Rad sa folder-ima i fajl-ovima u Windows 7Jovanovi Marko 163/13

UNIVERZITET UNION BEOGRAD

FAKULTET ZA POSLOVNOINDUSTRISKI MENADMENT

Predmet: Baze podataka u menadmentu

Seminarski rad

Tema rada: Rad sa folder-ima i fajl-ovima u Windows 7

Profesor: Student:Doc. dr Mitar Lutovac Jovanovi Marko, 163/13

Decembar, 2013.

Sadraj:

1.Uvod22.Rad sa folderima i fajlovima43.Kreiranje novog foldera64.Kopiranje i prebacivanje fajlova i foldera75.Sauvanje novog fajla86.Promena imena folder-a, fajl-ova i preica97.Kreiranje preica98.Brisanje dokumenta11Vraanje ve obrisanih dokumenta129.Pretraivanje podataka1310.Otvaranje fajl-ova aplikacije (Open with)1411.Zakljuak1512.Referense15

1. Uvod

Danas postoji veliki broj operativnih sistema koji svako od njih ima svoj stil i nain upotrebe. Svaki od njih se sastoji od nekih fajlova i foldera. Organizacija je prvi stepen prioriteta. Kada bi svako radio ta hoe u jednoj organizaciji, ne bi se ivrili ciljevi i dolazilo bi do sukoba interesa.

Kada govorimo o Windows-u 7, neemo primetiti veliku razliku od prethodnih verzija koje proizveo microsoft. Predhodne verzije su napredovale estetski i tehnoloki. Zbog njegove lakoe baratanja i dostupnosti korisnika, microsoft je namerno zadravao sistem i nain upotrebe predhodnih OS-a.

Zbog svoje konkurencije koja se vremenom sve vie irila i razmnoavala. Dizajn i aplikacije su forsirane da budu jako simpatine i privlane, kako bi pivukla nove muterije i zadrali stare.

Nekada je je za jednu knjigu bilo potrebno 2oo papira, za dananju knjigu koja ima samo 100 stranica, jer se danas tampa sa jedne i druge strane. Ta knjiga zauzima veliki prostor na radnom stolu. Ako stavie 100 knjiga na radni sto, to je pretrpano i nemate gde da radite. Moete da poreate na policama sobe, ali i to je veliki prostor.

Danas jedna knjiga zauzima proseno 2 mb od 100 strana, s obzirom da se kapacitet hard disk-a gde se skladiti ti podaci svake godine dupliraju, danas moemo u svoj raunar skladititi sve biblioteke jedne drave.

Poto je naravno isplatljivije svoja dokumenta sauvati u svoj raunar odnosno hard disk. Moramo sve to sortirati i smestiti u neke fioke tj. foldere, da bi imali pregled de se ta nalazi. U tim folderima moemo memorisati odreene dokumente tj. fajlove.

Kako bi imali odlino sortirana dokumenta, moramo napraviti dobru hijerahisku organizaciju. Memorisaemo posebno svaki folder iz neke oblasti posebno, da li je to muzika, slike, video klipovi, e-knjige, instalacije odreenih programa, aplikacije itd. Vano je da imamo red u sortiranju, da bi znali tano gde nam se nalazi odgovarajui dokument.

Postoje razni nazivi za te nae fioke, pored foldera, nazivaju ih fascikle, direktorijum, katalog itd. Svaki folder mora da ima svoje autentino ime kako bi ih izmeu sebe razlikovali. Folder moe u sebi sauvati jo podfoldera, svoja dokumenta koja nazivamo fajlove, u sebi podfolder-e neke druge fajl-ove tj. dokumenta.

Svi ovi podaci se uvaju u posebnoj komponeuti koja se zove hard disk ili storage data.

Fajl ine 3 elementa:

Putanja do njega Ime ili naziv fajla Ekstenzija tj. oznaka koji je to fajl

U istom folderu ne mogu biti sauvana dva fajl-a sa istim imenom. Savetuje se da svaki folder isto tako i svaki fajl ima svoje unikatno ime, da bi prilikom pretraivanja brzo nali eljeni fajl ili folder.

Inovacija u windows 7, za razliku od predhodnika OS XP, kada u folderu memoriete fajl dokument, automacki mu dodaju jedinicu kako ne bi sauvao pod istim imenom. Npr. u folderu pod imenom test sauvaemo word fajl, sa imenom proba, i pojavie prozor sa pitanjem, da li elite da promenita fajl u proba (2), prikaz na slici 1.

