Maturski rad Funkcije šumskih ekosistema

2. ZNAČAJ ŠUMA

Za opstanak planete Zemlje veliki značaj imaju šume. Neposredna i najveća korist šuma je proizvodnja kiseonika. Na inicijativu Generalne skupštine evropske konfederacije poljoprivrede iz 1971. godine, u svetu se 21. mart obeležava kao Svetski dan šuma. Tu inicijativu prihvatila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Posle pustinja, najzastupljeniji kopneni ekosistemi su šume. One zauzimaju 28% površine Zemlje i po svojim osobinama se razlikuju od ostalih ekosistema. Značaj šuma za opstanak života ilustruje i činjenica da je kenijska ekološkinja Vangari Mathai 2004. dobila Nobelovu nagradu za mir, koja je prvi put dodeljena u oblasti zaštite životne sredine. Osnivanje pokreta „Zeleni pojas“ za spašavanje afričkih šuma je između ostalih i njena zasluga; u okviru tog pokreta, ona je organizovala siromašne žene Afrike („šumare bez diplome“), koje su od 1974. godine do danas zasadile 30 miliona stabala, da bi sprečile širenje pustinjskog pojasa.

Istraživanjem je utvrđeno da jedna bukova šuma može da proizvede oko 9,6 tona suve materije po hektaru za godinu dana. Ista ta šuma proizvede oko 4 tone kiseonika po hektaru za jednu godinu.

Slika.1. Šuma

Šume su neophodne za prirodnu ravnotežu i život na Zemlji. One su tokom vekova dosta redukovane. Ljudi obaraju na milione stabala kako bi dobili drvo za hranu, da bi se grejali i izgradili kuće. Oni, takođe i krče velike prostore da bi ih preobrazili u oranice ili u pašnjake za stoku. Tako su prirodni predeli postepeno menjani i pretvarani u seoska imanja. Danas su zone deforestacije prisutne naročito u tropskim šumama, ali su sve šume na svetu ugrožene. Svesne opasnosti, međunarodne organizacije, kao što su Svetski fond za prirodu (World Wildlife Fund, WWF), koji za amblem ima pandu, ili Međunarodna unija za zaštitu prirode, trude se da ožive programe zaštite i očuvanja šuma.

Nemanja Milinković 3