Seminarski Rad- Nektar

Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet Tehničkih Nauka

Odsek za industrisko inženjerstvo i menadžment

SEMINARSKI RADUPRAVLJANJE PROCESIMA RADA

Studenti:Valentina Kokotović 2628Bojana Vasić 2660Đurđa Ajdinović 2610Đorđe Belić 2471

Asistenti: Branislav Stevanov Danijela Gračanin

SADRŽAJ Uvod....................................................................................................................................................3MODUL 1 – PREDVIĐANJE............................................................................................................4

Analiza mesečnih prodaja za 2010. Godinu...........................................................................5Analiza godišnje prodaje za 2008, 2009 i 2010. Godinu.......................................................5Predviđanje prodaje za proizvod P1- Voćni mix 1,5l..............................................................7Predviđanje prodaje za proizvod P2- Voćni mix 1l…….........................................................8Predviđanje prodaje za proizvod P3- Voćni mix 0,2l..............................................................9Prilagođavanje modela predviđanja metodom proseka iz k vremenskih perioda..................10Izlazne informacije postupka predviđanja.............................................................................11

MODUL 2: PROGRAMIRANJE......................................................................................................12Utvrđivanje kapaciteta proizvodnih struktura........................................................................14Ukupna potrebna količina rada - opterećenje preseka sistema..............................................15Ukupno opterećenje tehnoloških sistema na mesečnom nivou............................................18Analiza raspoloživih resursa..................................................................................................19Analiza resursa materijala......................................................................................................19Analiza resursa alata...............................................................................................................21Analiza energetskih resursa...................................................................................................22Analiza učesnika u procesima rada........................................................................................23Operativni plan......................................................................................................................23

MODUL 3: PLANIRANJE PROCESA RADA.............................................................................24Planiranje kapaciteta..............................................................................................................24Formiranje Tcp dijagrama.....................................................................................................26Gantov dijagram za operativni plan.......................................................................................26Planiranje materijala...............................................................................................................29Planiranje alata.......................................................................................................................29

MODUL 4 : UPRAVLJANJE ZALIHAMA.....................................................................................30MODUL 5 – PRIPREMA PROCESA RADA...................................................................................32

Radni nalog za Voćni mix 1,5l...............................................................................................33Radni nalog za Voćni mix 1l……..........................................................................................33Radni nalog za Voćni mix 0,2l...............................................................................................33Karta rokova za Voćni mix 1,5l..............................................................................................34Karta rokova za Voćni mix 1l…….........................................................................................34Karta rokova za Voćni mix 0,2l..............................................................................................34Radna lista Voćni mix 1,5l.....................................................................................................35Radna lista Voćni mix 1l…....................................................................................................36Radna lista Voćni mix 0,2l.....................................................................................................38Potrošnica za Voćni mix 1.5l..................................................................................................39Potrošnica za Voćni mix 1l…….............................................................................................40Potrošnica za Voćni mix 0,2l..................................................................................................40

MODUL 6 - IZVOĐENJE PROCESA RADA I KONTROLA TOKOVA.......................................41MODUL 7: ANALIZA PROCESA RADA.......................................................................................43MODUL 8 - PODEŠAVANJE PROCESA RADA...........................................................................43ZAKLJUČAK....................................................................................................................................45

2

Uvod

Nectar je jedina fabrika u regionu koja ima potpuno zaokružen proces proizvodnje: od kooperantskih odnosa sa proizvođačima i otkupa voća, preko proizvodnje kaša i koncentrata, do proizvodnje sokova, nektara, rakija i marmelada. Uz sve ovo, kompanija raspolaže sopstvenom distributivnom mrežom, što olakšava poslovanje i ispunjavanje sve većih zahteva tržišta.

U cilju daljeg razvoja kompanije, Nectar je 2003. godine završio projekat kupovine pogona koncentrata i kaša u Vladičinom Hanu, u koji je samo u prve dve godine investirano više od dva miliona evra. Ovaj unapređeni pogon daje značajan deo Nectarove proizvodnje asortimana polugotovih proizvoda – voćne kaše i voćnih koncentrata, a njegov kapacitet proizvodnje je 120.000 tona po sezoni. Zaokruživanjem proizvodnog ciklusa, Nectar sprovodi u delo svoju poslovnu filozofiju: konstantan razvoj i unapređivanje sopstvenih potencijala.

Kontinuirano tehnološko usavršavanje, razvoj novih proizvoda i stalna briga o njihovom vrhunskom kvalitetu uz inovativan i efektivan marketing, uticali su da Nectar postane sinonim za najbolje iz Srbije. Da bi se kontinuirani rast nastavio, u pripremi je niz novih proizvodnih linija. Predstavljena je i nova linija toplog punjenja u plastičnu ambalažu, za napitke i sokove. Kao lider na tržištu Nectar je uveo proizvode u kartonskom pakovanju (sa kapacitetom 200, 250, 500, 1000 i 1500ml), limenkama (250, 330 ml), ekskluzivnim staklenim flašicama (200 ml).

Od aprila 2005. godine, Nectar je sa 50% udela u tržištu, postao domaći lider u industriji. Izvoz gotovih proizvoda je usmeren na region. U Bosni i Hercegovini Nectar je takođe na prvom mestu, a u Makedoniji je treći. Razvijeni su planovi za proširenje poslovanja i na tržišta ostalih zemalja u regionu. Glavne destinacije za izvoz voćnih koncentrata i kaša su tržišta EU, Rusije i SAD. Nectar takođe uspešno izvozi svoje gotove i polugotove proizvode širom sveta: od Hong Konga i Australije do Amerike i Kanade. Zahvaljujući svom uspešnom poslovanju van granica naše zemlje, Nectar je postao jedna od vodećih kompanija za proizvodnju voćnih sokova u jugoistočnoj Evropi. Nectar uvećava svoj udeo na domaćem tržistu, time što podržava samostalne proizvođače, unapređujući time i lokalnu ekonomiju. Kompanija je ponosna što investira u organsko i autohtono uzgajanje jabuka, kao i u razvoj poljoprivrednih metoda koje su u skladu sa očuvanjem životne sredine, čime obezbeđuje zdrave namirnice i za generacije koje dolaze. Time što u svojoj ponudi ima visokokvalitetne organske proizvode, Nectar podiže nivo svesnosti kod svojih potrošača o zdravstvenom i ekonomskom značaju organskog načina uzgajanja, čime unapređuju i domaće tržište organski uzgajanog voća.

Nijedna kompanija ne može da bude uspešna bez tima ljudi koji dele zajedničke ideje i energiju jer se odluke donose u deliću sekunde, i traže odvažnost. Nectar tim u ovom trenutku broji 650 zaposlenih. To nikako ne znači da je išta nestalo od porodičnog duha i prisnosti u poslovanju. Naprotiv, ma koliko veliki bio, Nectar je ostao porodična kompanija u kojoj i dalje važe tradicionalni mehanizmi upravljanja i odlučivanja, što presudno doprinosi stabilnom razvoju i njegovoj dugoročnoj održivosti.

3

MODUL 1: Predviđanje

Predviđanje predstavlja postupak određivanja pojava za koje mislimo da će se dogoditi u budućnosti. Predviđanje u industrijskim sistemima je usmereno na predviđanje potražnje za proizvodima.

