Seminarski rad

Prirodno-matematiki fakultet KragujevacSeminarski radFilozofijaNieova kritika hrianstva

Mentor: Student:Dr Valerij Bovarski Simi Aleksandra 40/2012

Sadraj

1.Fridrih Nie-antihrist 22.ta to mui Niea? 33.Koreni hrianstva 44.Hrianstvo-kuga modernog drutva 55.Zakljuak 96.Literatura 11

1.Fridrih Nie-antihrist

Mozda i najkontroverznija osoba u istoriji filozofije, Nie je zaetnik novih ideja koje imaju dalekosene posledice u gotovo svim razmatranjima ljudskog drutva, posebno njegovih moralnih vrednosti i njegove religije.Rodjen 1844. godine u malom konzervativnom gradu Rokenu blizu Lajpciga u jednoj hrianskoj porodici(otac mu je bio luterijanski pastor), Nie je imao sve preduslove da postane jedan tipian predstavnik drutva koji ne postavlja pitanja i ne izlazi iz opte prihvaenog obrasca ponaanja. Meutim, on nikada nije imao elju da bude obian(slab) ve tei da se uzdigne ili u duhu samih Nieovih rei- da postane natovek.Ovaj veliki mislilac nije neko ko se slui mlakim,neubedljivim reima. Naprotiv! On filozofira ekiem!Ne ustruava se da kae kako je nivo potrebe za verom mera slabosti oveka niti da je poslunost odlika ivotinja koja ljude ini manje ljudskim.Upravo zbog tog svog beskompromisnog ponaanja esto je pogreno shvaen ili ak i zloupotrebljen.Njegove rei su hrabre a ideje radikalne. Mnogi i dalje nisu spremni da uju za njega,mnogi ga pak ne razumeju. Tako drastine promene koje on donosi u filozofiju(ili ekvivalentno u samo drustvo) nije lako prihvatiti. Da li e ikada biti prihvaene je moda i najznaajnije pitanje koje se namee prilikom svakog razmatranja Nieovog rada.

2.ta to mui Niea?

Centralno mesto u njegovoj filozofiji zauzima kritika religije a posebno hrianstva(koje on smatra za najgoru religiju od svih). Uglavnom svoje rei usmerava protiv institucije crkve za koju kaze da nije uspela da predstavi istinski ivot Isusa Hrista.U nemakoj filozofiji pre Niea dominiraju filozofi idealisti koji esto imaju odredjenu predstavu religioznosti u svojim delima. Ta religioznost sa sobom donosi i moralne obiaje kojih se treba pridravati. Njihovo uenje se sastoji od onog sto ovek treba(mora) da radi. Jedna Kantova misao odlino oslikava ta razmisljanja: Zvezdano nebo nad mnom i moralni zakon u meni.Pojava openhauera predstavlja promenu u odnosu na idealiste. Njegova metafizika ve najavljuje Nieove ideje a i Nie je u mladosti bio pod njegovim velikim uticajem. Kasnije Nie odbacuje openhauerov pesimizam, postaje ak i njegov protivnik i razvija svoju ideju ivotnog optimizma.Sam Nie otro osuuje sve etike do tada. Tvrdi kako su sve one bile lude I protivprirodne, da bi od svake od njih oveanstvo propalo da se ijedna od njih istinski dokopala oveanstva.Nie hrabro objavljuje kako je hrianska civilizacija bolesna i kako je moramo prevazii. Sebe vidi kao nosioca te borbe u koju ide sa osmehom na licu. Mora se sauvati vedrina i u jednoj tako sumornoj ali prekomerno odgovornoj stvari. Voen je eljom za ivotom.

