ALFA UNIVERZITET

Alfa Univerzitetfakultet za trgovinu i bankarstvobeograd

Produktivnost,ekonominost i rentabilnost

seminarski rad

Mentor:Student:

Doc. dr Aleksandra TomiMiroslav Zdravkovi 112/12

Kruevac, 2012 godina

Sadraj

Uvod4I PRODUKTIVNOST51.1..Pojam produktivnosti61.2.Faktori produktivnosti61.2.1. Objektivni faktori71.2.2. Subjektivni faktori81.3.Izraavanje produktivnosti81.4.Sprovoenje principa produktivnosti111.4.1.Organizacione mere111.4.2.Mere tehnike racionalizacije i rekonstrukcije111.4.3.Mere drutvenog karaktera11II Ekonominost122.1. Pojam ekoniminosti122.2.Faktori ekonominosti132.2.1. Prirodni faktori ekonominosti132.2.2. Drutveni faktori ekonominosti142.2.3. Tehniko tehnoloki faktori ekonominosti142.2.4. Organizacioni faktori ekonominosti142.3. Izraavanje ekonominosti152.3.1. Naturalni izraz ekonominosti152.3.2. Vrednosno izraavanje ekonominosti162.4 Sprovoenje principa ekonominosti18III Rentabilnost183.1Pojam rentabilnosti183.2.Faktori rentabilnosti193.3 Izraavanje rentabilnosti203.4. Sprovoenje principa rentabilnosti21Zakljuak22Literatura22

Miroslav Zdravkovi,seminarski radProduktivnost,ekonominost i rentabilnost

Rezime:

Ovim seminarski radom u pokuati da objasnim ta su produktivnost,ekonominost i rentabilnost,koji su faktori koji na njih deluju,kako se izraavaju i kako se sprovode kao parcijalni ekonomski principi poslovanja preduzea.

Kljune rei:

produktivnost,ekonominost, rentabilnost,parcijalni ekonomski principi,faktori,dobit,cena,trokovi,utroci

Summary:

This seminar work will try to explain what a partnership agreement and how it is created, that are in content elements of a partnership agreement and to set it up and show how looks a treaty establishing the partnership.

Keywords:

productivity, efficiency, profitability, partial economic principles, factors, profits, prices, costs, consumptions

Miroslav Zdravkovi,seminarski radProduktivnost,ekonominost i rentabilnost

23

Uvod

Na poetku izlaganja elim pojmovno definisati produktivnost,ekonominost i rentabilnost,kao parcijalne ekonomske principe poslovanja preduzea.Objasniu ponaosob,svaka od ova tri principa,faktore koje ih odreuju i nain njihovog izraavanja i merenja. Produktivnost,ekonominost i rentabilnost su parcijalni ekonomski principi poslovanja preduzea koji slue za izraavanje efikasnosti poslovanja preduzea. U osnovi ekonomske efikasnosti preduzea je njegova tenja da svojom delatnou ostvari maksimalni rezultat uz minimalna ulaganja potrebnih faktora. Parcijalni ekonomski principi poslovanja su odreene norme ili pravila koja se primenjuju u radu i poslovanju, kako preduzea, tako i drugih ekonomskih subjekata,a u cilju racionalnog ostvarivanja njihovih ekonomskih ciljeva.Ekonomskim efikasnim poslovanjem,smatra se ono poslovanje kojim se ostvaruju ranije postavljeni ekonomski ciljevi preduzea.Stepen uspenosti ostvarivanja ciljeva preduzea izraava efikasnost njegovog poslovanja.

I PRODUKTIVNOST1.1..Pojam produktivnosti

ira definicija produktivnosti smatra da je produktivnost mera ekonomske efikasnosti koja predstavlja kolinik autputa(proizvodi ili usluge) i inputa,kao raspoloivih resurasa(zemljite,rad,kapital,materijal,graevinski objekti) Posmatrana u uem smislu,produktivnost je usmerena na produktivnost rada,odnosno prikazuje efikasnost tekueg rada-da se sa to manje uloenog rada ostvare to bolji rezultati. Produktivnost definiemo kao kvantitativni izraz izmeu obima proizvodnje, usluga ili prometa i koliine utroene radne snage, to bismo mogli prikazati optom formulom: P=produktivnost rada; Q=obim proizvodnje; L=broj zaposlenih[footnoteRef:2]; q=ostvarena proizvodnja po jedinici rada [2: L=broj radnika x broj dana u datom periodu x8 sati rada]

Osim toga, produktivnost moemo predstaviti i inverzno, tj.izraunavajui koliko je utroeno rada za proizvodnju jednog proizvoda:

t=utroeno vreme po jedinici proizvoda

Ova definicija produktivnosti je izvedena iz osnovnog ekonomskog principa: ostvariti maksimalni rezultat sa minimalnim ulaganjima[footnoteRef:3], koji je mogue postii na dva naina: [3: Grupa autora, Ekonomija od A do Z, str.96]

a) poveanjem ukupne mase proizvoda ilib) poveanjem radnog uinka.1.2.Faktori produktivnosti