Slika 1. Prikaz promena imena usled pojave istog imena.Fajlovi sa istim imenom se mogu sauvati u ratliitim folderima. Npr. na hard disku se nalazi dve particije koju su podeljenje, jedna kako sistemska, gde se instalira windows-ovi fajl-ovi, a druga gde mi sauvamo naa dokumenta. U ovom primeru na drugoj tj. Local Disk (D) particuji napraviemo folder sa nazivom folder i u njemu sauvati jo jedan podfolder koji emo nazvati podfolder. Fajl dokument nazvaemo proba, i sauvaemo taj fajl u folderu i podfolderu, vidimo da je to mogue, prikaz na slici 2.

Slika 2. Prikaz mogunosti istog fajla na dva razliita foldera

Jedan folder moe sadrati fajlove sa istim imenom ali razliitom ekstenzijom. Prikaz na slici 3.

Slika 3. Prikaz foldera sa istim imenom fajl-a a razliitim ekstenzijama

2. Rad sa folderima i fajlovima

Kada instaliramo Windows 7 u sistemskoj praticiji koja se obino nativa Local Disk (C), OS kreira odreene foldere. Npr Program files, Windows, Users itd. U folderu Program Files se sauvaju svi programi koji su instalirani, tu se nalazi programska baza podataka koja slui da bi program funkcionisao. Folder Windows, u tu se smetaju baze podataka koja omoguavaju sistemu da funkcionie i izvrava svoje naredbe.

Kao i svaki OS u svojoj radnoj poloi ili pozadini, desktop nalazi se ikonice koje oznaavaju folder-e, fajl-ove, programe. Ikonice foldera podseaju na fasciklu ima svoje ime. Prikaz na slici 4 .

Slika 4. Prikaz ikonicaSve nae podatke moemo sauvati u jednoj glavnoj fioci tj. folderu koji se naziva Libralies koji u sebi ima raspodele Library ili biblioteke tj. Folderu koji su podeljeni po oblastima podataka. Prikaz slika 5.

Takoe moemo sauvati nae podatke odma na hard disk, koji u sebi moe da ima vie particija, obino su to dve paticije sistemska, Local Disk (C), i particija Local Disk (D) za sauvanje podataka. Savet je da sve podatke uvaju u particiju D. Prikaz slika 6. Slika 5. Prikaz sauvanja u Libraries Folderima Slika 6. Prikaz sauvanja u Particiji DSvi nai podaci gde se nalaze folder-i i fajlovi se nalaze na Root-u neke particije. Dvoklikom na ovu ikonicu otvara se prozor sa Hard diskovima koje smo prikljuili itae diskova, kartica, usb-a, i drugih ureaja.

Folder My Computer prilikom prikljuivanja komponetni na raunar prikazuje ta je sve aktivno. Osnovne stvari koje svaki raunar uvek ima prikaeno je hard disk, itae diskove. Stariji raunari su u osnovi imali itae diskova tj. floppy disk. Svaka od ovih komponeti ima svoju oznaku. Za floppy je bila (A), hard disk uglavnom ima dve particije (C) sistemska i (D) data disk, ita diskova particija (E).Prikaz na slici 7.

Slika7. Prikaz My Computer

Particija (D) prikazuje sadaj data particije. Dvoklikom nam se pokazije svi folderi na toj particiji. ute ikonice su folder-i, ostalo su fajl-ovi. Prikaz na slici 8.

Slika 8. Prikaz D particije sa folder-ima i fajl-ovima

Folder-i po sebi se razlikuju samo po imenu, ali fajl-ovi se razlikuju po tipu podataka. OS mora da pravi jasnu razliku izmeu podataka. Da li je to tekstuali, video zapis, audio, slika, aplikacioni ili neki drugi tip podataka.

Windows je svake podatke sveo na ikonice. Tako da sad vie istih tipova moe da ima vie razliitih ikonica. Zato to isti tip podataka moe da pokree vie odreenih programa. Jedan video zapis moe da koristi vie pleyer-a tj. programa za putanje video zapisa. Postoji ista tip podataka ali razliite vrste. Npr mp3 i wma za audio zapise. Razlikuju im se vrsta formata. Svaka vrsta je oznaena razliitom ikonicom kako bi se raspoznavali izmeu sebe.To je zato to odreeni programi otvaraju samo jednu vrstu ili odreeni format naeg dokumenta.

