FINANSIJSKO RAUNOVODSTVOSeminarski rad: Poslovni rashodiUNIVERZITET U PRITINIEkonomski fakultet Kosovska Mitrovica

POSLOVNI RASHODISEMINARSKI RAD

Student:Tijana VeljkoviBroj indeksa: 105/2013

Kosovska Mitrovica, 2014. godina

UNIVERZITET U PRITINIEkonomski fakultet Kosovska Mitrovica

POSLOVNI RASHODISEMINARSKI RAD

Mentor:Student:Prof. DrTijana Veljkovi, Sneana Todosijevi LazoviBroj indeksa: 105/2013

Kosovska Mitrovica, 2014. godina

Sadraj:Uvod.........................................................................4Rashodi.....................................................................5Poslovni rashodi.......................................................6Nabanva vrednost prodate robe...............................7Trokovi materijala....................................................9Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi....................................................................14Trokovi proizvodnih usluga...................................15Trokovi amortizacije i rezervisanja........................16Nematerijalni trokovi.............................................18Zakljuak.................................................................19

UVOD

Uspenost poslovanja uobiajeno se definie kao sposobnost ostvarivanja odreenih ciljeva. Ciljevi mogu biti razliiti, a to znai da i uspenost poslovanja zavisi od postavljenih kriterijuma, tj. od definisanih ciljeva. Najei cilj je profitabilnost poslovanja. Je li to ostvareno i u kojoj meri, vidi se iz izvetaja koji se zove raun dobiti i gubitka. Za razliku od bilansa koji pokazuje finansijski poloaj u odreenom vremenskom trenutku, raun dobiti i gubitka prikazuje aktivnosti preduzea u odreenom periodu. Osnovni kategorijski elementi ovog izvjetaja jesu prihodi, rashodi i njihova razlika dobit ili gubitak.

RASHODI

Rashodi ine negativnu komponentu finansijskog rezultata. Nastaju kao posljedica troenja, odnosno smanjenja imovine ili poveanja obaveza. Nasuprot prihodima imaju uticaja na smanjenje glavnice ili kapitala preduzea.[footnoteRef:2] Vrednost rashoda ine vrednosti koje su morale biti utroene u poslovnom procesu (sirovine, materijali, maine, energija, ljudski rad itd.) koje su neophodne u stvaranju poslovnih uinaka. Vrednost poslovnih uinaka, proizvoda i usluga, izraena je u iznosu trokova koji su nastali u vezi sa stvaranjem tih uunaka. Iznos tih trokova ini imovinsku poziciju jer pokazuje vrednost poslovnog uinka: gotovog proizvoda ili kupljene robe i iskazana je u poziciji zaliha koje su sadrane u bilansu. Naime, tek kada doe do prodaje proizvoda (robe), iznos trokova koji su bili neophodni za sticanje tog proizvoda postaje rashod obraunskog perioda. To je ulog u procesu prodaje, odnosno rashod je ona vrednost koju iz tog procesa ostvarujemo. Ukoliko su prihodi vei od rashoda, iskazujemo dobit, i obrnuto, ukoliko su prihodi manji od rashoda, iskazujemo gubitak. Pred tih, najeih rashoda, u poslovanju preduzea pojavljuju se i neki drugi neredovnii rashodi pa se analogno prihodima ukupni rashodi ralanjuju i u izvetajima prikazuju kao redovni i vanredni. [2: Analiza finansijskih izvjetaja,K. ager i L.ager str.48.]

RASHODIREDOVNIFINANSIJSKIVANREDNIPOSLOVNI

Poslovni rashodi nastaju kao posledica obavljanja glavne delatnosti preduzea. Anlogno poslovnim prihodima redovno se pojavljuju, a ine ih trokovi sadrani u prodatim proizvodima tj ostali trokovi obracunskog perioda, nabavna vrednost prodate robe i sl. Struktura poslovnih rashoda zavisi od vrste delatnosti kojom se preduzee bavi i metode obrauna trokova.

Finansijki rashodi ili rashodi finansiranja nastaju uglavnom posljedica koritenja tueg novca. Iznos tih rashoda odraava uspenost voenja finansijske politike preduzea, a kao najei rashodi pojavljuju se kamate koje preduzee mora da plati kao naknadu za koritenje tuih sredstava, negativne kursne razlike, korekcije vrednosti (smanjenje) finansijskih plasmana i tome slino.

U vanredne rashode ubrajaju se rashodi koji ne nastaju redovno u poslovanju, teko se predviaju, ali ipak kao posledicu imaju smanjenje vrednosti imovine a poveanje obaveza. Najei vanredni rashodi vezani su za razne vidove otuenja imovine, kazne, tete, korekcije rashoda iz prethodnih godina itd.

