SEMINARSKI RAD

PREDMET MAKROEKONOMIJA

TEMA: Elastičnost i njena primena

SADRŽAJ

Uvod ................................................................................................................3

Elastičnost tražnje ..........................................................................................4

Izračunavanje cenovne elastičnosti tražnje ...................................................5

Ukupni prihod i cenovna elastičnost tražnje .................................................5

Ostale elastičnosti tražnje.................................................................................6

Zaključak ..........................................................................................................7

Literatura............................................................................................................8

1. UVOD

Jedna od dve determinante ravnoteže tržišne cene jeste tražnja. Ekonomistima je od davnina bilo

ponato da funkcija tražnje mora imati negativan nagib, tj. da se dodatna količina nekog dobra može

realizovati na tržištu samo snižavanjem prodajne cene. Drugim rečima, potrošaći će biti spremni da kupe

veću količinu samo ukoliko se snizi cena datog dobra, odnosno postoji inverzan odnos između dodatne

2

realizovane količine i promene cene. To je jedan opšti stav do koga se može doći na više načina: on se

može uočiti na osnovu empirijskih podataka na pijaci su prodavci svakodnevno prisiljeni da pred

zatvaranje snize cene ukoliko žele da se oslobode robe koju su tog dana izneli na tržište. Ta činjenica je

empirijski poznata i kupcima, pa zato oni sa plićim džepom odlaze u podne na pijacu. Ali poznato im je i

jedno drugo pravilo: „ako kupiš veću količinu daće ti jeftinije“. Prema tome i kupcu i prodavcu je

unapred poznato da je veća realizovana količina povezana sa nižom cenom, a ipak se ta činjenica

svakodnevno manifestuje.1

Međutim, do gornjeg zaključka se može doći i bez odlaska na pijacu: možemo ga doneti i ako sedimo

prijatno zavaljeni u fotelji i razmišljamo o tome kako bismo se ponašali u ulozi prodavca ili kupca. Taj

metod analize je nazvan introspekcijom. Posmatranjem nas samih, naših želja i motiva, pravila ponašanja,

dolazimo do opštih zaključaka. Mnogi društveni mislioci su primenjivali ovaj metod na osnovu koga su

izveli zaključak da mora postojati inverzan odnos između dodatne količine i cene.

Međutim, nameće se pitanje o odnosu između ova dva identična sintetička suda do kojih smo došli

različitim putevima. Na koji način uspostaviti relaciju između empririjskih činenica i deduktivnih

argumenata? To je jedan od prvih problema sa kojim se suočila ekonomska nauka i trebalo joj je relativno

dosta vremena da pronađe pravi odgovor na to pitanje. Odgovor je kompleksan i zapravo se problem

mora dekomponovati na dva pitanja: na koji način pojedinci formiraju svoje planove potrošnje i kako se

ovi izbori potrošača usmeravaju na tržištu, tako da dolazi do formiranja agregatne funkcije tražnje?

Odgovor na prvo pitanje daje teorija izbora potršača, dok odgovor na drugo pitanje daje teorija tražnje

u užem smislu. Obe teorije danas polaze do nekih usvojenih postulata. Jedan od najvažnijih je da potrošač

poseduje slobodu izbora, da se sasvim neometano može opredeliti za dobra koja želi da nabavi na tržištu.

On se prilikom izbora rukovodi nekim svojim načelima, ali uvek je prisiljen da se opredeli između

ponuđenih dobara po datim cenama, imajući u vidu ograničenja koja mu postavlja vlastiti dohodak.

Prema tome, on je prilikom svog izbora dvostruko ograničen – novčanim dohotkom i postojećim cenama

- ali je u okviru tih ograničenja slobodan da bira i niko mu ne može narediti šta će da kupi niti u kojim

količinama. Taj postulat se naziva suverenitetom potrošača.

Drugi princip je racionalnost potrošača. On će uvek nastojati da maksimizira svoje zadovoljstvo, u

najširem smislu definisano. Kada se opredeljuje između različitih alternativa, on nikad neće birati onu

opciju koja mu u manjem stepenu zadovoljava potrebe. To podrazumeva da je potrošač svestan

altenrativa sa kojima se suočava, da je u stanju da ih oceni i da izabere najpovoljniju mogućnost.

Naravno, za tako nešto njemu je neophodno posedovanje svih relevantnih informacija.

