Visoka škola za primjenjene i pravne nauke''Prometej'' Banja Luka, Knjaza Miloša 10a

Seminarski radEkonomika Evropske unije

ZADACI, FUNKCIJE I CILJEVI ERBD

Mentor: Prof.Dr Goran Popović Student: Slobodanka Borojević

Index: 577/2013

Derventa, novembar 2013

S A D R Ž A J :

SADRŽAJ............................................................................................................ 2

UVOD.................................................................................................................. 3

1. OSNIVANJE................................................................................................... 5

2. CILJEVI.......................................................................................................... 7

3. FUKCIJE........................................................................................................ 8

4. INSTRUMENTI............................................................................................... 9

5. KRITIKE........................................................................................................13

6. EBRD I BOSNA I HERCEGOVINA..............................................................14

ZAKLJUČAK.......................................................................................................18

LITERATURA......................................................................................................19

POPIS PRILOGA.................................................................................................19

2

UVOD

Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD

(eng. European Bank for Reconstruction and

Development) osnovana je 1991. godine da bi

pomogla strukturne reforme, tranziciju ka tržišnoj

privredi i razvoj preduzeća i infrastrukture u

zemljama bivšeg Istočnog bloka. Sjedište je u

Londonu, a čini je 60 članica (58 drzava, Evropska

zajednica i Evropska Investiciona Banka). Clanice su i razvijene i nerzvijene zemlje iz

Evrope ali i izvan Evropskog kontinenta (npr. SAD,Japan,Kanada,Australija). Banka ne

finansira troskove projekta u celini, vec do nivoa od priblizno jedne trecine ukupne

vrednosti. Njen osnivački kapital je oko 10 milijardi eura, a godišnje plasira zajmove u

vrijednosti oko 2 milijarde eura u 26 država srednje i istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog

Saveza. Bitan temelj za razumijevanje Evropske unije je poznavanje njenog

institucionalnog sastava i načina funkcionisanja. Posmatranjem institucija dobija se

odgovor kako se donose odluke na evropskom nivou. Proučavanjem procesa i

postupaka odlučivanja EU stiče se uvid u postupke pripremanja, nastajanja, primjene i

kontrole takvih odluka. Od početka treba shvatiti da ovdje klasična podjela vlasti ne važi

u potpunosti. Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je sa ciljem da pomogne

bivšim komunističkim zemalja prilikom njihove transformacije u tržišne ekonomije.

Cilj osnivanja Evropske banke za obnovu i razvoj je da se zemlje Centralne i

Istočne Evrope uključe u međunarodnu ekonomiju, uz jačanje demokratskih institucija,

poštovanje ljudskih prava i očuvanje životne sredine.

Najviši organ Banke je Odbor guvernera koji se sastoji od po jednog predstavnika

svake članice. Odbor guvernera bira na period od tri godine Odbor direktora, koji se

sastoji od 23 člana. Odbor direktora je najvažniji organ pošto odlučuje o strategiji Banke

budžetu i poslovanju.

Predsednika bira Odbor guvernera na period od četiri godine, a potpredsednika

bira Odbor direktora na predlog predsednika.

Evropska banka za obnovu i razvoj odobrava kredite vladama pojedinih zemalja,

lokalnim vlastima i privatnim firmama direktno ili posredstvom poslovnih banaka. Krediti

se uglavnom odobravaju malim i srednjim preduzećima. Banka takođe osigurava strane

investicije i pruža savete pri ulaganju kapitala.

3

Sredstva banke potiču iz četiri osnovna izvora : uplaćeni deo kvota zemje

članice, zaduživanje na međunarodnom finansijskom tržištu, povraćaj datih kredita, i

ostvareni dohodak.

Procentualno gledano najviše sredstava potiče od zaduživanje Banke na

međunarodnom tržištu. Ova zaduženja vrše se prodajom svojih hartija od vrednosti kod

vlada pojedinih zemalja, njihovih centralnih banaka kao i njohovih poslovnih banaka.

