Seminarski rad

Seminarski rad

Univerzitet u Novom SaduPrirodno-matematiki fakultetDepartman za geografiju, turizam i hotelijerstvo

Emina arvariTRENUTNI TRENDOVI I BUDUA PITANJA U UGOSTITELJSTVUSeminarski radNovi Sad, 2013.2011.: Godina transformacije

Ugostiteljska industrija se mora menjati kako bi ila u korak sa zahtevima koji proizilaze iz odnosa izmeu gosta i uslunih delatnosti, a koji postaju sve sloeniji usled poveanog znanja i oekivanja od strane klijenata, to prouzrokuje da se prioriteti menjaju. Promene u protekloj deceniji stvorile su novo okruenje u kojem ugostiteljske delatnosti moraju da urade vie sa manje ulaganja, kako bi osigurale rast i kompetitivnu diferencijaciju u dananjoj ekonomiji i naposletku se susrele sa izazovima u narednoj deceniji. Savremeni potroa postao je mnogo dinaminiji nego ikada ranije razvijajui oekivanja na osnovu linih potreba koje su nadograene usled znaajnog istraivanja pre samog putovanja. Takoe, globalizacija stvara rast trita, to utie na mapu ugostiteljstva, tako da e nedavni razvoj biti taj na koji e biti potrebno staviti naglasak. Strunjaci moraju biti spremni da se efektivno prilagode ovim promenama tako to e paljivo motriti na ponaanje potroaa kako bi se odrala efektivnost u usluivanju gostiju, kako se novi trini segmenti potroaa iz razliitih delova sveta sa znaajnim finansijskom snagom i jedinstvenim razlikama u potrebama proiriti obim globalnog trita.

ta e budunost doneti?

Iako niko ne moe predvideti budunost, moemo pretpostaviti ishode na osnovu prolog i sadanjeg ponaanja. Sada se zapitajte, koji trenutni trendovi, ideje i akcije e verovatno oblikovati ishod sveta u kome ivimo? Ukoliko vam izrazi poput tehnologije i drutvenih medija, odrivosti i etikog odluivanja padaju na pamet, onda ste ve poeli da prepoznajete bitna kljuna pitanja u napretku savremenog drutva. Bie kljuno da postanete upoznati sa tim trenutnim pitanjima i da razvijete razumevanje za vetine koje e profesionalci morati da razviju kako bi koordinirali izazovima koji predstoje.

Tehnologija i drutvene mree Elektronsko ugostiteljstvo

E-trgovina je oblik Web maloprodaje koje podrazumeva kupovinu i prodaju dobara i usluga na Internetu, a koji se sastoji od direktne maloprodajne kupovine ( sa globalnim dometom i dostupnou 24 sata), a koja je postala multimilionska industrija za svetski biznis. Viestruki kanali distribucije koriste se putem web-sajtova, web-sajtova treeg lica ( kao to su oglasi na drutvenim mreama) i telefonskim rezervacionim sistemima. Postoji nekoliko kljunih aspekata elektronske trgovine, koji ukljuuju sledee:

Virtualne izloge na web-sajtovima sa onlajn katalozima

Skupljanje i korienje demografskih podataka

Buisiness to buisiness razmenu podataka, kupovinu i prodaju

Korienje mejlova, instant poruka i drutvenih mrea

Bezbednost poslovnih transakcija

E-trgovina je uticala na to da ugostiteljska industrija stvori i razvije svoj oblik elektronske trgovine. E-trgovina je inovativna usluga poznata kao ukupno reenje koje distribuira, usluuje i prua podrku ugostiteljskim proizvodima u organizacijama na svim nivoima industrije kako bi se ponudilo vie pogodnosti i usluga podrke potencijalnom gostu. Hoteli, na primer, koriste ovaj resurs kako bi poboljali mogunost da u svakom momentu ugode potrebama gostiju. Da bi bili veti u konstantno promenljivoj tehnologiji trgovine, mora postojati zvanina obuka na radnom mestu. Postoje novi video blogovi sa kratkim intervjuima industrijskih strunjaka, koji diskutuju o vanim temama kao to je onlajn marketing, e-trgovina i materijali za uenje o prodaji i marketingu. Neki od najistaknutijih koristi su smanjeni trokovi rada, poveanje produktivnosti, prihodi, pogodnosti korisnikog servisa i kompetitivna prednost na tritu.Drutvene mree

