Rad

Univerzitet UNION BeogradFakultet za poslovno industrijski menadment

SEMINARSKI RAD

Predmet:STRATEGIJSKI MENADMENTTema:Strategija razvoja procene u jednoj funkciji u jednom preduzeu

Profesor: Student:Prof. dr. Nada ivanovi Radenkovi Milo, br. ind.482/2014

Kragujevac, decembar 2014. godina

SADRAJ

UVOD31Istorija i osnovni podaci firme tigar42DELATNOST PREDUZEA63MISIJA I VIZIJA PREDUZEA64ORGANIZACIONA STRUKTURA KORPORACIJE74.1Upravni odbor i poslovodstvo74.1.1Upravni odbor74.1.2NADZORNI ODBOR.94.2Tigar trgovine94.3Sektor prodaje94.4Sektor nabavke104.5Sektor izvoznih poslova105Kvalifikaciona struktura116Prikaz ekonomskog poslovanja126.1BILANS STANJA126.2BILANS USPEHA137Usluge preduzea157.1Tigar obua157.2Tehnika guma167.3Tigar hemijski proizvodi177.4TIGAR-TOURS Preduzee za pruanje turistikih usluga d.o.o.177.5SWOT analiza18Zakljuak21Literatura22

UVOD

Strategijski menadment se bavi menadmentom preduzea u uslovima delovanja tzv. imperativa promena, odnosno, kada promene stvaraju promene. Putem strategijskog menadmenta menaderi se osposobljavaju za ostvarivanje ciljeva u promenljivim uslovima, a strategija predstavlja rezultat procesa strategijskog menadmenta i ideju vodilju za odluivanje.

Proces strategijskog menadmenta ine faze formulisanja, vrednovanja i implementacije. Stoga je osnovni obrazovni cilj u upoznavanju sa procesom formulisanja, vrednovanja i implementacije strategije. Da bi se to ostvarilo neophodno je razumeti postulate proaktivnog pristupa u upravljanju, upoznati se sa savremenim menaderskim konceptima i alatima koji se koriste u procesu strategijskog menadmenta, kao i sa moguim nainima upotrebe strategijskih resursa. S obzirom da je strategijski menadment nauna disciplina orijentisana ka praksi, realizaciju ovako utvrenih obrazovnih ciljeva proimae nastojanje da je jedini pravi test validnosti usvojenih znanja i vetina njihova praktina primenljivost.

IstorijaT i osnovni podaci firme tigar

1935. - Osnovan je TIGAR kao radionica za proizvodnju gumenih proizvoda i svih vrsta gumene obue.

1959. - Osnovana je fabrika Autoguma.

1966. - Osnovana je fabrika Tehnika guma.

1972. - Napravljena prva radijalna guma.

1974. - Ugovor o licenci sa firmom BF Goodrich (SAD).

1977. - Osnovana fabrika Unutranja autoguma u Babunici.

1978. - Joint-venture sa firmom BF Goodrich.

1981. - Osnovan je Tigar Americas (SAD). 1988. - Osnovana je fabrika Lepila.

1990. - Osnovan je Tigar Europe (V.Britanija).

1991. - Transformacija Tigra u akcionarsko drutvo.

1995. - Uvoenje standarda ISO 9001.

1996. - Obnovljen ugovor o licenci i komercijalnoj saradnji. 1997. - Joint-venture ugovor Tigar-Michelin North America.

2000. - Obnovljen ugovor o licenci i komercijalnoj saradnji.

2001. - Ugovor o zajednikom ulaganju Tigra i Michelin group u formiranje zajednike firme.

2002. - Ugovor o formiranju zajednike firme Tigar-Michelin-IFC. - Ugovor o zajmu IFC-Tigar.

2003. - Formiranje zajednike firme Tigar-Michelin-IFC. - Organizacija Tigra na korporativnom principu.

2005. - Dodatno investiranje u Tigar MH. - Usaglaavanje sa standardima EU. - Emitovanje akcija korporacije i kotacija na Beogradskoj berzi.

TIGAR Korporacija predstavlja poslovno-investiciono-razvojni sistem nastao u svetu guma i proizvoda od gume, ali strateki opredeljen u pravcu razvoja iroke programske baze razvijajui strateka partnerstva i alijanse sa industrijskim liderima.

Na ovaj nain TIGAR Korporacija kontinualno uveava svoje prisustvo na svetskim tritima proizvoda i usluga prepoznatljivog brenda koji prate kvalitet, pouzdanost i konkurentnost.