U faktore produktivnosti spadaju sve one injenice koje na bilo koji nain mogu dautiu na radni uinak, tj. na odnos izmeu ostvarenog rezultata proizvodnje i utrokaradne snage u proizvodnji. Proizvodnju obavlja ovek odreenim sredstvima za proizvodnju, koja su tehnika kategorija. Pri tome, ovek je drutvena jedinka, a sam proces proizvodnje obavlja se u odreenoj drutvenoj sredini. Iz ovoga proizilazi da se faktori koji uslovljavaju produktivnost mogu da grupisati u dve osnovne kategorije i to:a) objektivne faktore ib) subjektivne faktori

1.2.1. Objektivni faktori Objektivni faktori su oni faktori na koje preduzee ne moe da utie i da ih menja u toku procesa poslovanja.To su tehniki i drutveni faktori. Tehnike faktore ine sva materijalna i tehnika sredstva koja slue proizvodnji,kao i odreena nauna i tehnika dostignua koja se ne primenjuju ,ali za koje postoji ekonomska mogunost korienja. Najznaajniji tehniki faktori su:a) tehnike karakteristike proizvoda na osnovu kojih se izrauju normativi rada izrade proizvoda;b) karakteristike proizvodnog proces koji zahtevaju odreen utroak radne snage pri njegovom izvoenju; c) karakteristike sredstava za rad,ija savremenost i tehnika usavrenost uslovljavaju u velikoj meri i produktivnost rada;d) tehnike karakteristike materijala koji se koristi u proizvodnji;e) radna sredina i uslovi rada u njoj,nezavisno da li se radi o prirodno uslovljenim ili vetaki stvorenim uslovima rada;f) ostvareni obim proizvodnje;g) vid organizacije svojim nivoom direktno utie na produktivnost ih) nivo organizacije koji se ogleda u tehnikoj opremljenosti i dr.

U drutvene faktore produktivnosti spadaju sve drutvene institucije ,kao i mere drave,koje preko instrumenata i odluka ekonomske politike,deluju na uslove rada i poslovanja preduzea.Ti odnosi i regulativa drutva opredeljuju drutveni poloaj preduzea i zaposlenih,a deo tih ,drutvenih ciljeva,ugraen je u ciljeve preduzea.[footnoteRef:4] [4: Prof.dr. Momilo ivkovi,Ekonomika poslovanja,Beograd 2006,str. 235.]

Drutveni faktori produktivnosti su najmanje podloni uticaju preduzea na voenje poslovne politike. Na te faktore i mere, samo preduzee, odnosno njegov radni kolektiv, moe da utie u onoj meri u kojojje u stanju da utie svojim politikim, kulturnim, socijalnim i drugim akcijama na ukupna drutvena zbivanja. Preduzee doprinosi porastu svoje produktivnosti ako ove drutvene faktore prati i prouava i, na osnovu toga, sagledava mogunosti korienja njihovog delovanja u sopstvenom preduzeu.1.2.2. Subjektivni faktori

Subjektivni, ili unutranji faktori prevashodno utiu na produktivnost i kvalitet ekonomije poslovanja preduzea.Oni deluju unutar organizacionih delova ,funkcija I unutar celoga preduzea. Subjektivni faktori se odnose na:a) Radnu snagu-ljudske faktore ib) Organizacione faktore

U faktore radne snage,kao najznaajnijeg faktora prouzvodnje spadaju:a) struktura radnog kolektiva-po profesijama,kvalifikaciji.starosnom dobu i dr;b) intenzitet rada,iznalaenjne naina za postizanje optimalnog intenziteta rada;c) radno iskustvo ,koje predstavlja odreeni stepen strune osposobljenosti radnika,brzina i preciznost u izvravanju zadataka ;d) motivisanost zaposlenih za bolji rad;e) kadrovska politika preduzea

Organizacioni faktori viestruko deluju na radni process.Njihovo dejstvo ogleda se kroz uticaj na vremensko trajanje rada,a preko toga i na produktivnost.Organizacioni faktori se ispoljavaju kroz niz preduzetih organizacionih mera,koje imaju za cilj optimalnost troenja radne snage(obezbedjenje potrebne kvalifikovanosti radnika, optimalnog intenziteta rada,efikasnost organizacija procesa rada i poslovanja)

1.3.Izraavanje produktivnosti

Postoji niz razliitih metoda kojima se izraava produktivnost. Svaka od tih metoda ima svojih prednosti i nedostataka. S obzirom na to da produktivnost zavisi, na jednoj strani, od proizvedene koliine, a na drugoj strani, od utroka radne snage pri toj proizvodnji,razlike u metodama svode se uglavnom na razlike u nainu izraavanja proizvoda i obrascima produktivnosti, poto je za utroak radne snage prihvaeno merilo vreme trajanja rada, to je slino s brojem radnika koji su radili na proizvodnji odreenog. Kao najee metode mjerenja produktivnosti upotrebljavaju se metode u kojima seproizvod izraava:a) fizikim jedinicama mere,b) trinom cenom proizvoda,c) cenom kotanja id) drutveno potrebnim radom.

