Instalacije u zgradama

ELEKTRIČNE INSTALACIJE

Električne instalacije su skup međusobno spojene niskonaponske električne opreme u posmatranom prostoru ili prostoriji, predviđene za ispunjavanje određene namene.

Izvode se u stambenim objektima, poslovnim prostorima, industriji, poljoprivrednim dobrima, gradilištima i ostalim građevinskim objektima.

Svaka instalacija mora biti izvedena tako da ne predstavlja nikakvu opasnost za živa bića, kao ni opasnost od izazivanja požara. Zato je potrebno da se instalacioni materijal izrađuje prema određenim propisima i da se instalacije izvode onako kako to zahtevaju propisi. Tako će opasnost od električne struje biti smanjena na minimalnu meru, instalacije će imati duži životni vek, a održavanje će biti minimalno.

Postoje sledeće vrste instalacija:

elektroenergetske gromobranske telekomunikacione signalne

Elektroenegetske instalacije se izvode kako bi se osiguralo napajanje potrošača električnom energijom.

Gromobranska instalacija se postavlja u cilju zaštite ljudi i objekata od štetnog delovanja atmosferskog električnog pražnjenja.

Telekomunikacione instalacije omogućavaju prenos podataka.

Postoje sledeće vrste telekomunikacionih instalacija: telefonske instalacije, instalacije interfona, instalacije radio i TV sistema, instalacije interne televizije, instalacije razglasa, instalacije internet sistema.

U signalne instalacije spadaju: instalacije električnog zvona, instalacije protiv požarnog sistema, instalacije protiv provalnog sistema.

Za projektovanje električnih instalacija u zgradama potrebno je poznavati zakonske norme i celokupnu zakonsku regulativu koja se tiče ove oblasti.

OSVETLJENJE – ČETVRTA DIMENZIJA ARHITEKTURE

Posebna pažnja kod izrade projekata električnih instalacija poklanja se projektovanju rasvete.

Osvetljenje utiče na raspoloženje, stvara atmosferu u prostoru, definiše karakter objekata i naglašava njihovu formu. U toku dana, dnevno svetlo oblikuje arhitektonsku formu. Međutim, kada dnevno svetlo nije dovoljno, čovek stvara sopstvenu svetlosnu iluziju. Kada padne mrak, objekti dobiju potpuno novo lice. Tako poslovni objekti, upravne zgrade, crkve ali I najobičniji stambeni objekti mogu da se transformišu jednostavnim pritiskom na prekidač. Barovi, klubovi I restorani, prodajni I izložbeni prostori, kancelarije, roctore... bez obzira da li je u pitanju roctor za rad ili relaksaciju, odmereno projektovano svetlo može da inspiriše, opusti, pomogne prodaju, ali I da doprinese uspešnom poslovanju.

Rasvetom se prostor prilagođava potrebama ljudi i stvara ambijent u kome ljudi žele da borave. Na tržištu postoji preko 5000 različitih vrsta sijalica. Nije jednostavno odrediti kada ćemo i koju sijalicu koristiti i u kojoj svetiljci, kako ćemo i kada to primeniti u konkretnom prostoru, da bi se napravio ne samo magični svetlosni efekat, nego i da se obezbedi dovoljno

1

svetla za, bilo da je u pitanju čitanje na radnom mestu, razgovor sa prijateljem u restoranu ili turističko razgledanje grada.

Sl. 1. - Primer osvetljenja dnevne sobe

Projektovanje rasvete je veoma složeno i predstavlja spoj umetnosti i nauke. Ono se može nazvati četvrtom dimenzijom arhitekture. Rasvetom se arhitektonsko delo otvara posmatraču, naglašava se njegova forma i omogućava njegova funkcija.

Sl. 2. - Osvetljenje kao umetnost

 Osvetljenje se može podeliti na spoljno i enterijersko. Bez obzira o kome od ova dva je reč, postoje tri osnovna kriterijuma za projektovanje rasvete: estetski, ergonomski i sve aktuelniji aspekt energetske efikasnosti. Svaki od ovih aspekata mora da bude uzet u obzir pri projektovanju rasvete, sa podjednakom pažnjom i znanjem. Zato je projektovanje rasvete multidisciplinaran posao, jer projektant mora da, osim estetskih aspekata, uključi i znanje elektroinženjera, koji će tačno proračunati da li je takav raspored i izbor svetiljki dovoljan da zadovolji namenu, ali i da odabere takvu vrstu rasvete koja će biti energetski efikasna i trošiti manje struje uz isti efekat.

2

 Estetski gledano, projektant rasvetom nastoji da ulepša objekat. On igrom svetlosti približava ili udaljava objekat ili njegove elemente, naglašava ih ili ih jednostavno utapa u pozadinu, igra se emocijama posmatrača.  Estetski faktor je posebno važan u osvetljenju trgovina i poslovnih objekata, jer je tu prioritet da se arhitekturom i rasvetom ostavi jak psihološki utisak na potrošača.

