Visoka tehnika kola u Niu

SEMINARSKI RAD

Predmet: Kombinovani TransportTema: OSNOVNE TEHNOLOGIJE DRUMSKO-ZELEZNICKOG

TRANSPORTA-SPECIFICNOSTIProfesor: Student:

Nada Stojanovic Petar Blagojevic RDS 6/11

Sadrzaj

3UVODNI DEO

6PREGLED STANJA U ELEZNIKOM, DRUMSKOM, VODNOM,VAZDUNOM I INTERMODALNOM TRANSPORTU U REPUBLICI SRBIJI

8Transport u Republici Srbiji

9elezniki transport

9Intermodalni transport

10Transportno trziste

11Prognoze tranje u transportu

11PREGLED STANJA U ELEZNIKOM, DRUMSKOM, VODNOM,VAZDUNOM I INTERMODALNOM TRANSPORTU U REPUBLICI SRBIJI

12OSNOVE ZA REALIZACIJU STRATEGIJE

12Investiciona politika

13Upravljanje transportnom infrastrukturom

14VIZIJA TRANSPORTNOG SISTEMA U REPUBLICI SRBIJI 2015. GODINE

14OPTI CILJEVI STRATEGIJE

16Drumski transport - vizija za 2015. godinu

17Savremena mrea puteva

17Koncept razvoja mree

18Razvoj drumskog transporta

18Srpske eleznike kompanije i eleznika industrija

18Finansijski aspekti

19Koncept razvoja eleznike mree

20Zakljucak

UVODNI DEOStrategijom razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog

transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine (u daljem tekstu: Strategija),

utvruje se stanje u tim oblastima transporta, uspostavlja se koncept razvoja

infrastrukture i transporta, definiu se dugoroni i oroeni ciljevi razvoja transportnog

sistema i akcioni plan za njihovu realizaciju, a imajui u vidu potrebu za odrivim

razvojem transporta u Republici Srbiji. Smernice za takav razvoj postavljene su na nivou

celog sistema i bazirane su na principima bezbednosti, intermodalnosti, primene

savremenih tehnologija, komplementarnog korienja svih vidova saobraaja i

racionalnog korienja raspoloivih kapaciteta i resursa u dravi u korist svih graana

Republike Srbije.

Strategija je ciljno orijentisana i zasnovana na viziji za 2015. godinu koja uzima u obzir

drutveni razvoj, opredeljenje Republike Srbije ka lanstvu u Evropskoj uniji, odrivi

razvoj transportnog sistema i stabilne institucije.

Prilikom razmatranja znaaja oblasti transporta u bilo kojoj dravi, posmatraju se dva

dominantna aspekta, i to kvalitet ivota i ukupan ekonomski razvoj. Transport ima

direktan uticaj na pojedinanu mobilnost i dostupnost bliih i udaljenijih oblasti, ali zbog

svog znaajnog uticaja na racionalno korienje vremena utie i na kvalitet ivota ljudi u

irem smislu. Strategija moe da opredeli uticaj transporta na kvalitet ivota i razvoj

privrede i u odnosu na pojedinca i u odnosu na drutvo u celini.

Bolja transportno-infrastrukturna opremljenost Republike Srbije omoguava da se vie

roba i usluga proizvodi, troi i izvozi, poveavajui opte blagostanje.

Transportna infrastruktura se moe posmatrati i kao instrument za ravnomerni regionalni

razvoj, jaanje teritorijalnog integriteta i ouvanje celovitosti drave.

Usmerene investicije mogu doprineti ravnomernijoj raspodeli bruto drutvenog proizvoda

po stanovniku. Pri planiranju treba imati u vidu da privreda u razliitim podrujima ima

razliitu strukturu i da pojedina podruja zavise od transporta vie od drugih.

Da bi pozitivno uticao na ekonomski razvoj, transportni sistem mora da dostigne

odreeni nivo razvoja. Postojee stanje tog sistema moe se objasniti posledicama

ekonomskog pada u periodu 1990. do 2000. godine i sporog oporavka. Da bi se dostigao

nivo drava kandidata i drava lanica Evropske unije potrebno je dostii nivo razvoja

koji je uporediv sa tim dravama. Strategija odreuje korake na tom putu i ukazuje na

prioritete.

Faze razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u

Republici Srbiji su: obnova, rekonstrukcija i modernizacija i izgradnja. Brzina realizacije

navedenih faza varira, razlikuje se po vidovima saobraaja i zavisi od politikih interesa

Evropske unije i drugih lanica meunarodne zajednice, meunarodnih finansijskih

institucija, finansijske sposobnosti drave i razvoja politike situacije u Republici Srbiji.

U fazi obnove cilj je da se transportni sistem dovede u projektovano stanje kao osnov za

dalja ulaganja. Posle ove faze svi delovi teritorije Republike Srbije bie dostupni za

transport, tete na infrastrukturi bie potpuno otklonjene i na mreama svih vidova

saobraaja bie obezbeen osnovni nivo usluge. Finansiranje ove faze obavljae se uz

podrku dugoronih kredita meunarodnih finansijskih institucija, donacija i domaih

izvora.

U fazi rekonstrukcije cilj je dostizanje nivoa koji je uporediv i kompatibilan sa nivoom u

dravama lanicama Evropske unije radi ujednaavanja karakteristika transportne infrastrukture i tokova.

Granini prelazi iprocedure dostii e evropske standarde. Finansiranje ove faze obavljae se iz kredita

meunarodnih finansijskih institucija, fondova Evropske unije i domaih izvora.

U fazi modernizacije i izgradnje cilj je da transportni sistem Republike Srbije bude

kompatibilan sa transportnim sistemom Evropske unije sa tendencijom dalje

modernizacije. Nakon sprovoenja ove faze Republika Srbija e biti spremna da se

pridrava najveeg dela standarda Evropske unije u oblasti transporta, bie uspostavljeni

transportni lanci, a transportno trite Republike Srbije bie konkurentno. Finansiranje

ove faze obavljae se iz: fondova Evropske unije; kredita meunarodnih finansijskih

institucija; domaih fondova; sredstava javno-privatnog partnerstva i sl.

Racionalne i dosledne politike razvoja pojedinih vidova saobraaja doprinee

ekonomskom prosperitetu, omoguie efikasno korienje sredstava iz budeta Republike

Srbije i obezbedie poveanje bezbednosti saobraaja i instrumente za efikasno

upravljanje infrastrukturom.

S obzirom na to da javne investicije i ulaganja u transportnu infrastrukturu znaajno utiu

na okruenje, delovi Strategije za pojedine vidove saobraaja predviaju mere zatite

ivotne sredine i odrivog razvoja i obezbeuju njihovo sprovoenje.

Pristup transportu u Strategiji zasnovan je na sledeim principima:

1) strategija transporta mora biti fokusirana na obezbeenje kvaliteta ivota, ouvanje

ivotne sredine, dobrobiti i mobilnosti pojedinaca;

2) aktivni pristup transportu utie na razvoj transportnog sistema i ne odgovara samo na

tranju prilagoavajui se dogaajima. Uspena i aktivna strategija transporta nudi

meusobno povezana reenja za sve vidove saobraaja;

3) strategija transporta vodi rauna o dugoronim ciljevima drave i usklauje ih sa

potrebama pojedinaca;

4) strategija transporta je aktivna u oblastima gde su bezbednost, zdravlje stanovnitva

ili ouvanje ivotne sredine ugroeni neumerenim rastom transportnog sistema.

