Seminarski Opasne Hemikalije (1)

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

НОВИ САД

Одсек: Заштита

Студијски програм: Безбедност и здравље на раду

Предмет: Опасне хемикалије

СЕМИНАРСКИ РАД Тема: Токсично угрожавање простора са стибином

Студент, број индекса: Ментор: Томињак Братислав, СБЗ 12/12 проф. др Драган Карабасил

Нови Сад, јануар 2013.

Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Семинарски рад – Томињак Братислав, СБЗ 12/12 1

Токсично угрожавање простора са стибином

Абстракт: Према статистикама, број хемијских акцидената које се дневно догоде на свету је у

константном порасту. У овом раду, обрађен је токсиколошки утицај стибина на животну

средину кроз симулације хемијских акцидената у транспорту. Приказане су основне

карактеристике стибина, као и два симулациона сценарија. Симулација је рађена у

програму „Aloha“. Поред тога, описан је и мониторинг акцидента и уређаји који се у

мониторингу користе.

Кључне речи: стибин, симулација акцидента, алоха, мониторинг удеса са

стибином

Toxic endangerment caused by stibine

Abstract: According to statistics, number of chemical accidents is constantly rising on daily basis.

This paper deals with toxicological influence of stibine on environment, thru a serie of

simulations of chemical accidents in transportation. Basic characteristics of stibine are presented

thru two simulational scenarios. Simulation is done in “Aloha” software pack. Besides,

monitoring of accident and measurement devices that are used in monitoring are described as

well.

Key words: stibine, accident simulation, aloha, monitoring of stibine accident



1. Садржај

1. Садржај......................................................................................................................................2

2. Увод ...........................................................................................................................................3

3. Начин прикупљања података ..................................................................................................4

3.1. Стибин.....................................................................................................................................5

3.2. Употреба стибина...................................................................................................................6

3.3. Историја стибина....................................................................................................................6

3.4. Безбедност током примене ....................................................................................................6

3.5. Токсикологија .........................................................................................................................6

4. Симулација удеса у компјутерском програму „Алоха“ .......................................................7

4.1. Сценарио удеса са стибином на +5°C ..................................................................................7

4.1.1. Подешавање времена, локације и околине акцидента....................................................8

4.1.2. Унос података о хемикалији и одабир хемикалије .........................................................9

4.1.3. Подешавање метеоролошких параметара......................................................................10

4.1.4. Подешавање димензија и хаварије цистерне.................................................................11

4.1.5. Текстуални опис симулације...........................................................................................13

4.1.6. Дијаграм угрожавања.......................................................................................................13

4.1.7. Снага извора у току времена...........................................................................................14

4.1.8. Концентрација стибина у мерној тачки .........................................................................14

4.1.9. Приказ угрожавања на карти терена ..............................................................................15

4.2. Сценарио удеса са стибином на +39°C ..............................................................................16

4.2.1. Подешавање времена, локације и околине акцидента..................................................17

4.2.2. Унос података о хемикалији и одабир хемикалије .......................................................18

4.2.3. Подешавање метеоролошких параметара......................................................................18

4.2.4. Подешавање димензија и хаварије цистерне.................................................................19

4.2.5. Текстуални опис симулације...........................................................................................20

4.2.6. Дијаграм угрожавања.......................................................................................................21

4.2.7. Снага извора у току времена...........................................................................................21

4.2.8. Концентрација стибина у мерној тачки .........................................................................22

4.2.9. Приказ угрожавања на карти терена ..............................................................................23

5. Мониторинг акцидента са стибином....................................................................................24

5.1. Опрема за мониторинг.........................................................................................................24

6. Закључак..................................................................................................................................27

7. Литература ..............................................................................................................................28



2. Увод

Последице хемијских удеса су скоро увек катастрофални призори и стручњаци

задужени за безбедност и здравље људи то увек имају у виду и старају се о томе да до

удеса не дође. Међутим, и поред толиког њиховог труда, они нису увек успешни, о чему

сведочи чињеница да се свакодневно у свету забележи 35-40 удеса, што није занемарљива

бројка, иако нису све за опследицу имале људске жртве и нарушавања безбедности и

здравља животне средине.