3.Koreni hrianstva

Korene hrianstva nalazi jo kod Sokrata u njegovim poslednjim reima: Ah Kritone, ja Asklepiju dugujem jednog petla. Znaenje toga: Ah Kritone, ivot je bolest. U tim reima prepoznaje oveka koji pati od ivota. A upravo ta patnja u ivotu dovodi ljude na pomisli o nekoj svetlijoj budunosti posle smrti.Vraa se i na odnos epikurejaca i stoika. Na epikurejca gleda kao na oveka koji trai stvari koje mu odgovaraju a onih drugih se odrie. Stoik s druge strane guta sve i niega se ne gadi. Stoik ima tvrdu kou sa bodljama jea! Pa zar taj stoicizam nije evidentan u hrianstvu! Zar to nije preputanje sudbini! To je, slobodno se moe rei, gubitak sopstvenog ivota!Posebno se bavi starim apolonskim I dionizijskim kultovima. Apolonski predstvalja statinu, idealizovanu sliku sveta oslikanu u obliku vajarstva. Racionalnost je glavna odlika tog kulta. Dionizijski pak predstavlja razigranost,slobodu,dinaminost. Muzika je njegov najbolji predstavnik. itav ivot vidi kao borbu izmedju ta dva kulta i smatra da se savrenstvo nalazi u odgovarajuoj meavini. Ali tradicionalno hrianstvo je preuzelo samo apolonski kult, a uguilo zdravu, slobodnu prirodu dionizijskog kulta. Od oveka je stvorilo spomenik iji je pogled usmeren na nebo. Otvoreno kae da je uenik filozofa Dionisa i da bi vie voleo da bude njegov satir nego nekakav hrianski svetac! Hrianstvo direktno izvedeno iz judaizma(a jedino iz takve sredine je Isus mogao da potie), u kojem Bog odluuje o sudbini oveka i u kojem Bog odreuje kodeks ponaanja po kojem svim ljudi moraju da ive, po Nieu, nema mesto u dananjem svetu.Postavlja se pitanje kako je hrianstvo uopte preivelo do dananjih dana.Nie kao glavni razlog vidi slabost ljudi(uenika) koji su zaslepljeni autoritetom gospodara i njegovim saaljenjem pa ne obraaju panju na slabost njegovog uenja. Time uticaj gospodara raste. Bez slabih uenika nema monog gospodara!