POSLOVNI RASHODI

Poslovni rashodi predstavljaju diretnu posledicu obavljanja redovne poslone aktivnosti preduzea i takoe su u direktnoj vezi sa uincima tj. produktima tih aktivnosti (trokovi materijala, nabavna vrednost prodate robe trokovi zarada, trokovi proizvodnih usluga, trokovi amortizacije i sl.). ta e se u obraunskom periodu smatrati poslovnim rashodom zavisi od metoda bilansiranja uspeha.Ako se poslovni rezultat preduzea meri primenom metode ukupnih trokova, tada se poslovnim rashodima smatraju svi trokovi nastali u obraunskom periodu, kako realizovanih tako i nerealizovanih uunaka. Ova metoda podrazumeva korekciju prihoda za promenu vrednosti zaliha.Primena metoda trokova prodatih uinaka podrazumeva da se pod poslovnim rashodima tretiraju samo oni trokovi koji se odnose na realizovane uinke. Sa tog stanovita, poslovni rahodi se iskazuju kroz cenu kotanja uinaka, u kojoj su sadrzani trokovi proizvodnje, prodaje i tokovi upavljanja preduzeem, tako da poslovne rahode moemo da tretiramo kao trokove prodatih proizvoda, usluga i robe, uz napomenu da kod trgovinskih preduzea poslovne rashode predstavlja nabavne vrednost robe.Pod poslovnim rashodima u poslovanju preduzea se podrazumevaju primarni trokovi razvrstani u grupe:,1. Nabavne vrednosti prodate robe (grupa 50),2. Trokovi materijala (grupa 51),3. Trokova zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi (grupa 52),4. Trokova proizvodnih usluga (grupa 53),5. Trokova amoritzacije, rezervisanja ( grupa 54)6. Nematerijalni trokovi (grupa 55).

NABAVNE VREDNOSTI PRODATE ROBE (GRUPA 50)

Karakteristini poslovni rashod trgovinskih preduzea je nabavna vrednost prodate robe. Prodaja robe je osnovna delatnost trgovinskih preduzea koja posreduju izmeu proizvoaa i potroaa kupujui robu po nabavnoj vrednosti i prodajui je u nepromenjenom obliku po vioj prodajnoj vrednosti. Pored nabavne vrednosti prodate robe, trgovinska preduzea imaju i redovne trokove poslovanja, kao to su trokovi materijala, amortizacije, linih zarada, proizvodnih i neproizvodnih usluga. Iz ostvarene razlike u ceni, kao razlike izmeu prodajne i nabavne vrednosti robe, ona moraju da pokriju sve trokove poslovanja, kako bi ostvarila dobitak. Drugaije reeno, prihodima od prodaje robe moraju da se pokriju i pomenuti trokovi poslovanja i ulaganja u nabavku robe. Obraun i knjienje nabavne vrednosti prodate robe razlikuje se u zavisnosti od toga da li se evidencija o zalihama vodi po nabavnim ili prodajnim (planskim) vrednostima. 1) Obraun i knjienje nabavne vrednosti prodate robe evidentirane po nabavnoj ceni Kao najvei problem za utvrivanje nabavne vrednosti prodate robe pri ovakvoj evidenciji zaliha javlja se izbor adekvatne nabavne cene za obraun trokova (kao i kod trokova materijala). Razlog je to se nabavne cene od nabavke do nabavke razlikuju, pa iako je prodata ista koliina robe njenim mnoenjem sa razliitim cenama dobija se i razliiti iznos trokova. S toga se koriste ista reenja ovog problema kao i kod obrauna trokova materijala. Evidencija o zalihama robe u analitikom i magacinskom knjigovodstvu moe biti organizovana po partijama ili po vrsti robe. Prva metoda je komplikovana, neracionalna i retka u praksi jer podrazumeva da se za svaku robu otvara onoliko analitikih rauna koliko ima i nabavki te robe, ali i da se roba na zalihama fiziki odvaja po partijama iz kojih je nabavljena. U takvom sluaju se do nabavne vrednosti prodate robe dolazi mnoenjem prodate koliine sa nabavnom cenom konkretne partije. Ova metoda odgovara preduzeima sa malim brojem vrsta robe i nabavki tokom godine. Ukoliko se koristi druga metoda, gde se roba evidentira po vrsti, u robnom i magacinskom knjigovodstvu se za svaku vrstu robe otvara jedan analitiki raun na kome se knjie sve nabavke te robe bez obzira to se nabavne cene razlikuju. Tada se za izbor cene kojom treba pomnoiti prodatu koliinu da bi se dobila nabavna vrednost prodate robe koriste (kao i kod obrauna trokova materijala) FIFO, LIFO i metoda prosenih nabavnih cena. Knjienja su ista bez obzira na metodu obrauna trokova, jer duguje raun Nabavna vrednost prodate robe, a potrauje raun Roba na zalihama. 2) Obraun i knjienje nabavne vrednosti prodate robe evidentirane po prodajnoj ceniEvidenciju robe po prodajnim cenama vode trgovinska preduzea koja se bave maloprodajom. Prodajne cene u sebi sadre nabavnu cenu i planiranu razliku u ceni. Stoga se nabavna vrednost prodate robe utvruje tako to se prodajna vrednost umanji za pripadajuu razliku u ceni. Ukoliko bi bile prodate kompletne zalihe robe Nabavna vrednost prodate robe bi se dobila tako to bi se od vrednosti zaliha (obraunatih po prodajnoj vrednosti) na raunu Roba oduzeo kompletan potrani saldo rauna Razlika u ceni.Raun Razlika u ceni je korektivni raun rauna roba jer svodi prodajnu vrednost robe na nabavnu. On uvek ima potrani saldo jer su prodajne cene po pravilu vee od nabavnih. Mnogo je ei sluaj da se proda samo jedan deo ukupnih zaliha robe, pa je u tim situacijama neophodno izraunati srazmerni deo razlike u ceni, koji se odnosi na prodatu koliinu robe. Obzirom da saldo rauna Razlika u ceni pokazuje nerealizivanu ili potencijalnu dobit, srazmerni deo odstupanja u sutini predstavlja realizovanu razliku u ceni (dobit) od prodate koliine robe. Srazmerni deo razlike u ceni = Saldo rauna Razlika u ceni * (Vrednost prodate robe po prodajnoj ceni / Vrednost zaliha robe po prodajnoj ceni) Korigovanje prodajne vrednosti realizovane robe radi njenog svoenja na stvarnu nabavnu vrednost se vri na sledei nain:Vrednost prodate robe po prodajnoj ceni - Srazmerni deo razlike u ceni________=Nabavna vrednost prodate robe

