Seminar Ski Rad Iz Predmeta Makroekonomija

8/2/2019 Seminar Ski Rad Iz Predmeta Makroekonomija

http://slidepdf.com/reader/full/seminar-ski-rad-iz-predmeta-makroekonomija 1/14

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

MAKROEKONOMIJA

TEMA

INFLACIJA

SADRŽAJ

UVOD................................................................................................................... 3

1 ISTORIJSKI NASTANAK I RAZVOJ POJMA INFLACIJE I........................ 4

2. DEFINISANJE POJMA INFLACIJE.................................................................. 5

3. VRSTE INFLACIJE…....................................................................................... 6

4. UZROCI INFLACIJE , KRAJ INFLACIJE I POSLJEDICE............................. 9

ZAKLJUČAK....................................................................................................... 14

1



LITERATURA..................................................................................................... 15

UVOD

Inflacija je jedna negativna pojava u društvu, u privrednim kretanjima tog

društva, koja se kao takva uvijek negativno odražava na ponudu i potražnju. Naime,

kada je u pitanju inflacija, u znanosti postoji jedan niz ekonomskih mislilaca koji su

razmatrali ovaj monetarni fenomen kao oblik monetarne neravnoteže u društvu. Ovdje

valja napomenuti, a što će i biti dalje obrađeno kroz moju elaboraciju date teme, jeste to

da se sam pojam inflacije različito poimao kroz svoju povijesno-razvojnu komponentu

gledišta, tako da postoji veoma veliki broj definicija inflacije.

Tako da se sam pojam inflacije može razmatrati, a što je i učinjeno kroz razne

uglove gledišta. S druge, pak, strane inflacija je veoma bitan fenomen i kao takav

zauzima važno mjesto u proučavanju u znanosti. Nasuprot inflaciji stoji deflacija koja se

objašnjava činjenicom da predstavlja povećanje vrijednosti novčane jedinice. Dakle,

2



radi se o drugom obliku monetarne neravnoteže kojeg, pošto nije predmet razmatranja,

ovdje samo treba spomenuti kao činjenicu da inflacija nije jedini oblik monetarne

neravnoteže koji se pojavljuje u društveno-političkoj zajednici.

S toga, inflacija predstavlja oblik monetarne neravnoteže u kojoj je ponuda

novca osjetno veća od potražnje novca, što se neposredno manifestira opadanjem

kupovne moći novca (vrijednosti novca) i kontinuiranim porastom cijana, uz brojne

implikacije, zavisno od veličine ove neravnoteže, na ukupne tokove reprodukcije.

Međunarodni računovodstveni standardi , koji regulišu pitanje priznavanja inflacije kroz

porast sredstava, zahtjevaju obračun inflatornog dejstva, samo kod stalnih sredstava,

dok je dejstvo inflacije na tekuća sredstva u potpunosti isključena jer se smatra da bi to

bio generator inflacije.

1. ISTORIJSKI NASTANAK I RAZVOJ POJMA INFLACIJE

Riječ inflacija vuče svoje korijenje od latinskog izraza inflatio, što bi u prevodu

značilo nadimanje ili zapaljenje pluća, pa je prevashodno tome stoljećima bio samo

medicinski izraz. Do korištenja i upotrebe ovog pojma u ekonomskoj doktrini dolazi se

u periodu za vrijeme građanskih ratova u Sjedinjenim Američkim Državama (1861 –

1865). U tom je periodu 1964. godine u New Yorku objavljena knjiga pod naslovom

''Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije'' gdje se po prvi put u

ekonomskoj misli upotrebljava sam izraz inflacija. Naime, taj se izraz u to vrijeme

upotrijebio sa namjerom da se izrazi napuhanost novčanog opticaja i visok porast

cijena.