Zaposleni u Tigru veruju da je u osnovi njihovog uspeha ine ljudi, sa svojom kreativnou, posveeni svom poslu i uspehu Kompanije.

Uspeh Kompanije u proteklim godinama je posledica konzistentnih napora i praktinih rezultata kreacije i efektivnosti upoljenih koji su aktivno prihvatali i savladavali izazove vremena.

Maksimum napora posveen je iznalaenju puteva da kroz procese optimizacije trokova, podizanja efektivnosti, razvoj kreativnosti i kvaliteta ostvarimo vrednosti koje e zadovoljiti potrebe naih kupaca, upoljenih, akcionara i zajednice u kojoj ivimo i poslujemo.

Otvoreni smo za poslovne aranmane u naim programima, ukljuujui sve vidove komercijalnih i proizvodnih kooperacija, kao i zajednikih ulaganja, gde to partnerski interei budu zahtevali.

OSNOVNI PODACI A.D. TIGAR - Pirot

Osnovne informacije o preduzeu

1. Pun naziv preduzeaPreduzece za proizvodnju gumenih proizvoda - Korporacija Tigar a.d. Pirot

2. Skraeni nazivKorporacija Tigar a.d., Pirot

3. AdresaNikole Paia 213, 18300 Pirot

4. Datum osnivanja1935, Registraski uloak br 1- 1087

5. Broj reenja upisa u sudski registarRegistraski uloak br 1- 1087

6. Matini broj07187769

7. PIB poreski identifikacioni broj100358298

8. iro rauni i banke kod kojih se vodeSociete General YU Bank 275-2213154081106-32YU banka 180-0173750101000-57Banka Intesa 160-0000000007202-04Kulska banka 325-0000000003387-47Raiffesen bank 265-1100310000313-80HVB banka 175-0000003008055-19Komercijalna banka 205-0000000033971-25Srpska banka 295-0000001211440-91

9. Sektor klasifikacije delatnostiJ Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti

10. ifra delatnosti74150

11. Osnovna delatnostHolding poslovi

12. Oblik organizovanjaAkcionarsko drutvo

13. Broj zaposlenih4453

14. Ime i prezime direktoradipl.ing. Dragan Nikoli

15. Ime i prezime osobe za kontaktJelena Petkovi

16. Telefon010/31-31-21

17. Faks010/31-31-41

18. e mailjelenap@tigar.com

DELATNOST PREDUZEAOsnovna delatnost su holding poslovi. Pored toga Korporacija se bavi proizvodnjom gumenih proizvoda, gumeno-tehnike robe, gumene obue, boja, lakova i lepila. Bavi se i spoljnotrgovinskim poslovima (uvoza i izvoza, posredovanja, distribucije i zastupnitva). Za sve proizvode za koje je registrovalo delatnost trgovine na veliko, poslovima izvoenja investicionih radova u inostranstvu, uslugama koje su u vezi sa meunarodnim transportom roba i usluga i drugim uslugama vezanim za spoljnotrgovinsko poslovanje.Korporacija moe obavljati i poslove od zajednikog interesa za zavisna drutva, i to: poslove finansiranja, marketinga, plana i kontrole, pravne poslove i poslove osiguranja, poslove upravljanja kadrovima, poslove organizacije razvoja, poslove razvoja i odravanja informacionih sistema i komercijalne poslove.

MISIJA I VIZIJA PREDUZEAMISIJA Stvaranje sistema vrednosti kroz proaktivnu razmenu sa okruenjem u cilju zadovoljenja svih zainteresovanih strana, afirmacije principa odrivog razvoja, primene najviih etikih standarda, kao i poboljanja kvaliteta ivota svih pripadnika i uveanja bogatstva korporacije.VIZIJA Biti kompanija u ijim se vrednostima odrava dostojanstvo, integritet pripadnika i partnera i koja prua istinski doprinos odrivom razvoju.

ORGANIZACIONA STRUKTURA KORPORACIJE

Upravni odbor i poslovodstvo

Upravni odbor Izvrni lanovi:Dragan Nikoli, dipl. in., generalni direktor Korporacije Tigar AD - Roen je 1946. godine u Pirotu. Diplomirao je na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu. U Tigru zaposlen od 1970. sada je generalni direktor Tigar Korporacije. Tokom svoje profesionalne karijere bio je na funkcijama od inenjera u pogonu do generalnog direktora. Neposredno realizovao montau opreme u fabrici radijalnih guma. Zavrio je brojne meunarodne i domae trening programe u oblasti tehnike i menadmenta. lan je brojnih strunih dravnih i meudravnih saveta i komora.