Најчешћи узрок настанка хемијског удеса је људски фактор. Удеси су, изазвани

непажњом, пропустима, или на било који други начин, без изузетка специфичног

карактера, а број и величина акција које је потребно предузети, нити време трајања

санације, никада није предвидиво и може потрајати довољно дуго да изазове велике

катастрофе. Нарочито је проблем у транспорту.

Ако се деси удес у неком предузећу, то не мора нужно да носи са собом и питање

преживљавања околног становништва, јер се индустријске зоне, у којима се у највећој

мери налазе складишта и погони који раде са опасним материјама налазе на ободу градова

и увек постоји 50% шансе да опасна материја заврши ван насељеног места. Ипак, то није

питање са чијим се одговорм треба играти. Без обзира на све, сваком се удесу мора

приступити са истом пажњом, и наравно, свешћу о томе да је удес врло озбиљна ствар

која захтева брзе и непогрешиве одлуке.

Са друге стране, приликом превоза материја, трасе магистралних путева често воде

кроз сама насељена места, па могу изазвати велики проблем по живот околног

становништва, а опет, удес се може десити и десетинама километара далеко од најближе

јединице која је задужена за санирање оваквих удеса. Недовољна брзина реаговања може

да доведе до превеликог утицаја удеса на средину у непосредној близини места удеса.

Према статистикама, акциденти по месту настанка могу настати у:

� погонима за производњу у којима се производе и/или употребљавају опасне

супстанце (статистички око 40% удеса),

� објектима у којима се чувају опасне материје (25% удеса),

� транспорту опасних материја (35%удеса).

Када дође до удеса, околна атмосфера служи као медијум за хемијске реакције које

могу да неутралишу последице хемијског удеса. Након неутралисања, у атмосфери, ипак,

могу остати загађујуће супстанце, које називамо полутантима, које могу у знатној мери

угрозити животну средину. Без обзира на свој капацитет, атмосфера и није идеалан

медијум за абсорпцију оваквих супстанци. Атмосфера се даље користи та транспорт и

дисперзију полутаната, које ваздушним кретањима носи и депонује, ширећи их тако по

великим површинама, како би на једно место депоновала најмаљи могући део загађења. У

зависности од места удеса, способност атмосфере да разблажи концентрацију се

разликује, а зависи од атмосферских кретања на месту удеса.

Загађујуће супстанце – полутанти, ипак, иако не морају, могу на одређеним

местима остати у високим концентрацијама што је резултат незгодног рељефа подручја,

оптерећења (запрљаности) атмосфере, и интензитета кретања ваздуха.

Чињеница је да удеси и хемијске катастрофе нису једини загађивачи животне

средине. У природи се свакодневно ослобађа или ствара одређена количина појединих

хемијских једињења деловањем природе на саму себе – деловањем земљине коре или

космичких сила. Међутим, то је нормално и уобичајено, па се долази до закључка да је

највећи проблем по очување чистоће животне средине човек, који свакодневно,

различитим активностима нарушава мир и равнотежу у природи.



3. Начин прикупљања података

Одмах по одигравању акцидента, очевидци догађаја, свесни да су у опасности,

обавештавају ватрогасце позивом на број 193. Када су примили дојаву, из телефонског

центра, ватрогасци дојављују полицији и хитној помоћи да се догодио акцидент који може

имати тешке последице. Истовремено, ватрогасна екипа се активира и одлази на лице

места.

На лицу места, ватрогасна екипа под пуном заштитном опремом прво проверава о

каквој се материји ради, што одмах јавља командном центру. Одмах затим прегледа и

детаље акцидента који су очигледни или лако доступни, а то су количина материје у

резервоару, величина отвора на цистерни из које истиче материја и висина на којој се, од

земље, налази отвор. Са таблице приколице или у разговору са возачем и прегледом

транспортне документације, сазнају се димензије цистерне, агрегатно стање и температуру

материје транспорта пре почетка акцидента. Такође, ватрогасна екипа региструје прецизну

позицију акцидента. О свим прикупљеним подацима обавештава командни центар.