Za prepoznavanje tipa fajla, osim izgleda tj.ikonice, koristi se dodatak imenu koji se nativa ekstenzija (File extension). Ovaj dodatak se oznaava sa takom i tri slova, npr (.txt). Ova tri slova oznaavaju da je tip podataka tekstualni, i da sadri u sebi neke tekstove ili neko pismo. Najee se tip podataka prepoznaje po ikonici tog dokumenta.

Postoje neka ogranienja i pravila koja se moraju pridravati prilikom imenovanja fajlova i foldera.

ime treba da asocira na sadraj folder-a ili fajl-a duina fajl-a ograniena je sa 255 karaktera imena treba da budu to autentinija i kraa u imenovanju ne sme da sadri 9 znakova > < \ / ? * | : u istom folder-u ne sme da bude dva istoimena folder-a u istom folder-u ne sme da bude dva fajl-a istog imena i istog tipa

Sledi prikaz slike 9. nekih standardnih Windows fajl ikonica za osnovne tipove podataka i naziv programa koji ih koristi:

zvuk, Winamp, ekstenzija .mp3baza podataka, Microsoft Access, ekstenzija .mdfobraen tekst, Microsoft Word, ekstenzija .doctekstualni fajl, Nodpad, ekstenzija .txtizrada prezentacije, Microsoft Powerpoint, ekstenzija .ppttabelarni proraun, Microsoft Excel, ekstenzija .xlsvideo klip, Windows media player, ekstenziija .avizipovani fajl, Winrar, ekstenzija .rar

Slika 9.Prikaz osnovnih ikonica

3. Kreiranje novog foldera

Pre kreiranja folder-a i sauvanja mora da se odredi odgovarajue mesto. Folder-i mogu da se sauvaju u Libraries kada se otvori Microsoft Explorer ili My Computer. Strunjaci predlau da se svi podaci uvaju u Local Disk (D) paticiju radi bezbednosti u sluaju pada sistema.

Duplim klikom Raunarskog mia, levog tastera otorimo My Computer koji se nalazi na radnoj povrini ili desktop-u. Dvoklik na particuju D otvara nam se prostor gde nam se skladiti nai podaci.

Postoji dva naina kreiranje fajla.

Jedan je stavite kursor na belu povrinu prozora koji se otvorio i kliknemo desni taster mia pojavie nam se kontekst meni ili mini bar koji ima opciju New, kada kursor stavimo na tu opciju otvara nam se novo polje sa raznim sadrajem, ali za kreiranje foldera traimo opciju folder. Sada nam se pojavio folder koji eka da bude imenovan. Po osnovi folder e se zvati New folder, tad ukucamo na eljeni naziv folder-a. Prikaz na slici 10.

Drugi nain je kreiranje fajla je jednim klikom na status bar kliknete opciju New folder i pojavie se folder sa ekanjem da se otkuca eljeno ime. Prikaz na slici 11.

Slika 10.Kreiranja folder na prvi nain Slika 11. Drugi nain kreiranje folder-a

4. Kopiranje i prebacivanje fajlova i foldera

elimo da neki fajl ili folder prebacimo ili iskopiramo na neko bolje mesto ili imamo elju da imamo kopije odnoso prebacimo na bolje mesto. Postoji dva naina kopiranja i prebacivanja podataka.

Prvi nain je stavimo kursor preko foldera ili fajla pod uslovom da smo otvorili prozor izabrali D particiju u uli u odgovarajui folder gde elimo da kopiramo ili premestimo neki fajl ili novi podfolder.

Dakle, kliknemo desni taster mia preko folder-a i kada nam se otvori kontekst meni pritisnemo opciju Copy to znai kopiraj, sad treba da odemo na odgovarajui folder gde elimo da ga iskopiramo. Kada smo nali, opet stavljamo kursor na belu povrinu tog prozora kliknemo desnim tasterom mia i sad traimo opciju Paste.

Moemo i pritiskom u meniju opciju Organize gde nam se pojavi ista opcija kao u kontekst meni-u. Gde biramo Cut za prebacivanje i Copy Za kopiranje, isto kada odaberemo folder gde elimo da kopiramo prihvatamo opciju Paste za potvrdu prebacivanja i kopiranja.

