SEMINARSKI RAD

Predmet: RADIOLOGIJA

Tema: RENDGENSKA SLIKA

Profesor: Student:

Dr. Jusuf Nuković Cemail Mustafa

Decembar, 2015. godina

Sadržaj:

1. UVOD………………………………………………………………………….31.1. OTKRICE X-ZRAKA………………………………………………..41.2. X-ZRACI…………………………………………………………………5

2. MRACNA KOMORA………………………………………………………72.1. FOTOGRAFSKA OBRADA…….………………………………..8

3. NASTAJANJE RENDGEN SLIKE ………………………………………93.1. NIJANSE RENDGEN SLIKE………………………………………10

4. RENDGENOGRAFSKA TEHNIKA…………………………………….114.1. Kasete…………………………………………………………………… 114.2. Folija………………………………………………………………………124.3. Rendgenski film……………………………………………………..13

5. OSNOVI RENDGENSKE SLIKE……………….……………………….14

5.1. Svetlina……………………………………………………………………..14

5.2. Rasvetljenje……………………………………………………………….14

5.3. Senka I zasecenje……………………………………………………….15

6. RENDGENGEOMETRIJA I PROJEKCIONI EFEKTI……………..167. ZAKLJUČAK………………………………………………………………….178. LITERATURA…………………………………………………………………18

1. UVOD

Zbog ucestale,tezine i ozbiljnosti razlicitih bolesti,svakodnevno se ulazu ogromni napori da se usavrse i razviju nova sredstva za njihovo sto ranije otkrivanje I sto preciznije postavljanje dijagnoze,sve u cilju poboljsanja rezultata lecenja. Ta sredstva jednim imenom nazivamo dijagnostickim imidzing metodama(od engleske reci image-slika).Snimanje rendgen aparatom i belezenjem nalaza na filmskoj ploci spade u najstarije metode postavljanja dijagnoze.Prema X(rendgenskih)zracimma u medicine zapocela je ubrzo nakon njihovog otkrica 1895.godine. Slika se dobija zahvaljujuci elektronskom svetlosnom pojacivacu I televiziskom sistemu zatvorenog tipa.Na monitoru se rendgenska slika vidi onaliko dugo koliko je sam objekat izlozen dejstvu X-zraka.

OTKRICE X-ZRAKA

Rendgensko ili X-zracenje pronasao je nemacki fizicar Wilhelm Konrad Rendgen 8.novembra 1895.godine u svojoj laboratoriji na univerzitetu u Vicburgu.Kroz dodatne eksperimente Rendgen je otkrio da ovi zraci putuju pravom linijom da prolaze kroz mnoge supstance,pa cak I kroz ljudsko tkivo I kosti I da u razlicitim materijalima imaju razlicite prodornosti,takodje ostavljaju trag na fotografskoj ploci. Prakticne primene u medici je pocela krajem iste godine,a vec 1896.godine rendgenski zraci se primenjuju za dijagnostiku u mnogim bolnicama. Rendgenski zraci se danas cesto I nazivaju X-zraci kako ih je Rendgen nazvao.Sest godina nakon otkrica X-zraka 1901.godine. Rendgen je za to otkrice dobio Nobelovu nagradu I time postao prvi dobitnik ove nagrade iz fizike.

(Vilhelm Konrad Rendgen)

X-ZRACI

Rendgenski zraci ili X-zraci zbog velike energije koriste se u radiologiji (medicine) kao u kristalografiji za odredjivanje structure kristala. Rendgenski zraci spadaju u jonizujuce zracenje,sto znaci das u naelektrisani I elektromagnetski aktivni. Kosriste se u raznim oblastima za ispitivanje struktura. Poznata je njihova primena u medicine za dobijanje slike kostiju I zuba jer prolaze kroz tkiva ne apsorbujuci se u njima. Zbog velike energije zraci su prirodni I mogu uz veu dozu da ostete tkiva.Cevi u kojima se proizvode X-zraci nazivaju se Rendgenseke cevi. Rendgenska cev najcesce je duzine oko 20-25cm I precnika oko 15cm. Ona je kljucni deo aparata za rendgensko zracenje. Iz cevi je uklonjen vazduh I pritisak je 510 milibara.To je vakumska cev u kojoj se sa jedne strane nalazi anoda,a sa druge katoda uz koju se nalazi zarna nit. Katoda je na visokom naponu u odnosu na anodu. Kada zarnom niti tece elektricna struja ona se uzari(na oko 2.600K) pa katoda izbacuje elektrone