Jelena Petkovi, direktor Funkcije podrke korporativnom upravljanju Tigar AD - Roena 1956. u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Zavrila je specijalistike studije o meunarodnim ugovorima i magistrirala. U proteklih deset godina, od 23 godine ukupnog rada, je na funkciji pomonika generalnog direktora Tigra. Pre radnog odnosa u Tigru obavljala je dunost generalnog direktora u industriji Rekord Rakovica. Bila je rukovodilac zajednikog projekta Tigar, Michelin i IFC. Rukovodilac je zajednikog projekta Tigar Trgovine i SEED-a.

Slobodan Sotirov, dipl. in. direktor funkcije kvaliteta Korporacije Tigar AD - Roen je 1949. u Senokosu kraj Pirota. Diplomirao je na Tehnoloko - metalurkom fakultetu u Beogradu. Nalazi se na poslediplomskim magistarskim studijama na Fakultetu organizacionih nauka. U dosadanjem periodu obavljao je brojne poslove u TT razvoju i kvalitetu poev od tehnologa do direktora. Zavrio je brojne trening programe iz oblasti konstrukcija autoguma, upravljanja kvalitetom, menadmenta i slino. lan je Upravnog odbora asocijacije EANYU, i predsednik Upravnog odbora Tigar Obua.

Milivoje Nikoli, direktor Kadrovske funkcije Korporacije Tigar AD - Roen je 1959. u Dobrom Dolu kod Pirota. Diplomirao je na Fakultetu civilne odbrane u Beogradu. U dosadanjem periodu obavljao je brojne poslove u okviru Kadrovskog sektora, od referenta do direktora. Pohaao je brojne obuke i trening programe iz oblasti menadmenta. Uestvovao je u realizaciji Projekta uvoenja sistema kvaliteta, funkcionalne organizacije i dr.

Neizvrni lanovi:Vladimir Nikoli, direktor Tigar MH - Roen 1947. godine u Pirotu. Diplomirao na Tehnoloko - metalurkom fakultetu u Beogradu. U dosadanjem periodu obavljao poslove u okviru fabrike Autoguma od tehnologa do direktora. Zavrio je brojne tehnike i menadment trening programe u zemlji i inostranstvu. Uesnik je brojnih projekata koji se odnose na rekonstrukciju i modernizaciju autoguma i zajednikog ulaganja Tigar MH.

Ljubia Nikolovski, dipl. in. menader Programa proizvodnje unutranjih guma - Roen je 1959. godine u Kumanovu. Diplomirao na Elektrotehnikom fakultetu u Begradu. U dosadanjem periodu obavljao poslove u okviru inenjeringa od inenjera do direktora. Zavrio je brojne trening programe u zemlji i inostranstvu. Uesnik je brojnih projekata koji se odnose na rekonstrukciju i modernizaciju autoguma.

Jose Alehandre F. da Costa, meunarodni pravni savetnik - Dravljanin je Portugalije. Diplomirao pravo na Lisabonskom univerzitetu. Zavrio poslediplomske studije iz raznih oblasti meunarodnih prava i bankarstva na poznatim svetskim univerzitetima. Radio je kao zamenik predsednika CHASE MANHATTAN banke NA Brazil, glavni savetnik IFC u Vaingtonu i Istanbulu. Sada je meunarodni pravni savetnik za trgovinsko pravo, privatizaciju, bankarstvo i finansijske projekte. lan je brojnih svetskih advokatskih asocijacija.

Nezavisni lanovi:Prof. Dr. ivko Mitrovi, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu- Roen je 1943. godine u Bastavi kod Valjeva. Diplomirao je na Mainskom Fakultetu u Begradu. Doktorirao je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Autor je mnogih knjiga, strunih radova, publikacija. Uesnik je i organizator realizacije na brojnim predmetima u okviru redovnih i poslediplomskih studija.

Tihomir Nenadi, dipl. in, direktor predstavnitva za SCG Copechim Trading AG, ZUG. - Roen 1946. u Beogradu. Diplomirao na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu. U dosadanjem periodu bio na funkciji ambasadora SRJ u Nigeriji, radio na vie odgovornih mesta u Energoprojekt holdingu u zemlji, kao i organizaciji i realizaciji projekata u Africi koordinirajui vie od 4. 500 zaposlenih u projektima vrednim vie od 350 miliona dolara. lan brojnih finansijskih saveta i odbora u zemlji i inostranstvu.

