UNIVERZITET U NIŠUFAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

PREDMET:Skijanje

TEMA: Tehnika i metodika sportske škole skijanja

Profesor: Student:Red. prof. dr Aleksandar Joksimović Nemanja Đorđević 5995

Niš,2013

Sadržaj :UVOD.............................................................................................................................................................................1

PEDAGOŠKO - DIDAKTIČKE OSNOVE OBUKE SKIJANJA.................................................................................2

Obuka skijanja - proces učenja i vaspitanja...............................................................................................................2

Faze procesa učenja...................................................................................................................................................2

Osnovni principi obuke skijanja................................................................................................................................3

Didaktički principi.....................................................................................................................................................3

Metodski Principi.......................................................................................................................................................3

Nastavne metode u obuci skijanaja............................................................................................................................4

Ciljevi u obuci skijanja..............................................................................................................................................4

Prvi etapni cilj.......................................................................................................................................................4

Drugi etapni cilj.....................................................................................................................................................4

Treći etapni cilj......................................................................................................................................................4

SPORTSKA ŠKOLA SKIJANJA..................................................................................................................................5

Cilj sportske škole skijanja........................................................................................................................................5

Uloga sportske škole skijanja.....................................................................................................................................5

Organizacija sportske škole skijanja..........................................................................................................................6

Program sportske škole skijanja.................................................................................................................................7

Struktura skijaskih kategorija i napredovanje po nivoima (step program)...........................................................7

Poslepodnevna i večernja animacija..........................................................................................................................9

TEHNIKE ŠKOLE SKIJANJA....................................................................................................................................11

Osnovne tehnike skijanja.........................................................................................................................................11

Napredne tehnike skijanja........................................................................................................................................11

Vrhunske tehnike skijanja........................................................................................................................................11

Razlika karving skijanja u odnosu na klasično........................................................................................................12

METODIKA OSNOVNE ŠKOLE SKIJANJA............................................................................................................13

Hodanje na skijama..................................................................................................................................................14

Pokret „Kick Turn“..................................................................................................................................................15

Ustajanje posle pada.................................................................................................................................................16

Nošenje skija............................................................................................................................................................17

Razvijanje osećaja....................................................................................................................................................18

SKIJAŠKA OPREMA..................................................................................................................................................22

Izbor dužine skije.....................................................................................................................................................22

Izbor štapova............................................................................................................................................................23

Izbor cipela...............................................................................................................................................................23

ZAKLJUČAK...............................................................................................................................................................24

REFERENCE................................................................................................................................................................25

UVOD

Skijanje je način kretanja na snežnim površinama upotrеbom skija koje su skijaškim

vezovima pričvršćene za noge skijaša. Iako je skijanje prvenstveno nastalo kao način transporta

odnosno kretanja po snegu, kroz 20.vekova je preraslo u popularni način rekreacije i sporta.

Skijanje je veština koju bi deca trebala idealno da sаvladaju do svoje 10 godine. Jednako

kao plivanje klizanje ili voznja biciklom, ova jednom naučena veština ostaje sa vama do kraja

zivota. Uz svestrani uticaj na psihomotoricke sposobnosti skijanje ima svoju socijalnu dimenziju

koja nije nezanemariva. Druzenje i boravak na snegu, privikavanje, snalazenje i  funkcionisanje

u sneznim uslovima nosi eho Staroslavenske tradicije zivota  sa prirodom, njeno poznavanje i

prilagodjavanje promenama u njoj.

1

PEDAGOŠKO - DIDAKTIČKE OSNOVE OBUKE SKIJANJA

Obuka skijanja - proces učenja i vaspitanja

Pedagogija je nauka o vaspitanju i obrazovanju, vaspitanje je sistematski i planski proces

sa ciljem formiranja ličnosti u skladu sa društvenim normama.

Obrazovanje je proces rada na sticanju znanja, veština i navika. U skijanju obrazovanje je

usmereno na razvoj motornih navika.

Karakteristike formiranja motornih navika su:

Brže početno napredovanje (učenje)

Proces usavršavanja je sporiji

Što je radnja složenija učenje teče sporije

Uspešnost u učenju zavisi od individualnih sposobnosti

Uspešnost zavisi od metodike obuke

Faze procesa učenja

GENERALIZACIJA

Neusaglašenost motornog aparata, krutost, nekoordinisanost, povišen tonus, suvišni

pokreti

DIFERENCIJACIJA

Uspostavljanje sklada motornog aparata, narušavanje koordinacije zbog delovanja drugih

faktora-neravnine

STABILIZACIJA

Automatizacija pokreta i visoka koordinacija

2

Osnovni principi obuke skijanja

Ne postoji stroga “šema” u metodskom postupku. Program obuke se pravi na osnovu:

Definisanja ciljeva (generalnih i etapnih)

Izabora metode

Izbora sredstava (vežbe)

A određene vežbe se primenjuju poštujući didaktičke principe:

Racionalnosti

Sistematičnosti

Postupnosti

Individualizacije

Didaktički principi

Princip sistematičnosti i postupnosti (od lakšeg ka težem, jednostavijeg ka složenijem,

poznatog ka nepoznatom..)

