Универзитет у БеоградуУчитељски факултет

одељење у Вршцу

Семинарски рад

из предмета: Буквар и букварска настава код Срба

ТЕМА

Анализа Новог буквара у издању Едуке

Ментор Студент

Проф. др Зорица Цветановић Марија Јовичић 180/2008

Вршац

2012.

САДРЖАЈ

Увод .............................................................................................................. 3

Концепција буквара ..................................................................................... 4

Предбукварски период ................................................................................ 6

Букварски период (штампана слова) ......................................................... 8

Букварски период (писана слова) ............................................................. 11

Постбукварски период .............................................................................. 13

Резиме ......................................................................................................... 14

Литература .................................................................................................. 17

2

Увод

Прво са чиме се ученици сусрећу, на почеку свог школовања, у

настави српског језика и књижевности и што ће касније чинити темељ на

коме ће градити знања и из других предмета, јесте настава почетног

читања и писања.

Настава почетног читања и писања се састоји из три дела. Она

обухвата период припреме, период учења и период усавршавања почетног

читања и писања. У наставном програму за први разред осноне школе је

предвиђено да се почетно читње и писање изводи неким од научно

проверрених и савремених метода и поступака обраде слова. Метод који

одаберемо ће утицати на организацију учења слова на часу, али и на

одабир уџбеника који ћемо користити у процесу подучавања.

Постоје три основна поступка обраде слова: монографски - на једном

часу се учи једно слово; групни - на часу се обрађује група слова, и

комплексни поступак - када се истовремено учи читање и писање свих

слова. Комбиновањем групног и монографског поступка добијамо

комбиновани поступак (у настави се користи како би се што ефикасније и

рационалније искористило време потребно за учење новог слова).

За наставу почетног читања и писња по монографском , групном и

комбинованом поступку користи се буквар, док се за комплексни поступак

користи посебан уџбеник - почетница.

Неисправно је рећи да је буквар књига уз коју се деца школског

узраста (прваци) први пут сусрећу са словима. Називи бутика, предузећа,

наслови у новинама и на билбордима су већ увели децу у свет слова и

читања, али буквар је свакако уџбеник уз који ученици првог разреда

овладавају и увежбавају технику читања и писања уз помоћ свог ментора,

односно учитеља.

3

Буквар је назив добио по старословенској речи (буки - слово) и

означава књигу помоћу које се учи читање и писање слова.

Како је последњих година у нашој земљи више издавача који имају

дозволу министарства просвете Републике Србије да штампају уџбенике,

тако се појављује већи број различитих буквара који се употребљавају у

настави почетног читања и писања. У школској 2009/2010. години су два

буквара у издању Завода за уџбенике: Буквар Вука Милатовића и

Анастасије Ивковић, и Буквар Драгане богавац и других; два буквара

издавача Едука, оба под називом Нови буквар, чији су аутори Бранка

Матијевић, и сарадници, и Светлана Јоксимовић; потом Од слова до

енциклопедије аутора Дубравке Павловић, издавачке куће Klett; Дворац

писмености Ранка Симовића, у издању Епохе; Буквар Симеона

Маринковића Креативног центра, и Кућа слова Милице Ћук и других, у

издању Нове школе. Аутори наведених буквара су различитих позива -

методичари, педагози, психолози, практичари и уметници, па се тиме и

сами буквари разликују.

У даљем тексту пажња бити посвећена анализи Новог буквара у

издању Едуке чији су аутори Бранка Матијевић, Љиљана Вдовић и Ранка

Јанаћковић.

Концепција буквара

Овај буквар је намењен наставницима који се одлуче да децу

описмењују помоћу комбинованог поступка. Нека се слова уче

појединачно због сложености графичке структуре, а нека групно (по два)

ради што боље ефикасности наставног процеса. Распоред учења слова је

такав да се прво уче сва штампана, а затим сва писана слова.

Букваром су обухваћени сви наставни садржаји предвиђени

наставним планом и програмом српског језика у првом разреду. Осим

4

наставе из почетног читања и писања, реализују се и садржаји из језика,

језичке културе и књижевности.

