Seminar Ski Rad - GATT 1994

UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTER ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJUBeograd

OPŠTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI (GATT iz 1994.)

seminarski rad iz Medjunarodne ekonomije

Mentor: Student:

Prof. dr Snežana Popovčić – Avrić Marko Đorđević, 09/086

Beograd, 2011.

Seminarski rad iz medjunarodne ekonomije FEFA, Beograd

SADRŽAJ

Sadržaj ..................................................................... 2

UVOD - Svetski trgovinski sistem ................................ 3

1. Opšti sporazum o carinama i trgovini ........................ 4

1.1. Definicija ........................................................ 4

1.2. Principi GATT-a ............................................... 5

2. Runde pregovora .................................................... 6

2.1. Kenedijeva runda ............................................. 6

2.2. Tokijska runda ................................................ 6

2.3. Urugvajska runda ............................................ 7

3. Organizaciona struktura STO (WTO) .......................... 9

4. Sporazumi STO (WTO) ............................................ 10

4.1. Sporazum o trgovini poljoprivrednim proizvodima.. 10

4.2. Sporazum o tekstilnim proizvodima .................... 11

4.3. Opšti sporazum o trgovini uslugama (GATS) ........ 11

4.4. Sporazum o trgovinskim aspektima prava na intelektualno vlasništvo

(TRIPS) ................................... 12

4.5. Rešavanje sporova i kontrola provođenja pravila

WTO ........................................................................ 12

5. Rezime i zaključak .................................................. 13

Literatura ................................................................ 14

2 Opšti sporazum o carinama i trgovini – GATT iz 1994


UVOD – Svetski trgovinski sistem

Svetska trgovinska organizacija (WTO) je međunarodna organizacija koja predstavlja

institucionalni i pravni okvir multilateralnog trgovinskog sistema u područjima carine i

trgovine robama, uslugama i intelektualnim svojinama. 1

Stvaranjem ove institucije zaokružen je proces institucionalizacije međunarodnih ekonomskih

odnosa, započet nakon Drugog svetskog rata, te stvorena integralna institucionalna celina na

relaciji: međunarodni novčani tokovi – međunarodne investicije – međunarodna trgovina.

Cilj delovanja Svetske trgovinske organizacije jeste da se obezbedi liberalnija međunarodna

trgovina, uz eliminisanje svih necarinskih barijera i restrikcija. Sve države članice imaju

svoja prava i obaveze, uprotivnom trpe sankcije od strane WTO.

1. OPŠTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI 1 P.Panić, Spoljnotrgovinsko poslovanje u uslovima globalizacije svjetske ekonomije, Bijeljina 2006, str. 250.



U periodu nakon Drugog svetskog rata, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija

vođeni su brojni procesi čiji je cilj bila ekspanzija svetske privrede i trgovine, te ostvarivanje

većeg stepena ekonomske povezanosti i saradnje među zemljama.

Prvi korak u realizaciji ideje o stvaranju svetske institucije, koja bi regulisala oblast

međunarodne trgovine, ostvaren je kada je Ekonomsko-socijalni savet UN-a (ECOSOC)

sazvao Konferenciju o trgovini i zaposlenosti u Havani (Kuba).

Paralelno sa održavanjem ove konferencije, u Ženevi (Švajcarska) su vođeni

pregovori o sniženju carinskih stopa između zemalja pregovarača u međusobnoj robnoj

trgovini. Ovi pregovori rezultirali su multilateralnim sporazumom, nazvanim Opšti sporazum

o carinama i trgovini (GATT), koji je stupio na snagu 1.januara 1948. godine. Sporazum su

tada potpisali predstavnici 23 države, ali je broj potpisnika vremenom rastao.

Prvobitna namera je bila da GATT bude samo privremeno, prelazno rešenje do

formiranja Svetske trgovinske organizacije (odnosno Međunarodne trgovinske organizacije,

kako je tada nazvana). Međutim, ovaj Sporazum je vremenom, od privremenog prerastao u

trajni sporazum. Doživeo je osam rundi pregovora, da bi, po okončanju osme, Urugvajske

runde, konačno bio ugrađen u Svetsku trgovinsku organizaciju.