Princip racionalnosti i ekonomičnosti

Princip očiglednosti (učenje počinje posmatranjem)

Princip svesne aktivnosti

Princip individualizacije (prilagođenost uzrastu, sposobnostima, polu)

Rraznovrsnosti,

Zabave i razonode.

Metodski Principi

U procesu učenja osnovne tehnike skijanja najosetljiviji deo predstavlja početna faza

(prvi kontakt sa snegom na skijama) Osnovno polazište u radu sa početnicima je balans u skladu

sa motoričkim sposobnostima. Jedan o preduslova prevazilaženja eventualnog straha od prvog

kontakta sa skijama jeste da se početni koraci odvijaju na ravnom terenu i da prvi spust bude

izveden na blagoj padini sa ravnim istekom (završetak nagiba) i pri maloj brzini kretanja.

Dosledna primena metodskog postupka prema osnovnim metodskim principima: 

od lakšeg ka težem, 

od poznatog ka nepoznatom,

od sporijeg ka bržem.

3

Nastavne metode u obuci skijanaja

Metod vizuelne predstave (demonstracije, video analiza, kinogram …)

Metod usmenog izlaganja

Sintetičke nastavne metode

Analitičke nastavne metode

Ciljevi u obuci skijanja

Prvi etapni cilj

Usvajanje osećaja ravnoteže i koordinacije pokreta. Za početnika osnovni problem je

klizava podloga, skije kao produžene poluge, dodatna težina opreme, smanjena amplituda

pokreta u skijaškim cipelama i dr.razlozi koji dovode do narušavanja ravnoteže i koordinacije.

Zadaci u smislu ostvarenja ovog cilja su:

privikavanje na podlogu i na opremu.

ostvarenje ovog cilja je moguće primenom elementarnih kretnji-vežbi I i II nivoa (u

mestu i kretanju po ravnoj, horizontalnoj podlozi) i adekvatnih metoda u skladu sa opštim

pedagoškim principima.

Drugi etapni cilj

Usvajanje osećaja dinamičke ravnoteže i mehanizma kontrole brzine. Rešenje problema

održavanja ravnoteže prilikom klizanja niz padinu moguće je rešavanjem zadataka kojim se

početnik privikava na uslove kretanja-klizanja niz padinu i usvajanjem pokreta kojim se

kontroliše brzina. Osvarenje ovog cilja je moguće primenom elementarnih kretnji-vežbi III

nivoa. (U zavisnosti od uslova moguća je primena pojedinih elementarnih kretnji-vežbi IV i V

nivoa!). Vežbe se realizuju na terenu sa adekvatnim profilom (nagib, početak i kraj).

Treći etapni cilj

Usvajanje mehanizma zaokretanja. Problem promene pravca zaokretanjem se rešava

usvajanjem elemenata tehnike skijanja koji sačinjavaju "Jezgro strukturalno-funkcionalnog

modela tehnike zaokretanja na kompaktnoj snežnoj podlozi". Ostvarenje ovog cilja je moguće

primenom elementarnih kretnji a to su vežbe za usvajenje plužne tehnike i vežbe za usvajanje

paralelnog zaokreta.

4

SPORTSKA ŠKOLA SKIJANJA

Skijanje je motorička aktivnost tokom koje skijaš savladava padinu koristeći se pritom

uglavnom različitim tehnikama zavoja. Iz navedene definicije može se zaključiti kako se škola

skijanja provodi na strmijim snežnim stazama, a cilj škole skijanja je metodičkim postupcima

osposobiti decu kako bi samostalno mogli svladati navedene snežne staze. Škola skijanja u

univerzalnoj sportskoj školi je bazirana na 20 sati u šest skijaških dana, a trebalo bi da je provode

licencirani učitelji skijanja. Škola skijanja preferira učitelje skijanja koji su ujedno i kineziolozi

kako bi bili sigurni u stručnost i metodičku potkovanost tih ljudi.

Cilj sportske škole skijanja

Cilj zimovanja je uticati na zadovoljenje primarnih potreba deteta za kretanjem, kako

kroz učenje motoričkih zadataka i sadržaja iz skijanja, tako i putem dodatnih i dopunskih

animacijskih sadržaja. Preostali ciljevi su sticanje ljubavi prema zimovanju, socijalizacija i

osamostaljivanje dece, aktivni odmor i podsticanje kreativnosti dece. Osim navedenih ciljeva

univerzalna sportska škola mora da postavi prioritete koje će pokušavati da ostvariti. To su na

prvom mestu sigurnost dece, zatim animacija i socijalizacija dece i na kraju učenje skijaških

elemenata, odnosno elemenata snowboarda.

