DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUDepartmanzaekonomskenaukeEkonomija

SEMINARSKI RAD

Tema :Efikasno upravljanje otpadom-uslov odrivog razvoja

Novi Pazar,decembar ,2013. god

SadrajUvod31.Definisanje otpada32.Vrste otpada43.Uticaj industrijalizacije na ivotnu sredinu54.Ekoloki ishodi ekonomskog razvoja65.Upravljanje otpadom u naoj zemlji76.Izrada planova upravljanja otpadom86.1.Sanacija, rekultivacija i proirenje deponija97. Koncept i definicija istije proizvodnje108.Postupanjei odnos prema gradskom otpadu118.1.Doprinos pojedinaca za smanjenje negativnih posledica otpada12Zakljuak13Literatura:14

Uvod

Kvalitet ivotne sredine je svakako najcelovitiji kriterijum za ocenu ukupnog razvoja neke jedinice posmatranja (drave, regiona, preduzea itd.) u odreenom periodu. Zbog svega, kroz koncept odrivog razvoja dolazi se do tako potrebne simbioze kljunih kategorija i kriterijuma i ekonomije i ekologije, jer su obe okrenute ka razvojnim ciljevima sve veeg i veeg broja ljudi (2050. god. bie oko 9,5 milijardi ljudi podaci FAO za 2009. godinu) u uslovima realno sve ogranienijih prirodnih resursa. Ustvari, odrivi razvoj podrazumeva ravnoteu izmeu potronje resursa i sposobnosti naih prirodnih sistema da zadovoljavaju potrebe buduih generacija.Drugim reima, odrivi razvoj znai odravanje kapaciteta Zemlje da omogui ivot svakom njenom sadanjem kao i jo neroenom stanovniku.Razume se da odgovornost za to nosi svaka tekua generacija koja mora pronai najbolji nain upravljanja ne samo raspoloivim resursima nego i nainima otkrivanja i korienja jo uvek nepoznatih resursa.Nekontrolisano postupanje otpadom predstavlja jednu od najveih prepreka odrivom razvoju.Postoji poznata izreka na engleskom jeziku One mans trash is another mans treasure, drugim reima stvari koje se jednoj osobi ine neupotrebljivim su za druge itekako bitne. Ova tema se esto ponavlja u oblasti odrivog razvoja dok razvijene zemlje prolaze kroz ciklus proizvodnje potronje otpada vrtoglavom brzinom, siromanije zemlje pronalaze kreativna reenja za ponovnu upotrebu tog otpada.Upravljanje otpadom predstavlja sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom.Generalno, potrebna je kombinacija razliitih instrumenata politike zatite ivotne sredine kako bi se efikasno preusmerio otpad sa deponije.To je i svrha upravljanja otpadom, koje predstavlja temu ovog rada. U nastavku rada se blie objanjava pojam otpada, vrste otpada, naini upravljanja otpadom, planiranja upravljanja kako kod nas , tako i u Evropi.

1.Definisanje otpada

Pod definicijom moemo rei da je otpad svaka tvar ili predmet odreen propisanom kategorijom koju vlasnik baca,ima nameru da baci ili jednostavno mora baciti. Otpad je u sutini velika koliina neiskoritenih tvari koje nam u odgovornom postupanju moe itekako dobro posluiti. Svi mi svakodnevno proizvodimo otpad u vidu starih novina, otpadaka od hrane, plastinih boca, istroenih baterija, raznih konzervi, delova automobila kao i mnogo drugih oblika otpada. Da bih jasnije prikazali definiciju otpada moramo objasniti i vlasniku strukturu otpada. Vlasnik otpada je svako lice koje u svom vlasnivu ima otpad,a proizvoa otpada je fiziko ili pravno lice ijom aktivnou nastaje otpad ili koje menja sastav i svojstva otpada, bilo da se to radi prethodnom obradom ili nekim drugim postupcima.