Postupci predviđanja :• određuju podloge za donošenje odluka• smanjuju neizvesnost • utvrđuju stepen rizika akcija u budućnosti• obezbeđuju izbor najpovoljnije alternative • predviđanja su osnovni zadatak menadžmenta preduzeća

Postupci predviđanja zahtevaju :• saznanja istraživačkih zahvata• iskustvo u radu• smisao za procenu uticaja često suprotnog dejstva

Uloga postupaka predviđanja jeste stvarivanje povišenog stepena izvesnosti realizacije projektovanih veličina promena stanja ekonomske posledice netačnih predviđanja Upravljačkom sistemu preduzeća su potrebni kvalitetni podaci o odnosu sistem-okolina u cilju :

• postavljanja osnovnih podloga za orijentaciju u razvoju procesa rada• oblikovanja operativnih planova za određeni vremenski period• Usklađivanja potreba okoline i potencijala sistema

Postupci predviđanja imaju za cilj određivanje parametara odnosa sistem-okolina. Parametri odnosa sistem-okolina mogu biti :

• Odnos strukture-količina u programu proizvodnje• Stepen tehnološke složenosti proizvoda• Potencijal-kapacitet sistema• Uslovi predviđanja• Kvalitet integralne sistemske podrške

Metode predviđanja :Kvalitativne metode:

1. Delphi – metoda suprotstavljanja mišljenja eksperata iz oblasti.2. Istraživanje tržišta – ankete, upitnici i istraživanja3. Analogija sa životnim ciklusom – zasnovano na fazama životnog ciklusa proizvoda.4. Iskustvene procene – iskustvo, predosećaj ili činjenice u određenoj situaciji

Oslanjaju se na menadžerske sposobnosti predviđanja. Korsite se kada postoji nedostatak informacija ili su podaci iz prethodnih perioda nepouzdani.

Kvantitativne metodeKoriste model pomoću koga se vrši proces predviđanja. Podaci iz prethodnih perioda ili podaci iz uzorka koji su pouzdani za predviđanje budućih događaja.

Predviđanje odnosa sistem-okolina na osnovu ponašanja parametara pojava u prošlosti polazi od podataka o ponašanju različitih parametara u prošlosti koji određuju odnos sistem – okolina, na

4

osnovu kojih se predvida ponašanje istih parametara u budućnosti. Pomoću informacija o kretanju parametara u prošlosti izrađuje se dijagram ponašanja posmatranih parametara i u okviru modela predviđanja odreduje se trend – T (srednja vrednost promenljivih). Postupak određivanja trenda T naziva se regresiona analiza i ova analiza minimizira kvadrate rastojanja između posmatrane tačke i krive regresije – trenda pojave.Za slučaj linearnog odnosa trend se iskazuje jednačinom prave:

y = a + b*xgde je:

y - srednja vrednost parametra koji određuje odnos sistem-okolinax - vremenski perioda - konstanta koja određuje početnu veličinu pojaveb - konstanta koja određuje prirast pojave u vremenskom periodu xZa određivanje trenda prvo treba eliminisati podatke koji pokazuju ekstremna odstupanja ( E ).Na osnovu modela predviđanja sa informacijama o ponašanju parametara u prošlosti se prognozira kretanje pojava ekstrapolacijom trenda na buduće vremenske periode. Kvalitet predviđanja opada sa vremenom (horizontom predviđanja) zbog dinamičnosti promena uslova okoline, te su isto iz tog razloga manja odstupanja ekstrapoliranog trenda na osnovu manjeg broja podataka u ranijim periodima (odnosno veća odstupanja sa potpunijim podacima).

Izabrana su slededa tri proizvoda:

Redni broj

Oznaka Naziv

1 P1 Voćni mix l,5 l 2 P2 Voćni mix 1 l3 P3 Voćni mix 0,2 l

Voćni mix l,5 l Voćni mix l l Voćni mix 0,2 l

5

ANALIZA MESEČNIH PRODAJA ZA 2010. GODINU

2010 GODINA.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12Voćni mix 1.5 l 22000 24000 22000 19500 20000 19000 17000 17500 18000 19000 21000 23000

Voćni mix 1 l 17000 19000 20000 18000 20000 21500 19000 21000 20000 22000 21000 20500

Voćni mix 0.2 l 12000 11500 12500 13000 11500 12000 15000 14000 13000 12500 13500 15000

ANALIZA GODIŠNJE PRODAJE ZA 2008, 2009 I 2010. GODINU

6

GODIŠNJA KOLIČINA

Godina 2008 2009 2010Voćni mix 1.5 l 235000 237900 242000Voćni mix 1 l 229000 235000 239000

Voćni mix 0.2 l 152500 153000 155500

PREDVIĐANJE PRODAJE ZA PROIZVOD P1- Voćni mix 1,5l

Predviđanje je urađeno za period operativnog plana, a to je mesec dana. Podatak je dobijen iz sledeće tabele:godina ti Yi ti*Yi Ysr*ti ti

2 tsr*ti Ysr-Yi (Ysr-Yi)2 Ŷ-Yi

2010

1 22000 22000 20167 1 6.5 -1833.33 3361111.111 -3060.61

2 24000 48000 40333 4 13 -3833.33 14694444.44 -5060.61

3 22000 66000 60500 9 19.5 -1833.33 3361111.111 -3060.61

4 19500 78000 80667 16 26 666.6667 444444.4444 -560.606

5 20000 100000 100833 25 32.5 166.6667 27777.77778 -1060.61

6 19000 114000 121000 36 39 1166.667 1361111.111 -60.6061

7 17000 119000 141167 49 45.5 3166.667 10027777.78 1939.394

8 17500 140000 161333 64 52 2666.667 7111111.111 1439.394

9 18000 162000 181500 81 58.5 2166.667 4694444.444 939.3939

10 19000 190000 201667 100 65 1166.667 1361111.111 -60.6061

11 21000 231000 221833 121 71.5 -833.333 694444.4444 -2060.61

12 23000 276000 242000 144 78 -2833.33 8027777.778 -4060.61

suma 1546000 650 55166666.67

7

Ysr 20166.7

tsr 6.5

n 12

b -188.8112

a 21393.939

σ 2144.1134

Ŷ 18939.394maxIŶ-

YiІ1939.3939

PREDVIĐANJE PRODAJE ZA PROIZVOD P2- Voćni mix 1l



2010

1 17000 17000 19917 1 6.5 2916.667 8506944.444 4757.5762 19000 38000 39833 4 13 916.6667 840277.7778 2757.576

3 20000 60000 59750 9 19.5 -83.3333 6944.444444 1757.576

4 18000 72000 79667 16 26 1916.667 3673611.111 3757.576

5 20000 100000 99583 25 32.5 -83.3333 6944.444444 1757.576

6 21500 129000 119500 36 39 -1583.33 2506944.444 257.5758

7 19000 133000 139417 49 45.5 916.6667 840277.7778 2757.576

8 21000 168000 159333 64 52 -1083.33 1173611.111 757.5758

9 20000 180000 179250 81 58.5 -83.3333 6944.444444 1757.576

10 22000 220000 199167 100 65 -2083.33 4340277.778 -242.424

11 21000 231000 219083 121 71.5 -1083.33 1173611.111 757.5758

12 20500 246000 239000 144 78 -583.333 340277.7778 1257.576

suma 1594000 650 23416666.67

8

b 283.217

a 18075.8

σ 1396.92

Ŷ 21757.6maxIŶ-

YiІ4757.58

Ysr 19916.7

tsr 6.5

n 12

PREDVIĐANJE PRODAJE ZA PROIZVOD P3- Voćni mix 0,2l



2010

1 12000 12000 12958 1 6.5 958.3333 918402.7778 2356.0612 11500 23000 25917 4 13 1458.333 2126736.111 2856.061