Ako hoemo da prebacimo ili premestimo folder ili fajl oda kliknemo Cut i kada naemo eljeni folder, pritiskom na desnog tastera mia prihvatamo opciju Paste. Prikaz na slici 12.

Drugi nain je pritisnemo levi taster mia na folder ili fajl i i drimo tako pritisnut taster i ne putamo. Sad kursor prebacujemo preko folder u koji elimo da kopiramo ili premestimo fajl ili folder u taj folder koji elimo i pustimo taj levi taster mia. Sada nam se pojavilo pitanje da li elimo da kopiramo, premestimo ili napravimo preicu do naeg izabranog fajla ili foldera. Na ovom Primeru na slici 12 i 13. iz foldera dokumenti fajl audio zapis smo prebacili u folder muzika. Opcija Copy here kopiranje, opcija Move here prebaciti.

Slika 12.Prvi nain kopiranja ili premetanja Slika 13.Drugi nain za premetanje fajl-a u drugi folder

5. Sauvanje novog fajla

Pisali smo neki tekst u Microsoft Word-u i elimo da sauvamo ovaj fajl. U meni-u programa kada pretisnemo opciju File, otvorie nam se aplikacija gde mi prihvatamo opciju Save as, da bi smo sauvali fajl. Tada nam se otvara folder prikazan na slici 14.

Biramo particiju i mestogde elimo da sauvamoFajl.

File name (ime fajl-a)tu kucamo naziv fajl-a

Opcija u dnu Save at typebiramo format koji elimoda sauvamo

Dugmad: Save (Saluvati)Cencel (Odustani)

Slika 14. Prikaz dijalog box-a za sauvanje fajl-a

Kada elimo da se vratimo na neki folder ako smo pogreili, koristi se dugme Back ili klikom na folder koji se nalazi u toolbar-u kako bi se vratili na prethodni folder. Slika 15

Slika 15. Prikaz vraanje na predhodni folder

Ako elimo da sauvamo fajl u novom folderu onda koristimo isti postupak kao i u My Computer-u prvi nain desnim tasterom mia na new pa folder ili drugi pritisnemo u toolbaru opciju New folder.

6. Promena imena folder-a, fajl-ova i preica

Deava se da pogreimo ime nekog foldr-a, fajl-a ili preice i elimo da promenimo ime. Postoji vie naina kako moemo da promenimo ime.

Jedan od naina je kliknete na eljenu ikonicu i pritisnite taster F2 na tastaturi.

Drugi nain je stavite kursor na ikonicu i kliknete levi taster mia. Tada vam se otvori kontekst meni i treite opciju (Rename) i kliknete Enter na tastaturi ili klikom desnog tastera mia.

Sledei nain je kada otvorite My Coputer i naete folder, fajl ili preicu kliknete u meni-u dugme Organize i birate opciju (rename). Prikaz slike 16. jednog naina i slika 17. drugog naina.

Slika 16. Promena imena ikonice na jedan nain Slika 17. Promena ikonice na drugi nain7. Kreiranje preica

Deava se da imamo neke podatke koje elimo da stavimo na radnu povrinu ili Desktop kako bi olakali sebi rad, da ne bi svaki put traili podatke. Svaka ikonica ima svoj izgled kao to znamo. Ali ako na toj ikonici stoji jedna strlica koja je usmerena na gore kao na slici 18. To znai da je to preica na taj podatak.

Slika 18. Prikaz preice jednog dokumenta

Postoji tri naina kako moemo da kreiramo preicu nekog dokumenta.

Prvi nain pravljenje preica kada stavite kursor na Desktop i pritisnete desni taster mia. Izaberete opciju New pa Shortcut. Tada vam se otvori novi prozor sa pitnjem gde je taj podatak za koji hoemo da napravimo preicu. Pritiskom na dugme Browse otvara nam se prozori sa imenom Browse for Files or Folder, tada postupno traimo odgovarajui dokument redom. Kada naemo i pritisnemo Ok sledimo dalje kreiranje preice opcijom next i na kraju Finish. Prikaz prvog naina na slici 19.

