Seminar Ski Rad Iz MLJR

UNIVERZITET „UNION“ - BEOGRAD

FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENADŽMENT- KRUŠEVAC -

PREDMET: Menadžment ljudskih resursa

S E M I N A R S K I R A D

Analiza motivacione strukture zaposlenih

Mentor: Studenti:Prof. dr Branislav Čukić Nemanja Stošić 78/08

([email protected])064/366-11-46

Ivica Stanojević 77/08

Kruševac, 2010

mailto:[email protected]

SADRŽAJ:

UVOD............................................................................................................................1

1. MOTIVACIJA..........................................................................................................2

1.1 Motivacija za rad................................................................................................2

2. STRUKTURA TIMA...............................................................................................3

3. UZORAK..................................................................................................................4

4. TUMAČENJE REZULTATA.................................................................................5

ZAKLJUČAK...............................................................................................................9

LITERATURA...........................................................................................................13

PRILOZI:

Zbirna matrica rezultata radne grupe VR 1

Posebna matrica rezultata ispitivača

Nemanja Stošić 78/08 i Ivica Stanojević 77/08

Šifarnik

UVOD

U predmetu Menadžment ljudskih resursa, izučavali smo resurse kao strateški bitnu komponentu svake organizacije. Ona podrazumeva zajedničko ulaganje u ljudski kapital koje će pojedinac i organizacija zajednički eksploatisati u budućnosti. Umesto jednosmernog eksploatisanja, dakle, ovde se radi o zajedničkom ulaganju u ciljeve pojedinca povezane sa ciljevima organizacije. Složenost upravljanja ljudskim resursima proizilazi iz toga što je ono ekstenzija većeg broja kadrovskih funkcija, a ne jednoznačno proširenje nekog, jedinstvenog upravljanja kadrovima. Zato se menadžment ljudskih resursa bavi funkcijama:

definisanjem i oblikovanjem strukture znanja i sposobnosti potrebnih organizaciji u njenim aktuelnim i njenim budućim aktivnostima ili projektima.

praćenjem i razvijanjem motivacione strukture članova radne organizacije koja pored materijalnog motivisanja uključuje i visok nivo socijalne motivacije i motivacije dostignućima(egzistencijalna, socijalna i ego-motivacija)

analizom i razvojem sistema uloga i timova u radnoj organizaciji kao stvaranje uslova za kreativno preuzimanje i oblikovanje organizacijskih uloga kroz socijalnu interakciju u radnim timovima.

Različita shvatanja odnosa pojedinca i organizacije su razvijena u različitim teorijama ali su najmarkatnije uobličena u tri organizacijske doktrine:

doktrina naučnog rukovođenja, je svodila odnos između pojedinca i organizacije uglavnom na to da radnik obavlja tačno određene radne operacije za tačno određenu nadnicu, odnosno, motivišu ga egzistencijalni motivi u radnoj organizaciji.

doktrina ljudskih odnosa, je smatrala da nije dovoljno da se pojedinac motiviše samo ekonomskim motivima, već da pojedinac treba da oseća i socijalnu pripadnost radnoj organizaciji.

doktrina ljudskih resursa, ističe da je za radnu uspešnost, pored egzistencijalne i socijalne motivacije, bitna i neophodna ego motivacija(samopotvrđivanje, samoaktuelizacija).

Pošto su članovi organizacije najveće bogatstvo u organizacije, jer sa sobom nose aktuelna znanja i umenja, kreativnost i različitu motivaciju, na menadžerima je da prepoznaju i aktiviraju to bogatstvo koje oni nose u sebi.

1

1. MOTIVACIJA

Poznato je da je motivacija usko povezana sa efikasnošću organizacije. Veća motivacija predstavlja i veću efikasnost, a veća efikasnost dovodi ponovo do veće motivacije u radu i tako ukrug, naravno, pod uslovom da se motivacioni elementi sporovode na odgovarajući način i u skladu s potrebama organizacije.