Danas su drutene mree industrija vredna 1,8 milijardi amerikih dolara. Kreiraju se web-sajtovi na kojima uenici i profesionalci u ugostiteljskoj industriji mogu da urade sve: da uestvuju u diskusijama na forumu, da itaju/piu blogove, da trae/nude poslove, promoviu dogaaje, askaju i lake dou do poslovnih kontakata. Danas strunjaci u hotelijerstvu mogu da dele informacije o svom iskustvu sa uenicima koji dolaze, kako bi diskutovali o temama od interesa na forumima, grupama, putem privatnih poruka ili u sobi za et, to moe dovesti do novih prijateljstava, istraivanja karijere i profesionalnog razvoja. Sada kada onlajn drutvene mree postaju ustanovljen metod komunikacije za mnoge klijente, onlajn komunikacija je vie verovatna da se desi kroz drutvene mree nego putem elektronske pote. Drutvene mree su tehnika marketinga koja je uzela maha u proteklih ngoliko godina sa obeavajuim projekcijama uspeha u budunosti. Iako su web-sajtovi poput Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba i Flikr-a najznaajniji, trenutno postoji 246 drutvenih mrea/sajtova koji posluju. Bie vano za kompanije da ne ulau sve svoje akcije u jedan resurs, ve da pre diverzifikuju svoje veze sa viestrukim izlazima na mreu, kako su konzumenti irokog obima demografskih karakteristika redovni korisnici nekoliko sajtova drutvenih mrea.

Drutveni marketing omoguava kompanijama slobodu da rade kreativne stvari onlajn koje ne mogu biti uraene na web-sajtu uz relativno povoljne trokove. Kompanije mogu poboljati svoje onlajn prisustvo na sledei nain:

Osiguravajui da sadraj web-a i medija bude auran i optimizovan

Razvijajui i primenjujui plan za drutvene medije

Pratei ponaanje potroaa na web-u

Odgovarajui brzo na razvoj potreba gostiju koji putuju sve ree

Korienjem Jutjub-a za virtualne ture postrojenja, usluga i pogodnosti u kazinima, rezortima, golf terenima i hotelima

Ukljuivanjem promocija i posebnih prilika hotela na Fejsbuk-u

Ovo je efektivna tehnika marketinga, a kompanije ne smeju ekati da ovi trendovi oblikuju njihov posao, ve bi pre trebali da odravaju kontrolu i koriste ih kao sopstvenu prednost.

Ciljanje oglasa

Ciljanje oglasa je pomama koja je promenila onlajn reklamiranje u poslednje dve godine vie nego u protekloj deceniji, to je donelo korist i preduzeima i potroaima. Kroz sofisticiranu tehnologiju oglaavanja putem ciljanja publike, konzumenti stvaraju sadraj na sajtu koji je povezan sa putovanjima i svaki pojedinac svrstava se u grupu zasnovanu na njegovom onlajn ponaanju. Ovakvim pristupom, na primer, hotel moe kupiti auditorijum umesto prostora sa stanovita vezanog za putovanja proirujui ponaanje potroaa na stil ivota, novosti, zabavu i sa stanovita opteg interesovanja. Segmentacija se zasniva na ponaanju, to omoguava kompanijama da dou do putnika koji e najverovatnije da izvre rezervaciju.Marketing putem poruka

Marketing putem poruka je postao preovlaujui razvoj savremene komunikacije, u kom se pisana informacija u obliku teksta alje od jedne ka drugoj strani putem mobilnih telefona. Ovo je brza, zgodna i efektivna tehnika slanja poruka sa rastuom popularnosti koja ima tendenciju da se proiri.

86% populacije starosti 13 i vie godina imaju mobilne telefone.

95% mobilnih telefona ima mogunost slanja poruka.

Preko 90% poruka se otvori i proita, nasuprot svega 40% mejlova.

Preko 1 trilion poruka je poslato sa mobilnih telefona tokom 2009. godine.

Kompanije poinju da alju kupone, informacije o novim proizvodima, o novinama, rasprodajama i web vezama na ovaj nain koji je jeftin, zgodan i transformativni.

Podeljene tehnoloke usluge

Ovaj model se razvija kako bi dramatino ispravio trokove ugostiteljske industrije kroz deljenje mnogih tehnolokih usluga kao to su upravljanje ureajima gostinjskih soba, konsiera, take prodaje, domainstva, menadment pogona i ljudskih resursa, koje koriste vie hotelskih kompanija. Ove usluge nude vebe efikasnosti i izvrenja koje e poboljati standarde isporuke, kvaliteta i uinka za funkcionalnost ugostiteljske tehnologije u godinama koje dolaze.Odrivost i zeleno ugostiteljstvo Odrivost ili sposobnost da se odri, podri i podnese - je ekoloki pojam koji opisuje na koji nain bioloki sistemi ostaju produktivni kroz raznovrsnost tokom dueg vremenskog perioda. Izazov da u odranju nalazi se u tome da se zahteva od sadanjosti ono to nee kompromitovati sposobnost buduih generacija da zadovolje svoje potrebe, uz balansiranje drutvenih, ekonomskih i zahteva iz okruenja.