2.Vrste otpada

Postoje razliiti aspekti klasifikacija otpada u zavisnosti od mesta nastanka, agregatnog stanja u kom se nalazi, svojstva koje poseduje I njegovog uticaja na okolinu.Prema mestu nastanka otpad se deli na:a) Komunalni otpad- Otpad nastao iskljuivo u domainstvu,te otpad nastao od proizvodne ili uslune delatnosti ,ako je po svojstvima i sastavu isti kao otpad iz domainstva.b) Otpad nastao u procesu proizvodnjeU zavisnosti u komagregatnom stanju se nalazi, otpad moze biti:a) krutib) tenic) gasovitid) prakastiPrema svojstvu otpad se klasifikuje na tri vrste, i to:a)Inertan opasan je otpad koji ne podlee znaajnijim fizikalnim,hemijskim ili biolokim promenama. Ne rastvara se i ne sagoreva, pa ne zagauje ivotnu sredinu i ne ugroava zdravlje ljudi u njegovom neposrednom okruenju.b)Neopasan je vrsta otpada koja nema niti jednu karakteristiku opasnog otpada,spada u kategoriju neopasnog otpada.c) Opasan otpad predstavlja pravu opasnost po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, jer sadri svojstvo koje ugroava bezbednost ljudi u bliem i daljem okruenju. Takav otpad se mora kontrolisati i nadzirati po svim vaeim propisima. Opasan otpad nikada ne smemo odlagati,prevoziti i meati sa neopasnim, ak ni kada je preraen nego moraju postojati adekvatna privremena skladita za tu namenu.

3.Uticaj industrijalizacije na ivotnu sredinu

U itavoj svojoj istoriji ovek je uticao i menjao svoju okolinu.Jo u praistoriji, krei ume, izgradnjom objekata za stanovanje i puteva, vadjenjem ruda i dobijanjem metala, iskoriavao je prirodne resurse, stvarao raznovrsna zagadjenja i otpatke. Zbog malog broja i niske gustine stanovnitva, ove aktivnosti dugo nisu izazivale tetne posledice na ivotnu sredinu.Sa procesom industrijalizacije, zapoetim prvom industrijskom revolucijom krajem XVIII veka, ekoloki problemi poinju da se zaotravaju.Izmedju industrije i ekolokog sistema postoji tesna uzrono-posledina medjuzavisnost,koja se naruava delovanjem oveka : degradacijom ( raubovanjem prirodnih resursa, fizikim promenama pejzaa, unitavanjem vegetacije ) i sve veim zagadjivanjem ivotne sredine.Industrijalizacija je dovela do intenzivnog razvoja urbanizacije ( poveanje broja i veliine gradova, i stanovnika koji u njima ive ), motorizacije ( masovno korienje motornih vozila u prevozu ljudi i roba ), deagrarizacije i dr. Istovremeno, dovela je i do tzv. "industrijalizma", kao naina i stila rada i ivota ljudi.Sa porastom ivotnog standarda i broja stanovnika poveavane su i njihove potrebe za ishranom i stanovanjem, za odeom i obuom, za raznim oblicima energije, kao i potreba za radnim mestima. Vremenom, potrebe se menjaju i poveavaju, kao posledica rasta nivoa razvijenosti, intenzivnih tehnolokih usavravanja i promocije novih zahteva, sve veeg broja stanovnika, kao potroaa. Zadovoljavanje stalno rastuih potreba stanovnika zahtevalo je angaovanje nove tehnike i tehnologije u masovnoj industrijskoj proizvodnji roba iroke potronje i kapitalnih dobaraU Evropi, najvee zagadjenje medju industrijskim granama ima hemijska industrija, industrija papira, celuloze, cementa, elika i obojenih metala. Njihov uticaj na ivi svet jo uvek nije u potpunosti sagledan, ni prouen. U prilog tome govori podatak, da se u Evropi godinje registruje 200-300 novih hemijskih proizvoda, dok ih je trenutno u upotrebi preko 100 hiljada.Posebno tetni, i za zdravlje opasni, su oni hemijski proizvodi koji sadre azot, fosfor, teke metale, azbest, zatim deterdenti i pesticidi. Od 7.000 ispitanih hemijskih materija, kod 2.000 je dokazana kancerogenost, a preko 300 je pokazalo kancerogeni efekat i na oveka. U zemljama EU do sada je prijavljeno preko 300 genetikih modifikovanih organizama koji predstavljaju nove vrste virusa.Proizvodni procesi u industriji se sastoje iz sledeih faza :1. ekstrakcije mineralnih sirovina ( metala, nemetala i energenata )2. proizvodnje gotovih proizvoda ili delova3. upotrebe proizvoda4. deponovanja i reciklae otpadakaGrane energetike spadaju u najvee zagadjivae ivotne sredine.Svi energetski izvori i energetska tehnologija koja se koristi pri proizvodnji i potronji energije, manje ili vie, zagadjuju ivotnu sredinu. Sa poveanjem obima i intenziteta energetske aktivnosti, ekoloki uslovi se pogoravaju.Prilikom sagorevanja lignita, od ukupne koliine toplotne energije, samo 35% se iskoristi za proizvodnju elektrine energije, 15% se izgubi preko dimnih gasova, a oko 50% isputa preko rashladnog sistema. Mi kao drutvo, opte posmatrano, imamo jedan negativan stav prema deponijama i samom otpadu koje zavrava na tim deponijama,jer nam je svest na malom nivou,a industrijalizacija koja je kod nas danas prilino mirna,ostavila je u naslee ogromnu koliinu svih vrsta otpada.U periodu rasta industrije nismo doneli nikakav strateki plan za upravljanje otpadom koje bi naredne generacije sprovele u konkretno delo,tako da danas imamo nereena stanja iz oblasti zatite ivotne sredine i upravljanja otpadom na republikom nivou.Generatori koji poseduju sami na stotine tona otpada dobili su i otpad iz raznih humanitarnih poiljki koje su esto dolazile upravo zato da bi tu neiji otpad i ostao.