4.Hrianstvo-kuga modernog drutva

Da li je zaista potrebno da se toliko predano(fanatino) borimo protiv hrianstva Nieov odgovor je jedno glasno i jasno DA!Pitanja i sumnje vezane za hrianstvo se logiki nameu svakom oveku. Nie se hvata u kotac sa njima i iz osnova rui hriansku dogmu.Hrianstvo smatra za religiju milosra. U svom delu Antihrist jasno naglaava pogrenost tog milosra:ta je tetnije od svakog porokaAktivno saaljenje za sve slabe i bezuspene-hrianstvo.Saaljenje prema drugima crpi nau snagu. Time u svetu ostaju ljudi koje Nie naziva neuspesima prirode, kao neke kojima je sudjeno da propadnu(Darvinove ideje koje on esto dovodi do ekstrema). A ukoliko takvi ljudi opstaju onda samo drutvo lagano propada. Slabi I bezuspeni neka propadnu. Jo im u tome treba pomoi! Dobro je samo ono to u oveku podstie oseanje moi-saaljenje to oseanje gasi.Znai hrianstvo je loe!Hrianska vera ne dozvoljava jakima da se istaknu, ona prizeljkuje slabe, uplaene ljude. Da bi drutvo napredovalo ono mora(!) odbaciti hriansko uenje.Nema mesta u dananjem svetu za altruizam. To je troenje snage. Altruizmom mi postajemo sredstvo drugima. Gubimo nau funkciju i utapamo se u njih.Nema mesta ni za kajanje. Uspeh i neuspeh su odgovori na pitanja. Ali ne ljutite se i ne kajte se zbog neuspeha. Pokuavajte i dalje.Samilost, altruizam i kajanje su prouzrukovani nezadovoljstvom u ivotu. Tako Nie dolazi do radikalnog zakljuka u svojoj Veseloj nauci da je razlog tolikog uticaja hrianstva u Nemakoj nezadovoljstvo ljudi i njihova prekomerna upotreba alkohola!Problem negacije ovozemaljskog u hrianskoj veri mui Nieovog Zaratustru.On pokuava ljudima da objasni da ne gledaju u nebo! Neka ljube zemlju!Nekada je greh bio vredjati Boga, sada je greh vreati zemlju. Svi koji ue o nekom zagrobnom ivotu su laljivci I prevaranti. Ne nadajte se uzalud!Od svega to je izalo iz Pandorine kutije nada bee najgora! Nada ljudima donosi najvie zla. Nada stvara iluziju kod oveka. Zagrobni ivot je jedna iluzija! Volite ovaj ivot I punim biem uivajte u njemu.Nie se moe nazvati naturalistom-on negira postojanje bilo ega drugog osim ove prirode koju mi vidimo i u kojoj ivimo.Gotovo da ismejava crkvu i njene svetenike. Njihova uenja vidi kao obina praznoverja koja gue i zbunjuju narod. Govore im o nekim nerealnim, uzvienim stvarima i time stvaraju kod ljudi neki oseaj strahopotovanja. Ali ti svetenici su slabani i nemudri i za Niea spadaju u isti taj neuki narod.itava crkva poiva na nekoj sumnji u prirodu oveka, u grenost njegovog tela. U crkvi je opte prihvaeno naelo dualizma-zlo telo i dobra dusa. Govori se kako je ovek roen lo, kako se mora predati Bogu da bi ispravio sve to loe u sebi. Pa ta ideja kako je ovek lo ga je i uinila loim! Uinila je svet nepodnoljivim, jednim uasnim mesto za ivot.Nie nas sve poziva da to to pre izbijemo iz glava.iveti znai stalno neto od sebe odbijati to hoe da umre. Ne dozvolite da vas to uniti. Ne dozvolite da postanete slabi!Sam Nie i pored svog veoma tekog zdravstvenog stanja(govorio je kako se svakog dana poraa zbog njegovih stranih migrena) nije odustao od borbe za ivot, od pisanja.Naprotiv! ivot ga nije razoarao. Oseao ga je sve istinitijim i pozeljnijim. Sve to od onog dana kada se nad njim nadvioveliki spasilac koji saznaje a ne neka sudbina(dunost). To je onaj dan kada je raistio zauvek sa religijom.Crkva po Nieu pravi jednu veliku greku kada od vernika