NADZORNI ODBORMarko Stelji, dipl. pravnik, predsednik - Roen je 1935. u selu Donje Babine kod Prijepolja. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. U svom profesionalnom radu obavljao je brojne funkcije u bankarstvu u okviru Jugobanke, a potom i generalni direktor Jubanke. Obavljao je razliite funkcije u Privrednoj komori Beograda. Objavio je knjigu Menica u praksi".

Prof. dr. Mili Radovi, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu - Roen je 1947. u Ravni kod Uica. Diplomirao na Mainskom fakultetu u Beogradu. Doktorirao na Fakultetu organizacionih nauka gde je sada angaovan u statusu redovnog profesora. U okviru svoje profesionalne karijere radio je u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu. Predaje grupu predmeta koji se odnose na organizaciju, upravljanje i kvalitet u procesu proizvodnje. Uesnik je u organizaciji i izvoenju brojnih obrazovnih programa. Autor je velikog broja strunih knjiga analiza, saoptenja.

Dragan Milosavljevi, dipl. in, naelnik Odeljenja za javna plaanja Ministarstva finansija - Roen je 1951. godine u Pirotu. Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Niu. U okviru profesionalne karijere obavljao rukovodne dunosti u okviru SDK, Narodne banke Jugoslavije, Narodne Banke Srbije, Ministarstva finansija i Ministarstva za lokalnu samoupravu ( naelnik Pirotskog okruga 2001-2004 ). Zavrio brojne strune trening programe iz oblasti bankarstva, javnih plaanja i menadmenta.

Tigar trgovine

Osnovni ciljevi TIGAR Trgovine:

Biti vodei distributer guma i dopunskog asortimana za automobile na domaem tritu Formiranje lanca servisnih centara na celoj teritoriji Republike Visok kvalitet roba i usluga Konkurentne cene Orijentacija na krajnje korisnike.

Sektor prodaje

Prodaja je regionalno ureena i sastoji se od 4 regiona:

1.Regionalni centar Pirot, direktor Vladimir Stojanovi.2.Regionalni centar Ni, direktor Koa Savi.3.Regionalni centar Beograd, direktor ordje Toi.4.Regionalni centar Novi Sad, direktor Milka Dimitrijevi.

Direktor prodaje je nadreen direktorima regionalnih centara.

Prodajna mrea se sastoji od maloprodajnih objekata, kojih trenutno ima 66, veleprodajnih skladita koja se nalaze u regionalnim centrima i servisa. Servisi su pri sledeim prodavnicama: Pirot III, Ni I, Karaburma, Zemun II, Petrovaradin, Beej, Zrenjanin, Sremska Mitrovica.

Struktura prodaje: proizvodi gumarske industrije (auto-guma, gumeno-tehniki proizvodi, obua), hemijski proizvodi (boje i lepila), komplementarni proizvodi (auto kozmetika, ulja, filteri, akumulatori,...).

Najvei kupci:1. Metro Cash & Carry2. Cvetkovi, Odaci3. Kobra-Riv, Gornji Milanovac4. Metalik, Inija5. MPN, Beograd6. Kojevi, Obrenovac7. Rima, aak8. Kovac, Ub9. Kod Makse, Loznica10. Jole, Babunica

Sektor nabavke

Sektor nabavke je deo vrednosnog lanca u okviru entiteta Tigar Trgovine koji ima za zadatak snabdevanje regionalnih skladita robom, kako od dobavljaa unutar Tigar Korporacije, tako i od eksternih dobavljaa za robu koja prati auto industriju.

Organizacija snabdevanja od dobavljaa vri se preko centralnog skladita ili direktno skladitima regionalnih centara.

Regionalni centri dalje distribuiraju robu do maloprodajnih objekata i kupaca Tigar Trgovine. Za praenje stanja zaliha i odravanja zaliha na planiranom nivou po koliini i strukturi odgovoran je Sektor nabavke.

Cilj Sektora nabavke je efikasno snabdevanje, odnosno obezbeenje pravovremenih isporuka roba i usluga, optimalan kvalitet, minimiziranje trokova - cena i reavanje reklamacija vezano za kvalitet robe a za koju je odgovoran dobavlja.