Strategija ima sledee funkcije:

1) daje smernice za donoenje odluka u oblasti transporta i planski dokument koji

obuhvata funkcionisanje svih vidova saobraaja;

2) predstavlja izvor informacija o stanju, problemima, scenarijima, optim ciljevima i

ciljevima po vidovima saobraaja i pojedinim merama u oblasti transporta;

3) usmerava i daje informacije privredi i zainteresovanim graanima;

4) daje smernice za donoenje odluka dravnim organima i organima lokalne

samouprave.

Osnovni koncept Strategije odreen je dugoronim ciljem - lanstvom u Evropskoj uniji,

koji je Republika Srbija postavila kao svoj strateki i nacionalni interes. Potrebno je da

Republika Srbija: definie svoju evropsku poziciju; kreira i primeni transportnu politiku

kojom e iskoristiti sopstvene prilike i koncentrisati se na svoje prednosti; odredi svoju

poziciju prema susedima; definie transportne politike prema svakoj susednoj zemlji.

Kod formiranja dugorone strategije razvoja transportne mree veoma je vano

objektivno i jasno razdvojiti ciljeve Republike Srbije i regiona jugoistone Evrope i uoiti

razlike kako bi se interesi uskladili na obostranu korist.

Strategija i politika razvoja saobraaja Republike Srbije do 2010. godine, koju je Vlada

usvojila 1998. godine, dala je okvir za sva vana pitanja, uglavnom u skladu sa tadanjim

pristupom Evropske unije i drugih relevantnih tela, ali je taj okvir preambiciozan iprevazidjen razvojem situacije i nije ga mogue primeniti zbog politikih i ekonomskih

promena u dravi i okruenju.

Strateki ciljevi razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog

transporta dati su u Prilogu 1, Akcioni plan - ciljevi, aktivnosti i nosioci aktivnosti u

realizaciji Strategije razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog

transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine, koji je odtampan uz ovu

strategiju i ini njen sastavni deo.

Skraenice koje se koriste u tekstu Strategije imaju sledee znaenje:

AGC - Evropski sporazum o najvanijim meunarodnim eleznikim prugama

(European Agreement on Main International Railway Lines);

AGN - Evropski sporazum o glavnim unutranjim plovnim putevima meunarodne

vanosti (European Agreement on Main Inland Waterways of International

Importance);

AGR - Evropski sporazum o glavnim meunarodnim saobraajnim arterijama

(European Agreement on Main International Traffic Arteries);

AGTC - Evropski sporazum o vanim meunarodnim linijama za kombinovani

transport i prateim postrojenjima (European Agreement on Important International

Combined Transport Lines and Related Installations);

ADR - Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom

transportu (European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous

Goods by Road);

ADN - Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasnih materija unutranjim

plovnim putevima (European Agreement Concerning the International Carriage of

Dangerous Goods by Inland Waterways);

BDP - bruto drutveni proizvod;

DTD - Dunav Tisa Dunav kanal;

ITF - Meunarodni transportni forum (International Transport Forum - ranije CEMT);

EU - Evropska unija;

EK - Evropska Komisija;

EIB - Evropska investiciona banka;

EAR - Evropska agencija za rekonstrukciju;

EBRD - Evropska banka za obnovu i razvoj;

ECAC - Evropska konferencija civilnog vazduhoplovstva;

EASA - Evropske agencije za bezbednost vazdune plovidbe (The European Aviation

Safety Agency);

EURO RAP - Evropski program procene puteva (The European Road Assessment

Programme);

EUROCONTROL - Evropska organizacija za bezbednost vazdune plovidbe;

HLG - Grupa na visokom nivou za proirenje glavnih Transevropskih transportnih osa

na susedne drave i regione (High Level Group);

IPA - Instrument za predpristupanje EU (Instrument for Pre-accession Assistance);

ICAO - Meunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva;

ITS - Inteligentni transportni sistemi (Intelligent Transport Systems);

JAA - Zajednike vazduhoplovne vlasti Evrope (Joint Aviation Authorities);

MAP - Petogodinji plan za razvoj Osnovne mree;

MFI - meunarodne finansijske institucije;

PPP - javno-privatno partnerstvo;

RID - Pravilnik o meunarodnom prevozu opasnih materija u eleznikom transportu;

REBIS - Regionalni projekat za transportnu infrastrukturu Balkana (Regional Balkans

Infrastructure Study-Transport Final Report);

RO-RO - transport drumskih vozila, eleznikih teretnih kola ili intermodalnih

transportnih jedinica brodom;

RTC - robno-transportni centar;

SEETO - Transportna opservatorija za jugoistonu Evropu (South-East Europe

Transport Observatory);

TEU - jedinica ekvivalentna 20-to stopnom konteneru; TEN-T - Trans-evropske

transportne mree;

UPP - unutranji plovni putevi;

UVT - unutranji vodni transport;

UIC - Meunarodna unija eleznica;

UIC C - tovarni profil vozila koji omoguava transport drumskih teretnih vozila,

drumskih poluprikolica i velikih kontenera na odreenim eleznikim teretnim

kolima;

FIDIC - Meunarodno udruenje konsultanata inenjera (The International Federation

of Consulting Engineers);

Hucke-pack - kombinovani elezniko-drumski transport;

CARDS - Program pomoi EU;

SEE - Centralna i istona Evropa;

CER/GRB/CCFE - Udruenje eleznica Evrope;

WB - Svetska banka (World Bank).

PREGLED STANJA U ELEZNIKOM, DRUMSKOM, VODNOM,VAZDUNOM I INTERMODALNOM TRANSPORTU U REPUBLICI SRBIJI1. Ekonomska osnova

Prilikom definisanja stratekog okvira i ciljeva razvoja eleznikog, drumskog, vodnog,

vazdunog i intermodalnog transporta polazi se od procene postojeih uslova,

funkcionalne sposobnosti za dostizanje postavljenih ekonomskih ciljeva i koordinacije sa

razvojnim strategijama drugih drava i integracija.

2. Spoljno okruenje

U medjunarodnom kontekstu postoji irok strateki i institucionalni okvir koji mora biti

potovan prilikom izrade nacionalne strategije eleznikog, drumskog, vodnog,

vazdunog i intermodalnog transporta. Najvaniji segmenti tog okvira za Republiku

Srbiju su:

1) Bela knjiga EK "Evropska transportna politika za 2010. godinu: Vreme odluke";

2) Odluke ECMT o Pan-evropskim koridorima i oblastima;

3) Zavrni izvetaj HLG, novembar 2005. godine;

4) Program pomoi EK na izradi studijske i projektne dokumentacije (EAR);

5) Planovi meunarodnih finansijskih institucija (EIB, EBRD, WB);6) Studija REBIS;

7) Viegodinji planovi SEETO.

Bela knjiga "Evropska transportna politika za 2010. godinu: Vreme odluke", uspostavlja

zajednike ciljeve politike transporta EU, zasnovane na sistemskom planiranju vodei

rauna o intermodalnosti. U osnovi re je o razvoju Transevropske mree, pravinom

odreivanju cena u transportu, zatiti ivotne sredine, bezbednosti saobraaja, drutvenoj

odgovornosti, jaanju unutranjeg trita i jaanju eksterne dimenzije trita (tranzita i

izvoza transportnih usluga).

