Visoka tehnika kola strukovnih studija Poarevacseminarski rad iz preduzetnitvaVisoka tehnika kola strukovnih studija Poarevac

Seminarski radiziz preduzetnitva

Tema: Korienje vode iz bunara za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora,toplotne pumpe Biznis plan

Ime i prezime studenata: Ime i prezime profesora: Stojanovi Zoran 171351/2010Novica GrujiSADRAJ

Apstrakt I Uvod

II Geotermalna energija

III Najceci nacini koricenja geotermalne energije - Topli izvori - Buotine - Toplotne pumpe

IV Primena toplotnih pumpi u Evropskoj uniji

V Primena geotermalne energije u Srbiji: trenutno stanje, problemi i preporuke 5.1. Energetska ekasnost Primer 5.2. Aktiviranje postojecih geotermalnih buotina 5.3. Nove geotermalne buotine 5.4. Masovna primena toplotnih pumpi Biznis planVI Zakljucak VII Literatura

APSTRAKT

Ovaj tekst ima za cilj da ukae na nedovoljnu iskoricenost potencijalageotermalne energije u Srbiji i predloi mere za reavanje ovog problema.Sadanja energetska strategija Srbije ne tretira geotermalnu energiju kao vaan iznacajan resurs koji je nekoliko puta veci od ukupnih rezervi uglja u Srbiji i koji jeprisutan na svakom mestu u svakom trenutku. Procenjena snaga svih postojecih geotermalnih buotina u Srbiji je oko 160 MWod cega se trenutno koristi oko 100 MW. Upotrebom toplotnih pumpi moe se izzemlje preuzeti onoliko potpuno ciste energije koliko nam je potrebno. Tako naprimer, instalacijom 20.000 toplotnih pumpi snage 20 kW za zagrevanje stambenihobjekata moemo iz zemlje da preuzmemo energije koliko nam daje itermoelektrana snage 300 MW. U Evropi su postavljeni veoma visoki ciljevi u pogledu primene obnovljivihizvora energije i smanjenja emisije tetnih gasova. Geotermalna energija jenajpogodnija za ostvarenje tih ciljeva i zbog toga je jedina od svih obnovljivihizvora energije u nekoliko evropskih zemalja ula u zakonsku obavezu koricenjaza zagrevanje novih zgrada. Pridruivanjem Evropskoj uniji, i nas ocekuju obavezeu pogledu koricenja obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije tetnih gasova. Neophodno je da Srbija to bre pristupi ostvarivanju svog potencijala naovom polju cime bi se postigli viestruki efekti: Uz minimalnu investiciju postie se maksimum instalisane snage u vrlokratkom roku Investiciju sprovode gradani, a ne drava Postie se maksimalna energetska efikasnost, jer se ulae samo 25% elektricne energije Ne postoji zagadenje niti emisija tetnih gasova Povecava se naucno i tehnoloko znanje, kao i zaposlenost U ovom tekstu, programi koji imaju za cilj vece koricenje geotermalne energije na podrucju Srbije podeljeni su u tri oblasti: Ekasnije koricenje postojecih geotermalnih izvora i buotina. Prilikom koricenja geotermalnih voda u banjama, lecilitima i sportskorekreativnimcentrima energija iz vode se samo delimicno koristi, dok jetemperatura vode na dovoljno visokom nivou. Primenom toplotnih pumpi moguceje iskoristiti raspoloivu energiju sve do temperaturnog nivoa od 10C. To znaci dase na nekim mestima moe iskoristiti dva do tri puta veci kapacitet geotermalnogizvora nego to se sada koristi. Aktiviranje zapecacenih buotina. Povecanjem cena fosilnih goriva i elektricne energije mnoge zapecacene buotine ce postati atraktivne i pokazace se potreba za njihovim aktiviranjem.Ukoliko novi vlasnik NIS-a ponudi na prodaju svoje buotine, sigurno ce se pojavitikupci koji ce racionalizacijom koricenja iskoristiti maksimum postojecegkapaciteta.

Intenzivno koricenje geotermalnih toplotnih pumpi Drava svojim podsticajnim merama treba da stane na celo projekta za masovno koricenje toplotnih pumpi za zagrevanje zgrada, jer racunica pokazujeda je dobit i za dravu i za korisnika velika. Projekat moe brzo da se realizujenansijskim ucecem buducih korisnika i to bez bilo kakvih dugotrajnih priprema.Potrebno je samo pokrenuti kampanju, a podsticajne mere ce sluiti prvenstveno zaskretanje panje na ozbiljnost i znacaj projekta.

2

IUVOD Shvatanje da se energija vadi samo u obliku uglja, nafte i gasa i da seproizvodi u termoelektranama i hidrocentralama je dominantni razlog zbogkojeg najprisutnija i najdostupnija geotermalna energija ostaje skrivena ineiskoricena. Stanovnitvo Srbije je tokom dugog perioda drano u svojevrsnojzabludi da se pod pojmom geotermalna energija podrazumevaju izvori u kojimaje temperatura vode veca od 45C. Medutim, pod geotermalnom energijompodrazumeva se energija koja moe da se preuzme iz vode, zemljita i stena cijatemperatura prelazi 10C. Tehnoloki razvoj je jo sedamdesetih godina omogucio efikasno koricenjeniskotemperaturne geotermalne energije posredstvom toplotnih pumpi. U tomperiodu se i u Jugoslaviji, koricenjem domace opreme prilicno velikih snaga,radilo na povecanju energetske efikasnosti i sniavanju trokova grejanja unaim banjama. Sadanji, a i stari problem Srbije je to energetski sektor vode ljudi koji za ciljimaju samo milione tona uglja koje treba iskopati. Pojam niskotemperaturneenergije ne postoji u sadanjoj Strategiji energetike Srbije. Geotermalna energijau klasicnom smislu (topli izvori i buotine) pominje se u smislu deklarativnogzalaganja za razvoj potencijala Srbije u tom sektoru, ali bez konkretnih mera ireenja. Nasuprot gore navedenom, iznenadujuce veliki znacaj se pridaje koricenjuenergije vetra koga na dobrim lokacijama ima neto vie od pola godine godinje,kao i energiji Sunca, koja je teoretski prisutna maksimalno pola dana. Biomasatakode nije univerzalno dostupna: potrebno ju je sakupiti i uskladititi tamo gdeje ima i kada je ima. Medutim u naim uslovima, preko 50% proizvedene elektricne energije troise u zgradama za stanovanje, prvenstveno za zagrevanje prostora i sanitarnevode, za ta se efikasno moe koristiti geotermalna energija. U tom slucaju, vecideo naih proizvodnih elektricnih kapaciteta moe se usmeriti ka izvozu elektricne energije. Moja namera i elja je da ovim clankom ukaem da je geotermalna energijasvuda prisutna, da postoje tehnoloke mogucnosti da se ona veoma efikasnokoristi i da drava moe da ostvari, implementiranjem mera predloenih u ovomclanku, viestruke koristi: Samo informisanjem , moe se ukazati na veliku isplativost primene toplotnih pumpi. Odgovarajuce mere za stimulisanje koricenja toplotnih pumpi u periodu od sledecih godinu dana dovele bi do smanjenja udela elektricne energije za grejanje stanova cime bi se omogucio i protabilni izvoz elektricne energije. Smanjila bi se potronja fosilnih goriva, emisija tetnih gasova i dolo bi do amplikacije ostalih ekolokih efekata. 3 Doprinelo bi se uvecanju naucnog i tehnolokog znanja o koricenju toplotnih pumpi. Srbija bi ravnopravno i spremno ula u evropske integracije na polju povecanja energetske ekasnosti.

Clanak je organizovan na sledeci nacin: nakon kratkog prikaza karakteristika geotermalne energije i najzastupljenijih nacina njenog koricenja,prelazim na opis trenutne primene toplotnih pumpi u Evropskoj uniji. Glavni deoclanka sadri pregled stanja i predloge mera za poboljanje energetskeekasnosti, aktiviranje postojecih i novih geotermalnih buotina, kao i masovneprimene toplotnih pumpi u Srbiji. Zakljucak nudi preporuke za generalnustrategiju Srbije na ovom polju.

IIGEOTERMALNA ENERGIJA Geotermalna energija u Zemlji vodi poreklo jo od nastanka nae planete pre4,5 milijardi godina. Temperatura u sreditu Zemlje je oko 6000 C i tamo se idalje odvijaju termonuklearne reakcije. Toplota iz usijanog jezgra se krece kapovrini Zemljine kore. Nama je na raspolaganju samo mali deo te energije upovrinskom delu dubokom do nekoliko kilometara. Geotermalna energija se sadri u Zemljinoj kori i to u stenama, podzemnojvodi, podzemnoj vodenoj pari i magmi. U zavisnosti od sredine u kojoj se nalazigeotermalna energija se naziva hidrogeotermalnom, petrogeotermalnom imagmogeotermalnom. Hidrogeotermalna energija je akumulirana u podzemnim termalnim vodamacija je temperatura veca od 10C. Njena eksploatacija se obavlja iz izvora ilibuotina. Petrogeotermalna energija je sadrana u suvim stenama koje ne sadreslobodnu podzemnu vodu. Ovih godina je pocela i komercijalna proizvodnjaelektricne energije iz elektrana koje koriste energiju vrelih stena. Za ovu primenupotrebno je da je temperatura stena veca od 100C. Magmogeotermalna energijaje akumulirana u usijanoj magmi i eksperimenti za njenu eksploatacju seuspeno sprovode. Potencijal geotermalne energije odredene oblasti moe se prikazati gustinomgeotermalnog toplotnog toka ( kolicina geotermalne toplote koja u svakoj sekundi kroz povrinu od 1 m2 iz unutranjosti Zemlje dolazi do njene povrine ).Prosecne vrednosti u Evropi su oko 60 mW/m2,dok su u Srbiji ove vrednostiznatno vece: preko 100 mW/m2. Tereni u Srbiji izgradeni su od tvrdih stena izbog tako povoljnih hidrogeolokih i geotermalnih karakteristika u Srbiji se na-lazi oko 160 izvora geotermalnih voda sa temperaturom vecom od 15 C. Najtopliji su izvori u Vranjskoj Banji gde temperatura iznosi do 96C. Procenjena ukupna kolicina toplote sadrane u nalazitima geotermalnihvoda u Srbiji je oko dva puta veca od ekvivalentne kolicine toplote koja bi sedobila sagorevanjem svih naih rezervi uglja. U Vojvodini postoje i 62 vetacka geotermalna izvora (buotine) ukupneizdanosti od 550 l/s i toplotne snage od oko 50 MW. U delu Srbije juno od Savei Dunava nalazi se jo 48 buotina sa procenjenom snagom od 108 MW. [1]Ovi podaci ukazuju na veliki potencijal za eksploataciju geotermalne energijeu naoj zemlji, koji je trenutno gotovo u potpunosti neostvaren.