koji se ubrzavaju u elektricnom polju izmedju katode I anode. Elektroni udaraju u anodu koja je nacinjena od materijala koji su otporni na visoku temperature. Pri tome se 99% energije elektrona pretvara u toplinu,a samo 1%odlazi u oblik ionizirajuceg zracenja koje pod pravim uglom izlazi kroz mali otvor na rendgenskoj cevi.

MRACNA KOMORA

Mracna komora je prostorija u kojoj se obavlja sav rad sa filmovima:punjenje kaseta neeksponiranim filmovima, praznjenje kaseta posle ekspozicije filma X-zracima, razvijanje, fiksiranje I pranje filmova. Sav se ovaj posao sa filmovima odvija u mraku,odakle ovaj naziv postoji-mracna komora. Treba da bude postavljen centralno kako bi se sa njom lako komuniciralo iz svih kabineta u kojima su locirani rendgen-aparati. Rad u mracnoj komori se odvija pod izvesnim svetlom,to je svetlo sijalice snage 15W. Njeno belo svetlo se propusta kroz rubinske filter(crveno svetlo). U mracnoj komori treba da vlada temperatura vazduha od 19 do 22’C,relativna vlaznost vazduha oko 60%. Povrsina poda treba da bude najmanje 6m2. Ulazna vrata su najcesce specijalno konstruisana kako se pri slucajnom otvaranju ne bi osvetlili filmovi.

FOTOGRAFSKA OBRADA

Fotografska obrada filmova obavlja se u mracnoj komori. Vrsi se u vlaznom delu mracne komore. Postoje dva postupka: A) Stariji nacin-rucna obrada. B) Savremeni nacin-masinska obrada.

Danas se koristi skoro svuda u svetu savremeni nacin obrade filmova. Masina za automatsko razvijanje rendgenskih filmova je sklop elektromehanickih uredjaja smestenih u metalnom sanduku dimenzije oko 70x75x90cm,koja je najcesce smestena u zid. Vremenski sinhronizovani rad elektromotora optimalnom razvijanju filma pokrece system plasticnih valjaka koji ,,nose’’ film provodeci ga kroz komore u kojima se nalaze razvijaci ,fikser I voda za ispiranje filmova. Da bi se film osusio mora se naopomenuti da je temperature hemikalija u masini za automatsko razvijanje filmova preko 30’C. Masinskim razvijanjem dobijamo film spreman za 3-5 minuta.

NASTAJANJE RENDGEN SLIKE

Rendgenske slike dobijene pomocu rendgen uredjaja se koriste u rendgenskoj dijagnostici. Dobijaju se tako sto se X-zraci iz rendgenske cevi usmeravaju prema delu tela pacijenta za koji se zeli dobiti slika. Telo pacijenta se postavlja izmedju rendgenske cevi I dela na kom se nalazi fotografska emulzija filma. Jedan deo rendgenskog zracenja prolazeci kroz tkiva biva apsorbovan u zavisnosti od elementa koji sacinjavaju tkivo,gustine I debljine tkiva. Prolaskom X-zraka kroz odredjeni deo tela nastaju svelte ili tamne nijanse crne boje.