Panevropski koridori i oblasti definisani su na dve Ministarske konferencije (ECMT na

Kritu 1994. godine i u Helsinkiju 1997. godine). Cilj HLG, koja je formirana 2004.

godine, bio je da identifikuje podskup mrea koje najbolje povezuju EU (TEN mreu) sa

njenim susedima i dugorono jaaju regionalne integracije. Najvaniji segmenti

Transevropske mree na teritoriji Republike Srbije su:

1) Koridor X sa svojim kracima - Xb (Beograd-Budimpeta) i Xc (Ni-Sofija), koji je

najznaajniji drumski i elezniki pravac na teritoriji Republike Srbije. Utvren je

kao deo Jugoistone multimodalne ose definisane u Zavrnom izvetaju HLG, deo je

Osnovne regionalne transportne mree (Core Regional Transport Network - u daljem

tekstu: Osnovna mrea) i povezuje Austriju/Maarsku, Sloveniju/Hrvatsku,

Republiku Srbiju i Bugarsku/Makedoniju/Grku. Na njemu se u Republici Srbiji

nalazi 792 km puteva i 760 km eleznikih pruga;

2) Koridor VII (reka Dunav), koji spaja Centralnu Evropu preko Republike Srbije sa

Crnim morem i deo je Jugoistone multimodalne ose, pogranina je reka i protie

preko teritorije Republike Srbije na duini od blizu 600 km.

U finalnom izvetaju HLG iz novembra 2005. godine definisani su prioritetni evropski

projekti na Pan evropskim koridorima VII i X u smislu proirenja TEN-T na susedne

drave i regione. U istom izvetaju obraena su i tzv. "horizontalna pitanja":

intermodalnost, interoperabilnost, sigurnost i bezbednost u transportu i infrastrukturi,

uklanjanje nefizikih barijera i upravljanje saobraajem.

EK u okviru programa CARDS i meunarodne finansijske institucije EIB, EBRD i WB

pomau velike investicione projekte u Republici Srbiji, koji su orijentisani na hitne

projekte odravanja, izgradnje i rekonstrukcije infrastrukture i projekte izgradnje

institucionalnih kapaciteta. Oekuje se da e ova podrka, pre svega za infrastrukturne

projekte du evropskih koridora, biti nastavljena i tokom narednih godina.

IPA kao novi instrument za pretpristupnu pomo formiran je 2005. godine na osnovu

regulative Saveta o osnivanju instrumenta za predpristupnu pomo broj 1085/2006 od 17.

jula 2006. godine. Prioriteti i finansijska sredstva za implementaciju tih prioriteta

utvruju se Viegodinjim indikativnim programskim dokumentom (MIPD), koji

priprema EK u konsultaciji sa Nacionalnim IPA koordinatorom i resornim

ministarstvima.

IPA je namenjen iskljuivo za potrebe stabilizacije i pristupanja EU i u Republici Srbiji

zamenio je program CARDS. Republici Srbiji je u 2007. godini iz IPA fonda namenjena

suma od 186,7 miliona evra.

Projekat REBIS, koji je finansiran od strane EK kroz program CARDS, zavren je jula

2003. godine i obuhvatio je Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, BJR

Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, ukljuujui UNMIK Kosovo (UNSCR 1244). Zavrni

izvetaj studije REBIS koncentrisao se na multimodalnu Osnovnu mreu, slino

Transevropskoj mrei EU.

SEETO je osnovana kao deo Regionalnog CARDS programa EU za 2003. godinu,

obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, BJR Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju,

ukljuujui UNMIK Kosovo (UNSCR 1244) i kao jedan od osnovnih zadataka imaizradu MAP. Do sada su usvojeni MAP 2006-2010. godine i MAP 2007-2011. godine, au pripremi je MAP 2008-2012. godine.

Transport u Republici Srbiji

Drumski transport

Sa ukupnom duinom puteva od oko 38.000 km, mrea puteva u Republici Srbiji je dobro

razvijena, mada je njen kvalitet smanjen zbog nedostatka investicija i nedovoljnog

odravanja u periodu od 1990. do 2000. godine. Na teritoriji Republike Srbije se nalazi

792 km puteva Koridora X sa njegovim kracima - Xb i Xc.

Rehabilitacija puteva zapoeta je 2001. godine i procenjuje se da je za zapoetu

rekonstrukciju mree potrebno jo oko 600 miliona evra. Za rehabilitaciju i odravanje

mree dravnih i lokalnih puteva u narednih deset godina bie potrebno oko 6,2 milijardi

evra.

Nedostatak sredstava za modernizaciju i odravanje putne mree uz zastareo vozni park

uticao je na znaajno smanjenje bezbednosti saobraaja na putevima. Uz stopu

motorizacije u Republici Srbiji od oko 224 vozila na 1000 stanovnika 2005. godine, broj

poginulih u saobraajnim nezgodama je vei od pet na 10.000 registrovanih vozila, to je

skoro pet puta vie od saobraajno najbezbednijih zemalja EU. U saobraajnim

nezgodama u Republici Srbiji 2006. godine poginulo je 900 ljudi, a 18.407 ih je tee ili

lake povreeno, a od 1990. godine do danas u Republici Srbiji je poginulo vie od

18.000 ljudi, a vie od 266.000 ljudi je tee ili lake povreeno. Zbog toga se bezbednost

saobraaja na putevima u Republici Srbiji ne moe smatrati zadovoljavajuom.

Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamian i dominantan vid saobraaja

koji uestvuje sa oko 80% u ukupnom obimu prevezenog tereta, odnosno sa oko 74% u

ukupnom broju prevezenih putnika. Privredni subjekti koji obavljaju drumski transport, a koji su bili u drutvenoj svojini su uglavnom privatizovani i funkcioniu u uslovima

slobodne konkurencije, a uloga dravnih organa je ograniena na ureivanje ove oblasti u

smislu izdavanja licenci, dozvola za drumski prevoz, nadzor, itd.

Meunarodni drumski transport u Republici Srbiji, odnosno pristup meunarodnom

transportnom tritu, veim delom se obavlja u reimu kvota bilateralnih i multilateralnih

CEMT dozvola to dodatno, u uslovima postojanja znaajnih administrativnih i fizikih

prepreka (npr. jo uvek neopovoljan vizni reim za profesionalne vozae, zastoji na

graninim prelazima i sl.), ima negativan uticaj na konkurentnost naih prevoznika na

meunarodnom transportnom tritu.

Upravljanje mreom dravnih puteva je pretena delatnost Javnog preduzea "Putevi

Srbije".

Mreom optinskih puteva i ulica upravljaju organi jedinica lokalne samouprave.

elezniki transport

Magistralne eleznike pruge prolaze kroz sve vee gradove i ukrtaju se u zonama

Beograda i Nia. Od ukupne duine eleznike mree u Republici Srbiji (3.809 km),

1.768 km predstavljaju magistralne pruge, a elektrificirano je 1.247 km (32.7%).

Samo 7% pruga (276 km) ima dva koloseka. Proseno zadovoljavajua gustina mree na

nivou Republike Srbije veoma je neravnomerna i osetno opada ka jugu.

Oko 25% magistralnih pruga eleznike mree u Republici Srbiji nalazi se na Koridoru X

i njegovim kracima - Xb i Xc.

Samo oko 45% pruga u Republici Srbiji ima dozvoljeno osovinsko optereenje od 22,5 t

dok je na 30% pruga to optereenje ispod 16 t.

Dozvoljena brzina prelazi 100 km/h na svega 3,2% pruga, a najvei deo (oko 50%) mree

dozvoljava maksimalnu brzinu do 60 km/h. Sa izuzetkom pojedinih sekcija pruga

Beograd-id i Velika Plana-Ni, koje su dvokolosene, elektrificirane i na nekim

deonicama dozvoljavaju vee brzine, sve ostale pruge imaju zastarele tehnike i

tehnoloke parametre. ak i na nekim sekcijama ovih pruga ima deonica u vrlo loem

stanju tako da se brzina esto privremeno ograniava na 20 km/h ili nie.