IIINAJCECI NACINI KORICENJA GEOTERMALNE ENERGIJE

TOPLI IZVORI Hidrogeotermalni potencijal je najvie koricen u svetu i u Srbiji. Razlozi sujednostavni: Prirodni izvori su u prethodnom periodu privedeni nameni i pridaljem koricenju potrebna su sredstva samo za odravanje i adaptacijudodavanjem novih atraktivnih sadraja. U nekim zemljama u svetu koje voderacuna o energiji i turizmu neprekidno se ulae u banjska lecilita isportsko-rekreativne i turisticke centre. To su zemlje u kojima se ulae privatnikapital koji je podstaknut da se investira u energetski efikasne , ekolokiopravdane i turisticki atraktivne projekte. U Srbiji zbog nedostatka zakonskih i podzakonskih dokumenata geotermalniizvori ( pogotovo buotine ) nedostupni su novim investitorima. Nisu poznatenadlenosti, ili ako su poznate toliko su isprepletane izmedu raznih dravnihorgana da je prakticno nemoguce doci u posed nekog toplog izvora i zapoceti ilipoboljati njegovo koricenje. Vranjska Banja je tipican primer gde cela rekatople vode protice kroz gradic, a stanovnitvo se greje na struju, drva ili ugalj. U razvijenim zemljama Evrope tednja energije je posebno istaknuta posle prologodinjeg problema sa ruskim gasom. Tamo se hidrogeotermalna energija maksimalno koristi za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora. Vecaprimena je u poljoprivredi i stocarstvu jer se tada geotermalna energija koristi nasvom izvoru i nije potreban njen transport do gradova. Eksploatacijahidrogeotermalne energije je toliko usavrena da se skoro svaki izvor ili buotinamogu energetski efikasno koristiti bez obzira na kvalitet vode i sadrajrastvorenih minerala i gasova u njoj, a da se pri tome ispotuju ekoloki zahtevi. BUOTINE Eksploatacija geotermalne energije iz buotina je neto skuplja, ali kada seuzmu u obzir dugovecnost takvog energetskog izvora, supstitucija fosilnih gorivai ocuvanje prirode, onda je korist velika za investitora, za lokalnu zajednicu i zadravu u celini. Bitno je samo da sve tri strane vide svoju korist i da se angaujuna realizaciji svakog takvog projekta. TOPLOTNE PUMPE Toplotne pumpe su rashladne maine koje prenose toplotnu energiju izjednog prostora u drugi tako to jedan prostor rashladuju , a drugi prostorzagrevaju. Da bi se ostvario prenos toplotne energije potrebno je da se uloiodredena, najcece, elektricna energija za rad kompresora. Sutina i glavni razlogza primenu toplotnih pumpi lei u njihovoj efikasnosti: za prenos toplotneenergije troi se samo 20-30% prenete energije. Naime , toplotna pumpa potroi1kWh elektricne enrgije za prenos toplotne energije od 3-4 kWh. Ako se toplotnaenergija koja se prenosi dobija besplatno , na primer , koricenjemniskotemperaturne geotermalne energije (10-20C), viestruko se smanjuje cenadobijene energije za korisnika. Klimatski uslovi u Srbiji su idealni za primenu toplotnih pumpi. Pumpe uzimskom periodu rade u reimu grejanja, a leti u reimu hladenja. Time seizbegava investicija u dodatnu opremu za hladenje. Primenom toplotnih pumpitrokovi za grejanje se smanjuju 3 do 4 puta. Ukoliko se toplotne pumpe koriste ukombinaciji sa podnim i zidnim grejanjem ostvaruje se termoakumulacioniefekat. Na taj nacin je omoguceno da se u velikom delu grejne sezone koristielektricna energija po nocnoj tarifi cime se cena grejanja smanjuje jo 3 do 5puta. Grejanje pomocu toplotnih pumpi je jeftinije 9 do 16 puta u poredenju saekvivalentnim grejanjem na fosilna goriva , drvo ili elektricnu energiju uklasicnim kotlovima. Koricenje elektricne energije u toku noci ima viestrukeprednosti : potronja se obavlja kada postoje vikovi elektricne energije ismanjuju se vrna opterecenja u toku dana cime se ostvaruje bolja regulacija elektroenergetskog sistema. TOPLOTNE PUMPE PREUZIMAJU GEOTERMALNU ENERGIJU IZ PODZEMLJA NA SLEDECA TRI NACINA: 1. Voda iz bunara, koja je najcece na temperaturi od 10 do 20C, dovodi se utoplotnu pumpu i posle njenog hladenja ona se vraca u drugi bunar ili seizliva u kanale , vodotokove ili kanalizaciju. Ovo je energetski gledanonajekasniji nacin, jer je temperatura vode koja se izvlaci u toku cele godinena konstantnoj temperaturi. Sa stanovita pouzdanosti i jednostavnosti celogsistema postoje odredeni problemi i trokovi oko izrade bunara. Ogranicenje kapaciteta je definisano izdanocu bunara. Cest je slucaj da na lokacijamagde je potrebno da se izvede zagrevanje prostora pomocu toplotne pumpenema na raspolaganju potrebne kolicine vode ili voda uopte nije prisutna. 2. Koricenjem sonde se eliminiu problemi sa nedeostatkom bunarske vode.Dugovecnost ovakvog sistema je zagarantovana, mogucnost kvara ili drugihproblema je minimalna, a jednostavnost rukovanja je svedena na apsolutniminimum. U zavisnosti od geolokih karakteristika na odredenoj lokaciji, izjedne sonde dubine 200 m moguce je ostvariti toplotni dobitak snage do13kW. Ekonomski gledano primena sondi je neto skuplja investicija uporedenju sa bunarima, ali pouzdanost, jednostavnost rukovanja i dugorocnoreavanje problema grejanja i hladenja prostora na bilo kojoj lokaciji nameceovo reenje kao najatraktivnije i ono bi u buducnosti trebalo da semaksimalno koristi u Srbiji, kao to je sada slucaj u bogatijim evropskimzemljama. 3. Zemaljski kolektor je reenje vrlo slicno sondi s tom razlikom to se ne buibunar u koji se sputa sonda, vec se plasticne cevi polau u obliku mree uzemljite na dubini od oko 1,5 m. Energija koja se ovom metodom prikuplja je vecim delom sunceva energija akumulirana u povrinskom delu zemljita u toku leta. Ovo reenje je znatno jeftinije od sondi ukoliko se ugradnja obavljau toku gradnje objekta i ukoliko postoji dovoljno velika povrina zemljita zapostavljanje kolektora. Nepovoljna strana ovog metoda je to se energija izzemljita troi tokom zime, pa se krajem grejnog perioda smanjuje ekasnostsistema.

IV PRIMENA TOPLOTNIH PUMPI U EVROPSKOJ UNIJIOd januara 2009. godine primena toplotnih pumpi je denitivno uvrcena uobnovljive izvore energije. Ovo je znacajno zbog toga to se sada primenatoplotnih pumpi automatski uklapa u vec uspostavljena pravila, propise inansijske strukture koje se primenjuju za obnovljive izvore energije. Energetska zavisnost Evrope od uvoznih energenata posebno se iskazala ugasnoj krizi u januaru 2009. godine. Evropska unija nema mnogo izbora, ali supravci jasni. Kao to Donson (Johnson, 2005: 257-62) navodi, ovo je u skladu sa dveglavne strategije koje Evropska unija ima na raspolaganju kako bi osiguralaenergetsku bezbednost i smanjila energetsku zavisnost. Prva strategijapodrazumeva smanjenje potronje uvodenjem novih, preteno obnovljivih izvoraenergije i pronalaenjem novih izvora ili snabdevaca energentima. To jedugorocna strategija, dok je jedina kratkorocna strategija razvijanje bliskihodnosa i partnerstava sa glavnim snabdevacima energentima Evropske unije. [4] Preko 40% primarne energije u Evropskoj uniji se troi za grejanje i hladenje.Prema tome, to je iroka oblast u kojoj treba da se deluje i gde je neophodno da sepostignu znacajni rezultati. Visokopostavljeni ciljevi za smanjenje potronje primarne energije za 20%do 2020. godine uz istovremeno smanjenje emisije ugljendioksida za 20% dovelisu do toga da se obnovljivi izvori energije tretiraju kao okosnica uteda. U timutedama primena toplotnih pumpi ce uzeti znacajno ucece od 22%. U prethodnih 5 godina nekoliko evropskih zemalja je donelo i zakonskeodredbe da svaki novoizgradeni gradevinski objekat mora da ima ugradenutoplotnu pumpu za zagrevanje prostora. Takode i vecina evropskih zemaljaobezbeduje znacajne podsticajne mere za ugradnju toplotnih pumpi, oddirektnog placanja proizvodacu za svaku isporucenu toplotnu pumpu doporeskih olakica za korisnike. Jednostavno je izracunata dobit od primenetoplotnih pumpi na nivou drave i na osnovu toga su odredene podsticajne mereda bi se ostvarili planirani efekti.

Table 7: Sales numbers for different EU countries. (Source: EHPA) Broj instaliranih toplotnih pumpi i godinje promene [5] Ukupan broj novih instaliranih toplotnih pumpi u osam evropskih zemalja je u 2008. godini porastao za prosecno 50%. Na primeru vedske, gde postoji zakonska obaveza da svaki novoizgradeni objekat mora da ima toplotnu pumpu,u toku 2007. godine dolo je do pada prodaje zbog zasicenog trita, to jest,zbog smanjenja broja novoizgradenih objekata. Tamo je sada trend da se i u starim objektima izvri zamena postojecihsistema z a grejanje pa je zahvaljujuci podsticajnim merama vec u 2008. godiniprodaja porasla sa 93.000 na 128.000 toplotnih pumpi. Takode, sve je vecaugradnja i u zgrade sa vie stanova, dok je u prvom krugu masovnija upotrebabila u porodicnim kucama. Najnovija vest je da je Savet Evropske unije usvojio odluku da od 2020.godine svaki novoizgradeni stambeni ili poslovn i objekat mora da budeenergetski nezavisan. To znaci da ce u svakom objektu morati da se proizvede Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije onoliko energije u toku godine koliko se u tom objektu i potroi. Nije potrebno ninaglaavati da su toplotne pumpe nosilac ostvarljivosti ove odluke i da ce sadauslediti podsticajne mere za njihovo jo bre usavravanje.