3 12500 37500 38875 9 19.5 458.3333 210069.4444 1856.061

4 13000 52000 51833 16 26 -41.6667 1736.111111 1356.061

5 11500 57500 64792 25 32.5 1458.333 2126736.111 2856.061

6 12000 72000 77750 36 39 958.3333 918402.7778 2356.061

7 15000 105000 90708 49 45.5 -2041.67 4168402.778 -643.939

8 14000 112000 103667 64 52 -1041.67 1085069.444 356.0606

9 13000 117000 116625 81 58.5 -41.6667 1736.111111 1356.061

10 12500 125000 129583 100 65 458.3333 210069.4444 1856.061

11 13500 148500 142542 121 71.5 -541.667 293402.7778 856.0606

12 15000 180000 155500 144 78 -2041.67 4168402.778 -643.939

suma 1041500 650 16229166.67

9

Ysr 12958.3

tsr 6.5

n 12

b 215.035

a 11560.6

σ 1162.94

Ŷ 14356.1maxIŶ-

YiІ2856.06

PRILAGOĐAVANJE MODELA PREDVIĐANJA METODOM PROSEKA IZ K VREMENSKIH PERIODA

U tabeli ispod prikazano je predviđanje vrednosti parametara. Yi predstavlja mesečne količine za 2010 godinu. Ovom tabelom se nizom matematičkih operacija, predviđenih ovim modelom dolazi do orijentacione predviđene količine za mesec januar 2011 godine, koji obeležavamo kao Ŷ. Koristi se model sa linearnim trendom jer se srednja vrednost menja linearno u vremenu (raste ili opada). Na osnovu podataka i K prethodnih perioda, ostvaruje se promenom veličine konstanti datog modela:

Y(T+q) = Y(T) + b(T) * q tj.Y(T+q) = 2M(T) – M(T)(2) + 2q(K-1) * ( M(T) – M(T)(2) )

gde je:M(T) – pokretna sredina prvog redaM(T)(2) – pokretna sredina drugog redaBroj perioda K=5

Na osnovu toga dobijamo sledeće tabele za svaki proizvod posebno:

Proizvod P1:Godina Mesec Yi Mi Mi

2 Predviđanje

2010

jan 22000 feb 23000

mar 22000

apr 19500

may 18000 20900

jun 19000 20300

jul 17000 19100

aug 17500 18200

sep 18000 17900 19280

oct 19000 18100 18720

nov 21000 18500 18360

dec 23000 19700 18480

jan 22140

Proizvod P2:

10

Godina Mesec Yi Mi Mi2 Predviđanje

2010 jan 17000 feb 19000

mar 20000

apr 18000

may 20000 18800

jun 21500 19700

jul 19000 19700

aug 21000 19900

sep 20000 20300 19680

oct 22000 20700 20060

nov 21000 20600 20240

dec 20500 20900 20480

jan 21740

Proizvod P3:Godina Mesec Yi Mi Mi

2 Predviđanje

2010

jan 12000 feb 11500

mar 12500

apr 13000

may 11500 12100

jun 12000 12100

jul 15000 12800

aug 14000 13100

sep 13000 13100 12640

oct 12500 13300 12880

nov 13500 13600 13180

dec 15000 13600 13340

jan 14120

IZLAZNE INFORMACIJE POSTUPKA PREDVIĐANJA

Izlazne informacije postupka predviđanja predstavljaju osnovne podloge za programiranje procesa rada proizvodnih sistema, kao osnova za izradu operativnih planova i mogućnost balansiranja odnosa izmedu potreba okoline i potencijala sistema.

Ove količine predstavljaju izlaze iz Modula 1 i osnovne podloge za Modul 2.MODUL 2: PROGRAMIRANJE

11

Proizvod Predviđene količineVoćni mix 1,5 l 22140Voćni mix 1 l 21740

Voćni mix 0,2 l 14120

CILJ PROGRAMIRANJA: Dobijanje realnih podloga za utvrđivanje međuzavisnosti sistem - okolina za određeni vremenski periodULAZI u modul 2:1. osnovne podloge (izlaz iz MODULA 1)

struktura proizvodnog programa količine za svaki od proizvoda

2. tekude porudžbine3. analiza potencijala sistema (moramo znati da li naš je sistem u stanju da ostvari OSNOVNE PODLOGE)4. analiza mogudnosti integralne sistemske podrške5. analiza ograničenja (nemogudnost izvoza, ekološka ograničenja, remont...)IZLAZ IZ MODULA: OPERATIVNI PLAN

Utvrđivanje međuzavisnosti sistem okolinaU okviru utvrđivanja međuzavisnosti sistem-okolima potrebno je prikazati:

Sastavnice proizvoda Operacije kroz koje se kredu proizvodi Vremena trajanja operacija za izradu utvrđenih količina Pripremno završna vremena Tehnološke sisteme na kojima se izvode operacije Ukupna opteredenja tehnoloških sistema Potrebe materijala Potrebe alata Analizu učesnika u procesima rada Analizu energetskih resursa

Analizom ostvarenih podloga (iz postupka predviđanja) i raspoloživosti resursa radnih sistema stvara se osnova za utvrđivanje operativnog plana.Operativni plan sadži strukturu, količine, uslove kvaliteta, i rokove isporuke proizvoda za dati vremenski period.

Analiza potencijala sistemaUtvrđivanje realnih podloga za oblikovanje operativnih planova se vrši u postupku analize ulaznih veličina, predviđanja potrebe (sa odeljenja marketinga) i tekudih porudžbina (sa odeljenja komerciajle). U zavisnosti od karaktera i veličina tekudih porudžbina, koriguju se osnovne podloge za svaki proizvod posebno, kako bi dobili realnu količinu proizvoda potrebnih za proizvodnju.

Analiza odnosa OPTEREĆENJE/KAPACITET Za analizu odnosa opteredenje/kapacitet potrebno je prvo odrediti kapacitet proizvodnih struktura za dati vremenski period, koji u našem sličaju predstavlja januar 2010. godine, a kao drugo moramo utvrditi opteredenje sistema koje predstavlja proizvodnja predviđene količine proizvoda. Moramo definisati tehnološki postupak (na bazi karakteristika proizvoda) izrade svakog proizvoda, što se formira na osnovu prethodno utvrđenih normativa vremena operacija za izradu datih proizvoda, ukupne vremenske potrebe za serije su formirane na osnovu date količine u seriji proizvoda.

Proizvod Operativni planski period komada

Voćni mix 1,5 l Predviđanja 22140

Predviđanja i tekuće porudžbine 21000

12

Rezervne zalihe 350

Ukupne potrebe za period 21350Količine na skladistu 1550

Ulazne veličine za operativni plan 19800


Voćni mix 1 l Predviđanja 21740

Predviđanja i tekuće porudžbine 19700Rezervne zalihe 300




Voćni mix 0,2 l Predviđanja 14120

Predviđanja i tekuće porudžbine 12970Rezervne zalihe 200



13

UTVRĐIVANJE KAPACITETA PROIZVODNIH STRUKTURA

Potencijalni kapacitet predstavlja maksimalnu količinu rada koju jedinica može da da u datom vremenskom periodu:

Kpi = m*n*s

m – ukupan broj dana u vremenskom periodun – ukupan broj smena u danus – ukupan broj časova u smeni

Raspoloživi kapacitet je količina rada koju sistem može dati u datom vremenskom periodu umanjen za vremena potrebna za vrećanje sistema iz stanja U OTKAZU u stanje U RADU.

Kri = Kpi – Tuo

Tuo – vreme u otkau koje se ocenjuje na osnovu ponašanja sistema u prethodnim planskim periodima

Efektivni kapacitet predstavlja količinu rada koju sistem daje u stvarnim uslovima rada u datom vremenskom periodu.

