Uvod

Excel je program za rad sa tabelama i veoma je koristan za poslovne potrebe, vođenje

evidencije o magacinskom ili finansijskom poslovanju, kao i za ozbiljna statistička ili

matematička izračunavanja.

Od svog nastanka Excel je postao nezamenjiva alatka u savremenim kancelaijama.

Njegove brojne alatke olakšavaju mnoge poslove i dovode do verovatno najbitnijeg cilja

automatizacije rada – skraćivanje vremena potrebnog za izradu nekog projekta i smanjenje

broja ljudi potrebnih za to.

Excel je program za rad sa tabelama i veoma je koristan za poslovne potrebe, vođenje

evidencije o magacinskom ili finansijskom poslovanju, kao i za ozbiljna statistička ili

matematička izračunavanja.

Može se reći da je Excel sveobuhvatan program namenjen svima, bez obira da li se

radi o privatnoj ili poslovnoj upotrebi. Pored Windowsa, Worda i Interneta smatra se

elementom osnovne računarske pismenosti savremenog čoveka.

Cilj ovog seminarskog rada upravo jeste prikazati kako da se na najjednostavniji način

vrše tabelana proračunavanja sa svim matematičkim operacijama.

Microsoft Excel je sastavni deo Microsoft Office paketa, i to je najkorišćeniji program

za tabelarne proračune, može se koristi kada god je potreban bilo kakav proračun koji zahteva

računanje bilo kakvih tabela. Postoje i drugi programi u kojima se mogu vršiti tabelarni

proračuni ali je Excel najpopularniji u svetu.

Excel je program za rad sa tabelama koji se može korisiti pri organizaciji, analiziranju

i atraktivnoj prezentaciji podataka kao što su izveštaji o budžetu ili prodaji. Manje firme ga

mogu koristiti za knjigovodstvenu evidenciju, a obični ljudi za vođenje porodičnih finansija.

Excel kao program ima više namena, a osnovna njegova funkcije je numeričko izračunavanje.

1

1 Datoteke

Datoteka služi za čuvanje podataka na disku. Sve datoteke koje čuvaju informacije u

Excelu se smeštaju u posebne direktorijume tj. foldere. Datoteke se mogu kopirati, brisati,

premeštati na drugi disk ili u drugi direktorijum a može im se promeniti i ime.

Svaka Excelova datoteka je radna sveska (workbook), koja može da sadrži više radnih

listova (worksheets). Radne sveske se prikazuju u posebnim prozorima i može se otvoriti

onoliko svesaka koliko korisnik želi, takođe u radnoj svesci se mogu sačuvati i listovi sa

izrađenim dijagramima.

Radni list je rešetka ili mreža koja se sastoji od kolona (columns), označenih slovima i

redova (rows) označenih brojevima.

Kolone su označene slovima i kreću od slova A a kada ponestane slova, oznake kolona

tada dupliraju slova, pa se kreće dalje iza zadnjeg slova sa AA oznakom kolone. Kolona ima

256 a redovi su označeni brojevima i ima ih 65535.

Slova i brojevi kolona i redova prikazani su sivim dugmadima uzduž pri vrhu i na

levoj strani radnog lista.

Presek kolone i reda naziva se ćelija (cell), i svaka ćelija ima adresu ćelije koja

predstavlja slovo kolone i broj reda. Ćelije mogu da sadrže tekst, brojeve ili matematičke

formule.

2

2 Osnovni izgled prozora Microsoft Excela

Naslovna traka - na samom vrhu prozora nalazi se naslovna traka tj. title bar koja

sadrži ime programa Microsoft Excel i ime datoteke o kojoj se radi.

Linija menija - sledeća linija je linija menija koja predstavlja Excelov glavni meni

koji sadrži opcije File, Edit, View, Insert, Format, Tools, Table, Window, Help. Ukoliko se

pritisne na bilo koju opciju pojavljuje se padajuća lista komandi koje se mogu zadati Excelu.

Linija menija se može ostaviti da slobodno pluta a može se i prevući na željenu stranu

prozora.

