih ki kvalitet okolne sredine pri odvodnjavanju rudarskih radova i rudnih radova i rudnih odlagaliodlagališštata iiocena sloocena složženosti neophodne zaenosti neophodne zašštite tite žživotne sredine i proizvodne delatnosti ivotne sredine i proizvodne delatnosti ččoveka od negativnog uticaja oveka od negativnog uticaja tehnogenihtehnogenih procesa.procesa.


KLASIFIKACIJA LEKLASIFIKACIJA LEŽŽIIŠŠTA MINERALNIH SIROVINA U ODNOSU TA MINERALNIH SIROVINA U ODNOSU NA RASPROSTRANJENJE OSNOVNIH TIPOVA IZDANI NA RASPROSTRANJENJE OSNOVNIH TIPOVA IZDANI

Kako su leKako su ležžiiššta ta ččvrstih mineralnih sirovina, vezana za odgovarajuvrstih mineralnih sirovina, vezana za odgovarajućće e stenskestenskekomplekse, to je u ovom trenutku najprihvatljivija komplekse, to je u ovom trenutku najprihvatljivija hidrogeolohidrogeološškaka klasifikacija klasifikacija leležžiiššta prema tipovima podzemnih voda, odnosno prema tipovima izdani ta prema tipovima podzemnih voda, odnosno prema tipovima izdani koje koje imaju primarni uticaj na imaju primarni uticaj na ovodnjenostovodnjenost leležžiiššta, odta, od--nosno rudarskih radova. nosno rudarskih radova.

LELEŽŽIIŠŠTA U PODRUTA U PODRUČČJU RASPROSTRANJENJA PUKOTINSKIH JU RASPROSTRANJENJA PUKOTINSKIH IZDANIIZDANI

NajveNajvećći broj poznatih metalii broj poznatih metaliččnih i nih i nemetalinemetaliččnihnih leležžiiššta ta ččvrstih mineralnih vrstih mineralnih sirovina, formiran je u stenama sirovina, formiran je u stenama pukotinskepukotinske poroznostiporoznosti (magmatske, metamorfne (magmatske, metamorfne i sedimentne), pa je samim tim i sedimentne), pa je samim tim pukotinskapukotinska izdan jedan od osnovnih izvora izdan jedan od osnovnih izvora ovodnjenostiovodnjenosti..

Kako ovu grupu stena karakteriKako ovu grupu stena karakterišše razlie različčit stepen ispucalosti, a samim tim i it stepen ispucalosti, a samim tim i nejednak uticaj na nejednak uticaj na ovodnjenostovodnjenost leležžiiššta, to su u okviru ove grupe izdvojene dve ta, to su u okviru ove grupe izdvojene dve podgrupe lepodgrupe ležžiiššta:ta:

leležžiiššta u magmatskim i ta u magmatskim i kristalastimkristalastim stenama visokog stepena stenama visokog stepena kristalinitetakristaliniteta i i leležžiiššta u ta u ččvrstim sedimentnim stenama i vrstim sedimentnim stenama i kristalastimkristalastim šškriljcimakriljcima niskog stepena niskog stepena kristalinitetakristaliniteta


LeLežžiiššta u magmatskim stenama i ta u magmatskim stenama i kristalastimkristalastim stenama visokog stepena stenama visokog stepena kristalinitetakristaliniteta

U U ispucalimispucalim magmatskim i magmatskim i kristalastimkristalastim stenama izrastenama izražžena je vertikalna ena je vertikalna hidrodinamihidrodinamiččkaka zonalnostzonalnost. Tako se u vertikalnom profilu razlikuju dve zone:. Tako se u vertikalnom profilu razlikuju dve zone:

prva ili gornja prva ili gornja hidrogeolohidrogeološškaka zona izona idruga ili donja druga ili donja hidrogeolohidrogeološškaka zona.zona.


PrvaPrva hidrogeolohidrogeološškaka zonazona ovuhvataovuhvata stenskestenske kompleksekomplekse blibližžee povrpovrššiniini terenaterena sasagustomgustom mremrežžomom pukotinapukotina, , nastalihnastalih fizifiziččkoko--hemijskimhemijskim procesimaprocesima ((zonazonaraspadanjaraspadanja korenihkorenih stenastena). ). PriliviPrilivi u u ovojovoj zonizoni susu beznabeznaččajniajni..