Knjienje se vri tako to potrauje raun Roba za iznos prodajne vrednosti prodate robe, a zaduuje se raun Nabavna vrednost prodate robe sa obraunatim iznosom trokova i raun Razlika u ceni sa srazmernim delom ostvarene (realizovane) razlike u ceni. Nakon knjienja na raunu Roba su prikazane preostale zalihe po prodajnoj vrednosti, a saldo rauna Razlika u ceni prikazuje nerealizovanu razliku u ceni. Raun Nabavna vrednost prodate robe, kao raun trokova, na kraju godine ulazi u bilans uspeha kao glavna pozicija rashoda. Evidencija zaliha robe se moe voditi i po veleprodajnim i po maloprodajnim cenama:Fakturna cena + Zavisni trokovi nabavke______ = Nabavna cena + Razlika u ceni 1_____________ = Veleprodajna cena+ Razlika u ceni 2 + Porez na dodatu vrednost (PDV)= Maloprodajna cena

U tom sluaju: Nabavna vrednost prodate robe = Maloprodajna vrednost PDV Razlika u ceni.TROKOVI MATERIJALA

Ovo su trokovi u novcu izraenih utroaka materijala, sitnog invetara i ambalae. Oni se dobijaju mnoenjem koliinske (utroci) i cenovne komponente. Utroci predstavljaju koliinu potroenog materijala i izraavaju se naturalnim jedinicama mere (na primer, utroeno je 100 kg materijala A i 100 komada materijala B). Nabavne cene po jedinici mogu da budu stvarne ili planske. Za sva knjienja emo koristiti jedinstveni raun Trokovi materijala, bilo da se radi o osnovnom, pomonom ili kancelarijskom materijalu, gorivu, energiji, sitnom invetaru, ambalai itd. Obraun i knjienje trokova materijala se vri na drugaiji nain od trokova sitnog invetara i ambalae, pa e biti posebno izloeni.1) a) Obraun i knjienje trokova materijala po stvarnim nabavnim cenama. U trenutku kada se na osnovu trebovanja materijal sa zaliha izda u upotrebu (proizvodnju) polazi se od pretpostavke da je on i utroen, pa se knjii porast trokova (duguje raun Trokovi materijala) i smanjenje zaliha (potrauje raun Materijal). Utroak (koliina potroenog materijala) se moe utvrditi pomou metode stalnog inventara ili metode umetnutog inventara. METODA STALNOG INVENTARA - prilikom obrauna utroka materijala polazi od pretpostavke da se nakon svakog izdavanja materijala u upotrebu knjii smanjenje zaliha (skontiranje). U zavisnosti od naina organizacije analitike i magacinske evidencije utroak se moe obraunavati: a) po partijama; b) po vrstama materijala.Obraun utroka po partijama zahteva da se materijal u magacinskoj i analitikoj evidenciji obuhvata po nabavkama (partijama). To znai da se za jednu vrstu materijala otvara onoliko analitikih kartica koliko se puta taj materijal nabavlja. Takoe, potrebno je da zalihe u magacinu budu fiziki odvojene i oznaene po partijama. Izdavanje materijala se vri po partijama, pa se u svako trebovanje unosi broj partije, a trokovi se utvruju mnoenjem izdate koliine sa nabavnom cenom odnosne partije. Kod ovog naina evidencije zalihe materijala se ne moraju fiziki deliti po partijama, ve se sve nabavke istog materijala meaju, to je velika prednost. Meutim, nedostatak ove metode je u tome to se stvarne nabavne cene materijala razlikuju od partije do partije, pa se postavlja problem odabira cene koju treba pomnoiti sa utroenom koliinom da bi se dobili trokovi materijala. ak i u sluaju mirovanja trinih cena, nabavne cene se razlikuju od partije do partije zbog razliitih zavisnih trokova nabavke (ZTN). Svaka od nabavnih cena je realna i prava. U konkretnom primeru, neophodno je odabrati jednu od 3 nabavne cene eera (42, 44 i 46 din/kg) koju treba pomnoiti sa utrokom od 1.300 kg kako bi se dobili trokovi materijala. Metode koje se koriste za razreenje ovog problema su: a) metoda prosene nabavne cene, b) FIFO metoda i v) LIFO metoda. Metoda prosene nabavne cene podrazumeva da se trokovi materijala dobijaju mnoenjem utroene koliine sa prosenom nabavnom cenom svih nabavki za datu vrstu materijala. Prosena nabavna cena = ukupna nabavna vrednost zaliha konkretnog materijala/ukupna koliina.Prosene nabavne cene se moraju utvrivati nakon svake nove nabavke jer svaka nova nabavka sa svojom cenom obino odstupa od prethodno obraunate prosene cene. Metoda prva ulazna = prvoj izlaznoj ceni (FIFO metoda first in = first out) Pretpostavka da se materijal troi onim redosledom kojim se pribavlja, dok na zalihama ostaje materijal iz poslednjih nabavki. Ovo se odnosi samo na odabir partije ije se cene uzimaju za obraun trokova, a ne na stvarno troenje, zato to su sve nabavljene partije izmeane na zalihama. Dakle relevantna za obraun trokova je nabavna cena prve nabavke (first in) prvo se uzima cena partije koja je prva ula. Metoda poslednja ulazna = prvoj izlaznoj ceni (LIFO last in = first out) Pretpostavka da se kao cena za obraun trokova materijala prvo koristi cena poslednje nabavke, dok na zalihama ostaje materijal iz najstarijih nabavki. Dobijeni trokovi materijala se ne mogu kao kod metode stalnog inventara alocirati na mesta i nosioce trokova (na radne naloge preko trebovanja), jer se trokovi