Fakultet sporta i fizicke kulture
Vukosavljevic Jelena 5589 Mrdelic Milan 5566 Jovanovic Luka 5589
Filipovic Dragana 5593
Seminarski rad iz Korektivne gimnastike
-TORTIKOLIS-
Mentor. Doc. dr Sasa Milenkovic
U Nisu 2011
Sadrzaj
1.m.sternokleidomastoideus.2 2.Tortikolis3 3.Etiologija..4
4.Uzorci nastanka..5 5.Klinicka slika..6.-7 6.Dijagnoza8
7.Lecenje..9-11 8.Vezbe za tortikolis.12-13 9.Zakljucak..14
M sternokleiodmastodeusTortikolis predstavlja ulnarnu
kontrakturu m. sternocleidomastoideusJe bocni pregibac vrata kao i
parni povrsinski misic prednje strane vrata,koga oblaze povrsinski
list vratne fascije. Pripaja se gornjem delu grudne kosti i gornjoj
i zadnjoj strani ivici kljucne kosti.Odatle se prostire koso navies
i unazad do gornjih pripoja na mastidnom nastavku slepoocne i
gornjoj liniji potiljacne kosti. S obzirom na pripoje i
lokalizaciju blizu koze,ovaj misic gradi reljef odgovarajuceg dela
vrata i stupa u kontakt sa velikim brijem krvnih sudova,zivaca i
drugih vratnih struktura. Inervacija potice iz dva izvora. Jednim
delom ga ozivcava spoljasnja grana pomocnog zivca ,a drugim delom
dobija impulse iz vratnog zivcanog spleta . Dejstvo mu je slozeno I
zavisi od tacke oslonca. Ukoliko je tacka oslonca na grudnom kosu ,
onda misic svojom aktivnoscu savija glavu unapred (obostrana
kontrakcija) ili je bocno savija na jednu stranu (pri ulnarnoj
kontrakciji).Kada je tacka oslonca misica na njegovim gornjim
pripojima , on podize grudnu I kljucnu kost I tako deluje kao
pomocni misic pri udisaju kod otezanog disanja.
1. Tortikolisu naradu poznat I kao kriv vrat.
Javlja se kod dece I odrasilh kao posledica patoloskih stanja u
predelu glave I vrata kao I kod ostecenja vida I sluha kao
neurogeni tortikolis.
Moze da se javi kao 1.Primarni (kongenitalni) 2.Sekundarni
2. Etiologija
Postoji vise teorija o nastanku tortikolisa ali se sve vise
smatra da nastaje koa posledica loseg polaozaja intrauterinog.Zbog
loseg polozaja ploda nastaje disbalans u razvoju miofibrila I
vezivnog tkiva u misicima sto dovodi do kontrakture
m.sternocleidomatoideusa.Tortikolis moze biti I posledica kostanih
anomalija na cervikalnoj kicmi.
3. Uzroci nastankaPostoji vi e razli itih uzroka tortikolisa i
prema njima tortikolis mo e da bude: y uro en i y ste en.
Etiologija i vrste ste enog tortikolisa su razli iti: 1.
oftalmolo ki (zbog diplopija ) 2. dezmogeni (zbog o iljaka na ko i
) 3. mi i ni (usled kontrakture mi i a vrata) 4. ko tani ( zbog
anomalija vratnih pr ljenova) 5. inflamatorni (zbog limfadenitisa)
6. kompenzatorni (kod skolioze) 7. neurolo ki (zbog poreme aja
inervacije) 8. posturalni (usled lo eg dr anja) 9. histeri ni (zbog
psihi kog oboljenja) 10. traumatski (usled povrede) 11. reumatski
(kod reumatolo kih oboljenja) i 12. tuberkulozni (kod Potove
bolesti).