Proizvod se izraava fizikim jedinicma mere

Ako je proizvedena koliina u odreenom period oznaimo sa Q,i ako je na toj proizvodnji radila radna snaga iji ukupan fond u tom periodu oznaimo sa L[footnoteRef:5],tada je na toj proizvodnji ostvarena produktivnost : [5: L=broj radnika x broj dana u datom periodu x8 sati rada]

Ovo je najprostiji obrazac za merenje produktivnosti,sa vrlo ogranienim mogunostima primene. Njega je mogue primjeniti samo u onim sluajevima u kojima preduzee proizvodi jedan proizvod ili ima vrlo homogenu proizvodnju koja se meri fizikom jedinicom mere.

Proizvod se izraava trinom cenom

Kod preduzea sa heterogenom proizvodnjom,produktivnost se izraava svoenjem heterogene proizvodnje na zajedniki imenitelj,putem trine cene proizvoda.Tada produktivnost izraavamo sledeim obrascem

Cq =trina cena po jedinici proizvoda Ovaj obrazac takodje ima ogranienja koja se ogledaju u injenici da trine cene nisu faktor produktivnosti,te ne mogu uticati na njeno poveanje niti smanjenje, a i podlone su promenama.Problem se donekle moe reiti uvoenjem standardnih cena,ali ako u proizvodnju uvedemo novi proizvod,tada ni to nece biti mogue.

Proizvod se izraava cenom kotanja

Onaj deo cene kotanja koji se formira pod dejstvom objektivnih faktora naziva seobjektivno uslovljena cena kotanja. Nju uslovljavaju drutveni faktori preko trinihcena sredstava za proizvodnju i tehniki faktori u preduzeu na kojima poiva proizvodnja.S obzirom na dominantan znaaj ovih poslednjih faktora, kao i na injenicu da je dejstvo tih faktora u preduzeu poznato, vrlo esto se pri izraavanju proizvoda pri begava objektivno uslovljenoj ceni kotanja(cena kotanja se sastoji od trokova materijala,sredstava za rad i trokova radne snage) umesto trinoj cijeni. U tom sluaju produktivnosti izraavamo sledeim obrascem:

Tq=objektivno uslovljena cena kotanja po jedinici proizvoda. Promene trokova radne snage su u direktnoj proporciji s promenama produktivnosti. Meutim, promene trokova materijala i promene trokova sredstava za rad nezavisne su od promena produktivnosti.Iz ovoga sledi da e se produktivnost, na osnovu gornjeg obrasca, menjati ne samo kad se menja proizvedena koliina i kad se menjaju utroci radne snage ve i kad se menjaju trokovi materijala i trokovi sredstava za rad, a to znai da, u ovakvim sluajevima, gornji obrazac daje pogrenu sliku produktivnosti. To su sluajevi kad se menja asortiman proizvoda. Prema tome, taj obrazac za izraavanje i merenje produktivnosti moe se upotrijebiti samo u onim sluajevima kad se asortiman proizvoda ne menja. A ako se on menja, onda gornji obrazac moe da se upotrijebi samo onda kad svi proizvodi imaju priblino istu visinu trokova sredstava za proizvodnju po jedinici rada

Proizvod se izraava drutveni potrebnim radnim vremenom

Proizvod je fiziki i objektivan izraz drutveno potrebnog rada za njegovu proizvodnju.Ovaj drutveno potreban rad meri se vremenom trajanja procesa rada, uz pretpostavku da se proces rada odvija uz prosene drutveno potrebne uslove. Ovako iskazan drutveno potreban rad je istovremeno i odraz utroka bioenergije prosjenog drutvenog proizvoaa. Ako proizvod oznaimo sa Q, drutveno potreban rad sa Lo, a potrebne utroke bioenergije prosenog drutvenog proizvoaa sa Ulo onda se moe reida je:

QLo = Ulo [footnoteRef:6] [6: Dr. efik Smlati,Pro.dr.Boidar Stavri,Teorija poslovne ekonomije,Banja Luka,2011. str. 208]

Na osnovu ovih konstatacija moe se postaviti sledei obrazac produktivnosti:

Poto u praksi ipak dolazi do odstupanja zbog objektivnih uslova proizvodnje i organizacionih nedostataka koristi se obrazac:

Kl = pozitivno ili negativno odstupane objektivno uslovljenih utroaka radne snage konkretnog proizvoaa po jedinici proizvoda, odnosno jedinici drutveno potrebnog rada;Ll = organizaciono uslovljeno ne korisno troene radne snage u proizvodnji po jedinici potrebnog radaOvaj metod izraunavanja produktivnosti se korist u praksi,,jer ne samo to kvantitativno izraava princip produktivnosti,ve ukazuje i na faktore koji utiu na produktivnost.

