Sadraj:1. Naziv2. Legure bakra3. Legure bakra sa cinkom-MESINZI4. Specijalni mesinzi5. Specijalne bronze i druge legure Cu6. Crveni liv 7. Legure bakra sa kalajem-Kalajna bronza za livenje8. Legure bakra sa kalajem-Kalajna bronza za gnjeenje9. Tehnicke legure bakra10. Bakar s manjim dodacima primesa11. Dobijanje bakra12. Bakarne cevi I transport vode za pie13. Osobine14. Jedinjenja15. Upotreba16. Prednosti bakra17. Bioloski znacaj18. Bakarno doba19. Alhemija

NazivBakar je poznat od davnina, kao osnovni sastojakbronze. Zapravo, poznat je jo upraistorijsko doba, pa se i doba u ljudskojistorijinaziva bakarnim dobom. Stari Grci su ga nazivalihalkos, ali su tako takoe nazivali imesingi bronzu. Danas je ova re deo kovanica za razne minerale koji sadre bakar poputhalkopiritaihalkozina, abakrorezse jo naziva ihalkografija.Latinskinaziv za bakar jecuprumiz kojeg je izveden simbol za elemenat. Ovaj naziv vodi poreklo od izrazacyprium aesto znaikiparski metalili kiparska bronza. Od ovog naziva vode poreklo nazivi naengleskom, francuskom, nemakom, holandskom, norvekom,finskom,vedskom,islandskom,danskom,panskomiportugalskom jeziku.Uslovenskim jezicimapreovladava izraz izstaroslovenskog jezika, koji se i uSrbijinekada koristio kao med,imenicaenskog roda koja je oznaavala i bakar i mesing. Danas se u Srbiji naziv vie ne koristi, a poreklo rei nije razjanjeno. Ovaj izraz je u svom udbenikuOsnovi hemije koristioprofesorBorislav Todorovi(1846-1925), ali je zbog toga dobio negativnurecenzijuSime Lozaniasa komentarom da je takav i slini nazivi suvie posrbljen. U Srbiji se ustalio naziv bakar koji je preuzet izturskog jezika. Ovakav izraz alternativno koriste iBugari,AlbanciiGrci.Italijanski,maarskiirumunski jezikkoriste naziv izveden od latinskogaeramen, a alternativno se taj naziv koristi i uTurskojiFinskoj.

Legure bakraKao konstrukcioni materijal ist bakar nema zadovoljavajue osobine za razliku od njegovih legura. Najvaniji legirajui elementi u legurama bakra su Zn, Sn, Al, Be, Ni, Mn, Si, Ag i Au. Oznaavanje i klasifikacija legura bakra. Prema bivem jugoslovenskom standardu, legure bakra se oznaavaju slovnim i brojanim simbolima. Prva slovna oznaka pripada hemijskom simbolu bakra, kao osnovnom metalu, posle koje se u nizu navode hemijski simboli legirajuih elemenata po uticajnosti i brojane oznake koje pokazuju njihov procentualni sadraj. Legure bakra se dele na legure Cu za gnjeenje I legure Cu za livenje.Dijagram stanja legura CuZn

Jednofazne oblasti na dijagramu stanja odgovaraju podrujima stabilnosti razliitih vrstih radtvora (, , , , ). Izmeu jednofaznih postoje i dvofazne oblasti koje se dobijaju razliitim kombinacijama u vrstom stanju i reakcijama iz tenog stanja. Svaka od ovih strukturnih oblasti se odlikuje itavim nizom osobina koje se meusobno znaajno razlikuju. Sa porastom sadraja Zn do 50% vrstoa raste, a zatim naglo opada to je karakteristika i svojstava plastinosti iji se pad javlja ve posle sadraja Zn od 30%, dok tvrdoa pokazuje stalnu tendenciju porasta. Ovakva promena osobina, ali i odgovarajua tehnoloka svojstva, uslovila su i primenu koriste se legure sa najvie do 50% Zn.. Sa porastom sadraja Zn u legurama javlja se i poveana sklonost ka koroziji, posebno selektivnoj i naponskoj koroziji

Legure bakra sa cinkom-MESINZISa porastom sadraja cinka, vrstoa i plastinost mesinga prvo rastu, zatim naglo opadaju, dok tvrdoa stalno raste.Specijalni mesinziNajvanije vrste mesinga su date u tabeli:

NazivOznakaSadraj Zn %Primena

Crveni tombakCuZn10911Elektrotehnika I ukrasni predmeti

Svetlocrveni tombakCuZn201922Elektrotehnika I ukrasni predmeti, metalna creva

uti tombakCuZn303128Kondenzatorske I druge cevi za duboko izvlaenje aure

Mesing za obradu gnjeenjemCuZn373528Osnovna legura za hladnu deformaciju, cevi, limovi, opruge, zavrtnji

Mesing za kovanjeCuZn403841Za deformaciju u hladnom I toplom stanju: ice, okovi, brave, zavrtnji

Tvrdi mesingCuZn40Pb24044+2%PbOsnovna legura za obradu strugotine: mesing za graviranje, zavrtnje, profile

Specijalni mesinzi su legure Cu sa Zn kod kojih su, radi poboljanja odreenih osobina (vrstoa, otpornost prema koroziji, otpornost prema habanju), dodate i manje koliine drugih metala (Ni, Mn, Fe, Pb). Koliina dodatnih legirajuih elemenata je takva da oni utiu na poboljanje osobina, ali ne utiu na promenu strukturnog stanja mesinga. Legure Cu sa Sn kalajne bronze. Kalajne bronze su legure koje nalaze primenu u mainogradnji zbog izuzetne otpornosti prema koroziji, visoke tvrdoe i vrstoe, kao i velike otpornosti prema habanju (zavrtnjevi, zupanici, fina sita, propeleri). Kao i kod mesinga, osobine kalajnih bronzi zavise od njihove strukture, odnosno sadraja Sn. Bakar sa kalajem obrazuje dijagram stanja legura sa deliminom rastvorljivou u vrstom stanju. Prema dijagramu stanja postoji itav niz jednofaznih i dvofaznih oblasti, ali su od interesa samo legure sa najvie do 22%SnSpecijalne bronze i druge legure Cu Legure u kojima se pored Cu, iji je minimalni sadraj odreen na 78%, nalaze i Al, Pb, Ni, Mn, Si i Be u kombinaciji sa Sn ili bez njega su oznaene kao specijalne bronze. U zavisnosti od toga koji je legirajui element glavni, najuticajniji, razlikuju se Al, Pb i Be bronze. Sve specijalne bronze se odlikuju visokom otpornou prema koroziji, dobrim kliznim osobinama, velikom elektrinom provodljivou i srednjim nivoom vrstoe i tvrdoe.

Crveni liv je legura sa najmanje 84% Cu, dok su ostali elementi Sn i Zn, a ponekada i Pb. Upotrebljavaju se za izradu: armature za vodovodne i parovodne instalacije koje su pri radu izloene povienim temperaturama do 325C, puastih tokova, cevnih prirubnica. Novo srebro je legura Cu, Ni i Zn, koja ima dobra svojstva plastinog deformisanja valjanjem, kovanjem i presovanjem u toplom stanju, kada je sadraj Cu manji. Pri veim sadrajima Cu, moe da se plastino deformie u hladnom stanju kovanjem I presovanjem. Koristi se za izradu raznih dekorativnih predmeta, delova u preciznoj mehanici i optici, za izradu kljueva, opruga i limova namenjenih za duboko izvlaenje.

Legure bakra sa kalajem-Kalajna bronza za livenjeKalajne bronze za livenje imaju u svom sastavu 9-15% kalaja sa dodatkom fosfora koji igra ulogu dezoksidatora radi odstranjivanja vrlo krtih ukljuaka oblika oksida kalaja SnO.Struktura livene kalajne bronze u znatnoj mjeri se razlikuje od ravnotenog stanja,jer ve i pri sadraju 5% kalaja se u strukturi javlja -faze.Tako nejednorodni -vrsti rastvor u procesu ovravanja stvara dendritnu strukturu,a pojava -faze oteava plastinu preradu.Kalajna bronza ima veoma malo skupljanje,ispod 1 %,zbog ega se ona moe primijeniti i za umjetniki liv.Meutim,ima slabu itkost zbog ega u cjelokupnoj zapremini se javljaju sitne pore koje umanjuju hermetinost. Kalajna bronza tipa P.CuSn12 je jedna od najee primjenjenih bronzi ovog tipa,a koristi se za izradu kliznih leita i kliznih ploa.Kalajna bronza tipa P.CuSn12,C.CuSn12 i N.CuSn12 su veoma otporne prema habanju zbog ega se primjenjuju za klizne ploe. Kalajne bronze tipa P.CuSn10 i N.CuSn10 su veoma otporne na habanje i primjenjuju se za armature,pune tokove,klizna leita i sl. Kalajne bronze se radi poboljanja svojstava termiki obrauju putem homogenizacionog arenja,rekristalizacionog i arenja radi otklanjanjaunutranjih napona.

