""
, 2012.:I.
21.
22.
2II.
31.
31.1.
31.2.
41.3.
4III.
41.
41.1.
51.2.
51.3.
61.4.
61.5.
61.6. -
61.7.
7IV
81.
82.
82.1.
82.2.
9
2.3.
9
2.4.
102.5.
102.6.
102.7.
102.8.
102.9.
11
2.10. -
113.
113.1.
113.2.
123.3.
123.4.
134.
134.1.
134.2.
134.3.
144.4.
144.5.
155.
165.1.
165.2.
165.3.
17V. MODERNIYACIJA BANKARSKIH USLUGA
17VI. LITERATURA
20
I. 1. Postoji mnogo razliitih definicija banke. Ipak, ono to je
svim definicijama zajedniko je ienica da banke posluju kao
finansijske institucije koje se u osnovi bave depozitnim i
kreditnim poslovima. Preciznije, to znai da banke uvaju novac
graana u vidu depozita na koje odobravaju odreenu kamatu i te
depozite uglavnom plasiraju u vidu kredita opet po odreenoj kamati.
Ova definicija je, naravno, veoma pojednostavena. Bankarsko
poslovae je kompleksnije, ali sutina je to: prikupae depozita i
ihovo plasirae u vidu kredita. Banka se moe smatrati poslovnom
jedinicom - preduzeem koja obezbeuje bankarske usluge u profitne
svrhe. U zavisnosti od razliitih uslova u kojima se bankarstvo
razvijalo u pojedinim zemqama, javile su se i razne definicije
banaka. U Engleskoj se smatra da je osnovna karakteristika banaka
nov~ana emisija, u Francuskoj posredovawe u odobravawu kredita, dok
je u Nema~koj wihovo u~ee na berzama i bavqewe novanim
pekulacijama. Banka je novano preduzee i kreditna ustanova ija je
osnovna aktivnost depozitni posao, uzimawe i davawe kredita,
posredovawe u oblasti kredita i obavqawe drugih novanih poslova za
ran svojih klijenata. 2. Nauka o bankarstvu spada u red primeenih
ekonomskih disciplina. Ona se sastoji od teorijskih osnova i
primeenog dela istraivaa. Ci bankarstva kao naune discipline je da
se naunim metodama opie, objasni i proui funkcija banaka, kako
unutraih problema banke, tako i opta ekonomska dejstva koja potiu
iz enog funkcionisaa.Kao nauna disciplina bankarstvo se prvenstveno
bavi:
Funkcijom, ulogom i oranizacijom banaka u bankarskom i kreditnom
sistemu;
Bankarskim poslovima, kao to su depozitni, kreditni i ostali
poslovi, kao i naelima bankarskog poslovaa;
Monetarnom, deviznom i kamatnom politikom koje opredeujue utiu
na
poslovae banaka;
Optim privrednim i monetarno -finansijskim delovaem banaka i
drugih
finansijskih institucija. Bankarstvo se kao nauna disciplina o
organizaciji i poslovau banaka razvilo u drugoj polovini XIX veka.
en se sadraj najpre sastojao u tome da bankaru prui potrebna znaa
kako da sa uspehom vodi bankarsko preduzee, polazei od osnovnih
principa bankarskog poslovaa, kao to su kreditno pokrie,
likvidnost, poveree i sl. U novijem periodu dolo je do preokreta,
pogotovo u anglosaksonskoj ekonomskoj teoriji sa jaaem dravne
intervencije tokom 1930-tih godina i nakon II svetskog rata.