Uloga sportske škole skijanja

Uloga škole skijanja u procesu socijalizacije dece predškolskog uzrasta. Predmet rada je

škola skijanja i njena uloga u procesu socijalizacije dece predškolskog uzrasta. Socijalizacija je

proces socijalnog učenja putem kojeg jedinka stiče socijalno-relevantne oblike ponašanja i

formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama. Socijalizacija i razvoj ličnosti se

ostvaruje pod uticajem socijalnih agenasa (faktora) u sredini koja ima grupna obeležja. Agensi

socijalizacije mogu biti: porodica, škola, sportska škola, vršnjaci, masovna sredstva

komunikacije i druge institucije i osobe sa kojima je pojedinac u kontaktu, npr. trener, instruktor

i dr. Škola skijanja, u kojoj se deca susreću sa vrednostima, zahtevima i normama, koje vladaju u

društvu može da bude jedan od faktora socijalizacije. Značajnu ulogu u tom procesu može da

ima: igra, grupa vršnjaka i instruktor. Igra je najpogodniji metod u školi skijanja, za usvajanje

tehnike, ali i sredstvo socijalizacije, gde se međusobno prepliću, razvoj sposobnosti pojedinih

funkcija i socijalnih odnosa. Igra podstiče i razvija osećanja. Motivi koji su nadahnuti

5

osećanjima postaju podstrekači i usmerivači dečijih aktivnosti. Grupa vršnjaka može da

predstavlja važno sredstvo socijalizacije pojedinca, doprinosi razvoju društvenosti, usvajanju

novih socijalnih stavova, normalnom psihofizičkom razvoju, izbegavanju ekscentričnog

ponašanja i podsticanju lične samostalnosti. Instruktori skijanja, njihove osobine ličnosti i

njihovi postupci prema deci, mogu biti od presudnog značaja za formiranje ličnosti, jer

predstavljaju za dete uzore na koje se ono ugleda i sa kojima se identifikuje. Škola skijanja sa

svojim osnovnim karakteristikama značajnim za socijalizaciju (igra kao metod rada, grupni vid

nastave, instruktor u svojstvu pedagoga), predstavlja značajan faktor u procesu socijalizacije

dece predškolskog uzrasta. Program škole, trajanje časa i rad sa decom treba prilagoditi

specifičnostima, potrebama i sposobnostima, u skladu sa njihovim razvojem.

Organizacija sportske škole skijanja

Samu organizacija sveukupnog zimovanja sprovodi grupa ljudi koju čine kineziolozi,

učitelji skijanja, na čelu s voditeljem. Voditelj cele grupe dogovara sadržaje prilikom dolaska na

skijalište i sarađije s navedenim timom ljudi. Kineziolozi i učitelji su smešteni zajedno s decom i

odgovorni su za njih kada nisu u školi skijanja (snowboarda). To uključuje buđenje, odlazak na

doručak, ručak, večeru, spremanje i odlazak na stazu ili popodnevnu animaciju. Učitelji su

posebno važni za brigu manje dece kojima je zimovanje prvi odlazak od roditelja. Takva deca ne

mogu sve činiti samostalno, pa im učitelji pomažu. Kineziolozi takođe brinu o deci, međutim

njihova se uloga posebno primećiuje kod popodnevne animacije dece u sportskoj sali ili bazenu.

Učitelji skijanja odgovaraju za decu kada su ona na skijaškom terenu, odnosno na snežnim

stazama. Osim toga, učitelji skijanja moraju predstaviti skijanje tako da ga deca zavole, a uz

takav jedan odnos i da svladavaju skijaške elemente, odnosno proširuju skijaško znanje.

6

Program sportske škole skijanja

Prvi skijaški dan u školi koristi se za homogenizaciju skijaških grupa. Informacija o

nivou skijaškog znanja važna je kao motivacija za dalje učenje i usavršavanje deteta. Prva

homogenizacija se odnosi na utvrđivanje početnika i skijaša, te se provodi na ravnom. Nakon

podele, grupa početnika kreće sa postepenim radom, a skijaši odlaze na strmije staze gde

pokazuju svoje skijaške sposobnosti. Naravno, korekcije unutar grupa se primjenjuju, ali po

pravilu do trećeg skijaškog dana. Drugi, treći i četvrti dan radi se po grupama, a peti dan je

takmičenje, odnosno trka gde deca pokazuju svoje veštine. Početničke grupe objedinjuju I i II

nivo, a napredne grupe čine III, IV i V nivo skijaškog znanja. Cilj škole skijanja je tako različit i

s obzirom na nivo znanja. Početnicima ja glavni zadatak da u tih nekoliko dana svladaju osnove

plužne skijaške tehnike. Naprednije grupe imaju zadatak da postupnim radom prelaze što više u

paralelnu skijašku tehniku, i da steknu što veću sigurnost na skijama. Rad na stazi unutar

skijaških grupa provodi se ujutro i popodne po dva sata, osim prvog i posljednjeg skijaškog dana.

Ujutro se uče novi skijaški elementi, a poslepodne se ponavlja i usavršava naučeno.

Struktura skijaskih kategorija i napredovanje po nivoima (step program)

Mlađi skijaši:npr. mali skijaši (mlađi od 6 god.) Ima ukupno šest nivoa, kojima možemo dati raznolike

nazive kako bi deci bilo zanimljivije, npr:

I nivo-Pingvin II nivo-Panda III nivo-Zirafa IV nivo-Zebra V nivo-Dinosaur VI nivo-Tigar

Skijas za svaki savladani nivo dobija znacku sa likom odgovarajuce zivotinje kao

motivacioni stimulus ali i prepoznatljiva oznaka skijaskog znanja za ucitelja.

