Садржај:

Увод ..........................................................................................................................1

Приватни живот ................................................................................................1

Карлов изглед....................................................................................................2

Ратови.................................................................................................................4

Крунисање за цара.............................................................................................6

Уређење царства................................................................................................7

Феудално друштво............................................................................................8

Процват трговине..............................................................................................9

Каролиншка ренесанса....................................................................................10

Распад Каролиншког царства.............................................................................12

Литература..............................................................................................................13

Увод Франци су германски народ који се населио на простор Римског царства из данашње средње Немачке и Јужне Холандије.Населили су на територији римске провинције Галије и постепено створили моћну државу.Средњовековна Франачка држава обухатаће већи део данашње Француске, Белгије, Холандије и Белгије. Франачким краљевством су од петог века владали владари из династије Меровинга.Први познати владар био је Клодион ,док се оснивачем државе сматра Хлодовех (482-511).Међу краљевима је постојао обичај поделе земље међу синовима, што је доводило до честих ратова и до јачања утицаја племства.Краљ Клотар Други је на чело сваког дела земље поставио мајордома.У време меровиншке династије мајордом је био управник двора и главни краљев чиновник и пратилац.Са слаблењем краљева власт мајордома постаје све већа тако да је после смрти краља Теодорика Четвртог (737.године) мајордом Карло Мартел наставио да влада самостално не поставивши новог краља.Пре смрти поделио је 741. године државу својим синовима Карломану и Пипину Малом1.Ипак су мајордомови синови због унутрашњих немира морали да на кратко врате краља Хилдериха Трећег.Карломан се убрзо повукао у манастир а Пипин је уз папину подршку збацио 751.године Хилдериха са власти и круниса се за краља.Тако је Пипин постао први владар из династије Каролинга.Франачки краљ Пипин имао је два сина из брака са Бертадом, старијег Карла и млађег Карломана.Карло који је касније стекао надимак ''Велики'' рођен је у Ингелхајму(данашња Немачка) 2. априла 742.године2.Пипин је пред смрт 768. године поделио државу између синова тако што је старији Карло добио запдану половину Аквитаније,Неустрију,рајнске области и Германију а Карломан Прованску , Оверњ , Бургундију и Аустразију.Односи међу браћом нису били најбољи па се Карло чак удружио са Лангобардима и оженио ћерком Лангобардског краља Дезидерија. Даље сукобе између браће прекинула је Карломанова смрт 771.године3

Приватни живот

Подаци о детињству Карла Великог и годинама пре доласка на власт су недоступни и како наводи његов биограф Анјхард о томе ништа није записано4.Карло је постао краљ са 21.годином а самостално почиње да влада две године касније.Прва Карлова жена била је ћерка лангобардског краља али тај брак није дуго потрајао.Након годину дана поново се оженио Хилдегардом са којом ће касније имати четири сина и пет кћери.Краљица је умрла млада у 26.години па се Карло поново оженио Фастрадом , ћерком аустразијског грофа Рандолфа.Пошто је Фастрада умрла 794.године Карло се оженио Лиутгардом.Тај брак је

1 Ајнхард,Живот Карла Великог ,Загреб ,1992, 114,115

2 http://volim-istoriju.netgoo.org/t41-karlo-veliki3 Пероа ,Дусе,Латреј ,Историја Француске од најстаријег времена до 1774, Београд 1961,764 Ајнхард,Живот Карла Великог ,Загреб ,1992, 59

био без деце и завршио се краљичином смрћу 800.године.Након њене смрти Карло је имао још четири заложнице са којима је добио још петоро деце.5

Карло је био изузетно везан за своју децу и проводио је са њима доста времена.Заједно су обедовали и путовали.Сиови су јахали уз њега а кћери на крају поворке.Интересантно је да није удао ниједну ћерку што Ајнхард комнетарише чињенциом да је био јако везан за њих.Веровантије је разлог био страх да ће и зетови тражити један део краљевства за себе.6