JP "eleznice Srbije" raspolau sa oko 480 lokomotiva, 8.500 teretnih i 550 putnikih

vagona. eleznika vozna sredstva su relativno stara i nepouzdana. Prosena starost

eleznikih voznih sredstava prelazi 30 godina, a stopa raspoloivosti u zavisnosti od tipa

varira izmeu 26% i 61%.

Nedovoljno ulaganje u osnovno odravanje na eleznici posledica je opteg privrednog

zaostatka u prethodnom periodu, loe organizacije, nedostatka sredstava, socijalne i

kadrovske politike. Sadanje stanje eleznike infrastrukture karakterie potreba da se u

projektovano stanje vrati i modernizuje jo oko 1.000 km magistralnih pruga, tj. oko 57%

glavne mree pruga, odnosno 26% kompletne eleznike mree. Za rehabilitaciju i

odravanje eleznike mree u narednih deset godina prema procenama bie potrebno

oko 3,9 milijardi evra.

Upravljanje javnom eleznikom infrastrukturom, javni prevoz putnika i robe i

odravanje eleznikih voznih sredstava su pretene delatnosti JP "eleznice Srbije".

Ovo javno preduzee je krajem 2000. godine zapoljavalo blizu 33.000 ljudi, a do kraja

decembra 2006. godine broj zaposlenih je smanjen za vie od 37%, na oko 20.857.

JP "eleznice Srbije" suoene su sa loim stanjem eleznike infrastrukture i

nedostatkom savremenog voznog parka. Rehabilitacija i poboljanje potrebni su na celoj

duini Koridora X, koji je okosnica sistema (25% mree i preko 50% transportnih

aktivnosti).

Intermodalni transport

Pored injenice da je tokom devedesetih godina intermodalni transport bio u prekidu,

postoji delimino izgraena infrastruktura, kako na eleznici - elezniki integralni

transport, tako i u lukama (luke u Novom Sadu, Beogradu, Panevu i Prahovu) za

pretovar kontenera. Kod postojeih terminala prisutna su znaajna ogranienja uslovljena

postojeom lokacijom, zastarelom opremom i raspoloivim investicijama za razvoj.

Takoe, vie puta definisana mrea terminala i strateki planovi razvoja nisu realizovani.

Kombinovani drumsko-elezniki transport na eleznici se poslednjih godina postepeno

obnavlja i u stalnom je porastu. U 2002. godini je iznosio oko 15.000 TEU, da bi u 2006.

godini dostigao 4-5 kontenerskih vozova dnevno u tranzitu ili oko 77.500 TEU, u uvozu i

izvozu oko 13.000 TEU i u lokalnom transportu oko 22.000 TEU. Tome je znaajno

doprinela rekonstrukcija est tunela i 19 mostova tokom 2006. godine na pruzi Ni-

Dimitrovgrad, ime je omoguen tovarni profil vozila UIC C du celog eleznikog

Koridora X u Republici Srbiji.

Promet intermodalnih transportnih jedinica u lukama je proteklih godina bio mali, od

etiri luke koje raspolau kontenerskim terminalima u 2003. godini zabeleen je prometkontenera samo u luci Beograd (2200 TEU) i u luci Dunav Panevo (500 TEU).

Transportno trzisteUvoz i izvoz roba je tokom devedesetih godina bio znatno smanjen, a usled uvoenja

politikih i ekonomskih sankcija SR Jugoslaviji tradicionalni tranzit kroz Republiku

Srbiju je bio gotovo prekinut. Posledica izolacije Republike Srbije je drastian pad

transporta, naroito eleznikog, koji ak i na kraju 2005. godine ne prelazi etvrtinu od

transporta sa kraja osamdesetih godina. Zbog niske ekonomske aktivnosti, malog rasta

industrijske proizvodnje u periodu od 2000. do 2005. godine i nedovoljno razvijenog

unutranjeg transportnog trita, intenzitet korienja raspoloivih transportnih kapaciteta

je veoma nizak.

Tranja za transportnom uslugom u Republici Srbiji krajem 2005. godine znatno je manja

nego poetkom devedesetih godina. Ona polako raste i krajem 2005. godine se nalazi na

nivou izmeu 30% i 40% od tranje koja je postojala u periodu 1989-1990. godine.

Izmedju pojedinih vidova saobraaja postoji znaajna razlika u tranji.

Prema podacima objavljenim u Statistikom godinjaku Srbije za 2006. godinu, uee

eleznikog transporta u ukupnom prevozu putnika (realizovani putnik-km) u 2005.

godini bilo je 6,3%, uee drumskog transporta bilo je 42,2%, javnog gradskog i

prigradskog prevoza putnika 40,8% i vazdunog transporta 10,7%. Prema istom izvoru,

transportni rad u prevozu robe u zemlji (u ostvarenim tkm) je u 2005. godini iznosio

ukupno 6.832 miliona tona-km, sa ueem eleznikog transporta od 50,96%, UVT

23,74% i drumskog transporta od samo 9,95%. Pomenuti podaci ne odraavaju realno

stanje po pitanju vidovne raspodele na transportnom tritu jer prema primenjenoj

metodologiji, jo iz osamdesetih godina, nisu obuhvaeni privredni subjekti u privatnoj

svojini u drumskom transportu, koji ine njegov najvei deo.

Prema proceni Republikog zavoda za statistiku uee eleznikog tranporta u ukupnom

prevozu putnika (realizovani putnik-km) u 2006. godini bilo je 9,2%, uee drumskog

transporta bilo je 73,8% i vazdunog transporta 17%Transportni rad ostvaren sredstvima

javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika u istoj godini je iznosio 5.456,6 putnikkm. U ukupnom transportu robe u 2006. godini drumski transport je uestvovao sa 80%,

elezniki sa 11%, a UVT sa 4.5 %, dok je u ukupno ostvarenom transportnom radu od

13.528 miliona tona-km, uee drumskog bilo 48.3%, eleznikog 31% i UVT 13%

(metoda procene objavljena u Statistikom Biltenu 2299, Saobraaj i veze, izdanje

Saveznog zavoda za statistiku i u publikaciji "Studija, analize, prikazi" br. 138, Beograd

1999, Savezni zavod za statistiku).

Prognoze tranje u transportu

Oekivane promene ekonomskog rasta predstavljaju osnovu za prognozu tranje u

transportu. Tokom perioda od 2000. do 2005. godine, prema zvaninim statistikim

podacima, rast BDP varirao je izmeu 1,5% (u 2003. godini) i 7,1% (u 2004. godini), sa

prosekom od blizu 5%. Rast u 2005. godini u odnosu na 2004. godinu iznosio je 6,5%.UVODNI DEO

PREGLED STANJA U ELEZNIKOM, DRUMSKOM, VODNOM,VAZDUNOM I INTERMODALNOM TRANSPORTU U REPUBLICI SRBIJIOvaj rast obuhvatio je i znaajne prihode od privatizacije. Rast BDP u 2006. godini u odnosu na2005.godinu je bio 5,8%. U poreenju sa istim periodom prethodne godine,

BDP u prvoj polovini 2007. godine je porastao za 8%. Posmatrano po aktivnostima i

rastu BDP najvei doprinos je dala oblast transporta.

Oekivanja poveanja tranje u transportu ukljuuju bri razvoj industrije (elik, cement

itd.), pojaane trgovinske i tranzitne tokove, otklanjanje prepreka i omoguavanje

slobodne plovidbe, poboljanje kapaciteta pratee infrastrukture du Panevropskih

Koridora VII i X. Na osnovu iskustava novih drava lanica EU moe se oekivati brz

ekonomski razvoj tokom perioda neposredno pre i posle pridruivanja EU. Verovatno je

da rast BDP od 5% godinje (ili vie) nee moi da se odri na dui period, ve e se na

kraju pribliiti stopi ekonomskog rasta u EU.