 Estetski faktor je ne manje važan u osvetljenju istorijskih objekata i spomenika ili muzejskih eksponata, ali je u ovom slučaju prioritet da se posmatraču objekti prikažu u originalnom svetlu, koje odslikava njihovu kulturno-istorijsku ulogu. Vodi se računa o tome da se naglase posebni detalji na objektu, koji su karakteristični za sam objekat ili eksponat, kao i celinu u kojoj se objekat nalazi. Kao dobar primer moglo bi se navesti osvetljenje zidina Kalemegdanske tvrđave.

 Projektovanje rasvete može da se nazove i projektovanjem senki, jer su senke podjednako važne kao i svetlo. Bez senki prostor je monoton i dosadan. Zbog toga donosimo odluku šta je ono što želimo da osvetlimo – da li je to umetnička slika, komad nameštaja ili nešto treće, a šta ne želimo da osvetlimo. Treba razumeti kako različiti materijali i različite boje reflektuju

svetlo iz određenih svetlosnih izvora.

Sl. 3. – Svetlost i senke

Funkcionalni aspekt je primarni cilj postavljanja rasvete. Zadovoljenjem funkcionalnog aspekta omogućili smo da rasveta koju postavljamo bude upotrebljiva, odnosno da služi korisniku. Vodi se računa o tome koliko je svetla neophodno da određeni objekat ili površina budu uočljivi, odnosno, sakriveni.

Izuzetno je važno koja je namena svetla. Uzmimo za primer kancelariju. U kancelariji čovek provodi veoma mnogo vremena i neophodno mu je obezbediti dobre uslove za rad. To znači da pravilnim odabirom i rasporedom svetiljki omogućimo da može da koristi kompjuter a da nema odsjaj u monitoru, da mu omogućimo da čita tekst koji je ispisan sitnim slovima na

3

zamrljanom fotokopiranom papiru, ili da čita magazin štampan na masnom papiru, a da mu odsjaj ne ide direktno u oči.

 Kako je ugao zraka koji pada na radnu površinu isti uglu koji se od nje odbija, kada osvetljavamo radnu površinu, izvor svetla ne postavljamo naspram korisnika, već je najbolje postaviti dva izvora svetla – po jedno sa leve i desne strane, koji zajedno stvaraju prijatan radni ambijent.

 U garderobi u robnim kućama, na primer, treba voditi računa da svetlo ne dolazi samo odozgo, već postaviti i vertikalan izvor svetla, kako bi se pri isprobavanju garderobe izbegle senke koje mogu da dovedu do pogrešnog utiska i eventualnog odustajanja od kupovine. U nekim objektima, kao što su bolnice ili sportske dvorane, projektovanje rasvete je gotovo isključivo usmereno na funkcionalno obezbeđivanje dovoljne količine svetlosti za određenu namenu.

 Energetska efikasnost postaje sve uticajniji faktor u projektovanju rasvete. Veoma je važno voditi računa da ono što je lepo i funkcionalno bude i energetski efikasno.

 To znači da treba projektovati tako da ne dođe do nepotrebnog razbacivanja i preosvetljavanja, kao što je osvetljavanje praznih prostora ili nebitnih delova prostorije, odnosno, da ne dođe do nepotrebnog razbacivanja energije korišćenjem mnogo više svetla nego što je potrebno, iz isključivo estetskih razloga.

Najnovije tehnologije su produžile vek sijalica, smanjile njihovu potrošnju i omogućile da oblikujemo izvor svetla prema potrebi. Objekti na kojima je prioritet energetska efikasnost u osvetljenju su fabrike, skladišta ili poslovni prostori, kojima je važno da energetskom efikasnošću smanje troškove. U tom smislu treba napomenuti da je 20% od svakog računa za struju, u stvari, potrošeno na osvetljenje.

 Za pravilan proračun rasvete postoji više metoda, a najprostije se izračunava na osnovu pozicija i visina na kojima se postavlja i fotometrijskih karakteristika rasvetnih tela. Za komplikovanije objekte uzimaju se u obzir i faktori kao što su refleksija zidova, podova i plafona. Neki najsavremeniji kompjuterski programi uzimaju u obzir čak i starenje sijalice ili postojanje prašine.

ZAHTEVI ZA DOBRO OSVJETLJENJE

Da bi neki prostor bio dobro osvetljen moraju biti zadovoljeni sledeći zahtevi:

dovoljna osvetljenost, ravnomernost osvetljenja, izbegavanje stroboskopskog efekta, izbegavanje blještanja, dobre senke i dobro prepoznavanje boja.

U zavisnosti od namene prostora, preporukama Međunarodnog komiteta za osvetljenje propisana je njegova osvetljenost.

