ALFA UNIVERZITETFAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

BEOGRAD

BILANS FINANSIJSKIH TOKOVA(seminarski rad iz Analize finansijskih izveštaja)

Mentor: Student:Prof. Dr Slavko Vukša Jelena Milenković

Broj indeksa 29/2011

Kraljevo, 2014.

Sadržaj:

1. Pojam gotovine I gotovinskih tokova…………………………………………………………42. Planiranje tokova gotovine………………………………………………………………………..63. Razlika između priliva gotovine I prihoda……………………………………………………74. Razlika između odliva gotovine I rashoda…………………………………………………..85. Elementi izveštaja o novčanom toku…………………………………………………………..9

5.1. Gotovinski tok operativne aktivnosti……………………………………………….95.2. Tokovi gotovine iz investicione aktivnosti………………………………………105.3. Tokovi gotovine iz finansijske aktivnosti…………………………………………11Primer “Galenika”……………………………………………………………………………………..12

6. Direktna metoda………………………………………………………………………………………..167. Indirektna metoda……………………………………………………………………………………..178. Primer za indirektnu metodu……………………………………………………………………..189. Primer za direktnu metodu…………………………………………………………………………2010. Zaključak…………………………………………………………………………………………………….2111. Literatura……………………………………………………………………………………………………22

2

Za informacije o finansijskom položaju kao i promeni položaja preduzeća zainteresovani su mnogi interni i eksterni korisnici koji na osnovu tih informacija donose ekonomske odluke. To su akcionari, zaposleni, kupci, dobavljači, država... Jako bitnu i najvažniju ulogu u informisanju igraju finansijski izveštaji. To su Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o novčanim tokovima i izveštaj o promenama na kapitalu. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine na određeni dan. Sastoji se od aktive (sredstva sa kojima preduzeće posluje) i pasive (izvor sredstava sa kojima preduzeće posluje). Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kome se prikazuju prihodi i rashodi privrednog društva sa ciljem utvrđivanja rezultata poslovanja u određenom vremenskom periodu. Ljudi i organizacija prihvataju gotovinu kada naplaćuju potraživanja od preduzeća. Ukoliko preduzeće želi da zaposli ljude mora ih platiti gotovinom. Ako preduzeće želi da kupi novu opremu prodavac će insistirati da mu se plati gotovina nakon isteka kratkog vremenskog roka odobrenog odloženog plaćanja. Ako preduzeće propadne uzrok je nemogućnost isplate za sve svoje poverioce iz svoje gotovine. Zato je gotovina najvažnije poslovno sredstvo i treba ga posebno razotriti.

3

1.Pojam gotovine i gotovinskih tokova

Tok gotovine ili novčani tok na engleskom bi bio „cash flow“. Ovaj tok se odnosi na sve prilive i odlive sredstava i neposredno utiče na likvidnost preduzeća. Cash flow shvaćen kao novčani tok izraz je promena koje se dešavaju između dva bilansa stanja, promene koje se izražavaju kroz povećanje ili smanjenje aktive I pasive I koji u suštini znači priliv I odliv sredstava preduzeća1. Priliv je povećanje pasive (dobit iz tekućeg poslovanja, povećanje kapitala…) I smanjenje active (amortizacija, prodaja osnovnih sredstava, smanjenje zaliha…). Odliv se karakteriše kao smanjenje pasive I povećanje active. Na osnovu ovoga imamo dva novčana toka, pozitivan I negativan. Pozitivan je kada je priliv veći od odliva, ukazuje na sposobnost preduzeća da izmiruje svoje obaveze kao I da raspolaže sa svojim izvorima sredstava. Negativan znači da je odliv veći od priliva, označava nedovoljan nivo sopstvenih sredstava. Gotovina predstavlja najlikvidniji deo obrtnih sredstava jer se može upotrebiti u svakom trenutku za plaćanje dospelih obaveza na različite načine. U nju spadaju novčana sredstva u blagajni i depoziti po viđenju.2 Gotovinski ekvivalenti su definisani kao kratkoročna visoko likvidna ulaganja uključujući račune kratkoročnih novčanih sredstava i kratkoročnih finansijskih instrumenata tržišta novca, komercijalne zapise i državne obveznice koji se lako mogu pretvoriti u gotovinu. Da bi se jedno ulaganje okarakterisalo kao gotovinski ekvivalent mora biti zamenljiv za poznati iznos gotovine i ne sme da nosi nikakav značajniji rizik od promene vrednosti. Drže se za izmirivanje kratkoročnih gotovinskih obaveza a ne radi investiranja. Račun gotovine u bilansu stanja se sastoji od raspoloživih kovanica i valute, čekova i novčanih naloga od kupaca, kao i depoziti na bankovnim računima koji su raspoloženi odmah po zahtevu. Gotovina može da obuhvati i kompenzacione iznose, najmanji iznos koji banka zahteva da kompanija drži na svom bankovnom računu kao deo uslova kreditnog ugovora. Gotovinski tok je iznos isplaćenog ili primljenog novca u toku nekog računovodstvenog perioda. Gotovina može biti:- Novac u domaćoj i stranoj valuti u blagajni- Novac u domaćoj i stanoj valuti na depozitnim računima kod banaka- Otvoreni akreditivi u zemlji i inostranstvu.