3



Kada je u pitanju inflacije i njen utjecaj na proizvodnju, tada su cijene haotične,

a proizvodnja dezorganizirana. Posljedica je dinamičan povratak naturalnoj razmjeni sa

svim njenim posljedicama, kao što dakle navodi prof. dr. Halid Konjhodžić u svojoj

knjizi koja nosi naslov Monetarna znanost, izdata u Splitu.

Dakle, inflacija se pojavila isprva kao medicinski pojam, a tek kasnije se ona

upotrebljava u drugim znanstvenim disciplinama, naročito u ekonomiji da bi se objasnili

mnogi negativni utjecaji na kretanja rasta cijana koje je potpomognuto stalnim

povećanjem mase u obrtu.

Jedan je pisac slikovito rekao za inflaciju:''Ranije smo polazili u trgovinu s

novcem u našim džepovima i vraćali se sa hranom u košari. Sada, odlazimo sa novcem

u košarama, a vračamo se sa hranom u džepovima. Sve nedostaje, osim novca!''

Dakle, nastanak pojma inflacije se veže uz građanski rat u SAD-u koji se desio od 1861.do 1865. godine, kada se prvi put 1864. godine upotrebljava ovaj pojam.

2. DEFINISANJE POJMA INFLACIJE

Inflacija (engl. inflation, njem. Geldentwertung, Inflation) je prekomjerno

povećanje novčane mase u optjecaju, što dovodi do smanjenja vrijednosti novca.

Inflacija je povećanje agregatne razine cijena u odnosu na vrijednost novca.

Pojam inflacije također se može definirati kao pad vrijednosti novca.

Vrijednost novca označava njegova kupovna moć. Dakle, ako u određenoj privredi

postoji inflacija, kupovna moć te valute pada.

Inflacija predstavlja prosto rast opšteg nivoa cena. Drugim rečima inflacija

predstavlja taku vrstu monetarne pojave, kod koje dolazi do pojave veće količine

papirnog novca u prometu nego štoje potrebno, dolazi do smanjena vrednosti novca, a

4



cena robe. Inflacija dovodi do poremećaja ekonomskih tokova i ometa rast i razvoj.

Inflacija biti jednokratna pojava. Primer jednokratne inflacije je nastanak ”Prvog

naftnog soka” 1973 godine kada je cena sirove nafte četvorostruko poskupela. Mnoge

zemlje nisu mogle brzo da se prilagode ovako brzom i enornom skoku cena nafte i ušle

su u zonu visoke inflacije. Treba napomenuti da se 1979 godine desio i ”drugi naftni

sok” sa ponovnim porastom već visokih cena nafte. No njega su mnoge zemlje lakše

podnele nego prvi iz 1973 godine. Medjutim naspram jednokratne ( okrutne ) inflacije

imamo i zemlje sa hroničnom inflacijom u kojima ovakva vrsta spoljnih sokova

pogoršava i inače loše stanje na tržistu koje je nastalo iz sasvim drugih razloga. U

zemljama sa hronicnom inflacijom spada i naša.

3. VRSTE INFLACIJE

Prema intenzitetu inflacija se obično dijeli na umjerenu (do 5% godišnje),

galopirajuću (iznad 10% godišnje) i hiperinflaciju (iznad 50% godišnje).

Umjerena inflacija prisutna je u mnogim svjetskim gospodarstvima.

Povjerenje ljudi u novac nije upitno pa ga ne nastoje pretvoriti u nekretnine ili neki

drugi oblik trajnih potrošnih dobara. Ljudi su spremni na dugoročne transakcije jer ih

porast cijena znatnije ne obezvrjeđuje. Umjerena inflacija se obično smatra

stimulativnom kako za agregatnu ponudu tako i za agregatnu potražnju.

U galopirajućoj inflaciji, novac gubi na vrijednosti pa ljudi kod sebe

zadržavaju minimalne količine potrebne za transakcije. Cijene se izražavaju u

5

http://hr.wikipedia.org/wiki/Gospodarstvo


http://hr.wikipedia.org/wiki/Novac






stabilnijim valutama, dok ugovori dobivaju deviznu klauzulu. Financijska tržišta

odumiru iako gospodarstvo funkcionira.