utvruju samo ukupnoj visini na kraju obraunskog perioda. Stoga se ova metoda koristi samo u takozvanim procesnim industrijama. I kod metode umetnutog inventara mogue je prilikom obrauna trokova koristiti prosene nabavne cene, cene prve ili cene poslednje nabavke. Takoe, kao posledica se javljaju i razliite vrednosti preostalog materijala na zalihama. Ovaj problem posebno dolazi do izraaja uslovima inflacije ili deflacije. Ukoliko cene u toku perioda miruju, ne postavlja se problem njihovog izbora, a trokovi materijala e biti isti nezavisno od koriene metode. Meutim, u uslovima inflacije/deflacije, razliite metode imaju za rezultat razliite trokove materijala i razliitu vrednost zaliha. Ukoliko se zavreni proizvodi (za koje je materijal potroen) u toku istog obraunskog perioda prodaju, javie se i razliiti periodini rezultati, to znai da se izborom metode moe uticati na rezultat. 1) b) Obraun i knjienje trokova materijala po planskim nabavnim cenama Visina trokova materijala se odreuje mnoenjem stvarno utroene koliine sa planskom nabavnom cenom po jedinici, koja je stalna, unapred utvrena za period od godinu dana. Meutim, poto se i vrednost zaliha i visina trokova materijala u bilansu moraju iskazivati po stvarnim nabavnim vrednostima, neophodno je izvriti svoenje planske nabavne vrednosti utroenog materijala na stvarnu. Razlika izmeu stvarnih i planskih nabavnih cena materijala se obuhvata preko rauna Odstupanje od Planske Nabavne Cene materijala. Dugovni saldo ovog rauna pokazuje za koliko je stvarna nabavna vrednost zaliha via od planske, to znai da je dolo do prekoraenja ili negativnog odstupanja (potroeno je vie nego to je planirano). Obrnuto, potrani saldo ovog rauna pokazuje za koliko je stvarna nabavna vrednost materijala nia od planske, to znai da je ostvareno snienje ili pozitivno odstupanje (materijal je nabavljen po niim cenama i vrednosti od planiranih). Poto se u praksi obino ne utroi odjednom cela koliina materijala sa zaliha, ve samo deo, neophodno je utvrditi srazmerni deo odstupanja od planskih nabavnih cena (koji se odnosi na utroeni materijal) kako bi se dolo do stvarne nabavne vrednosti utroenog materijala.Srazmeran deo odstupanja od PNC materijaala = Saldo rauna Odstupanje od PNC * (Vrednost utroenog materijala po PNC / Vrednost zaliha materijala po PNC)Korigovanje planske nabavne vrednosti utroenog materijala radi njenog svoenja na stvarnu nabavnu vrednost se vri:a) Planska nabavna vrednost utroenog materijala Srazmerni deo pozitivnog odstupanja od PNC = Stvarna nabavna vrednost utroenog materijala b) Planska nabavna vrednost utroenog materijala + Srazmerni deo negativnog odstupanja od PNC = Stvarna nabavna vrednost utroenog materijala Knjienje ovako utvrenih trokova materijala se vri tako to se zaduuje raun Trokovi materijala (za stvarnu nabavnu vrednost utroenog materijala), potrauje raun Materijal (po planskoj nabavnoj vrednosti utroenog materijala), a za razliku se zaduuje ili odobrava raun Odstupanje od PNC materijala, u zavisnosti od toga da li se radi o prekoraenju ili snienju planske nabavne vrednosti.Stvarna nabavna vrednost utroenog materijala = Planska nabavna vrednost utroenog materijala Srazmerni deo pozitivnog odstupanjaU praksi se esto obraun i knjienje srazmernog dela odstupanja od PNC materijala ne vri nakon svakog izdavanja materijala u proizvodnju, ve na kraju obraunskog perioda (meseca, kvartala). Do tada se raun Trokovi materijala zaduuju sa planskom nabavnom vrednou utroenog materijala, a tek na kraju se ova vrednost koriguje dodavanjem srazmernog dela prekoraenja ili oduzimanjem srazmernog dela snienja. Raun Trokovi materijala je zaduivan sa planskom nabavnom vrednou, a njeno svoenje na stvarnu je izvreno na kraju meseca oduzimanjem srazmernog dela odstupanja (snienja) od PNC, Nakon ovog knjienja saldo rauna Trokovi materijala pokazuje stvarne trokove (stvarnu nabavnu vrednost utroenog materijala). Takoe i zalihe materijala se posredno uvek mogu svesti na stvarnu nabavnu vrednost kada se od salda rauna Materijal (koji pokazuje PNV materijala) oduzme potrani saldo rauna Odstupanje od PNC materijala (snienje) ili mu se doda dugovni saldo ovog rauna (prekoraenje). U bilansu stanja se vrednost zaliha mora prikazati po stvarnoj nabavnoj vrednosti. Obzirom da srazmerni deo odstupanja od PNC (koji se odnosi na utroeni materijal) pokazuje za koliko se PNV trokova materijala u proseku razlikuje od njihove stvarne nabavne vrednosti, moe se zakljuiti da su i trokovi materijala i zalihe iskazani po vrednostima koje su priblino jednake prosenim nabavnim vrednostima. Korienje PNC u uslovima inflacije ima iste posledice po realnost bilansa stanja i uspeha kao i primena metode prosene nabavne cene prilikom obrauna trokova materijala. To znai da primena PNC ne daje realan bilans stanja, jer je vrednost zaliha potcenjena, ali ni realan bilans uspeha, jer su trokovi potcenjeni a rezultat precenjen.