Pri sastavljanju bilansa tokova gotivine, gotovina i ekvivalenti gotovine tretiraju se zajednički u jednoj stavci. Bilans tokova gotovine za rezultat ima stanje gotovine i ekvivalenata gotovine na bilansni dan.3

1 Miladin Bovan, „Finansijsko računovodstvena analiza“, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Prištini, Blace, 2002, str 3352 http://www.rs.cest.gov.ba/index.php/cest-usaid-file/steajne-sudije/modul-2/lok-7/397-osnovni-program/file 22.11.2014.3 Isto.

4

Tokovi gotovine nastaju na osnovu:- Operativne (poslovne) aktivnosti- Finansijske aktivnosti- Investicione aktivnosti preduzeća.

Prilivi i odlovi novca nastaju na osnovu operativne ili poslovne aktivnosti, čiji se krajnji cilj svodi na stvaranje profita koji se izražava kroz pokazatelje likvidnosti i rentabilnosti. Prilivi novca nastaju po osnovu realizacije proizvoda i usluga, zakupnina, premija, subvencija, plasmana... U slučaju kada se roba prodaje za gotov novac obim i dinamika priliva novca zavisi od obima i dinamike realizacije proizvoda, kada se roba prodaje na kredit obim i dinamika priliva novca zavisi od obima i dinamike celokupne prodaje, udela prodaje za gotov novac i prodaje na kredit i brzine naplate potraživanja od kupaca. Odliv se odvija po osnovu kupovine sirovine i materijala od dobavljača, isplate plata, plaćanje kamata za korišćene kredite, isplate poreza i doprinose, primije od osiguranja. Investiranje obuhvata prilive nastale prodajom stalnih sredstava, prodajom učešća u kapitalu i nematerijalnih ulaganja, a odlivi se odvijaju po osnovu investiranja u stalna sredstva, dugoročna ulaganja i plasmana kojima se stiče kamata. Finansiranje obuhvata prilive kapitala po osnovu emitovanja akcija, zajmova, obveznica, menica kao i odlive za otplatu zajmova, otkup akcija, isplata kamata na dugove...

Pošto se sve poslovne transakcije evidentiraju preko žiro računa, analiza kretanja na žiro računu može da pruži informacije za sastavljanje bilansa tokova gotovine.

Tokovi se mogu predstaviti na sledeći način:Promena u pozicijama aktive i pasive i odnos prema novčanim tokovima4:

Ove promene se mogu prevesti na sledeći način:

4 Goranka Knežević, „Ekonomska i finansijska analiza“, Singidunum, Beograd, oktobar 2007.

5

- Povećanje pozicije aktive izaziva odliv gotovine (nabavka materijala, robe, izaziva plaćanje obaveza prema dobavljačima, tj.odliv novca),

- Smanjenje pozicije aktive izaziva priliv gotovine (smanjenje potraživanja od kupaca znači da su potraživanja naplaćena, što predstavlja priliv)

- Povećanje pozicije pasive izaziva priliv gotovine (povećanje obaveze prema dobavljačima znači da preduzeće na mora sredstva za isplatu obaveze imati odmah na raspolaganju, što utiče pozitivno na tokove i tretira se kao priliv)

- Smanjenje pozicije pasive izaziva odliv gotovine (plaćanje obaveza prema dobavljačima praćeno je odlivom novca sa tkućeg računa).

2.Planiranje tokova gotovine

Planiranje je ključna tehnika koja pomaže menadzemntu da predvidi mogućnosti za održavanje platežne sposobnosti preduzeća u narednom periodu. Koristi od planiranja su mnogobrojne, neke od njih su: omogućava menadzeru da formalizuje planirane napore, ranije uočavanje problema, procena budućih performansi... Postoji veliki broj faktora koji utiču na tokove kao što su obim i dinamika poslovne aktivnosti, cene nabavke i prodaje, uslovi kreditiranja kupaca, uslovi nabavke materijala.. Planiranje nije uvek precizno i tačno, ono je nezamenljiv instrument organa upravljanja u vođenju politike likvidnosti i rentabilnosti. Značaj možemo videti u sledećem:1. Pomoću planova možemo otkriti nepoželjne događaje i pre nego što se oni dese. Planovi

pokazuju očekivane rezultate budućih aktivnosti tako da je menadzment u mogućnosti da uoči očekivane probleme.

2. Planovi su dobar orjentir za ocenu narednih dostignuća. S obzirom na to da se planovima prikazuju buduća očekivanja u pojedinim sektorima kao što su vrednost izvršene prodaje ili proizvedene jedinice proizvoda, to planovi postaju dobar oslonac za upoređivanje performansi svakog sektora preduzeća.

3. Planovi motivišu zaposlene da ostavre ciljeve preduzeća posebno u situaciji kada zaposleni veruju da je plan realan. Zato menadzeri često uključuju zaposlene u pripremi planova.

3.Razlika između priliva gotovine i prihoda

6

Prihode možemo definisati kao bruto priliv ekonomskih koristi u određenom periodu koji se ostvaruju iz redovnih aktivnosti preduzeća, kada ovi prilivi dovode do povećanja sopstvenog kapitala osim onih povećanja koja se odnose na unose vlasnika kapitala5. Prilivi se vezuju za novac i znače povećanje novčanih sredstava. Između prihoda i priliva postoje sledeći odnosi:- Prihodi koji nemaju uporište u prilivima- Prihodi koji su ekonomski povezani sa prilivima- Prilivi koji ne dovode do prihoda.

