VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA EKONOMIJU I UPRAVU

TEMA:  Značaj međunarodnih finansijskih institucija urazvoju svetske privrede

SEMINARSKI RAD

Šabac 2016

PROFESOR STUDENT GORAN ČUBRILO SITARICA DALIBOR

Br.indeksa: 86/15

Sadržaj : Nastanak i razvoj međunarodnih finansijskih institucija Međunarodni monetarni fond i njegova organizacija MMF Međunarodna Banka za obnovu i razvoj IBRD Međunarodno udruženje za razvoj IDA Međunarodna finansijska organizacija – IFC Multilateralna agencija za garantovanje investicija MIGA Regionalne Banke za razvoj Značaj Međunarodnih finansijskih instiutcija u razvoju

svetske privrede

1

Nastanak međunarodnih finansijskih institucija

Na porušenim temeljima posle Drugog svetskog rata javila se potreba za uspostavljanjem međunarodnog monetarnog sistema, radi ublažavanja potresa koje je nastalo dugogodišnjim ratovanjima u kojima je došlo do iscrpljenosti privreda što je svakako ostavilo traga i na međunarodnu saradnju i razvoj.Prva konferencija održana 1944 u Bretton Woodsu u SAD-u na kojoj su osnovane dve organizacije za međunarodnu i monetarnu saradnju.

Međunarodni monetarni fond(MMF)- INTERNATIONAL MONETARY FUND (IMF)

Međunarodna banka za obnovu i razvoj - INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET (IBRD)

Krajem Drugog svetskog rata mnoge zemlje su bile spremne da se uključe u razvoj međunarodne monetarne saradnje, čak i ako bi to ograničavalo njihovu slobodu u oblasti monetarne politike. Pošlo se od stanovišta da zemlje samo zajedničkom akcijom mogu ublažiti potrese posleratne ekonomske krize a na osnovu iskustva posle Prvog svetskog rata.

Zadatak fonda je u osnovi bio da ublaži posledice rata, koje su ostavile traga na funkcionisanje medjunarodnog sistema, odnose među zemljama, i uspostavljanje bolje međunarodne monetarne i finansijske situacije izmedju zemalja.

Obe novonastale organizacije su imale u suštini različite konkretne zadatke ali je ipak obezbedjena komplementarnost u poslovanju ovih organizacija.

2

Međunarodni monetarni fond i njegova organizacija

MMF je trebalo da obezbedi saradnju u oblasti međunarodnih plaćanja, politike deviznih kurseva, i izdavanje kratkoročnih kredita onim zemljama koje imaju problema sa neuravnoteženim platnim bilansom.IBRD je trebalo da obezbedi dugoročne kredite kojima će omogućiti obnovu i razvoj privreda zemalja članica MMF-a koje su bile uništene nakon rata, za koje nije bio zainteresovan privatni kapital zbog neprofitabilnosti i visokog rizika ulaganja(npr. infrastruktura.)

MMF je izgradjen na osnovu dva plana:

1. Kejnzov plan (britanski plan) – delimično je poslužio kao dopuna za izgradnju MMf-a

Kejnzov plan je predvidjao stvaranje mađunarodne unije i mađunarodne monetarne jedinice koja bi se zvala BANKOR čija bi vrednost trebalo da bude fiksna i izražena u zlatu i da se pariteti nacionalnih valuta u bankor, a svaka promena pariteta bi se mogla izvršiti samo uz saglasnot unije.

2.Vajtov plan (američki plan) – u potpunosti prihvaćen.

Vajtov plan je predviđao formiranje međunarodnog stabilizacionog fonda gde je bilo predviđeno formiranje međunarodne monetarne jedinice UNITAS, čija bi vrednost bila deset dolara u zlatu. Za promenu pariteta nacionalnih valuta koji je određen u odnosu na unitas, bila bi potrebna takođe saglasnot fonda.

Iako su planovi i ciljevi mmf-a mnogo više od taksativno nabrojanih rešenja, moramo napomenuti da se njihova primena i dejstvo ne iscrpljuje u nekoliko glavnih tačaka kao i da je polje delovanja mnogo šire na međunarodnom i unutrašnjem planu.