Након ових корака, прикупљени су подаци:

� Врста материје

� Количина материје

� Агрегатно стање материје

� Температура материје у току транспорта

� Димензије цистерне

� Величина отвора на цистерни

� Висина отвора на цистерни од земље

� Тачна позиција акцидента

У међувремену, командни центар контактира са метеоролошким заводом и добија

прецизне информације са најближе метеоролошке станице. У овом разговору морају се

прикупити следећи подаци:

� Температура ваздуха

� Правац верта

� Јачина ветра

� Да ли има падавина

� Влажност ваздуха

� Облачност

Након прикупљања ових параметара, пре симулације је потребно утврдити да ли је

материја која се превози доступна и потпуно подешена у програму за симулацију. Ако

није, потребно је брзом претрагом литературе и/или литературе употпунити програм

информацијама о материји. Такође, према тачној позицији акцидента се одмах одређују

глобалне координате, користећи „Google Earth“, или сличан сервис.

Након ових активности је могуће отпочети симулацију акцидента. У овом раду,

симулација акцидента се ради уз помоћ програма „Aloha“, који је у наставку описан и

приказан је начин симулације уз помоћ параметара из Пројектног задатка. У пројектном

задатку се наводи да је реч о акциденту са Стибином, о којем су прикупљени подаци у

потпоглављу 3.1. Такође, наведено је да се ради о количини од 50 тона, а да је

амбијентална температура у првом сценарију +5°С, а у другом +39°С.

Одмах по сазнавању материје одлучује се да ли је потребно извршити евакуацију

или не. Након обраде података и извршавања симулације, биће позната тачно дефинисана

област у којој треба спроводити мониторинг ситуације и евакуацију.



3.1. Стибин

Стибин (Антимон-трихидрид) је хемијско једињење чија је формула SbH3. Он је

ковалентни хидрид антимона. Он је пирамидални молекул (пирамидалног облика) са H–

Sb–H угловима од 91.7° и Sb–H дужином која износи 170.7 pm. Он је безбојан гас,

снажног мириса попут хидроген сулфида, налик на покварена јаја.

Табела 1. – Особине стибина

1

Стибин

Идентификациони бројеви

CAS број 7803-52-3

Особине

Молекуларна формула H3Sb

Моларна маса 124.784 g/mol

Природни облик Безбојан гас

Густина 5.48 g/L, гас

Тачка топљења −88°C, 185 K, -126°F

Тачка кључања −17°C, 256 K, 1°F

Растворљивост Није растворљив

Структура

Молекуларни облик Тространи пирамидални

Опасности

EU класификација Штетан (Xn)

Опасан по околину (N)

R-ознаке R20/22 R50/53

S-ознаке (S2) S61

NFPA 704 ознака

Експлозивност Запаљив гас

1 http://en.wikipedia.org/wiki/Stibine



3.2. Употреба стибина

Стибин се користи у индустрији, код производње полупроводничких елемената,

као додатак силицијуму са малим количинама антимона у процесу хемијског таложења.

Такође, користи се као додатак силицијуму у епитаксијалним слојевима. SbH3 се користи

и као фумигант, али се због нестабилности и начина припреме чешће користи као

фумигант фосфин.

3.3. Историја стибина

Стибин је елемент врло сличан Арсену. Џејмс Марш је 1836. године успео у

лабораторијским условима да издвоји Арсен. У аналогији са лабораторијским тестовима

Марша, 1837. године је Луис Томпсом успео да издвоји и стибин. Особине стибина нису

одмах могле бити истражене због његове токсичности и дуго је овај гас био непознат, све

до 1901, када је Алфред Сток по први пут одредио већину данас познатих особина

стибина.