4. Klini ka slikaUro eni tortikolis- razlog ovoj pojavi je polo
aj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudno e. Druga mogu nost
nastanka tortikolisa je poro ajna trauma. Do istezanja mi i a vrata
mo e da do e ako bebina glava prebrzo iza e, ili presporo pa je
neophodno njeno izvla enje i vrlo esto kada se prvo ra a karlica pa
tek onda glava. Tada dolazi do pucanja mi i nih vlakana zbog
prevelikog istezanja mi i a vrata to se ne vidi odmah. Posledica je
hematom (oteklina) unutar mi i a koji se stvori uglavnom u tre oj
nedelji bebinog ivota i mo e da se vidi i opipa na vratu. Osnovni
znaci uro enog tortikolisa su: y uocava se nagnutnost glave na
bolnu stranu dok je lice okrenuto na suprotnu y asimetrija lica i
ela sa hipotrofijom na zahva enoj strani, to je naj e ce prisutno
na samom ro enju, y na glavi se javlja ulegnutost okcipitalnog dela
lobanje y bezbolan tumefakt veli ine le nika u donjoj polovini
m.sternocleidomastoideusa koji se javlja obi no oko 2. nedelje, a
spontano i ezava posle 2. meseca po ro enju, y vrp asto skra enje i
zategnutost m.sternocleidomastoideusa koje kasnije nastaje i
nagnutost glave na obolelu stranu sa potiljkom prema ramenu na
zahva enoj strani, a lice okrenuto nagore i na suprotnu stranu.
Kao posledica uro enog tortikolisa javlja se kompenzatorna
skolioza sa konkavitetom na zahva enoj strani.
Klinicki imamo dva oblika trtikolisa
Tortikolis bez tumefakta Tortikolis sa tumefaktom Tumefakt
nastaje posle tezeg porodjaja tj zbog poradjajne traume tj.trakcije
glave I ramena,kada dolazi do prskanja sitnih krvnih sudova I
misicnih vlakana I stvaranja hematoma.Tumefakt je palpatorno
cvrst,bezbolan velicine lesnika do oraha.Klinickim pregledom
nalazimo pored nagnutosti glave na bolnu stranu palpatorno
zadebljanje I skraceni misic,ogranicen obimom pokreta rotacije I
laterofleksije.
5. DijagnozaRadigrafskim pregledom vratne kicme utvrduje se
prisustvo anomalija vratnih pr ljenova (hemivertebra, unilateralna
atlantookcipitalna fuzija, Klippel-Feilov sindrom. U cilju
diferencijalne dijagnoze razlicitih uzroka sekundarnog tortikolisa
potrebni su odgovarajuci dopunski dijagnosticki i konsultativni
pregledi.
6. Le enjeFizikalnom terapijom, to zna i ve bama,
pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida.
Parafinom se zagreva mi i i tako priprema za pasivno istezanje.
Primenjuje se kod ve ih skra enja kada ne mo emo da dobijemo pun
obim pokreta. Elektroforeza kalijum-jodida se primenjuje kada
postoji otok na vratu i to je uno enje leka putem struje. Nakon
ovih procedura obavezno idu ve be i to pasivne kada terapeut ili
roditelj iste e skra eni mi i tako to naginje glavu na suprotnu
stranu. Ova ve ba mo e da se izvodi u dva polo aja, kada je beba na
le ima ili na boku, to zavisi pre svega od uzrasta. U prvim
mesecima jednostavnije je da le i na le ima, ali kasnije kada po ne
samostalno da se okre e da bi ste mogli istovremeno da fiksirate
rame i nagnete glavu do drugog ramena, mo ete to iz polo aja na
boku. Druga pasivna ve ba je okretanje lica na istu stranu na kojoj
je skra eni mi i i to mo ete uspe no da sprovedete u polo aju na
stomaku, tako to jednom rukom fiksirate rame a drugom spustite
glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je polo aj u kome beba mo e
i da spava to zna i da se sve vreme skra eni mi i iste e. Pored
pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno ja a drugu stranu
vrata uz na u pomo . Pomeranjem trupa dovodimo je u polo aj na boku
kada ona treba da podigne glavu kao da ho e da se okrene na stomak.