NIJANSE RENDGEN SLIKE

Kada X-zraci prodju kroz odredjeni deo tela nastaju svelte ili tamne nijanse crne boje. Delovi filma koji su potpuno zacrnjeni nastaju dejstvom fotona koji su u potpunosti prosli kroz tkiva na filmu. Zracenje koje je delimicno apsorbovano od strane tkiva izaziva delimicno zacrnjenje filma. Nezacrnjena mesta na filmu su mesta do kojih nije dospelo rendgensko zracenje jer je nad tim delom doslo do potpune apsorpcije zracenja. Prema tome rendgenski snimak je slika koja se sastoji od svetlih I tamnih nijansi crne boje. Tumacenje rendgenskih snimaka je veoma komplikovan postupak za koji je potrebno visegodisnje obucavanje. Razlog tome je sto se svi snimci medjusobno razlikuju,pa ne postoji precizno pravilo njihovog tumacenja I sto sun eke structure koje su dobijene na snimku tesko uocljive. Na osnovu izgleda snimaka I uocenih struktura lekari daju dijagnozu o stanju tkiva koje je snimano.

RENDGENOGRAFSKA TEHNIKA

Da bi se dobio kvalitetan rendgenogram,pored rendgena,kao izvor X-zrakova,potreban je citav niz uredjaja:kasete,folije,film, hemijska sredstva za fotografsku obradu filma,prostorija u kojoj se obradjuje film je kao sto smo naopomenuli mracna komora.

KASETE

Kasete koristimo da bi film sacuvali do dejstva prirodne ili vestacke svetlosti. Filmovi se stavljaju u kasete,a pune se u mracnoj komori da se ne bi osvetlili. Sa kasetom se film odnosi do rendgen-aparata I posle ekspozicije filma X-zracima vraca u mracnu komoru. U ,,suvom’’ delu mracne komore kasete se prazne,da bi se u ,,vlaznom’’ delu mracne komore film podvrgao fotografskoj obradi.Zatim se kasete pune novim neeksponiranim filmom.Dimenzije kaseta su nesto vece od dimenzije filmova 9x12,13x18,18x24,24x30,30x40,35x35,15x40,36x43. Kasete su obicno sastavljene od lakog metala npr. Od aluminijuma.

FOLIJA

Folija se naziva jos fluroscentne ili pojacivacke folije. Rec je o jednom kartonu (ili plastici) koji je sa jedne strane premazan kristalima soli izvesnih teskih metala,koji kada se obasjaju snopom X-zrakova svetlucaju,fluoresciraju. Fluorescencija traje samo dok traje o ozracivanje te materije.

Neke od materija sa sposobnoscu fluorescencije svetlucaju zutozelenkastom svetloscu (barijum-platino-cijanid,cink-kadmiju-sulfid), na koju su talasnu duzinu stapici covecijeg oka najosteljiviji,pa se stoga upotrebljavaju za izgradnju ekranskih folija.

Druge(kalcijum-volframat,kalcijum-sulfid,cink-silikat) svetlucaju plavoljubicastom svetloscu,na koju je talasnu duzinu fotoemulzija rendgenskog filma dobro osvetljena,pa se zato upotrebljavaju za izgradnju folija za kasete.

Kvalitet folije zavisi od vrste fluorescentne materije,krupnoce zrna I debljine fluorescentnog premaza.Sto su kristali krupniji, sloj premaza deblji, pojacivacka moc folije je veca,ali je zato ostrina na filmuslabija.

Postoje vise vrsta folija to su: spore folije,standarne,brze, ultrabrze,a u poslednje vreme proizvedene su I folije od sloi retkozemnih elemenata iz reda lantanida. Zbog visoke cene folije treba cuvati. Nikako se ne smeju mehanicki ostetiti jer u tom slucaju trajno je skinut fluorescentni sloj I tad ce pri svakoj upotrebi na svakom rendgenogramu biti registrovano artefaktom.

RENDGENSKI FILM

Rendgenski film je sastavljen od podloge prekrivene fotoeulizijom. Podloga je sastavljena od poliestera debljine 0,2mm. Obe strane podloge premazane su tzv. Adhezivnim slojem,a preko njega slojem fotoemulzije cija je povrsina zasticena slojem kolodijuma. Postoje dvoslojni I jednoslojni rendgen filmovi. Dvoslojni rendgen filmovi su osetljivi na svetlosne zrake,pa se upotrebljavaju za rendgerografiju uz pomoc folija. Kod jednoslojnih rendgenskih filmova debljina sloja je nesto veca I postavljen je samo sa jedne strane. Dimenzije filmova su 9x12,13x18,18x24.