3.4. Безбедност током примене

Стибин је нестабилан, запаљив гас. Високо је токсичан, са LC50 који износи

100ppm. Срећом, он у природи не постоји у слободном облику, може се наћи искључиво у

лабораторијама, у транспорту и у индустрији где се употребљава за третирање

силицијума.

3.5. Токсикологија

Токсичност стибина се веома разликује од свих осталих гасова на бази антимона,

али има одређених сличности са арсеном. Стибин се везује за хемоглобин црвених крвних

зрнаца, на шта тело реагује, елиминишући их. Ови ефекти стибина су испитани на

животињама, упоредо са испитивањем арсена, и исходи ових испитивања су били веома

слични. Први знаци тровања стибином, који се могу појавити чак и до неколико сати

након излагања су вртоглавица, главобоље, анемија, неуропатија.



4. Симулација удеса у компјутерском програму „Алоха“

Компјутерски програм „Алоха“ је један од најпопуларнијих програма на сввету у

области симулације хемијских акцидената. Оно што га разликује од осталих је то што је

развијан од стране Америчких стручњака из области заштите животне средине који се

овим проблемима баве на нивоу владе САД. У сарадњи са Агенцијом за заштиту животне

средине, у недостатку квалитетног софтвера који би скратио време реаговања спасилачких

екипа, влада САД је одобрила велику количину материјалних средстава како би се овај

софтвер развио. Све до скора, овај програм је био више оријентисан ка употреби у САД.

Почев од септембра 2012. године, програм је проширен и дата му је подршка за рад

упоредо са програмом „Google Earth“. Са овим проширењем, употреба „Алоха“ је

проширена за цео свет.

Програм користи гаусов метод дисперзије гасова, који се користи у свакој сличној

симулацији, када је реч о испарењима течности или гасовима. Изузетно је малих

димензија, и графички веома прост, што му омогућава брз рад на било којој рачунарској

платформи. Приликом покретања програма, програм нас упознаје са својим манама, којих

морамо да смо свесни. Ове мане су везане управо за метод који се користи као модел

дисперзије гасова. Узимајући у обзир да је ово најефикаснији модел за прорачун, његове

мане су занемарљиве, јер, гаусов модел дисперзије гасова даје прилично добре резултате,

а грешке су минималне (свега 2-10 метара на 10 километара).

Према подацима које корисник обезбеђује серијом дијалошких прозора које

поставља програм, корисник уноси податке:

� О месту и времену акцидента

� О метеоролошким подацима у времену акцидента

� О врсти и количини материје у акциденту

� О положају и врсти квара који је довео до акцидента

На основу унетих параметара, кориснику су на располагању различите врсте

резултата:

� Текстуални опис сценарија

� Јачина извора у току времена

� Дијаграм угрожавања

� Дијаграм угрожавања за дату тачку

� Дијаграм угрожавања на карти терена (уз помоћ „Google Earth“-а)

4.1. Сценарио удеса са стибином на +5°C

Дана 06.01.2013. године у 17:49, у Бачком Градишту на кривини на транзитном

путу (координате 45°31`50``N/20°01`24``Е), се преврнула цистерна која је превозила 50

тона стибина у утечњеном стању. Измерена тренутна температура ваздуха је износила

5°С, влажност ваздуха је износила 25%, облачност је износила 7/10, дувао је југозападни

ветар брзином од 4m/s. Приликом превртања, на телу цистерне, на 5cm од тла, се појавио

отвор ширине 2cm, а дужине 40cm.