Kod hiperinflacije stopa inflacije je višeznamenkasta. Ponuda novca daleko

premašuje njegovu potražnju. Novčana razmjena se zamjenjuje trampom (robna

razmjena), dolazi do dramatične preraspodjele bogatstva i gospodarstvo je u rasulu.

Bijeg od valute koja gubi vrijednost može dovesti do daljnjeg ubrzavanja inflacije i na

taj način zatvoriti "začarani krug". Stanovništvo ne vjeruje u snagu novca pa se ni ne

zadužuje a dodatna emisija novca od strane središnje banke, samo bi poduprla inflaciju.

U stanju hiperinflacije dolazi do teških društvenih i socijalnih poremećaja a

gospodarstvo uopće ne funkcionira. Dalje prema stepenu porasta cena na godisnjem

nivou razlikujemo nisku, umernu, visoku i hiper inflaciju.

Kod niskih inflacija godišnji porast cena ne prelazi jednocifreni broj. Umerene

inflacije ima gde mesečni porast cena ne prelazi jednocifreni broj. Umerena inflacija je

tamo gde mesečni porast cena ne prelazi jednocifreni broj , ali se na godišnjem nivou

akomulira inflacija od 100 odsto porasta cena. Ima i onih visokih inflacija kod kojih

mesečni porast cena prelazi jednocifreni broj i gde ukupni godišnji rast cena prelazi 100

odsto. U estremnim slučajevima gde mesečna stopa inflacije prelazi 50 odsto kazemo da

imamo hiper inflaciju. Naša zemlja je u kratkom vremenskom razdoblju dozivela 2hiper inflacije. Prvi put je to bilo u decembru 1989 kada je strogo posmatrano,

hiper inflacija trajala samo 1 mesec. Drugi put je zemlja usla u hiper inflaciju u februaru

1992 i u njoj senalazila čitava 24 meseca sve do 24 januara 1994 godine. Tada je

postinuta druga najveća na svetu hiper inflacija gde je u poslednjem mesecu rast cena

iznosio 313 miliona odsto. Rekli smo da je inlacija u SCG tip inflacije u poslednih 15

god stalno smo imali visoke godisnje stope rasta cena. Sigurno je da su na inflaciju

uticali spoljni skokovi: naftni udari dužnička kriza i raspad zemlje. No i bez tih spoljnih

uticaja na agregatnu ponudu mora da je postojao neki unutrašnji proces koji je generisao

hroničnu inflaciju.U suprotnom ne bi postojao neprekidan rast cena.

Da li je je godišnji rast cena od 10% zabrinjavajuci? Nije ako se naša godisnja

promena ( stipendije, studentsi krediti, plate i penzije ) takodje povećaju za 10%.

Samo u tom slucaju naš životni standard ostaće nepromenjen. Kada bi smo mogli tačno

6

http://hr.wikipedia.org/wiki/Valuta

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ugovor

http://hr.wikipedia.org/wiki/Robna_razmjena


http://hr.wikipedia.org/wiki/Valuta

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ugovor





da predvidimo tačnu stopu inflacije i sasvim uskladili i sasvim uskladili cenu i dohotke

uzimajući stopu inflacije u račun prilikom tog uskladjivanja, teret inflacije ili troškovi

ne bi postojali ili bi bili vrlo mali.