DrugaDruga hidrogeolohidrogeološškaka zonazona obuhvataobuhvata dubljedublje delovedelove stenskihstenskih masivamasiva kojikoji se se karakterikarakteriššuu rasprostranjenjemrasprostranjenjem vodonosnihvodonosnih razlomarazloma i i razlomnihrazlomnih zonazona ((lokalnalokalnaispucalostispucalost). ). KarakteristikaKarakteristika oveove zone zone jeje dada se se priliviprilivi podzemnihpodzemnih vodavoda u u njojnjoj nakonnakonotkrivanjaotkrivanja rudarskimrudarskim radovimaradovima, , vremenomvremenom obiobiččnono smanjujusmanjuju. . PodzemniPodzemni radoviradovi u u ovimovim sredinamasredinama imajuimaju neravnomeranneravnomeran stepenstepen ovodnjenostiovodnjenosti, , šštoto jeje posledicaposledicaneravnomerneneravnomerne ispucalostiispucalosti masivamasiva. . PosebnoPosebno znaznaččenjeenje u u uslovimauslovima vodonosnostivodonosnostikorenihkorenih stenastena imajuimaju tektonsketektonske pukotinepukotine, , sasa kojimakojima jeje povezanapovezana povepoveććanaanavodoobilnostvodoobilnost kaokao i i dubljadublja cirkulacijacirkulacija podzemnihpodzemnih vodavoda. . UporedoUporedo sasa sitnimsitnimpukotinamapukotinama u u stenamastenama geosinklinalnihgeosinklinalnih oblastioblasti javljajujavljaju se se krupnekrupne pukotinepukotinelokalnoglokalnog tipatipa iliili zone zone drobljenjadrobljenja, , prapraććeneene stvaranjemstvaranjem tektonskihtektonskih brebreččaa..

OpOpššte karakteristike ove grupe lete karakteristike ove grupe ležžiiššta mineralnih sirovina su:ta mineralnih sirovina su:StenskeStenske mase u rudarskim radovima su uglavnom stabilne. Nestabilnost mase u rudarskim radovima su uglavnom stabilne. Nestabilnost stenskihstenskih masa javlja se u slumasa javlja se u sluččajevima da su one ajevima da su one hidrotermalnohidrotermalno izmenjene izmenjene ((npr. npr. kaolinisanekaolinisane i i hloritisanehloritisane stenestene).).U U pripovrpripovrššinskojinskoj kori raspadanja ovih stena usled fizikori raspadanja ovih stena usled fiziččkoko--hemijskih procesa, hemijskih procesa, stvara sa zona raspadanja, debljine najstvara sa zona raspadanja, debljine najččeeššćće 10e 10––20 m.20 m.