Овај буквар у великој мери повезује садржаје осталих наставних

области, посебно света око нас.

Ово је четврто издање буквара, прилагођено пројекту Министарства

просвете ,,Бесплатни уџбеници''. Нови буквар је саставњен у форми

уџбеника и није радног карактера, али уз њега се користе и наставни

листови предвиђени за часове утврђивања и примену стечених знања који

надомешћују овај недостатак.

Едукин Нови буквар је подељен у четири засебна дела:

1. предбукварски део (без конкретног наслова)

2. штампана слова - Учимо штампана слова

3. писана слова - Учимо писана слова

4. постбукварски део - Читамо и разговарамо

У Новом буквару постоје задаци намењени ученицима да прочитају,

одговоре или покажу предмет, иллустрацију или слично, и за сваки захтев

је дата ознака која им јасно даје до знања шта се од њих у задатку тражи.

Постоје три ознаке (илустрације) чија су значења дата на почетку

уџбеника, а то су:

- покажи

- прочитај, испричај и одговори и

- за читаче (за оне који желе да знају више)

Илустрације које стоје уз лекције су креативно осмишљене и

прилагођене су узрасту ученика. Буде машту и подстичу ученике на

размишљање.

На крају буквара је дат садржај, али тематске целине нису јасно

подељене и видљиве.

5

Предбукварски период

Овај период наставе почетног читања и писања (предбукварски

период) представља припрему за читање и писање и требало би да

обухвати различите вежбе: визуелне, акустичке, аналитичко - синтетичке,

лексичке, синтаксичке и моторичке. У овом периоду усвајају се, као

основне говорне јединице, појмови глас, реч и реченица.

Све странице предбукварског периода Новог буквара имају сличну

структуру. Углавном се у горњој половини странице налази велика

илустрација која се односи на задату тему (лекцију). Она може и да

представља подстицај за састављање краћих реченица или прича, зависно

од ученичких могућности, а може и представљати и део задатка који

ученици треба да реше (,,Пронађи предмете на слици.'', ,,Како се осећао

дечак на крају приче?''...). Илустрације су прилагођене узрасту ученика и

креаривно су осмишљене.

У овом делу буквара налазе се слике (илустрације) у оквиру сваке

лекције које описују целовит догађај, или се налази низ слика које

осликавају низ повезаних догађаја. Испод слика се могу наћи и добро

осмишљена креативна питања која подстичу на размишљање и негују

културу говора: (,,Да ли си се ти некад нашао/ла у ситуацији као овај

дечак?'', ,,Јеси ли некад помогао/ла неком као ова

девојчица?'', ,,Испричај.'' ,,Како би ти назвао/ла ову причу?''). Можемо

приметити да су питања постављана у мушком и женском лицу па је тиме

испоштована и једнакост полова.

Свака лекција има свој наслов чије је само почетно слово велико,

чиме се поштује правопис и уважава постојање и великог и малог слова.

Задаци који су дати словима налазе се у доњој половини странице и такође

поштују правило великог слова . На крају сваког задатка (питања) се

6

налази знак интерпункције који одговара типу реченице којом је истакнут

захтев задака.

Задаци су енигматског типа, прилљагођени теми, као и узрасту и

интересовањима ученика. Од ученика се у задацима тражи да пронађу

одређене предмете на слици, да споје раздвојене половине предмета или

покажу који су предмети неопходни за одржавање одређеног догађаја нпр.

рођендана.

У предбукварском делу су дате и две стране са причама по сликама

које ученике визуелно подстичу на усмено изражавање. Теме ових прича

се односе на реалне ситуације у којима се деца овог узраста могу наћи.

У горњој и доњој маргини, кроз уску и широку празнину, задати су

различити облици, као и црте и линије као основни елементи слова, за

прецртавање, који служе развијању моторике шаке као и правлном

коришћењу школског прибора.