S druge strane, ekonomski rast moe da bude smanjen negativnim dogaanjima, kao to

su politike prepreke na putu pridruivanja EU, manji porast proizvodnje i time uslovljen

nii rast BDP, problemi sa vraanjem dugova, odranje negativnog prirodnog prirataja

stanovnitva, odlaganje sprovoenja restrukturiranja velikih javnih preduzea u oblasti

transporta, via cena goriva, nezaposlenost itd.

U kontekstu budue tranje treba imati u vidu:

1) transportne aktivnosti i investicije u transportni sistem u Republici Srbiji e pratiti

porast BDP sa odreenim elastinostima;

2) raspodela po vidovima saobraaja zavisie od velikog broja faktora, pre svega od

privrednog razvoja zemlje, domae i regionalne transportne politike, kapaciteta i

ponuenih usluga;

3) prognoze za jedan vid saobraaja moraju uzeti u obzir kapacitet i usluge koje e

nuditi i drugi vidovi koji se nadmeu za obavljanje istog transportnog rada;

4) bez obzira na rezultate prognoze, imajui u vidu meunarodne trendove, rast

kontenerskog transporta bie u porastu;

5) pretpostavka je da se u Republici Srbiji u dugoronom periodu ne moe sa

sigurnou utvrditi prognoza transporta, ak i uz korienje najboljih metoda;

6) za procenu verovatnoe da li e neki projekat vratiti uloenu investiciju bie

potrebno koristiti metode za analizu rizika;

7) sadanja modalna raspodela, za koju se procenjuje da iznosi oko 80-85% za drumski,

10-15% za elezniki i oko 7% za UVT, verovatno e opstati jo izvesno vreme,

sasvim sigurno u narednom srednjoronom periodu;

8) postojei kapaciteti transportnih mrea u Republici Srbiji, uz potrebnu modernizaciju

i lokalna poboljanja, bie dovoljni u narednom desetogodinjem periodu (prema

REBIS i WB do 2015. godine).

OSNOVE ZA REALIZACIJU STRATEGIJE

Realizacija stratekih ciljeva u oblasti transporta ne moe se postii samo linearnim

sledom aktivnosti, a mnogi faktori koji deluju paralelno i istovremeno mogu da uspore ili

ubrzaju dostizanje ciljeva. Ovi faktori mogu proizlaziti iz unutranjeg ili meunarodnog

okruenja i mogu se manifestovati u razliitim periodima i na razliite naine. Uopteno

govorei, u stratekom pristupu razvoja oblasti transporta, treba iskoristiti prednosti i

prilike koje se ukazuju, otkloniti slabosti i izbei probleme koji stoje na putu.

1. Razvoj transportnog sistema

Privlaenje meunarodnih tokova roba i putnika predstavlja okvir za oblikovanje razvoja

transportnog sistema i odreivanje prioriteta u stratekom planiranju.

Prostorni plan Republike Srbije do 2010. godine daje pravno vaei okvir za dugorono

planiranje. Uzimajui u obzir navedeno, unapreenje transportne infrastrukture mora se

prvenstveno koncentrisati na poboljanje postojeih mrea, nivoa bezbednosti i usluga,

izgradnju dodatnih traka/koloseka i obilaznica u kontekstu poboljanja stanja ivotne

sredine, izmetanje tranzitnih tokova iz urbanih gradskih zona, a naroito kada se

transportuju opasni tereti, modernizaciju opreme, rekonstrukciju raskrsnica i

otklanjanje/saniranje visokorizinih deonica puta. Posebna panja se mora posvetiti

objektima transportne infrastrukture i njihovoj zatiti. Ove aktivnosti treba obavljati u

punoj saradnji i koordinaciji dravnih organa, javnih preduzea, privrednih drutava,

preduzetnika i agencija.

Investiciona politikaInvesticiona politika i programi ulaganja u transportnu infrastrukturu zasnivaju se na

identifikaciji relevantnih kritinih elemenata upravljanja tom infrastrukturom, i to na:

1) definisanju distribucije ulaganja u pojedine vidove saobraaja;

2) definisanju odnosa ulaganja izmeu izgradnje i odravanja transportne infrastrukture

za svaki vid saobraaja, naroito uzimajui u obzir rekonstrukcije i zaostatak u

redovnom odravanju;

3) adekvatnoj naknadi za korienje infrastrukture (institucionalna i drutvena

ogranienja koja ometaju naplatu stvarnih trokova);

4) reavanju problema produktivnosti (viak radne snage, nedostatak konkurentnosti);

5) trinoj i regulatornoj reformi;

6) partnerstvu javnog i privatnog sektora;

7) usvajanju evropskih normi;

8) metodologiji donoenja odluka o investicijama.Nedostatak sredstava zahteva delotvorna reenja u oblasti transporta. Da bi se ciljevi

realizovali to je efikasnije mogue, za usmeravanje pri odluivanju moraju se koristiti

analiza rentabilnosti (Cost-Benefit) i viekriterijumska analiza.

U to veoj meri treba birati reenja koja na efikasniji nain koriste postojeu

infrastrukturu. Pre nego to se predloe novi putevi/pruge ili njihova rekonstrukcija

moraju se razmotriti i druga alternativna reenja. Sistem planiranja, u skladu s tim, treba

da omogui koordinaciju mera u oblasti transporta. Promena organizacione strukture i

upravljanja sistemom moe da da veoma dobre rezultate uz relativno mala ulaganja. Kao

uzor treba koristiti sledei redosled postupaka:

1) definisanje i sprovoenje mera koje utiu na transportne zahteve i izbor vida

saobraaja;

2) definisanje i sprovoenje mera koje vode ka efikasnijem korienju postojee

infrastrukturne mree;

3) poboljanja i manje rekonstrukcije infrastrukture;

4) nove investicije i vee rekonstrukcije infrastrukture.

Perspektiva celine sistema mora da bude osnovni princip prilikom razmatranja buduih

akcija. Pre nego to se donese odluka o novim investicijama treba traiti reenja koja

koriste postojeu infrastrukturu. Potrebno je uraditi studije alternativnih reenja kako bi

se dokazalo da su alternative analizirane i da se o njima diskutovalo. Mora se formirati

plansko-analitiki sistem koji e u okviru oblasti transporta omoguiti saradnju i

ocenjivanje razliitih tipova mera.

Sposobnost drave da usmerava ulaganja i ciljevi razvoja transporta nalau jaanje

intermodalnosti. Imajui u vidu postojeu neuravnoteenu vidovnu raspodelu, to se

posebno odnosi na davanje odreene vanosti ulaganjima u infrastrukturu eleznikog,

vodnog i intermodalnog transporta.

Uspostavljanje jednakih uslova za korienje infrastrukture zahteva puno angaovanje

eksternih trokova koje odreeni vid saobraaja prouzrokuje iroj drutvenoj zajednici. Upravljanje transportnom infrastrukturom

Upravljanje transportnom infrastrukturom koja je u vlasnitvu drave postepeno e se

prenositi na organe autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Nadzor nad

upravljaima transportne infrastrukture obavlja ministarstvo nadleno za poslove

saobraaja, a redovne i nezavisne finansijske provere upravljaa transportne

infrastrukture i njihovih podugovaraa moraju se obavljati najmanje jednom godinje.