Hartije od vrednosti su jako atraktivne na finansijskom tržištu jer zemlje članice

garantuju svojim kvotama, ali i investicije banke su strogo kontrolisane i birane od

strane eksperata IBRD-a.

4

1. OSNIVANJE

Početak djelovanja Banke se veže za zaključivanje Sporazuma o osnivanju

Evropske banke za obnovu i razvoj, 29. maja 1990., da bi sa sjedištem u Londonu

započela rad godinu dana kasnije. EBRD (engl. European Bank for Reconstruction and

Development) je multinacionalna institucija. Svrha njenog osnivanja bila je u naporu da

se u zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope, kao i u zemljama bivšeg SSSR-a

podstakne prelazak na tržišni režim privređivanja i pomogne njihova reintegracija u

svjetsku privredu, uz poseban naglasak na jačanju demokratskih institucija, poštovanju

ljudskih prava te politici očuvanja životne okoline.

Članstvo u EBRD-u je uslovljeno članstvom u MMF-u. EBRD je najveći

investitor u regionu i pokreće značajne direktne strane investicije koje sama finansira.

Ona je u vlasništvu njenih akcionara, a to su zemlje članice Banke, njih 61 među kojima

su kako tipične korisnice kredita (npr. sve zemlje Zapadnog Balkana), tako i najbogatije

zemlje svijeta (npr. SAD, Japan, Kanada) i dvije unutarvladajuće institucije, Evropske

unije i Evropske investicione banke. Glasačka snaga pojedinih članica zavisi od broja

dionica kojim raspolažu, tj. biće jednaka broju upisanih dionica u osnovnom kapitalu

Banke.

Tabela 1. Zemlje članice sa najvećim upisanim kapitalom1

Members Date joined Capital subscr.EUR million

United States of

America

29 May 1990 2,000.00

United Kingdom 29 May 1990 1,703.50

Japan 29 May 1990 1,703.50

Italy 29 May 1990 1,703.50

Germany 29 May 1990 1,703.50

France 29 May 1990 1,703.50

Russia 9 Apr 1992 800.00

Canada 29 May 1990 680.00

Spain 29 May 1990 680.00

1 U prilogu 1. na kraju rada se može pogledati pregled svih članica EBRD-a

5

European

Community

29 May 1990 600.00

EIB 29 May 1990 600.00

Izvor: http://www.ebrd.com/about/basics/members.htm

Osnivački kapital Banke u trenutku njenog osnivanja bio je utvrđen u visini od

10 milijardi eura, da bi odlukom guvernera na svom godišnjem sastanku za 1996.

godinu osnivački kapital bio povećan za 100%, tj, sadašnji osnivački kapital iznosi 20

milijardi eura, od čega je uplaćeno 5 milijardi eura, a ostatak je na računima članica

pripravnosti. Revizija veličine kapitala se razmatra svakih pet godina. Samo u 1996.

godini Banka je zaključila poslova u vrijednosti od 2 milijarde i dvjesto miliona eura za

nove projekte, a ukupno data sredstva za projekte tranzicije iznosila su na kraju 1996.

godine 7,7 milijardi eura. Najveći, ili gotovo sav iznos od sedam milijardi i sedam stotina

miliona eura je uložen u privatni sektor, zapravo u tranziciju državne svojine, u razvoj i

povećanje privatnog sektora u svim zemljama Jugoistočne i Centralne Evrope, te bivšeg

Sovjetskog Saveza. Danas je taj iznos znatno veći.

Osnivački kapital Banke, izražen je u euro-valuti – EURO, koja se koristi

kao valuta pri utvrđivanju finansijskog godišnjeg rezultata i izvještaja o poslovanju.