Stariji skijaši:

(6+ god.) ima ukupno devet nivoa.

Skijaš mora savladati sve predviđene skijaske likove, elemente i znanja da bi prešao iz jednog

horizontalnog nivoa u drugi.

7

Strukturta snowboard kategorija i napredovanje po nivoima (step program)

početnici tri nivoa 1.2.3.

srednji četiri nivoa 4.5.6.7.

napredni tri nivoa 8.9.10.

Tim čine licencirani instruktori i treneri skijanja i snowboarda, sa najvećim stepenom

znanja (tehničkog, metodičkog i pedagoškog). Polaznicima škole je zagarantovan profesionalan

tretman vezan za pravilnu obuku po međunarodnim standardima (ISIA, IVSI, PSIA),

maksimalnu bezbednost i posvećenost klijentu. Ako se odlučite za obuku skijanja i snowboarda u

našoj školi, smanjujete rizik od povređivanja, skraćujete vreme učenja a osim toga, izbegavate

tkz, pogrešan automatizam. Jednom pogrešno usvojena motorička radnja teško se kasnije

ispravlja. Škola skijanja poseduje poligone za obuku početnika, prioritet na zičarama, kao i

mogućnost iznajmljivanja opreme po povlašćenim cenama. Svakog petka, škola za svoje

polaznike organizuje tkz. trku zadovoljstva, gde se svako može oprobati u takmičarskim

disciplinama, slalomu i veleslalomu. Na taj način mladi polaznici imaju šansu da budu primećeni

od iskusnih trenera i instruktora, koji bi ih preporučili u neki od ski klubova. Mnogi

reprezentativci i prvaci u skijanju i snowboardu su ponikli u školi skijanja i upravo na ovaj način,

krenuli u osvajanje belih staza. Na kraju obuke, u prijatnom ambijentu, škola organizuje svečano

uručenje diploma za sve nivoe znanja.

I nivo - potpuni početnici koji još nikada nisu stali na skije

II nivo - skijaši sigurnog zaustavljanja u plugu, ali ne mogu izvesti plužni zavoj

III nivo - skijaši plužnih zavoja

IV nivo - skijaši osnovnog zavoja

V nivo - skijaši paralelnih zavoja

8

POČETNICI NAPREDNII DAN

-upoznavanje s opremom -rad na ravnom -penjanje -osnovni skijaški stav i spust ravno

-ponavljanje svladanih elemenata-uskijavanje-padanje i ustajanje

II DAN-plužni stav i pluženje ravno -plužni zavoj -korišćenje skijaških žičara

-zavoj k bregu-osnovni zavoj-spust koso

III DAN-plužni luk (plužni zavoj + spust koso)-zavoj ka bregu -otklizavanje

-osnovno vijuganje-paralelni zavoj od brega

IV DAN-zavoj ka bregu -osnovni zavoj -osnovno vijuganje

-paralelni zavoj od brega-carving zavoj

V DAN-takmičenje

VI DAN-ponavljanje i usavršavanje naučenih elemenata, iskijavanje

Poslepodnevna i večernja animacija

Nakon popodnevnog rada u grupi na snežnim terenima deca imaju popodnevni odmor.

Nakon odmora deca koja imaju interes mogu se baviti raznim aktivnostima unutar sportske sale i

bazena. Naravno, jedno popodne se i organizuje vožnja sankama, gde najčešće idu sva deca.

Aktivnosti u sportskoj sali odnosno bazenu organizuju kineziolozi uz pratnju učitelja. Odabir

sadržaja i metodičkih organizacijskih oblika rada najviše zavisi od dece za koju ce se aktivnost

odluciti. U slučaju većeg broja dece najčešće se provode štafetne igre. Ako je manje dece, tada se

provode i organizuju sportske igre (fudbal, košarka, odbojka, rukomet, tenis, badminton). Za

razliku od aktivnosti u sali, bazen u većini slučajeva služi za opuštanje i igranje u vodi.

Animacija se u bazenu svodi na plivanje i kupanje u masažnim bazenima (whirpool), te je

mirnijeg karaktera. Vreme nakon večere i pre spavanja deca iskorišćavaju za druženje, gledanje

9

televizijskog programa ili za razmenu iskustava i doživljaja sa staze ili sale (bazena). Predzadnji

dan na zimovanju organizuje se dodela diploma. Na dodelu se odlazi nakon večere, a uz

priznanje za učestvovanje u školi skijanja (boardanja) proglašavaju se rezultati takmičenja za

svaku grupu posebno. Nakon podele i proglašenja deca se zabavljaju, pričaju i plešu.