1.1 Motivacija za rad

Obuhvata mnogo individualnih, socijalnih i organizacionih aspekata rada i radnika sa manifestacijama motivisanog ponašanja.

Veoma je bitno pitanje ljudskih interesa i motivacije za rad. Postoje tri razloga velikog interesa za motivaciju:- poboljšanje proizvodnosti, efikasnosti i kreativnosti,- poboljšanje radnog života u organizaciji,- jačanje konkurentskih sposobnosti i uspešnosti preduzeća.

Kod motivacije za rad, može se govoriti o mehanizmima zadovoljenja bazičnih čovekovih potreba i motiva u situaciji obavljanja nekog posla, ali koji i izlaze van okvira samog posla1.

Motiv i motivacija su psihološke karakteristike koje su veoma bitne. Za uspeh u određenoj oblasti pojedincu su potrebne određene sposobnosti, sredstva, radni uslovi, ali i motivacija, tako da svi ovi faktori zajedno utiču na ponašanje pojedinca i njegov uspeh. Menadžerima je bitno da vode računa o motivaciji zaposlenih, jer je ona sredstvo za uređivanje odnosa u organizaciji, ali da bi se ona održala, stalno o njoj treba voditi računa i povremeno je obnavljati. Potrebno je da se stvore odgovarajući radni uslovi koji su prihvativi za zaposlenog, koji su za njega inspirativni i zadovoljavaju njegove određene potrebe.

Motivacija čini onaj deo aktivnosti menadžera kojim se mobilišu i podstiču zaposleni da obave određene predviđene poslove na svojim radnim mestima, da to urade na poželjan način, a to znači efikasno i efektivno, i tako osiguraju ostvarivanje ciljeva i planova organizacije2. Za ovo ostvarivanje ciljeva i planova organizacije, menadžeri moraju stalno da pridobijaju zaposlene na saradnju, angažovanje i zalaganje na radu, jer se to ne osigurava samim činom ulaska u organizaciju. Menadžeri korištenjem raznih motivacionih tehnika i planova stvaraju mogućnost za zaposlene da, radeći na izvršavanju ciljeva i planova organizacije, istovremeno rade i na izvršavanju sopstvenih planova i ciljeva, što znači da je motivacija aktivnost kojom menadžeri obezbeđuju da se zaposleni ponašaju na željeni način.

Zaposleni se uključuju u organizaciju, očekujući od nje zauzvrat zadovoljenje svojih potreba, odnosno interesa i zato se ciljevi organizacije i sopstveni ciljevi zaposlenih moraju integrisati.

Menadžeri u oblasti motivacija moraju navesti ljude da se ponašaju na poželjan način kako bi se ostvarili ciljevi organizacije zato što su ljudi svesni da će se pri tom ostvariti i njihovi sopstveni ciljevi. Znači, motivacija je efikasna kada ljudi udružuju

1 Mihajlović, D; Psihologija u organizaciji, FON, Beograd, 2002, str. 1112 Babić, M, Stavrić, B; Menadžment, KIZ ''Centar'', Beograd, 1999. god.

2

svoj potencijal sa ciljevima organizacije, a pri tom ostvaruju lične i profesionalne ciljeve. Menadžeri moraju da znaju da motivišu zaposlene, moraju da znaju šta ih motiviše, a šta ih demotiviše da marljivo i naporno rade u organizaciji. Ako je motivacija pozitivna, pojedinac je motivisan i samim tim on ostvaruje visoke performanse. Visoko motivisan pojedinac ostvaruje visoke performanse, a organizacija visoku efikasnost.

Unutrašnje snage (nivo aspiracija, psihosocijalne karakteristike, radne navike, nivo identifikacija sa ciljevima organizacije) su faktori interne prirode, koji utiču na motivisanje, a karakteristike radne sredine, sistem nagrađivanja, sigurnost, poštovanje su faktori eksterne prirode.

Potrebno je da menadžeri stvori uslove koji će da podstiču angažovanje zaposlenih i usmeravaju njihovo ponašanje ka višim ciljevima.