Planovi mmf-a :

3

1) Obezbeđivanje saradnje u oblasti međunarodnih plaćanja.2) Regulisanje politike deviznih kurseva3) Kratkoročni krediti za uravnoteženje platnih bilansa.

Kao što vidimo planovi mmf-a prostiru se pre svega na međunarodni plan ali preko njega na stabilizaciju unutrašnje ekonomske situacije zemalja učesnica.

Ciljevi :

1) Unapređenje međunarodne saradnje konsultacijama i rešavanjem monetarnih problema.

2) Proširivanje medjunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka, kao i proizvodnje.

3) Stabilizacija deviznih kurseva i sprečavanje konkurentske depresijacija

(pad vrednosti jedne valute u odnosu na drugu na deviznom tržištu)4) Multilateralizam u međunarodnim plaćanjima za tekuće transakcije

i uklanjanje deviznih ograničenja koja usporavaju rast međunarodne trgovine.

5) Obezeđivanje finansijskih kratkoročnih sredstava za pomoć zemljama članicama, radi uravnotežavanja platnog bilansa.

6) Smanjenje platno-bilasnih neravnoteža.

Za svaku zemlju određena je kvota koja se uplaćuje u fond da bi se postalo član mmf-a, ta kvota iznosi 25% u Specijalnim pravima vučenja (special drawing rights – SDR) ili u konvertibilnim valutama(tih 25% je u zlatu ili dolarima). Ostali deo se uplaćuje od 75% se uplaćuje u nacionalnoj valuti.Da bi shvatili funkcionisanje kvota moramo znati šta predstavlja SDR. Specijalna prava vučenja predstavljaju ‘’sintetičku’’ valutu čija je vrednost počev od 1.1.1999god. određena kao ponderisani prosek valuta američkog dolara, eura, japanskog jena i britanske funte. Uvođenjem SDR-a nastojalo se ubalažiti uticaj međuvalutni promena koje utiču na poslovanje MMF-a. Iz tih razloga obračunavanje se vrši u SDR-u a njegova revizija, tj. revizija kvota je poželjna na svakih pet godina.Od veličine kvote zavisi mogućnost dobijanja kredita broj glasova, i udeo pri raspodeli novokreiranih SDR. Svaka zemlja raspolaže po 250 osnovnih glasova i još po jedan glas na svakih uplaćenih 100 000 SDR na osnvu kvote.

4

Organizacija MMF-a

Najviši organ fonda je ODBOR GUVERNERA, u ovom odboru svaka zemlja ima jednog predstavnika i jednog zemenika. Prema pravilu sastaju se jednom godišnje da bi se usvojio godisnji izveštaj i završni račun i doneo odluke iz svojih nadležnosti.

ODBOR IZVRšNIH DIREKTORA (board of executive directors)

Odbor čine 24 izvršna direktora koji rukovode poslovima fonda. Od 24 izvršna direktora osmoricu imenuju zemlje sa najivišim kvotama u MMF-u (SAD, Velika Britanija, Nemačka,Francuska,Japan,Saudijska Arabija,Rusija i Kina).

Ostalih šesnaest direktora biraju druge zemlje članica po grupama koje se nazivaju constituency.

Na čelu odbora izvršnih direktora je GENERALNI DIREKTOR (managing director). Do 1999god. na čelu je bio francuz Mišel Kamdesi, ali je podneo ostavku tako da od marta 2000-te, novi direktor je nemac Horst Keler.

- Kredititi MMF- a -

Članice koje se suoče sa deficitom platnog bilansa mogu računati na kredite MMF-a pod odredjenim uslovima. Mogućnost dobijanja kredita pre svega zavisi od veličine kvote date zemlje.Zaduživanje kredita može dostići i iznos od 100% kvote date zemlje i to u četiri tranše po 25%. Prva kreditna tranša može se dobiti lako u slučaju da je potrebana za pokrivanje deficita platnog bilansa.Tih 25% su članice uplatile pri pristupanju u fond,bilo u zlatu bilo u konvertibilnim valutama pa su to faktički i njihovo depoziti.Ostale tri kreditne faze su uslovljenje na taj način sto svaka zemlja mora da se dogovori sa MMF-om o programu prilagođavanja a to su:

- mere fiskalne politike- mere devizne politike- mere monetarne politike- mere trgovinske politike

5

zarad popravljanja platno bilansnih situacija, zbog čega je i odobren kredit.