V PRIMENA GEOTERMALNE ENERGIJE U SRBIJI:TRENUTNO STANJE, PROBLEMI I PREPORUKE

U periodu od 1974. do 1992. godine u Srbiji je izbueno 113 buotina [1] kojimaje ispitan kapacitet i kvalitet vode. To je bio period u kom se postavljala dobraosnova za vecu eksploataciju hidrogeotermalnog potencijala u Srbiji.Geotermalne buotine su napravljene u procesu potrage za nalazitima gasa inafte i cesto se nalaze van naseljenih mesta i saobracajnica. To je razlog njihovogmalog koricenja u prethodnom periodu. Nije postojala zainteresovanost draveda se te buotine aktiviraju. Takode niske cene ostalih energenata, a narocitoelektricne energije, nisu bile stimulans za koricenje geotermalnih voda cak i upoljoprivredi mada se veci broj buotina nalazi na obradivom zemljitu. Takode,poljoprivredna proizvodnja u zaticenim i grejanim prostorima kao, to suplastenici i staklenici,kod nas je vec decenijama u zacetku,tako da se u celoj Srbijisamo nekoliko poljoprivrednih objekata greje toplom vodom iz buotina.

5.1. Energetska ekasnost U Srbiji je veoma izraen problem nedovoljne energetske efikasnosti ineracionalnog koricenja postojecih izvora ili buotina koje se nalaze ueksploataciji. U termalnim banjama se ne posvecuje skoro nikakva panja energetskojekasnosti i velike kolicine tople vode se isputaju kao nekorisne, iako je iz njihprimenom toplotnih pumpi moguce izvuci dovoljno energije za zagrevanjeprostora ili bazena. Istovremeno se prostor greje pomocu uglja , nafte ili elektricne energije. Ukoliko bi se izvrila racionalizacija koricenja toplotne ener-gije iz toplih izvora u banjama, onda bi iz istih izvora energijom mogli da se snabdevaju i novi atraktivniji sadraji. Takode, buduci korisnici za sada zapecacenih buotina treba na vreme da seupoznaju sa nacinima racionalnog koricenja maksimuma energetskogpotencijala cime ce i nansijske analize pokazati povoljnije rezultate. Primer [2] Becejska buotina Bc-2/H je jedna od energetski najpovoljnijih na teritoriji Vojvodine. Projektovani izliv ima toplotnu snagu 4.153 kW akose racuna sa hladenjem vode do 25 C. Medutim, ugradnjom toplotnepumpe ova snaga GTV se moe povecati na 5.192 kW. Na ove snage treba dodati i snagu koja se moe ostvariti standardnim sagorevanjemseparisanog gasa i to je oko 1.425 kW sa oko 90% efikasnosti u procesusagorevanja. Naalost i sada, i vec due vreme koristi se samo (25 40)% kapacitetazavisno sa kojim se protokom GTV racuna. Skup sadanjih potroaca jepremale snage i trajanja njenog koricenja za ovako mocnu buotinu. Naovom primeru se na izrazit nacin vidi druga strana problematikekoricenja geotermalnih izvora uopte. Naime, tei deo problema jeoformljenje adekvatnog potroaca, nego otvaranje i kompletno opremanjebuotine. To je glavni razlog to je veliki broj uspenih buotina vanupotrebe, bez obzira to je geotermalna voda vec negde iznad 45Ckonkurentna klasicnim energetskim izvorima. Iz naih proracuna proizilazi da se na ovoj buotini, uz adekvatnogpotroaca moe sagraditi mocno toplotno postrojenje bazne snagegrejanja prostorija preko 7 MW uz dodatnu funkciju zagrevanja potroacakao to su plivacki bazeni i njima slicni bazeni za uzgoj ribe. Modernaema postrojenja sa toplotnom pumpom obezbeduje i letnje hladenje, pored maksimalnog iskoricenja geotermalne vode u sezoni grejanja. Prema tome, u narednim aktivnostima oko koncipiranja arhitektonskogsadraja u blizini sadanje proizvodne buotine treba se skoncentrisati nakomponovanje to jaceg i u toku godine dugotrajnijeg potroaca toplotneenergije, koja ce ostati ekonomski isplativa i posle verovatno neophodneizgradnje povratne buotine. Ne treba smetnuti s uma ni postojanje netoslabije, ali jo uvek prihvatljive buotine Bc-1/H, koja se lako moepridruiti detaljno analiziranoj Bc-2/H i znacajno povecati ovaj resurs.

Investicija u izgradnju ovog mocnog energetskog izvora nije mala, i iznosioko 2.237.000 kada bi se startovalo sa gole ledine. Medutim, ona jerealno manja za vrednost postojece proizvodne buotine (oko 360.000 )i za jo oko 200.000 , koliko bi se moglo iskoristiti od ostale postojeceopreme. Prema tome cena bi se kretala oko 1.677.000 zajedno zapotroace i vlasnika buotina. Jo uvek nije mala, ali bi se otplatila za oko3,5 do 4 godine, ako bi ostvarivala godinju dobit oko 600.000 , a i poddosta tekim kreditnim uslovima sa godinjom efektivnom kamatom 10%. U najmanju ruku,sadanji potroaci bi trebalo da poboljaju postrojenje ugradnjom jedne toplotne pumpe i relativno malog toplovodnog kotla, cime bi se obezbedila sadanja potronja na bolji nacin, a uvela i dodatnafunkcija letnjeg hladenja. To je investicija ispod 125.000 . Na drugim lokacijama je situacija slicna. Tako, na primer, ceo rehabilitacionicentar u Vrdniku se greje na mazut i pored geotermalnog izvora velikogkapaciteta koji je dovoljan za zagrevanje celog centra. U ovom centru je predve godine instalirana geotermalna toplotna pumpa za zagrevanje sanitarnevode i time je za 75% smanjena potronja elekticne energije koja se ranijekoristila u te svrhe. Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 10 5.2. AKTIVIRANJE POSTOJECIH GEOTERMALNIH BUOTINA Stavljanje u funkciju buotina koje su zapecacene ima veliku vanost za Srbiju. U tom procesu mora da se sprovede postupak koji je ustanovljen za tusvrhu. Na mnogim buotinama nije izvreno potpuno ispitivanje sastava ikvaliteta vode i zbog toga se ne sme dozvoliti da se takve vode nekontrolisanoizlivaju u vodotokove. Moguce je da teta bude veca od koristi. Drava tada trebada uzme aktivno ucece i da odredi koje vode mogu da se isputaju na povrinu, akoje mora da se vrate u podzemlje posle uzimanja toplotne energije. Znaci dabuduci korisnik mora da ima postojece reenje o tehnickom prijemu buotine ilida posle uradenih analiza dobije novo reenje. 5.3. NOVE GEOTERMALNE BUOTINE Buenje novih buotina ce verovatno biti preputeno privatnom sektoru,jer drava nema u planu da sprovodi dalja istraivanja geotermalnogpotencijala. To je za sada zakonski najuredeniji deo gde se znaju nadlenosti, obaveze i postupci. Cena samog buenja, odredeni stepen nesigurnosti u ishod buenja i nestabilnosti na privrednom planu su razlozi zbog kojih se ne pristupamasovnijem buenju novih buotina. Takode, kvalitet dobijene tople vode moeiziskivati da se ona posle koricenja (oduzimanja toplotne energije) mora vratitiu podzemlje to prouzrokuje dvostruki troak jer treba izbuiti jo jednuistovetnu buotinu.

5.4. MASOVNA PRIMENA TOPLOTNIH PUMPI U okviru Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godinene spominje se direktno upotreba toplotnih pumpi, ali jedan od prioriteta su iobnovljivi izvori energije. Treci-posebni Prioritet koricenja NOIE (novih obnovljivih izvoraenergije) i novih energetski efikasnijih i ekoloko prihvatljivih energetskihtehnologija i uredaja/opreme za koricenje energije. [3] Prioriteti selektivnog koricenja novih i obnovljivih izvora energije ienergetski ekasnijih tehnologija i uredaja, u okviru kojih su predvidene Mere i aktivnosti za intenzivnije koricenje biomase , iskoricenje preostalog hidropotencijala, posebno za gradnju malih hidroelektrana i vienamenskihhidroenergetskih objekata, istovremeno sa organizovanijim istraivanjem ikoricenjem geotermalnih izvora, kao i za masovnije koricenje sunceve energijeza decentralizovano koricenje toplotne energije. [3] Energetski potencijal postojecih geotermalnih izvora u Srbiji, iznosi blizu0.2 Mt.en, na teritoriji Vojvodine, Posavine, Macve, Podunavlja i ireg podrucjacentralne Srbije kao i u postojecim banjama. Nesistematicnost u istranim i pripremnim radovima za koricenjegeotermalnih izvora i odsustvo podsticaja za organizovano koricenje ovogizvora energije su osnovni razlog simbolicnog iskoricenja energije tople vode izstotinak postojecih buotina, relativno niske temperature (retko preko 60C), toplotne snage ispod 160 MJ/s, iako dosadanja istraivanja ukazuju da je stvarnipotencijal geotermalnih izvora bar pet puta veci od ostvarenog. [3] Iz navedenih stavova Strategije razvoja energetike Republike Srbije vidise da ne postoji nikakva ozbiljna namera da se na polju geotermalne energijepreduzmu znacajniji koraci iako je geotermalni potencijal nekoliko puta veci odsvih naih rezervi uglja. U Srbiji veliku zabunu izaziva i pojam geotermalna energija kojipodrazumeva da se odnosi na hidrogeotermalnu energiju, tj. na izvore toplevode ili na buotine sa toplom vodom temperature vece od 40C. Ustaljeno jemiljenje da hladnije vode nisu geotermalne i da zbog toga nisu pogodne zakoricenje za grejanje. Ima se utisak da i Strategija razvoja energetike RepublikeSrbije do 2015. godine podrazumeva pod geotermalnom energijom samoprirodne i vetacke izvore tople vode. Koricenje niskotemperaturne geotermalne energije pomocu toplotnihpumpi za zagrevanje i hladenje stambenog i poslovnog prostora postalo jeimperativ danas kada se planira smanjenje energetske zavisnosti i smanjenjeemisije ugljendioksida. U bliskoj buducnosti pribliavanjem Evropskoj uniji primena toplotnih pumpi postace obaveza. Procenjena snaga svih buotina u Srbiji je oko 160 MW [1], a instalacijomsamo 20.000 toplotnih pumpi kapaciteta 20 kW moemo iz zemlje dapreuzmemo snagu od 300 MW, to sa potrebnom elektricnom energijompredstavlja 400 MW instalisane snage za grejanje uz investiciju od oko 100miliona evra.