Прва лекција је посвећена школи (што је сасвим прикладно -

ученици се први пут сусрећу са школом и њеним обавезама), кроз Песму

Љубивоја Ршумовића ,,Школа''. Песма је испраћена илустрацијом дечака и

девојчице који иду у школу.

Једини недостатак овог дела Новог бкквара је непостојање

моторичких вежби које треба да припреме ученика за писање писаних

слова, а делом и штампаних. Нема довољно кривих линија чије би

увежбавање цртања у систему уских и широких празнина користило

писању малог штампаног слова А, великог и малог писаног слова А, Л, Љ...

Предбукварски период чини само шест страна.

7

Букварски период

(Штампана слова)

Други део буквара је посвећен учењу читања и писања. У њему се

види поступак обраде слова.

Уређење страна у Новом буквару је такво да се на први поглед може

учинити да се ради о монографском поступку обраде слова. На једној се

страни у заглављу уз илустрацију налази по једно штампано слово, на

другој страни уз другу илустрацију друго штампано слово. Међутим, неке

од ових страна повезује само једна велика илустрација и текстови испод ње

па се може закључити да се ту ради о групном поступку. Наиме, реч је о

комбинованом поступку обраде слова. Првих осам штампаних слова се

обрађује појединачно, а осталих двадесет и два се обрађују групно, на

сваком часу по два.

Распоред учења слова је:

А, М, И, Т, О, Н, С, Е, - свако слово се учи посебно

Р и Ј, У и Ш, Л и Љ, З и В, Г и П, К и Д, Б и Њ, Х и Ж, Ч и Ћ, Ф и Ц,

Џ и Ђ - су слова која се уче у пару.

Странице у букварском периоду су другачије од страница у

предбукварском периоду и одвојене су илустрованом страном на којој се

налазе слова азбуке и нзив следеће целине Учимо штампана слова.

Као што смо већ поменули, у горњем делу странице налази се

илустрација за дато слово која децу треба да мотивише и подстакне на рад.

Свака илустрација крије предмете чији називи почињу тим словом. Ако је

у питању текст који ће мотивисати ученике за обраду слова, онда је он

испраћен одговарајућом илустрацијом.

У левим или десним маргинама (у зависности од тога да ли се

лекција налази на левој или десној сттраници) се налазе цртежи и

одговарајуће речи са словима која се обрађују, слова се у речи налазе у

8

различитим позицијама. Ученици имају задатак да та слова пронађу и уоче

на ком месту се она налазе. На првој илустрацији је слово обележено

црвеном бојом и углавном је на почеку речи, а задатак ученика је да уоче

на којој се позицији налази у осталим речима.

Испод илустрације која иде уз слово које се обрађује дат је систем

уских и широких празнина у којима је и написано слово које се обрађује.

Линије које сачињавају слово су обележене стрелицама и бројевима како

би било јасно којим редом и на који начин се линије вуку. Поред сваког

слова је, благо видљивом, испрекиданом линијом, још једном написано

исто слово без стрелица и бројева. Сва слова су исправно написана и

испоштовано је постојање система са уским и широким празнинама, такође

је испоштована величина слова и однос величина великог и малог слова.

Као што смо већ на почетку споменули, буквар није радног карактера, па

нема додатног простора (линијског система) где би ученици увежбавали

писање новог слова.

У букварском периоду је присутна и анализа речи кроз сличице бића

или предмета. Испод сличица се налазе звездице које су различитих боја и

представљају слова која сачињавају назив датог предмета или бића.

Задатак ученика је да уочи на ком месту треба да се налази слово које се на

часу обрађује и каже које је боје звездица која замењује то слово.

Текстови који стоје уз лекције обраде слова се састоје само од већ

обрађених слова и прилагођени су узрасту и интересовањима деце. Речи и

реченице су такође састављени само од обрађених слова, изузев речи које

су исписане у левим и десним маргинама и стоје уз слику која им одговара,

оне су намењене напреднијим ученицима који познају већи број слова.