Карлов изгед

Овако је Карла описао Ајнхард: '' Био је крупан и снажан , високог стаса који ипак није надилазио праву меру – зна се , наиме , да је његова висина износила седам пута дужину његових стопала. Чело му је било заобљено , очи врло велике и живахне , нос мало већи од просечног , коса седа и лепа , лице ведро и пријатно.Зато је, било да је стајао или седео, деловао врло ауторативно и достојанствено.Иако му је врат био дебео и нешто краћи, а трбух можда мало избоченији, то је прикривала складност осталих удова.Ход му је био чврст, а читаво држање тела мужевно.Имао је јасан глас који међутим није баш одговарао његовој снажној појави; здравље му је било добро, само што га је четири године пре смрти често спопадала грозница; на крају је и на једну ногу храмљао...Непрестано се бавио јахањем и ловом; то му је било уреођено јер тешко ћеш на свету наћи иједан народ, који би му се у том умећу могао мерити с Францима.Ужитак му је била пара воде, што је од природе биал топла; вежбао је тело честим пливањем, у којем је био толико вешт, да с правом, не би могао никога држати врснијим.'' Ајнхард описује и начин облачења франачког владара:'' Облачио се по традицији својих отаца, у франачку ношњу.На тело је облачио ланену кошуљу и гаће од ланене тканине, а затим тунику обрубљену свилом и панталоне ... рамена и груди зими му је штитио прслук направљен од видриног или куниног крзна; огртао се модрим плаштом и увек имао припасан мач чији су бачак и каиш били од злата и сребра.Понекад је употребљавао и драгим камењем украшен мач, но то само на велике празнике или када би дошли изасланици страних народа.Страну одећу, колико год била лепа, одбијао је и никада није допуштао да му је обуку ... На свечаностима је ступао у одори протканој златом, у обући украшеној драгим камењем; плашт му је био причвршћен златном копчом, а главу му је красила круна, такође од злата и драгуља. Осталим данима његова се одећа није пуно разликовла од обичне и народне ношње''

5 Са Маделгардом кћер Ротилду,С Герсвиндом кћер Адалтурд , Регином синове Дрогона и Хуга и са Адалиндком сина Теодерика

6 Ајнхард,Живот Карла Великог ,Загреб ,1992, 86

Слика бр.1:Карло Велики7

Из дела Карловог биографа сазнајмо да је краљ волео добру храну и да се често жалио да му пост шкоди.Свакодневни оброк састојао му се од печења , које му је било омиљено јело, и најчешће још четири јела.Док је ручао слушао би музику или читање , најчешће о неким историјским догађајима. Гозбе је ретко приређивао, сем за празнике када је позивао велики број људи. 8

Био је добар говорник и познавао је грчки и латински језик.Имао је учитеље на двору али пошто је касно почео да се школује није имао превише успеха.Ђакон Петаз из Пизе га је подучавао граматику а Алкуин реторику, дијалектику и астрономију.Писање му није баш полазило за руком па је због тога држао свешчице од пергамента под узглављем кревета да би у сваком слободном тренутку привикавао руку на писање9.Због неписмености, своје акте је потписивао тако што је ударао жиг свога прстена као отисак. Карло је од детињства одгајан у хришћанском духи и био је веома религиозан.Бринуо је о томе да се обреди извршавају на прави начин, подигао је цркву у Ахену и подржавао је римске папе.

7 Алберт Дирер –уље на липовом дрвету око 1512 http://www.medievalwall.com8 Ајнхард,Живот Карла Великог ,Загреб ,1992, 87-89

9 Ајнхард,Живот Карла Великог ,Загреб ,1992, 91

Ратови

Током владавине Карло Велики је водио низ ратова захваљујући којима је значајно проширио Франачку државу.Ратовао је са Лангобардима, Сасима, Аварима и створио једну од највећих држава у европској историји. Након Карломанове смрти његова удовица се обратила за помоћ лангобардском краљу Дезидерију, који је замолио Карла да врати право престола деци свога брата.Карла је оваква ситуација прилично узнемирила а када му се обратио и нови папа Хадријан I са молбом за помоћ против Лангобарда одлучио је да започне рат.Краљ Дезидерије се утврдио у својој престоници Павији и франачка војска га је опседала неколико месеци.Након тешке опсаде Дезидерије се предао , збачен је са престола , и протеран у манастир а Карло је узео титулу лангобардског краља 774.године.Боравак у Италији искористио је и да учврсти односе са папом који га је примио са великим почастима и дао му титулу ''римског партиција'' 10