Monetarna sredstva i obaveze Banke, denominirane u strane valute, su transferirane u

EURO po kursu na spot tržištu na dan 31. decembra tekuće godine. Nemonetarna

imovina je također izražena u EURO, po kursu koji je bio na snazi u trenutku izvršenja

transakcije. Cijeli osnivački kapital Banke, upisani i uplaćeni, također je transferiran u

EURO, ili USD ili japanski Yen.

Kapital upisan u US dolarima i japanskim yenima se na dan 31. decembra

preračunavaju u EURO, saglasno politici vođenja poslovnih knjiga EBRD. Kada su u

pitanju papiri od vrijednosti, odnosno obaveze po njima, dospijeća dugoročnog

karaktera, valozirani su na cost-amortizacionoj bazi.

U skladu sa članom 53. Sporazuma o osnivanju Banke u okviru redovne

djelatnosti, Banka i njena sredstva, imovina i prihodi su izuzeti od svih direktnih

oporezivanja i svih poreznih nameta.

6

EBRD uglavnom investira u privatna preduzeća, zajedno sa trgovinskim

partnerima. Omogućava finansiranje projekata banaka, industrija i preduzeća, kao i

nove poduhvate i ulaganja. Takođe, sarađuje sa državnim kompanijama, pomaže

proces privatizacije, restrukturiranje državnih firmi i unapređenje opštinskih usluga.

EBRD može da odobrava zajmove, participira u akcijama, obezbjeđuje

garancije. Ukupan iznos odobrenih kredita ne može preći iznos kapitala koji je uvećan

za iznos rezervi. Za ovu namjenu EBRD pozajmljuje sredstva na međunarodnim

tržištima kapitala i kao ostale razvojne banke ona ima trostruki A rejting. Dakle, Banka

ne odobrava kredite iz sopstvenog kapitala, već se koristeći svoj AAA kreditni rejtig

uspješno i rentabilno zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu, emisijom

obveznica i drugih dužničkih hartija.

U 2006. godini, EBRD investicije su porasle na 4,9

milijardi eura, i dostigle rekordan broj projekata do sada i to 301

projekat. Zarada Banke je dostigla rekord od 2,4 milijarde eura,

dok je prethodne godine, tj. 2005. godine iznosila 1,5 milijardi

eura.

2. CILJEVI2

Osnovni cilj banke je da ubrza tranziciju zemalja članica prema ekonomiji

otvorenog tržišta i da promovira privatnu kreativnu inicijativu pojedinaca i pravnih lica u

zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope u uvjetima višestranačke pluralne

demokratije.

EBRD ima cilj da članicama koje pripadaju zemljama tranzicije pomogne u

njihovim operacijama da uvedu strukturne i sektorske ekonomske reforme, uključujući i

demonopolizaciju, decentralizaciju i privatizaciju, uzimajući u obzir specifične potrebe

svake njene zemlje članice i njihovih dostignuća u traziciji. Aktivnosti Banke uključuju

2 Burnazović, T., Imširović, I.; “Svjetska banka i MMF”, str. 99-102.

7

Glavno sjedište Banke u Londonu

promociju privatnog sektora,

konsolidiranje finansijskih institucija kao i

izgradnju novog pravnog sistema i razvoja

odgovarajuće infrastrukture koja je

potrebna da bi mogla uspješno da

opslužuje privatni sektor. Banka se bori za

definiranje zdravog i moćnog sektora

bankarstva i izgradnju principa o

investicijama i svim svojim aktivnostima.

Jedan od primarnih ciljeva Banke jeste podsticanje brže privatizacije državne

imovine u zemljama članicama.

Stvaranje pravno adekvatnog, tržišno orijentisanog ambijenta je jedan od

ključnih ciljeva Banke. Pogotovo onog dijela zakonodavne infrastrukture koja promovira

privatni sektor i bržu tranziciju u sistem tržišne ekonomije. Pružanjem pravne pomoći i

davanjem pravnih savjeta, Banka omogućava investiranje, koje bez takve njene

aktivnosti ne bi bilo moguće, ili bi bilo vrlo otežano i za strane investitore nepodsticajno.