1.1. Definicija

GATT predstavlja skup pravila prema kojima države potpisnice trebaju da vode svoju

spoljnotrgovinsku politiku. Takođe, GATT je i forum za usklađivanje nesuglasica u

spoljnotrgovinskoj politici pojedinih država članica.

Područja koja pokriva GATT su:



poljoprivreda,

zdravstvena regulativa za prehrambene proizvode,

tekstil i odeća, standardi proizvoda,

mere investiranja,

anti-damping mere,

metode vrednovanja carina,

pravila o poreklu,

pregled prie isporuke,

dozvola uvoza,

subvencije i

zaštita carine.

1.2. Principi GATT-a

Tri su osnovna principa, na kojima se zasniva GATT:

1. Princip NEDISKRIMINACIJE (najpovlaštenije nacije) – ako jedna zemlja

odobri bilo kakve povlastice na uvoz iz druge zemlje, iste povlastice je

dužna odobriti na uvoz i iz drugih zemalja potpisnica GATT-a;

2. Princip ZAŠTITE DOMAĆE PRIVREDE CARINAMA – kvalitativna i

kvantitativna ograničenja se trebaju ukinuti, osim za poljoprivredne

proizvode, gde je dopušteno uvođenje količinskih ograničenja;

3. Princip DALJEG SMANJIVANJA CARINA multilateralnim pregovorima

– carinske tarife država potpisnica Sporazuma, trebaju se usklađivati i

smanjivati daljim multilateralnim pregovorima. Takav vidim pregovora

kasnije će se nazvati ''runde'' pregovora.



2. RUNDE PREGOVORA

Tokom više od 45 godina postojanja GATT-a kao foruma, od osnivačkog zasijedanja u

Ženevi do njegovog prerastanja u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO), provedeno je

ukupno osam rundi pregovora. Sve ove runde pregovora zasnovane su na provođenju tri

osnovna principa GATT-a.

U periodu od 1947. do 1962. godine održano je pet rundi pregovora – u Švajcarskoj,

Meksiku, Velikoj Britaniji, te ponovo u Švajcarskoj. Tokom ovih pregovora ostvareno je

prosečno smanjenje carina od 73% na industrijske proizvode. Značajni rezultati ostvareni su

u poslednje tri runde pregovora: Kenedijeva, Tokijska i Urugvajska.

2.1. Kenedijeva runda

Kenedijeva runda pregovora održana je u periodu od 1964. do 1967. godine, a rezultirala je

smanjenjem carina od 35% na 60.000 industrijskih proizvoda. Pored toga, vođeni su i

pregovori o količinskim ograničenjima i carinama na uvoz poljoprivrednih proizvoda.

2.2. Tokijska runda

Tokijska runda pregovora, vođena je u periodu od 1973. do 1979. godine i dovela je do

smanjenja carina u industrijskim zemljama za prosečno 33% u periodu od osam godina, ista

stopa industrijskih zemalja je sa 6,2% smanjena na 4,2%.

Rezultat ove runde je i GATT-ov Kodeks ponašanja u međunarodnoj razmeni, čija je svrha,

između ostalog, bila ukidanje prakse ograničavanja spoljne trgovine necarinskim barijerama,

što će kasnije postati jedan od osnovnih ciljeva Svetske trgovinske organizacije. Takođe,

Kodeks je predviđao i jednak tretman domaćih i stranih proizvođača u spoljnotrgovinskoj



razmeni.

2.3. Urugvajska runda

Urugvajska runda pregovora trajala je od 1986. do 1994. godine, s tim da je pregovarački

proces počeo još 1982. godine, kroz pripremni rad Ministarske konferencije GATT-a, koja je

formirala Komitet za trgovinske pregovore, te odredila program rada i osnovne elemente

sadržaja Urugvajske runde. U pregovorima su učestvovali pregovarači iz 125 zemalja, zbog

čega se oni smatraju najobimnijim pregovorima iz oblasti međunarodnih ekonomskih odnosa,

koji su ikad vođeni. Naročito, ako se ima u vidu i sveobuhvatnost materije o kojoj se

pregovaralo.