Le e i polo aj na stomaku sa osloncem na rukama omogu ava podizanje
glave i gornjeg dela tela to ja a mi i e vrata i le a. Dok beba le
i na stomaku, pokazujte joj omiljenu igra ku i navodite je da okre
e glavu na stranu na kojoj je skra eni mi i . U slu aju neuspeha
fizikalne terapije ili kasno zapo etog le enja indikovano je hirur
ko le enje koje se obavlja dezinsercijom proksimalnog ili distalnog
pripoja m.sternocleidomastoideusa, produ enjem skra enog mi ica "Z"
plastikom ili potpunim odstranjenjem mi i a. Posle operacije
sprovodi se kratkotrajna imobilizacija ancovom kragnom i potom
nastavlja fizikalna terapija. Torticollis spastica - re je o
nevoljnim kontrakcijama mi i a vrata koje dovode do produ ene
devijacije glave. Mo e se manifestovati toni nom, kloni nom ili
kombinovanom devijacijom glave. Glava mo e da se okre e ili naginje
na stranu. Kontrakcija se javlja povremeno, sa razli itim ritmom.
Prolazno ispravljanje glave mo e se posti i blagim kontrapritiskom
glave brade prstom.
Le enje-naj e e se koriste benzodiazepini, antihlinergici,
miotonolitici. Ukoliko medikamentozno le enje nije uspe no,
pribegava se hirur kom le enju. Primenjuje se korekcija m.
sternocleidomastoideusa, presecanje n. accessoriusa, prednja ili
zadnja bilateralna cervikalna rizotomija ili talamotomija.
Dugotrajni neprirodni polo aj glave nekada izaziva bol te su
neophodni analgetici i fizikalna terapija, a nekada i psihoterapija
zbog socijalnih poreme aja do kojih dovodi bizaran polo aj glave.
Povremeno no enje plasti ne "kragne" mo e biti korisno. Ukoliko je
tortikolis otkriven odmah po ro enju, ili u toku prvog meseca
ivota, dete obavezno treba uputiti na pregled kod fizijatra, koji e
da odredi na in terapije. Plan i program ve bi zavise od te ine o
te enja, ali i od uzrasta deteta. Kod prisutnog hematoma u mi i u,
u prvim danima je dovoljno blago utrljavanje (ne masiranje)
Hepalpan gela ili masti i pozicioniranje. U tom najranijem periodu,
kada beba spava, potrudite se da je uvek okrenuta licem ka strani
kreveca sa koje prilazite. Ako le i na strani na koju naginje
glavu, savijte manji pe kir i postavite ga ispod glave (ne i ispod
ramena). Na taj na in se blago iste e povre eni mi i i beba u i
koja je dobra pozicija glave. Po to je kontrola glave u tom uzrastu
nedovoljna u odnosu na silu gravitacije, glava treba da bude u
liniji sa trupom (ne sme da visi). Zbog toga treba izbegavati du i
boravak dece u nosiljkama, sedi tu za auto, ljulja kama... jer e
gravitacija vu i glavicu bebe na stranu tortikolisa. U kasnijem
uzrastu, program ve bi je zahtevniji i podrazumeva stimulaciju
kompletnog razvoja deteta - kroz sve faze koje treba da pro e do
vertikalizacije, odnosno sedenja, puzanja i hodanja. Ako se do
perioda prohodavanja ne uspostavi ravnote a u snazi i elasti nosti
muskulature obe strane tela, stvara se osnova za pojavu posturalnih
deformiteta kod deteta. Kada posmatramo dete u stoje em stavu,
glava treba da bude u srednjoj liniji (ne treba da bude nagnuta u
stranu) a ramena, lopatice i kukovi u istoj liniji. Okretanje i
naginjanje glave u jednu i drugu stranu moraju da budu u istoj
amplitudi.