Bankarstvo u novijem periodu posmatra banke kao novarska preduzea i
sa stanovita ihovog uticaja na privredne, finansijske i monetarne
tokove u celini.Bankarski sistem je vie determinisan konstantim
iniocima, za razliku od monetarnog sistema. Pri tom, treba imati u
vidu veliki znaaj kako mikroekonomskog aspekta istraivaa tj.
interna pitaa funkcionisaa banaka, a tako i makroekonomski aspekt
tj. funkcionisae bankarskog sistema kao celine. Opti pojam
bankarstva najee podrazumeva ukuivae u prouavae bankarskog sistema
i bankarske prakse zajedno sa izuavaem kreditnog sistema i
prakse.Veoma vano je pitae ograniea prouavaa bankarske prakse na
nacionalnu ekonomiju. Naime, pored opte teorijskih zajednikih
osnova, faktora i naina i principa funkcionisaa postoje znaajne
razlike po zemama, koje se tiu: organizacije, cine funkcije
poslovaa, drutveno-ekonomskog i drutveno-politikog okruea, uticaja
na privredne tokove i povratnog uticaja privrede na banke. Veoma je
znaajno imati u vidu specifinosti koje se tiu: stepena razvijenosti
zeme, sklonost ekonomskih subjekata ka tedi i investicijama,
istorijske uslove razvoja, pravnu regulativu itd. Sa procesom
globalizacije svetske privrede i pojave ekonomskih integracija ireg
podruja dolazi i do procesa harmonizacije finansijskih i bankarskih
sistema na nadnacionalnom, odnosno meunarodnom nivou i stoga gubea
specifinosti nacionalnih finansijskih i bankarskih sistema.I. 1.
1.1 Istorija bankarstva usko je povezana sa istorijom novca. Geneza
bankarstva proistekla je iz razvoja bankarskih poslova, pre svih
depozitnog i kreditnog posla, koji odreuju osnovnu funkciju banke
kao novanog preduze. Kreditni, meaki i zaloni poslovi postojali su
u starom veku kod starih Sumera, Asiraca, u Vavilonu, na Kipru, kod
Egipana i starih Grka. Ove aktivnosti su bile vezane za religiozne
hramove antikog sveta, o je sa svoje strane doprinosilo razvoju
trgovine i pooprivrede. U periodu od VII - V veka p.n.e.u Vavilonu
su se pojavile prve privatne kue koje su se bavile poslovima
skladitea i uvaa roba (ita, hrane, zlata i dragocenosti), kao i
davaa u zajam robe drugim licima. Potvrde o deponovanim proizvodima
sluile su kao sredstvo obrauna i plaaa, a pozajmice su vrene uz
visoku kamatu.1U antikoj Grkoj dolo je do daeg razvoja bankarskih
poslova, u koje su bili ukueni svetenici i graani. Karaketristino
je bilo postojawe velikog broja gradova dravica koje su kovale svoj
sopstveni novac. Otuda su se razvili poslovi. se istovremeno
javqaju i kao zajmodavci. Kasnije su formirane velike mewanice,
koje su davale zaloge na zalonice, primale novac na tedwu i
obavqale poslove prenosa novca. U starom Rimu je dolo do daqeg
razvoja poslova koji predstavqaju bankarskih, kao i
administrativnog regulisawa finansijskih institucija i prakse.
Rimski bankari imali su naziv argentarius - lice koje se bavi
primawem depozita i uloga, davawem zajmova i posredovawem u novanom
prometu.2
*1 : ; ; 2007; . 8
2 : ., . ; ;
2008; . 11-141.2 U ranom sredwem veku, osim daqeg razvoja
bankarskih poslova, karakteristian je razvoj mewakih poslova, jer
je veliki broj lokalnih vladara kovao sopstveni novac. Istovremeno,
kreditni posao se javqao najee u formi naturalnog kredita, da bi se
tek kasnije razvio i novani kreditni posao koji prati trgovake
transakcije. U okviru ovih poslova iru primenu dobija menica, na
osnovu koje se kao instrumenta plaawa uspenije odvija trgovaki i
novani promet. Veliku ulogu u razvoju bankarskih poslova izmeu XI i
XIII veka imali su Templari, koji su izmeu ostalog uveli praksu
izdavawa menica u lokalnoj valuti, to je omoguavalo prenoewe novca
bez rizika. Tada se ire javqaju, pored mewakih i kreditnih poslova
i poslovi dravnih zajmova i meunarodnih kredita. U ranom sredwem
veku dolo je do pojave prvih banaka modernog tipa kao
institucionalno organizovanih novanih ustanova u italijanskim
gradovima, koje su bile komercijalne banke. U poznom sredwem veku
dolo i do pojave prvih emisionih banaka.