Sektor izvoznih poslova

Korporacija Tigar a.d. ostvarila je u 2005. prihod od prodaje u iznosu od 11 milijardi dinara, to je za oko 33 odsto vie nego u 2004. godini. Vrednost izvoza u 2005. godini bila je 94 miliona evra ili 20 odsto vie u odnosu na ostvarenje u 2004., kada je korporacija proglaena izvoznikom godine. Oko 95% proizvodnje izvezeno je na trite Evropske unije, a ukupan neto profit korporacije u 2005. godini iznosio je 318 miliona dinara.Najvei izvoznik u okviru korporacije bila je fabrika auto-guma Tigar MH, koja izvozi 78% proizvodnje. Vrednost ostvarenog izvoza ove fabrike u proloj godini bila je 77 miliona evra, a oko milion guma prodato je u Velikoj Britaniji. Drugo preduzee po veliini je Tigar Obua koje je takoe udvostruilo nivo izvoza u poslednje dve godine.

Ostvareni su dobri poslovni rezultati i pored pada industrijske proizvodnje i visoke stope inflacije u proloj godini i njenog negativnog uticaja na uveanje trokova poslovanja. Oteavajua okolnost bilo je i poskupljenje repromaterijala, pre svega nafte i sirovog kauuka.

Kvalifikaciona struktura

Korporacija Tigar u svojim entitetima zapoljava preko 4.500 zaposlenih.Vie od 600 zaposlenih ima fakultet, a prosena starost zaposlenih u Tigru iznosi 40 godina. Najvei broj saradnika sa visokom strunom spremom ine ekonomisti sa 24%, zatim slede tehnolozi sa 19.56%, mainci sa 17% i elektroniari sa 15%. U skladu sa potrebama su i diplomirani pravnici, inenjeri zatite ivotne sredine, profesori jezika, hemiari, dizajneri i drugi.

Intenzivne promene i rastui zahtevi trita od zaposlenih u Tigru zahtevaju profesionalizaciju i ekspertstvo u svim oblastima rada. Taj zajedniki cilj Korporacije i zaposlenih postiu ulaganjem u struno i lino usavravanje svakog pojedinca.Godinjim planovima obrazovanja i usavravanja planiraju i realizuju, u desetak obrazovnih kategorija, treninge za blizu 4.000 pojedinaca, a za to izdvajaju vie od 500.000,00 EUR. Ve su tradicionalna usavravanja u zemlji i inostranstvu kroz razne forme funkcionalnog usavravanja, uenja i usavravanja jezika, poseta strunim seminarima, sajmovima, poslediplomskim studijama i slino.

Koncept obezbeivanja kadrova putem stipendiranja postoji vie od 40 godina, a u broju visokokolaca koji danas rade u Tigru status stipendiste imalo je vie od 80%.

KVALIFIKACIONA STRUKTURA ZAPOSLENIHVSSVSVisoko kvalifikovaniSSSKvali-fikovaniPolukvali-fikovaniNekvali-fikovani

4453585895210591977505186

AKTIVNOSTIBROJ POLAZNIKA

2002200320042005

OBUKA U TOKU RADA2.1763.5792.8182.826

UKUPNO2.7413.9283.5763.585

OBUKA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU565349758759

UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH4.7894.4114.4924.453

STAROSNA STRUKTURA ZAPOSLENIH21- 3031- 4041- 5051- 65Total

7561163141311214453

Prikaz ekonomskog poslovanja

BILANS STANJA

AKTIVAPrethodna godinaTekuca godina

1. Fiksna sredstva

-oprema11601500

-zgrade12001400

-transportna sredstva400150

-patenti, licence300400

-dugorocna finansiska ulaganja400500

2. Obrtna sredstva

-zalihe 800710

-potrazivanja400360

-novac200140

-krtkorocne hartije od vrednosti20085

PASIVA

1. Akcionarski kapital24603355

2. Dugorocni kredit1000845

3. Kratkorocni kredit550450

4. Dobavljaci550120

5. Ostale obaveze500475

BILANS USPEHA

Prethodna godinaTekuca godina

1. Prihodi od prodaje 800011420

2. Troskovi prodaje40003400

3. Reziski I administrativni troskovi10002120

4. Profit pre kamata30005900

5. Kamate720950

6. Profit pre poreza22804950

7. Porezi11501700

8. Profit posle oporezivanja11303250

9. Dividende2351462

10. Zadrzani profit8951788

I GRUPA POKAZATELJA (finansijska struktura)

a) Marza sigurnosti: MS=

Prethodna godina: MSp= 2600/2460 =1.06

Komentar: U prethodnoj godini je svaki dinar kapitala koji je finansiran iz sopstvenih izvora bio pokriven sa 1.06 dinara iz tudjih izvora.