Taj period može trajati od jedne do tri godine, s’tim sto otplata počinje nakon tri godine i tri meseca od kada su dobijena kreditna sredstva a otpalata se završava pet godina od tog trenutka.

Otplata se vrši u osam kvartalnih rata u ukupnom roku od pet godina.Sve te obaveze o dogovorenom programu prilagodjavanja – stabilizacioni program, unose se u pismo o namerama koje se dostavljaju fondu.

- Pismo o namerama -

Pismo o namerama predstavlja akt koji suvereno donosi zemlja članica, ali ipak sadrži sugestije fonda o ekonomskoj politici koju data zemlja treba da sprovodi ako želi podršku fonda.Stabilizacini fondovi koji se predlažu dužnicima vode pre svega računa o ekonomskoj politici kakva bi trebala da bude da bi se moglo obezbediti dovoljno deviza za vraćanje duga, a dugoročni interesi razvoja te zemlje ostaju u drugom planu.

Stand – by aranžmani

Pored običnih pozajmica često se koriste i stand by aranžmani koji su ustvari krediti u pripravnosti. Ovde je reč o odobravanju okvirnog iznosa kredita, koji zemlja može da korisiti u odredjenom periodu u zavisnosti od potreba i od toga da li sprovodi stabilizacioni program koji je prethodno ugovoren sa fondom.

Fond periodično nadgleda kakvi se rezultati ostvaruju u platno bilansnom stanju, povećanju monetarnih rezervi, ogranićavanju unutrašnje potrošnje i kako se odvija umanjivanje stepena zaduženosti zemlje.

Veličina stand by aranžamana zavisi od potreba zemlje tj. koliko joj treba toliko može da dobije samo pod uslovom da stabilizacioni plan tj. program bude dogovoren i odobren od fonda.

6

U svetskoj privredi dolazi do velikih promena, a to pored već namenutih kredita nameće i neke nove vrste kao što su:

1. Olakšice za kompezantorno finansiranje(olakšice za kompezantorno finansiranje - compensatory finansing facility)

2. Olakšice za kompezantorno finansiranje i nepredvidive slučajeve CCFF (compensatory and contingency finansing facility)

3. Olakšice za finansiranje tampon zaliha ( buffer stock financing facility)

4. Naftne olakšice( oil facility)5. Pozajmice iz starateljskog fonda (trust fund)6. Olakšice za strukturno prilagodjavanje – SAF (structural

adjustment facility)7. Povećane olakšice za strukturno prilagodjavanje ESAF

(enhancend struktural adjustment facility)8. Proširene fondove olakšica EFF (extended fund facility)9. Dodatne finansijske olakšice politika uvećanog pristupa koja je

zamenila dodatne finansijske olakšice kreditita za pomoć u vanrednim situacije.

10. Od 1993 uvedene su olakšice za sistematsku transformaciju STF (sistemic transformation facility) za zemlje u tranziciji u kojoj se i mi sada nalazimo.

Ukupan iznos kredita koji jedna zemlja moze dobiti od MMF-a od redovnih izvora ograničen je na 100% kvote ili 300% ukupne, i u izuzetnim prilikama krediti mogu iznositi i do 500% kvote.31.01.2001 ukupan iznos kredita koji je fond odobrio svojim članicama, njih 91 iznosi 50.5 milijardi SDR-a tj 65milijardi dolara.(2

7

Kvote - predstavljaju učešće u kapitalu MMF-a koje zemlja članica uplaćuje prilikom stupanja u članstvo. Kvote se utvrđuju prema ekonomskoj snazi zemlje i iskazuju u

specijalnim pravima vučenja SPV (eng. Special Drawing Rights -SDRs).