-Homogenizaciono arenje izvodi se zagrijavanjem na temperaturi 650-750C u trajanju nekoliko desetina asova.To dugotrajno arenje je neophodno zbog vrlo male brzine difuzije kalaja u bakru.Potpuna jednorodnost strukture nastaje tek poslije viestrukog arenja i izvedene plastine preradre. -Rekristalizaciono arenje izvodi se u toku hladne plastine obrade kao meuoperacija radi poboljanja sposobnosti plastine obrade na hladno.Zagrijavanje se vri na temperaturi 600-650C,zavisno od stepena prethodne plastine deformacije,u relativno kratkom vremenu. -arenje radi otklanjanja unutranjih napona izvodi se zagrijavanjem na 200c poslije izvedenih tehnolokih procesa kao to su livenje i topla plastina obrada.S obzirom na navedena svojstva kalajne bronze se najee koriste za mainske dijelove koji su izloeni jakom trenju,pritisku,dinamikom optereenju i korozionim uticajima.u Tabelam 1 i 2 dat je pregled legura bakra za livenje sa naznakom primjene.Tabele 3 i 4 daju pregled i primjenu legura bakra koje se koriste za gnijeenje. Od livenih kalajnih bronzi izrauju se klizna leita,puni prenosnici,dijelovi pumpi,razliita armatura.Kalajne bronze za gnijeenje slue za izradu opruga,zavrtnjeva,ianog pletiva,kondenzatorskih cijevi.

Legure bakra,koje kao osnovni dodatak sadre kalaj,ine bazni tip bronzi.Te legure imaju visok nivo vrstonih karakteristika,otporne su na habanje i koroziono su postojane.Na slici 4. dat je binarni sistem Cu-Sn.U tom binarnom sistemu bazna faza je i ona predstavlja vrsti rastvor kalaja u bakru,a ima PCKreetku.Sa gledita sadraja kalaja u bronzama mogue ih je podijeliti na etiri osnovna tipa: a) Legure, sa sadrajem Sn do 8 %, predviene za izradu limova i ica. Ove su legure plastine i deformabilne na hladno. b) Legure, sa sadrajern Sn 8-12 %, koriste se za izradu mainskih elemenata, visoko optereene 1eajeve i armature, otporne na koroziju, npr. u morskoj vodi. c) Legure, sa sadrajem Sn 12-2O %, iroko se koriste za 1eajeve. d) Legure, koje sadre 20-25 %Sn, koriste se za izradu crkvenih zvona. Ove legure su veoma tvrde i relativno krte, pa se prvenstveno koriste u livenom stanju. Ipak je samo mali broj tehniki koritenih bronzi konstruisan samo na osnovu bakra i kalaja, naime obino su tehnike varijante bronzi kompleksnije legirane, da bi se dostigao vii nivo traenih mehaniko-meta1urkih osobina.

Legure bakra sa kalajem-Kalajna bronza za gnjeenjeKalajne bronza za gnjeenje u svom sastavu imaju 3-10% kalaja i dodatak malih koliina fosfora.Kalajna bronza tipa CuSn5 primjenjuje se za kablovske spojnice,opruge koje sprovode elektrinu struju. Kalajna bronza tipa CuSn7 primjenjuje se za opruge svih vrsta za elektroindustriju, savitljive cijevi manometara,metalne tkanine,mree za sita,klizajua tela i sl. Kalajna bronza tipa CuSn9 koristi se isto kao kod tipa CuSn7 ali u sluajevima kada je potrebna jo vea otpornost na habanje a i vea koroziona postojanost. Na svojstva vrstoe kalajne bronze utie primenjeni stepen hladne deformacije. Tako da sa porastom procenta deformacije raste tvrdoa,zatezna vrstoa i granica teenja. Posljednjih godina,s obzirom na cijenu kalaja,primjenjuju se bronze u kojima se kalaj zamjenjuje cinkom. Radi poboljanja obradivosti rezanjem ovim legurama se dodaje olovo, a radi poveanja zatezne vrstoe legurama se dodaje nikl ili mangan.Tehnicke legure bakraSadrze najmanje 99.5% bakra, a ostalo su primese. Upotrebljavaju se za izradu prekidaca, elektronskih cevi, cevi za kondenzaciju, grejaca, radijatora,bojleraBakar s manjim dodacima primesaIma visok procenat bakra(98%), a osobine zavise od primesa. Upotrebljavaju se za elektricne delove aparata koji zagrevaju ili leme, za izradu posudja, elektricnih vodova, elektroda za zavarivanje, elektromotora