4.Ekoloki ishodi ekonomskog razvoja

Savremena civilizacija, na kraju XX veka, ostae upamena po naunom progresu nesluenih razmera u oblasti tehnologije, kulture, ekonomije... Osvojena su znanja koja ulivaju nadu da e oveanstvo u narednom milenijumu moi nastaviti jo bri razvoj. Medjutim, civilizacija je istovremeno stvorila i krupne ekoloke i druge probleme, koji mogu dovesti u pitanje njen budui razvoj i opstanak, ukoliko ne pristupi njihvom reavanju..Napravljena su veoma velika oteenja biosfere, unitene su mnoge biljne i ivotinjske vrste, neobnovljivi prirodni resursi se prebrzo iscrpljuju, obnovljivi prirodni resursi se iscrpljuju u veem obimu nego to se obnavljaju, mnoge promene ukazuju na globalne promene klime, koliina otpada i drugog zagadjenja je iznad mogunosti prirodnih procesa da se apsorbuju, razloe ili recikliraju, poveana je razlika izmedju bogatih i siromanih pojedinaca i drava. Ovi krupni ekoloki i drutveni problemi postali su velika opasnost za ivot ljudi i ivot planete Zemlje.Sve vei broj ljudi je danas spreman da se odgovornije odnosi prema ivotnoj sredini. Ekoloki orijentisane interesne grupe postaju sve glasnije na svim politikim nivoima.Zakon o upravljanju otpadom odredio je mesta nastanka otpada ,kao i njegove kategorije u skladu sa meunarodnim propisima koje je zemlja ranije prihvatila i potpisala.