Kei = m * s * n *η

m - broj efektivnih radnih dana u datom vremenskom periodun – broj efektivnih časova u smenis – broj efektivnih smena u danuη – stepen vremenskog iskorišćenja date jedinice sistema u datom vremenskom periodu

U ovom delu seminarskog rada određen je efektivni kapacitet za masec januar 2011. godine. Uzimajući sve u obzir, s tim da u januaru ima 31 radni dan, proces proizvodnje se izvodi sedam dana nedeljno, u jednoj smeni sa 7,5 radnih sati u smeni, koeficijent iskorišćenja radnih mesta je 0,78 efektivni kapacitet iznosi:

Ke = m*n*s* η = 31 x 7,5 x 1 x 0,78 = 10881 min

14

UKUPNA POTREBNA KOLIČINA RADA - OPTEREĆENJE PRESEKA

SISTEMA

Ti = n * tii (min/mes)Na osnovu prikazanih tabela moguće je izračunati opterećenje preseka sistema za izabrane proizvode koji čine deo proizvodnog programa kompanije.

Proizvod P1: Voćni mix 1,5 l

Tehnološki postupak za Voćni mix 1,5 l

n rb Naziv operacije Mašina tpz tii alat n*tii

19800

1 Priprema sirupa TS1 30 0.045 A1 891

2 Proizvodnja sirupa TS2 35 0.027 A2 534.6

3 Proizvodnja voćnih sokova i nektara

TS3 25 0.04 A3 792

4 Punjenje TS4 17 0.032 A4 633.6

5 Zatvaranje i etiketiranje TS5 15 0.022 A5 435.6

6 Pakovanje TS6 20 0.017 A6 336.6

15

Proizvod P2: Voćni mix 1 l

Tehnološki postupak za Voćni mix 1 l

n Rb Naziv operacije Mašina tpz tii alat n*tii

18700

1 Priprema sirupa TS1 30 0.045 A1 841.52 Proizvodnja sirupa TS2 35 0.027 A2 504.93 Proizvodnja voćnih sokova i

nektaraTS3 25 0.04 A3 748

4 Punjenje TS4 17 0.032 A4 598.45 Zatvaranje i etiketiranje TS5 15 0.022 A5 411.46 Pakovanje TS6 20 0.017 A6 317.9

16

Proizvod P3: Voćni mix 0,2l

Tehnološki postupak za Voćni mix 0,2 ln rb Naziv operacije Mašina tpz tii alat n*tii

12440

1 Priprema sirupa TS1 30 0.045 A1 559.82 Proizvodnja sirupa TS2 35 0.027 A2 335.883 Proizvodnja voćnih sokova i

nektaraTS3 25 0.04 A3 497.6

4 Punjenje TS4 17 0.032 A4 398.085 Zatvaranje i etiketiranje TS5 15 0.022 A5 273.686 Pakovanje TS6 20 0.017 A6 211.48

17

UKUPNO OPTEREĆENJE TEHNOLOŠKIH SISTEMA NA MESEČNOM NIVOU

Izrađuju se 31 seriju mesečno, a s obzirom da u mesecu imamo 31 radni dan, imamo jednu seriju dnevno, odnosno jednom računamo pripremno završna vremena (jednom dnevno podešavamo mašine za rad). Zbog veoma malih vremena izrade po operacijama, dobijamo veoma nesrazmeran odnos u prikazu pripremno završnog vremena i vremena izrade na mesečnom nivou.

Proizvod Voćni mix 1,5 l Voćni mix 1 l Voćni mix 0,2 l

Radno mesto Σn*tpz Σn*tii Σn*tpz Σn*tii Σn*tpz Σn*tii

Priprema sirupa 930 891 930 841.5 930 559.8

Proizvodnja sirupa 1085 534.6 1085 504.9 1085 335.88

Proizvodnja voćnih sokova i nektara

775 792 775 748 775 497.6

Punjenje 527 633.6 527 598.4 527 398.08

Zatvaranje i etiketiranje 465 435.6 465 411.4 465 273.68

Pakovanje 620 336.6 620 317.9 620 211.48

Iz grafikona se može zaključiti da nigde ne dolazi po prelaska vrednosti efektivnog kapaciteta, odnosno da na svakoj operaciji imamo dovoljno kapaciteta za njeno izvođenje.Kako je efektivnost prizvodnih sistema uslovljena, između ostalog, stabiInošću opterćenja kapaciteta tako nastale razlike moraju biti rečene za slučaj preopteredenja: - inteziviranjem režima rada, - proširenjem kapaciteta, - kooperativnim zahvatima, - neprihvatanjem određenih zahteva okoline, Nedovoljnog opteredenja: - kooperativnim zahvatima i - smanjenjem kapaciteta - povedati proizvodnju.

18

ANALIZA RASPOLOŽIVIH RESURSA

ANALIZA RESURSA MATERIJALAPotrebe materijala za određeni proizvod se definišu preko njegove sastavnice. Vrši se popis svih materijala koji ulaze u sastav proizvoda i za svaki materijal se navode sve potrebne karakteristike koje se odnose na njegova fizika hemijska svojstva, tako da je svaki materijal jednoznačno definisan i ima svoju oznaku.Pored toga je potrebno odrediti i koIičinu materijala za izradu proizvoda i njegovih sastavnih delova tj. koliko je materijala potrebno za jedinicu proizvoda.Na osnovu ulaznih veličina operativnog plana i sastavnica vrši se proračun i provera mogundosti obezbeđenja potrebnih količina materijala:

Mi = nj * mij

nj - broj jedinica predmeta rada za dati vremenski period,mij - planska koIičina i-tog materijala potrebna za jedinicu i-tog proizvoda

Mogudnost obezbeđenja materijala u potrebnim količinama za predviđene proizvode je neophodna za uspešno izvršavanje operativnih planova. Cikius nabavke materijala je vremenski interval od prijema zahteva za nabavku materijala komercijalnoj sIužbi do ulaska naručenog materijala u skladište.

Potrebe materijala za mesečnu proizvodnju :

Sastavnica za Voćni mix 1,5l, Voćni mix 1l, Voćni mix 0,2l


Materijal kg/kom kg/kom kg/komVoda 2 2 1.5

Zaslađivači 3 3 2Voćni koncentrat 1 1 0.5Kaše/koncentrati 2 2 1

U tabeli ispod su prikazane potrebe materijala na mesečnom nivou:BILANS MATERIJALA

rb MaterijalPotrebe za -

Voćni mix 1,5l

Potrebe za -Voćni mix 1l

Potrebe za- Voćni mix

0,2 l

potrebna količina

količina na

skladištu

neto potreba

vreme isporuke

1 Voda 39600 37400 18660 95660 30000 65660 01.01.2011

2 Zaslađivači 59400 56100 24880 140380 60000 80380 01.01.2011

3 Voćni koncentrat 19800 18700 6220 44720 30000 14720 01.01.2011

4 Kaše/koncentrati 39600 37400 12440 89440 5000 84440 01.01.2011

Na dijagramu su pokazane potrebe količine materijala za svaki proizvod:

19

Potrebno je obezbediti da materijal određene vrste u potrebnoj količini bude raspoloživ u datom trenutku. Određeni radni nalog može udi u operativni plan samo pod uslovom da dobavljač može garantovati isporuku u datom vremenu.

Analizom podataka iz tabela i informacija o mogunosti nabavke potrebnih količina u datom vremenskom intervalu odgovarajudih kvaliteta i cena, o mogudnosti skladištenja pri opštim, specijalnim uslovima i troškovi skladištenja, odnosno, o mogudnosti vezivanja obrtnih sredstva, tj ulaganje u materijale, zakIjučili smo da ne postoji nikakav problem pri nabavci i skladištenju, dok pri vezivanju obrtnih sredstava zalihe materijala treba da su što manje.