Palete alatki – na paleti alatki se pomoću dugmadi lako zadaju komande Excelu.

Dugme za zatvaranje – ovo dugme služi da zatvori radnu svesku ili Excel a ako

datoteka nije već sačuvana tada Excel nudi mmogućnost da se ista sačuva.

Dugme za minimiziranje – ovim dugmetom se smanjuje radna sveska ili Excelov

prozor, pri tom će Windowsova paleta poslova prikazivati prisustvo Excela.

Dugme za maksimiziranje – pritiskom na ovo dugme Excelov prozor zauzima ceo

prostor na ekranu, ponovnim pritiskom prozor se vraća na predhodnu veličinu.

Polje za formule – unete formule ili podaci u Excelu se pojavljuju u ovom prozoru.

Okno za poslove – pomoću ovog okvira je moguće brzo odabrati povezane opcije, na

primer otvaranje postojeće ili nove radne sveske.

3

Birač okna za poslove - uz pomoć ove opcije mogu se otvarati i pretraživati radne

sveske.

Zaglavlje kolona – pokazuje niz slova od A do IV. Pritiskom na zaglavlje se briše

cela kolona.

Indikator aktivne ćelije – je taman okvir oko ćelije i prikazuje da je ta ćelija aktivna.

Zaglavlje redova - pokazuje niz brojeva od 1 do 65535, pritiskom na zaglavlje se

briše ceo red.

Horizontalna i vertikalna traka za pomeranje sadržaja – ova traka omogućava

horizontalno i vertikalno pomeranje sadržaja radnog lista.

Jezičci listova – svaki jezičak predstavlja jedan radni list u radnoj svesci. Svaka nova

radna sveska ima tri radna lista.

Dugmad za pomeranje jezičaka listova – ovom dugmadima se pomeraju jezičci

listova da bi se prikazali jzičci onih listova koji se ne vide.

Statusna traka – ova traka služi da se na njoj prikažu razne poruke.

4

3 Kretanje po radnom listu

Svaki radni list kreće od kolone i to od slova A pa do IV, gde se posle slova Z javlja

kolona AA itd. i od redova koji kreću od broja 1 pa do 65535.

Kao što je već rečeno presek reda i kolone predstavlja jedu ćeliju i u bilo kom trenutku

samo jedna ćelija može biti aktivna, što se vidi po tamnom okviru. Pri kretanju kroz radnu

svesku ćelija može da promeni svoj oblik, ali i ne mora što je zavisno od tehnike koja se

koristi. U polju za ime se pojavljuje adresa ćelije.

4.1 Kretanje po radnom listu pomoću tastature

Za kretanje po radnom listu pomoću tastature koristi se tasteri sa strelicama, pri

tome se jasno vidi na tasterima koji služi za šta. Naime, strelica u levo pomera ativnu ćeliju u

sledeću kolonu, strelica na gore pomera aktivnu ćeliju za jedan red na više itd. Tasteri PgUp i

PgDn će pomeriti aktivnu ćeliju za ceo jedan list na gore ili na dole, zavisno od komande koja

se zadaje.

Tasterom Num Lock se određuje ponašanje tastera na numeričkoj tastaturi tj.

kada je uključen taster Num Lock tasteri na numeričkom delu daju brojeve koji se mogu

unositi u ćelije.

4.2 Kretanje po radnom listu pomoću miša

Kretanje po radnom listu pomoću miša je daleko lakše od kretanja pomoću

tastature. Naime, pritiskom tastera miša na bilo koju ćeliju, upravo ta ćelija postaje aktivna.

Ukoliko se željena ćelija ne vidi u prozoru radne sveske, tada se mišem uz pomoć

horizontalnih i vertikalnih kliznih traka radni list može pomeriti u željenom pravcu.

Ukoliko je potrebno umanjiti ili uvećati prikaz radnog lista tada se drži

pritisnut taster Ctrl dok se okreće točkić na mišu. Da se ne bi držao taster Ctrl, tada je

potrebno izabrati opciju Tools => Option => General, a zatim treba treba potvrditi Zoom.