zahteva iskljuivo veru i nita osim vere. Odbija ljude od korienja razuma. Pretvara ih u slepe podanike. Ovim on indirektno govori kako je itavo hriansko uenje u osnovi iracionalno, zasnovano na neemu tako slabom kao to je vera. Po njemu hrianstvo je jedna bolest ivota maskirana u obliku vere u neki drugi, bolji ivot. Mistina hrianska objanjenja se smatraju dubokim a istina je da ona nisu ak jo ni povrna. Crkva sumnju predstavlja kao veliki greh. Nije dozvoljeno sumnjati u njena ucenja. Nije dozvoljeno preispitivati stvari. Oni koji sumnjaju u crkvu budu brzo iz nje izbaeni i proglaeni za neprijatelje sveta. Kako je to samo pogreno! Upravo je sumnja ta koja je oveka dovela do ovolikog napretka, postavljanje pitanja dovodi do novih ideja i reenja. Time crkva pokuava da ugrasi ono stvaralako u ljudima. Pretvara ih u robove vere!Nieova kritika hrianstva je snano povezana sa njegovom kritikom metafizike.On smatra da je metafizika neodriva kao nauka. U osnovi same metafizike lei pogrena ideja apsolutne istine. Po Nieu istina je da nema istine. Istina je neto drugaije za svakog od nas. Neuspeh metafizike on ne trai u ljudskoj intelektualnoj ogranienosti, ve u looj postavci nje same. On trai razlog nastajanja metafizike uopte. Nalazi ga u psiholokom iniocu kojeg on naziva mrnjom prema ivotu. Metafizika(kao i sama religija) nastaje zbog ljudske potrebe za nekim osloncem, nekom apsolutnom istinom.ovek se bez tog oslonca osea izgubljenim u svetu. Ali to mora da se promeni! To psiholoko stanje je bolesno. Nie kao svoj zadatak vidi obezbedjivanje psiholokog zdravlja ljudima.I same ideje uzroka i posledice Nie vidi kao pogrene. Te ideje proizilaze iz ljudske vere u neku natprirodnu volju. ovek, koji je jo uvek bio neupoznat sa mehanikom, je video iza svakog desavanja neko bie koje je imalo volju da neto uradi. Volja uopte nije neto tako prosto i shvatljivo. Velika je ljudska greka to uzima volju kao neto tako evidentno i neposredno. Metafizika kao i religija je jedan uasan atavizam koji moramo odbaciti!Glavni problem hrianstva za Niea je problem morala. Moralne vrednosti u hrianstvu moraju biti najstroe preispitane i konano odbaene. Ta moralna ucenja pozivaju oveka da se pridrava odreenih principa(zapovesti) bez obzira koliko oni bili neodrivi u ivotu pojedinca.Nieova alternativa je postavljanje sopstvenih moralnih imperativa. oveku se mora ostaviti mogunost slobodnog izbora. Jer ukoliko je osnovna ideja itave ljudske misli sloboda i ukoliko je itavo drutvo zamiljeno tako da pojedinac moe uivati u slobodi kako tu onda moe biti mesta za zastarele moralne dogme!Kao osnovu takvog pogrenog moralnog uenja vidi sam nastanak hrianske vere.Ona je bila prihvaena od strane robova koji su ovu religiju koristili kao simbol osloboenja od rimske vlasti. Kako bi osudili rimsku vlast oni uvode ideje dobra i zla. Proglaavaju Rimljane zlim. Ali to zlo je vetaka tvorevina stvorena nastala upravo iz njihove nemoi prema superiornijim gospodarima. Moe se tu i naslutiti Spinozina ideja kako je kategorizacija sveta kao dobrog i loeg pogrena. Ne postoji nikakvo objektivno merilo moralne ispravnosti sveta! Hrianski moral nastaje iz mrnje potinjenog koju on osea prema gospodaru.Ideje greha, kajanja, oprotaja grehova on naziva prostim fikcijama. ak smatra da te ideje i ne postoje u prvobitnom uenju Isusa. Te ideje su uveli kasnije ljudi koji su imali iskrivljenu sliku