U menadžmentu je važno da se vrši procena performansi i da se ta procjena koristi kao sredstvo za jačanje motivacije i zato se ona bazira na kriterijumu koji mora da bude relevantan za pojedinca i organizaciju, realan i primenjiv za date uslove, ali razumljiv.

Motivacija se usko veže za rezultate. Veća motivacija predstavlja i veći rezultat, a veći rezultat dovodi do veće motivacije u radu. Motivacija je unutrašnja potreba i spremnost zaposlenih da daju rezultat (da rade), a rezultat je ono što zaposleni stvaraju prilikom obavljanja svojih poslova, što znači da su rezultati produkti motivacije. Mora se imati u vidu da je rezultat uslovljen i drugim faktorima, kao što su znanje, obučenost radnika za posao koji rade, raspoloživost opreme i alata, sredstava za rad, isl. kada se želi ići na dodatno, pojačano motivisanje zaposlenih, mora se najpre proveriti da li su ovi faktori u odgovarajućoj meri zastupljeni u organizaciji. Motivacija zaposlenih je ključni faktor uspešnosti rada svake organizacije, jer bez nje ovi faktori ne mogu sami da daju rezultat, tj. ne mogu da se ostvare ciljevi organizacije.

2. STRUKTURA TIMA

Primenom metode anketiranja zadatak i cilj našeg seminarskog rada je bio da ispitivanjem određenog broja zaposlenih, koristeći anketni upitnik od 10 oblika motivisanja tj. zastupljenost pojedinih oblika motivisanja u posmatranim radnim organizacijama. Deset posmatranih oblika motivisanja uključili su egzistencijalne motive (visina plate,penzije za starost i sl.), socijalne motive (slaganje sa ljudima na poslu i sl.) kao i ego motive (mogućnost kvalitetnog rada, mogućnost napredovanja i sl.)

Cilj je bio da se utvrdi kako članovi organizacije opažaju ono što dobijaju od nje, čime su i koliko zadovoljni, kao i šta im je od toga što dobijaju važnije a šta manje.

Tim se sastoji od: Stošić Nemanja (vođa grupe), i Stanojević Ivica.Iako je svako od članova tima imao određena pojedinačna zaduženja i

obaveze, timskim radom smo došli do nekih konkretnih rezultata.

3

3. UZORAK

Anketiran je uzorak od 30 poznanika i prijatelja koji su zaposleni u različitim organizacijama, upitnikom formulisanim od strane profesora.

Svaki od ispitivača anketirao je po 15 ispitanika, gde je kasnije izvršeno objedinjavanje anketnih rezultata. Zadati predmet istraživanja bila je motivaciona struktura zaposlenih. A različiti oblici motivisanja tj.motivatori su:

PLATE PREMA RADU (usklađenost raspodele plata sa radom pojedinaca)VISINA PLATE (iznos sopstvene zarade u odnosu na uloženi rad i troškove

života)PENZIJE I SIGURNOST ZA STAROST (uplaćivanje penzionog osiguranja)NE ZAPINJATI SUVIŠE (mogućnost da se radi bez napora)SLAGANJE SA LJUDIMA NA POSLU (dobri ljudski odnosi)SLAGANJE SA RUKOVODIOCIMA (ljudski odnosi sa rukovodiocima)MOGUĆNOST KVALITETNOG RADA ((tj. ispoljavanje svojih sposobnosti)MOGUĆNOST INTERESANTNOG RADA (obavljanje zanimljivih poslova)MOGUĆNOST NAPREDOVANJA (pripremanje za bolje poslove kroz sadašnji

rad)DOBRI FIZIČKI USLOVI RADA (temperatura, provetravanje, čistoćai sl.)