Kvalitet pravne regulative i pravnog ambijenta je znatno poboljšan nakon takve uloge

ove Banke.

3. FUNKCIJE

Da bi ostvarila ove ciljeve, Banka će podržavati kofinansiranje, što znači

finansiranje zajedno sa drugim investicionim institucijama, naročito iz sektora

komercijalnog privatnog bankarstva, kao i privlačenje direktnih stranih ulaganja, kako iz

privatnog tako i iz javnog sektora i obratno, a sve sa namjerom da mobilizira domaći

kapital i pruži odgovarajuću tehničku pomoć u odgovarajućim područjima zemalja u

tranziciji.

Banka djeluje usko sa drugim međunarodnim i nacionalnim organizacijama. U

svim svojim aktivnostima Banka se brine o promoviranju održivog razvoja, uz brigu o

zaštiti životne okoline.

8

Da bi ispunila dugoročne osnove cilja koji se odnosi na ubrzanje tranzicije

zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope prema ekonomiji otvorenog tržišta i promociju

privatne i preduzetničke inicijative, Banka će pomoći zemljama koje primaju zajmove da

sprovedu strukturnu i sektorsku ekonomsku reformu, uključujući demonopolizaciju,

decentralizaciju i privatizaciju. Da bi pomogla njihovim ekonomijama da se integrišu u

međunarodnu ekonomiju, Banka će koristiti sljedeće mjere3:

1. da promovira osnivanje, poboljšanje i rast produktivnog, kompetitivnog i privatnog

sektora u malim i srednjim preduzećima,

2. da pokrene domaći i strani kapital i tzv. “iskusni” menadžment,

3. da podstiče produktivne investicije, kako u državnim službama, tako i u finansijskom

sektoru te u srodnim infrastrukturama gdje je neophodno da se pomognu privatne i

poduzetničke inicijative, time pomažući da se stvori kompetitivno okruženje sa

rastućom produktivnosti, boljim standardom života i boljim uslovima rada,

4. obezbijediti tehničku pomoć za pripreme, finansiranje i implementaciju bitnih

projekata, bilo pojedinačnih ili u kontekstu specifičnih investicionih programa,

5. stimulisati i ohrabrivati razvoj tržišta kapitala,

6. dati podršku persepktivnim i ekonomski sposobnim projektima,

7. promovirati održivi razvoj, te očuvanje okoline.

Banka će također sarađivati sa svim članicama na takav način da se može

smatrati pogodnim unutar uslova sporazuma sa MMF-om, IBRD-om, IFC-om, MIGA-

om i OECD-om te sa UN-om i njenim agencijama kao i drugim srodnim institucijama,

zainteresovanim za ekonomski razvoj i investicije u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

4. INSTRUMENTI

Finansijsko angažovanje realizuje se preko čitavog seta finansijskih instrumenata

od kojih su najznačajniji:

zajmovi (krediti),

učešće u rizičnom (akcijskom) kapitalu,

izdavanje garancija i

3 http://www.ebrd.com/pubs/insti/basics.pdf

9

finansiranje preko posrednika (finansiranje malih i srednjih preduzeća,

kreditne linije, kofinansiranje, trgovinsko finansiranje i učešće u rizičnom kapitalu

investicionih fondova i banaka).

EBRD odobrava zajmove i novčana sredstva, garancije, sredstva za

iznajmljivanje i privredna novčana sredstva. Banka također finansira profesionalni

razvoj kroz pograme podrške.

EBRD također koristi instrumente investicija kako bi pomogla da se izgradi

tržišna ekonomija i demokratija u zemljama od Centralne Evrope pa sve do Centralne

Azije. EBRD je najveći pojedinačni investitor u regionu i pokreće značajne direktne

strane investicije koje sama finansira. Banka uglavnom investira u privatna preduzeća,

zajedno sa komercijalnim partnerima.