U kori raspadanja magmatskih i U kori raspadanja magmatskih i kristalastihkristalastih stena formira se izdan koja ima sve stena formira se izdan koja ima sve karakteristike zbijenih izdani karakteristike zbijenih izdani deluvijalnihdeluvijalnih naslaga. Ove izdani ne obiluju naslaga. Ove izdani ne obiluju podzemnim vodama, obzirom na podzemnim vodama, obzirom na zaglinjenzaglinjen karakter naslaga, karakter naslaga, hipsometrijskihipsometrijskipolopoložžaj (iznad lokalnog erozionog aj (iznad lokalnog erozionog bazisabazisa) i da se obnavljanje rezervi podzemnih ) i da se obnavljanje rezervi podzemnih voda vrvoda vršši prvenstveno na rai prvenstveno na raččun atmosferskih padavina.un atmosferskih padavina.U rudarskim radovima poveU rudarskim radovima poveććana ana vodoobilnostvodoobilnost javlja se po tektonskim pravcima, javlja se po tektonskim pravcima, jasno se odrajasno se odražžavajuavajućći u vidu isticanja podzemnih voda.i u vidu isticanja podzemnih voda.Po hemijskom sastavu podzemne vode u prirodnim uslovima su Po hemijskom sastavu podzemne vode u prirodnim uslovima su malomineralizovanemalomineralizovane vode, vode, hidrokarbonatnehidrokarbonatne do do sulfatnesulfatne klase. U toku klase. U toku eksploatacije usled intenzivnih eksploatacije usled intenzivnih oksidooksido--redukcionihredukcionih procesa dolazi do izmene procesa dolazi do izmene hemijskog sastava, pri hemijskog sastava, pri ččemu novoformirane rudniemu novoformirane rudniččke vode prelaze u ke vode prelaze u mineralizovanemineralizovane vode vode sulfatnesulfatne klase, sa niskim klase, sa niskim vrednostimvrednostim pHpH, visokim , visokim vrednostima Eh, visokim koncentracijama sulfata, ukupnog vrednostima Eh, visokim koncentracijama sulfata, ukupnog FeFe i pojedinih i pojedinih mikrokomponentimikrokomponenti u zavisnosti od mineralou zavisnosti od mineralošškoko--hemijskog sastava lehemijskog sastava ležžiiššta i drugih ta i drugih faktora.faktora.PovrPovrššina depresionog levka u procesu odvodnjavanja je relativno mala ina depresionog levka u procesu odvodnjavanja je relativno mala i retko i retko prelazi 2prelazi 2--3 km3 km22. Ukoliko se le. Ukoliko se ležžiiššta nalaze ispod lokalnog erozionog ta nalaze ispod lokalnog erozionog bazisabazisa, , ovodnjenostovodnjenost momožže biti znatno uvee biti znatno uveććana. Osim toga, pojave dreniranja okolnog ana. Osim toga, pojave dreniranja okolnog sliva su slabije izrasliva su slabije izražžene, kao i pojave ene, kao i pojave sufozionihsufozionih i i filtracionihfiltracionih procesa.procesa.HidrogeohemijskiHidrogeohemijski procesi u rudarskim radovima i rudnim procesi u rudarskim radovima i rudnim jalovijalovišštimatima doprinose doprinose formiranju kiselih rudniformiranju kiselih rudniččkih voda povekih voda poveććane ane mineralizacijemineralizacije, sa visokim sadr, sa visokim sadržžajima ajima gvogvožžđađa, sulfata i niza , sulfata i niza mikrokomponenatamikrokomponenata, , ššto iziskuje specijalne mere za zato iziskuje specijalne mere za zašštitu titu okolne sredine.okolne sredine.


LeLežžiišštata u u kristalastimkristalastim stenamastenama niskogniskog stepenastepena kristalinitetakristaliniteta, , laporcimalaporcima i i pepeššččarimaarima

KristalastiKristalasti šškriljcikriljci niskogniskog stepenastepena kristalinitetakristaliniteta i i laporovitolaporovito--pepeššččarskearskesedimentnesedimentne tvorevinetvorevine, , slabijeslabije susu ovodnjeneovodnjene stenskestenske masemase u u odnosuodnosu nanamagmatskemagmatske i i kristalastekristalaste stenestene. . KodKod pomenutihpomenutih stenskihstenskih masamasa, , takođetakođe jeje izraizražženaenahidrogeolohidrogeološškaka zonalnostzonalnost, , sasa izdvajanjemizdvajanjem dvedve hidrogeolohidrogeološškeke zonezone::

GornjaGornja hidrogeolohidrogeološškaka zonazona imaima debljinudebljinu najnajččeeššććee 1010--20 m, 20 m, ređeređe 3030--40 m i 40 m i obuhvataobuhvata zonuzonu regionalneregionalne ispucalostiispucalosti. U . U ovojovoj zonizoni formirajuformiraju se se pukotinskipukotinskikolektorikolektori sasa znatnoznatno manjimmanjim rezervamarezervama podzemnihpodzemnih vodavoda u u odnosuodnosu nana magmatskemagmatskei i kristalastekristalaste stenestene, , usledusled ččesteeste zaglinjenostizaglinjenosti pukotinskihpukotinskih sistemasistema produktimaproduktimaraspadanjaraspadanja korenihkorenih stenastena..

DonjaDonja hidrogeolohidrogeološškaka zonazona obuhvataobuhvata stenskestenske kompleksekomplekse ispodispod lokalnoglokalnogerozionogerozionog bazisabazisa, , kodkod kojihkojih susu vodonosnevodonosne zone zone vezanevezane zaza tektonsketektonske razlomerazlome i i zone zone tektonskogtektonskog ooššteteććenjaenja..