5

4 Rad sa Excelovim prozorima

Excel koristi datoteke koje se nazivaju radne sveske. One mogu sadržati nebrojeno

listova koji mogu biti radni ili sa dijagramima. Uglanom se koristi po jedna radna sveska, ali

može biti otvoreno dosta svesaka u isto vreme.

Pri radu sa listovima radnih svesaka prozori radnih listova mogu da se preklope s tim

što svaki novootvoreni list ima drugačiju boju naslovne trake.

Excelov prozor se može prikazati na tri načina i to:

- Maksimiziran – to znači da ispunjava ceo radni prostor, i u tom slučaju

on nema naslovnu traku već se ime radnog lista nalazi u Excelovoj

naslovnoj traci. Da bi se postiglo maksimiziranje prozora treba

pritisnuti dugme Maximize.

- Minimziran – pri čemu se prozor pojavljuje kao sasvim mali prozor

koji samo prikazuje naslovnu traku. Da bi se minimizirao Excelov

prozor treba pritisnuti dugme Minimize.

- Vraćen na prvobitnu veličinu - pod prvobitnom veličinom se

podrazumeva da prozor na zauzima ceo prostor. Da bi se minimiziran i

maksimiziran prozor vratio u prvobitno stanje treba pritinui dugme

Restore.

4.1 Pomeranje i promena veličine oprozora

Prozor može da se pomeri tako što se tasterom miša pritisne na naslovnu traku i

prenosi se po radnom prostoru u bilo kom pravcu. Maksimizirana radna sveska se ne može

pomerati, dok se minimizirana radna sveska pomera u svim pravcima.

Da bi se promenila veličina prozora tada je potrebno pokazivač miša staviti na ivicu

prozora i pomerati u željenom pravcu.

Ako je potrebno da se vide svi prozori radnih svesaka prozori se mog pomerati ručno i

postavljati po želji ili ići na komandu Window => Arrange, pri čemu se otvara okvir za

dijalog Arrange Windows koji sadrži četiri opcije za raspoređivanje prozora. Kada se izabre

odgovarajuća opcija tada se pritisne dugme OK.

6

4.2 Prelazak iz jednog prozora u drugi

Pri radu sa prozorima radne sveske uvek je aktivan samo jedan prozor u koji se unose

podaci i izvršavaju komande, a da bi se koristio drugi prozor potrebno je aktivirati drugi

prozor. Da bi se aktivirao drugi pozor postoji nekoliko načina i to:

- Ukoliko je vidljiv drugi prozor treba kliknuti na njega, u tom slučaju on

će izaći na vrh i postati aktivan.

- Ukoliko se pritisne Ctrl+Tab tada se kruži kroz sve otvorene prozore, i

tako sve dok se nepojavi željeni prozor. U slučaju da se pritisne Shift+Ctrl+Tab

isto dolazi do kruženja ali u suprotnom smeru.

- Pritiskanjem na ikonicu radne sveske na Windowsovoj paleti poslova.

- Kada se otvori Window i izabere željeni prozor, odabirom ovog menija

može se otvoriti maksimalno devet prozora. Ukoliko je potrebno više prozora od

devet tada je potrebno izabrati opciju More Windows.

Ako je jedan prozor maksimiran i svi ostali prozori su maksimirani. Ukoliko je

aktivirani prozor raširen preko celog ekrana tada se drugi prozor može aktivirati jedino preko

komandi Ctrl+Tab ili pomoć Windowsove palete poslova ili preko menija Window.

4.3 Zatvaranje prozora

Da bi se zatvorio željeni prozor potrebno je pitisnuti dugme za zatvaranje na naslovnoj

traci. Pri zatvaranju pozora Excel proverava da li su napravljene izmene od predhodnog puta,

ukoliko jesu Excel pita da li je potrebno sačuvati te izmene ili ne, tek po potvrdi ovih pitanja

moguće je zatvaranje prozora.

4.3 Rad sa okvirima za dijalog

Okvir za dijalog je odgovor na različite komande, naime, on predstavlja Excelov način

da dobije što više podataka od korisnika.

