Seminarski Rad - Šljiva

8/10/2019 Seminarski Rad - ljiva

1/17

UNIVERZITET U BIHAUBIOTEHNIKI FAKULTETODSJEK: POLJOPRIVREDNOOPTIPREDMET: RASADNIARSTVO

SEMINARSKI RAD

Tema: Proizvodnja sadnog materijala ljive

Mentor:mr.Dinko Beirspahi Student:Adnan Krali

Biha, Novembar, 2014.god.


2/17

2

SADRAJ

1. UVOD.......................................................................................................3

2. OPIS I PORIJEKLO..............................................................................4

2.1. Sorte ljive...........................................................................................52.2. Naini kalamljenja.......72.3. Ekoloki uslovi za gajenje ljive..........................................................92.4. Podloge ljive.....................................................................................10

2.5. Izbor podloga za ljivu. .112.6. Vone sadnice ljive...........................................................................15

3. ZAKLJUAK.........................................................................................164. LITERATURA........................................................................................17


3/17

3

1. UVOD

ljiva(lat.prunus domestica,prunus instititia) je vrstavoakoja raste na drvetu, ima okrugli

ili ovalni plod, plave, crvene ili ute je boje (ovisno o vrsti). Meso ploda je slatko, ukaste

boje s koticom u sredini.

Filogenetski promatrano, ljiva pripada istom rodu (Prunus) u koji spadaju

ibjeloljiva,badem,breskva,marelica,vinja,lovorvinja,trenjaidanarika koji kao plod

imaju koticu. Rod Prunus sadri nekoliko podrodova, meu kojima je i podrod Prunus, koji

se dalje dijeli na tri sekcije: Prunus (ljive Starog Svijeta), Prunocerasus (ljive Novog

Svijeta) iArmeniaca(marelice).

Podrod Prunus se od ostalih podrodova razlikuje po tome to ima usamljene terminalne ilateralne pupoljke, kao i glatku koticu. Ovakvo isto morfoloko razlikovanjepodrodova ima

praktini znaaj, ali se u novijim filogenetskim istraivanjima pokazala mala taksonomska

vrijednost takvih karaktera u rodu Prunus.

Slastan soan plod istoimene voke, jede se svjea i suena, a slui i za proizvodnju rakije,

pekmeza, demova i pripremi nekih jela kao to su knedle.

(ljive knjiga Petar Mii, Srbija 1991-2001.god.)

Slika 1.prikaz ploda ljive(www.wikipedia.com )
http://hr.wikipedia.org/wiki/Vo%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vo%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vo%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bjelo%C5%A1ljiva&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bjelo%C5%A1ljiva&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bjelo%C5%A1ljiva&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bademhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Breskvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marelicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lovorvi%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lovorvi%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lovorvi%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEanarikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEanarikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEanarikahttp://www.wikipedia.com/http://www.wikipedia.com/http://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEanarikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lovorvi%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1njahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marelicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Breskvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bademhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bjelo%C5%A1ljiva&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Vo%C4%87e


4/17

4

2. OPIS I PORIJEKLO

ljiva ima okrugli ili ovalni plod, plave, crvene ili ute boje pokoice (ovisno o vrsti). Meso

ploda je slatko, ukaste boje s koticom usredini.

Potjee iz Azije, a poznata je bila jo u starom vijeku. Iz starih zapisa doznajemo da je krasila

visee vrtove Babilona.

U stari se Rim dopremala iz Sirije, a Rimljani su je konzervirali suenjem. Zapadna Europa

upoznala je ljivu zahvaljujui kriarima.

Danas se uzgaja preko 2000 vrsta ljiva.

Najpoznatije su talijanka, poegaa, aenka i mirabel.

(ljive knjiga Petar Mii, Srbija 1991-2001.god.)