Dobijanje bakraBakar se najcesce dobija iz ruda kojima gaima relativno malo (2-5%),stogasemoraprethodnokoncentrisatiuklanjanjamejalovine. Koncentrisanje se vrsi postupkom flotacije tako da se sitno samlevena ruda pomesa sa puno vode u koju je dodano sredstvo zapenjenje (posebna vrsta ulja).Ruda zaostaje u povrsinskom penecem slojujer se ne kvasi ,a jalovina tone na dno. Daljim postupkom izdvaja se ulje i vraca nazad u proces flotacije ,anastali koncentratide udaljnju preradu. Mehanicka priprema rudedaljeobuhvatasledeceoperacije:drobljenje iklasiranje,susenje, briketiranje I mesanjerudesaistopljenim dodatkom, doksehemijskapripremasvodinazarenjeI podesavanje sastava istopljenog dodatka.

Bakarne cevi i transport vode za piceBakar je prirodan materijal i od njega izradjene cevi preporuuju se za transport pijae vode; ujedno, svojim biolokim svojstvima - bakar dodatno zatiuje kvalitet pijae vode od irenja raznih bakterija.Na unutranjoj povrini bakarnih cevi, nema nagomilavanja krenjaka iz vode Prilikom prolaska vode kroz nove bakarne cevi obrazuje se trajni zatitni sloj na unutranjoj povrini cevi (debljine nekoliko desetih delova milimetara) to omoguava njihovo nesmetano korienje u instalacijama za snabdevanje vodom za pie (pomenuti trajni zatitni sloj spreava eroziju unutranje povrine cevi).Osobineisti bakar je crvenkasto-braon boje, mek metal, vrlo veliketoplotneielektrine provodljivosti. Navazduhune podlee koroziji, ali dugim stajanjem na njemu bakar se prevlai zelenom patinom baznih soli bakra (hidroksi karbonata, hidroksi sulfata ili hidroksihlorida). Ako se u vazduhu nalazi velika koliinasumpordioksidaumesto zelene patine stvara se crni slojbakar sulfida. Moe se dobiti reakcijom metala i vodenog rastvora bakarne soli.JedinjenjaCuSO4 ima baktericidne osobine, a bezvodni je jaka stipsa (upija vodu). Kompleksna jedinjenja bakra su stabilna, ipak dosta lako se menja oksidacion broj bakra u takvim jedinjenjima i zato se ona esto koriste kao katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra imaju intezivnu zelenu, a rastvori soli bakra intenzivnu plavu boju. Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim prelaznim metalima ini grupu rastopa koji se uopteno nazivaju bronziti. Od njih su najpoznatiji: tombak koji podsea na zlato i koji ima veoma dobre mehanike osobine i otpornost na koroziju. Zbog visoke take topljenja, bakar se vrlo dobro legira sa drugim metalima. Najee se legira sa: cinkom, kalajem, niklom, aluminijumom, manganom, silicijumom, berilijumom, srebrom i zlatom (ime se znaajno poboljavaju njihove mehanike osobine).Prema prirodi legiranih elemenata postoje:a. legure bez cinka (bronze) ib. legure sa cinkom (mesing, crveni liv).