4.1.1. Подешавање времена, локације и околине акцидента

Слика 1. - Подешавање времена акцидента

Слика 2. - Додавање Бачког Градишта у Алоху

Слика 3. - Додавање државе Србије у Алоху



Слика 4. - Одабир локације

Слика 5. - Одабир окружења акцидента

4.1.2. Унос података о хемикалији и одабир хемикалије

Слика 6. - Унос података гасној фази



Слика 7. - Унос података о температурном капацитету

Слика 8. - Одабир хемикалије

4.1.3. Подешавање метеоролошких параметара

Слика 9. - Подешавање метеоролошких параметара 1




4.1.4. Подешавање димензија и хаварије цистерне

Слика 11. - Подешавање димензија цистерне

Слика 12. - Одабир агрегатног стања хемикалије



Слика 13. - Одабир масе садржаја цистерне

Слика 14. - Подешавање отвора на цистерни

Слика 15. - Подешавање позиције отвора од тла



4.1.5. Текстуални опис симулације

Слика 16. - Текстуални опис симулације

4.1.6. Дијаграм угрожавања

Слика 17. - Дијаграм угрожавања



4.1.7. Снага извора у току времена

Слика 18. - Снага извора у току времена

4.1.8. Концентрација стибина у мерној тачки

Слика 19. - Позиција мерне тачке на дијаграму угрожавања



Слика 20. - Концентрација стибина у мерној тачки

4.1.9. Приказ угрожавања на карти терена

Слика 21. - Унос координата за приказ дијаграма угрожавања на мапи терена



Слика 22. - Приказ дијаграма угрожавања на мапи терена

4.2. Сценарио удеса са стибином на +39°C

Дана 25.07.2013. године у 13:30, у Бачком Градишту на кривини на транзитном

путу (координате 45°31`50``N/20°01`24``Е), се преврнула цистерна која је превозила 50

тона стибина у утечњеном стању. Измерена тренутна температура ваздуха је износила

39°С, влажност ваздуха је износила 75%, облачност је износила 5/10, дувао је западни

ветар брзином од 3m/s. Приликом превртања, на телу цистерне, на 5cm од тла, се појавио

отвор ширине 2cm, а дужине 40cm, одакле је истицао стибин и запалио се.



4.2.1. Подешавање времена, локације и околине акцидента

Слика 23. - Подешавање времена акцидента

Слика 24. - Одабир локације

Слика 25. - Одабир окружења акцидента



4.2.2. Унос података о хемикалији и одабир хемикалије

Слика 26. - Одабир хемикалије

4.2.3. Подешавање метеоролошких параметара





4.2.4. Подешавање димензија и хаварије цистерне

Слика 29. - Подешавање димензија цистерне

Слика 30. - Одабир агрегатног стања хемикалије

Слика 31. - Одабир масе садржаја цистерне



Слика 32. - Подешавање отвора на цистерни

Слика 33. - Подешавање позиције отвора од тла

4.2.5. Текстуални опис симулације

Слика 34. - Текстуални опис симулације



4.2.6. Дијаграм угрожавања

Слика 35. - Дијаграм угрожавања

4.2.7. Снага извора у току времена

Слика 36. - Снага извора у току времена



4.2.8. Концентрација стибина у мерној тачки

Слика 37. - Позиција мерне тачке на дијаграму угрожавања

Слика 38. - Концентрација стибина у мерној тачки



4.2.9. Приказ угрожавања на карти терена

Слика 39. - Унос координата за приказ дијаграма угрожавања на мапи терена

Слика 40. - Приказ дијаграма угрожавања на мапи терена



5. Мониторинг акцидента са стибином

Под мониторингом удеса се сматра систем праћења и контроле присуства штетне

материје на контролним местима (контролним тачкама које се налазе на границама

контаминираног подручја као и унутар самог контаминираног подручја) које су одређене

симулацијом удеса у „Алохи“. Мониторинг има за циљ да представи што прецизнију

слику загађења на угроженој територији која се може разликовати од оне која је

симулацијом одређена. Поред контроле штетних материја, спроводи се и праћење

квалитета средине. То је један од првих корака пре него што се започне процес санације

подручја. Поред контроле штетних материја на угроженом подручју, треба да се одреди и

ниво загађености ваздуха опасном материјом.

Слика 41. - Особа која врши мониторинг

Особе које изводе мониторинг удеса морају бити адекватно заштићене од

контаминације. Заштитна средства подразумевају заштитно одело које је отпорно на

ефекте и реакције које може изазвати опасна материја, осим тога, морају имати апарат за

дисање. Техничка опрема која се користи приликом мониторинга је описана у

потпоглављу 5.1.