Grad kao to je Jagodina ima oko 4.000 gasnih prikljucaka i isto tolikoindividualnih gasnih kotlova. U Subotici postoji oko 10.000 gasnih prikljucaka inekoliko desetina velikih potroaca. Slicna je situacija i u drugim gradovima. USrbiji ima ukupno oko 100.000 gasnih prikljucaka. Ovo poredenje je potrebno dabi se ukazalo da je sasvim opravdano i moguce da se u narednom periodu od 5godina u Srbiji instalira oko 50.000 toplotnih pumpi. Sa tolikim brojem toplotnihpumpi postigla bi se instalisana snaga od 1 GW od cega bi oko 750 MW dolazilo izzemlje. To je znatno vie od instalisane snage buduceg kogenerativnogpostrojenja na gas u Novom Sadu. Za organizovano uvodenje toplotnih pumpi za zagrevanje i hladenjestambenog i poslovnog prostora postoje sledeci razlozi: Investicija koja je oko 3 puta veca nego u slucaju grejanja na gas isplati se u roku od 3 do 4 godine. Cena potroene elektricne energije u toku eksploatacije je 4 do 16 putamanja nego u slucaju grejanja na gas, struju ili fosilna goriva. Kvalitet i komfor grejanja je na najviem mogucem nivou. U toku cele grejne sezone nije potrebna nikakva intervencija. Ista toplotna pumpa radi u reimu hladenja u toku leta, cime se izbegava nabavka opreme za hladenje. Postoji irok opseg snaga toplotnih pumpi (od 10 kW do 2 MW) cime se postie dobra pokrivenost zahteva. Moguce je da se osnuje nekoliko proizvodaca toplotnih pumpi da se ne bi ponovila situacija da su svi gasni kotlovi u Srbiji uvozni. Povecala bi se zaposlenost na proizvodnji i montai opreme. Za gradnju kogenerativnog gasnog postrojenja snage 400 MW potrebno je minimum 3 godine. Ugradnjom 10.000 toplotnih pumpi u svakoj grejnoj Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije sezoni aktiviralo bi se oko 200 MW toplotnih kapaciteta pri cemu bi elektricna energija uzela ucece sa instalisanom snagom od 50 MW. Problem nedovoljne zastupljenosti toplotnih pumpi u grejanju prostora u Srbiji moe da se rei razlicitim programima stimulacije ili njihovomkombinacijom: 1. Akcija za povecanje primene toplotnih pumpi za zagrevanje stambenih iposlovnih objekata treba da pocne obrazovanjem stanovnitva putemtampe, radija, televizije i interneta o nacinima, prednostima i koristimakoricenja niskotemperaturne geotermalne energije. 2. Stanovnitvo Srbije trenutno ima na deviznoj tednji oko 6 milijardi evra.Vlasnici tih sredstava se najcece greju na fosilna goriva i svoj novac neceulagati u elektroenergetski sistem Srbije ili u podizanje gradskih kogene rativnih toplana na gas. Drava, znaci, samo akcijom informisanja treba da aktivira mali deo tog novca.3. Stanovnitvo ce samo nansirati nov nacin grejanja u svojim kucama, ali je potrebno jasno i precizno objasniti da je grejanje pomocu toplotnih pumpi najekonomicniji nacin koji postoji i da se cena grejanja nece drasticnomenjati u zavisnosti od kolebanja cena energenata na svetskom tritu.Cena elektricne energije svuda je u svetu najstabilnija u odnosu na drugeenergente i moe se ocekivati da ce tako biti i u buducnosti. Vecina naihgradana je skepticna prema novim reenjima pogotovo to su uprethodnom tridesetogodinjem periodu nekoliko puta menjali sistemgrejanja. Stoga razlozi za ponovnu promenu treba da budu jasni i da dajudugorocne rezultate. 4. Drava treba da odredi podsticajne mere za primenu toplotnih pumpi poslicnom modelu kao to je uradila za automobil Punto sa Fiatom. Svakomkupcu toplotne pumpe treba dotirati iznos od 500 evra to za 20.000toplotnih pumpi iznosi 10 miliona evra. Na taj nacin se postie efekat kaoda je za isti novac napravljena nova elektrana snage 50 MW. 5. Drava treba da podstakne dva ili tri proizvodaca da proizvode toplotnepumpe snaga od 10 kW do 50 kW. Projektovanje i priprema zaproizvodnju mogu se uraditi u periodu od godinu dana. Postoje strucnjacikoji mogu da projektuju i izrade kvalitetne toplotne pumpe.Trenutno postoje dva proizvodaca koji proizvode godinje do 80 toplotnih pumpi. Takode postoji nekoliko vecih proizvodaca rashladne tehnike kojiizraduju velike hladnjace i vrlo lako bi dopunili svoj proizvodni programtoplotnim pumpama za zagrevanje i hladenje zgrada. 13

Nacin rada toplotne pumpe

Toplotna pumpa je uredaj koji, po definiciji apsorbuje toplotnu energiju sa jedne lokacije (spoljni izvori energije) i premeta je na drugu lokaciju (objekat koji se greje ili hladi). Za vecinu kucnih i komercijalnih primena, dva najbitnija reima rada su hladenje i grejanje.Toplotna pumpa radi na priblino istom principu kao i kucni rashladni aparati (npr. friider i klima).Razlika je samo u smeru u kome se vri predavanje toplotne energije. Zadatak uredaja je da automatski dri temperaturu u odgovarajucem opsegu, u objektu tokom godine, svejedno da li to bilo hladenje (leti) ili grejanje (zimi). Principijelno, nema razlike u procesu rada uredaja prilikom grejanja ili hladenja objekta.Princip rada toplotne pumpe je vrlo jednostavan. On se ogleda u koricenju toplotne eneregije naeg okruenja. Geotermalna toplotna pumpa koristi energiju zemlje i podzemnih voda da bi vrila hladenje ili grejanje vaeg objekta. Koristi jedan od osnovnih zakona termodinamike da energija se nemoe ni stvoriti ni unititi vec samo da promeni svoj oblik i svoje mesto postojanja. Ime toplotne pumpe je izvedeno od reci toplota i pumpa koje u svom originalnom znacenju predstavljaju premetanje toplotne energije sa jednog prostora na drugi. Toplotne pumpe NE proizvode energiju samostalno. Sama toplotna pumpa nece imati nikakvog dejstva ukoliko nije prikljucena na izvor energije tipa zemlje, vode ili vazduha. Toplotna pumpa ce doprineti njenom najboljem i najjevtinijem iskoricenju. Rad toplotne pumpe je automatizovan u potpunosti i ubraja se medu NAJSIGURNIJE sisteme za grejanje i hladenje. Toplotne pumpe proizvodaca FONKO su opremljeni sistemima za rad u realnom vremenu, cime su predupredeni otkazi vezani za specificne probleme nae energetske mree kao to su padovi napona, ispadanja faza i drugi. Uslucaju predkonfliktnih reima pumpa dovodi sebe u sigurno stanje. Odravanje je, time, prakticno nepotrebno.Naziv toplotne pumpe je relativno nova fraza za vecinu ljudi u poslovima grejanja i hladenja i kao takva prvi put se uvodi na trite osamdesetih godina prolog veka. Ipak, toplotna pumpa je samo drugi nacin za reci rashladni uredaj sa kojima se stalno srecemo tipa kucnih friidera, klima uredaja,rashladnih vitrina i mnogih drugih. Ovi uredaji mogu punim pravom da se nazovu toplotnim pumpama jer rade na principu uzimanja toplote na jednom mestu i premetanja na drugo. Ipak,dobili su naziv rashladni uredaji po svojoj primarnoj funkciji hladenja. Primer nam je friider koji hladi hranu tako to oslobada toplotu na svojoj zadnjoj strani (reetke). Mnogi su primetili toplotnu energiju koja se tu oslobada i verovatno se pitali kako mogu da je iskoriste. U reimu grejanja one hlade vodu ili vazduh u spoljanjem prostoru i tako sakupljenu toplotnu energiju prenose u unutranji prostor koji grejemo. U reimu hladenja toplotna pumpa hladi vodu koja cirkulie kroz cevi unutar objekta a sakupljenu toplotnu energiju izbacuje u spoljanji prostor. Nadamo se da smo vam sa ovih par recenica pribliili nacin rada i misteriju oko proizvodnje toplotne energije ni iz cega.Uredaj koji koristi princip rada toplotnih pumpi je prvi put prikazan 1834. godine. Jacob Perkins,americki inenjer, dizajnirao je uredaj koji proizvodi kocke leda i to je bila preteca modernih isparivackih sistema. 1926. godine General Eletric je napravio sistem rada toplotne pumpe na osnovu kojih funkcioniu i dananji moderni uredaji. Svima je poznato da naftni lobi jo uvek dri svoje pozicije, pa je to jo jedan razlog zato ova "zelena" tehnologija nije doivela ekspanziju u nivou koji opravdano zasluuje.Grejanje i hladenje koricenjem toplotnih pumpi predstavljaju primarni pravac u svetu i evropskoj uniji skokom cena energenata u poslednjih par godina. Naime, evropska unija je napravila normative u kojima se kae da svi objekti izgradeni posle 2015-te godine moraju da imaju energetski efikasan sistem grejanja i hladenja koji se pored slicnih mahom zasniva na geotermalnoj energiji (toplotnim pumpama).Koricenje principa toplotnih pumpi je ekoloki podobno jer izaziva nultu emisiju tetnih gasova. Jedino zagadenje koje moe biti ukljuceno u ovaj proces je ono koje nastaje proizvodnjom elektricne energije u termoelektranama. Ukoliko se energija dobija iz hidro ili energetski obnovljivih izvora onda je rad ovakvih sistema potpuno ekoloki cist.Instaliranjem grejanja i hladenja zasnovanom na toplotnim pumpama dovodi do smanjenja opterecenja energetskih sistema (elektrane, dalekovodi) i takode smanjuje potronju fosilnih goriva.Sve ovo vodi ka smanjenju energetskih trokova, ne zagaduje se ivotna sredina, na ta ce se, u bliskoj buducnosti, kao i za automobile, placati taksa.tednja energije i energetska efikasnost primenom toplotnih pumpi, se ogleda u tome, da je za prenos energije iz jednog prostora u drugi, potrebno uloiti samo jednu trecinu prenete energije. To na drugi nacin receno, znaci da se iz spoljanjeg vazduha ili koricenjem niskotemperaturne geotermalne energije (podzemna voda ili toplota zemlje) moe u grejani prostor ubaciti 20kWh toplotne energije pri cemu se za to potroi samo 3-5kWh elektricne energije za rad toplotne pumpe. Uteda energije je evidentna, te iznosi i do 80%.To je odnos izmedu energije koja je uloena i energije koju dobijamo na izlazu, za grejanje. Uporedenje se dalje vri u odnosu na klasicne sisteme. to je ovaj koeficijent vii to je bolja energetska efikasnost sistema. Za toplotne pumpe njegova vrednost se krece minimalno u rasponu 3,5 do 4,5 a u praksi je to srazmerno vie. Svaka jedinica elektricne energije uloena u pokretanje mehanizma toplotne pumpe omogucava joj da isporuci minimum jo 3 do 6 jedinice toplotne energije, koje crpi iz prirodnih izvora. Efikasnost ovog sistema, u odnosu na konvencionalne sisteme grejanja i hladenja, se dalje moe povecati obezbedivanjem besplatne tople vode u objektu, to dodatno smanjuje racun za utroenu elektricnu energiju.Sigurno znate, ta bi ste uradili sa novcem koji nastaje cistom utedom usled primene toplotnihpumpi u sistemu grejanja i hladenja. Podatak da ce se u zemljama Evropske unije, u toku narednegodine instalirati blizu 450,000 toplotnih pumpi, ta cinjenica govori sama za sebe.Postoje tri razlicita izvora toplotne energije spoljanji vazduh, zemlja i podzemne vode. Na osnovu toga imamo tri razlicita sistema eksploatacije: vazduh-voda, zemlja-voda i voda-voda. Toplotne pumpe spadaju u najefikasnije sisteme grejanja i hladenja danas. Od 100% energije koju generie toplotna pumpa 75% je besplatno jer dolazi iz okolnog okruenja, a samo 25% energije dolazi iz elektricnih izvora koji se placaju.Sistemi koriste geotermalnu energiju podzemnih voda. Ovo su najefikasniji sistemi za grejanje i hladenje objekata pogotovu na terenima bogatim podzemnim vodama kao to su u naim krajevima. Sistemi koriste okolni vazduh kao izvor energije. Nai sistemi mogu da efikasno koriste energiju spoljanjeg vazduha cak do temperature od -15C. Ovi sistemi se koriste samo u situaciji kada ostala je ostala dva nemoguce primeniti, jer imaju najmanju efikasnost.Postoje tri razlicita izvora toplotne energije spoljanji vazduh, zemlja i podzemne vode. Na osnovu toga imamo tri razlicita sistema eksploatacije: vazduh-voda, zemlja-voda i voda-voda.Toplotne pumpe spadaju u najefikasnije sisteme grejanja i hladenja danas. Od 100% energije koju generie toplotna pumpa 75% je besplatno jer dolazi iz okolnog okruenja, a samo 25% energije dolazi iz elektricnih izvora koji se placaju.