Svaka EBRD investicija mora:

1. da pomogne da se zemlja približi slobodnoj tržišnoj ekonomiji: tranzicijski

utjecaj,

2. preuzeti rizik koji podržava privatne investitore i ne potiskuje ih van,

3. primijeniti bankarske principe.

Kroz investicije, EBRD promovira:

strukturne sektorske reforme,

kompetitivnost, privatizaciju i preduzetništvo,

jača finansijske institucije i legalne sisteme,

razvoj infrastrukture potrebne za podršku privatnom sektoru,

usvajanje jakih komercijalnih upravljanja, uključujući i ekološku

senzibilnost.

Osnovna ideja EBRD je promocija privatnog sektora u zemljama u tranziciji, pri

čemu se EBRD pojavljuje kao jedan od učesnika projekta. Ona, zajedno sa drugim

učesnicima u projektu snosi odgovarajući rizik komercijalizacije projekta.

EBRD kriteriji za finansiranje projekata:

10

Projekat mora biti lociran u zemlji članici EBRD-a.

Mora sadržavati prospekt tome da će biti profitabilan.

Donatori moraju imati značajne uloge, odnosno dionice.

Projekat mora poboljšati lokalnu ekonomiju.

Mora zadovoljiti EBRD-ove ekološke standarde kao i one od strane “domaće” zemlje

(one u kojoj se odvija projekat).

Ukupno trajanje projekta, od početka do otplate, može se kretati od jedne godine koliko

traje za obrtni kapital ili za projekte finansiranja trgovine pa sve do 15 godina za

dugoročne nezavisne infrastrukturne projekte.

Projekt finansiranja je srž EBRD-ovog posla. EBRD djeluje kao kreditor na komercijalnoj

osnovi. Krediti se mogu davati uz fiksnu i varijabilnu kamatu i mogu biti “pokriveni” sa

nizom hedžing instrumenata.

Kredit EBRD daje na rok od 10 do 15 godina uz početak do prve otplate koji se može

pregovarati. Krediti se otplaćuju u polugodišnjim ratama. Kredit EBRD je osiguran

hipotekom (zemlja, zgrade i sl.).

EBRD finansira projekte ulaganjem kapitala u kupovinu dionica projekta (firme). Pri

tome se EBRD rukovodi isključivo tržišnim kriterijima procjenjujući rizik i prinos projekta.

Standardna shema finansiranja projekta sa učešćem EBRD-a je sljedeća:

EBRD kreditira projekat sa cca 35%,

Inostrani sponzori imaju oko 25% dionica projekta,

Lokalni sponzori idu sa oko 15% dionica,

Sindicirani zajmovi čine oko 15%,

Ostali kreditori obezbjeđuju oko 10% sredstava za projekat.

Sektori koje EBRD ne podržava:

Odbrambene aktivnosti;

Duhansku industriju;

Proizvodnju onih supstanci koje su zabranjene međunarodnim pravom.

11

EBRD neće finansirati one projekte koji bi bili izuzetno profitabilni, ali koji su štetni po

okolinu i čiji negativni utjecaj ne može biti adekvatno uklonjen ili ublažen.

TAM/BAS programi

TAM/BAS su dopunske inicijative restrukturiranja programa, djelujući sa malim i

srednjim preduzećima u zemljama koje su članice EBRD-a.

TAM program - preporod menadžmenta

Cilj programa je pružanje pomoći preduzećima u

prestrukturiranju i osposobljavanju za poslovanje u

otvorenoj tržišnoj ekonomiji i podrška naporima

usmjerenim ka punoj privatizaciji. Program obuhvata

razvoj i poboljšanje upravljačkih vještina značajnih za upravljanje malim i srednjim

preduzećima, uvođenje biznis planiranja, prestrukturiranje, poboljšanje proizvoda,

redukovanje troškova poslovanja, razvoj lokalnog i izvoznog tržišta, poboljšanje

konkurentske sposobnosti i porast mreže kontakata.