Na kraju obračunskog perioda vrši se popis zaliha. Prilikom popisa utvrđuju se razlike između knjigovodstvenog i stv arnog stanja zaliha. Razlike koje se pronađu moraju se evidentirati u knjigama. Ukoliko je utvrđen višak određenih zaliha to će imati za posledicu na jednoj strani povećanje zaliha a na drugoj nastanak ostalih prihoda. U ovom slučaju ostali prihodi ne dovode ni do kakvog priliva novčanih sredstava. Slična situacija je i sa otpisom prema poveriocima. Prihodi su ekonomski povezani sa prilivima, ali često prihodi i prilivi ne nastaju u istom vremenskom periodu. Na osnovu razlikujemo tri mogućnosti: prihodi nastaju pre priliva, prihodi i prilivi su vremenski usklađeni i prilivi koji prethode prihodima. Pošto se prihodi u preduzeću evidentiraju na osnovu principa fakturisane realizacije, to znači da prvo nastaju prihodi od prodaje, pa tek kasnije u skladu sa kupoprodajnim ugovorom kupci vrše plaćanje svojih obaveza. Ovde imamo inkongruenciju između novčanih tokova i tokova rentabiliteta, jer prvo nastaju prihodi pa tek onda prilivi novca. Istovremeno nastajanje prihoda i priliva novca nastaje u situaciji kada kupac u momentu sastavljanja fakture i preuzimanja zaliha plaća odmah – gotovinom. Primeri kada prilivi nastaju pre prihoda su avansna prodaja zaliha, gde kupac prvo uplaćuje novac za robu koju još uvek nije preuzeo i za koju nije sastavljena faktura. Isporuka se vrši kasnije kada se izdaje faktura i tek tada dolazi do priznavanja prihoda. Postoje i prilivi koji nikad ne dovode do prihoda. Kao primer može biti priliv od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme po sadašnjoj vrednosti, prodaja materijala po nabavnoj vrednosti... U ovim slučajevima dolazi do transakcije na relaciji imovina – imovina i imovina – obaveze gde samo dolazi do promene vrednosti i strukture određenih pozicija bilansa stanja a da pritom ne dolazi do promene kapitala.

4.Razlika između odliva gotovine i rashoda

5 http://www.srr-fbih.org/sr/pdf/MSFI_MRS/10_MRS_18.pdf

7

Odliv gotovine predstavlja smanjenje novčanih sredstava preduzeća, a takvo smanjenje nema uticaj na finansijski rezultat i kapital preduzeća. Između rashoda i odliva postoje sledeći odnosi:- Rashodi koji se ne temelje na odlivima- Rashodi koji su ekonomski povezani sa odlivima- Odlivi koji ne izazivaju rashode.

Kada preduzeće popisom utvrdi manjak zaliha, taj manjak izaziva rahod ali ne i odliv gotovine. Istovremeno u slučaju otpisa potraživanja, davanja popusta kupcima dolazi do nastanka rashoda u obračunskom periodu ali ne i direktno do odliva novčanih sredstava. Dolazi do nastanka rashoda koji nemaju za posledicu pojavu odliva gotovine. U većini slučlajeva rashodio su ekonomski povezani sa odlivima. Ta povezanost može biti: rashodi nastaju pre odliva, rashodi nastaju istovremeno sa odlivom i rashodi se poijavljuu posle odliva. Kada preduzeće nabavlja mazerijal i odmah ga izdaje u procesu proizvodnje nastaju troškovi materijala. Fakturu za nabavljeni materijal preduzeće plaća kasnije u roku koji je predviđen kupoprodajnim ugovorom. Ako preduzeće obavljene usluge odmah i plaća dolazi do istovremene pojave rahoda i odliva. Kao primer možemo uzeti plaćanje PTT usluga, plaćanje putarine... U najvećem broju preduzeće prvo ima odliv pa onda rashode. Primeri su nabvka materijala avansnim plaćanjem, unapred plaćeni troškovi zakupnine... U ovim slučajevima preduzeće prvo ima odliv dok rashodi nastaju kasnije. Primer za varijantu kada odlivi ne izazivaju rashode je kupovina zemljišta koja se ne amortizuje pa samim tim i ne stvara rashode. Slično je i sa kupovinom akcija drugih pravnih lica, davanja pozajmica... Ovde je došlo do transformacije jednog oblika sredstava u drugi, smanjenje odliva sredstava u cilju povećanja nekog drugog sredstva ali to ne izaziva nastajanje rashoda.

5.Elementi izveštaja o novčanom toku

8

Cash flow analiza ili naliza bilansa tokova gotovine kako se kod nas najčešće zove, bazira se na tokovima gotovine koji su se dešavali tokom poslovanja preduzeća u obračunskom periodu. Oni su izraz aktivnosti preduzeća, tako da se bilans tokova gotovine može podeliti na tri dela:- Gotovinski tok operativne (poslovne) aktivnosti (glavne karakteristike koje stvaraju prihode

i druge aktivnosti koje nisu investicione ili finansijske aktivnosti. Novčani tokovi iz ove grupe dotiču bilans uspeha),

- Gotovinski tok investicione aktivnosti (sticanje i otuđivanje imovine i drugih investicija koje ne spadaju u ekvivalente gotovine),

- Gotovinski tok finansijske aktivnosti (aktivnosti koje rezultiraju promenama veličine i sastava kapitala).

5.1.Gotovinski tok operative (poslovne) aktivnosti

Poslovne aktivnosti preduzeća čine glavne transakcije iz kojih proizlazi poslovni prihodi i rashodi6.