Sistem grejanja toplotnim pumpama sastoji se od izvora toplotne energije, same toplotne pumpe i sistema za distribuiranje i cuvanje toplotne energije. . Toplotna energija koja se uzima iz okoline (obicno, temperature se krecu u intervalu +7C do +14C) ulazi u isparivac pumpe. U cevi se nalazi gas R407c koji preuzima tu energiju. Ovaj gas zadrava svoje stanje cak i na temperaturama ispod nule.. Gas zatim ulazi u kompresor i podie se na vii pritisak to dovodi do znacajnog povecanja njegove temperature (uglavnom +90-95C, mada moe i vie).. Unutar zatvorenog sistema izmenjivac toplote vri predavanje toplote gasa na sistem za grejanje. . Zahvaljujuci predaji toplotne energije gas se vraca na prvobitnu temperaturu koji se zatim dovodi do ekspanzionog suda i ventila, cime se pritisak vraca u pocetno stanje. Potom se gas vraca u isparivac gde proces pocinje ponovo.U sistemima tipa zemlja-voda toplotne pumpe koriste energiju, toplotu zemlje. Postoje dva razlicita sistema eksploatacije energije zemlje na konstantnoj bazi: podzemni reetkasti izmenjivaci (na maloj dubini) i sonde koje se pobijaju na vecim dubinama (preko 30m). U oba slucaja fluid koji cirkulie je odgovoran za prenos toplotne energije sa zemlje na sistem grejanja u objektu. Vec na na dubini od 15 metara temperatura zemlje je skoro ista u Februaru i u Avgustu. male temperaturne oscilacije tokom godine na dubinama preko 1,8 metra ispod povrine omogucuju stabilan izvor toplotne energije neophodne za rad ovog sistema moe se koristiti kako za grejanje i hladenje objekta, tako i za pripremanje tople vode uobjektu (bojleri, zagrevanje bazenske vode i tako dalje) sistem sa sondom omogucava pasivno hladenje i aktivno grejanje i hladenje objekta.

Gas r407c se direktno alje preko sonde u zemlju i tako razmenom energije preuzima toplotu ili hladnocu zemlje u zavisnosti od reima rada (grejanje ili hladenje).Sonde se mogu postavljati na dva nacina: vertikalno ili horizontalnoU zavisnosti od situacije koje teren uslovljava (velicina dvorita, sastav tla i tako dalje). Iz jedne vertikalne sonde duine 35m moemo crpiti 3,5 - 4,5kW energije u zavisnosti od tipa tla. Horizontalne sonde se smetaju na dubini od 1,8-2m uz minimalni medusobni razmak od 3 metra. Svaku sondu kontrolie toplotna pumpa uz pogon iz njenog kompresora gde se energija crpi iznajidanije sonde to je automatski regulisano sklopom toplotne pumpe.Ovim jedinstvenim sistemom na naem tritu dobijamo sledece pogodnosti: 25% je efikasniji od sonde punjene glikol vodom, jer je izbegnuta naknadna primopredaja energije usled cega se javljaju toplotni gubici. Ovaj sistem je povoljniji u startnoj investiciji od sondi punjenih glikol vodom.

Kod sistema tipa voda-voda dobija se veoma visok koeficijen energetske efikasnosti. Podzemne vode, koje su na konstantnoj temperaturi tokom cele godine su glavni razlog za visoku energetsku efikasnost. Sistemi voda-voda su pogodni za prakticno sve tipove podzemnih voda zahvaljujuci izmenjivacu toplote izradenom od prohroma.U Srbiji temperatura podzemne vode u toku cele godine se krece u rasponu od +10C do +15C to ovaj sistem cine dodatno pogodnim za eksploataciju u naim krajevima.Potrebno je otvoriti dva bunara jedan kao ulazni (u koji se ubacuje potopna pumpa koja crpi vodu), a drugi kao izlazni put vode.

minimalne temperaturne oscilacije tokom godine. moe se koristiti kako za grejanje i hladenje objekta, tako i za pripremanje tople vode uobjektu (bojleri, zagrevanje bazenske vode i tako dalje) sistem omogucava pasivno hladjenje objekta (free-cooling)

Biznis plan

Planiranje predstavlja filosofiju ponaanja preduzeca koja bazira na potrebi za sistematcnim i kontinuelnim razmiljanjem o buducnosti pre neposrednog reagovanja. U pitanju je obilik kauzaliteta, odnosno sagledavanje buducih posledica i sadanjih odluka.Gde zapravo povuci liniju izmedu sadanjeg raspolaganja resursima, planiranjem, i investiranjem, i izmedu buducnosti gde ce i rezultati efektirati, pitanje je na komeselome koplja doktrine i prakticnog funkcionisanja svakog privrednog subjekta.Planiranje je primarna i sutinska faza procesa menadmenta kao i bitna odgovornost svih menaderskih nivoa. Planiranje predstavlja formulisanje ciljeva i nacina njihovog prilagodavanja, koje je koordinirano sa stvaranjem i prilagodavanjem organizacione strukture, stila vodenja i modela kontrole. Planiranje pomiruje dve stvari, teoriju i praksu, misao i delovanje.Planiranje je pre svega izbor ciljeva i odredivanje nacina njihovog ostvarenja. Rezultat procesa planiranja su planske odluke. Ciljevi su osnovna planska odluka. Ostale planske odluke slue ostvarenju ciljeva glavne planske odluke.Planske odluke su vodilje za menadmentski tim kao i druge interesne grupe preduzeca. Planske odluke su vaanfaktorjer u sadanjem trenutku sepostiu ciljevi koji dolaze u neposrdenoj buducnosti. Obzirom da svaki subjekat u svom poslovanju racuna sa izvesnom stabilnocu i izvesnocu projekata, trenutak i proces planiranja su vana pocetna faza procesa.To dakle nije samo cin vec citavproces, promene su kontinuelne, stoga je i planiranje kontinuelno. Planiranje se odvija u ciklusima. Pocinje se predvidanjem trendova razvoja,tecesa preduzimanjem odgovarajucih akcija, a zavrava se sumiranjem i pracenjem rezultata preuzetih akcija. Kako se odnosi na buduce efektuiranje sadanjih procesa, mora se racunati sa mogucnocu promene projektovane buducnosti, pa se stoga moraju predzimati permanenta pracenja rezultata preduzetih akcija i blagovremeno reagovati na negativne oscilacije koje proces mogu uzdrmati u nekoj od njenih faza i time ugroziti ceo projekat tj. dovesti do negativnog rezulatata.Razlikujemo dve vrste planiranja :A) strategijsko planiranjeB) operativno planiranjeOperativno nazivamo jo i osnovno planiranje. Strategijsko planiranje postoji da bi se ostvarila misija kao jedinstven razlog postojanja preduzeca, i vizija kao sutinski nacin ostvarenja te misije. Operativno planiranje sa svojestranekonkretizuje opte ciljeve i nacine njihovog ostvarivanja kroz kratkorocne odluke. Ovo planiranje se bavi i detaljima za definisan okvir i pravila ponaanja i rezultira dvema vrstama planskih odluka :

1) za jednokratnu upotrebu2) za permanentu upotrebu

Planske odluke za permanentnu upotrebusu rezultat standardnog pristupa u planiranju koji bazira na kontroli repetitivnih i predvidivih situacija.Planske odluke za jednokratnu upotrebuslue za preciziranje kursa akcije koji se koristi samo izuzetno, odnosno za reavanje problema nerepetitivnog karaktera. Glavni tipovi odluka za jednokratnu upotrebu su biznis plan, program i projekat. Planske odluke za jednokratnu upotrebu treba da omoguce realizaciju specificnih ciljeva. Ove odluke prestaju da izazivaju odgovarajuce dejstvo sa ostvarenjem definisanih ciljeva.