hrianstva. To izmenjeno hrianstvo iskrivljuje stvarnost i od nje stvara neki imaginarni svet. Ali ivot je stvaran i u njemu nema mesto za pogrene ideje tog nestvarnog hrianskog sveta.Nie se takoe puno bavio i psihologijom morala. Po njemu svaki ovek je posebna jedinka, sa svojim odreenim osobinama.Moralna ubeenja svakog od nas su razliita i oslikavaju upravo te nae unutranje osobine.Svaki uitelj morala pie u skladu sa svojim unutranjim principima a onda te principe pokuava da nametne i drugima.Isto to ini i hrianstvo. Tako neto je nedozvoljivo!Nametnut moral ustvari zaglupljuje ljude i ima negativan uticaj na stvaranje novih, boljih vrednosti. Onaj ko prihvata moralne obiaje samo zato to su oni svuda prisutni moe se sasvim opravdano nazvati neiskrenim, lenjim, kukavicom. Nie se u Veseloj nauci ba i pita da li su te osobine ustvari preduslovi za nastanak morala.Kao glavne advokate morala vidi neuspele ljude koji preziru same sebe i koji radi toga stvaraju neke moralne ideje kako bi opravdali svoje postojanje.Ovakav moral on naziva prosto oporskim. Ljudi voeni ovakvim vrednostima se ponaaju kao uplaene ovce u stadu. Ne razmiljaju svojom glavom ve za njih to radi njihova vera. Ne preuzimaju odgovornost za sopstvene moralne postupke.oporski moral presvlai oveka i prekriva ga odeom pristojnosti i poniznosti. Namee mu pojmove dunosti, asnosti i portvovanosti. Ali ta odea je prljava! Pretvara oveka u neto pitomo, bolesno. Naprosto od oveka stvara ivotinju!Pored ovog oporskog morala koji on drugaije naziva i moralom robova on izdvaja i moral gospodara. Moral gospodara je takav da se u njemu mogu razlikovati samo stvari koje su korisne i one koje su tetne. Na osnovu toga one se dele na dobre i loe. Premda ovu vrstu morala znatno manje kritikuje od hrianskog, oporativnog, ipak se ne slae ni sa njim s obzirom da smatra da ne postoje moralne i nemoralne stvari ve samo subjektivne moralne interpretacije stvari. Ustvari ni jedan ni drugi oblik morala nije odriv u ljudskom drutvu. Plemeniti ovek je iznad ideja morala. On sam stvara vrednosti.Nie se ne moe nazvati nemoralistom. On naprosto ne vidi da uopte postoji neka univerzalna ideja morala koju bi trebalo prihvatiti.Veliki je problem moderne civilizacije to hrianske moralne vrednosti uzima kao neto apsolutno tano, neto nepromenjivo. Da bi se one odbacile potrebno je pre svega veliko znanje o samim vrednostima ali i velika hrabrost i snaga. Tako ovaj nemaki filozof(mada bi on svakakog preferirao da bude nazvan evropskim a ne nemakim) prepoznaje sve borce protiv morala(ukljuujui i sebe) kao snane pojedince. Svaki borac protiv ustaljenih obiaja biva u poetku kritikovan i proglaen ludim. Meutim kada se svest ostatka sveta podigne na vii nivo svi ti ljudi bivaju proglaeni velikim.Nie smatra da u svakom oveku postoji jedan veni nagon koji on naziva eljom za moi. Svaki ovek eli da vlada, upravlja drugima. Svaki ovek eli da proiri svoju mo i da uniti one koji mu se odupiru. Taj nagon nije proistekao iz nekog uenja. On je duboko usaen u svemu to je ivo. ivot je naprosto elja da se vlada. Ali po uiteljima morala upravo je ta bespotedna volja za moi nemogua. oveka moramo ograniiti. Najefikasniji nain za tako neto:moral i religija. Hrianstvo je dakle negacije ljudske istinske volje. Za Niea svako ko prihvata ovu veru postaje rob, ismejava sam sebe i svoje postojanje. Ljudi ne trebaju da se zadovoljavaju