U 100g ljiva se nalazi:

kCal kJ vode masti kalij kalcij magnezij vitaminC

47-48 197-206 84-86 g 0,2 g 221 mg 14 mg 10 mg 5 mg

Sistematika

Carstvo: Biljke

Divizija: Magnoliophyta

Razred: Magnoliopsida

Red: Rosales

Porodica: Rosaceae

Potporodica: Prunoideae

Rod: Prunus

Podrod: Prunus
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=KCal&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEulhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mastihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kalijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kalijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kalcijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnezijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnezijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitaminhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitaminhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sistematikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sistematikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cvjetnja%C4%8Dehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cvjetnja%C4%8Dehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnoliopsidahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnoliopsidahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rosales&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rosales&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rosaceae&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rosaceae&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prunoideae&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prunoideae&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prunoideae&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prunus&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prunus&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prunus&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prunoideae&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rosaceae&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rosales&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Magnoliopsidahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cvjetnja%C4%8Dehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sistematikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitaminhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnezijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kalcijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kalijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mastihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEulhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=KCal&action=edit&redlink=1


5/17

5

2.1. Sorte ljive

Poegaa(Bistrica, Maarica) dozrijeva krajem augusta i poetkom septembra. U hladnjai

moe se uvati i do mjesec dana. Osjetljiva je na plemenjau i riu, rogau, titaste ui iprema arki. Za nekoliko sati, tokom toplih dana, sredinom aprila, procvjetaju svi cvjetovi

bistrice. Vegetacijsko razdoblje je relativno dugo. Dobro se prilagodila razliitim klimatskim i

zemljinim uvjetima. Najbolje rezultate postie na sjevernim i sjevernoistonim i istonim

poloajima na brdsko-planinskim podrujima (200-600 metara nadmorske visine). Plod je

sitan, nepravilno jajolik, modroplave boje, i izraeno pokriven makom. Plitka brazda prua

se uzdu ploda. Meso (mezokarp) je zlatnoute boje, vrsto, sono, slatkokiselkasto,

aromatino, izvrsne kvalitete. Kotica je relativno sitna i lako se odvaja od mesa . Plod semoe dugo odrati na grani i dobro podnosi transport. Koristi se za potronju u svjeem

stanju, suenje, preradu u konzerve i rakiju.

Poegaa Stanly ljiva

Slika 3.

Stanly ljivasazrijeva u drugoj polovici augusta. Nije osjetljiva prema plamenjai

(Polystigma rubrum)i ri (Puccinia pruni-spinosae).Tokom kinih godina, naroito na

kiselom tlu sue se granice, cvjetova i plodova (Monilinia fructigena i M. Laxa).Tolerantna

je prema virusu arke (Plum pox virus).Relativno dobro podnosi suu. Cvjeta srednje rano.Osjetljiva je prema kasnoproljetnim mrazevima i zahlaenjima, naroito u fenofazi cvjetanja i

oplodnje. Plod je srednje krupan, obrnuto jajast, tamnoplave pokoice s bogatim makom.

Meso je zelenkastouto, vrsto, dosta sono, slatkog okusa i osrednjeg kvaliteta. Plod sadri

oko 10 % ukupnih eera i oko 1,5 % ukupnih kiselina. Kotica je umjereno krupna i lako se

odvaja od mesa. Dobro podnosi transport. Plod se moe koristiti za potronju u svjeem

stanju, suenje, rakiju i druge oblike prerade. Stenly rano prorodi, te obilno i redovito

(Stjepan Sito Tehnika uzgoja i ubiranja ljiva 2005.god.)
http://www.tehnologijahrane.com/wp-content/uploads/2010/11/Sorte-%C5%A1ljiva.jpg


6/17

6

Italijanka (I talian Prune)dozrijeva u treoj dekadi augusta i poetkom septembra, 3-4 dana

prije Poegae. Nije osjetljiva prema plamenjai i ri, a osjetljiva je prema virusu arke. Cvate

srednje kasno. Postie dobre rezultate na strukturnim, umjereno vlanim, plodnim tlima i na

toplijim poloajima. Dolazi u rod neto kasnije, u 4.-5. godini nakon sadnje. Rodi redovno i

umjereno, a u povoljnim tlima i obilno. Dosta je zahtjevna na vlagu u vrijeme zrijanja

plodova.

aanska ljepotica Italijanka

Slika 4.

aanska Ljepoticasazrijeva krajem jula i poetkom augusta. Umjereno je osjetljiva prema

plamenjai (Polystigma rubrum)i ri (Puccinia pruni-spinosae).Tolerantna je prema virusu

arke i relativno dobro podnosi suu. Rano prorodi u drugoj ili treoj godini nakon saenja.