2) Obraun i knjienje trokova materijala koji se ne skladitiPostoje situacije u kojima se materijal ne skladiti, odnosno ne vri njegov prijem u magacin pre izdavanja u proizvodnju. To se pre svega odnosi na dobro organizovana preduzea koja se trude da svedu zalihe (i trokove njihovog odravanja) na minimum, tako to vre njihov prijem tano onda kada se javi potreba za njima u procesu proizvodnje. Ovaj pristup je poznat kao Just in time Tano na vreme metoda. Sa druge strane, postoje i materijali i resursi koji se po svojoj prirodi ne mogu ili ih je teko skladititi u preduzeu, kao to su voda, elektrina energija, gas. Zbog toga se visina trokova utvruje direktno iz faktura dobavljaa i zaduuje raun Trokovi materijala, a potrauju rauni Dobavljai, Tekui raun ili Blagajna, ve u zavisnosti od toga da li je i na koji nain je izvreno plaanje.3) Obraun i knjienje trokova sitnog inventara i ambalaeOsnovna razlika u odnosu na obraun i knjienje trokova materijala lei u razliitom roku trajanja ovih oblika obrtnih sredstava. Kada se materijal izda u upotrebu polazi se od fikcije da je odmah i utroen, to je najee tano, jer i ukoliko se ne utroi odmah to e se desiti u toku obra.perioda. Sitan inventar i ambalaa obuhvataju irok spektar stvari koji se troe trenutno ili im vek trajanja odgovara jednom obraunskom periodu (mesec, godina) ali taj vek moe da se protegne i na vie obraunskih perioda. Stoga se i obraun i knjienje trokova vri na jedan od sledea 2 naina:a) Otpisivanjem u potpunosti (jednokratno)b) Kalkulativnim otpisom Autogume, kao oblik materijala, obzirom na dui vek trajanja uvek treba otpisivati kalkulativno. Za sitan inventar i ambalau koji se troe jednokratno ili u okviru jednog obraunskog perioda obraun i knjienje trokova se vri otpisivanjem u potpunosti (kao i kod materijala). Ukupna vrednost izdatog sitnog invetara i ambalae se priznaje kao troak na raunu Trokovi materijala, a smanjuje se vrednost zaliha. Troenje sitnog invetara i ambalae sa duim vekom trajanja od jednog obraunskog perioda (meseca) evidentira se metodom kalkulativnog otpisa. To znai da se kompletna vrednost izdatog sitnog invetara obuhvata na raunu Sitan inventar u upotrebi. Nakon toga se polazei od pretpostavke o njegovom ravnomernom troenju vri obraun mesenih trokova deljenjem nabavne vrednosti izdatog SI sa procenjenim vekom trajanja u mesecima. Izraunati meseni iznos trokova se knjii zaduivanjem rauna Trokovi materijala, dok potrauje korektivni raun Ispravka vrednosti sitnog invetara (ambalae) u upotrebi. Kada se sitan invetar (ambalaa) u potpunosti utroi, kompletna njegova vrednost je kroz mesene otpise preneta sa rauna Ispravka vrednosti sitnog invetara (ambalae) u upotrebi na Trokove materijala. Na kraju se vri rashodovanje Sitnog invetara u upotrebi tako to se zaduuje raun Ispravka vrednosti sitnog invetara u upotrebi, a potrauje raun Sitan inventar u upotrebi, ime se oba ova rauna gase. Metoda kalkulativnog otpisivanja dovodi do ravnomernog tereenja obraunskih perioda trokovima sitnog invetara i ambalae.