Razvojem trgovine u XVI i XVII veku i snanim industrijskim
razvojem, otkrivawem i razvojem niza novih drava i razvojem
meunarodne trgovine stvaraju se vaqane osnove za institucinalno
organizovawe komercijalnog bankarstva u svetu. Osnove savremenog
bankarstva poloene su u XIX veku kada su osnovane velike banke
akcionarskog tipa. Ove banke obezbeene sopstvenim i pozajmqenim
kapitalom postale su vaan faktor za razvoj privrede i prometa u
svetu.31.3
XIX , , , . Ovaj tip banke se zadr`ao do danas, postav{i
zna~ajan privredni factor. Wihovo po~etno osnivawe vezano je za
industrijalizaciju. Banke sve vi{e napu{taju finansirawe dr`ave i
posve}uju se posredovawem kreditnog i platnog prometa. Zahvaquju}I
razvijenom mre`om filijala uspevaju da koncentri{u ogromna tu|a
sredstva i da ih stave na raspolagawe trgovini i industriji.
U Srbiji nakon nacionalnog oslobo|ewa, paralelno sa razvojem
trgovine i industrije, u drugoj polovini XIX veka razvija se
bankarstvo. U Srbiji se prvom bankom smatra Uprava fondova, pretea
Dravne hipotekarne banke, kao dravna ustanova za izdavawe dugoronih
hipotekarnih kredita, koja je osnovana 1862. godine. Centralna
banka - Privilegovana Narodna banka Kraqevine Srbije -osnovana je
1883. godine.4III. 1.1 . , .
*3 : ; ; 2007; . 10
4 : ., . ; ;
2008; . 11-14Banke se mogu klasifikovati na osnovu pretenog
sadraja poslova kojim se bave, prema ronosti odobrenih kredita
(kratkorone, sredorone i dugorone), prema karakteru vlasnitva
(javno - pravne, zadrune i privatne), prema pravnoj formi
(inokosne, drutva sa deliminom dogovornou, akcionarska drutva,
zadruge), prema regionalnom rasporedu (lokalne, oblasne i
savezne).Osnovna klasifikacija banaka polazi od sadrine poslova
kojima se banka preteno bavi, pa je mogua sledea klasifikacija
banaka:
-centralna ili emisiona banka,
-depozitne banke,
-unverzalne banke,
-specijalizovane i granske banke,
-poslovne banke,
-tedno - kreditne organizacije,
-ostale bankarske i finansijske institucije i
-meunarodne i regionalne banke i meunarodne finansijske
organizacije.51.1.
Centralna banka je najznaajnija banka jednog bankarskog sistema.
Ona svojim propisima regulie i kontrolie sve monetarne tokove tj.