Нови буквар је структуиран тако да садржи садржаје и задатке на три

нивоа сложености па је прилагођен способностима сваког ученика

појединачно. Ученици који брже усвајају знања или већ поседују одређена

предзнања ће имати могућност да напредују, а ученици који који не

9

поседују одређени фонд предзнања ће моћи да усвајају знања темпом који

им одговара.

Задаци су врло разноврсни и интересантни, ретко се понављају, па не

стварају засићење и осећај доседе код ученика, али нису присутни у

довољној мери. Могло је бити још вежби кроз које би се код ученика

формирали појмови реч и реченица. Вежбе које су присутне у Новом

буквару су ребуси, састављање речи на основу датих слова, записи на

основу слике и понуђених држача места, проналажење нове речи унутар

дате речи (наљутити, мајмун...).

После двадесет обрађених штампаних слова се појављује и шаљива

песмица ,,Иде зима'' која се обрађује на засебниом часу као засебна

наставна јединица. Период у коме се обрађује и јесте предзимски, па је

песмица прилагођена и временским приликама. Песмица је састављена

само од слова која су већ обрађена.

Постоје и три стране са сликама на основу којих ученици траба да

саставе причу, једна после двадесетог, адруга после тридесетог слова.

После тридесетог слова се налазе још две песме, обе уско повезане са

предметом свет око нас, једана је везана за животиње (у сваком последњем

стиху име животиње је изостављено, а у претходних три су дате њене

карактеристике, задатак ученика је да допуни последњи стих називом

одговарајуће зивотиње), а друга је из области културе и лепог понашања,

где се на шаљив начин, кроз пример неуредног и неодговорног дечака

ученицима скреће пажња на начин на који они треба да се опходе према

себи и околини. Након обнове свих научених штампаних слова и неколико

речи о творцу азбуке вуку Караџићу, што представља прелаз између другог

и трећег дела, следи почетак дела буквара у коме ће ученици учити писана

слова.

10

Букварски период

(Писана слова)

Овај део се у садржају Новог буквара јавља под називом Учимо

писана слова. Одвојен је илустрацијом дечака и девојчице који пишу

писана слова. Дизајном страница се разликује од дела Учимо штампана

слова јер нема великих илустрација у горњем делу страница. Илустрација

је знатно мање и углавном су ту да би дочарале текст уз који стоје и

мотивисале ученике за читање.

На први поглед се чини да се писана слова обрађују као и штампана,

(првих осам слова монографски, а других двадесет и два групно, у пару)

али то није тако. Код штампаних слова, чак и када се радило о обради

слова у пару, свако слово је заузимало посебну страницу. Код дела који је

посвећен писаним словима првих дванаест слова заузима засебне странице,

а осталих осамнаест су распоређени тако да се на свакој страници налазе

по два слова. Евидентно је онда да се првих дванаест слова (А, М, И, Т, О,

Н, С, Е, Ј, Р, У, Ш.) обрађује путем монографског поступка, а осталих

осамнаест у паровима (Л и Љ, З и В, Г и П, К и Д, Б и Њ, Х и Ж, Ч и Ћ, Ц и

Ф, Џ и Ђ.)

На страницана се, код појединачне обраде слова, писано слово у

линијском систему налази у горњем левом или десном углу странице,

поред слова се налази илустрација предмета, бића или сл. у чијем називу је

почетно слово које се обрађује. Код слова која се обрађују у пару, у левом

горњем углу странице се налази једно слово са илустрацијом, а у горњем

десном углу друго слово такође са илустрацијом. Сва су слова правилно

написана, испоштована је величина и облик слова, као и начин на који се

слова у писању повезују једно са другим.

У горњој половини странице, тик испод слова са илустрацијом, је у

линијском систему уских и широких празнина објашњен начин на који се

11

дато слово пише. Као и код обраде штампаних слова поступак је исти,

писано слово је исправно испраћено стрелицама и бројевима како би

ученицима било лакше да схвате на који се начин дато слово пише. Испод

написаног слова се налазе илустрације предмета чији називи почињу датим

словом.