Освојивши северну Италију Карло се враћа у Франачаку где му стиже вест о побуни лангобардских војвода коју је предводио Дезидеријев син Алдагиз. Побуну Лангобарда искористио је и баварски војвода Тасило који се такође одметнуо.Карло огранизује нове походе који ће се завршити поразом Лангобарда и заробљавањем војводе Тасила. Средивши прилике у Италији и Баварској Карло се окренуо решавању проблема са Сасима.Започиње серију тешких ратова који ће потрајати са прекидима од 772. до 804.године .Колико су ови ратови били незгодни и тешки за Карла сведоче и записи његовог биографа Ајнхарда: ''Никада није предузет ниједан рат који би био дуготрајнији и страшнији, а франачком народу тежи него овај.Јер Саси су, ако готово сви народи који настањују Германију, били по природи дивљи, одани поштовању демона и непријатељски расположени према нашој вери, па и нису сматрали нечасним прекршити ни божанске ни људске закон.''...Тешко је рећи колико су се пута поражени понизно предавали краљу, обећавали да ће извршавати запосвести, давали без отезања таоце како име је било наређено и примали легате који су им били послани.Више пута су тако савладани и ослабљени да су чак обећавали како ће напустити поштовање демона и добровољно се подвргнути хришћанству.Али, као што су више пута били спремни да то учине тако су увек били и брзи да то исто изневере, тако да се заиста не би могло тачно просудити да ли су лакше чинили једно или друго ; јер октад је почео рат с њима није прошла скоро ниједна година у којој они нису извршили такву превару.''11Рат је уствари почео упадом франачке војске на територију племена Анагаријаца и заузимањем њихове тврђаве Ересбурга.Потом су 774.године Саси упали у Хесен и и опљачкали земљу Фриза.Убрзо почињу преговори и склапа се мир који ће бити прекршен 778.године.Тада су Саси

10 Пероа ,Дусе,Латреј ,Историја Француске од најстаријег времена до 1774, Београд 1961,76

11 Ајнхард,Живот Карла Великог ,Загреб ,1992, 63-65

изабрали аристократу Видукинда за вођу и рат се наставио.Код Вердена ће Саси доживети тежак пораз 785.године и након тога ће отпор Саса бити сломљен. Припајањем Баварске и Саксоније Карло ће доћи у додир са словенским племенима дуж реке Лабе.Највише проблема имао је са ратоборним племеном Бодрића које је морао да покори оружјем и да опустоши њихову земљу. Након покоравања Баварске суседи франачаке на истоку постаће Авари са којима ће Карло водити низ ратова у периодима од 791-796.године и од 799-803.године.Рат је у почетку тешко ишао али ће Франци искористити сукобе између аварских старешина и на крају успети да заузму аварску престоницу тзв. Ринг. На југу се Франачка држава граничила са Арапским калифатом у Шпанји и Карлове амбиције биле су да учврсти границу.Зато је 778.године са војском кренуо у поход али је поражен код Сарагосе.Нови поход преузео је префект бретонске марке Роланд , који је успео да победи Арапе у Баскији , али је на повратку упао у заседу коју су припемили Баски и страдао.Касније ће о њену бити састављен један од најчувенијих средњовековних дела ''Еп о Ролану''.Последња етапа борбе у Шапанји десила се 796.године када је Карло после упесшног војног похода загосподарио Иберијским полуострвом до реке Ебро.

Слика бр.2: Царство Карла Великог12

12 http://www.medievalwall.com/hrvatski/wp-content/uploads/2010/04/Europa814-300x204.jpg

Захваљујући серији ратова Карло је створио велику државу која се простирала од Северног мора до Пиринеја и од Атлантика до Јадранског мора.Обухватала је неколико данашњих европских држава и то је био први пут после пада Западаног римског царства да један владар загосподари већим делом некадашње римске државе.