Ekonomska i politička klima u svetu u to vreme bila je takva da se Urugvajska runda

nametnula kao nužnost.Naime, u praksi međunarodne trgovine došlo je do velikih odstupanja

od pravila propisanih GATT-om, i do te mere da je postojala opasnost da dođe do razaranja

čitavog sistema multilateraralnih trgovinskih odnosa. Princip liberalizacije međunarodne

trgovine bio je ozbiljno narušen zbog naglog porasta primene trgovinskih ograničenja, na

bazi bilateralnih dogovora, te zbog jačanja tedencije formiranja regionalnih ekonomskih i

trgovinskih integracija, što je trećim zemljama otežavalo pristup na ova tržišta.

S obzirom na to da je GATT sporazum, a ne institucija njima je samo delimično bila rešena

regulativa pravila ponašanja država u međunarodnoj trgovini, odnosno – eventualno

sankcionisanje u slučaju kršenja pravila GATT-a nije bilo moguće u okviru Sporazuma.

Pored toga, nedostaci GATT-a su bili i što se odnosio samo na međunarodnu trgovinu

robama, a dve najvažnije grupe proizvoda: poljoprivredni i tekstilni, su izmakli regulisanju u

okviru GATT-a, što je vodilo čestim nesuglasicama među zemljama potpisnicama. Takođe,

po prvi put su na multilateralnoj osnovi razmatrani trgovina uslugama, investicije vezane za

trgovinu i mere zaštite prava na osnovu trgovine intelektualnim uslugama.

Jedan od nedostataka GATT-a je bio što se radilo o sporazuma, a ne instituciji. Zbog svega

navedenog, došlo se do zaključka da je potrebno da GATT preraste u globalnu instituciju,

koja bi imala status pravnog lica i bila nadležna za sva pitanja iz domena međunarodne

trgovine.



Formalni predlog za stvaranje Svetske trgovinske organizacije dali su Kanada i Evropska

Unija, uz podršku zemalja u razvoju. Inače, većina zemalja u razvoju je već na samom

početku pregovaračkog procesa izvršila liberalizaciju svojih nacionalnih politika, čime su

praktično demonstrirale dobru volju za uspešno okončanje Urugvajske runde pregovora.

Urugvajska runda je završena potpisivanjem Finalnog akta i Sporazuma o uspostavljanju

Svjetske trgovinske organizacije. Sporazum su potpisali predstavnici 104 države, a većina

njih je sporazum i ratifikovala. Na osnovu ovog sporazuma, 1. januara 1995. godine u Ženevi

sa radom je otpočela Svetska trgovinska organizacija.



3. Organizaciona struktura STO (WTO)

Najviši organi WTO je Ministarska konferencija, u čijoj nadležnosti je donošenje odluka po

svim pitanjima iz domena WTO. Sastoji se od predstavnika država članica, carinskih unija i

nezavisnih carinskih teritorija. Konferencije se održavaju najmanje jednom u dve godine, a

odluke se donose konsenzusom. Svaka članica ima jedan glas, a ako nije moguće postići

konsenzus, primenjuje se dvotrećinska ili tročetvrtinska većina, zavisno od utvrđenih pravila.

Ministarska konferencija osniva druge organe WTO i imenuje njene članove.

U periodu između dva zasedanja Ministarske konferencije, njenu ulogu preuzima Generalni

savet, takođe sastavljen od predstavnika zemalja članica. Osnovni zadatak Saveta je

nadgledanje funkcionisanja multilatelarog sporazuma, kroz tri veća:

Veće za trgovinu robama,

Veće za trgovinu uslugama i

Veće za trgovinske aspekte prava na intelektualnu svojinu

Nadzor nad provođenjem sporazuma takođe vrši i više komiteta, npr. Komitet za

poljoprivredu itd. Savet takođe bira i generalnog direktora i sekretara WTO.



4. Sporazumi STO (WTO)

Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) ugrađen je u Svetsku trgovinsku organizaciju i

zajedno sa Sporazumom o trgovini poljoprivrednim proizvodima i Sporazumom o tekstilnim

proizvodima, čini prvu od tri grupe sporazuma WTO, koja se odnosi na snižavanje carinskih i

necarinskih barijera u međunarodnoj robnoj trgovini.