Program je uključio angažovanje inostranih konsultanata od strane TAM odjeljenja u

okviru Evropske banke za obnovu i razvoj.

BAS program - program pružanja savjetodavnih usluga

"BAS Program" - Program poslovnog konsaltinga

je program kojim upravlja TAM Menadžment

Grupa, u ime Evropske banke za obnovu i razvoj

( EBRD ) iz Londona. BAS program predstavlja podršku mikro, malim i srednjim

preduzećima kroz pružanje poslovnih/savjetodavnih usluga sa ciljem poboljšanja

njihovog kvaliteta i konkurentske sposobnosti.

Program je usmjeren i na razvoj i promociju lokalnog konsultantskog tržišta, odnosno

podizanje nivoa kompetentnosti domaćih konsultanata i unapređenje kvaliteta usluga

koje oni pružaju preduzećima.

12

Zadatak programa jeste: izrada programa prestrukturiranja preduzeća, uvođenje

modernih sistema menadžmenta, marketinga i kvaliteta, uvođenje menadžment

informacionih sistema, unapređenje računovodstva i sistema kontrole, unapređenje

proizvoda/usluga, istraživanje i razvoj tržišta, uvođenje evropskih ekoloških standarda,

traženje poslovnih partnera i investitora, izrada biznis planova, itd.

4. KRITIKE

Postoji nekoliko kritika koje se odnose na rad EBRD-a. One se ogledaju u sljedećem:

1. Tokom zadnje decenije, lokalno stanovništvo je imalo velike poteškoće u pristupu

informacijama o EBRD-u, te njegovim projektima podrške i bili su isključeni iz odluke

o stvaranju određenih procesa. U mnogim slučajevima, EBRD je nastavljao sa

finansiranjem projekata iako je bilo jasno da to na lokalno stanovništvo negativno

utječe. Mnogim od ovih projekata ne bi bilo dozvoljeno da budu realizovani u

Zapadnim zemljama.

2. EBRD preko svog website-a pruža informacije kojima se služe ljudi koji žele da više

saznaju o radu EBRD-a kao i o njegovim aktivnostima, te on predstavlja brz i

efikasan način da se pruže sve potrebne informacije. Međutim, treba napomenuti da

pristup internetu nije omogućen svim ljudima u zemljama u kojima EBRD djeluje.

Građanima ovih zemalja mora biti zagarantovan brz i efikasan pristup ovim

informacijama.

3. Mnogi dokumenti koji sadrže važne informacije o projektima i strategijama nisu javno

dostupni.

4. Često se dešava da dokumenti budu kasno objavljeni, kao i to da su nedovršeni.

5. Zvanični jezici EBRD-a su engleski, francuski, njemački i ruski. Većina dokumenata

je objavljena na engleskom jeziku. Samo nekolicina ovih dokumenta bude

prevedena na jedan od 26 jezika zemalja u kojima EBRD djeluje. Građani tih

zemalja često nisu u mogućnosti da dođu do informacija o projektima i strategijama

što utječe na njih, njihovu zajednicu, ekonomiju i prirodni okoliš. Ako zatraže

dokument na njihovom jeziku, oni moraja platiti prevod teksta. Dakle, još jedna od

kritika jeste zanemarivanje nacionalnog jezika.

13

6. EBRD I BOSNA I HERCEGOVINA

BiH je postala punopravna članica EBRD-a u

junu 1996. godine.

Bosna i Hercegovina je posvećena i primjenjuje principe

višestranačke demokratije, pluralizma i tržišne

ekonomije u skladu sa uslovima navedenim u članu 1

Sporazuma kojim se EBRD uspostavlja. Integracija u

euroatlanske institucije je ključni prioritet inostrane politike BiH.