vodi monetarnu politiku zeme (to znai da je ona zaduena za
uspostavae stabilnosti cena, ekonomski rast, zaposlenost...). Ona
ima emisionu funkciju (samo ona moe tampati novac i povlaiti novac
iz opticaja), kao i funkciju zajmodavca u krajoj instanci (u smislu
da na taj nain moe spreiti bankrotstvo drugih banaka). U svakom
sluaju, ona nije profitna institucija, pa joj profit i nije osnovni
motiv poslovaa, kao to je dragim bankama.Drava na u kao monetarnu
instituciju prenosi prava i ovlaea u domenu voea emisione, kreditno
- monetarne, devizne politike i regulisaa novane mase. Pored niza
zajednikih obeleja, ovlaea i nain fukcionisaa mogu se razlikovati
od zeme do zeme, a prvenstveni zavisi od stepena razvijenosti
finansijskog sistema i infrastrukture. Centralne banke se takoe
razlikuju sa stanovita odnosa i uticaja
drave na voee monetrane, kreditne, kamatne i devizne
politike.1.2. . . . , . , , .Obzirom na kratkorni kvalitet ovih
sredstava, pa otuda i karakter plasmana ove banke se nazivaju
komercijalnim bankama. Zbog irine poslova i razvijenosti interesa
one se organizuju u ire bankarske organizacije. U ranijoj domaoj
bankarskoj praksi depozitne banke su bile samostalne ili mae banke
u sistemu veih holding banaka.6
*5 : ; ; . 3 6 : ; ; 2007; . 12-14 1.3. Univerzalne banke se
bave najveim brojem poslova iz bankarske nomenklature, a obim i
irina bavea odreeni su velinom i enim potencijalom. Osnovna potreba
za formiraem ovakvih banaka potie od interesa klijenata -privrednih
subjekata da sve bankarske usluge obavaju kod jedne banke. Obzirom
na univerzalan karakter kod ovih banaka su u prvom planu pitaa
strunosti u obavau svih vrsta poslova i racionalnosti organizacije
i funkcionisaa. Savremeni trend u svetu je upravo univerzalizacija
banaka.71.4.
Specijalizovane i granske banke se bave pojedinim vrstama
bankarskih poslova, pa se sa stanovita strune usmerenosti govori o
uskoj specijalizaciji i o podeli rada meu bankama. Najee je re o
investicionim bankama, izvozno - uvoznim bankama, bankama koje se
bave deviznim poslovima, eskontnim poslovima, poslovima sa
hartijama od vrednosti ili grupi poslova. Posebnom vrstom banaka se
smatraju lombardne i hipotekarne banke. Granske banke se mogu
smatrati specifinim specijalizovanim bankama koje se bave pojedinim
bankarskim poslovim, a za potrebe grane, grupacije ili vee
asocijacije. U domaoj praksi poslovale su Jugoslovenska izvozna i
kreditna banka (JIK), Jugoslovenska banka za meunarodnu ekonomsku
saradu (JUBMES), Jugoslovenska pooprivrdna banka (Agrobanka), dok
su u danae vreme one prevashodno zadrale gransko odreee samo u
nazivu, a po karakteru su univerzalne
banke.81.5.
Poslovne banke se bitno razlikuju od komercijalnih banaka, mada
se u domaoj bankarskoj praksi pod ovim nazivom najee podrazumeva
banka opte poslovnog tipa. Ove banke a svoju aktivnost uglavnom
koriste sopstvena sredstva koja se sastoje od aktivnog kapitala i
reervi. U razvijenim zemama se ove banke preteno bave finansiraem
razvoja kompanija na osnovu depozita ili hartija od vrednosti (HOV)
sa dugim rokom .91.6. -
tedno - kreditne organizacije na kriterijume kojima se definiu
banke ove ustanove ne ispuavaju primarni uslov da kreiraju novana
sredstva. ihova primarna uloga je prikupae i usmeravae sredstava
stanovnitva U zavisnosti od strukture poslova i cieva postoje
posebni organizacioni oblici, kao to su tedionice, tedno -kreditne
zadruge i tedno -kreditne slube.
*7 : ; ; 2005;. 89 8 : ; ; 2007; . 18-19 Osnovni sadraj poslova
ovih institucija je, s jedne strane, prikupae tednih uloga,
depozita po tekuim i iro raunima i, s druge strane, plasirae
kredita stanovnitvu, ali kako se samo deo prikupenih sredstava
plasira, to su one znaajan izvor sredstava koja se usmeravaju u
privredu. tedionice mogu osnovati graani, tedie na odreenoj
teritoriji, kao i institucije ili jedinice teritorijalne
samouprave. Primer takve ustanove je Potanska tedionica, koja je
osnovana 1921. godine. Osim ovih postoji mogunost organizovaa tedno
-kreditnih zadruga i slubi pri zanatskim i zemoradnikim zadrugama,
koje slue unapreeu ovih delatnosti. Novi zakon o bankama je obuhvat
suzio samo na banke, tako da ime nisu obuhvaene nebankarske
finansijske institucije, a tedionice, tedno -kreditne zadruge i
slube su obavezne da svoje poslovae usklade sa Zakonom o
bankama.