DaDa bi se bi se obezbediliobezbedili usloviuslovi eksploatacijeeksploatacije, , neophodnoneophodno jeje prethodnoprethodno izvrizvrššitiitiodvodnjavanjeodvodnjavanje, , uzuz napomenunapomenu dada drenadrenažžnini bunaribunari u u ovakvimovakvim sredinamasredinama dajudajuslabeslabe efekteefekte. . OsnovneOsnovne karakteristikekarakteristike oveove grupegrupe leležžiišštata susu::

StenskeStenske masemase ((šškriljcikriljci niskogniskog stepenastepena kristalinitetakristaliniteta i i laporovitolaporovito--pepeššččarskearsketvorevinetvorevine) ) susu slaboslabo postojanepostojane u u rudarskimrudarskim radovimaradovima. . PriPri povepoveććanjuanju vlavlažžnostinosti oveovestenestene bubrebubre, , nadimajunadimaju se i se i zadobijajuzadobijaju svojstvasvojstva glinovitihglinovitih stenastena..PodzemnePodzemne vodevode u u ovakvimovakvim leležžiišštimatima susu najnajččeeššććee malomineralizovanemalomineralizovane u u zonizoniregionalneregionalne i i lokalnelokalne ispucalostiispucalosti. U . U zonizoni raspadanjaraspadanja formiraformira se se izdanizdan zbijenogzbijenog tipatipasasa karakteristikamakarakteristikama izdaniizdani u u deluvijalnimdeluvijalnim tvorevinamatvorevinama..RezerveRezerve podzemnihpodzemnih vodavoda u u ovimovim tvorevinamatvorevinama uopuopšštete susu ograniograniččeneene..PrimenaPrimena drenadrenažžnihnih bunarabunara zaza odvodnjavanjeodvodnjavanje leležžiišštata u u okviruokviru pomenutihpomenutih naslaganaslaganene dajedaje dobredobre efekteefekte, pa se , pa se koristekoriste kombinovanekombinovane ššemeeme odvodnjavanjaodvodnjavanja iziz jamskihjamskihradovaradova i i sasa povrpovrššineine terenaterena..U U rudarskimrudarskim radovimaradovima i u i u zonizoni njihovognjihovog dejstvadejstva, , javljajavlja se se velikiveliki brojbroj tehnogenihtehnogenihprocesaprocesa kaokao šštoto susu:: sufozijasufozija, , teteččenjeenje, , agresivnoagresivno dejstvodejstvo podzemnihpodzemnih vodavoda nanabetonbeton i i metalnumetalnu opremuopremu u u jamskimjamskim objektimaobjektima, , filtracionefiltracione deformacijedeformacije kosinakosinakopovakopova, , sekundarnasekundarna konsolidacijakonsolidacija izdreniranihizdreniranih stenastena i i slsl..


LEŽIŠTA U PODRUČJU RASPROSTRANJENJA KARSTNO-PUKOTINSKIH IZDANI

NeobiNeobiččno velike neprilike, no velike neprilike, pa i opasnosti, pa i opasnosti, pri izvođenju rudarskih radova mogu pri izvođenju rudarskih radova mogu da prouzrokuju podzemne vode iz da prouzrokuju podzemne vode iz karstnokarstno--pukotinskepukotinske izdaniizdani. Ove izdani prisutne . Ove izdani prisutne su u stenama rastvorljivim u vodi (su u stenama rastvorljivim u vodi (karbonatikarbonati, hloridi i sulfati). Rezerve podzemnih , hloridi i sulfati). Rezerve podzemnih voda u okviru ovih voda u okviru ovih stenskihstenskih masa su najmasa su najččeeššćće velike, e velike, ššto u znato u značčajnoj meri ajnoj meri oteotežžava eksploataciju rudnih leava eksploataciju rudnih ležžiiššta.ta.

LeLežžiiššta u podruta u područčju rasprostranjenja ju rasprostranjenja karbonatnihkarbonatnih stenastena

Prisustvo Prisustvo karstifikovanihkarstifikovanih i i ovodnjenihovodnjenih karbonatnihkarbonatnih naslaga u građi le naslaga u građi ležžiiššta ta mineralnih sirovina, kao i u njegovoj blimineralnih sirovina, kao i u njegovoj bližžoj okolini, u znaoj okolini, u značčajnoj meri utiajnoj meri utičče na e na ovodnjenostovodnjenost, a vrlo , a vrlo ččesto i na potapanje rudarskih radova. esto i na potapanje rudarskih radova.