10

TEHNIKE ŠKOLE SKIJANJA

Osnovne tehnike skijanja

Klinasto vijuganje

Vijuganje vez uboda štapa i sa ubodom štapa

Osnovno vijuganje

Vijuganje sa kontrolom brzine, osnovni, paralelni i kratki zavoj

Napredne tehnike skijanja

Brzo vijuganje

Vijuganje CARVING tehnikom

Terensko vijuganje

Vijuganje CARVING tehnikom

Vrhunske tehnike skijanja

Vijuganje po terenskim neravninama

Vijuganje po grbama

Vijuganje po dubokom snegu

Carving zaokret je racionalni oblik zaokreta izveden radijusom koji je jednak radijusu

bočnih lukova skija. Konstrukcija karving skija je takva da je geometrija skija znano izraženija

(radijus bočnog luka je znatno manji) pa je i sama dužina skije manja. Ovakva geometrija skija

pruža mogućnost lakšeg, ekonomičnijegm, i racionalnijeg vođenja skija u zaokret, što

obezbeđuje efikasnije sprečavanje bočnog otklizavanja.

11

Razlika karving skijanja u odnosu na klasično

1. Rastavljene skije u širini kukova 2. Niža prelazna pozicija

3. Opterećenje središnjeg dela skije tokom zaokreta

4. Opterećenje na obe skije

5. Unutrašnja skija preuzima značajna opterećenja

6. Istovremena aktivnost obe noge tokom zaokreta i prcizno postavljanje rubnika

od 45° u odnosu na ravan padine

7. Veći nagib tela u zaokretu 8. Nema otklona trupa niz padinu ni krmarice (gornja skija za dužinu vrha

napred u odnosu na donju)

9. Veća amplitude bočnog kretanja 10. Ubod štapa nije neophodan

12

METODIKA OSNOVNE ŠKOLE SKIJANJA

Klizanje je osnovni pokret koji svaki skijaš početnik mora da nauči. Ova vežba pomaže

skijašima da se osećaju opušteno i udobno na skijama. Klizanje vas uči i kako da savijate i

istežete svoje noge na stazama i uvežvaba vam telo za manevar prebacivanja  težišta tela  sa

jedne na drugu skiju. Takodje vas uči kako da menjate pravac tokom vožnje  i poboljšava vam

osećaj za telo i stabilnost. Primer koraka u klizanju :

Korak 1:

Pronadjite ravan deo staze. Skije postavite  u V položaj- vrhovi

rašireni a krajevi skija skoro spojeni.

Korak 2:

Odgurnite se levom skijom i klizite na drugoj  skiji. Prenesite težinu

na desnu skiju i držite balans.

Korak 3:

Vratite se na prvobitni položaj pomeranjem  leve skije bliže desnoj.

Korak 4:

Odgurnite se sada desnom skijom i klizite na  drugoj. Prenesite

težinu na levu skiju i držite balans.

Korak 5:

Približite svoju desnu skiju  levoj.U ovom trenutku Vi treba da se

nalazite ponovo u  prvobitnom položaju. Kada  ste uvežbali gore

navedeno na ravnom probajte to i na blagoj padini.

Kada jednom naučite da se klizate niz stazu tada ćete i naučiti nešto iz oblasti

balansiranja, kontrole skijanja, kao i držanja balansa. Dobro naučite ovakav manevar tako da ga

sa lakoćom izvodite da bi onda mogli da predjete na drugu vežbu.

13

Hodanje na skijama

Herringbone (kost haringe) je oblik koji ostaje ucrtan, od vaših skija,  u snegu. Ova

tehnika hodanja na skijama uzbrdo slična je hodanju po ravnoj površini sa skijama u V položaju.

Učimo ovu tehniku (Herringbone) pomoću uputstva koje sadrži i animaciju. Ovo probajte na

ravnom delu staze. Kada se naviknete da stojite na skijama probajte da načinite prve korake. Ovo

je veoma slično našem normalnom hodanju samo što ovde ne dižemo noge već ih naizmenično

guramo napred i to prvo levu nogu pa desnu. Štapove koristite za održavanje balansa dok hodate.

Nemojte zaboraviti da se krećete kao i kad hodate (suprotna ruka i noga). Dok hodate možete se i

odgurnuti malo. Ako ste još ranije naučili da koristite ruke u ovakvoj situaciji onda se

potpomognite štapovima da bi ste se odgurali unapred. Važno je zapamtiti  da V položaj skija

mora biti što širi ukoliko je  padina na kojoj se nalazite strmija. Vežbanjem ćete posle izvesnog

vremena naučiti da se sa sigurnošču krećete uz blage ali i strme padine. Štapove koristite radi

držanja balansa ili boljeg odupiranja.

Korak 1:

Da bi mogli da se pokrenete postavite svoje  skije u položaj V, tojest 

vrhove skija široko razdvojite a zadnje delove skija približite jedan

drugom.Ovaj položaj sprečiće  proklizavanje unazad na stazi. Podignite

jednu skiju i zakoračite napred.

Korak 2:

Podignite drugu skiju i koraknite napred ali  tako da Vam ta skija ode

malo ispred one prve. Zadržite skije u položaju V da bi sprečili

proklizavanje unazad. Nastavite tim tempom dok ne dodjete do

željenog mesta.

14

Pokret „Kick Turn“

Pokret “Kick Turn” (udari i okreni) omogućava Vam da se okrenete za 180 stepeni i

promenite pravac a da se pri tome nekrece ni nizbrdo ni uzbrdo. Ovde ćete naučiti kako se izvodi

ovaj potez. Postoji i animacija sa desne starne koja vodi kroz etape.