1.7.
Bankarski konzorcijum - Konzorcijum se moe zasnivati na trajnoj
ili projektnoj osnovi i moe obuhvatiti domae banke i inostrane
banke. Na trajnoj osnovi formiraju se konzorcijumi za realizaciju
kreditnih aranmana u ciu plasmana pojedinih vrsta roba, radi
proizvodne kooperacije, zajednikih ulagaa u inostranstvo,
zajednikih nastupa na treim tritima. Prava i obaveze lanica reguliu
se posebnim ugovorom. Poto konzorcijum nema svojstvo pravnog lica
egovo delovae usmerava upravni odbor, sekretarijat i izabrana
banka. U domaoj bankarskoj praksi trajni oblici konzorcujuma najee
su sklapani sa istonoevropskim, a projektni najee radi povlaea,
odnosno realizacije kreditnih linija sa bankam iz razvijenih
zemaa.
Ustanove za kreditnu podrku izvoza - U gotovo svim zemama, u ciu
unapreea ekonomskih odnosa sa inostranstvom formirane su posebne
kreditne ustanove koje obezbeuju finansijsku podrku refinansiraem i
osiguraem izvoznih kredita. Pri tom treba imati u vidu ograniea
koja postoje od strane Svetske trgovinske organizacije (STO), da se
neposredno kreditira izvoz roba i usluga. Ovakva podrka obezbeuje
subvencije, izvozne kredite, carinske i poreske olakice i to zbog
barijera i drugih neekonomskih, kao i ekonomskih ograniea u zemama
koje uvoze.
Meu ostale nebankarske i druge finansijske institucije, koje
posledih decenija naroito u razvijenim zemama zauzimaju sve
znaajnije mesto u finansijskom sistemu izlaui banke sve jaoj
konkurenciji, spadaju:
-Ustanove osiguraa i reosiguraa,
-Fondovi socijalnog i penzionog osiguraa i drugi fondovi,
-Poslovne korporacije za plasirae novca i kredita,
-Trgovinske i druge organizacije za finansirae potroakih
kredita,
-Novane i robne berze,
-Stambene i druge zadruge,
-Institucije koje se bave forfeting i faktoring poslovima,
-Ustanove koje se bave poslovima kliringa,
-Institucije koje se bave poslovima lizinga,
-Finansijski posrednici - brokerske i dilerske kompanije i
dr.
-Heding kompanije,
-Fondovi trita novca,
-Finansijske holding kompanije i konglomerati,
-Ostali - agencije, komisionari, meai, posrednici, biroi.9
*9 : ; ; 2007; . 20 IV. 1. Bankarske usluge i wihova podela , ,
, , . , :
, ; ;
. ;
, .2. . .2.1.
, . , . , .
, :
:
(2 ),
( 2-5 ),
( 5 ).
:
;
;
.
:
,
.
*10 : ; ; . 5 11 : ; ; 2005;. 91 ,
().
:
.
: .
.
.
( ) .
.
. -
2.2.
( - , ).
- .
, , , (, ), ( 6 ).
. ().
2.3.
, . , , .11
*11 : ; ; . 62.4.
( ).
, :
;
;
;
;
.
:
(, .)
.
.2.5.
. , .
2.6.
. (, , , .) .
, , . , .
2.7.
, .
.
.
2.8.
. , . , .12
*12 : ; ; . 7
, , .
.
2.9.
.
.
.
2.10. -
. ( , .). , , ( ). . .133. . .
:
;
;
;
;
.
3.1.
. . , . . .