Испод или око илустрација су линијски системи уских и широких

празнина у којима су уписане, писаним словима, речи, реченице, текстови,

али и групе од по два слова, које некада имају, а врло често немају никакво

значење већ су дате само због уочавања на који се начин дато слово

повезује са другима.

У левој и десној маргини се као и код штампаних слова налазе

сличице са речима које их повезују, а касније само речи, без сличица, с тим

што су сада речи написане писаним словима. Речи у потпуности поштују

правопис. У маргинама се такође налазе и парови слова чији је састав

обележен црвеном бојом, и скренута је пажња на њих лупом како би

ученици на њих обратили пажњу. То су састави других слова са словима

М, Л , Љ, О.

Ученици у овом делу буквара имају задатке да прочитају реченице

или текстове написане писаним словима, и да одговоре на питања везана за

текст. Дати су и текстови и реченице написане штампаним словима које

ученици треба да препишу у своје свеске писаним словима. Такође се могу

наћи задаци са непотпуним реченицама и понуђеним наставцима, задатак

ученика је да повежу реченицу са наставком и препишу је у свеске, да

самостално наставе реченицу, реше ребус, саставе реч од задатих писаних

слова... Задаци су креативно осмишљени како би ученици забавним путем

увежбали читање и писање писаних слова, неки подстичу и креативност

али и додатно ангажују ум (,,Напиши у свесци реченицу писаним словима

тако да у свакој речи буде слово З.'').

12

Текстови засићени словом које се обрађује, намењени мотивисању

ученика, су писани писаним словима, у њима се осећа присуство датог

слова, али и хумора који додатно мотивише ученике за рад.

У овом делу буквара се налази и шест песама, ,,Телефонијада'', ,,Кад

бих знао'', и четири у одељку Необичне странице (,,Зец са говорном

маном'', ,,Јесте ли чули'', ,,Чудна земља'' и ,,Болесник на три спрата'') и и

два текста Из старог буквара (,,Шумска школа'' и други без назива). Песме

и текстови су пуни хумора и разбијају монотонију ,,само читања и

писања''. Уз сваку песму и причу стоји одговарајућа илустрација.

Постбукварски период

Буквар је прва ученичка књига и његова улога је да учини први корак

ка описмењавању. Потреба је да се у њему, и поред лекција се словима,

налазе и књижевни текстови, како би био учињен и први корак ка настави

књижевности. У настави почетног читања и писања се свакога дана

оргнизују вежбе читања, па у букварима обично постоји богат низ

текстова. Ти текстови би по правилу требало да буду краћи, јасни,

разумњиви ученицима, недвосмислени, занимњиви, и да поседују

методичку функционалност, као и уметничку вредност.

Постбукварски период је у Новом буквару дат под називом Читамо и

разговарамо и посвећено му је двадесет и четири страница са пажљиво

одабраним песмама и причама. Дизајн страница се такође разликује од

претходних. Маргине су у овом одељку зелене боје и празне су, док су у

претходним одељцима биле жуте са сличицама и речима. Скоро сваки

текст, па и додатак тексту (пословица, брзалица изрека...) је испраћен

илустрацијом.

13

Овај део симболично започиње песмом Ранка Симовића ,,Вуку

Караџићу''. Песма истиче значај писмености и вредност знања, поручује

ученицима да су добродошли у свет читања и писања.

Поред објашњења непознатих речи у овој песми, а и у осталим

текстовима и песмама, јављају се и разноврсни задаци и питања која од

ученика захтевају промишљање о тексту, истицање поуке, проналажење

речи које се римују... Дате су уз текстове загонетке, брзалице, пословице,

изреке, мудрости, али и коментари који треба код ученика да пробуде

жељу за читањем (Уз песму Јована јовановића Змаја ,,Дрво'', у дну стране,

оставњен је коментар ,,Кад научиш добро да читаш, прочитај

књигу ,,Добро дрво'' Шела Силверстејна.'') .