Od Od karbonatnihkarbonatnih naslaga, naslaga, krekreččnjacinjaci imaju najveimaju najvećću zastupljenost. Kod ovih stena, u zastupljenost. Kod ovih stena, u zonama drobljenja, u zonama drobljenja, ččesto su prisutne krupne esto su prisutne krupne karstnekarstne ššupljine koje upljine koje predstavljaju odlipredstavljaju odliččne sredine za formiranje tokova podzemnih ne sredine za formiranje tokova podzemnih karstnokarstno--pukotinskihpukotinskih voda. Preko ponora ili izravoda. Preko ponora ili izražženih pukotina, enih pukotina, ččesto se ostvaruje esto se ostvaruje direktna hidraulidirektna hidrauliččka vezaka veza sa povrsa površšinskim vodama, inskim vodama, ššto dodatno poveto dodatno poveććava prilive ava prilive podzemnih voda u rudarske radove. podzemnih voda u rudarske radove.


OsnovneOsnovne karakteristikekarakteristike karstnokarstno--pukotinskepukotinske izdaniizdani susu sledesledeććee::u u profiluprofilu karstifikovanihkarstifikovanih karbonatnihkarbonatnih stenastena, , formiraformira se se vertikalnavertikalna hidrodinamihidrodinamiččkakazonalnostzonalnost,,usledusled visokogvisokog stepenastepena filtracionefiltracione nehomogenostinehomogenosti, u , u rudarskimrudarskim radovimaradovima zapazapažžaase se veomaveoma neravnomernaneravnomerna vodoobilnostvodoobilnost,,visokivisoki priliviprilivi podzemnihpodzemnih vodavoda vezanivezani susu zaza znaznaččajnijeajnije privilegovaneprivilegovane pravcepravce, , izmodelovaneizmodelovane dudužž krupnihkrupnih razlomnihrazlomnih strukturastruktura iipodzemnepodzemne vodevode u u deludelu karstnokarstno--pukotinskepukotinske izdaniizdani ispodispod lokalnoglokalnog erozionogerozionogbazisabazisa susu popo pravilupravilu hidraulihidrauliččkiki povezanepovezane sasa povrpovrššinskiminskim vodamavodama okolnihokolnih rereččnihnihtokovatokova..

KreKreččnjaci nekada unjaci nekada uččestvuju u neposrednoj građi leestvuju u neposrednoj građi ležžiiššta (boksiti i dr.) ili se nalaze ta (boksiti i dr.) ili se nalaze u njegovoj u njegovoj povlatipovlati ili ili podinipodini. . KarstifikovaneKarstifikovane i i ovodnjeneovodnjene karbonatnekarbonatne tvorevine tvorevine mogu mogu rasedanjemrasedanjem biti dovedene u isti nivo sa lebiti dovedene u isti nivo sa ležžiišštem koje se eksploatitem koje se eksploatišše. Usled e. Usled brze cirkulacije podzemnih voda kroz prostrane pukotine i brze cirkulacije podzemnih voda kroz prostrane pukotine i karstnekarstne kanale, one se kanale, one se mogu za mogu za vrlo kratko vremevrlo kratko vreme srusruččiti u rudarske radove prilikom njihovog iti u rudarske radove prilikom njihovog otkrivanja, pri otkrivanja, pri ččemu dolazi do potapanja istih. emu dolazi do potapanja istih.


OsnovneOsnovne karakteristikekarakteristike leležžiišštata mineralnihmineralnih sirovinasirovina u u podrupodruččjuju rasprostranjenja rasprostranjenja karstifikovanihkarstifikovanih karbonatnihkarbonatnih stenastena susu sledesledeććee::