nekim svemonim bogom koji odozgo diriguje naim ivotima. Svaki ovek moe postati bog. Bog na zemlji. Uvodi jednu on njegovih najzloupotrebljavanih ideja-ideju natoveka.Ova ideja ima svoju osnovu u teoriji evolucije. Tako Zaratustra silazi kod ljudi i pita ih ta su uinili da bi prevazili ogranienja oveka. Svako ivo bie je evoluiralo do sada u neto savrenije. ovek e za natoveka biti samo neto emu emo se smejati! Natovek e postati simbol i znaenje ove Zemlje.oveka vidi kao jednu prelaznu stanicu izmedju ivotinje i natoveka. To je upravo jedna divna stvar za oveka, on ne predstavlja kraj evolucije. Medjutim postoji bojazan da ukoliko nastavimo da pratimo hriansko uenje moemo se vratiti na nivo ivotinje!Ne smemo dozvoliti da evolucija krene suprotnim putem.Natovek je kasnije esto korien kao simbol nacizma. Nie je ak proglaen i zvaninim filozofom nacistike Nemake. Za to je najvie zasluna njegova sestra koja je pretvorila njegovo ime u jedan kult oboavanja. ak su njegovu kuu poseivali i mnogi istaknuti nacisti pa i sam Hitler(za koga se zaista moe rei da nije uopte bio sposoban da razume njegovu filozofiju). Sve je to veoma apsurdno kada se pogleda kako je ustvari Nie bio veoma protiv bilo kakvog nacionalizma i nametnutih ideologija. On je ak pozivao pred kraj svog ivota ljude da osude sve antisemite shvatajui ve tad kakve posledice antisemitizam moe imati.Ustvari moe se ak i rei da kritika hrianstva nije samo uperena protiv vere. Nie se suprotstavlja svim velikim ideologijama i nacionalnim obeleavanjima ljudi. ovek se ne moe podvesti pod jedan sistem. ovek jedino moe opstati kao slobodna jedinka. Tu se nalazi jedna velika poruka koji mnogi previaju: Svaki ovek ima svoje posebnosti i svi pokuaji generalizacije su osueni na neuspeh. Svako od nas treba da izabere put kojim e ii u ivotu. Taj put nam ne sme nametati nikakva crkva, ideologija, politika.Njegova najvea misao je duboko vezana sa itavom kritikom hrianstva i sa tim izborom puta kroz ivot. Ova misao je toliko jaka da moe ljude nespremne na nju unititi. Svako od nas naprosto dobija potrebu da preispita itav svoj ivot nakon to shvati njeno duboko znaenje.Kako ti je kada se jednog dana ili noi demon dounja u tvoju najusamljeniju usamljenost i kae ti:Ovakav ivot kakvim sada ivi i kakvim si iveo, morae da ivi jo jednom i jo bezbroj puta. U njemu nee biti nieg novog nego e ti se morati vratiti svaka bol i svako uivanje i svaka misao i uzdah i sve neizrecivo i malo i veliko u tvom ivotu, i sve isti redom i posledicom.Pred tim demonom svako od nas ini najvei izbor od svih u svom ivotu!Neki e se baciti na noge tom demonu i proklinjati ga. To su ljudi koji nisu spremni da se uzdignu. To su ljudi koji ostaju pri svojim moralnim uenjima, pri svojoj veri, pri ogranienjima obinog oveka. To su ljudi koji su slabi. Neki e doekati ovo pitanje sa osmehom! Oni mogu tom demonu rei:Ti si bog i nita boanskije nikad nisam uo. To su ljudi koji su zaista zadovoljni kako su proiveli svoj ivot. Njih nita nije spreilo da nau istinsku sreu i oni su spremni da taj svoj ivot ponove bezbroj puta.Da bi neko mogao da izdri ideju venog vraanja on mora imati slobodu od moralnih i verskih uenja, nove naine da se izbori sa bolom, uivanje u neizvesnosti, odbacivanje nunosti.Sada postaje jasna ideja natoveka. Jedino on moe istrpeti veno vraanje! Jedino on koji je odbacio sve ljudske slabosti i pogrena uenja.5.Zakljuak