1.4.Sprovoenje principa produktivnosti

Sprovoenje principa produktivnosti podrazumjeva preduzimanje mera kojima se stvara objektivna produktivnost, tj. produktivnost to blia objektivnoj. Najee mere su usmjerene na otklanjanje odstupanja od:a) standardne kvalifikovanosti radnikab) standardnog intenziteta radac) standardne organizacije rada.

S obzirom na to to je produktivnost uslovljena dejstvom organizacionih,tehnikih i drutvenih faktora, mere koje se preduzimaju u cilju poveanja produktivnosti svode se na :

a) organizacione mjere,b) mere tehnikih racionalizacija i rekonstrukcija ic) mere drutvenog karaktera

1.4.1.Organizacione mere

Organizacione mere odnose se na koritenje unutranjih rezervi preduzea na najbolji mogui nain. Sprovoenje organizacionih mera se uglavnom odnosi na: a) poveanje stepena iskorienosti kapaciteta, pogotovo u preduzeima i privrednim granama sa visoko razvijenom tehnikom opremljenosti; b) podizanje kvalifikacione strukture radnog kolektiva, pri emu je optimalno da kvalifikacija svakog radnika bude upravo onakva kakvu konkretno radno mjesto trai; c) osiguravanje normalnog intenziteta rada, pri emu se mora prethodno utvrditi vremensko trajanje svakog konkretnog zadataka. d) mere organizacije rada preko racionalizacije vremena za izvrenje pojedinih poslova. Ove mere obuhvataju i utvrivanje zahtjeva svakog pojedinog zadatka ali i uvoenje normi i pravila kojima se moe mnogo uiniti po pitanju produktivnosti.

1.4.2.Mere tehnike racionalizacije i rekonstrukcije

Ove mere imaju u cilju izmenu, poboljavanje tehnikih uslova rada. Pri razmatranju i uvoenju ovih mjera mora se posebna panja pokloniti celokupnoj ekonomskoj analizi isplativosti narednih koraka. U suprotnom se moe dogoditi da preduzee podigne nivo produktivnosti na vii nivo, ali na tetu nekih drugih pokazatelja.1.4.3.Mere drutvenog karaktera

Ove mere se svode na pravilno koritenje radnih navika, razvoj organizacione strukture, izgradnju kvalitetnih kadrova i slino. U osnovi, ove mere se trebaju konstantno sprovoditi od strane menadmenta ljudskih resursa i srodnih grana, kako bi se u preduzeu stvorila klima motivisanosti radnika, koji e tada postizati i veu produktivnost.

II Ekonominost

2.1. Pojam ekoniminosti Ekonominost predstavlja ekonomski princip poslovanja koji obezbeuje maksimalni proizvodni uinak uz minimalno troenje komponenata proizvodnje.Ekonominost izraava stepen efikasnosti troenja u preduzeu kroz zahtev da se sa utroenim sredstvima ostvari to vei proizvodni uinak. Sutina ekonominosti je u tednji i ekonomisanju elemenata proizvodnje preduzea. Ekonominost je kompleksniji pokazatelj od produktivnosti rada, jer obuhvata racionalnije korienje ne samo ivog rada ve i sredstava za rad i predmeta rada. Princip ekonominosti je parcijalni ekonomski princip, jer po svom ekonomskom znaenju doprinosi ostvarenju osnovnog ekonomskog principa ostvarenje maksimalnih rezultata reprodukcije u minimalnim ulaganjima.Smisao kontrole putem ekonominosti jeste identifikovanje mesta u preduzeu u kojima se dolazi do poveanih trokova, nesprovoenja propisanih principa poslovanja, kao i neefikasnosti poslovanja. Znaaj ekonominosti ogleda se u smanjivanju trokova preduzea. Time se smanjuje i cena kotanja proizvoda ili usluga. Smanjivanjem cene kotanja poveava se nekurentnost preduzea na tritu i stvara mogunost smanjivanja prodajnih cena proizvoda.

2.2.Faktori ekonominosti

Na sve elemente ekonominosti deluju brojni faktori, ponekad sa razliitim i suprotnim dejstvom. To su faktori koji deluju na rezultat (proizvodnju), sredstva za rad, predmete rada i radnu snagu. Faktori koji deluju na produktivnosti su istovremeno i faktori ekonominosti. Faktori koji deluju na ekonominost su i brojniji, jer je ekonominost iri princip od produktivnostii, obuhvata sve elemente troenja ,a ne samo radnu snagu.Sa stanovita uslovljenosti i dinamike ekonominosti, osnovni uticajni faktori su:a) Prirodni;b) Drutveni;c) Tehniko-tehnoloki;d) Organizacioni.

2.2.1. Prirodni faktori ekonominosti

U mnogim preduzeima prirodni uslovi deluju na veliinu utroka i trokova. Re je o preduzeima koja posluju u granama ,ija je delatnost u velikoj meri uslovljena delovanjem prirodnih uslova.Primeri za to su preduzea iz oblasti rudarstva, poljoprivrede, umarstva, prehrambenoj industriji i drugim delatnostima. Cene materijala za reprodukciju, takoe trpe uticaj ovih faktora. One se u krajnjoj liniji, formiraju na tritu, pa se mogu tretirati kao komponente ekonominosti koja se formira pod dejstvom drutvenih faktora.