11 Teorija cena, Stojan Babić, Milić Milovanović, Beograd, str. 179Teorija cena, Stojan Babić, Milić Milovanović, Beograd, str. 1793

1. ELASTIČNOST TRAŽNJE

Prema zakonu tražnje pad cene nekog dobra povećava traženu količinu. Cenovna elastičnost tražnje meri koliko tražena količina reaguje na promene cene. Za tražnju za nekim dobrom kaže se da je elastičnost,ako tražena količina znatno reaguje na promene cene. Za tražnju se kaže da je neelastična,ako tražena količina samo neznatno reaguje na promene cene.

Raspoloživost bliskih supstituta Dobra sa bliskim supstitutima obično imaju elastičniju tražnju,jer je potrošačima lakše da pređu sa jednog dobra na drugo. Na primer, buter i margarin lako su međusobno zamenjivi. Mali porast cene butera,pod pretpostavkom da je cena margarina nepromenjena,dovodi do velikok pada prodate količine butera. Nasuprot tome, pošto su jaja dobra bez bliskog supstituta,tražnja za jajima je manje elastična nego tražnja za buterom.

Neophodna nasuprot luksuznim dobrima Neophodna dobra obično imaju neelastičnu tražnju,dok luksuzna dobra imaju elastičnu tražnju. Kada cena odlaska kod lekara raste, ljudi neće drastično promeniti broj odlazaka kod lekara,mada se može desiti da odlaze nešto ređe. Nasuprot tome,kada cena jedrilice raste tražena količina jedrilica znatno opada. Razlog tome je što većina ljudi odlazak kod lekara smatra neophodnim, a jedrilice su luksuz.

Definicija tržišta Elastičnst tražnje na svakom tržištu zavisi od definisanih granica tog tžišta. Usko definisana tržišta. Usko definisana tržišta imaju elastičniju tražnju nego široko definisana tržišta, jer je lakše naći bliske supstitute za usko definisana dobra. Na primer, hrana, kao široka kategorija,ima prilično neelastičnu tražnju jer ne postoji dobra zamena za hranu.

Zadata br. 1. Za svaki od sledećih parova dobara kažite za koje dobro biste očekivali da će imati elastičniju tražnju I zašto?

a. Obavezni udžbenici ili detektivski romanib. snimci Betovenove muzike ili snimci klasične muzike uopšte

c. nafta za ogrev tokom sledećih šest meseci ili nafta za ogrev tokom sledećih pet godina

d. pivo od korena trava ili voda.

Odgovor : C Vremenski horizont Dobra obično imaju elastičnu tražnju u toku dužeg vremenskog horizonta. Kada cena benzina raste, tražena količina benzina prvih nekoliko meseci samo neznatno opada. Kako vreme prolazi, ljudi više kupuju kola koja troše manje benzina, prelaze na javni prevoz ili se preseljavaju bliže radnim mestima. U roku od nekoliko godina, tražena količina benzina znatno opada.

4

2. IZRAČUNAVNJE CENOVNE ELASTIČNOSTI

Ekonomisti izračunavaju cenovnu elastičnost tako što procentualnu promenu tražene količine dele procentualnom promenom cene. Dakle:

Cenovna elastičnost tražnje = Procentualna promena tražene količine

Procentualna promena cene

Pretpostavimo da porast cene korneta sladoleda od 10 postodovodi do pada količine sladoleda koju kupujete za 20 posto. Vašu elastičnost tražnje računamo kao

Cenovna elastičnost tražnje =20%

= 210%

Pošto tražena količina nekog dobra stoji u negativnoj krelaciji sa cenom, procentualna promena količine uvek će imati predznak koji je suprotan od predznaka procentualne promene cene. U ovom primeru, procentualna promena cene iznosi plus 10 posto (što pokazuje rast), a procentualna promena tražene količine iznosi minus 20 posto (sto pokazuje pad). Iz ovog razloga, cenovne elastičnosti tražnje ponekad se izražavaju negativnim brojevima.

3. UKUPNI PRIHOD I CENOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE

Kada proučavamo promene ponude i tražnje na tržištu, promenljiva koju često želimo da proučimo jeste ukupni prihod,iznos koji plaćaju kupci a primaju prodavci nekog dobra. Na svakom tržištu, ukupni prihod iznosi PxQ: cena dobra puta prodata količina tog dobra.

Ukupni prihod- Ukupni iznos koji plaćaju kupci, a kao prihod primaju prodavci, jednak je površini osenčenog dele ispod krive tražnje PxQ. U ovom slučaju po ceni od 4 dolara, tražena količina iznosi 100 a ukupni prihod 400 dolara.