U stvarnosti medjutim ljudi najčešće greše u predvidjanju stope inflacije i nisu u

mogućnosti da joj se prilagode. Što je stopa inflacije veća i uz to više fluktuira to su

problemi: redisribucije dohotka, neizvesnost o smanjenju investicija teškoće u platnom

bilansu veći, ozbiljniji i teži. Takodje, inflacija uzrokuje opštu neizvesnost, posebno u

poslovnom svetu. Neizvesnost je u toliko veća ukoliko stopa inflacijeviše fluktuira, a

fluktuicije su veće što je stopa inflacije viša. U takvim okolnostima nijedna ekonomska

kalkulacija se ne može ćnapraviti. Preduzeca su neodlučna i obeshrabljena za dalja

ulaganja. Toćce smanjiti stopu privrednog rasta. S druge strane, nastajanje ekonomske

politike da reducira stopu inflaciju, mogu istovremeno voditi daljoj redukciji stope privrednog rasta posebno u kratkom roku.

Kada privredu jedne zemlje opterecuje relativno visoka inflacija, proizvode koje izvozi

bice skuplji i zbog toga manje konkurente na svetskom trzistu. A proizvodi koji se

uvode bice znatno jeftiniji nego isti domaci proizvodi. Posledica je ocigledna, izvoz ce

da opada, a uvoz da raste obaveze plaćanja u inostranstvu uvezenih roba u vecoj su

potraznje za naplatu od inostranstva izvezenih roba. Zbog toga ce se bilans plaćanja, ili

platni bilans zemlje pogoršavati.

Ipak, ukoliko je stopa inflacije jednocifrena, troskovi inflacije mogu biti

relativno mali. Medjutim, ako inflacije izmakne kontroli i razvije se u hiper inflaciju, ili

čak mega inflaciju same osnove privrede se dovode u pitanje. Preduzeća neprestano

povećavaju cene svojih proizvoda i usluga u nastojanju da pokriju extremno brz rast

troškova, zaposleni traže ogroman rast plata da bi pokrili astronomski rast troškova

života. Opšta praksa cena i plata odvija se kroz stalno rastuću inflacionu spiralu. Niko

višene zeli da štedi novac, svi nastoje da ga što pre potroše, s obzirom dam u kupovna

stopa stalno opada. Što vise, svi nastoje da novac sasvim isključe iz upotrebe prelazeći

na tramp.

7



4. UZROCI INFLACIJE , KRAJ INFLACIJE I POSLJEDICE

Uzroci inflacije mogu biti višestruki. Kod inflacije potražnje, previše potrošnje

je preusmjereno na premalo roba. Uzroci su porast novčane ponude, državnih rashoda te

porast izvoza čime se smanjuje domaća ponuda. S druge strane, porast nominalnih

nadnica, porast cijena inputa i energije i promjena deviznih tečajeva dovode do inflacije

troškova. Visoke stope inflacije najčešće su prouzročene političkom odlukom u

situacijama u kojima država ne može namaknuti prihode iz drugih izvora pa se odlučuje

na "tiskanje novca".

Inercijska inflacija ostaje na istoj stopi sve dok je neki događaj ne promijeni.

Cijene i troškovi rastu po istoj stopi, kao i agregatna ponuda i potražnja. Zaustavljanje

ili smanjivanje inflacije često dovodi do usporavanja gospodarskog rasta i povećanja

8

http://hr.wikipedia.org/wiki/Roba

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Deviza&action=edit&redlink=1

http://hr.wikipedia.org/wiki/Roba

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Deviza&action=edit&redlink=1



nezaposlenosti. S druge strane, zaustavljanje hiperinflacije je nužan preduvjet za

normalnu gospodarsku aktivnost pa je u takvim slučajevima efekt smanjenja inflacije na

gospodarstvo pozitivan. Visoka inflacija dovodi do gubitka povjerenja ljudi u valutu i

monetarne vlasti; često je potrebno dugo razdoblje stabilnosti kako bi se povjerenje

vratilo.