Tekuca godina: MSt = 1890/3355 =0.56

Komentar: U tekuoj godini je svaki dinar kapitala koji je finansiran iz sopstvenih izvora bio pokriven sa 0.56 dinara iz tudjih izvora.

b) Stepen pokria: SP =

Prethodna godina: SPp= 2600/5060 =51.38 (%)

Komentar: U prethodnoj godini ucesce tudjih izvora u ukupnim izvorima (ukupnom kapitalu) iznosilo je 51.38%

Tekuca godina: SPt= 1890/5245 =36.03 (%)

Komentar: U tekucoj godini ucesce tudjih izvora u ukupnim izvorima (ukupnom kapitalu) iznosilo je 36.03%

c) Stepen samofinansiranja: SS=

Prethodna godina: SSp=2460/5060 =49.62

Komentar: U prethodnoj godini ucesce sopstvenih izvora u ukupnim izvorima (ukupnom kapitalu) iznosilo je 49.62%.

Tekuca godina: SSt= 3355/5245 = 63.97

Komentar: U tekucoj godini povecalo se ucesce sopstvenih izvora u ukupnim izvorima (ukupnom kapitalu) i sada iznosi 63.97%.

d) Koeficijent finansijske stabilnosti: KFS=

Prethodna godina: KFSp= 3460/3960 =0.87

Komentar: U prosloj godini svaki dinar dugorocno vezanih sredstava je pokriven sa 0.87 dinara kratkorocnih izvora,odnosno deo dugorocno vezanih sredstava se finansira iz kratkorocnih izvora.

Tekuca godina: KFSt= 4200/4660 =0.9

Komentar: U tekucoj godini svaki dinar dugorocno vezanih sredstava je pokriven sa 0.9 dinara kratkorocnih izvora,odnosno deo dugorocno vezanih sredstava se finansira iz kratkorocnih izvora

II GRUPA POKAZATELJA (finansijska uspesnost)

a) Stopa poslovnog dobitka: SPD=

Prethodna godina: SPDp= 2280/5060 =0.45

Komentar: U prethodnoj godini svaki dinar ukupnih sredstava doneo 0,45 dinara profita pre poreza (stopa prinosa na ukupna sredstva je 45%).

Tekua godina: SPDt= 4950/5245 =0.94

Komentar: Situacija se u tekuoj godini poboljala, sada svaki dinar ukupnih sredstava donosi 0,94 dinara profita pre poreza (stopa prinosa na ukupna sredstva je 94%).

b) Stopa neto dobitka: SND=

Prethodna godina: SNDp= 1130/2460 =0.46

Komentar: U prethodnoj godini svaki dinar sopstvenih sredstava doneo je 0,46 dinara profita posle poreza i kamata tj. stopa prinosa na sopstvena sredstva je 46%.

Tekua godina: SNDt= 3250/3355 =0.97

Komentar: U tekuoj godini situacija se poboljala tako da sad svaki dinar sopstvenih sredstava donosi je 0.97 dinara profita posle poreza i kamata tj. stopa prinosa na sopstvena sredstva je 97%

III GRUPA POKAZATELJA (opterecenost kamatama i politika dividendi)

a) Dividenda po deonici:

Prethodna godina: Dividenda po deonici =235/1840 =0.12

Komentar: U prethodnoj godini dividenda po deonici iznosila je 0,12 dinara

Tekua godina: Dividenda po deonici =1462/1840 =0.79

Komentar: U tekuoj godini dividenda po deonici iznosi 0,79 dinara

b)Pokrie dividende:

Prethodna godina: 1130/1840 *0.12 = 4.93

Komentar: U prethodnoj godini zarada po deonici bila je 4,93puta veca od dividendi po deonici.

Tekua godina: 3250/1840 * 0.79 = 2.23

Komentar: U tekucoj godini zarada po deonici je 2,23putaveca od dividende po deonici sto govori o tome da je preduzece ulozilo veci deo svog profita u razvojne potrebe od kojih treba ocekivati vece prinose u buducnosti,ali je ulozilo veci deo profita u prethodnoj godini.

c) Racio isplate:

Prethodna godina: 0.12 * 1840/1130 = 0.2 * 100% = 20%

Komentar: U prethodnoj godini 20% zarada po deonici je bilo isplaceno kao dividenda.

Tekua godina: 0.79*1840/3250 =0.45 *100% = 45%

Komentar: U tekuoj godini 45% zarada po deonici je bilo isplaeno kao dividenda.

