INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUVISOKOŠKOLSKA JEDINICA U NIŠU

SMER : KRIMINALISTIKAII GODINA

SEMINARSKI RAD

TemaSUSVOJINA

(pojam,naziv,istorijat)

Predmet: Stvarno pravo Student: Ivana Stevanovic Prof. Ljubisa Pavlovic 2-1796

Nis,2012.

1

SADRZAJ

Uvod..........................................................................................................................3

Pojam susvojine.........................................................................................................4

Naziv„susvojina“.......................................................................................................7

Istorijat susvojine......................................................................................................8

Zakljucak...................................................................................................................9

Literatura.................................................................................................................10

2

UVOD

Pravo svojine je stvarno pravo iz koga prozilazi najviša pravna i faktička vlast na stvari.Pravo svojine je apsolutno (deluje prema svima erga omnes).Postoje razlicita shvatanja svojine. Prema jednoj koncepciji, koja bi se mogla oznaciti kao formalisticka, svojina je individualni odnos coveka i stvari. Naime, smatra se da postoje razne vrste vlasti coveka nad stvarima,te da je svojina najpotpunije, apsolutno i tako reci neograniceno pravo coveka nad stvarima. U tom smislu se problem svojinskih odnosa svodi na to: ko, koja i kakva prava ima nad stvarima.Iz svojine proizilazi susvojina.Susvojina je pravo svojine koje imaju dva ili vise lica imaju na istoj stvari,svako prema svom udelu,s tim sto je deo svakog od njih odredjen srazmerno prema celini (idealni deo).Ako suvlasnicki delovi nisu odredjeni pretpostavlja se da su jednaki.

3

POJAM SUSVOJINE

Susvojina postoji kad dva ili više lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svako prema svom udelu. Posmatrano spolja, postoji samo jedno pravo svojine. Svi suvlasnici zajedno imaju, u odnosu na treća lica, onoliko prava koliko bi imao jedan isključivi sopstvenik na toj stvari. Pravo svakog pojedinog suvlasnika je manje od prava sopstvenika jer je ograničeno pravima koja imaji ostali suvlasnici. Suvlasnik ima pravo na udeo u celini koju predstavlja pravo svojine. Udeo nije materijalni deo stvari, jer se pravo suvlasnika odnosi na celu stvar. Suvlasnički deo označava alikvotni deo celine, a može biti izražen u razlomku (1/4), procentualno (35%) ili u decimalima (0,25).Na susvojinu, ukoliko nije nešto posebno propisano, primenjuju se pravna pravila koja važe za vlasnike (zaštita putem tužbe i dr.).Suvlasnik koristi zajedničku stvar, zajedno sa ostalim suvlasnicima, srazmerno svom udelu, a taj deo može otuđiti, uz preče pravo kupovine ostalih suvlasnika. Suvlasnici, takođe, zajednički upravljaju zajedničkom stvari.Suvlasnici mogu zajedničku nepokretnost sporazumno podeliti na razne načine, a ako nema sporazuma, tada se deoba vrši kod opštinskog suda u vanparničnom postupku. Ukoliko nema drugih mogućnosti, tada se nepokretnost prodaje, i novac deli suvlasnicima, srazmerno visini suvlasničkih idealnih delova. Od susvojine treba razlikovati zajedničku svojinu.Zajednička svojina postoji kada udeli vlasnika nisu još određeni, utvrđeni. Zajedničari nemaju realni, niti idealni deo, ali oni sporazumno raspolažu i upravljaju sa nepokretnostima, a solidarno odgovaraju za obaveze nastale povodom zajedničke nepokretnosti.Imovina koju su bračni drugovi stekli radom u toku bračne zajednice jeste njihova zajednička imovina.Zajedničku imovinu bračnih drugova čine sva stvarna i tražbena prava, uključujući i prihode sa posebne imovine, koji su ostvareni radom bračnih drugova. Imovina bračnih drugova stečena igrom na sreću predstavlja zajedničku imovinu, osim ako je jedan bracni drug ulagao u ovu igru posebnu imovinu. Imovina koju jedan bračni drug ima u vreme zaključenja braka ostaje njegova posebna imovina. Kao posebna imovina smatra se i ona imovina koja je stečena u braku nasleđem, poklonom ili drugim oblicima bezteretnog sticanja. Posebnom imovinom postaje i imovina koja pripadne bračnom drugu na osnovu izvršene deobe zajedničke imovine. Prava bračnih drugova na nepokretnostima, koja su njihova zajednička imovina, upisuju se u zemljišne ili druge javne knjige na ime oba bračna druga, kao njihova zajednička imovina, sa neopredeljenim delovima. Ako je u zemljišne ili druge