On izgleda kao još jedan dodatan prozor ali funkcioniše na sasvim drugi način,

zapravo, kada je otvoren okvir za dijalog nije moguće nastaviti rad na radnom listu dok se

7

okvir ne zatvori. Ukoliko se sam okvir nalazi na podatku koji nam je potreban, može se

pomeriti kada se pritisne pokazivačem na naslovnu traku i povuče u željenom pravcu.

Pri pojavi okvira za dijalog na radnom listu treba odabrati ono što je potrebno, a zatim

mišem kliknuti na OK ili Cansel da b se dalje nastavilo sa radom.

4.4 Okviri za dijalog sa karticama

Excelovi okviri za dijalog sa karticama imaju jezičke kao u adresaru. Oni su veoma

praktični iz razloga što se može primeniti više opcija na jednom mestu. Po završenom odabiru

pritiska se dugme OK.

8

5 Unos podataka i formatiranje ćelije

U ćeliju se može uneti različiti sadržaj: broj koji može predstavljati količinu, iznos,

datum, bilo kakav tekst, izraz ili funkcija kojom se izračunava neki rezultat.

Unos podataka u ćeliju se vrši direktno, aktiviranjem ćelije klikom miša i upisivanjem

željenih podataka. Za unos podataka u ćeliju se može koristiti i polje Formula Bar, ali se ono

može koristiti i u druge svrhe.

Uneti sadržaj u ćeliju se potvrđuje na četiri načina i to:

- Pritiskom na taster Enter pri čemu se aktivira ćelija ispod one koja je

primila unos.

- Pritiskom na Tab pri čemu se aktivira ćelija koja se nalazi desno od

ćelije u kojoj su već uneti podaci.

- Klikom miša na bilo koju drugu ćeliju koja se automatski aktivira.

- Klikom miša na kontrolni taster unosa kada ista ćelija ostaje aktivna.

Od unosa podataka u ćelije može se odustati pritiskom na taster Esc ili klikom na

kontrolni taster X.

Ranije uneti sadržaj ćelije se može menjati na tri načina i to:

- Dvostrukim klikom miša na ćeliju.

- Pritiskom na taster F2 pri čemu se ulazi u režim editovanja.

- Klikom miša se uđe u liniju za unos podataka aktivne ćelije pa se vrši

promena sadržaja ćelije.

Sadržaj ćelije se može kopirati i promeniti korišćenjem komandi Cut, Copy, Paste.

Kada se u ćeliju unosi tekstualni sadržaj onda se mogu koristiti gotovo sve komande koje se

koriste u Word-u.

9

Ćeliji se može promeniti niz atributa izgleda kao što su boja fonta i pozadine, granične

linije, tekstura, kao i ponašanja tj. vidljivost, pravo upisa promene... Naime, moguće je

menjati oblik oblik, veličinu i boju fonta, boju i teksturu podloge, postavljati razne linije,

uravnati sadržaj na različite načine.

Kada se radi formatiranje radnog lista ono ne utiče na izračunavanje rezultata, već

samo na izgled radnog lista. Formatiranje se radi na sledeći način:

- Postavi se pokazivač na bilo koju ćeliju.

- Pritisnuti meni Format pri čemu se otvara padajući meni.

- Sa liste menija se se odabira opcija AutoFormat pri čemu se otvara

okvir za dijalog AutoFormat.

- U ovom okviru se nalazi 16 gotovih formata, pri čemu treba odabrati

željeni format.

- Na kraju se pritiska dugme OK pri čemu Excel sam primenjuje format

na datu tabelu.

Da bi se sačuvali podaci uneti na radni list treba pritisnuti dugme Save na paleti alatki

Standard pri čemu se pojavljuje komanda Save As, zatim, u polje File name treba upisati

naziv pod kojim čuvamo datu svesku i pritisnuti dugme Save ili taster Enter.

10

6 Rad sa podacima u Excel-u

Za uspešan rad u Excel-u bitno je znati kakvi se sve podaci mogu unositi u ćelije.