Podražavajući bh. tranziciju ka tržišnoj ekonomiji, EBRD fokusira svoje aktivnosti na

razvoj privatnog sektora pomažući mala i srednja lokalna preduzeća kao i privatizaciju,

zatim ojačava finansijski sektor i pomaže stvaranje regulatornih institucija u

infrastrukturi.

EBRD podržava aktivnu politiku dijaloga sa državnim i entitetskim vladama u Bosni i

Hercegovini kao i sa međunarodnom zajednicom. Kroz ove diskusije, Banka nastoji

podsticati ekonomiju i trgovinske stimulacije za veću integraciju između entiteta, i

između zemalja u regiji.

U 2006.god., EBRD je već treću godinu zaredom bila najveći kreditor u BiH, i potpisala

je 43 projekta u vrijednosti od 584 mil. eura, pri čemu je ova godina bila rekordna u

smislu investicija i isplata. Kao rezultat toga, ukupna angažirana sredstva su dostigla

vrijednost od 685 mil. eura do 31.7.2007.god. Banka je također pripremila znatan broj

projekata u privatnom sektoru odražavajući povećan interes stranih investitora u

privredu BiH. Investicije EBRD-a su pomogle u angažiranju dodatnih 905 mil. eura iz

drugih izvora. Banka je usko sarađivala i kofinansirala projekte sa drugim

međunarodnim finansijskim institucijama koje su prisutne u zemlji (Svjetska banka i

Evropska investiociona banka).

14

Izvor: http://www.ebrd.com/pubs/factsh/country/bosnia.pdf

Izvor: http://www.ebrd.com/pubs/factsh/country/bosnia.pdf

U energetskom sektoru, 55 miliona eura zajma je potpisano za unapređenje

efikasnosti i pouzdanosti električnog napajanja. Ovo će biti ostvareno kroz

modernizaciju tri regionalna električna snabdjevača.

U transportnom sektoru, Banka je odobrila kredit od 12 miliona eura za opremu i

obuku, da bi poboljšala saobraćajnu kontrolu i navigacijske službe.

15

Na ovom grafiku su prikazana ulaganja EBRD-a u BiH tokom zadnjih nekoliko godina. Primjetan je konstantan rast ovih ulaganja, te njegov rekordan broj u 2006.god.

U proizvodnom sektoru, Banka je odobrila zajam od 11 miliona eura za Natron

Hayat, koji je vodeći prerađivač papira, kako bi pomogla u modernizaciji

kapaciteta.

U agrobiznisu, EBRD je odobrio 25 mil. eura zajma kako bi pomogao VF Komercu,

vodećoj trgovini na malo, da poboljša postojeće radnje i da proširi svoju

djelatnost širom države.

U finansijskom sektoru Banka je nastavila da podržava mala preduzeća, te je

odobrila Raiffeisen banci kredit od 20 miliona eura.4

Internet strana Evropske banke za obnovu i razvoj sadrzi sljedeće odjeljke:

Aktivnosti (Operations)

Predstavljene su prema zemlji, sektoru, projektima, saopstenjima za stampu, zavrsnoj

dokumentaciji projekata, tehnickoj i finansijskoj saradnji kao i prema pitanjima nuklearne

bezbednosti.

Poslovne informacije (Business information)

Vezane su za razlicite mogucnosti

finansiranja poslovanja, alterantivne

izvore sredstava za mala i srednja

preduzeca (SME) kao i pregled

poslovnih standarda i poslovne

prakse.

Nabavke (Procurement)

Banka se rukovodi nacelima

nediskriminacije, postenja i transparentnosti kako bi se osigurali njeni investicijski

projekti i podstaklo vece ucesce stranih investitora. Obuhvata projekte u javnom sektoru

i tehnickoj saradnji.