Rotiranje skije u suprotnom pravcu predstavlja malu nelagodnost za skijaša. Zato ovo

vežbajte prvo na ravnom terenu ili još bolje imajte nekog pored sebe da vam pomogne.

Korak 1:

Da bi otpočeli, prvo postavite skije paralelno i stojite pod uglom od 90

stepeni u odnosu na silaznu putanju staze. Držite štapove “uzbrdo”

Korak 2:

Zaljuljajte Vašu donju skiju napred i  nagore i postavite je na rep blizu vrha

druge (gornje) skije

Korak 3:

Rotirajte skiju za 180 stepeni i vratite je na sneg. Nagnite se napred i

lagano  savijte koleno.U ovom trenutku Vaše skije gledaju u suprotnim

pravcima (vrhovima su okrenuti u suprotnim pravcima)

Korak 4:

Lagano prbacite težinu na donju skiju. Podignite drugu (gornju) skiju i

postavite je paralelno sa donjom skijom. Sada obe skije gledaju u istom

pravcu.

15

Ustajanje posle pada

Ustajanje posle pada sa još pričvršćenim skijama može iz prva biti dosta zamarajuće. Ali

pošto ovo savladate nećete imate više problema sa ustajanjem posle pada.

Korak 1:

Postavite se tako da će vam biti što lakše da ustanete. Skije   namestite da

budu paraleno jedna sa  drugom i da leže preko staze. Savijte noge u

kolenima radi  lakšeg ustajanja. Desnom rukom  uhvatite štapove pri dnu

(iznad kruga) a levom uhvatite drške  štapova. Neka vam  štapovi budu

ispred tela a vrhovi štapova  pobodeni desno od vas  u snegu.

Korak 2:

Koristeći štapove kao potporu blago se nagnite napred i odgurnite se nagore

oslanjajući se najviše na  donji deo štapa.

Korak 3:

Dok se uzdižete pomerajte ruku koja je bliža snegu ka sredini štapa odupirući

se od snega lagano.

Korak 4:

Sada ste naučili sistematsko ustajanje posle pada. Obratite pažnju na to da će

s obzirom  na gravitaciju biti lakše da ustanete  na strmijoj padini nego na

ravnom  terenu.

Ako dobro naučite kako da se dignete posle pada to može pomoći da izbegnete povrede

kao  i veće zamaranje. Iako se današnji vezovi prave tako da i pri manjem padu automatski skije

otpadaju, važno je ponekad znati i kako se podići iz snega.

16

Nošenje skija

Kada se odlazi sa staze ili na nju dolazi, skije da

nose pravilno kako ne bi povredili  kolege skijaše i kako

bi što lakše nosili te skije. Oprema koja je teška i

glomazna može otežati kako odlazak na stazu  tako i

silazak sa staze. Jedan od načina da nosite skije je da ih

stavite na jedno rame sa vrhovima  koji  su  blago 

okrenuti nadole i napred dok je zadnji  deo skija pod

uglom od 30-45 stepeni. Štapove držite jednom rukom.

Prilikom okretanja proverite da se niko ne nalazi iza vas

jer ga možete zakačiti skijama.  Ukoliko se nalazite

negde gde je gužva i ima više ljudi uspravite skije (tako

da vrhovi pokazuju nagore) i čvrsto ih držite zajedno.

Neki noviji modeli rančeva imaju sa svake strane ranca , kanape za vezivanje dodatne

opreme. Ako vaš ranac ima ove kanape iskoristite ih da njima vežete skije. One se vezuju tako

što se gornjim kanapom vezuje deo malo ispod prednjeg dela veza a donjim kanapom deo malo

iznad zadnjeg dela veza. Čvrsto vežite kanape  a vrhove skija isto zavežite kanapom ili gumicom

da ne bi skije skliznule.

Početnicima i samo nošenje skija može da predstavlja problem. Zbog težine skija postoji

osećaj disbalansa kod skijaša. Dodatnim vežbanjem početnik će steći iskustvo u pravilnom

nošenju skija i neće mu viši biti teško da ih nosi. Kao što kaže poznata poslovica: svaki veliki put

počinje prvim korakom. Ako ste početnik veoma je važno  da odmah stekne samopouzdanje u

nošenju skija na stazi.

17

Razvijanje osećaja

Dok se još nalazite na ravnoj podlozi  zaželećete da malo poradite na svom opštem

osećaju za kretanje po snegu sa skijama. Da bi ste se malo navikli na kretanje sa skijama izvedite

ovu jednostavnu vežbu pre nego se spustite niz padinu. Prvo se malo spustite a potom podignite

prvo jednu pa drugu skiju. Takodje probajte da podignete zadnji i prednji deo skije neizmenično

a potom i celu skiju. Ova vežba će vam pomoći da se naviknete na skije i da naučite da držite

balans dok ste na stazi. Svako mora prvo da prodje tzv. “Bebi korake“ pre nego predje na one

ozbiljnije. U skijanju svaki početnik prvo mora da nauči one osnovne korake pre nego predje na

druge vežbe. Kao prvo naučite da hodate sa skijama. Ova vežba će vas naučiti kako da promenite

pravac i kako da se okrenete  dok držite vrhove skija centrirane. 