2.2.2. Drutveni faktori ekonominosti

Ovi faktori dejstvuju preko mera i instrumenata ekonomske politike, politike cena,monetarne politike, carina i slino koje se javljaju kao eksterni i objektivni faktor sa stanovita trokova prteduzea.

Drava svojim zakonskim i drugim propisima, formira ukupni pravni i ekonomski ambijent i uslove privreivanja u preduzeima. Mere koje se donose u obliku propisa deluju kao objektivno uslovljeni faktor sa stanovita ekonomije i trokova preduzea. Direktni uticaj ovih mera drave na cenu kotanja preduzea ogleda se preko poreza, akciza, taksi, carina i dr.

2.2.3. Tehniko tehnoloki faktori ekonominosti

Ovi faktori deluju kao objektivni faktori na trokove, a time i na ekonominost. Oni se nalaze u samom preduzeu, predstavljaju uslove proizvodnje i deluju u procesima proizvodnje. Tehniko tehnoloki faktori deluju na sva tri elementa proizvodnje koji ugrauju u proizvodnju. Tako kvalitet materijala utie na veliinu utroka materijala. Oni deluju na troenje sredstava za rad: preko kvaliteta tih sredstava, njihovih radnih svojstava, veka trajanja materijala koji se obrauje pomou sredstava za rad. Ekonomijom predmeta rada, uz pomo tehniko tehnolokih faktora, ostvaruju se utede u materijalu prilikom projektovanja i konstrusanja, kao i utede u neposrednoj proizvodnji. Utede u proizvodnji se ostvaruju smanjivanjem kvarova, otpadaka i karta, smanjivanjem utroka pomonih materijala i sl.

2.2.4. Organizacioni faktori ekonominosti

Celokupna organizacija preduzea u datom vremenu i uslovima uslovljava funkcionisanje preduzea i deluje na ekonominost preko svih faktora preduzea: materijala, sredstava za rad i radne snage.Organizacione mere koje preduzee preduzima odnose se na utede u troenju svih faktora, veu motivaciju za rad, potpunije korienje naunih dostignua, kao i organizacione mere adaptacije na promene u prirodnom i ekonomskom okruenju.

2.3. Izraavanje ekonominosti

Ekonominost se izraava kao odnos rezultata i ulaganja. Ona se moe utvrivati naturalno i vrednosno, ali iskazuje se posebno i za svaki element preduzea.

2.3.1. Naturalni izraz ekonominosti

Ako se pojmu ekonominosti prie sa stanovita fizikog troenja elemenata proizvodnje,tj. ako se ona shvati kao zahtev da se odreena proizvodnja (Q) ostvari sa tomanjim utrocima elemenata proizvodnje - materijala (M), sredstava za rad (I) i radnesnage (L) - ekonominost e biti:

Ukoliko su utroci elemenata proizvodnje, iskazani u imenitelju (Um,Ui,Ul), manji, utoliko e ekonominost troenja biti vea, i obrnuto. Ovo zavisi od niza faktora koji mogu da se podele u dve osnovne kategorije:

a) objektivne faktore-drutvenii tehnikib) subjektivne faktore

Ovakav model samo izraava smisao ekonominosti i ona se pomou njega ne moe praktino meriti. Tim modelom se ne moe meriti ni proizvodnja, osim ako je u potpunosti homogena. U praksi preduzea, pristupa se parcijalnom izraavanju ekonominosti pojedinih elemenata. Naroito je znaajno praenje ekonominosti predmeta rada odnosno utroenog materijala. Ona se izraava kao odnos fizike koliine proizvoda (Q) i utroka materijala (Um):

Parcijalni izraz ekonominosti upotrebe sredstava za rad, po analogiji se iskazuje na sledei nain:

Ovako izraena parcijalna ekonominost nema praktino znaenje, niti je ekonomski upotrebljiva za preduzee. U praksi nije mogue izmeriti utroak sredstava za rad po jedinici proizvoda, niti postoji vidljiva korelacija izmeu utroka sredstava za rad i proizvoda. Parcijalna ekonominost radne snage izraava se kao odnos fizike koliine proizvoda(Q) i utroaka radne snage(Urs):

Ovako iskazana ekonominost radne snage predstavlja zapravo produktivnost rada. Iako predstavljaju iste kvantitativne veliine (produktivnost radne snage i njena ekonominost) znaajno je njihovo ekonomsko diferenciranje. U pojmu produktivnost teite je na proizvodnoj snazi radnika i stalnom podizanju njegove proizvodne moi, a u ekonominosti se insistira na ekonomisanju radnom snagom, dakle utedama u njenom troenju. U smislu ekonominosti, radna snaga se podreuje i uklapa u ekonomiju svih faktora, odnosno globalnu ekonominost preduzea.