Plod je srednje krupan (30 do 40g), loptasto-jajast s izdunom brazdom. Plod sadri 17%

rastvorljive suhe tvari, oko 10 % ukupnih eera i 1% ukupnih kiselina. Dobro podnosi

transport. Pokoica je tamnoplava i vrsta. Meso je zelenkastouto, vrsto, sono

sklatkonakiselo, aromatino i ukusno. Kotica je srednje krupna i iako se odvaja od mesa.

aanska ljepotica je jedna od najboljih stolnih sorti ljive u svojoj dobi sazrijevanj

http://www.tehnologijahrane.com/wp-content/uploads/2010/11/Sorte-%C5%A1ljiva-01.jpg


7/17

7

2.2. Naini kalamljenja

1. Oenje na mirujui pupoljak (kraj VII-poetak IX meseca);

2. Okuliranje na budni pupoljak-sa pupoljkom iz prethodne vegetacije-u prolee kad se kora

odvaja i krenu sokovi (retko se koristi-za okuliranje posrednika na podlozi dunji, kraj II-

poetak III m.),ili sa pupoljkom iz tekue vegetacije-za breskvu u VI mesecu, zatim badem,

kajsiju, ljivuili kod oraha, kestena i dudova (krajem IV-poetak V meseca, kada je mezgra

vrlo sona i kora se lako odvaja od drveta);

Okuliranje na iseak, izrezak ili na iveri budnim pupoljkom ili pupoljkom iz prethodne

vegetacije (Chipp budding)

-pupoljci su iz prethodne vegetacije (mirujui popoljci)

-u prolee, kada se kora podloge ne odvaja ili budnim pupoljkom iz tekue vegetacije kasno u

prolee kod vrsta sa slabijom mezgrom, npr. kod breskve, badema, ljive(kraj V-kraj VI

meseca), leske, ali i kod vrsta sa sonom mezgrom npr. dud.Kod kalamljenja granicom ili na

zrelo, odvijaju se sljedei postupci:

1. Sobno kalemljenje iz ruke sa stratifikovanjem (I-kraj II meseca) ili bez stratifikovanja

(III-poetak IV meseca) putem prostog, engleskog spajanja, spajanja sa strane ili na

iseak.

2. Kalemljenje u rastilu sa pupoljcima iz prethodne vegetacije - u prolee, u vreme

kretanja sokova u podlozi. Primenjuju se prosto, sedlasto i englesko spajanje - nacelo i

sa strane (podloga deblja od plemke), postrano kalemljenje na iseak (podloga deblja

od plemke, pod koru (sa i bez cepanja kore), vrno spajanje (kod oraha), zatim klinasto

ili V spajanje, itd.


8/17

8

Kalamljenje na razliite debljine (prekalamljivanje), odvija se sljedeim postupcima:

1. Kalemljenje u procep i poluprocep-koristi se za kalemljenje podloga debljine 3-8 cm i

to kod jabuastogi kotiavogvoa.

2. Kalemljenje pod koru-kod debljih podloga i pri prekalemljivanju. Obavlja se

iskljuivo u vegetaciji, kada se kora dobro odvaja. Najea je u primeni kod

jabuastih a onda kod kotiavih voaka (ljiva; kajsija; trenja-vinja-marela), kod

kestena, badema, aktinidije i duda.

3. Okuliranjem na spavajui pupoljak

- Jae prekraivanje skeletnih grana i onda kalemljenje jaih letorasta izbilih pri

osnovi prekraenih skeletnih grana (kod npr. prekalemljivanja zasada bresaka tokom

letnjeg mirovanja).

4. Postrano kalemljenje

- Prua mogunost garniranja ogolelih voaka vegetacijom (kalemljenje ogolelihskeletnih grana pri prekalemljivanju). Primena je u prolee, po kretanju vegetacije.