Korak 1:

Ovu vežbu izvedite na nekoj blagoj  padini. Za početak držite skije

blizu jedna drugoj. Držite štapove čvrsto i to svaki štap na svojoj strani

tela.

Korak 2:

Blago prebacite težinu na desnu nogu. Pravite A  korake  tako što ćete

se kretati   napred a vrhovi skija će se dodirivati.  Levu skiju pomerite

nalevo.

Korak 3:

Pomerite desnu skiju bliže levoj kao u  prvobitnom položaju. Ove

korake sada  ponovite u smeru kazaljke na satu i to  sve dok ne

napravite pun krug.

Možete takođe probati okretanje u mestu dok repove skija držite na centru. U ovom delu

vežbe pravićete V korake umesto A korake.

Hodanje po strance je još jedan način da se sa skijama krećete uzbrdo. U ovoj vežbi treba

da držite pod uglom od 90 stepeni u odnosu na padinu da bi izbegli da padnete (proklizate)

unazad na stazi. U ovom delu učićete kako da se krećete po strance uzbrdo.

18

Korak 1:

Jednostavno se pozicionirajte preko nizbrdice. Nemojte zaboraviti da skije držite  paralelno jednu sa drugom i pod  uglom u odnosu na stazu. Takodje “zakopajte” krajeve skija u sneg. Ovo će vas pričvrstiti na mestu na kojem stojite. Korak 2:

Počnite da pravite manje korake i istovremeno pročnite da prebacujete težinu  na donju skiju. Koraknite uzbrdo  sa gornjom skijom i njenu spoljnu ivicu zakopajte u sneg. Podpomognite se štapovima.

Korak 3:

Lagano prebacite težinu na gornju skiju  a onda za njom koraknite  uzbrdo sa  donjom skijom.

Pošto je kod učenja skijanja bitno da se krećete uz i niz stazu  samim tim kad naučite da

se krećete  uz stazu vi ćete tad naučiti i neke osnovne pokrete na stazi  a koji će vam pomoći

kasnije. Naučićte kako da se krećete niz stranu padine i kasnije vam to neće biti teško (osećaće te

se prijatnije).

Vezivanje okreta je konačni  deo u vašem početničkom kursu gde kombinujete sve što ste

naučili do sad. U ovom trenutku vama će već biti poznato bočno kretanje kao i uzdizanje i

savijanje dok se bočno krećete. Ovo za početak možete uvežbavati na ravnom terenu tako što

ćete malo vežbati padanje i ustajanje a onda ćete te iste pokrete koji se tu javljaju da primenite i

kod bočnog kretanja  kao i kod održavanja brzine.

19

Korak 1:

Obratite pažnju na to da morate malo da uvežbate ovo bočno kretanje pre nego što  počnete sa vezanim okretima. Okrenite vašu glavu i telo  u pravcu u kojem ćete sekretati. Kolena malo svijte a centar  gravitacije držite što niže.               Korak 2:

Držite željenu brzinu bočnog kretanja. Ako na to dobro obratite pažnju moći ćete da nesmetano klizite u  željenom pravcu. 

Korak 3:

Započnite svoje prvo okretanje tako što  ćete  prebaciti svoju  težinu napred da  bi vrhove skija usmerili bliže nizbrdici (Fall line). Primetićete kako dobijate na  brzini onog trenutka kad usmerite skije nizbrdo. U ovom momentu možete odustati od okretanja tako što ćete lagano prebaciti težinu tela unazad  istovremeno stavljajući skije pod  ugao od 90 stepeni u odnosu na nizbrdicu (Fall line).

Korak 4:

Završite svoj okret tako što ćete  okrenuti skije uzbrdo i preko nizbrdice. Glavu i telo okrećite u  pravcu okretanja skija. Nastavite da  povezujete okrete sve  dok ih ne uvežbate dobro.

Sve dok imate dovoljno poverenja u vašu veštinu bočnog kretanja nećete se plašiti kod

prvih okreta. Nastavite da se krećete na skijama i uvežbavajte bočno kretanje i tako ćete lakše

početi da vezujete svoje okrete koji će vam postajati sve mekši i mekši.

Učenje osnovnog-početnog  položaja na skijama je jedan od prvih koraka koje početnik

treba da nauči. Ovo će omogućiti početnicima da kasnije dobro savladaju neke druge položaje i

vežbe na snegu kao što su: hodanje, okret, kretanje uzbrdo itd. Pravilan stav na skijama

minimiziraće mogućnost padova pri prvom kretanju niz padinu.

Osnovni položaj za početnike na snegu  zove se položaj “Plug“. U suštini ovaj položaj je

je ono što se u medicini zove „Golubiji prsti“tojest kad su prsti na nozi okrenuti ka unutra.U

skijanju vaše skije treba da budu okrenute vrhovima ka unutra tako da formiraju obrnuto slovoV.