One čine osnovni izvor finansijskih sredstava MMF-a. Zemlja članica 25% kvote uplaćuje u konvertibilnim sredstvima, a

75% u nacionalnoj valuti. Najveći član MMF-a su Sjedinjene Američke Države sa kvotom od

42,1 milijardi SDR (oko 65 milijardi USD), a član sa najmanjom kvotom je država Tuvalu sa kvotom od 1,8 miliona SDR (2,78 miliona USD).

Specijalna prava vučenja

SPV - veštački kreiran novac od strane MMF. SPV imaju ulogu svetskog novca i služe za plaćanja u

međunarodnim finansijskim transakcijama. Odnos pojedinih valuta se određuje prema relativnoj važnosti te

valute u međunarodnoj trgovini i finansijama.

8

Taj odnos određuje MMF svakih pet godina.

Međunarodna banka za obnovu i razvoj

Međunarodna banka za obnovu i razvoj – International Bank for Reconstruction and Development IBRD, osnovana je kada i MMF 1944 god. u Breton-Vudsu.Pod njenim okriljem razvijene su tri finansijske institucije, afilijacije Banke:

Medjunarodna finansijska organizacija – IFC osnovana 1956 godine.

Međunarodno udruženje za razvoj - IDA osnovana 1960 godine. Multilateralna agencija za garantovanje investicija - MIGA

osnovana 1988god.

Cilj IBRD institucije leži u mogućnosti kreditiranja onih projekata koji su značajni za nacionalnu privredu i nacionalnu infrastrukturu. Tu privatni kapital ne kanališe svoja sredstva jer ulaganja u ovu delatnosti pre svega nisu neposredno profitabilni a sa druge strane povećan je stepen rizika. Banka iz ovog ugla nije konkurent privatnom kapitali već ostvaruje povoljnije uslove za plasman privatnog kapitala i njegovu veću profitabilnost.

Banka je organizovana u vidu akcionarskog društva. Početni kapital je osnovan u početku prodajom 100 000 akcija od po 100 000 dolara. Udeo pojedinih zemalja tj. njihovih kvota uslovljen je njihovom ekonomskom snagom. Članice su uplaćivale 20% od kvote čiji je deo činio 2% u zlatu a 18% u dolarima. Ostali deo 80% čuva se kod centralne banke date zemlje na posebnom računu, a položena sredstva služe kao rezerva za pokriće obaveza tj. kao sredstvo obezbeđenja Banke.

9

Organi banke su :

Odbor guvernera Odbor izvršnih direktora (Executive Directors) Predsednik

Odbor guvernera čine po jedan član svake zemlje, sastaju se jednom godišnje radi usvajanježa godišnjeg izveštaja i završnog računa, izabrao direktore i rešavao pitanje iz nadležnosti. Odbor izvršnih direktora (Executive Directors) čini telo od 24 člana, pet članova biraju zemlje sa najvećim izborom kvota, a ostalih 19 biraju izborna tela, a mandat im traje dve godine.

Sredstva banke potiču iz četiri osnovna izvora : uplaćeni deo kvota zemje članice, zaduživanje na međunarodnom finansijskom tržištu, povraćaj datih kredita, i ostvareni dohodak.Procentualno gledano najviše sredstava potiče od zaduživanje Banke na međunarodnom tržištu. Ova zaduženja vrše se prodajom svojih hartija od vrednosti kod vlada pojedinih zemalja, njihovih centralnih banaka kao i njohovih poslovnih banaka. Hartije od vrednosti su jako atraktivne na finansijskom tržištu jer zemlje članice garantuju svojim kvotama, ali i investicije banke su strogo kontrolisane i birane od strane eksperata IBRD-a.

Banka odbrava zajmove prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata a ređe za opšte razvojne potrebe, dakle vodi se prvenstveno računa da taj projekat doprinosu razvoju zemlje ali i da obezbeđuje urednu otplatu sredstava. Kredite uzimaju agencije, banke ili drugi subjekti, ali iza svih projekata vlada je garant. Krediti se daju na rok otplate prosečno oko 20god, uz grejs period od prosečno pet godina. Značaj banke i kredta leži u finansiranju projekata koji su od velikog značaja i gde kapitali privatnih fondova ne traže plasman.