:
,
( , ).
. ( , ).13
*13 : ; ; . 8 , . , .
3.2.
( , . ) . , , , .
3.3.
:
( );
. () . .
:
( );
( , ).
.
, , .
:
;
.3.4. ( ). . ( ).
( ).
:
;
.15
*14 : ; ; .10
15 : ; . , . , . 24-31 .
. 15 .
3.5. . . .
4. . , , .
:
4.1. , . . . ( ), .
, , .
.
.4.2.
, , . .
. , .
, .
.16
*16 : ; ; .11
4.3.
.
.
: , , , (, . ), (, , . ).174.4.
:
, , , , .
, .
.
) ,
) ,
) , ,
.
: , , .
: , , , .
. .
, .
.
.
.
.
, ,
.
.
: , .
) .18
*17 : ; ; 2005;. 93 18 : ; ; .12
) , .
) ,
- - . .
- -
- - , . . , . (, ) (, , , , ).
:
1) , ;
2) , ;
3) , , ;
4) ;
5) ;6) ;
7) ;
8) ;
9) ;
10) .
. , . :
1) 2) , , , 3) , .4.5.
.
.19
*19 : ; ; .12
.
(, )
5. Banke danas nude irok spektar usluga koje se mogu obaviti
putem Interneta. Izvravae tih usluga putem Interneta nije nita mae
kvalitetno ili nesigurnije od ihova obavaa u banci. tovie, ovakve
usluge korisnicima omoguuju utedu vremena te komoditet izvravaa
razliitih usluga iz vlastitog doma. Usluge Internet-bankarstva
dijele se na one nameene graanima i one nameene pravnim .5.1.
Vlasnicima rauna i ihovim opunomoenicima omoguen je pristup i
koriee svim raunima koje imaju u banci. Mnoge banke omoguuju i
praee trokova korisnicima, te kontrolu ulagaa u investic fondove.
Korisnici putem Interneta mogu i komunicirati s bankom, slati
reklamacije i upite, meati podatke i slino. Ukoliko eli, korisnik
moe primati izve i drug oba iskuivo preko Interneta, te moe
ugovoriti trajne naloge za plaaa razliitih obveza.
U standardnoj su ponudi za graane: pregled staa na raunu
provjera iznosa doputenog prekoraea i vremenskog roka do kojeg
vrijedi ispis potvrda o transakcijama prebacivae novca s jednog
rauna na drugi
uvid u kamate po raunima
plaae rauna (komunalnih, "obinih" uplatnica i slino) u
kunama
kupa i prodaja deviza
plaae rauna od kreditnih kartica
provjera kartinih limita
provjera broja neiskoritenih ekova i narudba novih ekova
pregled i uplata stambene tede pregled teajnih lista banke te
ponege i teajne list 5.2. U domaem platnom prometu za pravn mogua
su plaaa unutar banke, redovita plaaa u nacionalnom klirinkom su,
ekspresna plaaa te zadavae plaaa unapred. U deviznom poslovau
usluga obuhvaa prenos u ino, raspored deviznog priliva, isplatu
akontacija za slubeni put u ino, uvid u stae rauna,te kupoprodaju
deviza.latni promet za pravn obuhvaa: staa i prometi (prikaz i
ae)
izv: prikaz ( i lokalno spremae) i datoteka
*20 : ; 2010, . 24-25 21 : ; ; 2007; . 68 nalozi za plaae
pojedinani nalozi nalozi za obraunska plaaa isplata plaa
zaposlenicima
samostalno definiae ovlaea ( koj je klijent definiao kao
aministratora defini ovlaea ostalih korisnika) Devizni platni
promet za pravn obuhvaa:
staa i prometi (prikaz i )
izv: prikaz ( i lokalno spremae) i datoteka
nalozi za plaae pojedinani nalozi obav o prilvu nalog za
raspored
trajni nalog za raspored
samostalno definiae ovlatea ( koj je klijent kao aministratora
defini ovlaea ostalih korisnika) 5.3. Mnoge su banke uvele i neke
naprednije usluge kao to su mogunost poslovaa s vrednosnim
papirima, kupa i prodaja deviza po povlaenom teaju, te realizacija
nekih jednostavnijih kredita. Mnoge banke ve nude i uslugu
Internet-bankarstva za nerezidente. Takva usluga obuhvaa: Kup i
prodaju uela u svojim investicijskim fondovima
oroavae novca - na i deviznu tedu (preduvjet je prethodno
sklopen ugovor u poslovnici)
kup i prodaju deviza po povlaenom teaju
ugovarae doputenog prekoraea po tekuem raunu
ispuavae off-line naloga za pduzea kreirae naloga unaprijed za
poduzea
proseivae narube za podizae gotovine za duzea 22V. Svjetske
banke ve par godina unazad vre sve vrste transakcija putem raunara,
od otvaraa rauna, transfera novca do podnoea zahteva za kredite.