TROKOVA ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LINI RASHODI (GRUPA 52)

Sva sredstva koja se ulau i troe u procesu proizvodnje moraju da se nadoknade iz priliva od realizacije proizvoda. U procesu proizvodnje se pored sredstava za rad (osnovna sredstva), predmeta rada (materijal) i usluga troi i sam rad, i to kroz line zarade (plate) zaposlenih. Novana sredstva isplaena zaposlenima po osnovu linih zarada treba takoe da budu nadoknaena iz priliva od prodaje, to im daje karakter troka. Isplaene zarade su takoe deo ukupnih sredstava koja se ulau i prolaze kroz sve faze krunog toka sredstava. Zarade se prvo obraunavaju (meseno) na osnovu ega se priznaju i knjie trokovi, a tek nakon toga sledi isplata ovih kratkoronih obaveza za preduzee. Visina zarada se utvruje Kolektivnim ugovorom i Pravilnikom o zaradama i naknadama preduzea, a kriterijumi za obraun su ostvareni uinak i visina zarade (cena rada) po uinku. Visina zarade po uinku zavisi od sloenosti poslova koji se obavljaju, strunosti radnika, uslova na radu itd. Ostvareni uinak (utroak rada) se za reijska radna mesta (radnici u administraciji) iskazuje brojem radnih sati provedenih na poslu, a za normirana radna mesta (radnici u proizvodnji) brojem norma sati potroenih za aktivnosti u proizvodnji. Da bi se ovaj uinak merio koristi se Evidencija o prisutnosti radnika na poslu (za reijska radna mesta) i Radne liste (za proizvodna radna mesta). Mnoenjem broja sati (uinak, utroak, koliina) sa bruto zaradom po satu (cena) dobijaju se meseni trokovi bruto zarada. Ukupne bruto zarade se sastoje iz:- neto zarada za tekui rad i dodataka na NZ- neto naknada zarada- poreza na zarade- doprinosa na zarade

Neto zarada je osnovica i ona se poveava sa dodacima (varijabilni deo zarada) po osnovu prekovremenog, nonog, minulog rada itd. Neto naknade zarada se isplauju zaposlenima za vreme koje opravdano nisu proveli na poslu kao u sluajevima korienja godinjeg odmora, nagradnog odsustva, bolovanja itd. Na ovako obraunate neto zarade i naknade zarada obraunava se takozvani akontacioni porez na zarade ija stopa varira u zavisnosti od visine linog dohotka. Poslednja komponenta ukupnih trokova bruto zarada su obavezni doprinosi za: penzijsko-invalidsko, zdravstveno i osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Za trokove zarada se vodi ne samo sintetika evidencija u glavnoj knjizi, ve i analitika evidencija, gde se za svakog zaposlenog otvara poseban analitiki raun na kome se evidentiraju njegove neto zarade, porezi i doprinosi. Knjienje se vri zaduivanjem rauna Trokovi zarada i odobravanjem raunu Obaveze po osnovu zarada, koji se gasi nakon isplate zarada zaposlenima. Moe da se pojavi i raun Ostale obaveze preko koga se evidentiraju sve obustave/odbitci od zarada radnika (administrativne zabrane), koje preduzee plaa za raun radnika njegovim poveriocima. Isplata zarada radnicima moe da se vri preko blagajne ili tekueg rauna, ali je u poslednje vreme mnogo ea ova druga varijanta.