Na osnovu ovog dijagrama se može uočiti da su neto potrebe za većinom materijala manje od zaliha, tj. od stanja na skladištu:

ANALIZA RESURSA ALATA

U postupcima promene stanja predmeta rada za svaku operaciju su potrebni određeni alati. Da prilikom proizvodnje nekog dela proizvoda ne bi dolazilo do zastoja, potrebno je omoguditi da

20

odgovrajudi alati budu raspoloživi u datom vremenskom intervalu. Zbog toga je neophodno ispitati koliko je alata potrebno za proizvodnju određene koIičine proizvoda na svakoj operaciji. Da bi se to odredilo potrebni su slededi podaci: vreme trajanja operacionog cikiusa, trajnost alata i količina alata koja se nalazi u skladištu.

U slučaju da zalihe alata ne pokrivaju potrebe ulaznih veličina operativnog plana ili da su potrebni neki novi alati onda se oni poručuju. Potrebno je obezbediti da se alati nađu u skladištu pre ulaza radnih naloga u proizvodnju.

Za podešavanje mašine u pripremnom vremenu svaka mašina poseduje sopstveni set alata za rad. Potrebni alati prema operacijama su dati tabeli.

proizvod

Bilans alata

A1 A2 A3 A4 A5

Voćni mix 1,5 l 2570 1790 4530 3350 1950

Voćni mix 1 l 9970 7300 10500 8900 5150

Voćni mix 0,2 l 6950 2670 3970 3730 1700

ukupno min 19490 11760 19000 15900 8530

trajnost min 30000 20000 12000 20000 30000

potrebno kom 1 1 2 1 1

u alatnici kom 1 1 2 1 1

za nabavku

kom 0 0 0 0 0

21

Potrebe za alatima i stanje u alatnici:

ANALIZA ENERGETSKIH RESURSA

Energetski resursi proizvodnih sistema sIuže da obezbede: proces pretvaranja ulaznih veIičina - resursa u izlazne veIičine - proizvode i uslove rada u pogledu stepena zagrejanosti, osvetljenja, provetravanja, kilmatizacije, buke itd.

Osnovne energetske potrebe u procesima rada proizvodnih sistema su: • potrebe eIektrične energije, • potrebe toplotne energije, • potrebe energije komprimiranog vazduha, • potrebe energije industrijske pare, • potrebe energije tehničkih gasova.

Energetski resursi se za dati proizvodni program u osnovi planiraju u procesu projektovanja i izgradnje proizvodnih sistema. Analiza energetskih resursa u procesu pripreme operativnih planova se svodi na proveru odnosa kapacitet-potrebe i proveru raspoIoživosti, pouzdanosti i funkcionalne podobnosti.

Voćni mix

1,5 lVoćni mix

1 lVoćni mix

0,2 lΣ h

Snaga mašine

kW

Ukupna potrošnja po mašini kW

TS1 891 841.5 559.8 2292.3 38.205 3.7 141.3585

TS2 534.6 504.9 335.88 1375.4 22.923 10.5 240.6915

TS3 792 748 497.6 2037.6 33.96 7.3 247.908

TS4 633.6 598.4 398.08 1630.1 27.168 9.8 266.2464

TS5 435.6 411.4 273.68 1120.7 18.678 6 112.068

TS6 336.6 317.9 211.48 865.98 14.433 1778 25661.874

22

ANALIZA UČESNIKA U PROCESIMA RADA

Ugrađeni kapacitet ušesnika je rezultat procesa projektovanja utvrđen u rezultatu odnosa :Ri = Ti / KeuRi - broj učesnika za odredenu i-tu operaciju radaTi – [vr.jed/vr.per] – fond potrebnog vremena za izvođenje i-te operacije u vremenskom

periodu operativnog planaKeu – [vr.jed/vr.per,učesnik] – efektivni kapacitet učesnika u vremenskom periodu

operativnog plana

Potrebe učesnika u procesu proizvodnje su određena normama rada i uputsvima za rukovanje mašinama u proizvodnji pa tako sledi da je za proizvodnju naših proizvoda potrebno:

Voćni mix 1,5 l

Potrebno učesnika

Voćni mix 1 l

Potrebno učesnika

Voćni mix 0,2 l

Potrebno učesnika

Σ Ukupno

RM1 891 0.081885856 841.5 0.077336642 559.8 0.051447477 0.2107 1

RM2 534.6 0.049131514 504.9 0.046401985 335.88 0.030868486 0.1264 1

RM3 792 0.072787428 748 0.068743682 497.6 0.045731091 0.1873 1

RM4 633.6 0.058229942 598.4 0.054994945 398.08 0.036584873 0.1498 1

RM5 435.6 0.040033085 411.4 0.037809025 273.68 0.0251521 0.103 1

RM6 336.6 0.030934657 317.9 0.029216065 211.48 0.019435714 0.0796 1

6

OPERATIVNI PLAN

Analiza osnovnih podloga, tekućih porudžbina i raspoloživih resursa proizvodnog sistema, predstavljaju osnovu za utvrđvanje operativnog plana. Operativni plan predstavlja izlazni dokument MODULA 2, koji u sebi sadrži sve potrebne informacije za planiranje proizvodnje:

• specifikaciju proizvoda • veličinu tiraža, rokove isporuke • proizvodne troškove

Podešavanje operativnih planova zbog zahteva okoline, poremećaji u procesima rada, kašnjenja isporuka, organizacioni nedostaci i drugi slični uticaji uslovljavaju potrebu za daljim podešavanjem operativnog plana.

Proizvod Rok isporuke

Proizvodni troškovi

Vrednost

Oznaka Naziv Količina din/jed din/jedP1 Voćni mix 1,5 l 19800 15.01.2011 162 3207600

P2 Voćni mix 1 l 18700 15.01.2011 85 1589500

P3 Voćni mix 0,2 l 12440 15.01.2011 61 758840

MODUL 3: PLANIRANJE PROCESA RADA23

Utvrđeni operativni plan predstavlja osnovu za planiranje procesa rada za određeni vremenski period. U okviru ovog modula se razrađuje operativni plan to označava proveru raspoloživosti kapaciteta, materijala i alata i proveru pokrivenosti potreba operativnog plana energijom, učesnicima i novčanim resursima. Osnovni problemi koji uslovljavaju potrebu planiranja se svode na elemente:

održavanje rokova isporuke, kontrola nedovršene proizvodnje, minimiziranje redova čekanja, optimizacija redosleda ulaza radnih naloga u proces rada, uravnoteženje odnosa opterećenja, minimiziranje trajanja stanja u otkazu obezbeđenjem integralne sistemske podrške, održavanje uravnoteženog odnosa na relaciji kontinuitet tokova u sistemu - troškovi zaliha, obezbeđenje novčanih obrtnih sredstava.

Gore navedeni problemi javljaju se u svakom proizvodnom sistemu, bez obzira na specifičnosti prozvodnje ili na veličinu istog. Rešavanje spomenutih potencijalnih problema Ieži u sprovođenju planiranja procesa rada koje možemo podeliti na planiranje kapaciteta, materijala, alata, odnosno na proveru operativne gotovosti učesnika, operativne gotovosti energetskih resursa, obrtnih sredstava.

U tabeli ispod date su količine iz operativnog plana:


Količina iz OP (kom) 19800 18700 12440

PLANIRANJE KAPACITETA

Kada se radi o planiranju kapaciteta potrebno je prvo u našem slučaju izvršiti proračun broja tehnoloških jedinica zbog ranijih nepravilnosti tj. opterećenja koja su ranije spomenuta u modulu broj 2. Potreban broj jedinica tehnoloških sistema u fazama procesa – operacijama rada je određen na osnovu odnosa OPTEREĆENJE / KAPACITET, odnosno :Mip = Ti / Ke (jed)

Pri procesu proizvodnje način prelaska proizvoda sa operacije na operaciju je redni. Opšti model postupka izvođenja operativnog plana je prikazan gantogramom.