9/17

9

2.3. Ekoloki uslovi za gajenje ljive

Svetlost - ljiva je svetoljubiva voka i u zaseni daje slabe rezultate. U naim uslovima

svetlost nije ograniavajui inilac uspevanja.

Temperature - Sorte domae ljive su prilagoene temperaturnim uslovima umereno-

kontinentalne klime sa srednje godinjim temparaturama od 9do 11 C i srednje dnevnim

temperaturama u toku leta od 18 do 20 C. Srednja vegetaciona temperatura je bitan inilac za

odreivanje pogodnosti podruja za gajenje ljive. U naim uslovima ona se kree od 16 do

18 C. Ukoliko je nia od 16 C, plodovi kasnije zru, a ako je via od 20 C, ljivi je

neophodna voda za navodnjavanjanje. Podruja u kojima se tokom zime temperatura sputa

do -30 C je nepovoljno za gajenje ljive. U toku zimskog perioda ljiva izdri niske

temperature od -19 do 34 C, a pri kraju zime mogu da izdre mraz od -6 do -10 C. Zatvoreni

cvetni pupoljci na poetku vegetacije mogu da izdre niske temperature od -4 do -6 C a u

fazi belih balona -2 do -4 C. Otvoreni cvet moe da izdri niske temperature od -1 do -2 C.

Tek zametnuti plodii izmravaju na minimalnim temperaturama od -0,5 do -1,0 C. Podruja

gde se u aprilu temperature esto sputaju do -3,0 C su nepdesna za gajenje ljive.

Voda i vlanost- ljiva je zahtevnija u potrebama za vodom. U zavisnosti od svih uslova

godinje potrebe ljive za vodom su od 700 do 800 mm. U podrujima gde godinje padne

oko 500 mm neophodno je zalivanje. Ukoliko to nije mogue intenzivnim agrotehnikimmerama uticati da se zemljina vlaga racionalno uva i koristi. Optimalna relativna vlanost

vazduha za gajenje ljive je u granicama od 75 do 85%. Prevelika vlanost podstie razvoj

bolesti, a kia pred berbu pucanje pokoice ploda. Nie vrednosti depresivno deluju na sve

ivotne funkcije i direktno utiu na prinose i kvalitet plodova.

Vetar - Vetroviti poloaji su nepovoljni za gajenje ljive. Izrazito su tetni suvi vetrovi u

vreme cvetanja i zametanja plodia. Blagi povetarci su poeljni jer povoljno utiu na

provetravanje jer pospeuju meanje vazduha i spreavaju pojavu gljivinih bolesti i podiuugljen dioksid u zonu krune, odmosno lia.

Zemljite- ljiva zahteva duboka, rastresita, plodna , strukturna i za vodu propustljiva

zemljita, blago kisele reakcije. Peskovita, suva, plitka, kamenita, krena, teka i vlana

zemljita sa visokim nivom podzemne vode nisu pogodna. Najbolje rezultate ljiva daje na

ernozemu, kultivisanim smonicama, aluvijumu, gajnjaama, i drugim slini zemljtima.

Orografija -Najbolji poloaji za ljivu su talasasto brdsko-planinski tereni na nadmorskim

visinama od 200 do 600 m. Koji su zaklonjeni od prodora prvenstveno hladnih vetrova, ali nezatvoreni i vazduno slabo drenirani. Uspeva na svim ekspozicijama, ali najbolje na severnim,


10/17

10

severozapadnim, zapadnim i severoistonim. Sa poveanjem nadmorske visine june

ekspozicije su povoljnije. Nagib terena je vaan inilac kod podizanja zasada. Najpovoljniji

su tereni sa nagibom do 400 ili 8,8%, a nagibi iznad 22% ili 1000 su apsolutno nepovoljni za

podizanje ljivika.


2.4. Podloge ljive

Najmasovnija podloga za ljivu jesejanac danarike. Ova podloga ima niz prednosti ali i

nedostatke. Do boljih reenja danarika ostaje vodea podloga u proizvodnji sadnica ljive.