Slika 19. Prikaz kako se pravi preica na prvi nain

Drugi nain je otvorite My Computer naete podatak i pritisnete desni taster mia ali ne putate taster. Pomerte mi odnosno i ikonicu i pustite taster na Desktop. Naravno va prozor kada ste otvorili My Computer treba da bude minimizovan, kako bi se video Desktop. Tada se pojavi pitanje da li elite da pravite kopiju, da tu premestite podatak ili pa napravite preicu. Pritisnite Creae shortcut here i uspeno ste napravili preicu. Prikaz na slici 20.

Slika 20. Pravljenje preice na drugi nain

Istom metodom drugog naina moete praviti preice i u My Comuper particijama gde vam se nalaze podaci tj. Folder-i.

Trei nain pravljenja preice je kada naete dokument koji elite da pravite preicu kopirate i samo umesto paste kada elite da kopirate prihvatite opciju Paste shortcut na mesto gde elite da stoji bilo da je to na Desktop-u ili u nekom odreenom folder-u.

Prikaz na slici 21.

c

Slika 21. Prikaz treeg naina pravljenja preice

8. Brisanje dokumenta

Prisanje podatka moe da bude najvei problem u baratanju sa podacima. Ako smo radili na nekim dugogodinjim radovima, sauvali jako vane podatke, moemo to sve izgubiti. Zato ja vano voditi rauna gde ta sauvamo i ta briemo.

Tokom rada na raunaru mnoge podatke briemo ali zaboravimo njihove preice. Deava se da obriemo neke podatke vezano za tu oblast ili nismo sve, tada nam ostaju bezpotrebno neki podaci koji nam zauzimaju prostor na disku. Hard disk ima svoj kapacitet i ne moe se sauvati novi podaci ako nema mesta. Tada moramo obrisati neke druge, napraviti prostor za nove. Ako nam sve treba i ne smemo da briemo, tada kupujemo nov hard disk, da bi imali vie memorije.

Mnogo puta se deavalo da obriemo neke podatke koje nismo eleli. Zato je Windows napravio prostor gde dri sve obrisane fajl-ove koji se zove korpa ili Recycle bin. Kada smo sigurni da je to sigurno da elimo da obriemo tada kliknemo na ikonicu Recycle Bin desnim tasterom mia opciju Empty recycle bin.

Postoji vie naina brisanja dokumenta.

Prvi nain je desni klik na ikonicu i izaberemo opciju Delete. Pojavljuje nam se pitanje da li elimo da prebacimo u korpu i prihvatamo opcijom Yes. Prikaz slika 22.

cc

Slika 22. Prvi nain brisanje podatakaDrugi nain je pritiskom na tastaturi dugme DEL ili Delete, isto potvrdom opcije Yes.Trei nain u My Computeru u meni-u opcija Organize pa opcija deleteetvrti nain pritiskom levog tastera mia bez puanja prebaciti u krpu odnosno Recycle Bin.Postoji naredba na tastaturi gde moete odma obrisati dokument da ne sauva u korpi ve da obrie odma sa hard diska. Pritisnite SHIFT drite taster zatim drugom ruko taster Del ili Delete i pustiti oba tastera. Izlazi pitanje sa upozorenjem da li ste sigurni da briete sa hard diska, i pritiskom opcije Yes vi briete dokument.Moete brisati vie dokumenta od jednom tako to selektirate odabrene dokumente za brisnje.Selektovanje se vri tako to pritisnete levi taster mia i drite, pomeranjem mia obeleite dokumente koje briete. Prilikom selektiranja primetite plavi Kvadrat ili pravougaonik i sa tim prelazite preko ikonica. Prikaz selektiranja na slici 23. Slika 23. Prikaz selektiranja dokumenta Vraanje ve obrisanih dokumenta

Kada se desi da smo neki dokument obrisali, postoji mogunost da se vrati na mesto gde se nalazio dokument.Kliknemo dvoklikom na korpu ili Recycle Bin, selektujete dokumente koje elite da vratite i kliknete Restore levim tasterom mia.Drugi nain da vratimo sve podatke iz korpe, otvorimo Recycle Bin kliknemo na dokument, u meni-u pritisnemo opciju Restore this item. Prikaz slika 24.

Slika 24. Prikaz vraanja dokumenta na svoje mesto

9. Pretraivanje podataka

Kada radimo sa mnogo dukumenata jako je teko nai u odgovarajuem trenutku adekvatan dokument. Zato postoji aplikacija Search koja pronalazi sve podatke sa tim imenom koji ukucamo.