OSNOVI RENDGENSKE SLIKE

Rendgenski zracni snop pri prolasku kroz ozraceni objekat zbog delimicne apsorpcije pretrpi promene pa sobom ponese zracne slike koje se na ekranu ili filmu manifestuje svetlinama I tamninama belim I crnim. Rendgenska slika je vizualna crno-bela manifestacija na rendgenskom filmu konusne projekcije tela na jednoj ravni,nastala sumacijom svih slojeva kroz koje su prosli rendgenski zraci. Rendgenski film sa rendgenskom slikom nazivamo rendgenogram. Slike na rendgenogramu predstavljaju negative slike kakva se vidi na ekranu. Ono sto se na rendgenogramu vidi kao crno na ekranu se vidi kao belo ili obratno. U tom smislu razlikujemo svetlinu I rasvetljenje I senke I zasecenja.

Svetlina-pod pojmom svetlina podrazumeva se vizualna manifestacija na ekranu izvesne prirode,rendgentransparentne sredine(npr.traheja,pluca..)

Rasvetljenje-pod izrazom rasvetljenje podrazumevamo vizualnu manifestaciju na ekranu kakve patoloske rendgentransparentne sredine.

Senka I zasecenje-za izraze ,,senka’’ I ,,zasecenje’’pri cemu se pod izrazom zasecenje podrazumeva vizuelna manifestacija na ekranu kakvog patoloskog supstrata koji pojacano apsorbuje X-zrake pa se manifistuje u vidu senke.

RENDGENGEOMETRIJA I PROJEKCIONI

EFEKTI

Nastanak rendgenske slike podlozen je zakonima optike odnosno centralne ili konusne projekcije I zakonima apsorpcije. Naime,rendgenski zracni snop po izlasku iz cevi kroz okrugli otvor tubusa ili cetvrtasi otvor vizir-tubusa ima u prostoru aspect kupe ili piramide sa vrhom na tubus. Sredisna linija zracnog snopa od vrha kupe ili piramide naziva se centralnim zrakom(CZ). Rendgenski zraci se prostiru radijarno I pravolinijski. Pod projekcionim efektom podrazumevamo projektovanje delova tela ili organa na filmu ili ekranu pri ekspoziciji X-zracima u odredjenim uslovima. Lako ih je razumeti ako se imaju u vidu tri sledece cinjenice:A)Da je rendgenska slika pojedinih delova naseg tela slika nehomogenog tela.

B)da je rendgenska slika konusna projekcija tela iz jedne tacke.

C)Da je rendgenska slika na konvencionalnom rendgenogramu sumacija svih senki I rasvetljenja nastalih pri prolasku snopa X-zrakova kroz sve rendgenografirane slojeve objekta.

Postoje efekti sumacije,efekti pokrivanja,efekti bljestanja I tangencijalni efekti.

ZAKLJUCAK

U ovom seminarskom radu smo objasnili šta je rendgen i kako nastaje rendgentska slika. Uočili smo da je rendgen i redngentska slika izuzetno potrebna medicini kao nauci, za otkrivanje mnogih bolesti i povreda, prvenstveno kod ortopedije kao grane medicine pa sve do toga da otkriva odredjene plućne i druge bolesti. Izuzetno je napredovala rendgentska tehnologija, otkad je nastala pa sve do danas, u otkrivanju astmatične bolesti ( astme ) i td. Ali shodno tome, svesni da rendgen i rendgentska slika doprinosi dijagnostici u medicini, ona sadrzi i određene atome zračenja. Tokom istraživanja vezano za ovu temu, naišao sam na podatak da rendgen utiče izuzetno prvenstveno na tehničare na radu u radilogiji, da više od 10 godina aktivnog bavljena tim poslom može da ostavi jake posledice na njegovo zdravlje, zbog zračenja samog rendgena kao aparata.