Prema literaturnim podacima u svetu postojipreko 2500 sorti ljive. Karakteristino je da

skoro svaka zemlja rspolae sopstvenim sortimentom razliitih osobina i kvaliteta. Slino je i

u naoj zemlji jer su zadnjih decenija stvorene nove sorte. Sorte razliitog vremena sazrevanja

i upotrebne vrednosti pruaju daleko bolje uslove u proizvodnji. Meu njima mogu da se

odaberu sorte koje u naim uslovima (istona Srbija) mogu da obezbede visoku, stabilnu

proizvodnju i zavidan kvalitet plodova. Iz grupe vodeih sorti za komercijalnu proizvodnju

predlaemo:aanska lepotica, umerene bujnosti, tolerantna na arku, samooplodna. Plod je srednje

krupnoe, tamnoplave boje. Kotica je relativno sitna, odlino se odvaja od mezokarpa.

Pogodna za stonu potronju, suenje i proizvodnju rakije. Sazreva krajem jula i poetkom

avgusta.

Stenli, je amerikog porekla koja je kod nas uvedena zbog tolerantnosti na arku i koja se

odomaila zbog niza pozitivnih osobina (samooplodnost, visoka i redovna rodnost,

tolerantnost na arku, relativna otpornost prema sui, krupnoa plodova). Nedostaci ove sorte

su slabiji kvalitet plodova, osetljivost prema moniliji-truljenju plodova. Sazreva sredinom

avgusta.

Iz ove grupe u izvesnim uslovima moe da se gaji i aanska rodna. Stablo je srednje

bujnosti. Kruna je dosta gusta sa elastinim granama. Plod je jajastog oblika, plave boje.

Mezokarp je ute boje, soan, odlinog kvaliteta. Samooplodna je sorta, visoke rodnosti.

Zahteva otru rezidbu. Plod je pogodan za stonu potronju, suenje proizvodnju rakije i druge

vidove prerade. Relativno je osetljiva na arku ljive.


11/17

11

2.5. Izbor podloga za ljivu

Za uzgoj ljive mogu posluiti generativne i vegetativne podloge. Najea podloga koja se

kod nas koristi, a pokazala se kao vrlo dobra, je Prunus myrobalana/cerasifera (danarika).

Ona je jako bujna, generativna podloga koja se razlikuje velikom genetskom raznolikou.

Podudarna je s veinom plemenitih sorata ljive, ali neto slabije sa sortama Ruth Gerstetter,

Californian Blue, Stanley. Slabo podnosi teka i vlana tla. Najvie joj odgovaraju

vinogradarska podruja. Myrobalana je domain virusa arke ljive, ali se ne prenosi

sjemenom. Ima mnogo tipova priblinih svojstava.

Bjeloljiva se takoer koristi kao generativna podloga za cijepljenje plemenitih sorata ljive.

Trnovita je to oteava rad pri cijepljenju. Slabije je bujnosti od myrobalane. U suvremenoj

proizvodnji se manje koristi.

Kao vegetativne podloge koriste se razliiti tipovi trnoljive (P. insititia), ljive (P.

domestica), Marijanke (P. mariana), Damascenke (P. damascena) i razliiti tipovi krianaca.

Od Myrobalane su izdvojeni poboljani tipovi koji se dalje vegetativno razmnoavaju, i to

Myrobalana A, B, C i D, GF 31 i dr.

Myrobalana B

Spada u grupu bujnih podloga. ljive na toj podlozi neto kasnije ulaze u rod, ali redovito i

obilno raaju. Prikladna je za laka, suna i ocjedita tla. Koristi se za cijepljenje europskih, ali

i japanskih ljiva.


12/17

12

Myrobalana 29 C

Vegetativna podloga koja se preporuuje za cijepljenje ljive. Slabije je bujnosti od

Myrobalane B za 25 do 30% i adaptabilnija je na uvjete tla. ljiva na ovoj podlozi obilno

raa, a plodovi su odline kvalitete i vee krupnoe.