Usluge preduzea

Tigar obua

Fabrika "Tigar Obua" je osnovana 1935.godine pod imenom "Industrijska radionica Tigar, Dimitrije Mladenovi-Gaga i komp." i registrovana je za proizvodnju gumenih proizvoda i svih vrsta gumene obue. Prvi i osnovni proizvod sa kojim se krenulo bio je gumeni opanak. Pored intenzivnog razvoja drugih programa, "Tigar" je na prvobitnoj lokaciji zadrao dugogodinju tradiciju proizvodnje gumene obue, koja je u periodu posle 1945.godine imala pozitivan trend u pogledu obima, asortimana i naroito u pogledu kvaliteta. Struktura prozvodnje gumene obue u tom periodu je optimizovana stalnim poveanjem proizvodnje izama, na ta su posebno uticali zahtevi inokupaca.

Godine 1985. poela je saradnja sa vedskom firmom "Lindstrom & Nilson", koja je ubrzo preko zahteva skandinavskog trita dala novi razvojni impuls fabrici, inicirajui razvoj zatitnog programa. Zatitni program, kvalitet proizvoda i ukupna efikasnost fabrike zainteresovala je mnoge kupce kao i druge evropske proizvoae gumene obue, sa kojima je ostvarena poslovno-tehnika saradnja.

Fabrika "Tigar Obua" se i danas nalazi na lokaciji gde je osnovana i poela prvu proizvodnju, u ulici 22.divizije broj 10 u Pirotu.

Aktuelni program "Tigar Obue" obuhvata sledee grupacije proizvoda:- Obua opte namene;- Obua za rekreaciju (lov i ribolov);- Zatitna obua i obua za profesionalnu upotrebu.

Tehnika guma

Preduzee "Tigar Tehnika guma" d.o.o. je proizvodno-usluni deo Korporacije "Tigar" a.d. koji zapoljava neto manje od 300 radnika, od toga oko 30 sa visokom i viom strunom spremom. Preduzee se nalazi na centralnoj lokaciji "Tigra" i raspolae irokom paletom proizvoda koje moemo svrstati u osam grupacija:

Protektorski materijal i ostali presovani proizvodi; Gumeni profili; Cevi celogumene, sa tekstilnom i metalnom armaturom; Presovani guma-metal i ostali guma-metal proizvodi za industriju i rudarstvo; Sportski program; Namenski proizvodi (proizvodi za vojnu opremu i naoruanje); Gumirani valjci; Brodski odbojnici i gumene smese.

Proizvodnja proizvoda iz programa tehnike gume poinje jo od osnivanja Tigra 1935 godine. Period 1954-1959 sa stanovita ove proizvodnje je znaajan jer je tada utemeljen perspektivni asortiman proizvoda po vrstama i stvorena je razvojna osnova za njenu budunost. Preduzee "Tigar Tehnika guma".d.o.o. kao posebna organizaciona celina u okviru Tigra postoji od 1966 godine. Ova godina je znaajna po tome to se prvi put poinje sa proizvodnjom lopti, kao najpoznatijeg proizvoda na prostorima bive Jugoslavije. Nakon toga proizvodi "Tigar Tehnika guma" d.o.o. nalaze svoje mesto u auto industriji, rudarstvu i metalurgiji. 1989 godine izvrena je kompletna rekonstrukcija fabrike hale, kupovina i instaliranje novih savremenih proizvodnih linija, a za njihovu logistiku podrku izvren je prijem i obuka veeg broja strunog kadra.

Preduzee "Tigar-Tehnika guma" sastoji se iz sledeih organizacionih celina:1. Uprava preduzea "Tigar-Tehnika guma"2. Proizvodnja sa etiri radne jedinice3. Sektor komercijale4. Sektor tehniko - tehnolokog razvoja5. Sektor inenjeringa i preventivnog odravanja6. Sektor kvaliteta7. Sektor neposredne pripreme.

Tigar hemijski proizvodi

"Tigar Hemijski proizvodi" d.o.o je najmlaa fabrika u okviru Korporacije "Tigar" . Proizvodi iz programa fabrike datiraju jo od 1937.godine kada je u "Industrijskoj radionici Tigar, Dimitrije Mladenovi-Gaga i komp." poela izrada lepka za interne potrebe proizvodnje gumene obue.