U savremenoj finansijskoj teoriji, osim obimne literature u kojoj su objašnjeni

uzroci nastanka inflacije, egzistiraju i pokušaji da se objasne efekti i posledice

monetarnog fenomena inflacije. Jedan od efekata inflacije jeste da generalno inflatorno

okruženje obeshrabruje spuštanje cena roba i usluga, i posebno nadoknade za radnu

snagu; tako da postaje lakše prilagođavanje relativnih nivoa cena. Cene mnogih

proizvoda imaju po svojoj prirodi tendenciju da rastu vremenom, tako da napori da se

monetarnom ili drugom politikom održi stanje nulte inflacije (konstantnog nivoaindeksa cena) imaju veoma negativan efekat, u smislu pada cena, prodaje, prihoda i

konačno nivoa zaposlenosti, na druge privredne grane. S toga mnogi ekonomisti i

privrednici smatraju da umeren nivo inflacije „podmazuje točkove privrede“. Mere

kojima se održava potpun nivo stabilnosti cena mogu takođe voditi (i najčešće vode) do

deflacije (konstantnog pada cena), koja može biti izuzetno destruktivna, i dovesti do

bankrota i recesije, čak i depresije. Na taj način, iz ove perspektive, inflacija 24

predstavlja neizvesnost u pogledu vrednosti novca u budućnosti Posledice delovanja

inflacije teoretičari monetarizma posmatraju kroz njihovo direktno i indirektno

delovanje u pozitivnom i negativnom smislu. S tim u vezi, sve posledice delovanja

inflacije mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

direktne posledice i

indirektne posledice delovanja inflacije.

I direktne i indirektne posledice mogu se dalje podeliti na pozitivne i negativne

posledice delovanja.

Osnovnim oblikom pozitivnog delovanja inflacije danas se smatra:

Podsticaj stopi rasta i proizvodnje; istina, ovakav stav očito vodi u politiku

deficitnog finansiranja razvoja. Porast novčane mase iznad optimalne može povoljno

delovati na aktiviranje nezaposlenih kapaciteta i radne snage, što je već poznat stav o

delovanju bruto inflacije. Međutim, noviji razvoj privrede je pokazao da se pozitivni

9



efekti inflacije kroz rast mase novca u opticaju precenjuju, jer je verovatnije da će

dodatna emisija novca, i blaga inflacija nastala iz tog osnova, pre prouzrokovati rast

cena nego što će dovesti do aktiviranja nezaposlenih kapaciteta i rada.

Stvaranje novca prostim štampanjem i ubacivanjem u promet predstavlja jednu

operaciju koja može trenutno da postigne neko podsticajno delovanje, ali je nesposobna

da posluži kao trajan metod ubrzanja privrednog razvoja.

Stimulisanje investicija je druga pozitivna posledica, u uslovima kada su

investicije niske i kada preti opasnost od pojave recesije i krize. U uslovima inflacije,

svaka investicija izgleda rentabilna, posebno se to odnosi na investicije koje se

pokrivaju kreditima banke, jer kamata retko kada pokriva stopu inflacije i najčešće je

negativna. 25 Svaki ulazak u dug se isplati, jer se realno daleko manje vraća, posebno

kad se radi o dugim rokovima vraćanja zajmova.Stimulisanje potrošnje je jedan od vrlo uočljivih delovanja inflacije, jer se u

uslovima viših stopa inflacije ne isplati štedeti. Potrošnja postaje primamljiva

kategorija. Čak i neracionalni oblici potrošnje postaju veoma zastupljeni, što govori o

begu novca u realna dobra. Time se u inflaciji gubi ona poznata veza i stimulativno

delovanje potrošnje na proizvodnju (akcelerator), posebno kada se potrošnja orijentiše

na luksuznu robu, uvoznu robu, nekretnine, izgradnju objekata, kupovinu zemljišta,

kupovinu deviza i sl.

Inflacija dovodi do opadanja kupovne snage novca u zemlji (unutrašnja

vrednost novca).

Pad kupovne snage domaćeg novca dovodi do obaranja deviznog kursa i

intervalutarne vrednosti novca.