GF 31

Bujna je podloga dobre podudarnosti s veinom komercijalnih sorata ljive. Od trnoljive (P.

insititia) koriste se razliiti tipovi za proizvodnju sadnica kao vegetativne podloge. Poznati su

pod imenom Julijanka (Saint Julien, St. Julien), a razlikuju se tipovi Julijanka A, Julijanka GF

655-2 i Pixy.

Julijanka A (St. Julien)

Srednje bujna podloga pogodna za plodna tla i otporna na mraz. Dobro podnosi i tea tla.

Dobre je podudarnosti s veinom komercijalnih sorata ljive. Osjetljiva je na vei sadraj

vapna u tlu, a nedostatak joj je to razvija korjenove izdanke.

Julijanka GF 655-2 (sin. St. Julien INRA 655-2)

Vegetativna je podloga srednjebujnosti. Dobre je podudarnosti s veinom sorata ljive. ljiva

na ovoj podlozi daje visoke prirode i rano plodonosi. Dobro podnosi tea, vlana tla i mraz.

Pixy

Slabo bujna podloga osjetljiva na mraz. Posebno je pogodna za cijepljenje stolnih sorata ljive

jer omoguuje gusti sklop sadnje. Od bjeloljive i domae ljive izdvojene su kao dobre

podloge GF 43 te zatieni kultivari PENTA i TETRA.


13/17

13

GF 43

Vrlo bujna podloga. Ne stvara korjenove izdanke. Pogodna je za vlanija tla. Nije zaraena

virusima ljive. Neke sorte ljive bolje raaju na ovoj podlozi nego na sjemenjaku

Myrobalane.

PENTA

Podloga koja obeava. Osim sa ljivom, podudarna je i s breskvom, nektarinom, marelicom i

bademom. Otporna je na nedostatak kalcija u tlu. Dobro se prilagoava razliitim tipovima

tla. Idealna je za nasade koji se ne mogu navodnjavati. Otporna je na trule korijena

(Phytophthora cinnamoni).

TETRA

Podloga koja skrauje vrijeme dozrijevanja za 3 do 5 dana. Otporna je na trule korijena i

nematode korjenova vrata. Od marijanke koriste se vegetativne podloge Marijanka GF 8-1.

Marijanka (P. mariana)

Lako se razmnoava zrelim reznicama, nagrtanjem i grebenicama. Odlina je za pjeskovita

tla, a osjetljiva na suu i mraz. Nema dobru podudarnost sa svim plemenitim sortama ljive pa

se u praksi slabo koristi.

Marijanka GF 8-1 (sin. Marianna GF 8-1, INRA marianna 8.1)

Poznata je kao jako bujna podloga. Stabla cijepljena na ovu podlogu daju vee prinose od

onih koje su cijepljene na Myrobalanu. Pogodna je za teka, pjeskovita i vapnenasta tla. Ne

razvija korjenove izdanke. Otporna je na nematode.


14/17

14

Od Damascenke (P. damascena) nastala je podloga Damascenka 1869.

Damascenka 1869

Srednje je bujna podloga na kojoj voke rano prorode. Otporna je na feroklorozu, asfiksiju

korijena i mraz. Nije zaraena virusima. Pogodna je za vlanija tla. Krianjem P. salicina P.

spinosa nastale su podloge Jaspi-Fereley i Julior-Ferdor.

Jaspi-Fereley

Slabo do srednje bujna vegetativna podloga novijeg datuma. U Hrvatskoj nije na sortnoj listi.

Ima dobru sposobnost prilagodbe na alkalnim tlima. Jaspi je zatieno ime ove podloge, a

pod imenom Ferley ista je vrsta slobodna na tritu. Krianjem badem breskva (A.

communis P. persica) nastala je vegetativna podloga GF 677.

GF 677

Idealnapodloga za umorna tla. Razmnoava se vegetativno reznicama. Bujnog je rasta i nije

osjetljiva na feroklorozu. Pogodna je za alkalna i suha tla. Koriste se klonovi koji nisu

zaraeni virusima.