I pitanja koja su se odnosila na lična obeležja ispitanika( pol, školska sprema ili kvalifikaciju, godine starosti staž i slično)

4

4. TUMAČENJE REZULTATA

Relativna važnost pojedinih oblika motivacije je ispitivana pitanjem >>Za svaki od 10 navedenih oblika motivisanja u radnoj organizaciji označite koliko je on Vama lično važan. Odgovorite zaokruživanjem jednog od sedam brojeva sa strane. Značenje tih brojeva je:

1- nije mi važno,.....,....,,4-osrednje važno,...,...,7-izuzetno važno.Ispod ovoga je sledila lista oblika motivisanja (motivatora) a za svakoga od njih

sedmostepena skala ocenjivanja. Rezultati su obrađivani računanjem aritmetičkih sredina za pitanje br.1 i

prikazani su uporedom tabelom broj 1.

Tabela 1 – Objedinjene aritmetičke sredine varijabli iz pitanja 1

Egzistencijalni motivi Socijalni motivi Ego motivi

Oblici motivacionih podsticajaAS za sve AS samo za AS samo zaispitanike muški pol ženski pol

1. Plate prema radu 6,57 6,45 6,82. Visina plate 6,37 6,25 6,63. Penzije i sigurnost za starost 6,37 6,6 5,94. Ne zapinjati suviše 4,87 4,75 5,15. Slaganje sa ljudima na poslu 6,13 6,25 5,96. Slaganje sa rukovodiocima 5,63 5,6 5,77. Mogućnost kvalitetnog rada 6,37 6,65 5,88. Mogućnost interesantnog rada 5,37 5,55 59. Mogućnost napredovanja 5,47 5,5 5,410. Dobri fizički uslovi rada 6,33 6,3 6,4Egzistencionalni motivi 5,99 [ 2 ] 5,98 [ 2 ] 6,00 [ 2 ]Socijalni motivi 6,11 [ 1 ] 6,10 [ 1 ] 6,13 [ 1 ] Ego motivi 5,74 [ 3 ] 5,90 [ 3 ] 5,40 [ 3 ]

Na osnovu dobijenih vrednosti aritmetičke sredine u tabeli 1, odnosno na osnovu dobijenih rezultata iz tabele 1, a ako posmatramo rezultate koji se tiču svih ispitanika, možemo reći da u tom uzorku, dominiraju socijalni motivi. Drugo mesto u ukupnom uzorku, zauzimaju egzistencionalni motivi a na poslednjem mestu se nalaze ego motivi. Dakle, svim ispitanicima su važnije plate prema radu, slaganje sa ljudima na poslu, slaganje sa rukovodiocima pa tek onda visina plate, penzije i sigurnost za starost, dobri fizički uslovi za rad kao i ne zapinjanje suviše, a tek na kraju mogućnost kvalitetnog rada, interesantnog rada i mogućnosti za napredovanje.

Što se tiče rezultata koji se odnose samo na muške ispitanike, tu je situacija identična kao i u uzorku svih ispitanika. Na prvom mestu se nalaze socijani , zatim egzistencionalni i na kraju ego motivi.

U slučaju, ženskih ispitanika, dominantno mesto zauzima grupa socijalnih motiva, onda grupa egzistencijalnih motiva i na poslednjem mestu grupa ego motiva.

Poređenjem dobijenih rezultata u uzorku za sve ispitanike, muških i ženskih ispitanika možemo zaključiti da je redosled datih grupa motiva isti.

5

Relativna zastupljenost pojedinih oblika motivacije je ispitivana pitanjem >>Za svaki od 10 navedenih oblika motivisanja u radnoj organizaciji označite koliko je on zadovoljavajuće zastupljen na Vašem radnom mestu. Odgovorite zaokruživanjem jednog od sedam brojeva sa strane. Značenje tih brojeva je:







1. Plate prema radu 4,17 4,1 4,32. Visina plate 4,07 4,2 3,83. Penzije i sigurnost za starost 5,1 5,05 5,24. Ne zapinjati suviše 4,27 3,95 4,95. Slaganje sa ljudima na poslu 5,33 5,45 5,16. Slaganje sa rukovodiocima 5,17 4,9 5,77. Mogućnost kvalitetnog rada 4,97 5 4,98. Mogućnost interesantnog rada 5 5,15 4,79. Mogućnost napredovanja 4,53 4,55 4,510. Dobri fizički uslovi rada 4,37 4,4 4,3