У овом делу постоје и питања са понуђеним одговорима, таква

питања има више текстова, један од њих је прича Драгана Лукића ,,Четири

маме'' (1. Маме из ове приче су: а) захвалне, б) хвалисаве, в) искрене, г)

брижне. 2. По маминим причама дечаци су: снажни, послушни, стидљиви,

дарежљиви, мирни, плашљиви, мирољубиви, повучени, ратоборни. ...)

Текстови у овом буквару су пажљиво бирани и направљен је добар

избор прича и песама. Они су шаљиви, занимљиви, поучни.

Резиме

Буквар је уџбеник уз који ученици првог разреда овладавају и

увежбавају технику читања и писања уз помоћ свог ментора, односно

учитеља.

Буквар је назив добио по старословенској речи (буки - слово) и

означава књигу помоћу које се учи читање и писање слова.

У буквару постоје три дела, први који се бави припремом за читање и

писасње - предбукварски период, други који представља саму наставу

14

читања и пиасања - букварски период и трећи који уводи ученике у

наставу књижевности - постбукварски период.

Нови буквар у издању Едуке је намењен наставницима који се

одлуче да децу описмењују помоћу комбинованог поступка. Распоред

учења слова је такав да се прво уче сва штампана, а затим сва писана

слова. Овај буквар није радног карактера.

Предбукварски период се у садржају Новог буквара јавља под

називом Учимо писана слова. Недостатак овог дела је мали број страница и

вежби за развијање моторике шаке. Има доста илустрација, погодних за

вођење разговора. Задаци су енигматског типа и примерени су

интересовањима и узрасту ученика.

Букварски период је у Новом буквару подељен на два дела, први је

под називом Учимо штампана слова, а други Учимо писана слова. Ова два

дела се, сем по теми, разликују графички, а разликује се и поступак обраде

слова. Иако се у оба дела слова обрађују коминованим поступком,

разликује се одабир слова која ће се обрадити групним, односно

монолошким поступком.

У делу Учимо штампана слова се првих осам слова обрађује

појединачно, а у делу Учимо писана слова број таквих слова је дванаест.

Ова два дела се разликују и у дизајну странице. Лекције са штампаним

словима, било да је реч о монографском или групном поступку обраде,

заузимају по једну страницу (једно слово - једна страница), а писана, она

која се обрађују у пару, деле једну страницу.

У овом периоду постоји и неколико текстова и песама које разбијају

монотоност ,,само читања и писања''.

Постбукварски период је у Новом буквару дат под називом Читамо и

разговарамо и посвећено му је двадесет и четири страница са пажљиво

одабраним песмама и причама. Осим што се издваја по називу, од

претходна три дела га разликује и дизајн страница.

15

Текстови који су дати у овом делу су пажљиво одабрани и садрже у

себи хумор и поуку. Испод текстова постоји објашњење непознатих речи, а

јављају се и разноврсни задаци и питања која од ученика захтевају

промишљање о тексту, истицање поуке, проналажење речи које се

римују... уз текстове су дате и загонетке, брзалице, пословице, изреке,

мудрости, али и коментари који треба код ученика да пробуде жељу за

читањем. Интересантно је да у овом делу постоје и питања са понуђеним

одговорима, таква питања поседује више текстова.

Свака лекција у Новом буквару има свој наслов чије је само почетно

слово велико. На крају сваког задатка (питања) се налази знак

интерпункције који одговара типу реченице којом је истакнут захтев

задака. Буквар у потпуности поштује правопис.

16

ЛИТЕРАТУРА

1. Проф. др Вук Милановић Методика наставе почетног читања и

писања (Уџбеник за студенте учитељских факултета и за наставнике)

ТОPY, Београд, 2005.

2. Зборник радова Буквари и букварска настава код Срба Педагошки

музеј, Београд, 2011.

3. Бранка Матијевић, Љиљана Бдовић, ранка Јанаћковић, Моња Јовић

Приручник за учитеље уз буквар и читанку Едука, Београд

17