Prilivi i odlivi gotovine iz operativne aktivnosti:

PRILIVI GOTOVINE ODLIVI GOTOVINE- Prodaja proizvoda i usluga,- Naplata po osnovu različitih prava

(provizija, naknada, premija),- Smanjenje zaliha,- Naplata po osnovu ugovora za poslovne i

trgovinske svrhe (kamata i renta),- Naplata dividendi,- Povećanje tekućih obaveza kao i obaveza

za porez na dobit koji se ne vezuje za investiranje i finansijske aktivnosti,

- Povraćaj novca od dobavljača,- Prilivi od donacija, subvencija...

- Plaćanje dobavljačima,- Povećanje zaliha,- Isplata zarada, kamata, premija osiguranja

i poreza,- Smanjenje tekućih obaveza, kao i poreza

na dobit koji se ne vezuje za investiranje i finansijske aktivnosti,

- Povraćaj novca kupcima,- Plaćanje donacija...

Pored gore nevedene tabele ubrajamo i transakcije isplate kamata na pozjmljene izvore finansiranja (kamate na kredite, obveznice) kao i naplata kamate na plasirana novčana sredstva, kamate na obveznice drugih preduzeća i slične transakcije koje čine poslovne aktivnosti preduzeća. Iz pomenutih poslovnih transakcija proizlaze pozitivni novčani tokovi koji se nazivaju primanja gotovine i negativni novčani tokovi koji se zovu izdavanje gotovine. Razlika primanja i izdavanja predstavlja neto novčane tokove iz poslovne aktivnosti.

Tokovi koji se javljaju u okviru poslovne aktivnosti utiču na bilans uspeha. Neto novčani tokovi iz poslovne aktivnosti se upoređuju sa ostvarenim neto dobitkom iz bilansa uspeha7. Neto dobitak 6 Gordanka Knežević, „Ekonomska i finansijska analiza“, Singidunum, Beograd, oktobar 2007, strana 91. 7 Isto, strana 91.

9

se izračunava kao razlika prihoda i rashoda u obračunskom periodu zasnovan na poštovanju principa realizacije. Ova osnova za obračun dobitka se zove tokovi rentabilnosti. Utvrđivanje neto novčanog toka iz poslovne aktivnosti zasniva se na novčanim tokovima. Nastanak izveštaja o novčanim tokovima zasniva se na prevođenju tokova rentabilnosti (prihoda i rashoda) na novčane tokove (primanje i izdavanje gotovine).8 Prikazivanje novčanih tokova iz poslovne aktivnosti zasniva se na primeni dve metode direktne i indirektne o kojima ću kasnije govoriti.

5.2.Tokovi gotivine iz investicione aktivnosti

Aktivnosti investiranja su uglavnom vezana za dugoročna sredstva prikazana u bilansu ali uključuju i transakcije koje utiču na tekuća ulaganja u sekciji tekućih sredstava bilansa stanja kao i na dobit od ulaganja u bilansu uspeha.

Prilivi i odlivi gotovine iz investicione aktivnosti:

PRILIVI GOTOVINE ODLIVI GOTOVINE- Gotovinski prilivi od prodaje nekretnina,

postrojenja i opreme, nematerijalne imovine i druge dugotrajne imovine,

- Prodaja iz portfelja tuđih HOV, osim isplata za instrumente koje se smatraju d će biti gotovinski ekvivalenti ili za one koji se drže za poslovne svrhe,

- Prilivi od prodaje dugova,- Naplata datih kredita,- Primljeni gotovinski udeli i dividende od

povezanih društava,- Naplata po osnovu terminskih transakcija

(ugovori sa opcijama, fjučersima)...

- Gotovinski izdaci za nabavku nekretnina, postrojenja i opreme, nematerijalne imovine i druge dugoročne imovine,

- Isplate za sticanje glavnice ili dužničkih instrumenata drugih preduzeća i udela u zajedničkim poduhvatima,

- Plaćanje za kupovinu obveznica drugih preduzeća,

- Gotovinski izdaci za otplate zajmova uzetih od trećih stranaka,

- Isplata udela i dividendi drugim preduzećim...

Iz investicionih aktivnosti proizlazi primanja i izdavanja gotovine a njihova razlika se zove neto novčani tok iz investicionih aktivnosti.

5.3.Tokovi gotovine iz finansijske aktivnosti

8 Isto, strana 92.

10

Gotovinski tokovi iz finansijskih aktivnosti određuju se dugoročnom analizom računa koji su vezani za kratkoročne pozajmice, dugoročne obaveze i vlastiti kapital. Ovi tokovi se lakše indetifukuju od tokova investicionih aktivnosti, zbog toga što finansijske aktivnosti retko uključuju dobitke ili gubitke.

Prilivi i odlivi gotovine iz finansijske aktivnosti:

PRILIVI GOTOVINE ODLIVI GOTOVINE- Prilivi novca od izdavanja HOV ili od uplate

vlasničkih udela,- Gotovinski prilivi od berzanskih kredita,

menica, obveznica, hipoteka i drugih dugoročnih i kratkoročnih zajmova,

- Gotovinski prilivi od donacija koji se odnose na nabvke sredstava.

- Gotovinski prilivi po osnovu finansijskog lizinga,

- Prilivi po osnovu primljenih kredita od finansijskih institucija

- Vraćanje gotovinskih pozajmica,- Plaćanje dividendi vlasnicima HOV i druge

alokacije kapitala, isplate zajmodavcu radi smanjenja eksternih obaveza uključujući i finansijski lizing,

- Otkup vlastitih HOV,- Vraćanje glavnice duga od kratkoročnih i

dugoročnih kreditnih aranžmana...