5

Ako je tražnja neelastična kao na sledećoj slici, tada poraast cene dovodi do povećanja ukupnog prihoda. Kako se menja ukupni prihod kada se menja cena : neelastična tražnja- kod neelastične krive tražnje, porast cene dovodi do proporcialnog manjeg pada tražene količine. Dakle, raste ukupni prihod. U ovom slučaju, porast cene sa 1 na 3 dolara izaziva smanjene tražene količine sa 100 na 80,a ukupni prihod raste sa 100 na 200 dolara.

Mada su primeri predstavljeni na ova cetiri grafike ekstremni, oni ilustruju opšte pravilo:

kada je tražnja neelastična ( cenovna elastičnost manja od 1 ), cena i ukupni prihod kreću se u istom smeru

kada je tražnja elastična (cenovna elastičnost veća od 1), cena i ukupni prihod kreću se u suprotnim smerovima.

Ako je tražnja jedinično elastična( cenovna elastičnost je tačno 1), ukupni prihod ostaje ne promenjen kada se cena menja.

Ostale elastičnosti tražnje

Dohodna elastičnost tražnje – Mera koja pokazuje koliko tražena količina nekog dobra reaguje na promenu dohotka potrošača a izračunava se tako što se procentualna promena tražene količine podeli procentualnom promenom dohotka.

Unakrsna elastičnost tražnje – Mera koja pokazuje kako tražena količina nekog dobra

reaguje na promenu cene nekog drugog dobra, a izračunava se tako što se procentualna promena tražene količine prvog dobra podeli procentualnnom promenom cene drugog dobra.

Unakrsna elastičnost tražnjeProcentualna promena tražene količine dobara 1

Procentualna promena cene dobra 2

6

Dohodna elastičnost tražnjeProcentualna promena tražene količine

Procentualna promena dohotka

Zadatak br 2. Objasnite zašto bi sledeća tvrdnja mogla biti tačna: Suša svetskih razmera povećava ukupni prihod koji farmeri dobijaju od prodaje pšenice, ali suša koja je pogodila samo Kanzas smanjuje ukupni prihod koji dobijaju farmeri iz Kanzasa.

Odgovor: Konstatacija bi mogla biti tačna zato što je elastičnost tražnje za pšenicom mala, pa bi zbog povečanja cene pšenice ne bi došlo do velokog smanjenja prodaje što bi u krajnjem slučaju dovelo do povećanja ukupnog prihoda, dok kod Kanzasa sigurno se radi o proizvodima čija je elastičnost tražnje izražena, pa bi svako malo povećanje cijene dovelo do naglog pada tražnje a i time do smanjenja ukupnih prihoda

ZAKLJUCAK

Cenovna elastičnost tražnje pokazuje u kojoj meri tražena količina reaguje na promene cene.Tražnja je obično elastičnija ako su dostupni bliski supstituti, ako je dobro luksuzno,a ne neophodno,ako je tržište usko definisano,ili ako su kupci imali dosta vremena da reaguju na promene cena.

Cenovna elastičnost tražnje izračunava se kada se procentualna promena tražene količine podeli procentualnom promenom cene. Ako je elastičnost manja od jedan, tako da se tražena količina pomera proporcionalno manje od cene za tražnje se kaže da je neelastična. Ako je elastičnost veća od jedan, tako da se tražena količina pomera proprcionalno više od cene , za tražnju se kaže da je elastična.

Ukupni prihod koji se plaća za neko dobro dobija se kada se cena dobra pomnoži prodatom količinom. Za krive neelastične tražnje ukupni prihod raste sa rastom cena. Za krive elastične tražnje, ukupni prihod pada sa rastom cene.

Dohodna elastičnost tražnje pokazuje u kojoj meri tražena količina reaguje na promene dohotka potrošača. Unakrsna elastičnost tražnje pokazuje u kojoj merri tražena količina nekog dobra reaguje na promene cena nekog drugog dobra.

Cenovna elastičnost ponude pokazuje u kojoj meri tražena količina nekog dobra reaguje na promene cene. Ova elastičnost često zavisi od vremenskog horizontal koji se razmatra. Na većini tržišta,ponuda je elastičnija na dugi, nego na kratki rok.

7

LITERATURA

1. Teorija cena, Stojan Babić, Milić Milovanović, Beograd2. Principi ekonomije N. Gregori Mankju

8