Крунисање за цара

Пошто је Карло завладао највећим делом некадашњег запада, један део свештених лица из његове околине и Рима, дошао је на идеју да оживи идеју Западног царства и једног цара који би њиме владао.На руку су му ишли и догађаји у Риму када је после смрти папе Хадријана 795.године нови папа постао Лав III.За њега се говорило да води живот супротан црквеним законима, да је окружен женама и да продаје црквене положаје.Карло му је послао писмо 796.године у коме га позива да се придржава црквених прописа и да сузбија продају црквених звања.Из овог писма види се да је Карло сматрао да има право да се меша у црквене послове и да је уствари тежио царској круни.Догађаји у самом Риму ишли су му на руку.Противници Лава III су током једне литургије у Риму напали папу, оборили га на земљу, шутирали, покушали да га ослепе и да му ишчупају језик.Сигурне смрти папу је спасао војвода од Сполета који га је сакрио у свој замак.Папа шаље писмо Карлу у коме га моли за помоћ и подршку.Карло одлази у Падерборн и тамо са папом склапа споразум.Потом шаље два франачка надбискупа да испитај папин случај.Утврђено је да је папа радио по канонским прописима и да је неправедно оптужен.Завереници су похапшен и одведени у Фрначку.Папа се захваљује Карлу и позива га у Рим.Карло стиже у Рим у јесен 800.године где је дочекан са великим почастима.

У новембру 800.године састала се у цркви Св.Петра скупштина римских и франачких црквених и световних великаша, којом је председавао Карло, и донела одлуку да се а папа јавном и свечаном заклетвом опере од оптужби које су изнете о његовом приватнм животу.Папа се 23.децембра закело да није чинио дела за која је оптужен.Истог дана стигла је једна делегација из Јерусалима која је Карлу у име јерусалимског патријатрха предала кључеве Светог гроба и самог Јерусалима.13Према Карлу су се сви опходили са великим поштовањем као да је већ цар тако да је сам чин крунисања био само формалност.

На Божић 25.децембра 800.године Карло је дошао у цркву Св.Петра да се моли пред олтаром.У тренутку када је завршио молитву и намеравао да устане пришао му је папа и ставио му царску круну на главу.Том приликом изговорио је речи:''Нека Бог благослови и чува Карла Августа, богом крунисаног и миротворног цара Римљана''.Након тога папа је пао ничице пред Карлом, поклонио му се, пољубио га и тиме је чин крунисања био окончан.

13 http://sr.wikipedia.org/wiki/ Карло Велики

Слика бр.3:Крунисање Карла Великог14

Према замисли црвених људи који су били покретачи овог крунисања, обнова царског достојанства требала је да учврсти јединство католичког света и да цар постане световни и овоземаљски борац за ствар Христову.Царско звање уствари није донело Карлу никаква нова права нити је повећало власт коју је већ имао.Била је то једна титула више коју је додао титулама франачког и лангобардског краља али је са том титулом порастао његов углед према спољашњем свету.Византија која је себе сматрала за баштиника рисмког наслеђа одбила је да призна царску титулу тврдећи да цар на истоку већ постоји и да не могу постојати истовремено два цара.Али будући да је и сама била у тешкој ситуацији, растрзана унутрашњим сукобима , у време царице Ирине, десет година касније призала је Карлову царску титулу.Треће велико царство, Багдадски калифат, на чијем челу је био Харун ал Рашид , измењало је поклоне са господарем запада и признало му једну врсту протектората над хришћанским заједницам у Светој земљи.

Уређење царства

Велики успеди Карла Великог, обнова јединства Галије, освајање Германије и северне Италије и углед царске титуле завели су историчаре у процени стварне снаге његове власти и њених изгледа да га надживи.Апсолутизам који су имали први владари из династије Меровинга био је сломљен снажнењем аристократије.Карло Велики врши власт само у договору са франачким племством.