Egzistencionalni motivi 4,45 [ 3 ] 4,40 [ 3 ] 4,55 [ 3 ]Socijalni motivi 4,89 [ 1 ] 4,82 [ 2 ] 5,03 [ 1 ]Ego motivi 4,83 [ 2 ] 4,90 [ 1 ] 4,70 [ 2 ]

Na osnovu dobijenih vrednosti aritmetičke sredine u tabeli 2, odnosno na osnovu dobijenih rezultata iz tabele 2, a ako posmatramo rezultate koji se tiču svih ispitanika, možemo reći da u tom uzorku, dominiraju socijalni motivi. Drugo mesto zauzimaju ego motivi, a na poslednjem mestu su egzistencijalni motivi. Dakle, svim ispitanicima su važnije plate prema radu, slaganje sa ljudima na poslu, slaganje sa rukovodiocima, pa tek onda mogućnost kvalitetnog rada, interesantnog rada, mogućnosti za napredovanje, a na kraju visina plate, penzije i sigurnost za starost, dobri fizički uslovi za rad kao i ne zapinjanje suviše.

Što se tiče rezultata koji se odnose samo na muške ispitanike, dominantni su ego motivi, pa tek socijalni i na kraju egzistencijalni motivi.

Što se tiče ženskih ispitanika, dominantno mesto zauzimaju socijalni motivi, zatim ego motivi i na kraju egzistencionalni motivi.

Poređenjem dobijenih rezultata u uzorku za sve ispitanike, muških i ženskih ispitanika možemo zaključiti da je redosled datih grupa kod zenskog pola isti, dok kod muskaraca dominiraju ego motivi.

Relativna važnost pojedinih oblika motivacije je ispitivana pitanjem >>Za svaki od 10 navedenih oblika motivisanja u radnoj organizaciji označite koliko je on

6

važan većuni zaposlenih u Vašoj organizacionoj jedinici Odgovorite zaokruživanjem jednog od sedam brojeva sa strane. Značenje tih brojeva je:






1. Plate prema radu 6,4 6,5 6,22. Visina plate 6,47 6,4 6,63. Penzije i sigurnost za starost 6,2 6,15 6,34. Ne zapinjati suviše 4,7 4,55 55. Slaganje sa ljudima na poslu 5,63 5,65 5,66. Slaganje sa rukovodiocima 5,3 5,3 5,37. Mogućnost kvalitetnog rada 5,37 5,6 4,98. Mogućnost interesantnog rada 5,23 5,2 5,39. Mogućnost napredovanja 5,33 5,2 5,610. Dobri fizički uslovi rada 6,03 6 6,1


Na osnovu dobijenih vrednosti aritmetičke sredine u tabeli 3, odnosno na osnovu dobijenih rezultata iz tabele 3, a ako posmatramo rezultate koji se tiču svih ispitanika, možemo reći da u tom uzorku, dominiraju egzistencionalni motivi. Drugo mesto zauzimaju socijalni motivi, a na poslednjem mestu su ego motivi. Dakle, svim ispitanicima su važnije visina plate, penzije i sigurnost za starost, dobri fizički uslovi za rad kao i ne zapinjanje suviše, pa tek onda plate prema radu, slaganje sa ljudima na poslu, slaganje sa rukovodiocima a na kraju mogućnost kvalitetnog rada, interesantnog rada, mogućnosti za napredovanje.

Što se tiče rezultata koji se odnose samo na muške ispitanike, dominantni su socijalni motivi, pa tek egzistencionalni i na kraju ego motivi.

Što se tiče ženskih ispitanika, dominantno mesto zauzimaju egzistencionalni motivi, zatim socijalni motivi i na kraju ego motivi.

Poređenjem dobijenih rezultata u uzorku za sve ispitanike, muških i ženskih ispitanika možemo zaključiti da je redosled datih grupa kod zenskog pola isti, dok kod muškaraca dominiraju socijalni motivi.