Razlika primanja i izdavanja gotovine u ovom segmentu izveštaja o novčanim tokovima naziva se neto novčani tok iz finansijske aktivnosti.

Primer za izveštaj o novčanim tokovima

Kao primer za prikaz izveštaja o novčanim tokovima sam uzela “Galeniku”. Asortiman Galenike obuhvata preko 250 proizvoda različitih oblika čime pokriva sve grupe lekova. Zanimljiva je za istraživanje jer je nekada predstavljala giganta Jugoslovenske farmaceutske industrije, da bi danas zbog lošeg poslovanja došla u situaciju velikih problema. Po prvi put je bila u gubitku 2011.godine, a u martu 2011.godine,12 dana u blokadi.

Naziv pozicije AOP 2008 2009 2010 2011I. PRILIVI GOTOVINE IZ 301 7.343.672 9.175.962 12.527.11 2.505.023

11

POSLOVNE AKTIVNOSTI (1+2+3)

1

1. Prdaja I primljeni avansi 302 7.235.752 8.516.167 12.151.920

2.458.203

2. Primljene kamate iz poslovne aktivnosti

303 83.504 116.039 42.785 0

3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja

304 24.416 543.756 332.406 46.820

II. ODLIVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI (1+2+3+4+5)

305 7.386.475 12.229.744 15.972.977

7.095.821

1. Isplate dobavljačima 306 4.570.029 8.718.409 11.939.361

2.823.286

2. Zarade, naknade zarada 307 2.443.375 3.016.997 3.758.437 3.230.7953. Plaćene kamate 308 87.105 289.656 170.975 785.4964. Porez na dobitak 309 144.571 78.326 17.032 05. Plaćanje po osnovu ostalih

javnih prihoda310 141.395 126.356 87.172 256.244

III. NETO ODLIV GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI (II-I)

312 42.803 3.653.782 3.445.866 4.590.798

I. PRILIVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA (1+2+3)

313 4.442 5.150 6.096 3-774.735

1. Prodaja akcija I udela 314 0 4.154 930 85.0232. Prodaja nekretnina 315 3.544 0 5.166 147.5623. Ostali fin.plasmani 316 898 996 0 3.534.444II. ODLIV GOTOVINE IZ

AKTIVNOSTI I NVESTIRANJA (1+2)

319 617.614 2.109.647 1.263.421 332.180

1. Kupovina nekretnina, opreme 321 617.614 2.017.539 950.369 332.1802. Ostali finansijski plasmani 322 0 92.108 313.052 0III. NETO ODLIV GOTOVINE

IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA (II-I)

324 613.172 2.104.497 1.257.325 0

I. PRILIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

325 816.677 3.402.047 3.734.446 1.031.767

1. Dugoročni I kratkoročni krediti

327 816.677 3.402.047 3.734.446 1.031.767

II. ODLIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

329 3.008 8.086 0

12

1. Finansijski lizing 332 3.008 8.086 0III. NETO PRILIV GOTOVINE

IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (I-II)

334 813.669 3.393.961 3.734.446 1.031.767

SVEGA PLIVI GOTOVINE (301+313+325)

336 8.164.791 12.583.159 16.267.653

7.311.525

SVEGA ODLIVI GOTOVINE (305+319+329)

337 8.007.097 14.347.477 17.236.398

7.428.001

NETO PRILIVI GOTOVINE (336-337) 338 157.694 0NETO ODLIVI GOTOVINE (337-336) 339 0 1.764.318 968.745 116.476GOTOVINA NA POČETKU OB.PERIODA

340 2.164.959 2.621.542 1.038.139 156.074

POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE

341 606.345 265.250 106.929 2.784

NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE

342 307.456 84.335 20.249 9.270

GOTOVINA NA KRAJU OBRAČUNSKOG PERIODA (338-339+340+341-342)

343 2.621.542 1.038.139 156.074 33.112

Kao što se može primetiti u početku postoji trend rasta priliva iz poslovne delatnosti u skladu sa povećanjem obima prodaje a samim tim I naplata potraživanja. Pokazatelj koji je dobar do 2011.godine jeste taj da su najveći prilivi a ujedeno I najveći apsolutni rast upravo prilivi od prodaje robe I avansne naplate. Mnogo veći rast je kod odliva iz poslovne delatnosti što je loše. Dok prilivi rastu u 2009.godini za 25% odlivi rastu za 66% što je loš pokazatelj koji ima posledice u Bilansu uspeha, u znatno većim troškovima poslovanja koji nisu dovoljno dobri kontrolisani nego prihodi. To se vidi kod stavke isplate dobavljačima I avansna plaćanja I to može da ukaže na ročnu neusklađenost naplate I plaćanja obaveza, odnosno da se obaveze plaćaju u znatno kraćem roku nego što se naplaćuju potraživanja. Ako je takva situacija onda je potrebno da bruto marža na prodaji proizvoda bude značajno velika kako bi mogla ovo da pokrije. U 2010.godini u odnosu na 2009.godinu rast priliva je veći nego od odliva ali se taj odnos remeti u poslednjoj godini kada prilivi iz poslovne delatnosti padaju za 80% što govori da je preduzeće ušlo u ogroman problem kako sa likvidnošću tako I sa rentabilnsošću. Ukoliko je pad u prihodima bio manji no u prilivima to govori o nemogućnosti preduzeća da naplati robu koju je prodalo.