Klasino bankarstvo opstalo je samo u nerazvijenim dravama bez
transparentnog finansijskog
trita. Ubrzan tehnoloki razvoj promenio je bankarsko poslovae iz
korijena, javili su se novi proizvodi i usluge, novi instrumenti,
ali i nove potrebe klijenata.
Primenom informatike u bankarstvu dolazi do pojave i razvoja
elektronskog bankarstva. Elektronsko bankarstvo predstava novi vid
racionalizacije bankarskih potencijala i definie se kao skup
raznovrsnih naina izvoea finansijskih transakcija upotrebom
informacione i telekomunikacione tehnologije. Ono podrazumijeva
pruae bankarskih usluga putem elektronske komunikacije (uglavnom
Interneta). Razlozi za razvoj ovog vida bankarskog poslovaa su
brojni a najbitniji meu ima jesu uteda vremena i novca. 23
*20 : www.nbs.rs 12h 20min 21 : ; ; 2009,.103Klijent banke je u
mogunosti da na brz, efikasan i jednostavan nain (elektronskim
putem) doe do eenih informacija, izvri uvid u stae na svom raunu,
plati svoje raune, izvri transfer sredstava sa rauna na raun,
konkurie za kredit, vri otplatu kredita, koristi mjeake usluge
banke i td. Za koriee usluga elektronskog bankarstva podjednako su
zainteresovani kako fizika tako i pravna lica. Distribucioni
sistemi plaaa na malo podrazumijevju upotrebu ATM sistema, POS
sistema, kao i sistema kunog bankarstva (telefonsko bankarstvo,
online bankarstvo na bazi Intraneta, Internet bankarstvo i mobilno
bankarstvo). Svaki od
ovih sistema obeio je odreeno razdobe u istoriji bankarstva, a
sve do danas su se
meali i usavravali.
Najnoviji trend u elektronskom bankarstvu je svakako mobilno
bankarstvo koje je odredilo i pravac daeg razvoja bankarstva.
Najveim tehnolokim dostignuem u razvoju bankarstva smatra se
elektronski novac. Elektronski novac je specifina monetarna
informacija koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu
prenosi izmeu transaktora koji obavaju plaaa. Sistem koji nekoj
osobi omoguava da plati robu ili usluge prenosei brojeve sa jednog
raunara na drugi, u okviru komercijalnih raunarskih mrea poput
Interneta, ili pak poslovnih bankarskih mrea predstava elektronski
novac u uem smislu. Elektronski novac u irem smislu oznaava itav
niz mehanizama za plaaa na malo. Prvi oblici elektronskog novca
pojavili su se 1993. godine, ime je razbijena iluzija o tome da
novac moe cirkulisati i obavati svoju funkciju samo ako je opipiv.