5.Upravljanje otpadom u naoj zemlji

Pokuavajui pribliiti radnje i postupke koje vre generatori otpada, podravamo injenicu o integralnom sistemu upravljanja otpadom.Takav sistem ine vie mera i postupaka. Evropska iskustva govore o velikoj efikasnosti termike obrade gde su tri zemlje Slovenija, Austrija i Danska napravile velik korak ka stvarnoj racionalizaciji, tako to iskoriuju energiju dobijenu spaljivanjem opasnih otpada gde do izraaja dolazi velika kalorinost npr. industrijskog opasnog otpada. Tako dobijenu energiju koriste za zagrevanje drugih postrojenja ili objekata.Kod nas u Republici Srbiji nema postrojenja za ovakav tretman otpada, pa dolazimo do problema koji je vrlo opasan,a zove se neadekvatno upravljanje otpadom.Industrija, mala i srednja preduzea predstavljaju velike proizvoae otpada u Srbiji. U svojim aktivnostima vezanim za proces upravljanja otpadom (koje su, u naelu, same po sebi netransparentne i esto u neskladu sa propisima) oni uopte ne posveuju panju razvijanju svesti svojih upravljakih struktura, zaposlenih ali i krajnjih korisnika o otpadu koji se javlja kao rezultat proizvodnih aktivnosti.Najznaajniji strateki i zakonodavni dokumenti Republike Srbije jasno i nedvosmisleno ukazuju na potrebu razvijanja javne svesti u upravljanju otpadom. Dosadanji rezultati na ovom polju su, meutim, nedovoljni i nezadovoljavajui. Nedostatak razvijanja javne svesti u procesu upravljanja otpadom, vodi ka zajednici u kojoj se racionalne i planirane odluke vezane za upravljanje otpadom zamenjuju ishitrenim i pogrenim reenjima koja mogu znatno ugroziti napredak lokalne zajednice, ivotnu sredinu i zdravlje njenih lanova.Upravljanje otpadom bez razvijenog programa javne svesti se u ovakvom sluaju najee shvata kao odnoenje smea i njegovo odlaganje na deponiju to je najnepoeljniji model. . Neadekvatno i nekontrolisano postupanje sa otpadom jeste ogroman problem sa kojim se susreu sve zemlje sveta,a posebno one u tranziciji.U Republici Srbiji je takav pristup poprimio gotovo alarmantne razmere i drava mora preko svojih nadlenih institucija odgovorno i odluno reagovati. Moramo kao drutvo imati odgovorniji odnos prema svim aspektima zatite ivotne sredine.