20

Učenje ovog položaja iziskuje i znanje o  nekoliko običnih pokreta koje ćete lako naučiti.

Počnite tako što ćete se sa skijama postaviti na manju nizbrdicu. Savijte malo kolena a ruke

postavite u nivou kukova. Potom pokušajte da postavite vrhove svojih skija  bliže jedan drugom

a krajeve skija držite što razdvojenije. Držite balans i budite opušteni.

Plug je jako dobar za početnike jer  pruža stabilnost. Ovo je zato što razdaljina izmedju

vaših skija postavlja težičte vašeg položaja na sredinu. Uvek isprobajte prvo plug pre nego što

počnete da se krećete na skijama.

Da bi napravili okret ne treba vam baš neka specijalna veština. Vi praktično možete da

napravite okret  kako na čvrstom tako i na mekanom snegu. To je u principu isto bez obzira na

veštinu. Doduše treba ipak veća preciznost  kada okrećete na ledenoj i čvrstoj površini. To je

zbog toga  što ovakva površina  ne trpi ni najmanje  greške i malo je teže okretati na ledenoj i

tvrđoj podlozi. Ovde ćete upoznati neke opšte probleme sa kojima se skijaši susreću kako na

blagim tako i na tvrdjim podlogama i istvovremeno ćete naučiti kako da se nosite sa njima.

21

SKIJAŠKA OPREMA

Izbor skijaške opreme je važan segment u pripremi za skijanje kako kod početnika tako i

kod elitnih skijaša. Oprema treba da zadovolji odgovarajući kvalitet, veličinu i udobnost.

U skijašku opremu se ubrajaju: Skije sa vezovima  Štapovi Skijaške cipele,  Odeća i zaštitna oprema

Izbor dužine skije

Zbog znatno izraženije geometrije skija gde je radijus bočnog luka znatno manji i dužina

skija je manja. Dužina skija bi trebalo da bude kraća oko 10 cm od visine skijaša. Optimalni

radijus je 14 m.

Podešavanje vezova: napetost vezova se podešava u zavisnosti od:

Nivoa znanja skijanja

Psiho-motoričkih sposobnosti

Težine

Vrste snega

Vrste terena

Preporučuje se skijašima početnicima podešavanje vezova tako da izbacuju pri lakšem

opterećenju.

22

Izbor štapova

Dužina štapova se bira prema visini skijaša na taj način što se štap okrene naopako sa

rukohvatom oslonjenim na pod i prehvati se šakom ispod krplje, tom prilikom ugaoizmeđu

nadlaktice i podlaktice treba da iznosi.

Izbor cipela

Zahtevi koje treba da ispuni dobra cipela:

unutrašnja dužina cipele treba da bude ista kao i dužina stopala

kada se prtegne ne sme da prekida cirkulaciju krvi i jače da pritiska pojedine delove

stopala.

kada se prednji deo potkolenice osloni na jezik cipele peta ne treba da se pomera sa svog

mesta.

prsti treba da budu slobodni, ne stisnuti i pogrčeni.

Obavezno pre skijanja izvršiti kontrolu opreme i vezova

23

ZAKLJUČAK

Zimovanje dece mlađe i srednje školske dobi unutar Univerzalne sportske škole

sadržajno je jako bogato i pruža deci mogućnost da ostvare gotovo sve životne potrebe. Naravno,

tu je i grupa ljudi (kineziolozi, vaspitači i učitelji skijanja) koji neizmerno brinu i paze na svaki

detetov korak. Osim učenja skijaških i borderskih veština, deca imaju mogućnost i za bavljenje

raznim aktivnostima u sportskoj sali i bazenu. Upravo je to cilj Univerzalne sportske škole da uz

maksimalnu sigurnost dete provodi vreme u prirodi, da se druži i pri tome nauči osnove snežnog

sporta na skijama ili boardu. Na taj način decu osamostaljujemo kako bi jednog dana mogli ići sa

svojim roditeljima na zimovanje, te činiti dobro sebi i svojem zdravlju. Upravo tada znamo da je

dete zavolelo zimovanje i boravak u planini, i osiguralo sve dobrobiti takve vrste aktivnosti.

24

REFERENCE

1. http://hr.wikipedia.org/wiki/Skijanje 2. http://www.sportskaskolajunak.com/skijanje.html 3. http://www.besplatansport.com/sr/adresar-sportskih-klubova/klubovi-u-elementu-voda/

skijanje/skola-skijanja-snow-stars-team-kopaonik.html4. http://www.skijanje.rs/publikacije/knjige-o-skijanju/skola-skijanja-1945/ 5. http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-38280902267M&redirect=ft 6. http://www.skikop.com/index.php?option=com_content&task=section&id=7&Itemid=33 7. http://www.skikop.com/index.php?option=com_content&task=section&id=6&Itemid=32 8. http://www.skikop.com/index.php?option=com_wrapper&Itemid=47 9. http://www.skikop.com/index.php?option=com_wrapper&Itemid=45 10. http://www.skikop.com/index.php?option=com_content&task=section&id=8&Itemid=34 11. http://www.dif.bg.ac.rs/sr/predmeti/teorija-metodika-skijanja

25