Ključ za razumevanje funkcionalnosti Excel-a je poznavanje vrsta podataka koje se unose u

radni list. Druga bitna stvar u radu sa Exce-om je prepoznavanje tipova podataka.

6.1 Vrste podataka

Vrste podataka u Excel-u dele se prema prirodi i ponašanju sadržaja koji se može

upisati u ćeliju, pa postoje dve vrste sadržaja i to:

- Konstanta – je bilo kakav slobodan unet podatak, u ovom slučaju

sadržaj ćelije je ne promenljiv sve dok ga korisnik ne promeni sam. Konstantne

vrednosti se razlikuju po tipu, koji Excel sam može da prepozna.

- Formula - je sadržaj izražen kao izraz ili funkcija i podleže strogim

sintaksnim i semantičkim pravilima. Formula se prepoznaje tako što uvek počinje

znakom (=). Argument formule može biti konstanta, referenca ili druga formula.

Glavna osobina formule je dobijeni rezultat u ćeliji automatski menja vrednost ako

se promeni vrednost neke polazne ćelije.

Izraz je tip formule koji se sastoji od konstanti, referenci i operatora. Microsoft Excel

prepoznaje tri vrste izraza, prema tipu rezultata i to aritmetičke, tekstualne i logičke izraze.

Operatori aritmetičkih izraza su uobičajeni znaci za četiri osnovne matematičke operacije,

znak za procenat i znak^, kojim se u mnogim programskim jezicima označava stepenovanje.

U izrazima e koriste uobičajena prava prvenstva među operacijama pri tome korišćenje

zagrade taj redosled prvenstva ne menja.

Sadržaj izraza može biti ili konstantan ili adresa ćelije koja sadrži neku vrednost bilo

da se radi o konstantnoj vrednosti ili o rezultatu neke formule.1

6.2 Tipovi podataka

1 Ljubičić Dušan, Excel, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2005.

11

Pod tipom podataka u Excel-u se smatra vrednosni oblik koji ima neka konstanta ili

neki rezultat formule. Prepoznavanje tipova podataka je veoma bitno, jer od njih zavisi

mogućnost operisanja.

Tekst je bilo kakav skup znakova tj. slova, cifri i specijalnih znakova, i predstavlja

najopštiji tip podataka. Excel u toku unosa podataka pokušava da prepozna kontekst i tip

sadržaja ćelije, pri tome ako se sadržaj ne uklopi ni u jednu posebnu šemu tipa sadržaj će se

smatrati tekstom. Ukoliko je potrebno da se sadržaj smatra kao tekst kao prvi znak se unosi

apostrof ( ' ), ili na drugi način i to da se sadržaj zatvara u znake navodnika ( "abc" ).

Broj je poseban tip podataka u ćeliji koji se sastoji od cifara od 0 do 9 i specijalnih

znakova koji određuju poseban oblik broja.

Datum i vreme su karakteristični oblici brojeva a smatraju se brojevima zbog internog

načina čuvanja i obrade.

Logička vrednost se javlja kao rezultat postavljenog logičkog izraza ili funkcije.

Moguće je uneti logičnu vrednost i kao konstantnu, kao jednu od rezervisanih reči TRUE ili

FALSE.

Sadržaju ćelije, a pogotovu broju može se dodeliti poseban format prikaza, a to se

postiže korišćenjem kartice Number u okviru za dijalog Format Cells i izborom jednog od

ponuđenih formata.

6.3 Korišćenje pocije AutoFill

AutoFill komanda služi da skrati postupak računske operacije. Naime, ukoliko je

potrebno pomnožiti celu kolonu sa drugom kolonom ne mora se množiti svaka adresa

posebno već je potrebno uraditi sledeće:

- markirati ćeliju u kojoj je potrebno nešto izračunati i upisati znak =;

- završi se željena računska opercija i pritisne se znak Enter;

- klikne se na ćeliju u kojoj j dobijen rezultat proračuna;

- kada je ćelija markirana, poklopi se krstić kursora sa crnim

zadebljanjem u donjem desnom uglu selektovane ćelije;

- kada kursor promeni boju u crni krstić, klikne se mišem i drži se levi

taster miša pritisnut i ta se ćelija prevuče na kraj kolone;

12

- usti se levi taster miša;

- i na kraju je rezultat dobijn za sve ostale kolone.