Sve do 1962.godine ova proizvodnja je iskljuivo bila namenjena za interne potrebe kao poluproizvod. Izgradnjom novih kapaciteta, tokom 1986.godine ova proizvodnja je dislocirana iz fabrike "Obua" na novu lokaciju, na kojoj se i sada nalazi. 1990. godine je usledilo dalje proirenje u kapacitivnom i kadrovskom smislu, a dotadanja radna jedinica fabrike "Obua" je prerasla u samostalnu fabriku "Lepila". To je i trenutak kada je proizvodnja za eksterno trite nadmaila proizvodnju za interne potrebe. U 1998. godini fabrika dobija novo ime: fabrika "Hemijski proizvodi", jer je u meuvremenu, pored proizvodnje lepila, razvila veliki broj novih proizvoda za potrebe preraivake i hemijske industrije, kao i za iroku potronju. Od 2003.godine, u skladu sa novom korporativnom emom, fabrika poinje da posluje kao samostalni entitet pod novim nazivom "Tigar Hemijski proizvodi" d.o.o.

Danas "Tigar Hemijski proizvodi" d.o.o. zapoljava oko 100 radnika, od toga priblino 30% sa visokom i viom strunom spremom.

TIGAR-TOURS Preduzee za pruanje turistikih usluga d.o.o.

Profil i osnovne delatnosti entiteta: Tigar-Tours poseduje licencu Ministarstva trgovine, turizma i usluga Republike Srbije br.477, to znai da je ispunio sve zakonske preduslove za bavljenje turistikom delatnou u zemlji i inostranstvu.

Tigar-Tours je lanica YUTA i Odbora za aki i omladinski turizam.

Tigar-Tours je lanica IATA (International Air Transport Association) Geneva sa licencama za rezervacije i prodaju avio karata. Povezan je BSP linkom i globalnim rezervacionim sistemom AMADEUS.

Tigar-Tours prua sledee usluge:- godinji odmori u zemlji i inostranstvu- turistika i poslovna putovanja- poseta sajmovima i seminarima- zimsko-planinski turizam- banjski, zdravstveni i rekreativni odmori- sve vrste ekskurzija- hotelski smetaj u zemlji i inostranstvu- posredovanje u autobuskom prevozu- kole stranih jezika- obuka u auto kolama- agencijsko posredovanje- izdavanje avio karata

SWOT analizaSWOT analiza je verovatno jedan od najpopularnijih i najrairenijih marketinkih instrumenata koji se koristi za donoenje odluka. Uraena SWOT analiza preduzea Tigar'' pokazuje pozitivne i negativne faktore koji utiu na poslovanje i neke mogunosti koje moe da iskoristi u konkurentskom okruenju, da bi ostvarila poslovne uspehe.STRENGHTS - SnagaWEAKNEES - Slabosti

1.Velika pokrivenost trita1. Slab marketing

2. Pristupane cene2. Nedovoljna briga za okruenje

3. Dobra reputacija3. Finansije

4. Duga tradicija

OPPORTUNITIES - MogunostiTHREATS - Pretnje

1. Potencijal za razvoj i proirenje delatnosti1. Konkurencije veih firmi

2. Kupovine i osavremenjivanje tehnologije2. Rast taksi

3. Praenje marketinkih trendova3. Nedostatak novca za velika (kapitalna) ulaganja

4. Pridobijanje novih kupaca putem snienja

Snaga preduzea ''Tigar predstavlja dugogodinja tradicija, dobra reputacija, zbog koje je uspela da zadri lojalnost starih kupaca i pridobije nove, velika pokrivenost trita i pristupane cene.Slabosti Poveanje svesti o brizi za okruenje, putem edukacije zaposlenih i kupovinom nove tehnologije, bi u velikoj meri doprineli boljem i zdravijem okruenju. Finansije bi mogle da se poveaju ulaganjem u marketing, koji ne zadovoljava potrebe dananjeg advertajzing sistema, jer ''Dobar marketing je pola obavljenog posla''.Mogunosti preduzea predstavlja kupovina i osavremenjivanje tehnologije, koje bi samim tim zainteresovala potencijalne sponzore i mogue strane investitore, da doprinesu razvoju i proirenju delatnosti. Zakljuak

Osnovni cilj Tigar Korporacije jeste da bude kompanija u ijim se vrednostima odrava dostojanstvo i integritet pripadnika i partnera i koji prua istinski doprinos odrivom razvoju.

Tigar tei da stvori sistem vrednotsi kroz proaktivnu razmenu sa okruenjem u cilju zadovoljavanja svih zainteresovanih strana, afirmacije principa odrivog razvoja.

Tei da primenju najvie etike standard, kao i da pobolja kvalitet ivota svojih pripadnika i da uvea bogatstvo korporacije.

Literatura

1.B. Mai, Strategijski manadement Univerzitet Braa Kari, Beograd, 2001.2.D.uriin, S.Janoevi i .Kalianin, Menadment i strategija (etvrto, preraeno i dopunjeno izdanje), Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 20093.www.tigar.rs

5

2