Bog je mrtav! Bog je mrtav i mi smo ga ubili! Svi smo njegove ubice!Tim recima se obraa ludi ovek ljudima na pijaci u Nieovoj knjizi Vesela nauka.Medjutim da li je to ubistvo bilo lako? Ne nikako!Kako moemo to sad mi podneti, ubice boga, mi koji smo unitili ono najsvetije I najmonije to je svet ikad imao? Gde je sad taj koji bi oprao tu krv sa naih ruku?!Ukoliko izgubimo boga gubimo najvaniji oslonac u ivotu. Ali ne treba se brinuti. Ne trebamo strahovati da je veliina takvog poduhvata prevelika za nas.Sada kada boga nema mi emo ga zameniti. Mi emo postati nai sopstveni bogovi na zemlji. in smene boga natovekom bie najznaajniji u itavoj ljudskoj istoriji!Medjutim kada ovaj Nieov prosvetitelj vidi lica ljudi oko njega doivljava razoarenje. Svhata da je doao prerano, da mu jo nije vreme. Ljudima je potrebno vreme da shvate. Zato Nie sebe naziva filozofom ne za danas, ne za sutra, ve za prekosutra. Njegove ideje su naprosto bile previe radikalne za vreme u kojem je iveo. A moda i za sadanji svetU narodu jo uvek postoji veina ljudi koji su nespremni na tako drastine ideje. Ti ljudi ne ele da vide nita to protivrei optem miljenju o stvarima. Zato bi oni otkrivali nove stvari kada ve I starih ima previe. Kod ljudi se mora razviti ono to Nie naziva intelektualnom svesti. ovek mora da sumnja, da se pita. Ne sme stvari prihvatati olako. Mora stojati ono Dekartovo:Sumnjam u sve osim u samu sumnju!A ko zaista pone kritiiki da gleda na hrianstvo on e ubrzo uvideti koliko tu ima pogrenih stvari i da je apsolutno nuno da to hrianstvo sahranimo. Nie to iskazuje na jedan njemu svojstven, ironian nain:Crkve e biti nadgrobni spomenici hrianskom bogu!Nie spominje i neke druge religije, sa posebnim osvrtom na budizam. Budizam je po njemu (a i po openhaueru) znatno bolja religija od hrianske I sadri znatno manje nerealnih ideja I pravila. Ali ne trebamo se zavaravati da treba hrianstvo zameniti budizmom. Dokle god postoji barem senka nekakvog boga mi se moramo boriti da je unitimo. Na kraju itave ove prie trebalo bi se posvetiti i koliko je realna mogunost ostvarivanja Nieovih ideja. Ukoliko doemo do toga da su sva njegova razmiljanja lepa i veoma dobro iznesena, ali da njih nikako ne moemo uvesti u nae ivote, nemamo drugog izbora no da ih ostavimo po strani i okrenemo se neemu drugom. U tom sluaju pomirimo se sa naom egzistencijom takvom kakva jeste i ne pokuavajmo da stremimo nikakvim idejama natoveka ili tome slino. Ne zanosimo se da smo dovoljno jaki da odbacimo moral, veru, boga.Ispitivanje koje tu moramo sprovesti nikako nije lako. Zahteva od eksperimentatora veliku kritinost prema samom sebi. Eksperimentator se mora duboko zagledati u sebe, postati svestan svojih sposobnosti i na osnovu toga proceniti da li je spreman za jednu enormnu promenu u svom ivotu(ovde svakako na pamet pada psihoanaliza na iji je nastanak sam Nie imao veliki uticaj). To nee moi svi da urade. Nie se i ne obraa svima. On svoja dela pie onima retkima koji poseduju u sebi tu sposobnost da kritiki sude o stvarima, onima koji su svestni da neto nije ispravno u dananjem drutvu, da se neto mora promeniti. Pored svog napretka u tehnologiji i nauci kroz istoriju oveanstva, mi smo u nekim stvarima i dalje blisko nivou onog prvog primitivnog oveka. U stanju duha mi nismo dovoljno napredovali.Ali sada ba dolazimo do jednog, kako sada izgleda, nereivog problema. Nie nije uspeo da objasni kako bi svoju filozofiju preneo na itavo drutvo. On se ne bavi politikom. Njega zanima pojedinac. Ali ovek ne opstaje u prirodi sam! I najveem od samotnjaka je potreban neko. A im ivimo sa nekim drugim moramo biti spremni na kompromise. Mi moramo biti barem pomalo altruisti! Odbacimo li moral i boga u potpunosti bie nam sve dozvoljeno.Sve to uinimo moemo meriti samo po naem sopstvenom uhoenju. Ali upravo zbog toga to smo svi mi tako razliiti, i poto bi svako od nas inio ono to smatra ispravnim, ljudsko drutvo bi propalo! Vladao bi opti haos.Crkva sama po sebi nije previe uticajna u dananjem drutvu. Ali ona je jedan osnov iz koga su proizile ostale institucije naeg drutva. Nieove rei ne rue samo crkvu kao instituciju ve gotovo sve to mi drimo za osnov civilizacije.On je shvatio pravu dubinu svojih rei. Pred kraj ivota postaje svestan da ne moemo sruiti itavu civilizaciju a da ne pruimo neku alternativnu osnovu iz koje se ona moe ponovo razviti. Tako on postavlja sebi kao glavni cilj pisanje jedne knjige koja bi svojim idejama mogla da iz pepela civilizacije koje su prethodne knjige sruile stvori jednu novu, bolju. On je taj posao nazvao prevrednovanjem svih vrednosti. Ta knjiga je trebala da predstavlja vrhunac njegove filozofije. Ali do ispunjenja tog njegovog poslednjeg cilja nikad nije dolo. Zadatak se pokazao pretekim ak i za nekog tako genijalnog kao to je Nie. Ispostavilo se da nije tako lako dati alternativu za neto to je nastajalo hiljadama godina. Nie je doiveo nervni slom 1889. godine. Sledeih 12 godina je proveo u postelji dok su se o njemu bespomonom starale majka i sestra. On koji je najvie bio protiv milosra je postao zavistan od dobre volje drugih. Gde je sad tu ta njegova snaga i mo o kojima je tako zanosno govorio? Sve je to jako groteskno i apsurdno.Premda se moe rei da Nie nije uspeo da ispuni svoje najvee ciljeve u ivotu i da je umro nezadovoljan (ipak izgleda da bi i on na kraju krajeva proklinjao onog njegovog demona), treba se ipak diviti dokle je on doao. Na buduim generacijama je da ili dovre njegov posao do kraja ili da zaborave na njegove kontroverzne ideje. Do kojih od te dve stvari e doi i kada je jedno od velikih pitanja filozofije, pa i samog oveanstva u budunosti.

6.Literatura

1.Vesela nauka- Fridrih Nie2.Antihrist- Fridrih Nie3.Ljudski, previe ljudski- Fridrih Nie4.Ecce homo- Fridrih Nie5.Sumrak idola-Fridrih Nie6.Kako je govorio Zaratustra- Fridrih Nie7.Kad je Nie plakao- Irvin D. Jalom8. http://www.theperspectivesofnietzsche.com9. http://plato.stanford.edu/entries/nietzsche

1