6.Izrada planova upravljanja otpadom

Upravljanje otpadom predstavlja prosec koji mora biti detaljno ispaniran I koji se mora kontrolistati tokom same realizacije. Njemu se ne moe ishitreno I nepromiljeno pristupiti, ve na jedan analitiki I osmiljen nain.Izradom plana upravljanja otpadom se postie efikasan sistem upravljanja neopasnim i opasnim otpadom, od samog mesta njegovog nastanka pa do konanog odlaganja, tite se industrijski radnici, osoblje koje radi u domenu upravlja nja otpadom i stanovnitvo uopte, a dobrim sistemom upravljanja otpadom se tede i novac i resursi Shodno tome, postoje planovi upravljanja otpadom, u zavisnosti od lokacije otpada, tj da li je u pitanju regionalni ili lokalni otpad, a postoji i plan koji se tie industrijskog otpada. Dakle, planovi se dele na:1. Regionalni planovi upravljanja otpadom;2. Lokalni planovi upravljanja otpadom;3. Planovi upravljanja industrijskim otpadom;Regionalni planovi upravljanja otpadomPojedina sela i mesne zajednice zbog ogranienosti resursa, nisu u mogunosti da samostalno obezbede sve usluge koje bi trebale, a tiu se upravljanja komunalnim otpadom i drugih projekata od javnog znaaja. Jedna od strategija koju su razvile optine, sa ciljem poveanja efikasnosti pruanja usluga, je regionalizacija. Od znaaja je da je i Zakon predvideo mogunost da se obavljanje komunalnih delatnosti moe organizovati za dve ili vie optina pod uslovima utvrenim zakonom i Sporazumom skuptina tih optina. Predmet toga Sporazuma je veoma irok dijapazon uzajamnih pravnih, ekonomskih, finansijskih, organizacionih i drugih odnosa tih optina, kao i izmeu optina i javnih preduzea. Dekonta prua podrku optinama u postupku formiranja regiona za upravljanje komunalnim otpadom i izradi regionalnih planova upravljanja otpadom koji uzimaju u obzir politike i principe upravljanja otpadom na nacionalnom nivou, zakonodavstvo EU i nacionalne i regionalne strategije i planove. Struni tim inenjera radi na uspostavljanju veze izmeu svih ciljnih grupa klijenta, javnih komunalnih preduzea, ovlaenih organa, javnosti, industrija i ostalih zainteresovanih strana.Lokalni planovi upravljanja otpadomDekonta nudi uslugu izrade lokalnog plana upravljanja otpadom jedinicama lokalne samouprave kojim su definisani ciljevi upravljanja otpadom na teritoriji u skladu sa Nacionalnom strategijom. Dekonta nudi identifikaciju svih tokova otpada koji se generiu i njihovih izvora kako bi na struni tim odabrao i primenio najadekvatnije tehnike upravljanja otpadom u industriji.Planovi upravljanja industrijski otpadomUspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja otpadom u industrijskim postrojenjima zahteva poznavanje procesa nastajanja, procedura rukovanja, skladitenja, transporta, tretiranja i odlaganja istog. Izuavanje tih aspekata upravljanja otpadom zahteva visoku strunost, mnogo vremena i resursa, a posebno, obzirom na sloenost pitanja ivotne sredine, povezanih sa pojavom novih tehnologija tretiranja otpada. Meutim, trokovi uspostavljanja jednog praktinog sistema upravljanja otpadom su mali u poreenju sa potencijalnim finansijskim posledicama degradacije ivotne sredine i sa tim povezanim dejstvima na ljudsko zdravlje.

6.1.Sanacija, rekultivacija i proirenje deponija

Konana dispozicija vrstog komunalnog otpada predstavlja jedan od najveih problema u oblasti komunalne delatnosti u Srbiji. Postojee deponije, gradski prostori gde se vri odlaganje otpada uglavnom su neureeni, preteno bez ikakvih prateih sadraja, problematine kontrole doveenog i odloenog otpada, haotinog naina odlaganja, mere zatite gotovo da i ne postoje. Kod postojeih deponija javlja se itav spektar negativnih uticaja: zagaivanje zemljita, povrinskih i podzemnih voda, aerozagaenje, permanentna opasnost od eksplozije tela deponije, pojave spontanih i izazvanih poara, opasnost izbijanja zaraza, vizuelna zagaenja i sl. Sve ove karakteristike ukazuju da se ovi prostori gotovo nikako ne mogu podvesti pod termin sanitarnih deponija, ve oni predstavljaju smetlita u najdrastinijem obliku znaenja.Kako bi se bar delimino ublaile posledice ovakvog stanja naih smetlita i njihovih uticaja jedna od mera prve pomoi je prestanak deponovanja na ovaj nain, sanacija, zatvaranje i rekultivacija istih, to u krajnjoj liniji predstavlja i zakonsku obavezu korisnika prema odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine i Pravilnika o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materijala. Sam postupak sanacije, zatvaranja i rekultivacije sprovodi se na osnovu Projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije postojee deponije za koju je izraen[footnoteRef:2]. [2: http://www.dragroupw.com/otpadhttp://upravljanjeotpadom.com/lllhttp://www.futura.edu.rs/servisi/materijali/1%20Upravljanje%20otpadom.pdf]