UpotrebaBakar se masovno upotrebljava za proizvodnju: elektrinih provodnika - ice (i uopte u elektronici); cevi (namenjene instalacionim sistemima vodosnabdevanja i gasa, grejanja, rashladnim postrojenjima i uredjajima, kolektorima za korienje suneve energije, izmenjivaima toplote, izradi raznovrsnih grejaa, protivpoarnim sistemima...); fitinga (kolena za spajanje bakarnih cevi); kablova; limova (za pokrivanje krovova...); bronze (primena u mainogradnji, za izradu opruga, zavrtnja...); mesinga (primena u elektrotehnici, za izradu ipki, ice, ukrasnih predmeta...).Ne postoji niti jedna industrijska oblast gde bakar nema svoju korisnu primenu (no, najzastupljeniji je u industriji rashladne i bele tehnike, mainskoj industriji, brodogradnji, hemijskoj industriji, industriji motornih vozila, prehrambenoj industriji, gradjevinarstvu, raunarskoj industriji, industriji telekomunikacionih uredjaja, medicini, hemijskoj industriji...).Prednosti bakra elektroprovodljivost;Najveu elektroprovodljivost poseduju: platina, zlato, srebro i bakar. Obzirom da je od svih pomenutih metala bakar-najjeftiniji i-koliinski najrasprostranjenijinjegova upotreba u postupku prenoenja elektrine energije je najisplativija i praktino, ovoga trenutka, nezamenljiva. odlina toplotna provodljivost;Bakar se koristi u izradi najrazliitijih proizvoda (za koje se prevashodno koriste bakarne cevi raznovsnih oblika i dimenzija) ija je primarna namena zagrevanje ili rashladjivanje. Ujedno, zbog svojstva brzog prenosa toplote, bakar je materijal koji se koristi i za izradu posudja za spremanje hrane. dugovenost;Postojanost proizvoda od bakra je injenica koju posebno apostrofiramo. Samo postojanje mnogih sistema za snabdevanje vodom izradjenih od bakarnih cevi (vie milenijuma pre Hristovog rodjenja, na prostoru starog Egipta) i njihova niuemu nepromenjena upotrebna vrednost je sasvim dovoljan dokaz dugovenosti. visoka plastinost;Bakar je materijal neverovatno pogodan za svakovrsnu obradu i izradu najrazliitijih formi. otpornost;Proizvodi napravljeni od bakra otporni su na raznovrsne spoljne uticaje (bakarne cevi trpe visoke pritiske fluida koji se kroz njih proputaju i imaju odlinu otpornost na agresivne spoljne faktore). baktericidno svojstvo;Bakar poseduje anti bakterijsko dejstvo (spreava razvoj bakterija). Imajui u vidu dato svojstvo, bakarne cevi se preporuuju za transport vode za pie. sigurnost u upotrebi;Proizvodi od bakra, ukoliko se koriste na propisan nain, mogu posluiti i generacijama koje dolaze (kao primer navodimo da vodovodni sistemi izradjeni od bakarnih cevi podnose vie ciklusa potpunog zamrzavanja-odmrzavanja, bez promene njihovih svojstava bez ikakvog oteenja). mogunost recikliranja;Mogunost recikliranja i ponovna upotrebe bakra bez ikakve promene njegovih svojstva (sa minimalnim gubicima prilikom postupka recikliranja cca. 0,01%) je jedno od njegovih glavnih karakteristika. Na osnovu podataka Evropskog Instituta za bakar, prema trenutno dostupnim podacima, od 15.000.000 tona bakra koliko se godinje utroi u svetu itavih 40% (ili 6.000.000 tona) dolazi iz recikliranja otpadnog bakra (bakra iz razliitih formi/oblika). Postupak recikliranja je, ujedno, i vid utede (tj. recikliranje daje mogunost da se zaliha bakra iz zemljine kore eksploatiu umerenije). Sa stanovita potronje energije i angaovanja materijalnih resursa, recikliranje(u odnosu na kompletan postupak proizvodnje od rude do metala) predstavlja najjeftiniji nain dolaska do bakra. Oko 80% bakra, ikada proizvedenog, jo uvek je u upotrebi. korozivna postojanost; on je ekoloki - prirodni materijal; otporan je na ultraljubiasto zraenje; ne apsorbuje organske substance; otporan je na inkrustaciju;Na unutranjoj povrini bakarnih cevi ne dolazi do nagomilavanja krenjaka iz vode to je inae redovna pojava kod vodovodnih instalacija izradjenih od drugih materijala. od njega je mogue izraditi iroku paletu legura; nije zapaljiv; veoma je dekorativan.Specifina crvena boja predmeta od bakra je veoma topla, prijatna i nenametljiva, ujedno, ona vremenom (pod uticajem atmosferskih prilika) prelazi u plemenitu patinu. Bakar je metal koji se u formi svojih legura najee koristi prilikom izrade raznovrsnih umetnina (prevashodno u izradi nakita i u vajarstvu).