Slika 5. Podloga za ljivu( www. Wikipedia. com )


15/17

15

2.6. Vone sadnice ljive

ljiva je na ovim podrujima jedna od najpoznatijih i najpopularnijih vrsta voa, spada u

grupu kotunjavog voa. ljiva vrlo rano cveta i osetljiva je na prolene mrazeve, zato je

veoma vaano odabrati dobar teren za uzgoj. Preporuljivo je odabrati teren nagnut na junu

stranu zbog to due osvetljenosti, smer redova sever-jug e takoe osigurati bolju

osvetljenost, dok ravnice i udoline nisu pogodne za uzgoj ljive. Na breuljcima je

temperatura ujednaenija pa je manja mogunost pojave mraza.

Potrebno je dobro pripremiti tlo usitniti i poravnati tlo. Sadnja se obavlja obavlja se u prolee

ili jesen kada biljka miruje. Ukoliko je mogue, preporuljiva je jesenja sadnja. Poeljno je

napraviti razmak izmeu redova od 5 m, dok bi razmak od sadnice do sadnice trebao biti 4 m.

Posaenu sadnicu ljive u prve j tri godine je potrebno redovno obraivati, meuredno ga

tanjirati, a u redu okopavati.Za sve vrste ljiva se koristi podloga danarika.

U naem rasadniku moete nai irok asortiman vonih sadnica ljiva.

Slika 6. Sadnica ljive( www. Wikipedia. com )


16/17

16

3. ZAKLJUAK

ljiva(lat.prunus domestica,prunus instititia) je vrstavoakoja raste na drvetu, ima okrugli

ili ovalni plod, plave, crvene ili ute je boje (ovisno o vrsti). Meso ploda je slatko, ukasteboje s koticom u sredini.

Slastan soan plod istoimene voke, jede se svjea i suena, a slui i za proizvodnju rakije,

pekmeza, demova i pripremi nekih jela kao to su knedle.

Zbog obilja vitamina, minerala, dijetetskih vlakana i prirodnih eera, ljiva zauzima vano

mjesto kao voe u prehrani.

ljiva je zbog sadraja vitamina B-kompleksa izuzetan stimulator izmjene ugljikohidrata u

organizmu.

Pomae kod psihikih nemira i potekoa s koncentracijom, jaa srce i imunitet, regulira

probavu, isti organizam i odstranjuje iz njega tetne tvari te potie rad jetre i popravlja apetit.

Laksativno djelovanje ljive ima naroitu prednost jer je, zbog nedovoljne fizike aktivnosti i

naina prehrane suvremenog ovjeka, smanjena aktivnost crijeva, naroito kod starijih osoba.

Ali oprez! Kotica ljive sadri tvari koje mogu osloboditi otrovnu cijanovodinu kiselinu

uslijed djelovanja enzima u organizmu.

Posljednja istraivanja pokazuju da ljiva smanjuje lo" kolesterol, jaa kosti,

smanjuje neke faktore rizika raka debelog crijeva... Ova naa stara ljubiasta

prijateljica nije samo ukusna uvertira u jesen, ve i pravi rudnik zdravlja . . .
http://hr.wikipedia.org/wiki/Vo%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vo%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vo%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vo%C4%87e


17/17

17

4. LITERATURA

1.http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ljiva

2.http://zdravlje.krstarica.com/l/hrana/sljiva-mala-lekovita-vocka/

3.http://www.gastro.hr/suhe-sljive-1905.aspx

4. http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Vocarstvo/1066-NACINI-KALEMLjENjA.php

5. (ljiveknjiga Petar Mii, Srbija 1991-2001.god.)

6. (Stjepan Sito Tehnika uzgoja i ubiranja ljiva 2005.god.)

7. (Voarstvo Georg Ebert 2009.)
http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ljivahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ljivahttp://zdravlje.krstarica.com/l/hrana/sljiva-mala-lekovita-vocka/http://zdravlje.krstarica.com/l/hrana/sljiva-mala-lekovita-vocka/http://www.gastro.hr/suhe-sljive-1905.aspxhttp://www.gastro.hr/suhe-sljive-1905.aspxhttp://zdravlje.krstarica.com/l/hrana/sljiva-mala-lekovita-vocka/http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ljiva

Documents

Seminarski Rad - Šljiva