Приликом мониторинга удеса може се видети најјаснија слика опасности по живот

и здравље људи. Према томе, мониторинг игра кључну улогу у одлуци да ли је потребно

евакуисати лица са контаминираног подручја као и у одређивању територије коју је

потребно евакуисати како би се избегле људске жртве и повређена лица. Такође, кроз

мониторинг ситуације се активно прате границе контаминиране зоне као и померање тих

граница. Уколико се приликом мониторинга утврде опасне или смртоносне дозе стибина у

ваздуху, приступа се хитној евакуацији са контаминираног подручја.

5.1. Опрема за мониторинг

Постоје разни типови (гледано са аспекта принципа рада) детектора који могу

детектовати присуство стибина у ваздуху. Највише се користе и најраспрострањенији су

гасни детектори који се према начину употребе у мониторингу деле на:

� покретне

� стационарне

Детекторска сонда се састоји од функционално прилагођеног кућишта са носачем

који је прилагођен за монтажу на тврду подлогу. Горња страна кућишта има ребрасти

отвор кроз који циркулише ваздух до гасног сензора, који је смештен у унунтрашњности

кућишта. Детекторска сонда је засштићена од експлозија и отпорна је на агресивне



супстанце, док је кућиште направљено од метала и има механичку заштиту ИП 30.

Централа аларма се налази ван зоне угрожености и за њу су прикључене детекторске

сонде, најчешће бежично, користећи стандардни протокол 802.11. Све централе захтевају

константно присуство дежурних оператера у току мониторинга. Детекција гаса активира

светлосне и звучне сигнале аларма. Излазни релеј служи за слање сигнала из централе до

периферних јединица попут сирена, укључења вентилације, светлосних ефеката, гашења

погона и сл., које упозоравају или активирају мере заштите. Код нас, није уобичајена

пракса да се врши контрола индустријских погона или заштитних уређаја трећих лица, док

је то у свету решено уградњом бежичних веза на централе које су у власништву трећих

лица и уз помоћ којих екипа која врши мониторинг може да по потреби управља погонима

и системима са циљем да их заштити.

Разне врсте мобилних детектора се користе за детектовање стибина. Два

најпознатија и најчешће коришћена детектора су термално-проводљиви детектор (TCD) и

пламено-јонизациони детектор (FID). FID детектор нема предност у односу на TCD

детектор, иако је FID осетљивији на угљоводонична једињења и стога сагорева

испитиване компоненте, док их TCD детектор не уништава. Детектори се разликују још и

у томе што FID детектор не може да детектује воду. Предност TCD детектора се огледа у

томе што може да се постави у серији током анализе и тиме омогућује додатна

испитивања за једну исту компоненту.

Слика 42. - Изглед пламено- јонизујућих детектора

Гасним смешама се морају анализирати места која представљају потенцијалне

експлозивне зоне. Употребом мобилног уређаја континуалног дејства – експлозиметром се

откривају те експлозивне смеше. У данашње време се овии уређаји израђују као

појединачни и комбиновани уређаји, мада могу бити и других конструкција. Као за

експлозивне, исто важи и за токсичне материје.

Комбиновани уређаји се израђују тако да је једна целина експлозиметар док је

друга направљена са могућношћу да детектује и квантификује више различитих гасова од

којих је један углавном кисеоник. Одмах након мерења концентрације, ови уређаји звучно

и светлосноог алармирају повећано присуство токсичне или експлозивне смеше у ваздуху

као и мањи проценат кисеоника од прописаног.

Слика 43. - Изглед експлозиметра као комбинованог уређаја



Индикторске цевчице служе за ефикасан и једноставан мониторинг и проверу

нивоа загађености сумњивих простора и удеса. Узимање узорака се врши путем ручне или

аутоматске вакуум пумпе, која ради на принципу меха. Одговарајуће стаклене цевчице

произвођачи испоручују у великом броју.