StenskeStenske masemase u u kojimakojima se se izvodeizvode rudarskirudarski radoviradovi susu stabilnestabilne karbonatnekarbonatne stenestene((krekreččnjacinjaci, , mermerimermeri i i dolomitidolomiti). U ). U izuzetnimizuzetnim slusluččajevimaajevima, , nestabilnostnestabilnost sredinesredinemogumogu izazvatiizazvati momoććnene naslagenaslage ““crvenicecrvenice”” kojakoja se se akumuliraakumulira u u kanalimakanalima, , pukotinamapukotinama i i pepeććinamainama, a , a kojakoja jeje usledusled tiksotropnostitiksotropnosti, , podlopodložžnana teteččenjuenju..ZnaZnaččajniajni priliviprilivi podzemnihpodzemnih vodavoda iziz karstnokarstno--pukotinskepukotinske izdaniizdani kojikoji u u pojedinimpojedinimleležžiišštimatima dostidostižžuu i do 22000 mi do 22000 m33/h, /h, uslovljavajuuslovljavaju slosložženostenost izvođenjaizvođenja rudarskihrudarskihradovaradova..PriPri izvođenjuizvođenju rudarskihrudarskih radovaradova primenjujuprimenjuju se se specijalnespecijalne i i originalneoriginalne mere mere zazašštitetiteodod podzemnihpodzemnih vodavoda ((specijalnespecijalne metodemetode izradeizrade okanaokana i i izradeizrade horizontalnihhorizontalnihprostorijaprostorija). ). IntenzivnoIntenzivno crpenjecrpenje vodevode, , izazivaizaziva problemeprobleme iziz domenadomena ooččuvanjauvanja žživotneivotne sredinesredine, , pa pa jeje neophodnoneophodno primenjivatiprimenjivati specijalnespecijalne mere u mere u ciljucilju ooččuvanjauvanja isteiste..PriPri odvodnjavanjuodvodnjavanju rudarskihrudarskih radovaradova obiobiččnono se u se u ovimovim sredinamasredinama obrazujuobrazujujedinstvenejedinstvene depresijedepresije velikihvelikih prepreččnikanika, , odnosnoodnosno velikihvelikih povrpovrššinaina..Po Po hemijskomhemijskom sastavusastavu podzemnepodzemne vodevode u u prirodnimprirodnim uslovimauslovima, , najnajččeeššććee susumalomineralizovanemalomineralizovane hidrokarbonatnehidrokarbonatne klaseklase kalcijumskekalcijumske iliili magnezijumskemagnezijumske grupegrupe. . UsledUsled oksidooksido--redukcionihredukcionih procesaprocesa u u leležžiišštutu kojekoje se se eksploatieksploatiššee, , mogumoguććee susuizmeneizmene hemijskoghemijskog sastavasastava. U . U pojedinimpojedinim regionimaregionima u u svetusvetu, u , u okviruokviru karstnokarstno--pukotinskepukotinske izdaniizdani se se javljajujavljaju i i mineralizovanemineralizovane vodevode..TehnogeniTehnogeni procesiprocesi kojikoji se se javljajujavljaju u u procesuprocesu eksploatacijeeksploatacije i i odvodnjavanjaodvodnjavanja leležžiišštatamineralnihmineralnih sirovinasirovina predstavljenipredstavljeni susu karstnokarstno--sufozionimsufozionim procesimaprocesima, , iznenednimiznenednimprodorimaprodorima podzemnihpodzemnih vodavoda, , presupresuššivanjemivanjem povrpovrššinskihinskih tokovatokova, , sleganjemsleganjemterenaterena i i provalamaprovalama ((kolapsimakolapsima) ) iznadiznad rudarskihrudarskih radovaradova, , prapraććenieni stvaranjemstvaranjemvrtavrtaččastihastih oblikaoblika reljefareljefa nana povrpovrššiniini ZemljeZemlje i dr.i dr.


LeLežžiiššta u podruta u područčju rasprostranjenja gipsju rasprostranjenja gips--anhidritskihanhidritskih naslaganaslaga

U pojedinim regionima u svetu, gipsU pojedinim regionima u svetu, gips--anhidritskeanhidritske naslage zauzimaju veliko naslage zauzimaju veliko rasprostranjenjerasprostranjenje u planu i profilu. U okviru ovih naslaga nalaze se znau planu i profilu. U okviru ovih naslaga nalaze se značčajne ajne rezerve gipsa, rezerve gipsa, anhidritaanhidrita i samorodnog sumpora. Kao i kod drugih stena i samorodnog sumpora. Kao i kod drugih stena rastvorljivih u vodi, i u ovim naslagama javlja se rastvorljivih u vodi, i u ovim naslagama javlja se karstnokarstno--pukotinskapukotinska izdan sa izdan sa znaznaččajnim rezervama podzemnih voda. Stepen ajnim rezervama podzemnih voda. Stepen ovodnjenostiovodnjenosti ovih naslaga i ovih naslaga i rezerve podzemnih voda u njima, zavise od stepena tektonske orezerve podzemnih voda u njima, zavise od stepena tektonske oššteteććenosti i enosti i stepena stepena otkrivenostiotkrivenosti ovih naslaga na povrovih naslaga na površšini terena. ini terena.