TROKOVA PROIZVODNIH USLUGA (GRUPA 53)

Preduzea od dobavljaa pribavljaju ne samo materijalne vrednosti kao to su osnovna sredstva, materijal, roba i sl., ve i koriste raznovrsne usluge. Najee se koriste usluge: obrade i dorade materijala i proizvoda, transporta, PTT usluge, zanatske usluge, usluge odravanja osnovnih sredstava, usluge reklame i propagande, usluge zakupa poslovnog prostora itd. Preduzea koriste usluge od dobavljaa kada nisu u stanju samostalno da obave date aktivnosti, jer nemaju dovoljno sredstava i kadrova, ili kada dobavljai mogu te usluge da obave jeftinije, bre i kvalitetnije. Poto se nalaze u funkciji podrke osnovnoj delatnosti (procesu proizvodnje) ove usluge se zovu proizvodne i imaju materijalni karakter. Prijemom ovih usluga nastaju trokovi koji se obuhvataju na raunu Trokovi proizvodnih usluga. Nastanak ovih trokova se dokumentuje fakturama dobavljaa, pa potrauju rauni Dobavljai (za neplaene usluge) ili Tekui raun/Blagajna (ukoliko je plaanje izvreno priznanicom, nalogom za prenos ili nalogom za naplatu).

TROKOVA AMORITZACIJE, REZERVISANJA ( GRUPA 54)

Amortizacija je vrednosno izraen utroak nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava u vezi stvaranja uinaka. Amortizacija je proces alokacije nabavne vrednosti tih sredstava na trokove (rashode)

Tri su osnovne pretpostavke za reavanje promena koje se odnose na trokove amortizacije:(1) Podaci za izraunavanje iznosa amortizacije se uzimaju samo i iskljuivo iz poetnog stanja (sa konta: Osnovna sredstva i Ispravka vrednosti osnovnih sredstava). Znai, ako je u nekoj ranijoj promeni kupljeno neko novo osnovno sredstvo, vrednost tog sredstva se ne uzima pri obraunu trokova osnovnih sredstava. Ovo vai ako je duina obraunskog perioda: jedan kalendarski mesec.(2) Amortizacije se uvek rauna na godinjem nivou, a knjii u zavisnosti od duine obraunskog perioda. Znai, ako je obraunski period januar (mesec dana), onda se izraunati iznos amortizacije deli sa brojem 12.(3) Ako se u zadatku zahteva korienje knjigovodstvene vrednosti, to znai da od vrednosti Osnovnog sredstva treba oduzeti iznos koji se nalazi na kontu IVOS. Opet, uzimaju se podaci samo i iskljuivo iz poetnog stanja. Znai, knjigovodstvena vrednost = OS IVOS.

Amortizacija se uvek knjii na sledei nain:

Trokovi amortizacije (Duguje) IVOS (Potrauje) Za obraunate trokove amortizacije

Dve su metode otpisa osnovnih sredstava, i to:I) Vremenska, a u okviru nje: linerana metoda, aritmetiko-degresivna (digitalna) i geometrijsko-degresivnaII) Funkcionalna

Linearna metoda

Koristi se sledea formula:

OS/n = Troak amortizacije ili preko Linearne stope 100/n = Stopa OS x Stopa = Troak amortizacije

OS vrednost OS iz poetnog stanjan broj godina

Aritmetiko-degresivna metoda (digitalna)

Koristi se sledea formula: 2xOS/n(n+1) = Degresija

OS vrednost OS iz poetnog stanjan broj godina

Nakon to se izrauna iznos degresije, onda se amortizacija izraunava za svaku godinu korienja osnovnog sredstva, a da se pri tome ta godina umanji za iznos koji je manji od godine korienja za jedan.