2.3.2. Vrednosno izraavanje ekonominosti

Vrednosno iskazivanje ekonominosti svodi se na odnos vrednosti ostvarene proizvodnje i trokova elemenata proizvodnje. Vrednosni izrazi proizvodnje i utroka omoguuju kvantitativno izraavanje ekonominosti kako globalno, tako i u parcijalnim veliinama Novani izraz ostvarenih rezultata (vrednosti) moe se razliito iskazati. Kod modela produktivnosti iskazan je trinom cenom proizvoda, cenom kotanja i norma asovima. Kod vrednosnog utvrivanja ekonominosti bitno je odabrati realan izraz vrednosti proizvodnje, odnosno takav kvantitativni ekonomski izraz koji e obuhvatiti ukupnu ostvarenu vrednost i ukupna troenja uinjena za tu vrednost[footnoteRef:7]. [7: Prof.dr. Momilo ivkovi,Ekonomika poslovanja,Beograd 2006,str 242]

U iskazivanju vrednosti proizvodnje kod merenja ekonominosti koriste se: trina cena, prosena trina cena, standardna cena, ukupan prihod i dr.

Ctr-trina cena(suma),T-masa ukupnih prihoda

Poto trine cene za istu proizvodnju bivaju vie ili nie, odnosno predstavljaju razliite veliine to deformie realnu sliku ekonominosti. Stoga se koriste prosene trine cene za odreeni vremenski period (planski period):

Cpl-Prosena trina cena(suma)

U praksi najee korienje izraza vrednosti su standardne cene:

Cst standardna cena (suma)

Suma vrednosti u modelu ekonominosti se moe iskazati i preko ukupnog prihoda iz poslovanja preduzea. Na taj nain prikazana ekonominost je:

Up ukupan prihod preduzea

Iznos ukupnog prihoda ovde sainjava zbir prihoda preduzea od prodatih proizvoda (proizvod,koliina i cena), prihoda od finansiranja i vrednosnih prihoda preduzea. Na ovaj nain i ire posmatrana ekonominost izraava ukupna poslovanja preduzea, obuhvata sve njegove faze i poslovne aktivnosti. Predhodni nain izraavanja ekonominosti obuhvataju samo oblast proizvodnje, odnosno osnovne delatnosti preduzea. O ekonominom poslovanju preduzea moe se govoriti ako je ostvaren uinak ekonominog troenja sredstava za rad, predmeta rada, tuih usluga i racionalnog raspolaganja radnom snagom.

2.4 Sprovoenje principa ekonominosti

Sprovodenje principa ekonomicnosti podrazumeva preduzimanje mera u vezi sa utrocima elemenata proizvodnje, da bi se odstupanja izmedu realnih i potrebnih utroaka svela na minimum ili eliminisala. U zavisnosti od toga na koji se element proizvodnje odnose ,i mere za sprovodenje principa ekonomicnosti su razlicite, pa se tako razlikuju,mere koje se preduzimaju u oblasti troenja materijala,zatim u oblasti koritenja sredstava za rad i mere u oblasti radne snage. Na bazi sistema informacija i evidencija u cilju sprovoenja sistema ekonominosti elemenata reprodukcije,neophodno je utvrditi ,po organizacionim jedinicama,planirane I stvarne utroke,raznim merama uticati na nivo cena I zarada,voditi adekvatnu politiku amortizovanja sredstava za rad I koritenja njihovoh kapaciteta,da postoji optimalni asotiman proizvoda te razne mere poslovne politike imere organizacione prirode.

III Rentabilnost

3.1Pojam rentabilnosti

Rentabilnost predstavlja jedan od najznaajnijih izraza kvaliteta ekonomije poslovanja preduzea.Rentabilnost oznaava ekonomski princip poslovanja preduzea ijom se primenom-sa manjom masom angaovanja sredstava postie vea dobit.Rentabilnost iskazuje efikasnost angaovanih sredstava,kao i isplativost poslovana preduzea,tj. odredjenog posla. Dobit je motiv onog,koji raspolae slobodnim sredstvima-kapitalom,da svoja sredstva I energiju,pamet I radnu snagu uloi u privrednu aktivnost I da na osnovu uloene energije,uz pomo sredstava ostvari dobitak,koji e mu obezbediti eljeni nivo ivota,a preduzeu opstanak I kontinuitet poslovanja ,ali I razvoj,kroz podizanje kvaliteta ekonomijei nivoa poslovanja na jedan vii nivo. Na drugoj strani su ulaganja preduzea,kao nuni faktor poslovanja .ekonomske aktivnosti i stvaranja rezultata.Ulaganje se ispoljava u obliku angaovanja i troenja Preduzee je uspenije ako se rezultati ostvaruju kroz manje troenje i angaovanje sredstava.Ako su prihodi vei od rashoda,preduzee je poslovalo rentabilno,odnosno ostvarilo je dobit.Ako su prihodi manji od rashoda,preduzee je poslovalo nerentabilno I ostvarilo gubitak u poslovanju. Vremenski faktor je znaajan u merenju I efektima rentabilnosti,jer formira veliinu ulaganja,odnosno angaovanja sredstava,.Po tom vremenskom faktoru se rentabilnost razlikuje od ostalih ekonomskih principa poslovanja .produktivnosti I ekonominosti. Rentabilnost predstavlja globalni pokazatelj poslovnog uspeha predutea i u sebi implementira rezultate i produktivnosti i ekonominosti .On je konaan izraz finansijskog rezultata koji odslikava ukupan uspeh preduzea i njegovog poslovanja.