Broj jedinica tehnoloških sistema potrebno usvojiti kao ceo broj. Proračunima broja potrebnih jedinica tehnoloških sistema, utvrđeno je da je potrebno:

24

Voćni mix 1,5 l

Radno mesto Ti(min/mes) Ke Mip MiuRM1 891 10881 0.081885856 1

RM2 534.6 10881 0.049131514 1

RM3 792 10881 0.072787428 1

RM4 633.6 10881 0.058229942 1

RM5 435.6 10881 0.040033085 1

RM6 336.6 10881 0.030934657 1

Voćni mix 1 l

Radno mesto Ti(min/mes) Ke Mip MiuRM1 841.5 10881 0.0773366 1

RM2 504.9 10881 0.046402 1

RM3 748 10881 0.0687437 1

RM4 598.4 10881 0.0549949 1

RM5 411.4 10881 0.037809 1

RM6 317.9 10881 0.0292161 1

Voćni mix 0,2

Radno mesto Ti(min/mes) Ke Mip MiuRM1 559.8 10881 0.05145 1

RM2 335.88 10881 0.03087 1

RM3 497.6 10881 0.04573 1

RM4 398.08 10881 0.03658 1

RM5 273.68 10881 0.02515 1

RM6 211.48 10881 0.01944 1

25

FORMIRANJE Tcp DIJAGRAMA

Tcp P1 = n*(ti1+ti2+ti3+ti4+ti5+ti6)+6tmoi = 3683,4 min/mesTcp P2 = n*(ti1+ti2+ti3+ti4+ti5+ti6)+6tmoi = 3482,1 min/mes Tcp P3 = n*(ti1+ti2+ti3+ti4+ti5+ti6)+6tmoi = 2336,52 min/mes

GANTOV DIJAGRAM ZA OPERATIVNI PLAN

Gantogram se radi za period operativnog plana (mesec januar 2011. godine) na osnovu količina iz operativnog plana i profila potrebnog vremena za izvođenje operacija rada.

Voćni mix 1,5 l

Operacija Količina

Vreme trajanja

operacije [min]

Potrebno opterećenje

[min]

Potrebno vreme [h]

Priprema sirupa 19800 0.045 891 14.85

Proizvodnja sirupa 19800 0.027 534.6 8.91

Proizvodnja voćnih sokova i nektara

19800 0.04 792 13.2

Punjenje 19800 0.032 633.6 10.56Zatvaranje i etiketiranje 19800 0.022 435.6 7.26

Pakovanje 19800 0.017 336.6 5.61

26

Voćni mix 1 l

Operacija Količina

Vreme trajanja

operacije [min]


[min]

Potrebno vreme [h]

Priprema sirupa 18700 0.045 841.5 14.025


Proizvodnja voćnih sokova i nektara 18700 0.04 748 12.46666667

Punjenje 18700 0.032 598.4 9.973333333

Zatvaranje i etiketiranje 18700 0.022 411.4 6.856666667

Pakovanje 18700 0.017 317.9 5.298333333

Voćni mix 0,2

Operacija Količina

Vreme trajanja

operacije [min]


[min]

Potrebno vreme [h]

Priprema sirupa 12440 0.045 559.8 9.33


Proizvodnja voćnih sokova i nektara 12440 0.04 497.6 8.293333333

Punjenje 12440 0.032 398.08 6.634666667

Zatvaranje i etiketiranje 12440 0.022 273.68 4.561333333

Pakovanje 12440 0.017 211.48 3.524666667

Vreme potrebno za izradu radnih naloga R1, R2 i R3 izraženo u satima. Vremena su zaokružena na cele brojeve. Pripremno-završno vreme nije uzeto u obzir.

RM1 RM2 RM3 RM4 RM5 RM6RN1 15 9 13 11 7 6RN2 14 8 12 10 7 5RN3 9 6 8 7 5 4

27

Redosled ulaza radnih naloga je određen metodom minimalnog roka završetka što znači da se prvo izrađuje radni nalog koji ima najraniji rok završetka. Redosled radnih naloga u našem slučaju će biti RN1, RN2, RN3.

28

PLANIRANJE MATERIJALA

Utvrden redosled ulaza radnih naloga u proces rada za dati vremenski period predstavlja osnovu zavrnog planiranja potreba materijala. Planiranje materijala obuhvata aktivnosti: • utvrđvanje potreba materijala po vrsti, dimenziji i koIičini za date vremenske periode, • rezervisanje materijata u skIadištu za radne naloge određene planom, • određivanje vremena ulaza materijala u proces.

Na osnovu sastavnice za proizvode P1, P2, P3 i tabele koja ukazuje na potrebe materijala za proizvodnju datih proizvoda koje su date u Modulu 2 može se pristupiti izradi Gantograma po sličnom principu kao u prethodnoj tački planiranja kapaciteta kako bi se utvrdio redosled ulazaka materijala u proces rada.Kako je u prethodnom koraku određena varijanta ulaska radnih naloga RN1, RN2, RN3. Izrađen je gantogram materijala za datu varijantu.

Sastavnica za Voćni mix 1,5l, Voćni mix 1l, Voćni mix 0,2l


Materijal kg/kom kg/kom kg/komVoda 2 2 1.5

Zaslađivači 3 3 2Voćni koncentrat 1 1 0.5Kaše/koncentrati 2 2 1

PLANIRANJE ALATA Na osnovu ukupno potrebnog rada utvrđuju se potrebe alata. Vreme ulaza alata u proces rada je u momentu neposredno pred početak procesa proizvodnje.

29

MODUL 4 : UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Nabavka svih vrsta materijala predstavlja jedan od ograničavajudih faktora u planiranju i realizaciji proizvodnog procesa, pošto neblagovremenim obezbeđenjem materijala dolazi do zastoja ili produženja proizvodnog procesa.

Zadatak modula upravljanja zalihama je da se proizvodnja obezbedi odgovarajudim zalihama svih vrsta materijala, kako bi se mogao realizovati zahtevani rok isporuke proizvoda. Upravljanje zalihama sačinjavaju dve različite funkcije: • planiranje i disponiranje materijala (operativna priprema), • nabavljanje materijala (sektor nabavke).

Pod ciklusom planiranja i disponiranja materijala se podrazumeva vremenski interval od prijema zahteva za proizvodnju određenog proizvoda iz prodajne sIužbe u operativnu pripremu, do predaje zahteva za nabavku materijala nabavnoj službi ili nabavnom sektoru. Ciklus nabavke materijala je vremenski interval od prijema zahteva za nabavku materijala u nabavnu službu, do ulaska narednog materijala u skladište i preuzetog od kontrole kvaliteta.

U skladu sa datim potrebama razlikujemo: - zalihe MATERIJALA, koje predstavljaju količine materijala različite vrste i dimenzija na skIadištu materijala, - zalihe NEDOVRŠENE PROIZVODNJE, koje predstavljaju količine predmeta rada u tokovima procesa rada, - zalihe PROIZVODA, koje čine ukupne količine proizvoda na skladištu proizvoda.Što se tiče zaliha materijala, osnovni model toka zaliha je zasnovan na periodičnim pradenjem stanja na skladištu, period praćenja i naručivanja je 1 nedelja.

BILANS MATERIJALA

rb

Materijal Potrebe za - Voćni mix 1,5l


Potrebe za- Voćni mix 0,2 l

potrebna količina

količina na skladištu

neto potreba

vreme isporuke

1 Voda 39600 37400 18660 95660 30000 65660 01.01.2011

2 Zaslađivači 59400 56100 24880 140380 60000 80380 01.01.2011

3 Voćni koncentrat

19800 18700 6220 44720 30000 14720 01.01.2011

4 Kaše/ koncentrati

39600 37400 12440 89440 5000 84440 01.01.2011

Oni se skladište u minimalnim količinama koje obezbeđuju kontinuitet toka i to za period od nedelju dana. Na osnovu isksutvene procene zaključeno je da su optimalne zalihe 10 % veće od potreba marerijala. U nastavku je data tabela sa prikazom uvećanih zaliha i grafički prikaz istog.