Potrebno je obezbediti pravni okvir za prenos poslova iz oblasti finansija, prihoda,

aktivnosti i obaveza u komercijalni/privatni sektor. Programi restrukturiranja postojeih

privrednih subjekata u dravnoj svojini treba da obezbede razdvajanje funkcije

upravljanja infrastrukturom od funkcije transportnih operacija i povezanih usluga.

Upravljanje infrastrukturom takoe ukljuuje formiranje kruga privatnih davalaca usluga

u oblasti odravanja infrastrukture, stvarajui na taj nain pravino i konkurentno

okruenje.

U kontekstu procesa prostornog planiranja i projektovanja najvanijih saobraajnih

pravaca vano je:

1) odrediti stvarno stanje projektne i planske dokumentacije;

2) obezbediti objektivnu i nezavisnu reviziju dokumentacije;

3) izraditi studije izvodljivosti prema visokim meunarodnim standardima;

4) obezbediti javnost postupaka i pristupanost celokupne dokumentacije.

Uesnici u procesu odluivanja moraju biti kvalifikovani i odabrani tako da timovi i

njihova organizacija budu u skladu sa znaajem predmeta i plana, efikasnou realizacije

projekata i oekivanim nivoom kvaliteta.

Restrukturiranje, komercijalizacija i privatizacija velikih privrednih subjekata u dravnoj

svojini imaju kratkoroni do srednjoroni prioritet u razvoju oblasti transporta uz

donoenje odgovarajuih propisa i usvajanje efikasne organizacije sistema upravljanja na

dravnom i niim nivoima.

Potrebno je ustanoviti sistematsku aktivnost ministarstva nadlenog za poslove

saobraaja koja je usmerena ka poveanju bezbednosti u saobraaju, razvijanju

preventivne aktivnosti i koordinaciji svih subjekata na unapreenju opte bezbednosti u

saobraaju.

Usvajanje i primena propisa EU, tehnikih normi i standarda koji e se primenjivati u

oblasti transporta u Republici Srbiji mora postati organizovana i trajna aktivnost.

VIZIJA TRANSPORTNOG SISTEMA U REPUBLICI SRBIJI 2015. GODINE

SA STANOVITA DRUTVENOG RAZVOJA - Transportni sistem u Republici Srbiji

razvijen je u skladu sa potrebama drave tako da svaki potreban vid saobraaja moe da

dopre do svake zajednice u dravi na adekvatan, bezbedan, pouzdan i efikasan nain i u

bilo kom trenutku tokom godine.

SA STANOVITA OPREDELJENJA REPUBLIKE SRBIJE ZA ULAZAK U EU -

Transportni sistem u Republici Srbiji je trino orijentisan, kompatibilan i integrisan u

EU i u stalnoj je saradnji sa susednim dravama, razvija komplementarne strategije i

olakava odvijanje meunarodnog transporta.

SA STANOVITA ODRIVOG RAZVOJA - Transportni sistem u Republici Srbiji

koristi sve vidove saobraaja u skladu sa njihovim prednostima i na najkorisniji mogui

nain, uzimajui u obzir eksterne trokove, trino orijentisan, stabilan sistem

finansiranja, a bezbednost u saobraaju je poboljana do nivoa koji postie EU, negativni

drutveni i ekoloki uticaji saobraaja se kontroliu i permanentno smanjuju.

Sa STANOVITA STABILNOSTI INSTITUCIJA - Transportni sistem u Republici

Srbiji, podran od strane dobro osmiljenih institucija, organizovanih i usklaenih prema

potrebama, sa strunim i tehniki opremljenim kadrom, strukturiran je tako da javni i

privatni sektor zajedno koriste transportni sistem i upravljaju njime na efikasan nain

obezbeujui primenu Strategije

OPTI CILJEVI STRATEGIJE

Uzimajui u obzir osnove za realizaciju Strategije i zakljuke Swot analize eleznikog,

drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji koja je data

u Prilogu 2, koji je odtampan uz ovu strategiju i ini njen sastavni deo, a potujui viziju

transporta Republike Srbije 2015. godine definisani su opti ciljevi Strategije, i to:

1) Transportna mrea Republike Srbije integrisana u Transevropsku transportnu mreu.

U okviru realizacije ovog cilja potrebno je obaviti rehabilitaciju, rekonstrukciju i

izgradnju Panevropskih Koridora VII i X, sistemskim pristupom razviti i

racionalizovati transportnu mreu, potujui pri tome princip odrivog razvoja Republike Srbije. Pravac Beograd-Juni Jadran, pravci 3, 4, 5, 6, 7, 10 i 11, kao i

odreene poprene veze Osnovne mree prihvaeni su kao deo TEN;

2) Efikasno korienje komparativnih prednosti svakog vida saobraaja. U okviru

realizacije ovog cilja potrebno je razmotriti i smanjiti eksterne trokove i uvesti

pravino odreivanje naknada za korienje transportne infrastrukture za sve vidove

saobraaja. Jaanjem intermodalnog transporta potrebno je izvriti usmeravanje

transportnih zahteva ka drutveno prihvatljivijim vidovima saobraaja;

3) Podizanje kvaliteta usluga transportnog sistema. U okviru realizacije ovog cilja

potrebno je poveati efikasnost svih vidova saobraaja i celog transportnog sistema,

boljom organizacijom transportnih operacija sa aspekta ekonominosti, bezbednosti i

zatite ivotne sredine i primenom ciljno orijentisanog planiranja i upravljanja

saobraajnim tokovima. Potrebno je razviti jedinstven transportni sistem, prilagoen

zahtevima korisnika i efikasno i efektivno zadovoljenje potreba za individualnom

mobilnou. Usvojene su komplementarne politike razvoja inteligentnih transportnih

sistema za primenu u razliitim vidovima saobraaja na celoj teritoriji Republike

Srbije;

4) Poveanje nivoa bezbednosti i sigurnosti transportnog sistema. U okviru realizacije

ovog cilja potrebno je smanjiti broj poginulih na putevima i broj nezgoda u vodnom,

eleznikom i vazdunom transportu u Republici Srbiji. Transport opasnih tereta

usklaen je sa propisima EU i ADR, RID i ADN propisima;

5) Jaanje transportnog trita i njegova postepena deregulacija. U okviru realizacije

ovog cilja potrebno je: obezbediti uslove za poboljanje konkurentnosti izmeu

vidova saobraaja i unutar vidova na transportnom tritu; uspostaviti regulatorne,

operativne i upravljake funkcije u oblasti transporta; obaviti postepenu i opravdanu

deregulaciju i liberalizaciju transportnog trita i kompenzaciju efekata takvih mera;

jaati konkurentnost domaih prevoznika na domaem i meunarodnom tritu;

uspostaviti saradnju dravnih organa i privrednih subjekata u oblasti transporta u

cilju razvoja transportnog trita;

6) Smanjenje negativnog uticaja transporta na ivotnu sredinu, u skladu sa principima

odrivog razvoja. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je transportni sistem

Republike Srbije razviti u skladu sa principima odrivog razvoja, zatite ivotne

sredine (smanjenje zagaenja vazduha, buke i uzroka globalnog zagrevanja) i

drutvene odgovornosti;

7) Uspostavljanje stabilnog finansiranja razvoja transportnog sistema. U okviru

realizacije ovog cilja potrebno je stvoriti uslove za odriv razvoj transportnog

sistema kroz stabilne izvore finansiranja u budetu i drugim izvorima finansiranja i

obezbediti efikasno odravanje transportnog sistema i efikasnost i efektivnost

sistema gradskog i prigradskog prevoza putnika.