3.2.Faktori rentabilnosti

Rentabilnost obuhvata odnos izmeu rezultata i ulaganja,odnosno dobiti i angaovnih sredstava.I na jednu i na drugu kategoriju deluju isti faktori,ali i specifini.Dobit je rezultat delovanja faktora ukupnog prihoda i ukupnog rashoda,odnosno trinih uticaja ,a angaovana sredstva su rezultanta brojnih trinih,unutranjih i organizacionih faktora. Isto tako,svi faktori koji deluju na produktivnost i ekonominost su i faktori rentabilnosti.Oni utiu na vrednost ostvarene proizvodnje ,iji je izraz dobit,kao jedan od merila rentabilnosti. Na visinu dobiti utiu:ostvareni obim proizvodnje,asortiman proizvoda,cena i utroci sredstava za proizvodnju i radne snage,stepen iskoritenosti kapaciteta,kao i niz organizacionih mera kojima se poveava kvalitet rada i poslovanja preduzea. Trini faktori deluju preko prodajnih cena proizvoda ili usluga,ali i ulaznih elemenata,odnosno cena sredstava za rad i predmeta rada. Prodajne cene utiu na visinu dobiti,a time i na nivo rentabilnosti poslovanja.Prodajne cene su rezultat mnogobrojnih eksternih faktora,na koje preduzee ne moe uticati.Preko kvaliteta proizvoda,njegovog dizajna,svojstva i slino,koe se indirektno uticati na cene,iji porast pozitivno utie na dobit i rentabilnost. Obim proizvodnje takodje deluje direktno na rentabilnost,Vei obim proizvodnje,pri ostalim nepromenjenim uslovima poveava rentabilnost i obrnuto. Visina trokova sredstava,materijala i radne snage utie na rentabilnost preko angaovanih sredstava.Ovde je potrebno pratiti veliinu utroaka,odstupanja od prosenih i standardnih veliina,i preduzimati organizacione mere kontrole tih utroaka.

Angaovanje sredstava zavisi od veliine sredstava i vremena angaovanja. Veliina angaovanih sredstava utie dvojako na rentabilnost: ukoliko su angaovana sredstva iznad objekitvno potrebnih za rad preduzea,njihov uticaj na rentabilnost je negativan. Obrnuto,ukoliko se sa manjom veliinom angaovanih sredstava ostvari planirana dobit,angaovana sredstva imaju pozitivan uticaj na kvalitet i nivo rentabilnosti. Vreme angaovanja sredstava je objektivno uslovljeno karakteristikama konkretne delatnosti preduzea.Ono se moe produiti zbog nefunkcionalne organizacije,nekvalitetnog rada i motivisanosti za rad i sl. Produavanjem vremena angaovanja sredstava u ciklusu preduzea,smanjuje njegovu rentabilnosz i obrnuto.Organizacionim merama se utie na trajanje vremena i i ciklus angaovanja sredstava. Za rentabilnost je vaan i koeficijent obrta,kao broj koji pokazuje koliko puta sredstva obrnu u ciklusu reprodukcije.Ako je ovaj koeficijent vei,onda je potrebna manja suma angaovanih sredstava za cikljus rada u preduzeu i obrnuto.

3.3 Izraavanje rentabilnosti

Posmatrano sa stanovita preduzetnika,vlasnka kapitala koji je angaovan u ciklusu reprodukcije datog preduzea, rentabilnost se izraava profitnom stopom

pri emu je pf = iznos profita.

Profit je izvedeni oblik rezultata reprodukcije u okviru dohotka:

Pri cemu je D- dohodak ,kao isti rezultat proizvodnje,Dl dohodak radne snage

Vlasnik kapitala, koji moe biti akcionar ili inokosni preduzetnik, odnosno suvlasnik datog preduzea, zainterisovan je iskljuivo za to vei profit po jedinici uloenog kapitala.Otuda je profitna stopa za njega pravi pokazatelj rentabilnosti.