30

BILANS MATERIJALA

rb Materijal Potrebe za - Voćni mix 1,5l


Potrebe za- Voćni mix 0,2 l

potrebna količina

količina na skladištu

neto potreba

vreme isporuke

1 Voda 43560 41140 20526 105226 30000 75226 01.01.20112 Zaslađivači 65340 61710 27368 154418 60000 94418 01.01.20113 Voćni

koncentrat21780 20570 6842 49192 30000 19192 01.01.2011

4 Kaše/ koncentrati

43560 41140 13684 98384 5000 93384 01.01.2011

U tabeli je okvirno prikazana godišnja potreba za navedenim materijalima.

Godišnja potreba materijalaProizvod Voćni mix

1,5 lVoćni mix

1 lVoćni mix

0,2 lMaterijal kg/kom kg/kom kg/kom

Voda 484000 478000 233250

Zaslađivači 726000 717000 311000

Voćni koncentrat

242000 239000 77750

Kaše/ koncentrati

484000 478000 155500

31

MODUL 5 – PRIPREMA PROCESA RADA

Pripreme procesa rada se sastoje od slededih faza: Izrada nosilaca informacija za izvođenje procesa rada i kontrolu tokova, Provera stanja pripreme materijala i pripreme alata, Dostavljanje skupova nosilaca informacija u izdavaonici naloga radnih jedinica

Izrađuju se nosioci informacija za potrebe proizvodnje.Nosioci informacija su: radni nalog karta rokova radna lista

Radni nalog je nosilac troškova izrade proizvoda i osnova za analizu utrošaka i troškova ostvarenih u procesu rada.

Karta rokova predstavlja podlogu koja određuje vremena početka – završetka operacija u procesu rada.Ona se izrađuje u jednom primerku koji se nalazi u odeljenju za upravljanje procesima rada funkcije proizvodnje.

Radni list predstavlja podlogu za proveru vremenskih standarda, analizu kvaliteta postupaka promene stanja i upoređenje planiranih i ostvarenih troškova za datu operaciju rada. Radna lista je vrednosni dokument i određuje se za svaku operaciju rada prema tehnološkom postupku.

Prikaz nosioca informacija koji se koriste u preduzedu kao podloge za pripremu procesa rada dat je u nastavku ovog rada.

Radni nalog za Voćni mix 1,5l32

Radni nalog za Voćni mix 1l

Radni nalog za Voćni mix 0,2l

Karta rokova za Voćni mix 1,5l

33

Karta rokova za Voćni mix 1l

Karta rokova za Voćni mix 0,2l

Radna lista Voćni mix 1,5 l

34

35

Radna lista Voćni mix 1l

36

37

Radna lista Voćni mix 0,2l

38

Potrošnica za Voćni mix 1.5l

39

Potrošnica za Voćni mix 1l

Potrošnica za Voćni mix 0,2l

40

MODUL 6 - IZVOĐENJE PROCESA RADA I KONTROLA TOKOVA

Postupci izvodenja procesa rada i kontrole tokova obuhvataju učesnike u procesima rada, tehnoIoške sisteme i sredstva informaciono-upravIjačkog sistema u cliju ostvarenja: • postupaka ulaza operativnog plana u radnu jedinicu, • provera stanja elemenata radnih jedinica, • raspodele naloga, • izuzimanje materijala, • izuzimanje alata, • izvodenje procesa rada, • kontrole tokova u procesu rada, • pripreme podloga za postupke analize utrošaka i kontrole troškova u procesu

Efektivnost jedne radne organizacije u velikoj meri zavisi od izvođenja procesa rada, tj. od izvršenja proizvodnje. PažIjivo planiranje procesa proizvodnje, kvalitet izvođenja postupaka stalna kontrola tokova obezbeđuje potrebnu produktivnost a na taj način i kvalitet ukupnih efekata procesa rada u sistemu.

Da bi preduzeće moglo uspešno i bez problema da posluje mora da ima pravilnu raspodelu tehnoloških sistema, odnosno da materjal ima što je moguće jednostavniji tok materijala (da uđe iz skladišta sirovog materijala, prođe kroz sva radna mesta i izađe na drugom kraju odnosno skladištu gotovih proizvoda).

Izvođenje postupaka rada i kontrola tokova ima za cilj zadovoljenja potreba okoline proizvodima različite vrste i određenog kvaliteta i na osnovu toga zadovoljavanje potreba učesnika u procesima rada, razvoja industrijskog sistema i razvoja društva u celini.

Proces proizvodnje Nektar sokova vrši se u šest različitih faza.Prva faza procesa proizvodnje Nektar sokova - Voćni sokovi, nektari i osvežavajuća pića se najvećim delom sastoje od vode i voćne kaše/koncentrata. Voda iz bunara se dalje obrađuje kako bi se učinila apsolutno čistom i uništili eventualni neprijatni ukusi ili mirisi. Obrađenoj vodi se dodaju kaše/koncentrati čime se vrši priprema za proizvodnju sirupa. Kaše/koncentrati redovno se kontrolišu prilikom ulaska u fabriku i pre korišćenja kako bi bili u skladu sa propisima.

Drugu fazu procesa proizvodnje predstavlja dodavanje zaslađivača filtriranom sirupu nakon čega se pristupa trećoj fazi.

Proizvodnja Nektar (voćnih) sokova predstavlja treću fazu. Voćni koncentrat / voćna kaša se meša sa filtriranim, pasterizovanim jednostavnom sirupom (za nektare) i vodom tako se dobija finalni proizvod. Finalni proizvod je spreman da ode na pasterizaciju, homogenizaciju i punjač. Pre punjenja kašasti i mutni proizvodi se homogenizuju nakon čega se svi finalni proizvodi i pasterizuju.

Četvrta faza jeste punjenje finalnog sirupa u odgovarajuću ambalažu. Sokovi se pune u brik boce koje se sterilišu prilikom ulaska u mašinu za punjenje. Svaka boca / folija se kontroliše od strane zaposlenih pri ulazu i na liniji, kako bi se utvrdilo da li je čista, odnosno da nema nedostatke.

41

Zatvaranje i etiketiranje jesu peta faza proizvodnje. U ovoj fazi brik boce se automatski pune i zatvaraju, nakon čega se vrči kodiranje i štampa rok trajanja.

Šesta i poslednja faza procesa proizvodnje jeste pakovanje. Brik pakovanja se pakuju u kartonske kutije, a zatim se slažu na palete koje su spremne da se tovare na kamione.

Slikoviti proces proizvodnje prikazan je na narednoj slici.

42

MODUL 7: ANALIZA PROCESA RADA

Analiza postupaka promene stanja u procesima rada radnih sistema predstavlja osnovu za ocenu kvaliteta procesa rada i projektovanje, u slučaju nedovoljnog kvaliteta, postupaka podešavanja, sa ciljem održavanja radnih i izlaznih veličina sistema u granicama dozvoljenih odstupanja. Analiza podataka iz prošlosti treba da obezbedi stabilan rad sistema u budućnosti. Analiza postupaka se sastoji od analalize ulaznih, procesnih i izlaznih veličina. Ovakvom analizom stičemo uvid u trenutno stanje industrijskog sistema kompanije, putem upoređivanja planiranog i ostvarenog, utvđivanjem odstupanja s ciljem izrade podloga za projektovanje postupaka podešavanja.Osnovne podloge za analizu postupaka promene stanja :

baza podataka koju čine skup planiranih veličina skup podataka o efektima promene stanja ( ostvarene veličine) dobijene putem nosilaca

informacija direktno iz sistema.