Postupak uklanjanja otpada se moe definisati kao nain postupanja saotpadom na nain na koji e tetne i opasne materije u otpadu biti termikom,biolokom ili fiziko hemijskom metodom biti minimizovane i stabilizovane do temere da se mogu, ako nije mogue njihovo materijalno ili energetsko iskoriavanjeodlagati (deponovati) na nain koji ne ugroava zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.7. Koncept i definicija istije proizvodnje

Koncept istije proizvodnje se zasniva na novim metodamakoje treba da su istije, da koriste mnogo manje energije i da ne proizvode tetne nus-proizvode. Cilj ovog pristupa je da zadovolji ljudske potrebe bez ugroavanja ivota ljudi ili celovitosti eko sistema od kojeg zavisimo. istija proizvodnja je preventivni pristup. Glavni cilj istije proizvodnje je da se fokusira na prevenciju ili smanjenje nastanka otpada i neefikasne upotrebe energije i resursa. Da bi se ovo postiglo, potrebno je usvojiti nove tehnologije i tehnike, zajedno sa novim vrednostima i nainima zadovoljavanja potreba oveanstva. Pored toga, ovaj novi pristup treba biti primenjen na proizvodni proces, potronju i odlaganje robe i usluga, da bi se dobio isti ili vei proizvodni uinak sa mnogo manje koliine utroene energije i resursa.UNEP je istiju proizvodnju definisao kao:istija proizvodnja je konceptualni i proceduralnipristup proizvodnji koji zahteva da sve faze ivotnog ciklusa proizvoda trebaju biti obraene sa ciljem prevencije ili minimizacije kratkoronih i dugoronih rizika po ljude i okolinu.U sutini, istija proizvodnja se moe predstaviti kao:smanjenje koliine proizvedenog otpada, ili izbegavanje proizvodnje istog,efikasnija upotreba energije i resursa,proizvodnja ekoloki prihvatljivih proizvoda i pruanja usluga,postizanje manje koliine proizvedenog otpada, niih cena i veeg profita

8.Postupanjei odnos prema gradskom otpadu

Kako gradovi rastu sa porastom populacije, koliina nastalog otpada postaje nepodnoljiva. Firme koriste razliite naine odlaganja otpada - otvorene deponije, kratere za odlaganje, septike jame, fabrike za spaljivanje.

Otvorene deponije

Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje vrstog otpada svih vrsta.Otpad je dostupan, raznosi se, nepokriven je i nerazvrstan.Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlae, a te bolesti mogu prenositi ivotinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama. Otvorene deponije takode isputaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu, a time izazivaju bolesti kod ljudi, kod ivotinja i biljaka.U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene.Krateri za odlaganje

Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima.Kada se odloi jedan sloj, on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju.Tako sabijen sloj formira opasnu eliju. Kada nastane puno elija i krater se napuni nastaje takozvana baterija, na baterijama se izgradi parking ili neto slino. Opasnost je kada otrovna baterija procuri, jer otrovi iz nje se ire, cure i zagauju zemlju i vodu, trujui ljude, ivotinje i biljke.Septike jame

Septike jame su higijenske i reavaju problem curenja do nekog vremena. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetiki su zatvorene. Mnogi strunjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku, a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu, trujui biljke, ivotinje i ljude. Problem je to nema prisusutva vazduha u njima pa ak i stvari koje bi se raspale to ne ine, tako da se ove zatvorene jame pune bre od ostalih. Kada dospe malo vazduha u njih, nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo.

Fabrike za spaljivanje

Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerauje(reciklira) a deo se spaljuje. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadri dioxin i teke metale koji izazivaju teka oboljenja.Ovaj pepeo truje vazduh, vodu i zemlju.Ovo uopte nije dobar nain uklanjanja i ovako se uklanja najee infektivan otpad.Ovo nam ukazuje da niti jedan od navedenih naina odlaganja otpadanije zdrav po sve nas.