BIZNIS PLAN pojam

Predstavlja vremenskim intervalom odreden skup aktivnosti koje su u skladu sa definisanim ciljevima i strategijom. Radi se zapravo o skupu planova koji se nalaze u kauzalno-hronolokom redosledu. Konkretnije radi sa o sledecem redosledu planova: plan prodaje, plan proizvodnje, plan investicija, plan istraivanja i razvoja, i finansijski plan. Finansijski plan se obicno daje u formi projekcije osnovnog skupa finansijskih izvetaja ( bilan stanja,uspeha i izvetaj o gotovinskom toku ). Moguce je finansijski plan dati u formi budeta ( plan priliva i odliva sredstava ). Opisuje ta preduzetnik planira i kako planira da ostvari svoju poslovnu viziju. Njega koriste preduzetnici koji trae investitore ili nove poslovne partnere. On detaljno opisuje preduzetnicki projekat procenjuje ekonomsku i finansijsku dimenziju kako bi se razumela izvodljivost i profitabilnost planova.Prilikom izrade neophodno je prdravati se nekoliko pravila:- biti kratak, ne vie od 50 str.- biti eksplicitan u zahtevu kredita- uravnoteiti ekonomsku i ginansijsku projekciju- izbegavati tvrdoglavost u izradi projekcije

Biznis plan je nuzan uvek kada se ulazi u nove poduhvate, jer prezentira pregled celine ulaganja, pomaze kao podsetnik da se nesto ne ispusti, ukazuje na kriticne tacke i sluzi onima koji se ukljucuju u poduhvat kao poslovni partneri ili finansijeri, da sagledate valjanost opredeljenog posla! ( Popovic )

Plan vam pomaze da izbegnete rizike i zamke, postignete svoje ciljeve i izgradite profitabilno preduzece, koje ce biti drustveno korisno!

Stratesko planiranje u preduzetnistvu posebno dobija na znacaju u periodima velikih politickih, ekonomskih, tehnicko tehnoloskih, socijalnih i/ili kulturnih promena!STRATEGIJSKI BIZNIS PLAN

Gradeci put ka drustvenom uspehu i profitu,morase dobro razmisliti o sledecim pitanjima. Kojim poslom se bavimo- Koje usluge pruzamo- Kakva je drustvena korisnost naseg posla- Gde je nase trziste- Ko ce biti kupci- Ko ce biti dobavljaci- Ko ce biti konkurenti- Kakva je nasa prodajna strategija- Koje cemo trgovacke metode koristiti- Koliko je novca potrebno za rad nase organizacije- Kako organizovati posao- Koje vrste kontrole su potrebne u menadzmentu- Kako se one mogu sprovesti- Kome se mozemo obratiti za pomoc finansijsku, strucnu, radnu ili drugu- I mnoga druga!Pri definisanju poslovne strategije koristimo parametre kao sto su:1. ciljna grupa2. ciljano trite3. prodajni kanali4. cenovna politika5. asortiman6. koncept prodaje7. inovacije8. kriticne tacke za posaoSama izgradnja poslovne strategije mora da prodje kroz 8 koraka koji moraju da se definiu kroz business plan. Izgradnja strategije tece na sledeci nacin:1. segmentacija trita2. kvanitifikacija3. razumevanje4. prioriteti5. strateki plan6. akcioni plan7. izvrenje8. kontrolaSam izbor jedne ili vie strategija je stvar nosioca business plana i njegove vizije posla i trita. Posao ocenjivaca je da procene kolika je ta strategija realna i primenljiva.

PROIZVODNI / OPERATIVNI PLANOvde treba dati odgovore na sledeca pitanja:1. identifikovanje proizvodnog programa2. objekti koji su potrebni za realizaciju programa3. oprema za realizaciju programa4. identifikovanje dobavljaca i repromaterijala za realizaciju programa5. koje su glavne karakteristike proizvodnog procesa-6. da li se ceo proces obavlja samostalno i ko su ostali proizvodjaci-7. koliki su trokovi proizvodnje-8. koje su buduce investicje u opremu-Takodje, kao vrlo bitno pitanje kod proizvodnog plana postavljaju se i sledeca pitanja:1. razvoj tehnologije u svetu i okruenju2. inovativna prednost nae ideje3. razvoj familije proizvoda4. trendovi u potronji5. patentna prava i licence6. irenje kapaciteta investicije7. koje su vam nove ciljne grupe - proizvodi

SADRAJ POSLOVNOG PLANA1. Rezime2. Podaci o preduzecu3. Proizvodi ili usluge4. Marketing plan5. Strategija ulaska na trite6. Plan proizvodnje7. Menadment i organizacija8. Plan istraivanja, rasta i razvoja9. Finansijski plan

REZIMECine ga:- osnovni podaci o preduzecu- kratak opis proizvoda ili usluga- potencijalna tranja na osnovu analize kupaca i konkurencije- osnovni ciljevi preduzeca i strategija za njihovo ostvarenje- osnovni finansijski pokazateljiPODACI O PREDUZECUDaju odnovne informacije kao to su poslovno sedite, vrsta vlasnika, oblik organizacije, raspoloiva sredstva i sl.Odabir lokacije je izuzetno bitan za novo preduzece, da li ce biti:- lokalna zajednica, najcece iz licnih raloga ili to lokalna zajednica nudi povoljnosti novim preduzetnicima- trgovaclka oblast, koje ukljucuje ko ce biti kupci i njihove potroacke navikePri odabiru lokacije poeljno je prdravati se:- cene zakupa ili prodaje u razlicitim delovima grada- uporediti da li je povoljnije iznajmiti ili kupiti- i voditi racuna da se kupovinom preduzece obavezuje za placanje osiguranja i trokova odravanja

OPIS PROIZVODA I USLUGAPod proizvodom racunamo njegove materijalne, kvalitet, tehnicki sardaj i sl, odlike i nematerijalne karakteristike, a to su marka, dizajn, garancija i sl. Vano je navesti i upotrebnu vrednost proizvoda i ta je to to ga cini jedinstvenim u odnosu na konkurenciju. Takode navesti da li je rec o patentu, atestima sl.

MARKETING PLANDelovi marketing plana su: istraivanje trita, analiza konkurencije i grane i marketing programIstraivanje marketinga:istraivanje trita,istraivanje promocije- Istraivanje promocije treba da prui informacije o:- najpogodnijem metodu promocije,- najpodesnijem materijalu za promocionu kampanju,- najpogodnijim medijima,- efikasnocu promocione kampanje.istraivanje okruenja- Istraivanje okruenja prua informacije o:- politickim uticajima,- ekonomskim uticajima,- drutvenim uticajima,- tehnolokim uticajima.istraivanje proizvoda- Istraivanje proizvoda prua informacije o:- ansama za razvoj novog proizvoda,- neophodnim sredstvima za dizajniranje proizvoda,- konkurentskim karakteristikama u odnosu na konkurentske proizvode,- pakovanju.istraivanje prodaje- Istraivanje prodaje je korisno sprovesti da bi se:- saznalo o efikasnosti prodajnih metoda i tehnika,- formirale prodajne teritorije,- ustanovila adekvatnost metoda za ustanovljavanje naknada,- ustanovile potrebe za definisanje obuke za prodavce.istraivanje distribucije- Istraivanje distribucije omogucava informacije o:- najpodesnijem metodu distribucije,- adekvatnosti clanova kanala distribucije,- najboljim lokacijama skladita i maloprodajnih objekata.

Analiza konkurencije i graneVanije prepreke koje zahtevaju analizu su:- ekonomija obima,- diferencijacija proizvoda,- pristup kanalima distribucije,- pristup izvorima kapitala,- stav konkurencije prema novim preduzecima u grani.Pre ulaska na odredeno trite veoma je vano analizirati proteklu dinamiku grane i nivo konkurentnosti.- stopa rasta tranje (visoke stope rasta cine ulazak lakim),- nivo fiksnih trokova (vii fiksni trokovi su jaka ulazna prepreka),- nivo diferencijacije proizvoda,- broj i velicina konkurenata,- nivo ekonomije obima.Na nivo profitabilnosti privredne grane uticu i drugi elementi kao to su:- potencijalna nova preduzeca,- proizvodi supstituti,- kupovna moc kupaca,- kupovna moc dobavljaca.Iz navedenih razloga, analiza privredne grane mora da ukljuci sva cetiri elementa.Rizik od novih preduzeca umanjuje profitabilnost.Novi i snaniji supstituti mogu da promene tranju za postojecim proizvodima.Kupovna moc kupaca i dobavljaca ima bitan uticaj na profitabilnost, narocito u slucaju monopola. Kupovina od monopoliste i prodaja monopolisti ima velika ogranicenja izraena prema profitabilnosti.Da bi se preduzece pozicioniralo u odnosu na konkurenciju potrebno je izvriti SWOT analizu. SWOT, strength, weaknesses, opportunities i threats, to znaci snage, slabosti, anse i pretnje, respektivno. Ovako izvrena analiza okruenja i privredne grane, zajedno sa istraivanjima marketinga predstavljaju dobru osnovu za formulisanje ulaznih i izlaznih strategija, to je sledeci deo poslovnog plana.

Marketing programMarketing program sastoji se iz niza akcija a odnose se na- proizvod- cenu- promociju- distribuciju

PROIZVODDiferenciranje proizvoda najvaniji je cilj marketing plana. Posledica doferenciranja je formiranje cene vece od reine to poslovanje cini profitabilnijim. Najpre se vri segmentacija klijenata na osnovu platene moci, zatim se mora videti da li je preduzece sposobno da obezbedi pravi miks proizvoda i cene koje ti klijenti ele i na kraju analizirati pravi metod promocije.Rezultati ovih analiza slue za definisanje:1. miksa proizvoda ili usluga2. dizajna proizvoda3. pakovanjaCENACena mora biti odredena razmatranjem velikog broja faktora:- trokovi proizvodnje- eljena profitabilnost- ivotni ciklus proizvoda- cenovna elasticnost tranje- konkurentske strategije- rizik od pojave nove konkurencije- kanali distribucije

Razlikujemo tri glavne metodologije za formiranje cene:- trino orjentisana cena- trokovno orjentisana cena- konkurentski orjentisana cena