U podruU područčjima rasprostranjenja intenzivno jima rasprostranjenja intenzivno karstifikovanihkarstifikovanih gipsgips--anhidritskihanhidritskihnaslaga, javljaju se vrela naslaga, javljaju se vrela izdaizdaššnostinosti nekoliko stotina l/s.nekoliko stotina l/s.

LeLežžiiššta prirodnih mineralnih solita prirodnih mineralnih soli

LeLežžiiššta prirodnih mineralnih soli dele se na dve osnovne grupe (ta prirodnih mineralnih soli dele se na dve osnovne grupe (KorotkeviKorotkevičč, , 1970):1970):

savremena savremena sonasona leležžiiššta ita istara (drevna) lestara (drevna) ležžiiššta.ta.


Grupi savremenih soliGrupi savremenih soli pripadaju tvrda lepripadaju tvrda ležžiiššta soli i rasoli u ta soli i rasoli u sonimsonim jezerima i jezerima i lagunama, a taklagunama, a takođe deo podzemnih ođe deo podzemnih sonihsonih voda mora i okeana. voda mora i okeana. Stara ili drevna Stara ili drevna leležžiišštata obuhvataju obuhvataju ččvrsta levrsta ležžiiššta mineralnih soli koja su obrazovana do ta mineralnih soli koja su obrazovana do kvartarakvartara, , a takođe i deo a takođe i deo sonihsonih podzemnih voda.podzemnih voda.

LeLežžiiššta ta ččvrstih soli se vrstih soli se ččesto javljaju u formi masiva ili esto javljaju u formi masiva ili šštokovatokova. . NajNajččeeššćći mineralii minerali koji izgrađuju koji izgrađuju sonasona leležžiiššta jesu:ta jesu:

halithalit ((NaClNaCl),),silvinsilvin ((KClKCl),),karnalitkarnalit (MgCl(MgCl22⋅⋅KClKCl⋅⋅6H6H22O),O),kainitkainit (MgSO(MgSO44⋅⋅KClKCl⋅⋅3H3H22O),O),pikromeritpikromerit (K(K22SOSO44⋅⋅MgSOMgSO44⋅⋅6H6H22O),O),tenardittenardit (Na(Na22SOSO44) i) imirabilitmirabilit (Na(Na22SOSO44⋅⋅10H10H22O).O).

Podzemne vode Podzemne vode sonihsonih leležžiiššta se mogu podeliti u odnosu na polota se mogu podeliti u odnosu na položžaj leaj ležžiiššta na:ta na:nadsonenadsone,,boboččne,ne,podsonepodsone iiunutarsoneunutarsone..


LEŽIŠTA U STENAMA MEĐUZRNSKE POROZNOSTI

LeLežžiiššta mineralnih sirovina formirana u podruta mineralnih sirovina formirana u područčju rasprostranjenja ju rasprostranjenja klastiklastiččnihnih sedimenata sa međuzrnskom poroznosedimenata sa međuzrnskom poroznoššćću su naju su najččeeššćće predstavljena e predstavljena ugljevimaugljevima, , rasipnim i pojedinim rasipnim i pojedinim nemetalinemetaliččnimnim leležžiišštima, koja su stvarana tokom tima, koja su stvarana tokom neogenaneogena i i kvartarakvartara. Debljine . Debljine rastesitihrastesitih naslaga, njihova naslaga, njihova filtracionafiltraciona svojstva i hidraulisvojstva i hidrauliččka ka povezanost sa povrpovezanost sa površšinskim vodama i vodama u drugim inskim vodama i vodama u drugim hidrogeolohidrogeološškimkimstrukturama uslovljavaju strukturama uslovljavaju ovodnjenostovodnjenost nekog lenekog ležžiiššta, odnosno rudarskih radova.ta, odnosno rudarskih radova.

LeLežžiiššta u okviru izdani sa slobodnim nivoomta u okviru izdani sa slobodnim nivoom

Podzemne vode Podzemne vode deluvijalnihdeluvijalnih tvorevina.tvorevina. ČČesto se javljaju u podruesto se javljaju u područčju ju rasprostranjenja rudnih lerasprostranjenja rudnih ležžiiššta, posebno onih koja se nalaze u povrta, posebno onih koja se nalaze u površšinskim i inskim i pripovrpripovrššinskiminskim delovima terena delovima terena, i, izgrađenih od zgrađenih od ččvrstih stena. vrstih stena. DeluvijalneDeluvijalnetvorevine predstavljaju heterogenu sredinu sastavljenu od peskovtvorevine predstavljaju heterogenu sredinu sastavljenu od peskovitih glina i itih glina i glinovitih glinovitih peskovapeskova, sa bezna, sa beznaččajnim stepenom ajnim stepenom ovodnjenostiovodnjenosti. .