8.1.Doprinos pojedinaca za smanjenje negativnih posledica otpada

Odreene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih siromani ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu. To su najee stare novine i flae. To je na neki nain razvrstavanje. Razvrstavanje naeg kunog smea, pored porasta kunog otpada dananjice, postalo je zaista neophodno.Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno vanu ulogu za nae zdravlje i zdravlje itavog oveanstva.Poto sakupljai otpada pomau svima, bilo bi lepo i da mi njima pomognemo, tako to emo razvrstati svoj otpad i omoguiti im da pokupe vie, oiste planetu i prehrane svoju gladnu decu.[footnoteRef:3]Takoe postoje i firme koje rade ovaj posao, ali bez obzira ko ga radio, otpad bi trebalo razvrstavati. [3: http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/aktuelnosti/ekologija/otpadvrlo.htmlhttp://barajevo.org.rs/upload/files/Sta_znamo_i_mislimo_o_otpadu.pdf]

Kuni optad bi trebali razvrstavati u razliite kante, prema vrsti otpada, I to na:1. Jedna kanta je za otrovan-rizian otpad(lekove, baterije, farbe, sijalice..)Ovo se mora odneti u specijalizovane reciklane centre.2. Druga kanta je za mokar-biorazgradiv otpad(ostaci od obroka, voa, povra, cvee, lie..).Ovo ostavljati u rupu u zemlji, i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu zemlju za cvee.3. Trea kanta je za tvrdi otpad od metala ili plastike , ili pak od stakla.

Zakljuak

Kako bi se postojei resursi koristili racionalno i na odriv nain potrebno je,najpre,vriti prevenciju nastanka otpada,odnosno smanjiti koliine proizvedenog otpada, tj.ne stvarati otpad nepotrebno.Zatim podsticati ponovnu upotrebu i reciklau, a tek kao poslednju opciju planirati pravilno odlaganje otpada.Na taj nain ne doputa se nekontrolisano jednokratno korienje resursa,ve se podstie racionalna upotreba. Najvei problem sakupljanja otpada radi reciklae je sortiranje, jer neki delovi procesa moraju da se izvre runo, to poveava trokove reciklae. Takoe postoji problem kategorizacije smea, pa recimo PET flaa nije ista kategorija otpada kao i PVC kontejnera i ne mogu zajedno da se recikliraju. Najidealniji princip zatite ivotne sredine od otpada je ne proizvoditi ga ili koristiti ambalau koja je biorazgradiva i ne isputa toksine u atmosferu. Kao potroa, vi moete da utiete koji prozvod ete da kupite. Organizovanim i dobro osmiljenim sistemom upravljanja otpadom, postiu se pozitivni ekonomski efekti i smanjuju negativni uticaji na ivotnu sredinu, zdravlje ljudi, biljni i ivotinjski svet, predele i prirodna dobra od posebnog znaaja.ak iako se propisno prikuplja I odlae, otpad koji se nekontrolisano proizvodi,ne upotrebljava ponovo i ne reciklira,ne doprinosi zatiti ivotne sredine,vejoj teti.Iako osnovni sistemi upravljanja otpadom mogu ukljuivati razliite tehnologije i stepene sofisticiranosti, za sve je zajedniko da ukljuuju skladitenje, sakupljanje, transport i odlaganje otpada, uz dodatna logina unapreenja tehnologije, kao to su sabijanje i prenos otpada. Dakle, manje otpada i pravilno postupanje sa otpadom doprinsi odrivom razvoju.

Literatura:

http://www.dragroupw.com/otpadhttp://upravljanjeotpadom.com/lllhttp://www.futura.edu.rs/servisi/materijali/1%20Upravljanje%20otpadom.pdfhttp://www.astrozmaj.com/system/izborposla/aktuelnosti/ekologija/otpadvrlo.htmlhttp://barajevo.org.rs/upload/files/Sta_znamo_i_mislimo_o_otpadu.pdfhttp://www.eko.vojvodinaff.gov.rs/?q=node/82kkhttp://www.ekobalans.net/teme/zatita-ivotne-sredine.html

14