Međunarodno udruženje za razvoj - IDA

Za nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju kreditiranje od strane Međunarodne banke za obnovu i razvoj su skupi. Da bi se ipak omogućio priliv kapitala i investicija u ove zemlje 1960 godine osnovano je Međunarodno udruženje za razvoj Internacional Development Association kao afiliacija IBRD. Kroz povoljnim uslovima i kroz izvesne

10

poklone trebalo je obezbediti finansiranje neprofitabilnih projekata od čije realizacije će imati korist stanovništvo u širem smislu ali ima i socijalnu fukciju u smanjivanju napetosti i tenzija datog društva.Pravno i finansijski gledano udruženje IDA je odvojene od Banke za obnovu i razvoj ali službenici i rukovodioci su im zajednički.Sredstva za finansiranje projekata Međunarodnog udruženja za razvoj izviru iz uplaćenih kvota zemalja članica, doprinosa na osnovu povremenih “popunjavanja” (replenishment), poklona , transfera dela profita koji ostvaruje IBRD i otpalate po ranijim kreditima.Pravo na korišćenje fondova imaju u kojima vrednost nacionalnog proizvoda GNP per kapita je manja do 1506 dolara, kao i neke ostrvske zemlje čiji su kreditni kapaciteti na nižem nivou. Ovoj grupi pripada 81 zemlja sa 3,3 milijarde stanovnika.

Granica i kriterijumi su promenljive ali ipak u prednosti su nerazvijene zemlje čiji je GNP ispod 859 dolara.Rokovi kreditiranja kreću se oko 40 godina sa grejs periodom od oko 10 godina, Kamata se na zajmove ne plaća, ali počev od 1989 plaća se provizija od 0,75., a učešće zajmova u finansiranju projekata kreće se oko 40%. Za kredite IDA nije potrebna državna garancija.

Međunarodna finansijska organizacija – IFC

Međunarodna finansijska organizacija - International Financial Corporation je osnovana da bi se podstakao privredni razvoj kroz ulaganja u privatni sektor. Osnovana je 1956 godine kao afilijacija IBRD-a. Preko korporacije sredstva se mogu obezbediti u vidu kredita i u vidu učešća, ali najznačajnija uloga IFC-a je što ono deluje poput tržišta ona povezuje, dovodi u kontakt privatne preduzetnike kojima je potreban kapital sa zainteresovanim ulagačima. Ona stvara tako bolje uslove za plasman privatnog kapitala, pruža se tehnička, utiče se na razvoj institucija i mehanizama. Članstvo u International Financial Corporation uslovljeno je članstvom u IBRD.U radu učestvuju 175 zemlje, fondovi za finansiranje su u stalnom porastu na dolar IFC dolazi još pet iz drugih fondova kojima se potvrđuje da organizacije strogo vodi računa o važnosti projekata i povezivanja vlasnike kapitala sa ulagačima a pored svega ostvaruje se širi društveni interes.

11

Multilateralna agencija za garantovanje investicija

Multilateralna agencija za garantovanje investicija – Multilateral Investment Guarentee Agency, predstavlja organizaciju koja radi na davanju garancija radi eliminisanja ili ublažavanja posledica koje se ne vezuju za redovnu poslovnu aktivnost. Tu su dakle nekomercijalni rizici među kojima figuriraju ratni konflikti.

Ona takođe u skolpu svog poslovanja daje investitorima informacije ali i pruža garancije u projekte koji su posebno važni u manje razvijenim zemljama.Organi upravljanja su Savet guvernera, Odbor direktora, i Predsednik.Izvori finansiranja su samostalni a leže u prikupljanju prihoda od premija za kredite.MIGA okuplja oko 160 zemalja a otvorena je za sve članice Svetske banke.

Regionalne Banke za razvoj

Šezdesetih godina prošlog veka osnovane su tri regionalne banke za razvoj, koje po ciljevima načinu rada, obezbeđivanju sredstava podsećaju na Međunarodnu svetsku banku za obnovu i razvoj. Osnovane su tri regionalne banke za razvoj i to Interamerička, Afrička i Azijska.