13

Naziv pozicije 2008 2009 09vs08

2010 2010vs2009

2011 2011vs2010

I. PRILIVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI

7.343.672

9.175.962 125% 12.527.111

137% 2.505.023

20%

1. Prodaja I primljeni avansi

7.235.752

8.816.167 118% 12.151.920

143% 2.458.203

20%

2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti

83.504 116.039 139% 42.785 37% 0 0

3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja

24.416 543.756 2227%

332.406 61% 46.820 14%

II. ODLIVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI

7.386.475

12.229.744

166% 15.972.977

131% 7.095.821

44%

1. Isplata dobavljačima

4.570.029

8.718.409 191% 11.939.361

137% 2.823.286

24%

2. Zarade, naknade zarada

2.443.375

3.016.997 123% 3.758.437 125% 3.230.795

86%

3. Plaćene kamate 87.105 289.656 333% 170.975 59% 785.496 459%4. Porez na dobitka 144.571 78.326 54% 17.032 22% 0 05. Plaćanje poo

osnovu ostalih javnih prihoda

141.395 126.356 89% 87.172 69% 256.244 294%

III. NETO ODLIV GOTOVINE IZ POSLOVNEAKTIVNOSTI (II-I)

42.803 3.053.782 7135%

3.445.866 113% 4.590.798

133%

Ako se po godinama pogleda neto priliv/odliv iz poslovne delatnosti onda se vidi da je u poslednje cetiri godine preduzeće ostavrilo neto odliv iz poslovne aktivnosti koji se tokom godina samo povećao I u 2008.godini to je bio znak da preduzeće ne zarađuje I ne naplaćuje dovoljno da može da izdrži svoje poslovanje. U 2008.godini poslovanje se finansiralo iz kredita, ta godina I nije loša jer je kredit trošne na investicije I nabavku novih postrojenja. Da bi preduzeće moglo da podnese opterećenje kreditom I kamatama I finansiranje investicijama mora da pravi v eoma dobru razliku u ceni na prodaji svojih proizvoda.

14

Naziv pozicije 2008 2009 09vs08 2010 2010vs2009 2011 2011vs2010I. PRILIV

GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

4.442 5.150 116% 6.096 118% 3.774.735

61922%

1. Prodaja akcija 0 4.154 930 22% 85.023 9142%2. Prodaja nekretnina 3.544 0 0 5.156 147.562 2856%3. Ostali finansijski

plasmani898 996 111% 0 0 3.534.44

44. Primljene kamate 0 6.4925. Primljene dividend 0 1.214II. ODLIV

GOTOVINE IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI

617.614 2.109.647

342% 1.263.421

60% 332.180 26%

1. Kupovina nekretnina

617.614 2.017.539

327% 950.369 47% 332.180 35%

2. Ostali finansijski plasmani

0 92.108 313.052 340% 0 0

III. NETO ODLIV GOTOVINE IZ INVESTICONE AKTIVNOSTI (II-I)

613.172 2.104.497

343% 1.257.325

60% 3.442.555

274%

I. PRILIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

816.677 3.402.047

417% 3.734.446

110% 1.031.767

28%

1. Dugoročni I kratkoročni krediti

816.677 3.402.047

417% 3.734.446

110% 1.031.767

28%

II. ODLIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

3.008 8.086 269% 0 0

1. Finansijski lizing 3.008 8.086 269% 0 0III. NETO PRILIV

GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (I-II)

813.669 3.393.961

417% 3.734.446

110% 1.031.767

28%

15

Na već postojeće kredite Galenika u 2009.godini uzima nove kredite za nove investicije u istoj godini, taj trend se nastavlja I u 2010.godini ali uz manje investicije ali I mnogo veće kredite jer se kompanija preinverstirala a to nije pratilo adekvatno povećanje priliva iz poslovne delatnosti pa je u svim ovim godinama uključujući I 2011.svoje poslovanje finansirala iz kredita odnosno u toj poslednjoj godini očigledno kroz prodaju neke nekretnine.

Kao što sam rekla postoje dve metode za prikazivanje novčanih tokova. To su indirektna I diretkna metoda.

6.Direktna metoda

Direktnom metodom se prikazuju glavne vrste bruto gotovinskih priliva I odliva. Da bi se sastavio izveštaj o novčanim tokovima primenom direktne metode potrebno je rasplagati sledećim:

- Dva sukcesivna bilansa stanja (na početku I na kraju obračunskog perioda)- Bilans uspeha za taj obračunski period.

Sastavljanje ove metode polazi od utvrđivanja razlika pozicija bilansa stanja. Ove razlike proizlaze iz promene pozicije active I pasive tokom obračunskog perioda. Nakon utvrđivanja razlika u bilansnim pozicijama pristupa se klasifikaciji tih pozicija u jednu od tri aktivnosti koje sam već pomenula a to su: poslovna, investiciona I finansijska. U ovoj metodi nije dovoljno utvrditi razlike u bilansnim pozicijama, već je potrebno da se izvrši povezivanje pozicija bilansa stanja sa odgovarajućim pozicijama bilansa uspeha.9

U direktnom metodu prikazivanja poslovnih aktivnosti, ne iskazuje se trošak amortizacije. U okviru investicine aktivnosti prikazuju se novčani tokovi po osnovu priliva od prodaje nekretnina, postrojenja, opreme i priliva od prodaje dugoročnih finansijskih instrumenata. Odlive gotovine čine nabavka nekretnina, postrojenja i opreme, odlivi po osnovu nabavke nematerijalnih sredstava. Novčane tokove iz finansijske aktivnosti čine prilivi i odlivi po osnovu odnosa preduzeća sa akcionarima i poveriocima.