Trino orjentisana cenaPristup se zasniva na pretpostavci da prodajna cena mora biti bazirana na percepciji vrednosti koju klijent ima o odredenom proizvodu, nezavisno od nivoa trokova neophodnih za njihovu proizvodnju (nakit spotrski automobili ili consulting usluge).Trokovno orjentisana cenaOva metodologija ima ogranicenja usled potekoca oko odredivanja prosecnih trokova ako oni variraju sa promenom obima proizvodnje. Razlog su usglavnom visoki fiksni trkovi. U ovom slucaju odredivanje cene koja je previsoka smanjuje tranju to utice na obim prodaje, trokove i profitabilnost.Konkurentski orjentisana cenaCene se formiraju prema cenama vodeceg konkurenta.Ovoje tipicno za preduzece koja imaju mali trini udeo te tako ne mogu ni da uticu na formiranje cena.Taktike odredivanja cena: niska cena moe se privuci veliki broj klijenata, taktiku niske cene proizvoda koji se reklamira koriste supermarketi multiplikovana cena pravi se popust za kupovinu vie jedinica jednog proizvoda komplementarni proizvodi glavni proizvod se prodaje po nioj ceni, a komplementarni po vioj nezaokruena cena 19.99 nije isto to I 20,00 te tako ovaj mali trik pomae u odluci

PROMOCIJAPromocija je vaan segment marketinga i neophodno ju je planirati.Glavni ciljevi promocije usmereni su na krajnjeg potroaca:a) neka potroac zna da proizvod postojib) ubediti ih da trae dodatne informacijec) ubediti ih da kupe proizvodd) uciniti ih stalnim klijentimaNakon utvrdivanja ciljeva pristupa se strategijama:Pull strategija je pristup koji podrazumeva prenoenje poruke clanovima ciljnog trita. Cilj je da se stimulie tranja ohrabrivanjem kupca da povuku proizvod kroz kanale prodaje, da odu do prodavnice I raspitaju se za proizvod.Push strategija se koristi za guranje poruke kroz pojedine kanale. Svrha je da ohrabri posrednike da nabave robu od proizvodaca.Profile strategija se koristi za obracanje svim stejkholderima, na taj nacin najcece se stvara korporativni imid.Za svaku od navedenih strategija moguce je definisati odgovarajuci promocioni mix. Elementi promocionog mixa su:- oglaavanje- promocija prodaje- odnosi sa javnocu- licna prodaja- dirketni marketingKada se odlucuje o poruci koja se upucuje mora se voditi raciuna da je jasna I razumljiva. Ona mora da naglasi glavne odlike proizvoda, a najbolje je da to bude samo jedna ona najvanija.Kanali promocije sa aspekta preduzetnitva su:- licni, to su korporativni kanali (agenti, prodavci), drutveni kanali (prijatelji, rodaci) I tehnicki kanali (savetnici, konsultanti)- ostali kanali se obracaju iroj publici, radio, tv, casopisi itd.

DISTRIBUCIJAGlavne komponenete distribucije su: kanali distribucije prodajno osoblje fizicka distribucijaKanali distribucije mogu biti:1. direktni,2. kratki3. dugiDirektni kanali zahtevaju velika ulaganja ako preduzece eli da pokrije vece geografsko podrucje. Oni nisu uobicajeni za robu iroke potronje.Metode formiranja direktnih kanala su:- lanac sopstvenih prodavnica- pismene porudbine- prodaja od vrata do vrata- automati za prodajuNedirektni kanali podrrazumevaju priosustvo jednog (kratki) ili vie (dugi) posrednika pre nego to roba stigne do potroaca. Idealni su za nova preduzeca poto minimiziraju ulaganja.Prodajno osoblje mora da bude tako struktuirano da dobro pokrije trite I stigne do potroaca. Mora se uzeti u obzir geografsko podrucje, trini segment I posebni klijenti. Porodajno osoblje cine zaposleni ili nezavisni agenti.Fizicka distribucija se sastoji od distribucije proizvoda maloprodavcima ili krajnjim korisnicima, cine ga skladita, transportna sredstva, isporuka robe.STRATEGIJA USLASKA NA TRITERazlikujemo tri osnovna preduzetnicka principa za ulazak na trite:- strategija inovativnosti, tei da ponudi bolji proizvod ili uslugu po nioj ceni- strategija imitacije, zasnovana je na ponudi koja je identicna ili slicna onoj od postojecih konkurenata- strategija neuhvatiljivosti, zasnovana je na istoj ili slicnoj ponudi kao i kod konkurencije, ali ovde novapreduzeca pokrivaju potrebe samo sekundarnih klijenata i na taj nacin izbegavaju reakciju postojecih preduzecaKada jednom ude na trite novo preduzece mora da odabere konkurentsku strategiju. Na izbor strategije mogu da ucestvuju dve kljucne karakteristike: strucnost, tehnologija i vetina proizvodnje i sposobnost, nacin poslovanja, poslovni procesi iorganizaciona struktura.

PLAN PROIZVODNJEAko je u pitanju proizvodno preduzece, u biznis planu je potrebno navesti sve parametre koji su bitni za obavljanje proizvodne delatnosti: generalna tehnoloka ema, tokovi materijala, proracun iskoricenosti kapaciteta, elementi zatite ivotne sredine i zatite na radu.Sledeci element plana proizvodnje je specifikacija, tehnicke karakteristike i vrednost proizvodne opreme. Pored potrebne proizvodne opreme na ovom mestu je pogodno prikazati kaluklaciju trokova izvodenja potrebnih gradevisnkih radova (adaptacija ili izgradnja).Tehnoloki kapacitet i obim proizvodnje treba da sadre planirani asortiman proizvodnje, strukturi planiranog proizvodnog programa, projektovanom obimu proizvodnje u fazama uvodenja proizvoda na trite i u godini normalnog koricenja kapaciteta.Materijalni inputi proizvodnje se odnose na: inpute neophodne za proizvodnju jedinice proizvoda, ucece svih elemenata u strukturi proizvoda, cenu kotanja, dinamiku nabavke elemenata proizvodnje.U planu proizvodnje je potrebno prikazati i potreban broj zaposlenih. Pored broja zaposlenih potrebno je prikazati njihovu kvalifikacionu strukturu.MENADMENT I ORGANIZACIJAZa mala preduzeca je karakteristicno da nemaju izrazito razradenu organizacionu strukturu, ali ipak je potrebno u biznis planu navesti osnovne karakteristike organizacione i strukture menadmenta. Osnovni parametri procesa projektovanja organizacione strukture su:- podela rada - bitno je sagledati koje ce se funkcije obavljati u preduzecu, a zatim ih dalje rasclaniti do nivoa zadatka.

- departmentalizacija (organizaciono grupisanje) - Svrha organizacionog grupisanja je da se postigne racionalizacija izvrenja poslova, odnosno grupisanje slicnih aktivnosti u jednu organizacionu celinu. Kriterijumi koji se koriste u departmentalizaciji su: raspon kontrole, neprekidnost procesa, objekat, izvravanje, svrha.- koordinacija - je usmeravanje svih napora u organizacijama ka ostvarivanju zajednickog cilja. Postoji nekoliko oblika koordinacije, a to su: vertikalna koordinacija; usaglaavanje aktivnosti organizacionih jedinica du cele piramide hijerarhije, horizontalna koordinacija; sinhronizacija rada odeljenja istog nivoa.- decentralizacija - je proces prenoenja zadataka, autoriteta i odgovornosti na nie nivoe organizacione strukture. Uvodi se iz nekoliko razloga: ogranicena sposobnost vlasnika ili top menadmenta da koordinira i kontrolie rad na svim nivoima hijerarhije, profesionalna superiornost zaposlenih u odnosu na vlasnike i menadment, povecani kapacitet obrade informacija, brzina reakcije, potreba coveka da smanji svoju odgovornost uz neznatan gubitak autoriteta, podsticanje preduzetnicke inventivnosti na niim nivoima hijerarhije, skracivanje komunikacionih kanala.

Procesom projektovanja organizacione strukture moguce je definisati odgovarajuci model organizacione strukture. Organizacione strukture se mogu grupisati u tri tipa modela: birokratski, fleksibilni, organski.U birokratske modele organizacione strukture ubrajamo sledece strukture: linijska, linijsko-tabna, linijsko-funkcionalna.Fleksibilni modeli organizacione strukture su: divizioni, struktura po stratekim poslovnim jedinicama, projektni, matricni.Mlade organizacije odlikuje jednostavna struktura, sa niskim nivoom specijalizacije i formalizacije to ovu strukturu svrstava u organske modele, a to su: inovativni, adhocratia.Adhocratiu karakterie donoenje odluka u hodu, kroz ucestale konsultacije, to ukazuje na visok stepen decentralizacije.U planu menadmenta i organizacije je potrebno navesti i karakteristike menadment tima. Potrebno je definisati menadment tim, sa svim podacima relevantnim za njega. To podrazumeva prilaganje detaljnog Curriculum Vitae-a iz kojeg se moe videti nivo i vrsta obrazovanja, prethodno radno iskustvo, specijalizacija za odredene vrste poslova, itd. Pored navodenja radnih biografija menadmenta, isto je potrebno uraditi i za sve zaposlene u svim delovima organizacione strukture.PLAN ISTRAIVANJA, RASTA I RAZVOJA

Ako se preduzece nalazi u ranoj fazi razvoja treba posvetiti veliku panju istraivacko razvojnom planu i istraivacko razvojnoj strukturi. U planu je potrebno navesti koja testiranja proizvoda su do sada uradena i opisati koje korake treba sprovesti do njegove komercijalizacije, navodeci vreme i ljudske i materijalne resurse potrebne za sprovodenje svake faze.FINANSIJSKI PLANBiznis plan pomae i u tome da se uvidi za koje njegove delove je potrebno vriti dodatna istraivanja i da li postoje alternativni metodi za povecanje profitabilnosti ili smanjenje finansijskih potreba.Analiza trokova i prihoda je osnovni alat za procenu profitabilnosti, dok proracun ulaganja odreduje finansijske potrebe koje mogu biti pokrivene zajmovima. Ekonomski aspekt analize je blisko povezan sa finansijskim i zato ce se ove dve analize u praksi raditi zajedno.Osnovni racunovodstveni dokumenti su:- bilan stanja- bilans uspeha- tok gotovineKako bi se razumela profitabilnost i finansijska izvodljivost projekta potrebno je izraditi probni bilans stanja, bilans uspeha i tok gotovine za sledecih 3/5 godina, sto predstavlja strategijski biznis plan.Bilans stanjaSlui za analizu sredstava i izvora sredstava. Na strani aktive prikazani su delovi vlasnitva preduzeca, a na strani pasive izvori finansiranja tih sredstava. Aktiva i pasiva moraju biti jednake. Fiksna sredstva mogu biti materijalna i nematerijalna, kao i dugorocna finansijska ulaganja. Poto se ona koriste nekoliko godina onda trokovi ne mogu da se izraze u godini kada su nabavljena. Stoga se mora uvrditi amortizacija i to:Vrednost sredstavaPeriod amortizacije (godine) = 20.000 = 4.000