Interamerička banka za razvoj – Inter American Development BankIdeja da se osnuje jedna regionalna banka za područije Latinske Amerike javlja se još na Prvoj interameričkoj konferenciji, održanoj 1889-90 u Vašingtonu. Posle Drugog svetskog rata ideja više dobija na značaju zbog nezadovoljstva koje latinoameričke zemlje iskazuju zbog usmeravanja pomoći SAD-a ka Zapadnoj Evropi.SAD odbija predloge ceneći da za to već postoje odgovarajuće organizacije.Januara 1960 osniva se IADB i u njenom okrilju je oko 46 zemalja, i to 28 sa američkog kontinenta a 18 su iz drugih regiona.

12

Afrička banka za razvoj – African Development Bank Predlozi za osnivanje Afričke banke rodili su se na samitu afričkih država 1960god. u Adis Abebi, na zasedanjima Ekonomske komisije UN za Afriku 1961god. Osnovana je 1963-64 sa sedištem Abidžanu – Obala Slonovače. Do 1983 članice AFDB-a mogle su da budu samo države sa afričkog kontinenta ali kasnije je otvorena mogućnost i za druge zemlje s’tim što ne mogu imati udeo u kapitalu iznad trećine ukupnog iznosa.Fondovi se koriste najviše u projektima vezanim za za razvoj poljoprivrede i saobraćaja a u članstvu AFDB-a je oko 53 zemlje iz regiona i 24 van afričkog kontinenta. Među zemljama koje dominiraju sa odobrenim zajmovima su Egipat, Maroko, Zair, Obala Slonovače, Tunis.

Od 1972 god. postoji i Arički fond za razvoj African Development Fund – AFDF. Zajmovi su slični uslovima IDA.

Azijska banka za razvoj - Asian Development BankPredlog o osnivanju Azijske banke za razvoj potekao je od

Ekonomske komisije UN za Aziju i Daleki Istok ne zasedanjima 1960 godine. Posle dužih pregovora banka se osniva 1966 god. sa sedištem u Manili na Filipinima. U članstvu azijske banke su 42 zemlje iz Azije i Pacifika 16 zemalja čine članice evropskog kontinenta i iz Severne Amerike. Početkom 2000-te upisani kapital iznosi 49 milijardi dolara, od toga zemlje regiona raspolažu sa 64% a zemlje van regiona 36%.(3)Najviše se ulaže u projekte infrastrukture, agroindustrije, energetike. Banka stoji i kao tehnička podrška.

Banka za međunarodne obračune – Bank for International Settlements.Banka za međunarodne obračune osnovana je na konferenciji u Hagu 1930 godine. sa sedištem u Bazelu. Osnovana je na osnovu Jangovog plana – Young Plan, kojim je trebalo olakšati plaćanje reparacija koje je Nemačka plaćala posle Prvog svetskog rataUpisani kapital BIS banke je 1500 milinona zlatnih franaka podeljen na 600 000 akcija nominalne vrednosti od po 2500 zlatnih franaka. Do marta 2001 kapital je iznosio 331 milion zlatnih franaka.(4)Zadatak Banke je da obezbedi bolju saradnju između centralnih banaka zemalja članica i da se ojača stabilnost međunarodnog finansijskog sistema. Dakle u njenom radu uzimaju učesće samo centralne banke i međunarodne finansijske institucije.Ona deluje i kao posrednik tj. agent u poslovima finansijskih aranžmana.

13

Pored svega navedenog Banka koja ima ulogu “centralne banke” centralnim bankama, u svom radu bavi se i anlizama tržišta, obezbeđivanjem tehničke pomoći, kao i davanje kredita centralnim banakama po osnovu deponovanog zlatnog pokrića.