VI. RAZVOJ TRANSPORTNOG SISTEMA

Drumski transport - vizija za 2015. godinuMrea javnih puteva u Republici Srbiji 2015. godine ima vii nivo usluge u odnosu na

2005. godinu. Sistem javnih puteva u Republici Srbiji orijentisan je kapacitetima prema

tranji i zadovoljava sve zahteve unutranjeg i meunarodnog transportnog trita.

Sredstva investirana u prethodnom periodu omoguila su postupan razvoj mree

autoputeva velikog kapaciteta na kojoj se obavlja i nacionalni dugolinijski transport i

tranzit. Jedinstven sistem za elektronsku naplatu putarina uveden je i funkcionie na celoj

mrei. Za cenu koju plaa, korisnik dobija niz visokokvalitetnih usluga - visok nivo

bezbednosti, siguran i komforan parking, brzu pomo i servis, informacije o putu i

saobraaju, dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge.

Putarine se koriste za odravanje i izgradnju autoputeva. U drumskom transportu uveden

je princip "zagaiva plaa" na osnovu koga vozila koja vie zagauju ivotnu sredinu

plaaju vee nadoknade za korienje javnih puteva. Preostali deo mree dravnih puteva

je obnovljen i ima visok nivo usluge. Redovno i zimsko odravanje su na nivou

evropskih standarda, a finansiranje se obavlja preko specijalizovanog fonda. Izvori

finansiranja tog fonda ureeni su zakonom. Lokalna samouprava na istim principima

odrava i poboljava mreu optinskih puteva i ulica.

Izvrena je rekategorizacija mree i jasno su podeljene nadlenosti i odgovornosti za

dravne puteve i za optinske puteve i ulice. Zavreni su i aurirani katastar javnih puteva

i putnog zemljita, kao i svih korisnika javnih puteva i putnog zemljita koji su u obavezi

da plaaju naknadu za njihovu upotrebu, to predstavlja jedan od znaajnih izvora

finansiranja za odravanje putne mree na svim nivoima.

Zavrena je reforma u oblasti odravanja javnih puteva. Primenjuje se sistem pravine

konkurencije i ugovaranje na bazi kvaliteta izvrenih usluga odravanja, ukljuujui i

zimsko odravanje integrisano sa sistemom hidrometeorolokih stanica na celoj teritoriji

Republike Srbije.

Efikasna organizacija i upravljanje saobraajem imaju veliki znaaj posebno u gusto

naseljenim oblastima. Korienje inteligentnih transportnih sistema i integrisani pristup

voritima u kojima se ukrtaju javni i individualni prevoz olakava upravljanje

saobraajem.

Razvoj drumskog transporta usmeren je na poveanje konkurentnosti i profesionalnosti

sektora, a pristup transportnom tritu u drumskom transportu zasniva se na principu

nediskriminacije.

U potpunosti je sprovedeno usklaivanje propisa u oblasti drumskog transporta sa

propisima EU sa aspekta tehnike, tehnologije, standardizacije, bezbednosti i upravljanja.

Savremena mrea putevaRepublika Srbija daje prednost sistemu interoperabilnih autoputnih koridora, kod kojih su

na celoj duini koridora primenjeni isti standardi u smislu nivoa usluge, bezbednosti,

sistema naplate putarine, informacija i razliitih usluga. Takav sistem doprinosi

poveanju komfora korisnika i bezbednosti saobraaja na koridoru, uz dopunske efekte

na ubrzanje ekonomskog razvoja i poveanje tranje usluga.

Postojea mrea magistralnih i regionalnih puteva duine je oko 15.000 km, a

rekategorizacijom e se mrea dravnih puteva znaajno smanjiti. Prioritet u prvom

srednjoronom periodu imae rehabilitacija, odravanje, kompletiranje i usklaivanje

karakteristika dravnih puteva I reda i objekata na mrei tih puteva. Gradske obilaznice,

dravni putevi II reda i optinski putevi i ulice e se razvijati u skladu sa potrebom da se

usklade i homogenizuju karakteristike cele mree.

Koncept razvoja mree

Osnova mree javnih puteva sastoji se od drumskih koridora i pravaca Osnovne mree,

koji omoguavaju da se Republika Srbija bolje povee sa okruenjem i da postane deo

sistema Transevropske mree puteva. Koncept razvoja mree javnih puteva uzima u

obzir:

1) privredni i demografski razvoj Republike Srbije i specijalne ciljeve;

2) trend poboljanja politikih odnosa u Evropi i formiranje integrisane Transevropske

mree puteva i Osnovne mree;

3) poboljanje efikasnosti drumskog transporta i nadgradnju postojee mree izmeu

zemalja zapadne, centralne, istone i june Evrope, bliskog i srednjeg Istoka;

4) politiki i geografski poloaj Republike Srbije u odnosu na okruenje i EU i obaveze

koje proizilaze iz ukljuenja Republike Srbije u meunarodni sistem, tj. u

Transevropsku mreu puteva;

5) veze sa republikama bive Jugoslavije koje se zajedniki planiraju preko SEETO i

finansiraju uz pomo predpristupnih fondova EU.

U kontekstu odreivanja prioriteta za unapreenje postojeih i izgradnju novih javnih

puteva treba sistematino koristiti savremene racionalne pristupe za podizanje kapaciteta

navedenih puteva imajui u vidu raspoloiva sredstva, potrebe i mreu u celini, to

podrazumeva mogunost etapne gradnje.

Razvoj drumskog transportaNeujednaeni razvoj vidova saobraaja potvruje injenicu da su pojedini vidovi

prilagodljiviji na krupne promene koje se deavaju u ekonomiji i proizvodnji. Povoljniji

ekonomski uslovi za privredne subjekte, fleksibilnost i sposobnost da brzo odgovore na

zahteve savremene ekonomije omoguili su najvee uee drumskog transporta na

transportnom tritu. Uzimajui u obzir geografski poloaj Republike Srbije kao tranzitne

zemlje, drumski transport, naroito meunarodni, ima vanu ulogu u ekonomskom

razvoju zahvaljujui konstantnom porastu.

Rezultat komparativnih prednosti drumskog transporta i poveanja obima tranzita preko

teritorije Republike Srbije bie dalje poveanje obima drumskog transporta.

Izazovi sa kojima se suoava drumski transport karakteriu se veim oekivanjima

korisnika za kvalitetnijom uslugom, vremenskim gubicima na graninim prelazima i

zastojima u centralnim gradskim podrujima, visokim trokovima i sve veom

konkurencijom. Rapidan razvoj drumskog transporta moe dovesti do zaguenja na

glavnim pravcima i u gradovima i imati negativni uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje

stanovnitva i smanjenja nivoa bezbednosti saobraaja, tako da treba stvoriti uslove za

preusmeravanje tranje na druge vidove saobraaja u cilju kontrole prekomernog razvoja

drumskog transporta.

Srpske eleznike kompanije i eleznika industrija

Liberalizacija evropskog eleznikog trita daje ansu inovativnim eleznikim

preduzeima i operaterima da preive kao domaa ili transnacionalna preduzea. Mogue

smernice za takve aktivnosti, samostalne, u regionalnoj ili iroj meunarodnoj saradnji,

bile bi:

1) kvalitet eleznike usluge na velikim rastojanjima izmeu prestonica i regionalnih

centara;

2) preduzea za meunarodne usluge u daljinskoj vui vozova na celom podruju

Balkana;

3) ketering i dnevno odravanje putnikih vozova;

4) specijalne pruge i vozovi ukljueni u iru turistiku ponudu i promociju drave;

5) preduzea za eleznike prevozne usluge na lokalnom nivou;

6) komplementarna industrija orijentisana na eleznicu koja izgrauje konkurentne

centre za razliite eleznike proizvode i usluge.