Царство нема престоницу иако је пред крај владавине Карло често боравио у Ахену , ипак је он као и њени претходници премештао двор са једног имања до другог.Држава нема администрацију сем мањег броја дворских службеника из редова 14 http://www.unf.edu/classes/freshmancore/core1images/coronation-charlemagne-MS-800.jpg

свештенства.Покрајине Царства су само географски оквири без чврсте везе.Основна јединица је pagus којих има две стотине а на челу сваке је гроф.За издржавање добија један део царске земље и половину од судских глоба.Гроф је само најмоћнији од племића и његова верност је веом сумњива.Ради контроле Карло повремено шаље службене инспекције састављене од два члана најчешће из редова племства и свештенства.

Племство је задржало велики углед пре свега због своје војне улоге.Сваког пролећа на мартовским и мајским скупштинама Карло се договарао са племством о војним операцијама и политичким одлукама, објављивао законе за чије је доношење обезбеђивао подршку племства.Законодавни рад је био обиман и разноврстан, кодификују се закони Фриза, Саса, Камава и Тиринжана; реорганизују се црквени поседи; уводи црквени десетак; издају правилиници.Иако је донет импесиван број прописа поставља се питање колико су они спровођени у пракси?Карло је уживао велики лични углед али ефиксан судски систем који би спроводио ове законе није постојао у пракси.

Финасије каролиншког царства су врло слабе јер не постоје значајнији стални приходи.Порез на земљу не постоји, царине зависе од обима трговине а судски приходи су смањени имунитетима које ужива црква или великаши.Карло је уствари само земљопоседник чији стални приходи потичу са његовог фиска и зато доноси велики број прописа који треба да повећају приходе са домена.

Стајаћа војска не постоји у Франачкој од 6.века.По правилу сви слободни људи су дужни да служе војску о свом трошку на неодређено време.На годишњу скупштину долазе само трупе из грофовија које су у близини места планираног за војни поход.Рат почиње најчешће са свега неколико хиљада коњаника почетком лета.Са доласком јесени долази до недостатка коњске хране а сваки ратник гледа да што пре оде кући и да надгледа жетву и смештање залиха у амбаре.Зато се у јесен војска расипа а ратни походи прекидају и остављају за пролеће.Непријатељ је преко зиме имао доста времена да се реорганизује и среди за поновну борбу.Овакво стање у војсци објашњава чињеницу да је огромног Фрначакој требало скоро тридесет година да покори ратоборне Сасе.15

Феудално друштво

У областима између Лоаре и Рајне као и у Германији преовладавали су велики поседи.Сваки домен је био прилично простран; најмањи имају неколико стотина хектара а највећи одговарају површини једне или две парохије.На поседу се налази кућа власника, амбари, подруми, остава, муљаоница или пивара, а понекад и женско одељење, у коме жене преду и ткају.Маса сељака насељена је по осталим деловима домена, на државинама састављеним од терена који се налазе око сељаковог у стана и у разним деловима атара, довољних за прехрану једне породице.Сељаци су дужни да сем закупнине која се састоји од тачно утврђених дажбина дају радну снагу за обрађивање дела властелинског поседа и различите врсте работа.16

15 Пероа ,Дусе,Латреј ,Историја Француске од најстаријег времена до 1774, Београд 1961,78-8116 Пероа ,Дусе,Латреј ,Историја Француске од најстаријег времена до 1774, Београд 1961,81-84

На домену преовлађује затворена привреда јер све што треба сеоској заједници производи се на лицу места.Трговина пољопривредним производима ограничава се на соске вашаре, где се размељују вишкови летине.То је привиреда у којој постоји новац али се он слабо користи.Карло Велики врши монетарну реформу, тако да постоје обрачунске јединице ливре и солиди али се кује само ситни сребрни новац.

Феудалац је готово неограничени господар на свом поседу.Он именује свештеника чијој цркви даје део земљишта; суди у споровима; намеће им услове рада и фактички има потпуну јавну власт.Краљ нема контакта са обичним сељацима сем оних на свом домену.Контакте одржава само са феудалцима а поверење има само у оне којима је дао поседе и који су његови лични штићеници.Од њих захтева посебну заклетву верности којом они постају његови лични вазали.Али лична вазална зависност од цара могла је бити проширена на само неколико хиљада људи док су остали постајали вазали царевих вазала па су тако вазални одоси постали основни друштвени односи у Карловом царству.