Podzemne vode Podzemne vode aluvijalnihaluvijalnih tvorevinatvorevina.. Imaju znaImaju značčajno ajno rasprostranjenjerasprostranjenje u u leležžiišštima mineralnih sirovina. Podzemne vode su u direktnoj hidraulitima mineralnih sirovina. Podzemne vode su u direktnoj hidrauliččkoj vezi sa koj vezi sa povrpovrššinskim vodama, inskim vodama, ššto obezbeđuje dobro prihranjivanje izdanito obezbeđuje dobro prihranjivanje izdani. Nekada . Nekada izuzetno veliki prilivi voda mogu ozbiljno da ugroze eksploataciizuzetno veliki prilivi voda mogu ozbiljno da ugroze eksploataciju, te je ju, te je nephodnonephodno primeniti odgovarajuprimeniti odgovarajućće mere zae mere zašštite, potite, poččev od ev od izmeizmešštanjatanja tokova, tokova, regulacije dna korita, izrade regulacije dna korita, izrade protivfiltracionihprotivfiltracionih zavesa i sl.zavesa i sl.


LeLežžiiššta u podruta u područčju rasprostranjenja arteskih izdaniju rasprostranjenja arteskih izdani

NajNajččeeššćće su u podrue su u područčju rasprostranjenja arteskih vodonosnih horizonata, ju rasprostranjenja arteskih vodonosnih horizonata, formirana formirana leležžiiššta ugljevata ugljeva. Zavisno od broja i debljine vodonosnih peskovito. Zavisno od broja i debljine vodonosnih peskovito--ššljunkovitih horizonata i njihovih ljunkovitih horizonata i njihovih filtracionihfiltracionih karakteristika, karakteristika, ovodnjenostovodnjenost leležžiiššta ta momožže biti razlie biti različčita. Arteski vodonosni horizonti obiita. Arteski vodonosni horizonti običčno leno ležže između e između vodonepropusnih slojeva, odnosno horizonata (vodonepropusnih slojeva, odnosno horizonata (primeri leprimeri ležžiiššta lignita u ta lignita u KostolaKostolaččkomkom i Kolubarskom ugljenom basenui Kolubarskom ugljenom basenu). Prilivi u pojedinim le). Prilivi u pojedinim ležžiišštima na tima na raraččun dreniranja arteskih vodonosnih horizonata u nekim sluun dreniranja arteskih vodonosnih horizonata u nekim sluččajevima mogu biti ajevima mogu biti izrazito veliki, ali za razliku od izrazito veliki, ali za razliku od karstnokarstno--pukotinskihpukotinskih sredina, iznenadni prilivi se sredina, iznenadni prilivi se ne dene deššavaju.avaju.

Odvodnjavanje leOdvodnjavanje ležžiiššta u uslovima postojanja arteskih vodonosnih horizonata, ta u uslovima postojanja arteskih vodonosnih horizonata, zahteva primenu zahteva primenu sistema drenasistema drenažžnih objekatanih objekata za sniza snižženje pritisaka, odnosno enje pritisaka, odnosno nivoa podzemnih voda u podrunivoa podzemnih voda u područčju leju ležžiiššta.ta.

Od Od tehnogenihtehnogenih procesa koji se deprocesa koji se deššavaju u leavaju u ležžiišštima, odnosno u zoni rudarskih tima, odnosno u zoni rudarskih radova u procesu eksploatacije i odvodnjavanja, najradova u procesu eksploatacije i odvodnjavanja, najččeeššćći su i su sleganje terena, sleganje terena, klikližženje kosina kopova i pojave tekuenje kosina kopova i pojave tekuććih ih peskovapeskova u jamskim radovimau jamskim radovima..

Documents

POGLAVLJE semestar/Osnovi hidrogeologije... · 2006-12-11 · ¾Stenske mase u rudarskim radovima su uglavnom stabilne. Nestabilnost stenskih masa javlja se u slučajevima da su one