Relativna zastupljenost pojedinih oblika motivacije je ispitivana pitanjem>> Za svaki od 10 navedenih oblika motivisanja u radnoj organizaciji označite koliko je on zadovoljavajuće zastupljen na većini radnih mesta u Vašoj organizacionoj jedinici. Odgovorite zaokruživanjem jednog od sedam brojeva sa strane. Značenje tih brojeva je:

7







1. Plate prema radu 3,87 3,85 3,92. Visina plate 3,73 3,45 4,33. Penzije i sigurnost za starost 4,67 4,45 5,14. Ne zapinjati suviše 4,07 4 4,25. Slaganje sa ljudima na poslu 5,27 5,3 5,26. Slaganje sa rukovodiocima 4,6 4,5 4,87. Mogućnost kvalitetnog rada 5,2 5,45 4,78. Mogućnost interesantnog rada 4,97 4,9 5,19. Mogućnost napredovanja 4,43 4,3 4,7

10. Dobri fizički uslovi rada 4,3 3,9 5,1


Na osnovu dobijenih vrednosti aritmetičkih sredina u tabeli 4, a ako posmatramo rezultate dobijene u uzorku svih ispitanika, zaključujemo da su dominantni ego motivi. Na drugom mestu je grupa socijalnih motiva, dok se na poslednjem mestu nalazi grupa egzistencionalnih motiva. Svim ispitanicima je od presudne važnosti mogućnost kvalitetnog rada, interesantnog rada i napredovanja u svom poslu. Na drugom mestu po važnosti je plata prema radu, slaganje sa ljudima na poslu kao i sa rukovodiocima. Na poslednjem mestu po važosti svim ispitanicima jeste visina plate, penzije i sigurnost za starost, ne zapinjanje na poslu suviše kao i dobri uslovi za rad.

Što se tiče rezultata koji se odnose samo na muške ispitanike, tu je situacija identična kao i u uzorku svih ispitanika. Na prvom mestu se nalaze ego motivi , zatim socijalni i na kraju egzistencionalni motivi.

U slučaju ženskih ispitanika, dominantno mesto pripada grupi ego motiva, zatim grupi egzistencionalin motiva, dok se na poslednjem mestu nalaze socijalni motivi.

Poređenjem dobijenih rezultata u uzorku za sve ispitanike, muških i ženskih ispitanika možemo zaključiti da je redosled datih grupa kod muškog pola isti, dok kod ženskog pola dominiraju ego motivi.Relativna važnost različitih motivatora

Tabela 5. Važnost pojedinih oblika motivisanja u 6 RO

8


RO(N)

Motivatori A(4) B(4) C(2) D(3) E(2) F(15)

PLATE PREMA RADU 7,00 6,50 7,00 6,67 7,00 6,33

VISINA PLATE 7,00 6,50 6,00 6,67 7,00 6,07

PENZIJE I SIGURNOST ZA STAROST

6,75 6,50 6,00 6,33 7,00 6,20

NE ZAPINJATI SUVIŠE 3,25 4,25 5,50 5,67 7,00 4,93

SLAGANJE SA LJUDIMA NA POSLU

7,00 6,25 5,00 6,33 7,00 5,87

SLAGANJE SA RUKOVODIOCIMA

7,00 3,75 5,50 6,67 7,00 5,40

MOGUĆNOST KVALITETNOG RADA

7,00 6,50 7,00 6,33 7,00 6,00

MOGUĆNOST INTERESANTNOG RADA

6,50 6,50 5,50 6,67 5,50 4,47

MOGUĆNOST NAPREDOVANJA

6,50 4,75 6,50 5,67 4,50 5,33

DOBRI FIZIČKI USLOVI RADA

6,75 6,50 6,00 7,00 5,50 6,20

U tabeli 5, na pitanje “koliko je on Vama lično važan“ date su aritmetičke sredine za svaki od oblika posebno u odnosu na tabelu 1.