Evropska investiciona banka – European Investment BankOsnovana je Rimskim ugovorom 1957 godine. Sa Evropskom ekonomskom zajednicom članice zajednice su i članice Banke. Sedište EIB je u Luksemburgu sa ciljem da na neprofitonosnoj osnovi doprinosi balansiranom razvoju Zajednice korz finansiranje projekata koji će uticati na razvoj nerazvijenijih regiona, projekata koji bi bili od zajedničkog intrese, za više zemalja članica i projekata koji bi obezbedili modernizaciju privrede. Banke odobrava zajmove i daje garancije privatnom i javnom sektoru, a udeo zajma u projektu EIB-a može biti i preko 50%. Kamatna stopa se utvrđuje pre zaključenja ugovra ili pri isplati svake tranše,a može biti fiksna ili varijabilna. Korisnici kredita su oko 90% zemlje evropskog regiona mada se zajmovi izdaju i za projekte za druge regione sveta.

Evropska banka za obnovu i razvoj – European Bank for Reconstruction and DevelopmentOsnovana je maja 1990 a počela je sa radom aprila 1991 godine sa sedištem u Londonu. Cilj osnivanje EBRD-a je da se u zemljama Centralne Istočne Evrope podstakne prelazak na otvorenu tžišnu privredu, liberalizacija tržišnih odnosa, pomogne uključivanje u međunarodnu ekonomiju uz posebno jačanje demokratskih institucija, uz to da se podstakne poštovanje osnovnih ustavnih načela kao što su ljudska prava, ekologija je takođe uslov. Banka ima 59 članice uključujući dve institucije : Evropska unija i Evropsku investicionu banku. Članice banke su i neke vanevropske zemlje SAD i Japan, ali uslov je članstvo u MMF-u.

EBRD odbrava kredite vladama pojedinih zemalja, lokalnim vlastima, i privatnim firmama, direktno ili kroz domaće finasijske instance, ili preko poslovnih banka. Krediti se odobravaju malim i srednjim preduzećima za podršku pre svega u procesu privatizacije. Banka takođe daje garancije za strana ulaganja, pruža podršku, daje informacije od značaja za ulaganja.Postoji i saradnja sa drugim institucijama.U početku svog poslovanja projekti finansiranja okrenuti su državnom sektoru, međutim kasnije u projektima preovlađuje privatni sektor.

14

Značaj Međunarodnih finansijskih instiutcija u razvoju svetske privrede

Nastanak Međunarodnih finansijskih institucija uslovljen je porušenim odnosima posle Drugog svetskog rata. Poučena lošim iskustvom posle svetske ekonomske krize 30-tih godina, zemlje učesnice Breton-Vudske konferencije osnivaju finansijske organizacije koje će pre svega voditi računa o međunarodnim odnosima, njihovim odnosom snaga na svetskom tržištu, bolje saradnje na međunarodnom planu, na tržištu kretanja kapitala i uspostavljanje temelja koji će ubrzati razvoj zemalja članica. Daljom razgradnjom finansijskih institucija osnivaju se afiliacije osnovanih institucija kroz koje se plasira kapital za razvoj nerazvijenih regiona do kojih kapital privatnog sektora ne traži svoju šansu za oplodnju i investiranje zbog velikig rizika.Tako nastaju banke koje se specijalizuju za oblasti i regione kao što su Afirički kontinent, zatim Azijski,za zemlje u tranziciji.Pregovaračka snaga zemalja nije uvek ista kada se radi o davanju zajma za kreditiranje projekata. Mnoge zemlje su spremne da pristanu na menjanje i uslovljavanje već postojeće prakse, odnosa, pa i zakona. Direktan uslov odnosa u pregovaranju sa institucijom su pre svega visina kvote koje zemlje uplaćuju, zatim ekonomska snaga date zemlje, kao i odnosi na političkoj sceni. U svakom slučaju rizici za plasman kapitala su manji u zemljama sa stabilnom političkom situacijom nego u zemljama sa čestim previranjima i nestabilnostima koje prate datu državu.Pored toga pregovaračka snaga i odnosi sa institucijama uslovljeni su i nacionalnim tržišnim odnosima, zakonskim odredbama kao i njihovom primenom.