Analizom ulaznih veličina je utvrđeno da ugrađene strukture radnih sistema pogoduju proizvodnom programu i da su planirani i efektivni kapaciteti maksimalno usklađeni i da je struktura rada takva da se direktan i indirekan rad nalaze u uravnoteženom odnosu.

Analiza procesnih veličina radnih sistema obuhvata područja funkcionalne podobnosti tehnoloških sistema, elemenata režima rada, vremena izrade, opteredenja kapaciteta, utrošaka i troškova materijala i alata, nedovršene proizvodnje, izvršenja operativnih planova i pojava i dužina vremena trajanja stanja zastoja sistema.

Ovakvom analizom dolazi se do zaključka da tehnološki sistemi odgovaraju proizvodnom programu i zadovoljavaju njegove potrebe. Kvalitet proizvoda i procesa rada na visokom nivou. Opterećenje kapaciteta je optimalno uravnoteženo, a nedovršena prizvodnja gotovo i nema. Utrošci materijala se nalaze u dozvoljenim granicama odstupanja jer potrošnja materijala je ostvarena prema postavljenom planu materijala. Utrošci alata su takođe na zodovoljavajućem nivou. Na osnovu svega navedenog izvršenje operativnog plana gotovo da je stoprocentna jer su odstupanja jako mala.

MODUL 8 - PODEŠAVANJE PROCESA RADA

Uvid u postupke promene stanja radnih sistema, u području ulaznih, procesnih i izlaznih veličina, omogućavaju ocenu ponašanja parametara u odnosu na područje dozvoljenih odstupanja. Na taj način omogućeno je projektovanje postupaka podešavanja procesa rada, u smislu podešavanja:

• tehnoloških struktura• strukture rada• stepena složenosti proizvoda i postupaka rada• elemenata režima i vremena trajanja postupka rada• nivoa nedovršene proizvodnje• motivacije i vrednovanja rada• organizacione strukture radnog sistema

Analizom određenih stanja dolazi se do podloga za podešavanje, odnosno regulaciju procesa rada sistema u cilju dovođenja uočenih odstupanja u granice projektom dozvoljenih odstupanja.

43

Odstupanja uslovljeno uzrocima otkaza i određeno veličinom, pravcem i smerom dejstva predstavljaju osnovu za donošenje odluka i projektovanje postupaka podešavanja.

U uslovima industrijskih sistema podešavanja treba vršiti u svim slučajevima kada određeni parametri procesa rada prelaze postavljene granice dozvoljenih odstupanja. Postupke podešavanja predstavljaju podešavanja slededih parametara postutaka proizvodnje:

• Stepen serijnosti • Struktura rada • Stepen složenosti proizvoda • Elementi režima rada • Vreme u procesu rada • Intezitet toka, stepen opterećenja kapaciteta i nedovršena proizvodnja • Utrošci i troškovi materijala i alata • Izvršenje operativnih planova

Svi parametri procesa proizvodnje se nalaze u granicama dozvoljenih odstupanja. Jedina moguća podešavanja su potrebna za parametar potrošnje materijala koja se nalazi blizu gornje granice odstupanja, što podrazumeva smanjenje utrošaka materijala, a time i ukupnih troškova kako bi se povećala ekonomičnost procesa proizvodnje. Prikazan je predlog izgleda pogona za proizvodnju. Više prostora između mašina omogućava lakši rad sa materijalom, kao i brži protok materijala kroz proces. Takođe, ovim bi se smanjio broj oštećenja gotovih proizvoda. Ovo su neke od preporuka, čija bi implementacija direktno uticala na povećanje kapaciteta proizvodnje, i uvećanje prihoda preduzeća.

44

Priprema sirupa

Priprema sirupa

Proizvodnja sirupa

Proizvodnja sirupa

Prozvodnja voćnih sokova

I nektara

Prozvodnja voćnih sokova

I nektara

Zatvaranje i etiketiranje

Zatvaranje i etiketiranje

Voda, kaša, koncentrati

Zaslađivači

ambalaža

Voćni koncen

trat

PunjenjePunjenje

PakovanjePakovanje

ZAKLJUČAK

Izradom ovog rada je razrađen ceo proces upravljanja jednim proizvodnim sistemom. Dat je kratak pregled samog preduzeća, njegovog proizvodnog programa, programa proizvodnje i opis tri proizvoda predstavnika budućih analiza. Od samog početka stvaranja proizvoda do njihove finalizacije, neophodno je optimalno i racionalno upravljanje proizvodnim sistemom, prikupljajući i analizirajući podatke u cilju blagovremenih i efikasnih intervencija i korekcija poremećaja u toku procesa proizvodnje.

U modulu 1 Predviđanje analizirana je mesečna i godišnja prodaja za tri izabrana proizvoda, pa je uz grafički prikaz pokazan planirani obim prodaje za mesec januar 2011. god.Prikupljeni podaci iz prethodnog perioda su poslužili kao osnova za određivanje:

• Tehnologije koja de omoguditi nesmetanu proizvodnju, • Tokova procesa, • Tipova i vrsta alata i opreme, • Broja učesnika u toku procesa proizvodnje, • Načina i obima kontrole i • Načina odlaganja i skladištenja gotovih proizvoda.

Izlazni podaci modula 1 predstavljaju ulazne količine za Modul 2 pa su ukratko opisane sve operacije procesa proizvodnje izabranih proizvoda. Iz rezultata dobijenih u ovom radu može se videti da se radi o jednostavnoj procesnoj proizvodnji bez povratnih tokova. Izračunata su opterećenja tehnoloških sistema gde se dolazi do zaključka da nigde ne dolazi po prelaska vrednosti efektivnog kapaciteta, odnosno da na svakoj operaciji imamo dovoljno kapaciteta za njeno izvođenje. Izvršena je analiza resursa potrebnih materijala, energije, učesnika uz definisanje operativnog plana za mesec januar 2011 god. Proizvodnja se odvija na 6 radnih mesta na kojima radi 6 radnika. Sirovine koje se koriste za proizvodnju su: voda, zaslađivači/šećeri, kaša/koncentrati i voćni koncentrati, a njihova nabavka se odvija bez problema zbog kvalitetnog upravljanja zalihama, što dalje omogućava kontinuiranu proizvodnju. Takođe izvršena je i analiza resursa alata. Modul 3 sadrži podatke o planiranju kapaciteta, proračuna broja tehnoloških jedinica, formiranja Tcp dijagrama, vremena trajanja procesa proizvodnje, Gantograma plana materijala kao i potrebe za njegovim postojanjem sa ciljem kako bi se obezbedio kontinuitet procesa rada. U Modulu 4 se definišu postupci upravljanja zalihama, količini potrebnih zaliha materijala i gotovih proizvoda. U modulu 5 tj. u pripremi procesa rada prikazani su neki od nosilaca informacija kao što je radni nalog u skladu sa informacijama kojima se raspolagalo, a do kojih se došlo pomoću sajta. U modulu 6 je detaljno opisan proizvodni proces, radno mesto i postupci koji čine proces proizvodnje uz postupke kontrole i podešavanja. U modulu 7 se vršila analiza procesa koja je omogućila predloge za poboljšanje procesa proizvodnje. Prikazom dijagrama toka materijala - postojećeg stanja gde se primećuje da bi proizvodnja bolje finkcionisala kada bi se postojeća hala malo izmenila što je i prikazano u modulu 8.

45

Documents

Seminarski Rad- Nektar