Zadovoljstvo zastupljenošću različitih motivatora

Tabela 6. Zastupljenost motivatora u 6 RO

9

RO(N)


PLATE PREMA RADU 3,25 3,50 4,00 5,67 3,00 4,47

VISINA PLATE 3,25 3,75 3,50 6,00 3,00 4,20


5,50 4,75 5,50 6,33 6,50 4,60

NE ZAPINJATI SUVIŠE 1,75 4,50 4,00 6,00 1,00 5,00


5,00 4,75 5,00 6,33 5,50 5,40


4,75 3,50 5,50 6,33 6,50 5,27


4,25 4,75 5,00 5,33 6,50 4,93


5,75 4,00 4,50 4,33 5,50 5,20


3,75 2,75 3,50 4,00 4,00 5,53


4,25 5,00 4,00 5,67 1,00 4,47

U tabeli 6, na pitanje “koliko je on zadovoljavajuće zastupljen na Vašem radnom mestu“ date su aritmetičke sredine za svaki od oblika posebno u odnosu na tabelu 2.

Motivacioni potencijal različitih motivatora

Tabela 7. Razlike važnosti i zastupljenosti motivatora u 6 RO

10

RO(N)


PLATE PREMA RADU 3,75 3,00 3,00 1,00 4,00 1,86

VISINA PLATE 3,75 2,75 2,50 0,67 4,00 1,87


1,25 1,75 0,50 0,00 0,50 1,60

NE ZAPINJATI SUVIŠE 1,50 -0,25 1,50 -0,33 6,00 -0,07


2,00 1,50 0,00 0,00 1,50 0,47


2,25 0,25 0,00 0,34 0,50 0,13


2,75 1,75 2,00 1,00 0,50 1,07


0,75 2,50 1,00 2,34 0,00 -0,73


2,75 2,00 3,00 1,67 0,50 -0,20


2,50 1,50 2,00 1,33 4,50 1,73

Iz navedene tabele 7 prikazana je razlika između važnosti i zastupljenosti motivatora. Nesklad između važnosti i zastupljenosti pojedinih oblika motivisanja govori o mogućnostima poboljšavanja motivacije. Glavni rezultati pokazuju najveće razlike između važnosti i zastupljenosti kod motivatora vezanih za platu.

ZAKLJUČAK

11

Tumačenjem dobijenih rezultata zaključili smo:

Gledajući podatke iz prva četiri pitanja anketnog lista na kojima je bilo nekoliko firmi sa različitih pozicija radnih mesta dolazi se do zaključka i činjenice da u najvećoj meri prvo mesto zauzimaju socijalni motivi (plate prema radu, slaganje sa ljucima na poslu, slaganje sa rukovodiocima), drugo mesto zauzimaju egzistencijalni motivi (visina plate, penzije i sigurnost za starost, ne zapinjanje suviše, dobri fizički uslovi rada) dok se na trećem mestu nalaze ego motivi (mogućnost kvalitetnog rada, interesantnog rada i napredovanje na poslu).

Imajući sve ovo u vidu dolazi se do najbitnijeg zaključka zbog koga je celo ovo anketiranje radjeno, a to je da svetska kriza koja je nastupila 2009. godine promenila je svest većine ljudi u pogledu svojih radnih mesta i straha za očuvanje tih radnih mesta i dovela do isticanja socijalnih motiva koji su jedni od najbitnijih za očuvanje.

LITERATURA

12

Čukić B., Menadžment ljudskih resursa, ICIM+, Kruševac 2004

Čukić B., Psihologija rada- usklađivanje čoveka i posla, ICIM+, Kruševac 2003

Mihajlović D., Psihologija u organizaciji, FON, Beograd 2002

Babić M., Stavrić B., Menadžment, KIZ ''Centar'', Beograd 1999

13

P R I L O Z I

14

Zbirna matrica rezultata radne grupe

VR1

15

Posebna matrica rezultata ispitivača

Nemanje Stošića

Ivice Stanojevića

16

Šifarnik

17

Documents

Seminar Ski Rad Iz MLJR