Finansijski aspekti

Javnom preduzeu "eleznice Srbije" potrebne su subvencije iz budeta Republike Srbije

kako bi se odrao konkurentan elezniki sistem i obezbedila pravina konkurencija

izmeu razliitih vidova saobraaja, posebno kada se u obzir uzmu i eksterni trokovi.

Finansijska sredstva mogu doi i iz domaih i stranih izvora pri emu treba uzeti u obzir i

razliku izmeu domae i strane tranje.

Republika Srbija je dugorono spremna da realizuje sve potrebne mere na

Transevropskim osama prema zahtevima EU. Meutim, eventualna realizacija ovih mera

u eljenim rokovima bie mogua jedino uz finansiranje iz evropskih izvora.

Svaka investicija treba da bude promiljena, potkrepljena relevantnom studijom

izvodljivosti i mora da:

1) iri regionalne interese kroz usklaivanje sa strategijama susednih drava;

2) stimulie regionalni razvoj;

3) obezbedjuje finansijsku odrivost;

4) poboljava socijalne i ekoloke uslove;

5) prihvata odredjene zajednike standarde.

Zapoeti proces konsolidacije, reorganizacije i racionalizacije JP "eleznice Srbije" treba

nastaviti tokom narednih godina kako bi se dostigla osnova za potpuno restrukturiranje i

odrivo finansiranje eleznica u skladu sa propisima EU (Direktive 91/440, 2001/14 i dr).

Visina naknade za korienje eleznike infrastrukture, organizovanje eleznikog

transporta i regulisanje eleznikog saobraaja utie na usmeravanje raspodele tokova

putnika i roba prema vidovima saobraaja. Uputstva EU trae uspostavljanje pravine i

nediskriminatorne naknade, tako da Republika Srbija svoj sistem treba da razvija u ovom

okviru.

Republika Srbija ima mogunost da uspostavi sopstveni sistem koji e podravati

Strategiju, vodei rauna o tome da se trenutno u tranzitu ostvaruje 55% od ukupno

realizovanih tonskih kilometara. Druge investicije, koje se npr. odnose na eleznika

vozna sredstva, moraju organizovati sami elezniki prevoznici koji bi trebalo da budu

sposobni da iskoriste mogunost upravljanja nekretninama i druge trine podobnosti

(npr. od trnih centara i oglaavanja).

Finansiranje eleznike infrastrukture treba da se zasniva na:

1) kontinualnom snienju trokova poslovanja kroz racionalizaciju mree;

2) naplati naknade za korienje eleznike infrastrukture od korisnika (prevoznika); 3) izdvajanju budetskih sredstava za odravanje eleznike infrastrukture;

4) uvoenju viegodinjih ugovora o finansiranju eleznike infrastrukture izmeu

Republike Srbije i upravljaa infrastrukture;

5) eleznikom transportu koji se obustavlja na odreeno vreme na prugama koje se ne

mogu finansirati naplatom naknada za korienje eleznike infrastrukture i iz

budeta Republike Srbije. Ukoliko se ne steknu uslovi za rentabilnu eksploataciju,

pruge se zatvaraju u skladu sa Zakonom o eleznici;

6) reinvestiranju koje se obezbeuje iz amortizacije i prihoda iz budeta Republike

Srbije;

7) investicijama na eleznikoj infrastrukturi koje se finansiraju iz fondova EU,

zajmova i sredstava iz budeta Republike Srbije.

Koncept razvoja eleznike mree

Studija REBIS je u odnosu na Prostorni plan Republike Srbije definisala relativno

skroman obim investicionih projekata, ali je ak i on u dokumentu Svetske banke "South

East Europe Framework Paper-Final" iz decembra 2004. godine, ocenjen kao previe

ambiciozan. U tom dokumentu izraeno je miljenje da je jednokolosena pruga sa dizel

vuom najpogodnija opcija za sadanji obim transporta na najveem delu eleznike

mree u Republici Srbiji.

Medjutim, iako je ovo miljenje proizalo iz prakse WB, u odnosu na ovakav stav postoje

rezerve, posebno u delu koji se odnosi na dizel vuu. Zbog principa odrivog razvoja,

tednje (uvoznih i sve skupljih) fosilnih goriva, zatite okoline, korienja domaih

izvora energije i unifikacije eleznikih voznih sredstava, elektrifikacije i modernizacije

magistralnih (jednokolosenih) pruga i navedenih voznih sredstava, za Republiku Srbiju

rezerva prema stavu WB ima puno strateko i ekonomsko opravdanje. U prilog tome ide i

podatak da JP "eleznice Srbije" danas vie troe na energiju nego na odravanje.

Uz oekivani dalji rast cena nafte i mogue nestaice, korienje elektropogona e na

tritu transportnih usluga predstavljati komparativnu prednost eleznikog transporta u

Republici Srbiji.

Sa ogranienim resursima drave, uz ogranienu meunarodnu pomo, realniji pristup i

definisane prioritete, razvojni planovi eleznica moraju se svesti na racionalnu meru.

Smernice razvoja u cilju reintegracije eleznikog transporta treba da stavljaju naglasak

na Koridor H, njegove krake i prugu Beograd-Bar.

Podizanje nivoa usluga na projektovani nivo mora da bude osnovni srednjoroni strateki

cilj eleznice u Republici Srbiji i u domenu infrastrukture i u njenom radu. "Brze pruge",

kao alternativa vazdunom transportu, ak ni u relativno dugoronom periodu Republici

Srbiji nisu potrebne.

Prioritet u prvom srednjoronom periodu, a verovatno i u drugom, imae rehabilitacija

kritinih deonica na Koridoru X, na liniji Beograd-Bar i kasnije na drugim nacionalnim i

meunarodnim prugama Osnovne mree.

Efektivnosti sistema javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika u eleznikom

transportu treba posvetiti posebnu panju. Ovaj saobraaj se sigurno ne moe

racionalizovati u okviru sadanjeg i budueg razvoja samo direktnim ekonomskim

merama i u duem periodu mora da bude na razliite naine subvencionisan, pre svega

preko obaveze javnog prevozaZakljucakDugoroni razvoj eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta

u Republici Srbiji u velikoj meri uslovljen je visokim kvalitetom obrazovanja u oblasti

transporta, logistike i ekonomije. Svim rukovodeim, strunim i administrativnim

kadrovima, neophodno je i dopunsko stalno obrazovanje iz oblasti menadmenta,

organizacije i informatike.

Podizanje svesti o prednostima i neophodnosti uvoenja savremenih tehnologija

transporta neophodno je na svim nivoima u cilju ukljuivanja nae zemlje u evropske

transportne tokove.

Prilagoavanje Acquis Communautaire-u zahteva poznavanje evropskih pravnih tekovina

i primenu uputstava, uredbi, odluka, deklaracija, rezolucija i politikih izjava koje je

usvojio odreeni organ EU.

Posebno je vano obezbediti irenje i distribuciju informacija i raspoloivih rezultata

istraivanja, prvenstveno kroz kvalitetno informatiko okruenje, zasnovano na

jedinstvenom upravljanju statistikom i analitikom i na obaveznom prikupljanju podataka.

U tom smislu, neophodno je formiranje posebnih unutranjih jedinica u nadlenim

ministarstvima, organima, organizacijama i javnim preduzeima sa osnovnim zadatkom

uspostavljanja relacionih baza podataka, njihovog odravanja i upravljanja, kao i

upravljanja Intranet mreom.Literatura

http://195.250.98.80/media/strategije/Strategija%20razvoja%20zeleznickog,%20drumskog...%20transporta%20od%20%E2%80%A6.pdf 10.5.2014

TEZE1