Drugu grupu sporazuma, koji se odnosi na unifikaciju pravnih normi u državama članicama,

sačinjavaju: Sporazum o trgovini uslugama (GATS) i Sporazum o trgovini intelektualnim

uslugama, odnosno Trgovinski aspekti prava na intelektualno vlasništvo (TRIPS).

Treća grupa sporazuma reguliše ključne procedure prilikom realizacije spoljnotrgovinskih

poslova, a tu spadaju: Sporazum o carinskoj vrednosti, Sporazum o kontroli pre isporuke,

Sporazum o pravilima o poreklu robe, Sporazum o procedurama za izdavanje uvoznih

dozvola, Sporazum o zaštitnom sistemu i Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim mjerama.

Svi navedeni sporazumi sadržani su u Aneksu 1 Sporazuma o osnivanju WTO.

4.1. Sporazum o trgovini poljoprivrednim proizvodima

Međunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima formalno je bila regulisana GATT-om

od njenog nastanka. Međutim, zbog manjkavosti Sporazuma mnoge zemlje su i dalje

primenjivale necarinske mere, kao što su kvote i izvozne subvencije2. Osnovni razlozi ovog

protekcionizma su težnja da se domaćom proizvodnjom zadovolje potrebe na nacionalnom

tržištu, a viškovi plasiraju na međunarodno tržište.

Sporazumom o trgovini poljoprivrednim proizvodima, jedini vid zaštite poljoprivrednog

sektora ostaje carina, dok su subvencije, do tada obilno korištene, sad zabranjene.

Time bi proizvođači iz manje razvijenih zemalja lakše došli na nova tržišta. Prva faza

primjene Sporazuma predviđala je transformaciju necarinske zaštite u carinsku – tarifikacija.

Druga faza predviđa sniženje utvrđenih carina, za šta je razvijenim zemljama dat rok od šest,

2 Wikipedia, the free encyclopedia, Regulation of international trade



a zemljama u razvoju 10 godina.

4.2. Sporazum o tekstilnim proizvodima

Pre osnivanja WTO, međunarodna trgovina tekstilom odvijala se po pravilima GATT-ovih

pregovora. Ovi Sporazumi su po mnogo čemu bili apsurdni.

Sporazum koji je donesen prilikom osnivanja WTO, države članice su se obavezale da će, u

prvoj fazi, u pravila GATT-a iz 1994. godine integrisati trgovinu onih tekstilnih proizvoda

čiji uvoz iznosi minimalno 16% od ukupno ostvarenog uvoza tekstila na njihova tržišta u

1990. godini. Dalja primena Sporazuma se odvija u još tri faze, od kojih bi prema poslednjoj

fazi Sporazuma, kompletna trgovina tekstilnim proizvodima bila integrisana u regulativu

WTO.

4.3. Opšti sporazum o trgovini uslugama (GATS)

Ovaj Sporazum pokriva oko 160 uslužnih grana, uključujući i područja koja je do sada

pokrivao samo javni sektor, kao što su osiguranje i bankarstvo, saobraćaj i telekomunikacije,

energetika i vodoprivreda, zdravstvena zaštita, obrazovanje, kultura, građevinski sektor,

turizam itd. Preko GATS-a, sve usluge treba da se podvrgnu principima Svjetske trgovinske

organizacije o slobodnom pristupu tržištu i jednakom tretmanu domaćih i stranih dobavljača,

te privatnih, državnih i neprofitnih organizacija koje se bave pružanjem usluga. Prema

GATS-u postoje četiri načina trgovine uslugama:

Snadbevanje u inostranstvu (Npr.slanje roba)

Korištenje usluga u inostranstvu (turizam, ino-obrazovanje)

Poslovne aktivnosti u inostranstvu (zajednička ulaganja...)

Migracija privremenih poslova (transakcionalne kompanije)

Osnovni cilj GATS-a je liberalizacija svih uslužnih tržišta, imajući pri tome u vidu

specifičnost ove oblasti, naročito u transparentnosti.



4.4. Sporazum o trgovinskim aspektima prava na intelektualno

vlasništvo (TRIPS)

Zaštita intelektualne svojine, u šta spadaju autorska prava, zaštitni znaci, patenti, industrijski

dizajn, geografske oznake i tzv. Neotkrivene informacije (poslovne tajne), spada u

najznačajnije sporazume WTO. Nastao je na osnovu ranije donetih konvencija, a primenjuje

se od 1995. godine.