13

7 Korišćenje funkcija u Excel-u

Funkcija u Excel-u je ugrađena formula koja obavlja matematičku operaciju ili

uzvraća informaciju – specificiranom formulom. Formula omogućava da se izračunaju i

analiziraju podaci na radnom listu. Formule obavljaju razna računanja takodje, mogu da

kombinuju vrednosti - iznose.

Linija za formule (formula bar) je područje smešteno pri vrhu prozora radnog lista,

koje se koristi za unošenje ili uredjivanje vrednosti – iznosa, ili formula u ćelijama ili

dijagramima. Linija za formule prikazuje nepromenjenu – stalnu vrednost – iznos (constant

value) ili formulu u aktivnoj ćeliji.

Sve formule u Excel-u počinju znakom jednako (=), praćenim operandima tj. podacima

koji treba da se izračunaju i operatorima. 2

Pri složenijim izračunavanjima Excel nudi pomoć u vidu gotovih funkcija koje u

mnogome olakšavaju rad korisniku. Sve funkcije su svrstane u određen kategorije i to:

- Most Recently Used tj. funkcija koja se najčešće koristi;

- All prikazuje spisak svih funkcija u Excel-u;

- Financial prikazuje finansijske funkcije;

- Date & Time prikazuje datumske i vremenske funkcije;

- Math &Trig prikazuje matematičke i trigonometrijske funkcije;

- Statistical pokazuje statistčke funkcije;

- Lookeup su funkcije koje služe za pretragu podataka i referenci;

- Databases su funkcije koje su vezane za bazu podataka;

- Text predstavljaju funkcije za obradu tekstualnih podataka;

- Logical predstavljaju logične operacije;

- Information su funkcije koje predstavljaju željene informacije o

sistemu i programima.

2 Walkenbach John, Excel 2007 Biblija, Beograd, Mikroknjiga,2007.

14

Svaka od ovih funkcija se otvara u posebnom prozoru u koji se upisuju podaci za koje

je potrebno izračunavanje, pri tom pre svega treba upisati znak = u ćeliju u kojoj treba da se

pojavi željeni rezultat.3

7.1 Osnovne funkcije u Excel-u

U Excelu se najčešće koriste sledeće funkcije:

- MAX – ova funkcija prikazuje maksimalnu vrednost u skupu brojeva;

- MIN - ova funkcija prikazuje minimalnu vrednost u skupu brojeva;

- SUM – ovom funkcijom se sabiraju željeni brojevi;

- AVERAGE – ovom funkcijom se izračunava prosečna vrednost uskupu

brojeva;

- IF – ovom funkcijom se za zadati uslov proverava tražena vrednost;

- COUNTIF – ovom funkcijom se prebrojava koliko željenih podataka

zadovoljava zadati uslov.

Microsoft Excel sadrži odlične finansijske funkcije (financial functions), koje mogu

da se koriste u obavljanju korisnih proračuna, kao što su projektovanje buduće vrednosti

investicija ili izračunavanje mesečnih rata za kredit.

Takođe, ove funkcije mogu da se koriste pri analizi novih finansijskih funkcija.

7.2 Finansijske funkcije

Neke od uobičajenih finansijskih funkcija koje se koriste su:

- FV Future Worth tj. buduća vrednost ulaganja;

- PMT Annual Payment tj. godišnja rata;

- PV Present Value tj. sadašnje vrednosti.