Sve su to važne činjenice na koje se obraća posebna pažnja i kroz kreditiranje i saradnju sa institucijama mnoge zemlje su u nekom smislu primorane da prate svetske standarde, prelazak na nove načine privređivanja, ograničavanje ili selektovanje državnog intrvencionizma, liberalizacija tržišta, ukidanje monopolskih organizacija koje stvaraju nelojalne uslove a nekada znaju i da budu pod državnim protekcionizmom. Sve su to činjenice koje su od mnogo šireg značaja nego što je finansiranje nekog projekta.Izvor za finansiranje projekata akumuliraju se iz više izvora. Početni izvor kapitala nastaje polaganjem sredstava kod banke zemalje članice, zatim povraćaj ranije datih kredita uvećanih za vrednost kamate, kao i dohodak od poslovanja institucija. Banke i organizacije posluju na međunarodnom finansijskom tržištu gde ostvaruju prihode koje su jedan od izvora kredita.

15

Dakle višestruki značaj finansijskih organizacija leži u regulisanju odnosa na međunarodnom finansijskom tržištu, svojim merama teži se ublažavanje negativnih oscilacija koje imlpiciraju i nestabilnostima na nacionalnim tržištima. Pored toga važnija uloga je alokacija kapitala i investiranje u zemlje koje i nisu raj za investiranje privatnog kapitala, kao i na razvoj važnih projekata koje su uslovi za dalje ulaganje. Tu pre svega mislimo na izgradnju infrastrukturnih objekata, zatim razvoj i usavršavanje privrede, poljoprivrede. Cena po jedinici proizvoda uslovljena je svim tim faktorima na koje institucije utiču, njihovom razgradnjom dolazi se do većeg nacionalnog dohotka per kapita, ali i otvaranjem novih radnih mesta. Još jedna uloga Međunarodnih finansijskih institucija je što one deluju kao “agenti” koji dovode u neposredni kontak investitore sa korisnicima zajma, kada investiranje prolazi kroz institucije svetskog značaja sigurnost ulaganja je povećana ne samo zbog ugleda koji organizacije imaju, već i zbog činjenice da ogranizacije putem svojih organa vrše stalni nadzor nad projektom, daju važne informacije, savete i svu potrebnu pomoć kako bi ulaganja bila opravdana.

Sve pojave ne postoje same za sebe, ne postoje odvojene od ostalih faktora nisu izolovane tako da uticajem na jedne ostvaruju se i poboljšanja na drugim planovima.Iz tih razloga teško je povući crtu i taksativno nabrojati gde su granice uticaja finansijskih institucijama u razvoju svetske privrede, kada bi rekli da su to i instutucije koje vode i te kako računa i o prirodnoj sredini da li bi to bila gornja granica uticaja. Na to nećemo ni pokušati na ovom mestu da dajemo odgovore ali moramo znati da je veoma široka lepeza uticaja i činjenica na kojima finansijske institucije insistiraju. Samim tim tu prestajemo na njih da gledamo kao na tehničko operativne organizacije koje ćemo izučavati iz ugla njihovog funkcionisanja kao što izučavamo neku poslovnu banku. Sama činjenica da se plasiraju kapitali u zemlje u kojima su nacionalni dohotci veoma niski, ali i u zemlje u kojima statistički gledano na svakih nekoliko minuta ima umrlih od gladi, daje nam respekt da je ne gledamo samo kao tehničko-operativnu organizaciju i da shvatimo da su Međunarodne finasijske organizacije veoma važne institucije koje daju impulse na razvoj svetske a preko njih i na nacionalne privrede.

16

Značaj koji MMF ima za neku zemlju ne proističe samo od kredita koji ona može dobiti od MMf-a za uravnoteženje platnog bilansa, već i iz činjenice da je postignut dogovor o aranžmanu sa MMF-om preduslov dobijanja bilo kog zajma na svetskom finansijskom tržištu. Naime, ni privatne finansijske korporacije nisu voljne da kredite daju zemljama koje nemaju aranžman sa MMF-om. Imajući u vidu činjenicu da su zajmovi potrebni većini zemalja, jasno je da MMF igra ogromnu ulogu u njihovom ekonomskom razvoju.

17