Ljudska pojava ve je platila cenu Zemljinog ekosistema, koji je izmenjen od strane populacije, ali i od strane pojedinca, to je odreeno nainom na kojem se koriste resursi ( potronjom). Iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaenje su primarne brige za okolinu u poslednjih nekoliko decenija. Postoje moralne, etike, drutveni i politiki faktori za preduzimanje akcija koje e poboljati uslove. Kako bi postali odrivi, moramo biti sposobni da efikasno upravljamo drutvenim, ekonomskim i faktorima iz okruenja sveta u kojem ivimo. U drugoj polovini dvadesetog veka, svetska populacija se udvostruila, proizvodnja hrane utrostruila, korienje energije se povealo etiri, a ukupna ekonomska aktivnost za pet puta. Gledano kroz istoriju, postojala je znaajna korelacija izmeu ekonomskog rasta i degradacije ivotne sredine: kako je tehnologija napredovala, ivotna sredina je nazadovala. Ukoliko se korienje resursa ne nadgleda, savremena svetska civilizacija e se unititi usled prekomerne eksploatacije svojih osnovnih resursa. Napori ka odrivosti pomau da se smanji koliina resusrsa poput vode, energije i materijala koji su potrebni za proizvodnju, zatim potronja i odlaganje kroz ekonomino upravljanje, dizajn proizvoda i primenu novih tehnologija.

Budui poslovni lideri moraju biti sposobni da uravnotee ekoloke, ekonomske i drutvene brige, koje su poznatije kao trostruka sutina. Neekonomski rast je rast koji iscrpljuje ekosistem ime prouzrokuje pad kvaliteta ivota. Ouvanje tehnika kao to su smanjenje otpada i smanjenje trokova kroz energetsku efikasnost, osiguranje od odgovornosti, ekoloke kazne i jednokratni trokovi i drugi, vode do poveanja trinog uea i boljeg imida u javnosti. Razvijeno je nekoliko kljunih principa koji vode kroz napore ka odrivosti, a ukljuuju:

Meugeneracijsku pravinost, omoguavajui buduim naratajima iste mogunosti iz okruenja kao to su sadanji Odvajanje ekonomskog rasta od degradacije ivotne sredine manje korienje resursa i smanjenje zagaenja

Integraciju envajromentalnih, drutvenih i ekonomskih sektora uz razvoj odrivih politika

Osiguravajui envajromentalno prilagoavanje i elastinost uveavajui sposobnost prilagoavanja ivotne sredine

Spreavanje nepopravljive tete

Prihvatanje globalne odgovornosti

Obrazovanje i uee

Tokom proteklih nekoliko godina, postojao je poveani pritisak na ugostiteljsku industriju da primeni zelene inicijative kao odgovor na zahteve vlada, grupa za zatitu ivotne sredine i ire javnosti. To se opte prihvaeno naziva zelenim ugostiteljstvom. Cilj zelenog ugostiteljstva je da povea sposobnost poslovanja uz poveanje pozitivnog uticaja na okruenje. Izazov u postizanju odrivosti ugostiteljske industrije jesu trokovi poveanog pritiska na prirodne, drutvene i resurse ivotne sredine generisanih poveanim brojem turista u turistikim destinacijama. ta vie, klimatske promene prete mnogim cenjenim turistikim destinacijama kao to su plaem, ostrva i koralni grebeni.

Poveani razvoj turistikih destinacija rairio je putnike po celom svetu po cenu prirodnih, drutvenih i envajromentalnih resursa. Turizam ima veliki uticaj na lokalne zajednice u turistikim destinacijama. S jedne strane, moe biti znaajan izvor prihoda i zapoljavanja lokalnog stanovitva; s druge strane moe predstavljati pretnju po njenu socijalnu strukturu i prirodno i kulturno naslee, od kojeg na kraju krajeva i zavisi. Ove destinacije mogu biti sauvane kroz odgovorno planiranje i paljivo upravljanje objektima i resursima. Izazov i cilj za budunost je da se ukljue obostrano korisna reenja sa putnicima i turistikim destinacijama, koji e zahtevati dinamino razmiljkanje i kreativna reenja. Ugostiteljska industrija je razvila nekoliko ciljeva kako bi promovisala odrivost:

1. Dizajnirati opremu koja koristi manje resursa

2. Koristiti odrive opcije hrane i pia

3. Smanjiti uticaj na okruenje uz poveanje profitabilnosti

4. Integrisati odrive menadent sisteme i istovremeno ostati ispred konkurencije

5. Poveanje ugleda prilikom privlaenja investicija kroz ukljuivanje odgovornog marketina i politke korporativne drutvene odgovornosti