Процват трговине

Међународна трговина сведена је на низак ниво током раног средњег века.Германска освајања у Европи довела су до замирања трговине и занатства и опадања градова.Међународна трговина се опоравља услед чињенице да је Франачка држава значајно повећана и да племство, свештенство и двор почињу више да троше.Градски живот се подиже из устајалости у коју је запао.

Мале луке у дну Јадранског мора почињу да се развијају а посебно место ће временом заузети Венеција су увози центри у које стиже луксузна роба са Истока.Из њих се у замену извозе дрво,гвожђе и робови који су хватани међу Словенима у Хрватској и Далмацији, тако да у романским језицима исчезава латинска реч Servis пред словенском Sclavus која означава роба.Долином Роне и Дунава луксузна роба коју чине тканине, накит, мириси и зачини стижу у централне области царства у Низоземску и рајнску област.Подижжу се пристаништа и бродоградилишта на пловним рекама а поједина насеља знатно напредују.

Трговци имају мали број купаца који се своди на двор, опатије и један део великаша.Трговци су од феудалаца презрена класа чији је живот пун неизвесности и опасности.Имају мали утицај у друштву јер је због ограничене трговине њихово богатство још увек мало и недовољно да би играли значајнију улогу.

Каролиншка ренесанса

Каролиншка ренесанса је раздобље средњег века које карактерише обнова учености која је уследила након раздобља стагнације и декаденције интелектуалне мисли и

уметности у периоду средњег века.Долази до враћања античкој уметности, књижевности и архитектури.

Мало је вероватно да је Карло Велики свесно желео процват лепе књижевности већ да је био вођен практичним разлозима.Пад књижевности у раном средњем веку довео је општег непознавања латиснког језика.У пракси то је значило немогућност да се јасно саставе административни акти, да се схвате и препишу дела црквених отаца и Библија.Неписмени свештеници који су били већина у карлиншкој држави представљали су опасност за опстанак цркве и државе.Да би се добили добри чиновници, писари и свештеници било је потребно да најпре науче латински језик.Цар је зато основао дворску школу коју су посећивали кандидати за јавне функције и свештеничка звања и подстица припаднике вискоког племства да у њу шаљу своје синове.Отварају се и обнављају катедралне и манастирске школе.Ту се учи граматички правилан латински језик чији је правопис исправљен а изговор одвојен од романских језика.Реформом управљају монаси с друге стране Ламанша чији је предводник Енглез Алкуин који је био управник катедралне школе у Јорку.На двор у Ахену долазе учитељи из читаве Европе: Енглези, Ирци, Италијани, Шпанци.Они посећују опатије и бискупије где су организовали локалне школе , библиотеке, преписивали старе текстове, уређивали богослужење.17

Слика бр.4:Реконструкција царске палате у Ахену18

Упоредо са рефомом језика и школа врши се и реформа писма.Дотада су црквени списи преписивани унцијалом која је била читљива али су административни списи писани римским курзивом који је имао издужене линије и изгледао изузетно ружно.Настају нова слова која су настала из полунцијале а чији је изглед величанствен у односу на претходна

17 Ајнхард,Живот Карла Великог ,Загреб ,1992, 115

18 http://www.medievalwall.com/hrvatski/wp-content/uploads/2010/07/Rekonstrukcija-palace-Karla-Velikog-u-Aachenu.jpg

писма.Та каролиншка минускула инспирисаће касније ренесансне штампаре да излију модерна штампарска слова која данас познајемо.