Cilj Sporazuma je da ova zaštita ne bude prepreka za slobodnu trgovinu. Uz to, svaka zemlja

potpisnica se obavezala na jednak tretman svojih i stranih državljana po osnovu zaštite

njihovog prava na intelektualnu svojinu.

Polemike i osporavanja ovog Sporazuma najčešće se vezuju za transfer tehnologije.

4.5. Rešavanje sporova i kontrola provođenja pravila WTO

Svetska trgovinska organizacija direktno utiče na ponašanje i država članica i njihovih

spoljnotrgovinskih firmi, budući da nacionalni zakoni moraju biti usklađeni sa sporazumima

WTO. 3

Rešavanjem sporova bavi se poseban odbor Telo za rešavanje spora, čiji je zadatak, ukoliko

se spor ne reši, da oformi grupu stučnjaka koji će dati svoje stručno mišljenje.

Odbor za praćenje trgovinske politike bavi se kontrolom spoljnotrgovinskih politika zemalja

članica WTO i istrumenata kojima se politike sprovode, u smislu usaglašenosti sa pravilima i

načelima WTO.

Sve zemlje članice obavezne su da Odboru za praćenje trgovinskih politika prezentiraju način

vođenja svojih spoljnotrgovinskih politika i planirane instrumente njenog sprovođenja.

3 Wikipedia, the free encyclopedia, Regulation of international trade



5. Rezime i zaključak

U periodu nakon Drugog svetskog rata, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija

vođeni su brojni procesi čiji je cilj bila ekspanzija svetske privrede i trgovine, te ostvarivanje

većeg stepena ekonomske povezanosti i saradnje među zemljama. Ovi pregovori rezultirali su

multilateralnim sporazumom, nazvanim Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT).

Prvobitna namera je bila da GATT bude samo privremeno, prelazno rešenje do

formiranja Svetske trgovinske organizacije. Međutim, ovaj Sporazum je vremenom, od

privremenog prerastao u trajni sporazum. Doživio je osam rundi pregovora, da bi, po

okončanju osme, Urugvajske runde, konačno bio ugrađen u Svetsku trgovinsku organizaciju

(WTO).

Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) ugrađen je u Svetsku trgovinsku

organizaciju i zajedno sa Sporazumom o trgovini poljoprivrednim proizvodima i

Sporazumom o tekstilnim proizvodima, čini prvu od tri grupe sporazuma WTO, koja se

odnosi na snižavanje carinskih i necarinskih barijera u međunarodnoj robnoj trgovini.

Drugu grupu sporazuma, koji se odnosi na unifikaciju pravnih normi u državama

članicama, sačinjavaju: Sporazum o trgovini uslugama (GATS) i Sporazum o trgovini

intelektualnim uslugama, odnosno Trgovinski aspekti prava na intelektualno vlasništvo

(TRIPS).

Treća grupa sporazuma reguliše ključne procedure prilikom realizacije

spoljnotrgovinskih poslova, a tu spadaju: Sporazum o carinskoj vrednosti, Sporazum o

kontroli pre isporuke, Sporazum o pravilima o poreklu robe, Sporazum o procedurama za

izdavanje uvoznih dozvola, Sporazum o zaštitnom sistemu i Sporazum o sanitarnim i

fitosanitarnim merama.



Literatura :

1. Dominik Salvatore – Medjunarodna ekonomija; Ekonomski fakultet; Beograd; 2009.

2. Panić doc.dr. Pajo; Spoljnotrgovinsko poslovanje u uslovima globalizacije svjetske

ekonomije, Bijeljina 2006.

3. Petrović dr. Pero, Klincov dr. Radovan; Uvod u Marketing, Liber, Beograd 2008.

4. Prof. Dr Filip Turcinovic– Ekonomske integracije i trgovinske

grupacije;,,Megatrend”Univerzitet primenjenih nauka Beograd; 2005.

5. Prof. Dr Miodrag Stankovic, Dr Sanja Stankovic – Medjunarodno poslovno pravo;

Beograd; 2002.


Documents

Seminar Ski Rad - GATT 1994