Geometrijsko-degresivna metoda (opadajua osnovica, a konstantna stopa)

Koristi se sledea formula:

(OS IVOS) x Stopa otpisa = Troak amortizacije

OS vrednost OS iz poetnog stanjaIVOS iznos IVOS-a iz poetnog stanjaStopa otpisa ako nije data u zadatku, rauna se kao i stopa Linearnog otpisa, odnosno 100/n (gde je n broj godina korienja)n broj godina(OS IVOS) to je u stvari knjigovodstvena vrednost

Funkcionalna metoda

Koristi se sledea formula:

OS/Ukupni procenjeni kapacitet osnovnog sredstva = KoeficijentProcenjeni godinji kapacitet x koeficijent = Troak amortizacije

NEMATERIJALNI TROKOVI (GRUPA 55)

Nematerijalnim trokovima smatraju se se trokovi neproizvodnih usluga, reprezentacije, premija osiguranja, trokovi platnog prometa, lanarina, poreza, doprinosa i ostali nematerijalni trokovi. Radi se o trokovima jer se iznosi knjieni na raunima ove grupe mogu ukljuiti u cenu kotanja (sem ako se ne radi o trokovima nastalim u nabavci, upravi ili prodaji) i imaju obraunsku ansu da se kroz njihovo ukljuivanje u cenu kotanja zaliha prenesu u narednu godinu. Trokovi neproizvodnih usluga se vrednuju u visini iskazanoj na fakturi dobavljaa ili nekom drugom dokumentu po osnovu kojih se vri priznavanje ovih trokova. Evidentiranje promena na raunima nematerijalnih ulaganja se vri u glavnoj knjizi finansijskog knjigovodstva (na raunima propisanim kontnim okvirom) i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva. Nema potrebe otvarati posebne analitike evidencije.

Promene kod trokova su uglavnom u obliku poveanja. Retke su promene kod kojih dolazi do smanjenja trokova. Radilo bi se uglavnom o ispravci greke. Dokumenta vezana za ove trokove bi bila: ulazne fakture i razni obrauni.

Knjienje se vri zaduivanjem rauna Trokovi neproizvodnih usluga, a odobravanjem raunima Dobavljai, Tekui raun, Blagajna ili Obaveze po osnovu neproizvodnih usluga (za obraunate poreze i doprinose).

ZAKLJUAK

Poslovni rashodi predstavljaju diretnu posledicu obavljanja redovne poslone aktivnosti preduzea i takoe su u direktnoj vezi sa uincima tj. produktima tih aktivnosti (trokovi materijala, nabavna vrednost prodate robe trokovi zarada, trokovi proizvodnih usluga, trokovi amortizacije i sl.).Pod poslovnim rashodima u poslovanju preduzea se podrazumevaju primarni trokovi razvrstani u grupe:,1. Nabavne vrednosti prodate robe (grupa 50) - Karakteristini poslovni rashod trgovinskih preduzea je nabavna vrednost prodate robe. Prihodima od prodaje robe moraju da se pokriju i pomenuti trokovi poslovanja i ulaganja u nabavku robe. Obraun i knjienje nabavne vrednosti prodate robe razlikuje se u zavisnosti od toga da li se evidencija o zalihama vodi po nabavnim ili prodajnim (planskim) vrednostima. Prodaja robe je osnovna delatnost trgovinskih preduzea koja posreduju izmeu proizvoaa i potroaa kupujui robu po nabavnoj vrednosti i prodajui je u nepromenjenom obliku po vioj prodajnoj vrednosti2. Trokovi materijala (grupa 51) - su trokovi u novcu izraenih utroaka materijala, sitnog invetara i ambalae. Oni se dobijaju mnoenjem koliinske (utroci) i cenovne komponente.3. Trokova zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi (grupa 52) - novana sredstva isplaena zaposlenima po osnovu linih zarada treba takoe da budu nadoknaena iz priliva od prodaje, to im daje karakter troka. 4. Trokova proizvodnih usluga (grupa 53) - preduzea od dobavljaa pribavljaju ne samo materijalne vrednosti kao to su osnovna sredstva, materijal, roba i sl., ve i koriste raznovrsne usluge. Poto se nalaze u funkciji podrke osnovnoj delatnosti (procesu proizvodnje) ove usluge se zovu proizvodne i imaju materijalni karakter.5. Trokova amoritzacije, rezervisanja ( grupa 54) je vrednosno izraen utroak nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava u vezi stvaranja uinaka. Amortizacija je proces alokacije nabavne vrednosti tih sredstava na trokove (rashode) 6. Nematerijalni trokovi (grupa 55) - smatraju se se trokovi neproizvodnih usluga, reprezentacije, premija osiguranja, trokovi platnog prometa, lanarina, poreza, doprinosa i ostali nematerijalni trokovi.

LITERATURA:

IX PREDAVANJE RAUNOVODSTVENI ASPEKT PRIMARNIH TROKOVA U FINANSIJSKOM KNJIGOVODSTVU (POJAM, ZNAAJ...), Prof. dr Ana Lalevi-Filipovi FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO, Mr Vladimir Zaki i Dr Slavia ukanovi SAJTOVI FINANSIJSKOG RAUNOVODSTVA, predavanja Dr Vojislav Sekerez RAUNOVODSTVO, Dr Ivan Mihajlovi i Mr Dragana Ranelovi17