Bilans uspehaZa razliku od bilansa stanja bilans uspeha obuhvata sve prihode i rashode obracunskog perioda (prihodi od prodaje, trokovi finansiranja, porez na dohodak, vanredni prihodi i rashodi, neto dobit ili gubitak preduzeca)Prihodi se racunaju kada se kolicina robe pomnoi prodajnom cenom i predstavljaju ukupnu vrednost prodaje u periodu od 1 godine.Osnovna podela trokova je na- varijabilne ( oni trokovi koji se menjaju pod uticajem promena obima proizvodnje. Oni reaguju na promene obima proizvodnje tako to sa porastom obima proizvodnje rastu, a sa opadanjem obima proizvodnje opadaju ).- fiksne trokove ( to su trokovi koji se ne menjaju sa promenama obima proizvodnje).Tok gotovinePri izradi toka gotovine neophodno je poci od stanja gotovine na pocetku planskog perioda. Na takvo pocetno stanje dodaje se povecanje gotovine u toku planskog perioda, pa se od njihovog zbira oduzima smanjenje gotovine u toku planskog perioda, da bi se kao rezultat dobilo stanje gotovine na kraju posmatranog perioda.Analiza trokova, prihoda i rashodaUkupne trokove cini suma varijabilnih i fiksnih trokova. Analizu prihoda i trokova je moguce vriti preko prelomne tacke rentabilnosti. Prelomna tacka rentabilnosti je ona kolicina proizvedene robe u kojoj se ostvaruje nulti profit. U slucaju da se proizvodi preko te kolicine, preduzece ostvaruje profit. U slucaju kada je proizvodnja manja od prelomne tacke rentabilnosti, preduzece ostvaruje gubitak.Odredivanje prelomne tacke rentabilnosti racunskim putem:PT = ( Fiksni trokovi ) / ( Prodajna cena - Varijabilni troak po jedinici )

Izracunavanje prelomne tacke omogucava ocenu izvodljivosti projekta uporedivanjem prelomne tacke sa rezultatima predvidanja tranje u analizi trita.Racio analizaRacio analiza je proizvod internih i eksternih finansijskih izvetaja, a njen znacaj je u tome to sumira kljucne rezultate koji ukazuju na finansijske performanse preduzeca. Racio brojevi su odnosi pojedinih pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha. Postoje sledece grupe racio brojeva:- racia rentabilnosti (profitabilnosti),- racia likvidnosti,- racia solventnosti,- racia aktivnosti.

BudetBudet je specfikacija trokova, odnosno finansijskih sredstava. Budeti se za proizvodna preduzeca mogu grupisati na seledeci nacin: budet prodaje, budet proizvodnje, budet usluga, budet odreden politikom preduzeca, sumarni budeti.Budet prodaje je primarni budet iz kojeg se izvode ostali budeti. Budet proizvodnje treba da pokae kolicine i trokove za svaki proizvod i mora da bude terminiran sa budetom prodaje i visinom zaliha. Budet usluga se odnosi na podravajuce aktivnosti proizvodnog preduzeca. Budeti odredeni politikom preduzeca se odnose na kapitalne izdatke, istraivanje i razvoj, reklamu, itd. Sumarni budet se deli na glavni budet i budet gotovine.Glavni budet se obicno prikazuje u obliku budetiranih operativnih iskaza ( trgovinski bilans, bilans uspeha i bilans stanja ). Za izradu budeta gotovine potrebno je predvideti priliv i odliv novca. Budet novca mora biti jednak kolicini novca koja je navedena u aktivi bilansa stanja.OCENA OPRAVDANOSTIDa bi se na kraju ocenila izvodljivost (isplativost) preduzetnickog projekta potrebno je izracunati ocenu opravdanosti ulaganja. Ocenu opravdanosti moguce je izracunati preko dve grupe pokazatelja: staticke ocene, dinamicke ocene.Staticke se oslanjaju na podatke iz samo jedne (prosecne) godine perioda eksploatacije investicije. U staticke ocene spadaju:- rok vracanja,- jedinicna cena kotanja,- produktivnost,- ekonomicnost,- rentabilnost,- koeficijent tehnicke opremljenosti.Dinamicki kriterijumi koriste diskontni racun kako bi sveli buduce vrednosti na sadanju vrednost. Najcece koriene dinamicke ocene su neto sadanja vrednost i interna stopa rentabilnosti.Neto sadanja vrednost je suma diskontovanih neto priliva koji se ostvaruju u periodu eksploatacije investicije. Investicioni projekat je opravdan ako je neto sadanja vrednost veca od nule. Kod iinterne stope rentabilnosti nije potrebno predvideti diskontnu stopu, jer se ona u proracunu pojavljuje kao nepoznata velicina. Interna stopa rentabilnosti je ona diskontna stopa za koju je neto sadanja vrednost jednaka nuli. Investicioni projekat je opravdan ako je interna stopa rentabilnosti veca od vaece kamatne stope na tritu, odnosno ako postoji vie projekata najbolji je onaj koji ima najvecu internu stopu rentabilnosti.

PREDUZETNICKE STRATEGIJE

Za preduzetnike je veoma vano da neguju strateki pristup upravljanja preduzecem. Preduzetnici su razvili nekoliko razlicitih tipova preduzetnickih strategija:- strategija potpunog planiranja,- strategija kriticne tacke,- oportunisticka strategija,- reaktivisticka strategija,- rutina (navika).

Preduzetnik koji koristi strategiju potpunog planiranja planira unapred i aktivno struktuira situaciju.Karakteristika strategije kriticne tacke je da zapocinje sa najteom, najnejasnijom i najvanijom tackom u planu. Akcije se sprovode na osnovu te tacke, tog polazita i nita se drugo ne preduzima. Tek nakon reavanja prve kriticne tacke moguce je preduzeti sledece korake.Oportunisticka strategija pocinje sa nekim oblikom planiranja. Medutim, kada se ansa pojavi u okruenju, preduzetnik odstupa od plana i pokuava da iskoristi ansu.Karakteristika reaktivisticke strategije je da preduzetnik reaguje u skladu sa situacijom. Akcije nisu planirane i ne koristi se proaktivan pristup informacijama.Rutina je unapredenja poslovanja, zato to se stvari obavljaju na nacin na koji su se oduvek obavljale.

VI ZAKLJUCAK Trenutno stanje primene geotermalne energije u Srbiji je takvo da se uposlednjih petnaest godina skoro nita nije uradilo. Na privatnu inicijativu jeizbueno nekoliko plitkih buotina (do 500 m i 40 C) i aktivirane su dve do tripostojece buotine. Energetska efikasnost u banjskim i sportskorekreativnim centrima, gde sekoriste geotermalni izvori, nije povecana, jer ti centri i ovako tavore beznansijske akumulacije i bez mogucnosti da investiraju u postojece ili novekapacitete prilagodene novim zahtevima. Cela Evropa tei da smanji energetsku zavisnost i pokuava da poveca svojuproizvodnju energije, a jedina mogucnost je znatno povecanje udela obnovljivihizvora energije u ukupnom energetskom bilansu. Srbija se nalazi u slicnojenergetskoj zavisnosti od uvoza i zbog toga je veoma vano hitno pristupitipovecanju primene geotermalne energije. U narednom periodu od desetakgodina primenom geotermalne energije moe se obezbediti preko 10% potreba za toplotnom energijom uz najnie investicije u poredenju sa drugim izvorima energije. Cena ove investicije moe u celosti da se obezbedi ulaganjemstanovnitva bez dodatnog zaduivanja drave. Sve veca nepredvidivost cene energije dobijene iz fosilnih goriva, zagadenjeivotne sredine, kao i uskladivanje sa zakonodvstvom Evropske unije apeluje nahitnost uspostavljanja koherentne politike drave u ovom polju i integrisanjemera za stimulaciju koricenja geotermalne energije u energetsku strategiju injeno sprovodenje. U toku prve polovine 2010. godine treba otpoceti sa medijskom kampanjomupoznavanja stanovnitva sa prednostima koricenja toplotnih pumpi zazagrevanje stambenog i poslovnog prostora. U isto vreme, treba osnovati centar za primenu toplotnih pumpi gde binekoliko modela i tipova toplotnih pumpi neprekidno bilo na raspolaganjuirokoj publici radi direktnog i prakticnog upoznavanja sa nacinom rada irazultatima. Drava treba putem specijalnih konkursa da podstakne istraivacki i razvojniciklus koji bi vrlo brzo doveo do mogucnosti domace proizvodnje toplotnih pumpi. Pronadji put kojim zelis da ides. Ako ne mozes da ga pronadjes, ti ga izgradi.Covek koji ne razmislja i ne planira unapred, naici ce na nevolju odmah ispred svojih vrata.( Konfucije)Biznis znaci kontinuirano predvidjanje, instiktivno igranje sa prognozama.( Henri de Luka, francuski biznismen )U osnovi preduzetnik uvidja neku potrebu, a onda okuplja ljudsku snagu, materijal i kapital za ostvarenje te potrebe. (A. Morita, osnivac i vlasnik SONY-a)Preduzetnici su ljudi koji shvataju da postoji mala razlika izmedju sanse i prepreke, ali su u stanju da obe okrenu u svoju korist.( V. Kiam, americki ekspert za preduzetnistvo)

VII LITERATURA 1. Prof dr Mihailo Milivojevic, Rudarsko-geoloki fakultet u Beogradu Energija,list Saveza energeticara Jugoslavije, br. 1, 38-42. 2. Fakultet tehnickih nauka, Institut za energetiku, procesnu tehniku i zatituokoline Autori: Prof. dr orde Baic, Prof. dr Mica Maric, Mr. Jovan Petrovic,dipl. ing. ma. Petar Varga, dipl. in. ma. Konsultanti: Prof. dr DuanGvozdenac, FTN, Novi Sad, Slobodan Vidovic, dipl. ing., NIS Naftagas,, ZoricaVukicevic, dipl. ing., NIS Naftagas, Novi Sad 3. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.godine 4. Johnson, D. Eu-Russian Energy Links: A Marriage of Convience?. Government and Oposition, 40(2), 2005: 256-77. 5. European heat pump association, European Heat Pump Statisttics - Action 6. Strategijski menadment Dr Jovan Todorovic, Dr Dragan uricin, Dr Stevo Janoevic; Institut za trina istraivanja - Beograd 2000. godina7. Menadment Ed Frimen, Danil Gilbert, Dejm Stoner8. Preduzetnistvo - Mr Zoran Perunovic9. Preduzetnistvo Dr Dragoslav Jokic, Beograd, 2002.10. Ekonomija preduzetnistva Dr Radmila Grozdanovic, Dr Miroslav Radojicic, Dr Jasmina Vesic, Cacak, 2006.

18