Savremeni instrumenti bezgotovinskog plaaa su platne kartice,
digitalni ek i digitalni novanik. Za razvoj elektronskog bankarstva
najvei znaaj su imale platne kartice bez kojih je nemogue
aktivirati terminale za masovno koriee bankarskih usluga. Da li e
elektronski novac postati opteprihvaeno sredstvo plaaa, da li e
izbaciti iz upotrebe papirne novanice, odnos izmeu banke i
klijenta, finansija i tehnologije, i stae u bankarstvu uopte u
budunosti zavisie od vie faktora:
optih ekonomskih uslova,
staa na strani ponude i trae u bankarskom elektronskom
okrueu,
razvijenosti infrastrukture,
svjetskog monetarnog i fiskalnog ambijenta,
tehnolokih dostignua,
pravne regulative,
aktivnosti Vlada i pojedinih meunarodnih organizacija i
institucija,
ekonomskog napretka i stepena razvijenosti pojedinih zemaa.
Faktori koji e determinisati budue stae po pitau upotrebe
elektronskog novca razlikuju se od zeme do zeme, ali se generalno
mogu izdiferencirati tri faktora na strani ponude i tri faktora na
strani trae. Bitni faktori ponude su:
trokovi proizvode instrumenata elektronskog plaaa,
informaciona tehnologija i en razvoj,
konkurentnost i sarada izmeu provajdera i platnih sistema.
Najvaniji faktori trae su:
preferencije potroaa i onih kojima se plaa za specifine
instrumente i
usluge,
opte prihvatae i dostupnost alternativnih platnih
instrumenata,
privredni rast, naroito rast privatne potroe. 22
* 22 : ; ; 2009,.104Bankarsko poslovae nikad nije bilo u
potpunosti sigurno i ne postoji apsolutno siguran bankarski sistem,
a primjena informacione tehnologije u bankarstvu dodatno e
produbila problem sigurnosti. Zbog toga je bezbednost kritian
faktor u funkcionisau elektronskog bankarstva. Savremena banka u
svom elektronskom okrueu susree se brojnim rizicima a posebno je
prate opasnosti od kompjuterskih kraa, upada u mreu, informacionih
ataka, softversko piratstvo, razne vrste pijunaa, prae novca i sl.
Sa navedenim problemima banka se moe souiti jedino ukoliko ima
izgraen adekvatan sistem zatite. Na raspolagau su reea zasnovana na
kriptografiji, digitalni potpis, digitalni certifikat, biometrijske
metode, sigurnosne norme i protokoli.
Sve banke pruaju usluge elektronskog bankarstva, gotovo da nema
graanina koji ne poseduje neku od platnih kartica, a skoro sve
prodavnice, hoteli, restorani, pumpe
snabdjeveni su POS ureajima. Kompanije su takoe zainteresovane
za koriee usluga elektronskog bankarstva. Za ih je posebno vana
mogunost elektronskog plaaa, stalnog uvida u stae svog rauna i
obavjetavaa o promjenama na raunu putem SMS-a. Istina da usluge
elektronskog bankarstva graanima pruaju razne mogunosti ali cena
ihovog zadovostva jeste profit za banke. Ako uzmete u obzir cenu
koje svako fiziko ili pravno lice plati za pretplatu na sistem
elektronskog bankarstva, za podizae i koriee neke platne kartice,
iznos provizije koji plaa na transfere sredstava, cijenu SMS
obavetea onda ete zakuiti da je servis elektronskog bankarstva
znaajan izvor prihoda za jednu banku.
Najveu prepreku u razvoju elektronskog bankarstva kod nas
predstavaju navike
udi, nedovona edukovanost graana o uslugama e-bankinga, nedovona
informatika pismenost, strah od prihvataa raunarske i mrene
tehnologije, kao i nizak ivotni standard graana. 23
* 23 : ; ; 2009,.105VI. 1. ; ; 2005,2. ; ; 2007,3. ; 4. ; , .
,5. ; . 91/10,6. ; ; 2009,7. www.nbs.rs8. www.megatrend-info.com9.
., . ; ; 2008,10. ; 2010,11. ; ; 2007.9