Bioloski znaajBakar je mikroelement koji se javlja u reaktivnim centrima mnogihenzima, kao to jesuper oksiddizmutaza. Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ulazi u sastav hemocijanina, ima pozitivan uticaj na elijsku membranu nervnihelija, i ima uticaj u slanju nervnih impulsa. Dnevno je potrebno minimalno uneti 0,5ppm. Nedostatak bakra dovodi do Vilsonove bolesti.Nedostatak bakra moe da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna koliina bakra izaziva lou apsorpciju gvoa i smanjenje broja krvnih zrnaca. Pretpostavlja se da sem toga nedostatak bakra izaziva poremeaje u radusrcai usporava rad nervnog sistema. Nedostatak bakra takoe smanjuje i koliinubelih krvnih zrnaca, a samim tim i otpornost organizma na bolesti.Bakarno dobaJo u 6.milenijumup. n. e. ovek je koristio bakar, to dokazuju perlice pronaene na arheolokim lokalitetima, koje su napravljene od samorodnog bakra, ali to se ne moe smatrati za poetak metalurgije.Period u praistoriji koji je obeleilo poetak metalurgije i otkrie bakra,metalakoji poinje da se koristi u izradi primitivnogoruaiorujau literaturi se nazivaBakarno doba(eneolit, halkolit ili kameno bakarno doba).Uopteno govorei, ovaj period obuhvata trei milenijum pre nae ere, po visokoj hronologiji od 3300. godine do 2000/1900. godine p. n. e. a po klasinoj od 2200. do 1700. godine p. n. e. Ovo je period subborealne klime.U prvoj fazi bakar se koristio kao petrografska sirovina, to je bio samorodni bakar koji se i u ranijem periodu koristio zanakit. UEvropive u kulturama poznogneolitaimamo pojavu samorodnog bakra i oksidnihruda. Leita bakarne rude su naKarpatima, u ekom Ravnogorju, naKavkazu, naUralu(gde rano poinje meanje bakra iarsena, ime se dobija arsenskabronza).Velikirudniciu doba eneolita su bili kvalitetni.Rudaje primitivno vaena, sledila se ila sulfidne rude, koja je drobljena i zatim izvlaena. Kasnije se razvijaju i jednostavnepeiza preradu rude. Oksidne rude su topljene u jamama (ruda je na dnu,umurpostavljen okolo se palio) ili ognjitima.Metalbi se zahvatao u velikekeramikezdele. Postojala je i reciklaa, to znai da se staro orue i oruje ponovo pretapalo.Sulfidne rude su traile veliku vatru, bili su potrebni mehovi, a pretpostavlja se i sopalj uplji predmet od keramike, koji je sluio za duvanje (potpirivanje vatre). Ovakvi predmeti su pronaeni na eneolitskim areheolokim lokalitetima pored posuda zalivenje. Istopljeni bakar se hvatao u malim posudama.U poznom eneolitu se javljajukalupi. Bili su od kamena, izdubljeni, u poetku jednodelni, za jednokratnu upotrebu. Dvodelni kalup se javlja tek 2300/2200. godine p. n. e. uVuedolskoj kulturi.Meanjem bakra ikalajadobijena je tvrdalegurabronza, koja potiskuje u potpunostikamenkao materijal za izradu predmeta. Bakar nije jedini metal po kome je nazvano itavo jedno doba u praistoriji oveanstva, upravo po bronzi naziva se sledee doba, koje smenjuje eneolit, a zove sebronzano doba.AlhemijaAlhemiari su znali za bakar i koristili ga. Alhemijski simbol za bakar je isti kao i simbol za enski pol (). Paracelzus, koji je praktino uveo poznavanje hemije u medicinu (hemijatrija) je u terapijama koristio hemikalije, koje su izmeu ostalog sadravale i bakar. Ove lekove dobijao je raznim postupcima kao to su arenje, topljenje, kristalizacija, destilacija itd. Govorio je da nas alhemija ui kako treba pripremiti lek (Modus praeparandi rerum medicinalium) i potpuno je odvajao uee alhemije u pripremanju lekova alchemia medica, od alchemia transmutatoria, odnosno klasine alhemije iji je zadatak bio pretvaranje elemenata jedan u drugi i dobijanje zlata.

1