Ломљење оба краја цевчице је поступак који је неопходно обавити приликом

тестирања. Пумпом испитивани ваздух се затим провлачи кроз унутрашњост цевчице,

која садржи прозирни материјал натопљен одговарајућом хемикалијом. Као резултат тога

добија се боја која је настала реакцијом натопљеног материјала у цевчици и узорка

ваздуха. Затим се та боја користи за упоређивање са бојом која се налази на самој

цевчици. Ова метода је полуквалитетна што се тиче одређивања концентрације гаса или

паре. Такође, научно је доказано како ова метода показује сличне резултате као оне који

су добијени коришћењем квалитетнијих хемијких метода испитивања.

Слика 44. - Индикаторске цевчице и ручна пумпа



6. Закључак

Хемијски акциденти су готово најпоаснији од свих акцидената. Не могу се унапред

предвидети, а могу да буду веома тешких последица. Зато је неопходно анализирати сва

места у технолошком процесу производње, транспорту и технолошком процесу

експлоатације и на основу анализа радити на превенцији. Превенција може да смањи

последице, али ризик од настанка удеса увек постоји. Никада није могуће предвидети

апсолутно све случајеве и сценарије настанка акцидената.

Резултати нам говоре да би број жртава у случајевима описаним у симулацијама

био велики ако се евакуација не започне одмах по наступању акцидента. Из крајњих

резултата се види да би најмање 70% насељене територије Бачког Градишта било

изложено смртоносној дози стибина. Такође, у првој симулацији се види да би токсични

облак стигао и до Новог Бечеја, где би била регистрована повећана количина стибина и

била би потребна евакуација чак и до 30% становника. Из друге симулације се види да би

била регистрована повећана количина стибина и у местима Кумане и Меленци, Док би се

евакуација, поред Бачког Градишта морала извести и за најмање 50% становника Кумана.

Када говоримо о стибину, мора се рећи да је он један изузетно токсичан гас, може

бити и смртоносан, ако се не почне са мониторингом, евакуацијом и санацијом на време.

Када до акцидента већ дође, потребно је веома брзо реаговати. Брзина је кључни

фактор у евакуацији, мониторингу и санацији. Од велике важности је и правилно

доношење одлука. Из тог разлога, треба журити, али не треба бити брзоплет, већ свака

акција мора бити промишљена, јер се свака грешка скупо плаћа, а цена за то су људски

животи.

Уколико у току санације и дође до неких неочекиваних и нежељених дејстава и до

погоршања ситуације, треба обуставити комплетну акцију, прикупити све расположиве

податке и кренути поново у акцију.

Све акције које се спроводе морају имати само један јединствени циљ, а то је

смањење дугорочних последица на животну средину на што мању меру. Човек, као део

природе мора да схвати да му је то приоритет, не да сече грану на којој седи.

Када се говори о превенцији удеса, није довољно само припремати се тако да до

удеса не дође, него је потребно и пре удеса увежбати све сегменте одбране. Добар тим за

решавање оваквих ситуација је увек добро уигран. Треба бити спреман на све, јер сваки

удес је нови изазов.

Када се у обзир узму све чињенице, човек се може препознати као директан или

индиректан фактор узрока удеса. Из тог разлога је неопходно спроводити едукацију људи,

како запослених, оних који манипулишу опасним материјама и оних који могу утицати на

њено кретање, тако и обичног грађанства. Треба их научити да се опасне материје не зову

баш тако без разлога. Понекада је довољан само један удах који човека дели од смрти.

Потребно је људима објаснити да морају да пазе на животну средину, јер тако пазе и на

себе.

Ватрогасци-спасиоци и остали тимови укључени у санацију акцидента и евакуацију

имају кључне улоге.



7. Литература

[1] Карабасил Д., Јаковљевић В. „Еколошке интервенције“, ВТШ Нови Сад, 2007

[2] Григоријев-Мунитлак С., Спаић С. „Опасне и штетне материје“, ВТШ Нови

Сад, 2001.

[3] http://www.epa.gov/

[4] http://www.wikipedia.org/

[5] http://books.google.com/

Documents

Seminarski Opasne Hemikalije (1)