Prema proceni lekara, kada ve be ne daju o ekivani rezultat,
neophodni su konsultativni pregledi oftalmologa, specijaliste za
uho-grlo-nos ili de jeg hirurga. Kod najupornijih slu ajeva, nekad
je potrebna i hirur ka korekcija, kako bi se spre ilo dalje pogor
anje deformiteta. Ako tortikolis nije registrovan odmah po ro enju
i nisu sprovedeni postupci za njegovu korekciju, dete e uglavnom da
le i u polo aju koji smo opisali (sa glavom okrenutom na jednu
stranu). Zbog toga u kasnijem uzrastu (u drugom i tre em mesecu) mo
e da se uo i i plagiocefalija lobanje (glava je zaravnjena i ugnuta
sa ule ane strane). Prva tri meseca je veoma va no i kako uzimamo,
nosimo i hranimo bebu. Primeti ete da je detetu te e da odigne
glavu na strani suprotnoj od one na koju je naginje, kao i da je na
stimulaciju (zvuk, svetlost, osobe) nepotpuno okre e na stranu
tortikolisa. Cilj ve banja u tom periodu je: kroz polo aje nau iti
bebu da odr i glavu u srednjoj liniji, oja ati mi i e vrata sa
suprotne strane i odr avati elasti nost muskulature kroz blago
istezanje. Sa tretmanom tortikolisa treba zapo eti odmah po
njegovoj dijagnostici. Adekvatan program ve bi koji e lekar
fizijatar da preporu i i upornost roditelja u njegovom sprovo enju
- u najve em broju slu ajeva dovode do potpune korekcije.
7. Vezbe za tortikolis
Vezba br 1.
Beba le i na boku, rukom joj fiksirate rame i nagnete glavu do
drugog ramena.
Vezba br.2Druga pasivna ve ba je okretanje lica na istu stranu
na kojoj je skra eni mi i i to mo ete uspe no da sprovedete u polo
aju na stomaku, tako to jednom rukom fiksirate rame a drugom
spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je polo aj u kome
beba mo e i da spava to zna i da se sve vreme skra eni mi i
iste.
Vezba br. 3
Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno ja a drugu
stranu vrata uz na u pomo . Pomeranjem trupa dovodimo je u polo aj
na boku kada ona treba da podigne glavu kao da ho e da se okrene na
stomak.
Vezba br.4Le e i polo aj na stomaku sa osloncem na rukama omogu
ava podizanje glave i gornjeg dela tela to ja a mi i e vrata i le
a. Dok beba le i na stomaku, pokazujte joj omiljenu igra ku i
navodite je da okre e glavu na stranu na kojoj je skra eni mi i
.
8. Zakljucak
Da li ce sve ovo biti dovoljno da se tortikolis izleci zavisi od
toga koliko je mi i skra en, kada ste po eli sa korekcijom i dali
ste je sproveli do kraja. Kada beba ne mo e da odr i glavu pravilno
u uspravnom polo aju daje se Thomasov okovratnik koji spre ava bo
no naginjanje. U najte im slu ajevima kada fizikalna terapija ne da
o ekivane rezultate pribegava se operaciji. Tortikolis svakako
treba izle iti do kraja jer on za posledicu ima deformitet ki menog
stuba (skolioza), problem sa vidom (potrebne su odre ene korekcije)
i nepravilan razvoj vilice (deca moraju da nose korektivne
proteze). Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, to zna i da
dete mo e da nagne glavu i da okrene lice bradom prema ramenu isto
na obe strane i ako je glava pravo u produ etku ki menog stuba kada
dete prohoda, mo e se smatrati da je korekcija uspe na i da ne e
biti pomenutih posledica znacemo da je tortikolis izlecen.
Literatura
Knjiga iz specijalne rehabilitacije (Svetlana Alurac) za III
godinu srednje medicinske skole
Anatomija gornjih ekstremiteta (Svetlana Antic, Natalija
Stefanovic)