Проучавање класичне старине изазваће процват неких књижевних врста а учени људи из Италије оснивају у Ахену академију, где се читају и подржавају дела Св.Августина.Класична дела се подражавју у потпуности тако да делима каролиншког периода фали оригиналности и креативности.Пишучи ''Живот Карла Великог'' Ајнхрад подражва Светонија који му је служио као узор.Књижевност је помало вештачка намењна уском кругу љубитеља антике без додира са већином становништва које је неписмено и неуко и коме овај покрет на двору не значи апсолутно ништа.Образовани систем који је створен био је резервисан за мали број људи и није имао значаја за образовање целокупног становништва које је било ван њега.Знања која су се стицала у каролиншким школама била су организована пор принципу седам слободних уметности које су биле подељене у два степена: trivium(граматика, реторика и дијалектика) и quadrivium(аритметика, геометрија, астрономија и музика).Ученици су углавном савладавали читање и писање док су знања из филозофије, матметике и музике била порпилично оскудна.Школе у каролиншкој Европи су по организованости, квалитету и обиму знања које су пружале далеко заостајале за школама тадашњег муслиманског света.

У уметности обнавља се монументална архитектура.Најважније црквене грађевине прављене су као базилике.Такава облик имају опатија Сен Дени у Паризу, царска опатија у Лоршу и самостанска црква у Регенсбургу.Свакако најважнија грађевина је осмоугана капела у Ахену која је настала у период 792-805.године и била духовно средиште двора Карла Великог.

Слика бр.5:Осмоугаона капела у Ахену19

Досељеници из Сирије доносе на франачки двор византијску примењену уметност коју почињу да копирају локални мајстори.Изводе се фини златарски радови, украшене тканине, предмети од слоноваче, мозаици и фреске који нам нажалост нису сачувани.Ипак сачуване су минијатуре које су украшавале странице књига.На њима сликари напуштају 19http://sr.wikipedia.org/wiki/AachenDomInsideOktogon.jpg

мотиве из флоре и фауне и враћају се античким узорима.Ликови су приказани живим бојама и дају књигама једну потпуно нову димензију.

Распад Каролиншког царства

Следећи франачку традицију око наслеђивања престола Карло је већ 806.године одлучио да после његове смрти држава буде подељена између тројице синова.Пошто су његова два старија сина умрла пре њега Карло је натерао великаше да за цара извичу најмлађег сина Лудвига који је већ био краљ Аквитаније.Након Карлове смрти 814.године Лудвиг прозван Побожни наставиће самосталну владавину.Због велике побожности називали су га и краљем попова и краљем монахом.У доба његове владавине јача утицај свештенства и монаштва и враће се црквена дисциплина.Цар одлучује 817.године да подели царство тако што ће најстаријем сину Лотару оставији царско достојанство и власт у Италији а двојици млађих синова Пипину Аквитанију а Лудвигу Баварску.Временом ће Лудвиг све више падати под утицај црвених великодостојника који ће истицати превласт црквене над световном влашћу.Његов положај погоршаће се након склапања брака са Баваркињом Јудитом која му је родила сина Карла.Бојећи се утицаја свог полубрата Лудвигови старији синови су се побунили тако да ће последње године цареве владавине протећи у сукобима.Цар је умро 840.године а његов сина Лотар је затражио да преузме сву власт.Против њега се удружују Карло Аквитански и Лудвиг Баварски и побеђују га 843.године.Лотар је принуђен да у Вердену прихвати нову поделу по којој је он уз царску титулу задржао управу над Италијом, Аустразијом, Провансом и источним делом Бургундије.Лудвиг је поред Баварске добио и делове германских земаља преко Рајне а Карло је поред Аквитаније добио и делове Бургундије и Неустрије.20Верденска подела означила је крај великог царства Карла великог и отворила ново поглавље у историји Европе.На рушевинама царства настаће темељи нових европских држава које ће у будућности носити називе Француска,Италија и Немачка.

Литература:

20 Пероа ,Дусе,Латреј ,Историја Француске од најстаријег времена до 1774, Београд 1961,91-95

А. Д Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја Средњег века I, Београд, 1959.

Е. Пероа, Р.Дусе и А. Латреј , Историја Француске од најстаријег времена до 1774, Београд ,1961

Ајнхард, Живот Карла Великог, Загреб, 1992

Интернет странице:

http://sr.wikipedia.org/sr

http://www.medievalwall.com

http://volim-istoriju.netgoo.org