Moemo olakati pretraivanje ako znamo ime dokument, njegov tip dokumenta, kada je kreiran ili koliko zauzima mb taj dokument.

Otvorimo My Computer odaberemo particiju koju elimo da pretraimo ili ako hoemo sve kliknemo na My Computer i u gornjem desnom uglu aplikacija Search, unesemo podatke. Ako elimo sve dokumete sa istim tipom ukucamo ( kind:), ako elimo odreenu ekstenziju ukucamo (Type:). Pojavie se padajui meni sa raznim tipovima, treba samo da odaberemo odgovaajui tip koji nam treba.

Prikaz na slici 25.

Slika 25. Prikaz pretraivanje tipa fajl-a

10. Otvaranje fajl-ova aplikacije (Open with)

Svaki fajl se moe otvoriti preko nekog drugog programa, pod uslovom da taj program radi sa tom ekstenzijom. Po ikonicama se najee primeuje koja je ekstenzija u pitanju. Npr ako jedan player nema neke kodeke koje zahteva taj video klip, on nee moi da pusti taj video ili e kvalite biti lo. To znai da moramo da skidamo nove kodeke ili da traimo update naeg programa kako bi nadogradio odgovarajui kodek. Zato mi moemo koristiti istu ekstenziju sa drugim pleyer-om koji nam je instaliran na raunaru.

Npr hoemo na audio snimak da pokrenemo programom Kmplayer neemo da ga puta windows media player. Kliknemo desnim tasterom mia i pritisnemo opciju Open with i prikae nam se opcija da biramo program koji su ponueni, ako nije tu program to nama treba kliknemo opciju Choose default program. Otvara nam se prozor sa prikazom ostalih programa, tada dvoklikom pritisnemo opciju Other Programs da bi videli ostale. Ako i tada nema naeg programa pritisnemo dugme Browse i traimo ga u sistemskoj particiji (C) folder Programs Files i traimo redom na program ali sa ekstentijom .exe. Prikaz na slici 26.

Slika 26. Prikaz pokretanja fajl-a drugim programom

11. Zakljuak

Danas je tehnologija znatno napredovala i svi teimo da je pratimo. Svaki sledei operativni sistem ima imperativ da novu verziju naini lakom, brom, interesantnijom i modernijom od svog predhodnika i konkurencije.

Prole verzije Windows-a to se tie rada sa folder-ima i fajl-ovim je u manjoj meri napredovala, jedino je estetski i dizajnerski stil napredovao. to nije loe jer kada korisnih predhodne verzije prelazi na novi, to mu ne predstavlja problem jer se lako privikava na novi a i dobija nove mogunosti i nove interesantne aplikacije.Svako ko je prvi put stupio sa ovom verzijom Windows 7 nee mu biti lako u poetku. Naravno ni prethodne nisu lake, ali prilagodie se bre u odnosu na predhodne verzije to je veliki uspeh. Windosw ne eli da mui korisnike, naprotiv, da im olaka rad kako bi se bre prilagodili svojim radnim aktivnostima.Svaka verzija ima svoje inovativne mogunosti, njih treba nai i koristiti, jer nam olakavaju i daju na brzini naeg rada. Nikome nije u interesu da gubi vreme sa nekim postupnim radom kad postoji aplikacija koja se pobrinula za nas. Windows 7 je radio na sebi, znatno napredovao u odnosu na svog prethodnika XP-a i Viste, to se tie olakica i zato ga treba iskoristiti.Filozofija Microsoft-a je da privue svoje korisnike svojim dizajnom, sa svojim prostim manipulisanjem podataka. U ovoj verziji Windows 7 je uspeo da pobedi predhodnu verziju Vista, svojom stabilnou, brzinom, imidom. U odnosu na ostale kompaije OS-a moemo da kaemo da je Windows 7 zadovoljio sva svoja oekivanja i uspeo da zadobije simpatije starih korisnika da ne menjaju svoj OS. Zadao je veliki udarac konkurenciji a i nama stvorio interesantnu i lepu igraku za rad.

12. Referense

uro Kosti - Osnove raunara Kao od ale - Windows 7, 2009

Andy Rathbone - Windows 7 za neupuene, 20101