3 Ljubičić Dušan, Excel, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2005.

15

7.3 Greške u formulama

Kada nešto sprečava – onemogućava neku formulu da izračunava, umesto rezultata, vidi

se poruku o greški (error message). Greške se u Excel-u se prikazuju na sledeći način:

- #### - ovo znači da je kolona suviše uska za prikazivanje rezultata, greška

se otklanja proširivanjem kolone;

- #VALUE – ovo pokazuje da je unetapogrešna vrsta argumenta ili

reference, greška se otklanja proverom argumenata ili operande;

- #DIV/0! – pokazuje da je pokušano deljenje sa nulom, otklanjanje ove

greške se radi tako što se izmene reference da se ne bi delilo sa nulom;

- NAME? – greška je jer se formula poziva na nepostojeće ime, a a za

otklanjanje greške potrebno je ispraviti pogrešno napisano;

- #REF! – ovo znači da Excel ne može da locira referencirane ćelije, greška

se otklanja dugmetom Undo da bi se restaurirao podatak a tatim izmenila referenca za

formulu;

- #NULL – greška je u tome referenca na preseku dve oblasti koje se ne

presecaju, a greška se ispravlja proverom unetih podataka i greške u vezi

referenciranja.

16

8 Grafičko predstavljanje tabelarnih proračuna

Dijagram (chart) predstavlja grafički način prikazivanja numeričkih podataka.

Dijagrami numeričke podatke čine razumljivijim a posebno su korisni za razumevanje dugih

nizova brojeva i njihovih međusobnih odnosa.

Excelov dijagram može biti ugrađen (embedded chart) tj, da se nalazi na istom listu

gde i numerički podaci ili dijagram na posebom listu (chart sheet) tj. na na listu gde se nalazi

samo dijagram gde nema ni jedne ćelije.

Predstavljanje brojeva dijagramom veoma je jednostavno i zabavno jer se može

eksperimentisati sa različitim tipovima dijagrama a mogu se i podešavati mnogi parametri

samostalno.

Kod Excelovih dijagrama svaka promena na radnom listu direktno se odražava na

dijagram.

Izbor dijagrama je subjektivan, ali je mnogo lakše odabrati dijagram ukoliko je

poznato koje su vrste dijagrama na raspolagaju.

Kako dijagram daje vizuelni osećaj numeričkih podataka veoma je bitno odabrati

vrstu dijagrama. Excel nudi 18 vrsta standardnih dijagrama od kojih su samo neki prikazani.

17

9 Zaključak

Excel se primenjuje u mnogim oblastima jer je njegov program za tabelarna

izračunavanja veoma lak i koristan.

Karakteristična mogućnost programa za rad sa tabelama kao što je Excel je da omogućava

da se kreiraju matematičke formule i izvršavaju funkcije. Inače, on ne bi bio više od velike table

za prikazivanje teksta.

Prednost Excela je ta što ima više namena tj. pored numeričkih izračunavanja veoma

je koristan i u numeričkim primenama kao što su:

- Obrada numeričkih podataka;

- Izrada dijagrama;

- Organizovanje spiskova;

- Pristup drugim podacima;

- Izrada slika i dijagrama;

- Automatizovanje složenih zadataka.

Dijagrami izrađeni u Excelu imaju veoma široku primenu kako u nauci tako i u

mnogim drugim sferama života.

Histogrami izrađeni u Excelu mogu pokazati natalitet i mortalitet u određenom

vremenskom periodu kao i mnoga druga događanja koja se tiču stanovništva.

Excel omogućava siguranu, brzu i efikasanu izradu dijagrama i histograma za potrebe

svih koji ih koriste.

18

Literatura

1. Bračika Nikola, Živadinović Jovan, Poslovni i finansijski informacioni sistemi,Visoka poslovna škola, Čačak 2006.

2. Jovanović Predrag, Računajte na računare: office XP,Beograd, 2003.3. Ljubičić Dušan,Excel,Beogradska poslovna škola, Beograd, 2005.4. Walkenbach John, Excel 2002 Biblija, Beograd, Mikroknjiga,2002.5. Walkenbach John, Excel 2007 Biblija, Beograd, Mikroknjiga,2007.

Internet stranice:

1. www.mikroknjiga.co.yu / 23.04.2008/.2. www.fgcu.edu /23.04.2008/.3. www.netNovinar.org /12.12.2008/.4. www.mikroknjiga.co.yu /19.12.2008/.

19