Tranzicija (Transition)

4 U prilogu 2. se mogu pogledati projekti potpisani od strane EBRD-a za BiH, u 2006. godini.

16

Predstavlja napore koji se ulazu za sto uspesniji prelazak zemalja srednje i istocne

Evrope i zemalja Zajednice Nezavisnih Drzava na trzisno poslovanje. Donosi i izvestaje

i radni materijal o pitanjima tranzicije i druge izvore informacija.

Okolina (Environment)

Pitanja ekonomskog razvoja posmatraju se u okvirima politike zastite okoline.

Finansije (Finance)

Obuhvataju znacajna ulaganja u management, planiranje i kontrolu i informaticku

tehnologiju. Dat je i pregled finansijskih rezultata.

Publikacije (Publications)

Obuhvataju izvestaj o procesu tranzicije u 1998 (kljucna postignuca, pitanja finansijskog

sektora u tranziciji s makroekonomskim pregledom), opste informcije (godisnji izvestaj

za 1998. i 1997, osnovni dokumenti EBRD, vodic za publikacije) i poslovne informacije

o razlicitim programima finansiranja, zastiti okoline i slicno.

ZAKLJUČAK

17

Na kraju, treba istaći da, uprkos kritikama upućenim na rad i funkcionisanje

Evropske banke za obnovu i razvoj, ona ipak predstavlja značajnu međunarodnu

finansijsku instituciju jer olakšava proces tranzicije zemalja članica, pomaže im da se

brže prilagode uslovima tržišne ekonomije i na taj način ostvare svoje ciljeve.

Banka bi u budućem periodu, s obzirom

na navedene kritike, trebala olakšati pristup

potrebnim informacijama svim onima koji su za

njih zainteresovani. Također, trebala bi omogućiti

pristup svim dokumentima, kao i to da oni budu

dostupni na jezicima onih zemalja na koje se ti

dokumenti odnose, a ne samo na engleskom

jeziku. Dakle, trebala bi uzeti u obzir to da ne

govore svi engleski jezik kao i to da nije svima

omogućen pristup internetu. Jedna kritika se

odnosila na to da se Banka ne obazire na mišljenje stanovništva zemlje u kojoj djeluje.

Dakle, prijedlog za rješenje ovog problema bio bi da Banka pokuša stupiti u kontakt sa

tom populacijom putem konferencija, foruma i sl. te na taj način pružiti željene

informacije zainteresovanim i na taj način približiti ljudima rad Banke i njene ciljeve.

Još jedna značajna činjenica u vezi ove Banke ogleda se u tome da ona

podržava projekte koji su ekološki održivi. U tom smislu, ona ne obuhvata samo

ekološke utjecaje, već i radnike, zdravlje, sigurnost i zajedničke odluke.

EBRD je kroz više od 15 godina rada dokazala da pripada vodećim

međunarodnim finansijskim institucijama, bez koje bi zemljama u tranziciji bilo znatno

otežano funkcionisanje i integracija na međunarodno tržište.

LITERATURA

18

1. Prof.dr Goran Popović:Ekonomija Evropske unije, Banja Luka,2011

2. Mr. Slaviša S. Kovačević: Kontraverzne globalizacije i integracije, Banja Luka, 2008

3. Burnazović, T., Imširović, I.: Svjetska banka i međunarodni monetarni fond,

Kantonalna privredna komora Tuzla, 1999.

4. Pelević, B.: Uvod u međunarodnu ekonomiju, šesto izdanje, Centar za izdavačku

delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2006.

5. Stojanov, D.: Međunarodne finansije u globalnoj ekonomiji, Ekonomski fakultet

Sarajevo, 2000.

LINKOVI:

1. www.ebrd.com

http://bankwatch.org/documents/ebrd_decade0401.pdf

POPIS PRILOGA

(Resursi: google slike sa interneta)

Slike preuzete sa internet pretraga o pojmovima i tematikama spomenutim u samom

seminarskom radu.

19