Meutim, kada se preduzee posmatra kao firma, odnosno kao organizacioni sistemiju strukturu ine:a) sredstva za proizvodnju,b) radni kolektiv,c) upravljaki organi id) poslovne funkcije, Njegovo tekue poslovanje i razvoj ne mogu se posmatrati samo u svetlu ostvarivanjaprofita na krai rok. Naime, vlasnici uloenog kapitala i upravljaki organi preduzea nastoje da steknu i ouvaju odgovarajuu poziciju na tritu, da se afirmiu kvalitetom svojih proizvoda i da svoje preduzee stalno razvijaju. A bitan uslov za ostvarenje takvihciljeva jeste kvalifikovani i motivisani radni kolektiv preduzea, za iji ivotni standardsu zainteresovani i upravljaki organi i vlasnici uloenog kapitala. Na ovaj nain obezbjeuje se odanost radnika preduzeu i smanjuje se fluktuacija zaposlenih, ime se doprinosi veem uspjehu poslovanja. Zato su vlasnici kapitala i upravljaki organi preduzea zainteresovani ne samo za svoj profit nego i za veliinu linih dohodaka odnosno zarada svojih radnika. Visina linih dohodaka radnika, odnosno njihovih zarada ne moe se posmatrati samokao element ulaganja u reprodukciju . Lini dohoci se moraju posmatrati i kao element rezultata. Tako, u uspjenijim preduzeima lini dohoci radnika su vii. Ovometreba dodati i ulogu sindikalnog organizovanja radnika, ime se obezbjeuje da njihovezarade ne budu rezultat samo odnosa ponude i tranje radne snage, to je sluaj sacenama ostala dva elementa proizvodnje - sredstava za rad i materijala.

3.4. Sprovoenje principa rentabilnosti

Sprovoenje principa rentabilnosti u konkretnoj ekonomiji podrazumeva preduzimanje mera koje utiu na visinu dohodka, odnosno profita i angaovanih sredstava,kako bi se eliminisalo odstupanje stvarnih od potrebnih angaovanih sredstava. S tim u vezi, potrebno je diferencirati te mere na one koje se preduzimaju u tekuem periodu I na one u dinamici reprodukcije. Ve smo naveli koji su to faktori koji utiu na visinu dohotka i profita.Svakako, meu navedenim visina cene proizvoda je vrlo bitna za visinu dohotka i profita. Poznato je da se prodajna cena proizvoda formirana tritu na osnovu delovanja ekonomskih zakona, prije svega, odnosa ponude i tranjeproizvoda. Isto tako, visina trokova sredstava za proizvodnju i radne snage utie na visinu dohotka i profita, a time i na rentabilnost. Ovdje je vano pratiti visinu utroaka i eventualna odstupanja ostvarenih utroaka od prosjenih, pronai uzrok poveanja, te preduzimati odgovarajue mere za njihovo svoenje na prosean nivo. esto se u praksi odreuju standardi utroaka sredstava za proizvodnju i radne snage, pa se raznim merama planske discipline, merama organizacije proizvodnje i sistemom nagraivanja nastoji obezbediti maksimalna zainteresovanost i odgovornost radnika za kontrolu utroka.to se tie angaovanih sredstava i njihove visine zna se da ne zavise od duinevremena angaovanja i sume angaovanih vrijednosti po pojedinim fazama ciklusa reprodukcije.Svakako, ukoliko je vreme angaovanja sredstava krae utoliko je visinaangaovanih sredstava manja. U skladu s tim ovde je bitan i koeficijent obrta kao brojkoji pokazuje koliko se puta sredstva obrnu u ciklusu reprodukcije. Ako je ovaj koeficijentvei, onda je potrebna manja suma angaovanih sredstava i obrnuto. Pored toga, vanaje duina vremena angaovanja sredstava i to je esto podruje gdje se preduzimaju razne organizacione mjere u cilju skraenja vremena angaovanja sredstava.

Zakljuak

Produktivnost,ekonominost i rentabilnost poslovanja od kljune su vanosti za ocenu uspenosti poslovanja.Na osnovu pokazatelja produktivnosti,ekonominosti i rentabilnosti, dobijamo saznanja o uzrocima ne/uspenog poslovanja,te na osnovu njih,odgovarajue funkcije u preduzeu preduzimaju konkretne korake i mere poslovne i razvojne politike.Ako su pokazatelji loi,to znai da je preduzee "bolesno" a katkad i "kliniki" mrtvo.Isto tako ,ti pokazatelji katkad mogu biti i vrlo dobri, moda i ne zbog uspenog trinog poslovanja ili dobrog upravljanja,nego sticajem povoljnih spoljanjih okolnosti,najee makroekonomskih ili politikih,na koje unutranji faktori ne mogu uticati,to opet ne znai da takvo preduzee nije zapravo "bolesno". No neosporan je veliki znaaj ovih principa za sve segmente privreivanja i moemo rei da produktivnost,ekonominost i rentabilnost ine neizostavni deo ekonomije poslovanja.

Literatura

1. Doc.dr.Aleksandra Tomi,Ekonomika preduzea ,predanja prezentovana u Power Pointu,Beograd, 20112. Grupa autora,Ekonomija od A do Z,BO i Dosije,Beograd,20023. Dr. efik Smlati,Pro.dr.Boidar Stavri,Teorija poslovne ekonomije,Banja Luka,20114. Prof.dr. Momilo ivkovi,Ekonomika poslovanja,Beograd,20065. www.sr.wikipedia.org