9 Gordanka Knežević, „Ekonomska i finansijska analiza“, Singidunum, Beograd, oktobar 2007, strana 95.

16

Izveštaj o novčanim tokovima – direktna metoda.

NOVČANI TOKOVI IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI1. Naplata potraživanja od kupaca2. Naplaćeni ostali prihodi3. Isplate po osnovu cene koštanja prodatih gotovih proizvoda4. Isplate po osnovu ostalih troškova perioda5. Isplate po osnovu kamate6. Isplate po osnovu poreza na dobitakNeto novčani tok iz poslovne aktivnosti (1+2-3-4-5)NOVČANI TOKOVI IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI1. Prilivi gotovine po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja i opreme2.Prilivi po osnovu prodaje nematerijalnih sredstava3. Prilivi po osnovu prodaje dugoročnih finansijskih instrumenata4. Odlivi po osnovu nabavke nekretnina, postrojenja i opreme5. Odlivi po osnovu nabavke dugoročnih finansijskih instrumenataNeto novčani tokovi iz investicione aktivnosti (1+2+3-4-5)NOVČANI TOKOVI IZ FINANSIJSKE AKTIVNOSTI1. Prilivi od kredita2. Prilivi od emisije i prodaje akcija3. Prilivi od emisije i prodaje obveznica4. Isplate dividendi5. Isplate glavnice na dugoročne i kratkoročne krediteNeto novčani tok iz finansijske aktivnosti (1+2+3-4-5)Neto povećanje (smanjenje) gotovine u obračunskom perioduGotovina i ekvivalenti na početku periodaGotovina i ekvivalenti na kraju perioda

7.Indirektan metod

Primena indirektne metode zahteva utvrđivanje razlike bilansnih pozicija iz dva uzastopna bilansa stanja. Polazi od indirektno načina utvrđivanja tokova gotovine iz poslovne aktivnosti na način da se neto dobitak i drugi troškovi saberu i koriguju za ostale prilive i odlive gotovine iz poslovne aktivnosti. Polazna informacija za sačinmjavanje bilansa po ovoj metodi je neto dobitak tekuće godine. Zatim se on koriguje za sve one troškove koji su pretohdno ukalkulisani u obračun i iskazivanje neto dobiti a koji nisu neto izdaci. Zatim se korekcija nastavlja na promene aktive i pasive bilansa stanja koje determinišu novčane tokove. Tako dolazimo do neto novčanog toka iz poslovne aktivnosti. Novčani tokovi iz investicionih i finansijskih aktivnosti nastaju na isti način kao kod direktne metode.

Izveštaj o novčanim tokovima – indirektna metoda.

NOVČANI TOKOVI IZ POSLOVNE AKTIVNOSTII Neto dobitakII AmortizacijeIII Ostali prilivi1. Smanjenje potraživanja od kupaca2.Smanjenje zaliha gotovih proizvoda, robe i materijala3. Povećanje obaveza prema dobavljačima4.Povećanje obaveza za kamate5. Povećanje obaveza za porezeIV Ostali odlivi1.Povećanje potraživanja od kupaca2. Povećanje zaliha robe, materijala, gotovih proizvoda3.Smanjenje dobavljača4. Smanjenje obaveza za kamate

17

V Neto novčani tokovi iz poslovne aktivnosti (I+II+III-IV)NOVČANI TOKOVI IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI1. Prilivi gotovine po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja i opreme2.Prilivi po osnovu prodaje dugoročnih finansijskih instrumenta3. Odlivi po osnovu nabavke nekretnina, postrojenja i opreme4. Odlivi po osnovu nabavke dugoročnih finansijskih instrumenataNeto novčani tok iz investicione aktivnostiNOVČANI TOKOVI IZ FINANSIJSKE AKTIVNOSTI1. Prilivi od kredita2. Prilivi od emisije akcija3. Prilivi od emisije obveznica4.Isplata dividendi5. Isplata glavnica na dugoročne i kratkoročne krediteNeto novčani tok iz finansijske aktivnostiNeto povećanje (smanjenje) gotovine u toku periodaGotovina i ekvivalenti na početku perioda

Gotovina i ekvivalenti na kraju perioda

Primer za indirektnu metodu:

IZNOSI

NOVČANI TOKOVI IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI

I. Neto dobitak 1139,50

II. Amortizacija 175,00

III. Ostali prilivi 110,00

1. Smanjenje potraživanja od kupaca 0,00

2. Smanjenje zaliha gotovih proizvoda 0,00

3. Povećanje obima prema dobavljačima 75,00

4. Povećanje obaveza za kamate 25,00

5. Povećanje obaveza za poreze 10,00

IV. Ostali odlivi 335,00

1. Povećanje potraživanja od kupaca 175,00

2. Povećanje zaliha robe 150,00

3. Smanjenje dobavljača 0,00

4. Smanjenje obaveza za kamate 10,00

18

V. NETO NOVČANI TOKOVI IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI (I+II+III-IV)

1089,50

NOVČANI TOKOVI IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI

1. Prilivi gotovinepo osnovu prodaje nekretnina

0,00

2. Prilivi po osnovu prodaje dugoročni instrumenata

0,00

3. Odlivi po osnovu nabavke nekretnina 750,00

4. Odlivi po osnovu nabvke duoročnih instrumenata

0,00

Neto novčani tok iz investicione aktivnosti 750,00

NOVČANI TOKOVI IZ FINANSIJSKE AKTIVNOSTI

1. Prilivi od kredita 50,00

2. Prilivi od emisije akcija 0,00

3. Prilivi od emsije obveznica 300,00

4. Isplata dividendi 514,50

5. Isplata glavnica na dugoročne i kratkoročne kredite

0,00

Neto novčani tok iz finansijske aktivnosti 164,50

Neto povećanje(smanjenje) gotovine u toku perioda

175,00

Gotovina i ekvivalenti na početku perioda 1100,00

Gotovina i ekvivalenti na kraju perioda 1275,00

19

Ovaj metod daje iste rezultate po osnovu sve tri aktivnosti kao i direktan metod. Ovaj izveštaj polazi od neto dobitka od 1139,50 dinara, i amortizacije koja je novčani trošak od 175 dinara, a zatim te vrednosti koriguje sa ostalim prilivima od 110 dinara i odlivima od 335 dinara. Razlika ili neto novčani tok od poslovne aktivnosti iznosi 1089,50 dinara.

Primer za direktnu metodu:

IZNOSI

NOVČANI TOKOVI IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI

1. Naplata potraživanja od kupaca 9285,00

2. Naplaćeni ostali prihodi 0,00

3. Isplate po osnovu cene koštanja prodatih gotovih proizvoda

6750,00

4. Isplate po osnovu ostalih troškova perioda

1600,00

5. Isplate po osnovu kamate 0,00

6. Isplate po osnovu poreza na dobitak 0,00

Neto novčani tokovi iz poslovne aktivnosti (1+2-3-4-5)

1089,50

NOVČANI TOKOVI IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI

1. Prilivi gotovine po osnovu prodaje nekretnine, opreme

2. Prilivi po osnovu prodaje nematerijalnih sredstava

3. Prilivi po osnovu prodaje dugoročnih instrumenata

20

4. Odlivi po osnovu nabavke nekretnina 750,00

5. Odlivi po osnovu nabavke dugoročnih instrumenata

Neto novčani tokovi iz invcesticione aktivosti (1+2+3-4-5)

750,00

NOVČANI TOKOVI IZ FINANSIJSKE SITUACIJE

1. Prilivi od kredita 50,00

2. Prilivi od emisija i prodaja akcija 0,00

3. Prilivi od emisija i prodaje obveznica 300,00

4. Isplata dividendi 0,00

5. Isplata glavnice na dugoročne i kratkoročne kredite

514,50

Neto novčani tokovi iz investicione aktivnosti (1+2+3-4-5)

164,50

Neto povećanje (smanjenje) gotovine u obračunskom periodu

175,00

Gotovina i ekvivalneti na početku perioda 1100,00

Gotovina i ekvivalenti na kraju perioda 1275,00

Ovo preduzeće je u toku obračunskog perioda ostvarilo neto novane prilive gotovine iz poslovne aktivosti u iznosu od 1089,50 dinara, dok je istovremeno ostvarilo negativne novčane tokove (neto odlive) gotovine iz investicone aktivnosti u iznosu od 750 dinara i finansijske aktivnosi od 164.50 dinara. Sumiranje neto priliva i odliva gotovine po osnovu sva tri aktivnosti dobija se iznos neto promene gotovine i gotovinskih ekvivalenata u obračunskom periodu u iznosu od 175 dinara. Ovo preduzeće je ostavrilo pozitivan novčani tok iz poslovne aktivnosti a negativne novčane tokove iz investicione i finansijske. To znači da osnovna delatnost preduzeća generiše novčane tokove dok iste konzumiraju investiciona i finansijska aktivnost. Negativne novčane tokove iz investicione aktivnosti nastali su zbog kupovine dodatne opreme koja je finansirana iz novčanog toka poslovne aktivnosti, dok su negativni novčani tokovi iz finansijske aktivnosti nastali kao posledica otplate glavnice duga i odliva po osnovu isplaćenih dividendi. Dividende su isplaćene iz pozitivnog toka koji je ostavren u poslovnoj aktivnosti preduzeća a drugim delom su isplaćene iz uzetih kredita i priliva od dodatne emisije obveznica. Da bi se nešto više reklo o finansijskoj fleksibilnosti i likvidnosti potrebno je analizu dopuniti sa sledećim

21

Zaključak:

Izveštaj o novčanom toku pruža veoma važne informacije o platnoj sposobnosti preduzeća. Pruža informacije o prilivima i odlivima sredstava iz poslovne, finansijske i investicione aktivnosti u određenom obračlunskom periodu. Ono što je bitno reći da konačnu ocenu o uspešnosti preduzeća ne moćemo doneti samo na osnovu analize tokova gotovine. Ovaj izveštaj predstavlja dopunu u analizi Bilansa stanja i Bilansa uspeha.

22

Literatura:

- Miladin Bovan, „Finansijsko računovodstvena analiza“, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Prištini, Blace, 2002., strana 335-338

- Goranka Knežević, “Ekonomska I finansijska analiza”, Singidunum, Beograd, oktobar 2007.

- http://www.srr-fbih.org/sr/pdf/MSFI_MRS/10_MRS_18.pdf

- http://www.rs.cest.gov.ba/index.php/cest-usaid-file/steajne-sudije/modul-2/lok-7/397- osnovni-program/file

23