Odreenije, mnogi hoteli su razvili snalaljive metode za promovisanje odrivosti kroz primenu: tedljive tueve

Slavine

tedljive sisteme za zalivanje travnjaka

Kompaktno fluorescentno osvetljenje

Energetsko efikasni sistem centralnog grejanja i klima ureaja

Dozere za sapun i ampon pod tuevima

Maramice od recikliranog papira

Kancelarijski materijal

Depozit za recikliranje u sobi

Posteljinu od organskog pamuka

Sisteme za filtriranje vode i vazdua

Proizvode za ienje koji ne tete ivotnoj sredini

Nedavna istraivanja su pokazala da je 70% turista voljno da plati dodatnih 9 do 10% na premije kada su u pitanju eko-friendly objekti za smetaj.

Inovativni pristup koji su praktikovali Fontainebleau Hilton Resort i Towers u Majami Biu, na Floridi, jeste ponovno korienje buradi od deterdenta za pranje vea kao kante za smee. Ozelenjavanje hotelskih pekira i posteljine je snalaljiv metod ouvanja koji je trenutno u praksi u kome su gosti i sluba hotelskog domainstva saglasni da u sobama koriste iste pekire i posteljinu vie dana, smanjujui trokove za vodu i deterdent; uobiajno se ovo naziva programom posteljine i pekira. Ove tehnike se koriste u hotelima kao to su The Hampton Inn, Embassy Suites, Best Western i Comfort Inns irom zemlje. Etika u ugostiteljstvu

Etiko ponaanje je bilo i uvek e biti izazov za korporativne direktore, menadere, zaposlene i goste. Ugostiteljstvo, putovanja i turizam su najbre rastue industrije na svetu, kojima upravljaju moni korporativni i politiki uticaji. Kako je diskutovano u ovom poglavlju, mnoge kompanije koriste tehnologiju da poveaju produktivnost i smanje trokove rada. Meutim, ako se trokovi rada smanjuju kao posledica tehnologije, to znai da zaposleni gube satnicu, prihode i poslove.

Kako se preduzea i usluge ire, prihodi se poveavaju, to zahteva pedantno i detaljno voenje finansija i alokaciju novanih sredstava. Mogli bi se zapitati da li je etiki platiti zaposlenima u ugostiteljstvu minimalce bez zdravstvenog osiguranja, zdravstvenih pogodnosti, penzije, odmora ili bolovanja kada imaju porodicu koju izdravaju. Meutim, korporativni mandati im nalau da dele svoje cake podele sa drugim radnicima to omoguava kompanijama da smanje trokove rada smanjenjem cene satnice radnika o troku osoblja. Gde povui liniju izmeu profita i odnosa meu zaposlenima?

Korporativni izvrioci mogu primeniti pravilo po ceni menademnta i satnice zaposlenih kako bi poveali prihode za akcionare preduzea. Analiza upravljanja rizikom moe odabrati da ne rei problem koji e najverovatnije prouzrokovati telesne povrede kako bi utedela novac; menaderi restorana mogu ponuditi eljene smene posluiteljima u zamenu za linu uslugu; direktor kompanije za krstarenja moe prebaciti krivicu na zaposlenog umesto da prihvati odgovornost za greku; gost moe preuveliati svoje nezadovoljstvo kako bi mu bilo novano nadoknaeno. Veinu kraa na radnom mestu izvre zaposleni. Da li e delilac blekdeka staviti u dep ip od 100 dolara ili e barmen proneveriti flau vodke, da li e sobarica ukrasti line stvari gosta dok isti sobu ili e zaposleni u zabavnom parku preprodati kartu za zaposlene? To su sve nepotene radnje koje mogu kompromitovati integritet uslunih delatnosti. Bie od kritine vanosti za budue strunjake u ugostiteljstvu da pokau etiko ponaanje u bezbroj situacija i okolnosti kako bi se smanjila korupcija i odrao legitimitet u industriji.Zakljuak

Ugostiteljska industrija se menja velikom brzinom usled tehnolokog napretka koji e zahtevati od buduih strunjaka da budu veti kada je re o tehnologiji, a da pritom sauvaju prirodne resurse kako bi odrali ivotnu sredinu. Strunjaci zaposleni u industriji morae da prevaziu oekivanja sve veeg broja klijenata i da se prilagode njihovo stalno promenljivim potrebama da bi ostali relevantni. Budui lideri moraju biti sposobni da analiziraju i identifikuju trenutne trendove kako bi razumeli budue ponaanje potroaa sprovoenjem istraivanja uz odravanje etikog ponaanja kako bi se podrao integritet u industriji. 5