Smanjenje izvoza i porast uvoza su rezultat naglog bujanja domaće novčane

tražnje i rasta cena u odnosu na svetsko tržište, što dovodi do padanja konkurentske

sposobnosti na inostranim tržištima.

Inflacijom naduvena novčana tražnja dovodi do rasta cena, ali se on različito

odražava na pojedine vrste proizvoda, grana ili oblasti, u zavisnosti od karaktera

primarnog faktora inflacije.

Finansijske kalkulacije, planiranje i poslovanje privrednih subjekata su

otežani i gube svoju realnu osnovu, pretvarajući se u oblik prostog nagađanja.

10



Izražena je poslovna nesigurnost, u kojoj su dugoročni ciljevi razvoja

potisnuti u drugi plan. Kratkoročni razvojni ciljevi i interesi izbijaju svom snagom u

prvi plan. Porast cena pogoduje neekonomičnom poslovanju. Uz pomoć kredita

“rešavaju” se svi problemi koji bi se morali stvarno rešavati boljom i racionalnijom

proizvodnjom, većom produktivnošću rada i sl.

Inflacija nepovoljno deluje na primenu principa raspodele prema radu i

rezultatima rada, jer rastu tendencije povećavanja dohotka kroz “nabijanje” cena preko

tržišta, na teret potrošača i poslovnih partnera, umesto da se porast dohotka traži u

oblasti porasta produktivnosti rada.

Porast brzine opticaja jednim je delom posledica sve većeg nepoverenja u

domaći novac, očekivanja budućeg rasta cena, porasta sklonosti potrošnji i dr.

Tražnja za potrošačkim kreditima raste većom brzinom nego što bi bilo da nije inflacije, dok se realizuju robe koje bi u normalnim uslovima (bez inflacije),

završile u zalihama.

Osim potpunog gubljenja poverenja u nacionalnu valutu, inflacija dovodi i do

pokretanja psiholoških faktora inflacije, koji poprimaju sve veću ulogu, produbljujući

inflacioni poremećaj.

Konačni gubici celokupne privrede u inflaciji daleko su veći od koristi koju ona

može da pruži u pogledu stimulacije stopa rasta, povećane zaposlenosti i stvaranja

povoljne poslovne klime.

Indirektne posledice delovanja inflacije javljaju se kroz brojne efekte u raspodeli

i preraspodeli nacionalnog dohotka, u kojoj jedni bez krivice gube, a drugi bez svoje

zasluge dobijaju. U inflaciji gube svi nosioci stalnih dohodaka – službenici, penzioneri,

uživaoci renti, ulagači na štednju, stipendisti i dr., čija nominalna primanja zaostaju iza

porasta cena, tako da realni dohoci tih kategorija opadaju. U preraspodeli dohodaka

obično dobijaju industrijalci i trgovački kapitalisti (u kapitalizmu), jer su u mogućnosti

da brzo povećavaju svoje cene, s obzirom da je tražnja visoka i da je moguće po

visokim cenama izvršiti realizaciju svih roba i usluga. Cene roba rastu brže od porasta

troškova proizvodnje, tako da se ostvaruje izvestan oligopol u savremenom kapitalizmu,

automatizmu politike cena, nezavisno od troškova proizvodnje, što se javlja i kao jedan

11



od značajnih faktora savremene inflacije. Naime, država po dva osnova povećava svoje

učešće u raspodeli nacionalnog dohotka, i to:

1) formiranjem javnih prihoda (poreza, taksi, carina), na bazi nacionalnog

dohotka, pri čemu se zahvati brže povećavaju u odnosu na rast nacionalnog dohotka,

čime država povećava svoje realno učešće u raspodeli ostvarenog nacionalnog dohotka

2) deficitnim finansiranjem (emisijom novca) radi pokrića budžetskog deficita,

čime se indirektno povećava učešće u raspodeli nacionalnog dohotka. Socijalne

posledice inflacije su ipak, najteže, jer pogađaju one koje treba da štiti, a štite one

kojima zaštita nije potrebna. Svi subjekti pogođeni inflacijom pokazuju interes da se

inflacija obuzda, da se ostvari stabilizacija. Kod zaustavljanja inflacije bitna su dva

momenta:

a) kada nastane stvarni period stabilizacije i b) da li cene ostaju na zaštićenom nivou, ili se vraćaju na prethodni niži nivo, ili

se pak vrše neka dopunska pomeranja i usaglašavanja.