Potrebna ravnomernost osvetljenja je takođe propisana međunarodnim preporukama. Ravnomernost se definiše kao odnos minimalne i srednje osvetljenosti u prostoriji: viši nivo ravnomernosti rasvete se postiže postavljanjem većeg broja svetiljki ili upotrebom svetiljki sa indirektnim osvetljenjem. Ukoliko se osvetljenje vrši fluoroscentnim svetiljkama, može doći do pojave tzv. stroboskopskog efekta. Ovaj efekat se manifestuje tako što se ne može

4

primetiti rotiranje predmeta, odnosno rotirajući predmeti izgledaju kao da stoje. Da bi se izbegao ovaj efekat koristi se osvetljenje trofaznim ili duo spojem.

Do pojave blještanja dolazi u velikim prostorijama u kojima su svetiljke postavljene na maloj visini. Da bi se izbeglo blještanje potrebno je ugrađivati svetiljke sa senilom. Treba nastojati da senke predmeta pri dnevnom svetlu i veštačkoj rasveti budu približno iste. Ovo se postiže odgovarajućim razmeštajem svetiljki tako što se svetiljke koncentrišu u blizini prozora.

Dobro raspoznavanje boja se postiže tako što se biraju izvori svetlosti sa bojom koja odgovara boji dnevne svetlosti.

LED TEHNOLOGIJA – BUDUĆNOST OSVETLJENJA

Od XVIII veka, kada je izmišljena sijalica, ni jedna rasvetna tehnologija nije toliko uspela da uzdrma trzište kao led tehnologija. Upotreba led dioda u rasveti je do pre nekoliko godina bila nemoguća zbog male količine svetlosti koje su tadašnje led diode bile u stanju da daju. Tokom prethodnih godina led tehnologija je napravila ogroman iskorak, realizujući nove rasvetne proizvode sa izuzetnim karakteristikama. Možemo emitovati sve vidljive boje, radni napon je nizak, imamo totalnu elektronsku kontrolu, energetska ušteda je preko 75%, rok

trajanja je 100,000 radnih sati, i što je jako bitno nema infra-crvenog spektra koji je glavni uzrok zagrevanja osvetljenih površina.

Sl. 4. - Led rasveta

Led osvetljenje se koristi u luksuznim ambijentima butika, diskoteka, draguljarnica, hotela, jahti, brodova, aviona, SPA klubova, bazena, turskih kupatila, sauna, muzeja i za spoljnu rasvetu zgrada (wall washihg) itd.

Dnevna svetlost pokriva veliki deo svetlosnog spektra: ultra-ljubičasti, infra-crveni i tri osnovne boje (crvena, zelena i plava). Teorijski bi mešanjem osnovnih boja mogli dobiti sve ostale boje. Nazalost, led diode imaju jako uzak spektar osnovnih boja, te se njihovim mešanjem moze proizvesti samo "hladna" bela boja, slična neonskom osvetljenju. Nedavno su se na tržištu pojavile kolor lampe koje koriste četvorokanalni led. Trima osnovnim bojama dodata je cetvrta boju-žuti led. Tako su dobijene sve vidljive boje svetlosti.

5

Zbog svojih karakteristika led lampe su pronaše široku upotrebu u rasveti javnih objekata, a u poslednje vreme se sve više koriste i u kućama i stanovima. Malih dimenzija, možemo ih instalirati na sva ona mesta gde prethodno nismo mogli tradicionalnu rasvetu. Kako led lampe ne štete površinu koju osvetljavaju i ne zagrevaju okolni prostor, idealne su za rasvetu slika i umetničkih dela, dragog kamenja, zlata i platine, crkava (freske i ikone).

Svetlost u svim njenim formamama, prigušena, smirujuća, prenaglašena ili napadna, predstavlja neophodan element kada je u pitanju dizajn enterijera i eksterijera. Ključna tačka mnogih arhitektonskih i dizajnerskih rešenja je osvetljenost na nov i drugačiji način. Svetlost koja je sposobna da objektima i ambijentu daje posebne vrednosti, danas je svakako važna.

U hladnim vremenskim periodima provedemo više od 30% vremena pod veštackim osvetljenjem. To je dovoljan razlog da se više pozabavimo osvetljenjem. Osim toga ono učestvuje i u ukrašavanju prostora u kome boravimo. Kako bi smo se što prijatnije osećali pod odsjajem veštačkih izbora svetlosti, neophodno je da pronađemo odgovarajuće osvetljenje, za enterijer i eksterijer. 

LITERATURA

1. Električne instalacije i osvetljenje, Amir Halep, elektronsko izdanje2. http://www.arhitektura.rs/rubrike/konstrukcije/rasveta/438-led-tehnologija-u-osvetljenju 3. http://issuu.com/danilokm/docs/elektro_instalacije 4. http://www.build.rs

6