Na kraju je potrebno konstatovati da je moguće da jedna blaga i kratkotrajna

inflacija stimulativno deluje na tok reprodukcije i privredni razvoj u celini, posebno u

uslovima kada postoje neuposleni ili nedovoljno uposleni kapaciteti i nezaposlena radna

snaga, ali je danas veoma teško održavati inflaciju u granicama tolerantne i blage

inflacije i sprečavati njen kumulativni tok, odnosno pretvaranje inflacione presije u

otvorenu inflaciju (nastanak inflacione spirale). U slučaju razvoja inflacije, kada ona

uzme maha, nepovoljne posledice su redovno teže i bolnije od eventualne koristi koju

ona može da pruži na planu razvoja

12



ZAKLJUČAK

O inflaciji se zna jako mnogo, ali ipak nedovoljno da bi se mogla „izlečiti“. Po

svom ponašanju podseća na opasne viruse poput ebole, jer ne bira ni mesto ni vreme gde

će se pojaviti. Nema opšte prihvaćene definicije inflacije, niti se stručnjaci mogu

usaglasiti oko objašnjenja njenih uzroka i posledica. Reč inflacija potiče iz latinskog

jezika, od reči “inflatio”,što u bukvalnom prevodu znači nadimanje, naduvavanje.

Starija monetaristička shvatanja definišu inflaciju kao stanje u kome zbog

povećanja količine novca u opticaju dolazi do pada vrednosti nacionalne valute što se

posledično manifestuje opštim povećanjem cena. Ona je posledica povećanja količine

novca u opticaju, bez odgovarajućih promena na strani ponude (proizvodnje). Novija

shvatanja suštinu inflacije objašnjavaju poremećajima robnonovčanih odnosa, kao stanje

u kojem efektivna novčana tražnja vidljivo nadmašuje ponudu robe i usluga, bez obzira

13



na to da li se takvo stanje, i koliko odražava na povećanje opšteg nivoa cena. S obzirom

na njene različite pojavne oblike i uzroke koji dovode do njenog nastanka, razvile su se

mnoge teorije, a samim tim i podele inflacije po više kriterijuma i na više vrsta. Iako se

nastanak inflacije vezuje za sredinu XIX veka, inflacija je uvek aktuelna tema. Razlozi

su brojni i treba ih tražiti u njenoj složenoj prirodi, isprepletenosti faktora koji je

izazivaju kao i njenom kriznom uticaju na privredni rast i razvoj. Postoji jedno

zanimljivo pravilo vezano za inflaciju. Zove se “pravilo 72“. Naime,ako broj 72

podelimo sa godišnjom stopom inflacije, utvrđujemo za koliko godina će se udvostručiti

cene. Ako inflacija iznosi 6%, cene će se udvostručiti za 12 godina.

LITERATURA

1. Bogdanović D., Ivanišević G., 1996., Osnovi ekonomije, Beograd

2. Dr Fabris N., Mr Kalezić Z., Đuranović M., 2008, Obračun bazične stope

inflacije u Crnoj – Gori, metodološke i praktične konsideracije, Centralna

banka Crne Gore, Podgorica

3. Labus, M., 1999., Osnovi ekonomije, Stubovi kulture, Beograd

4. Milovanović M., 2007., Osnovi ekonomije, Megatrend univerzitet, Beogra

14

Documents

Seminar Ski Rad Iz Predmeta Makroekonomija