4

javne knjige upisan kao vlasnik na zajedničkoj imovini samo jedan bračni drug, smatraće se kao da je upis izvršen na ime oba bračna druga, ukoliko do upisa nije došlo na osnovu pismenog ugovora zaključenog između bračnih drugova. Ako su u zemljišne ili druge javne knjige upisana oba bračna druga kao suvlasnici na opredeljenim delovima (oba na po jednu polovinu, ili jedan na jednu trećinu, a drugi na dve trećine ili slično), smatraće se da su na ovaj način izvršili deobu zajedničke imovine. Svojim delom u nepodeljenoj zajedničkoj imovini, ne može bračni drug ni raspolagati, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Bračni drugovi mogu u svako doba sporazumno izvršiti deobu zajedničke imovine (celu imovinu ili deo imovine).Sporazum mora biti u pismenoj formi, a preporučuje se da sporazum overi sud. Sporazum se mora overiti kod suda, kada je u pitanju nepokretnost. Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme braka i posle njegovog prestanka. Kada je u postupku izvršenja na opredeljenom delu bračnog druga u zajedničkoj imovini već pravosnažno određena prodaja, drugi bracni drug ima pravo preče kupovine tog dela. Imovina stečena radom muškarca i žene u vanbračnoj zajednici jeste njihova zajednička imovina. Na imovinske odnose vanbračnih drugova shodno se primenjuju odredbe Zakona o braku i porodičnim odnosima Srbije, o deobi zajedničke imovine bračnih drugova. Poseban slučaj zajedničke svojine je kada postoji porodična zajednica.Etažna svojina je takođe, jedan oblik zajedničke svojine.Etažna svojina je svojina na realnom, fizičkom delu zgrade, tj. na stanu, kao posebnom delu zgrade, ali uključuje i pravo na zajedničke delove zgrade i pravo korišćenja zemljišta, na kome se nalazi zgrada. Vlasnici otkupljenih društvenih stanova, još nemaju etažnu svojinu, jer su zajednicki delovi društvena svojina, ali ce to uskoro biti regulisano novim zakonskim propisima, na taj način da će to biti zajednička svojina svih vlasnika zgrade. Promet nepokretnosti mogu da vrše poslovno sposobna lica. Punoletstvom, kao i zaključenjem braka pre punoletstva, stiče se potpuna poslovna sposobnost (lica starija od 16 godina).Opštinski centri za socijalni rad vode evidenciju lica, kojima je oduzeta poslovna sposobnost (delimično ili potpuno), te na osnovu toga izdaju potvrde. Korisno je utvrditi poslovnu sposobnost drugog ugovarača, mada to, nažalost, niko ne čini u praksi. Punoletstvo se stice sa navršenih 18 godina života.Roditelji mogu samo sa odobrenjem organa starateljstva otuđiti ili opteretiti imovinu svog deteta i to samo radi njegovog izdržavanja, vaspitanja i obrazovanja ili ako to zahteva koji drugi njegov interes.Promet nepokretnosti može se vršiti lično ili preko punomoćnika, koji poseduje punomoćje, overeno kod suda. Roditeljsko pravo može se produžiti i posle punoletstva deteta (duševna bolest i slično), a o tome odluku donosi opštinski sud u vanparničnom postupku, na predlog roditelja ili organa starateljstva. Ovakva odluka unosi se u matičnu knjigu rođenih, odnosno u zemljišnu, sudsku knjigu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti. Poseban je slučaj potpunog

5

usvojenja deteta, kada usvojilac ima sva prava kao roditelj.U određenim slučajevima, postavlja se staralac. Staralac, bez odobrenja organa starateljstva, ne može sam otuđiti ili opteretiti nepokretnost štićenika.Kod prometa nepokretnosti, moguće su tri varijante, bez obzira na vrstu ugovora. Ako obe strane (kupac i prodavac) dođu kod advokata, onda se one ravnopravno tretiraju, bez obzira ko je platio uslugu.Međutim, ako se zastupa samo kupac ili prodavac, tada se teži maksimalnom obezbeđivanju njegovih prava.

6

NAZIV „SUSVOJINA“

U najsirem smislu,svojina je „necija licna stvar“, i oznacava vezu izmedju lica (pravno i fizicko lice) i objekta (dobra) za koje lice smatra da mu pripada. U drustvenim naukama, svojina se najcesce gleda kao „skup prava i obaveza“. U tom smislu,svojina nije odnos lica i objekta,vec odnos lica koja imaju odnos prema objektima.Na svojinu se cesto gleda kao na imovinu,vlasnistvo,posedovanje u pravnom smislu. Susvojina se javlja ukoliko nad jednom stvari postoji više nosilaca prava svojine i svaki od njih je nosilac vlasničkog dela prema kojima se određuje udeo suvlasnika u vršenju svih prava svojine.

7

ISTORIJAT SUSVOJINE

Susvojina je nastala jos u rimskom pravu.Do nje se najpre dolazilo pri raspadu konsorcijuma (prve rimske porodice kao porodicne zajednice agnata).Kasnije se do susvojine najcesce dolazilo nasledjivanjem,kada vise lica nasledi istu stvar,ali i pravnim poslom,kada vise lica kupi zajednicku stvar ili kada se stvari slucajno sjedine.Rimski pravnici su najpre smatrali da su udeli suvlasnika delovi stvari,a kasnije je dominiralo misljenje da kod susvojine stvar nije podeljena,nego je podeljeno pravo svojine.Rimljani su smatrali da je susvojina uzrok mnogih svadja medju suvlasnicima,pa su predvidjali lake uslove za deobu svojine,pocev od Zakona 12 tablica kada su bile predvidjene dve tuzbe: actio familia erciscundae,u slucaju kada je susvojina nastajala nasledjem i actio communi dividundo u ostalim slucajevima. Do suvlasnistva se najcesce dolazi putem nasledja i ugovora obligacione prirode (najam,kupoprodaja).Suvlasnistvo je imovinska zajednica zbog cega suvlasnike povezuje samo imovinski interes.Ukoliko suvlasnici ne nadju zajednicki interes mogu zahtevati da se izvrdi deoba,cime ce doci do prestanka susvojine.

8

ZAKLJUCAK

Susvojina je pravna ustanova rimskog prava.Rimski pravnici su smatrali da više lica ne mogu istovremeno i zajednički imati svojinu na jednoj stvari.Ipak se dešavalo da više lica stekne pravo svojine na jednoj stvari.Susvojina postoji kada više lica imaju pravo svojine na istoj, nepodeljenoj stvari, a deo svakog suvlasnika označen je srazmerno celini (na primer, suvlasnik na jednoj polovini -1/2). Na susvojinu, ukoliko nije nešto posebno propisano, primenjuju se pravna pravila koja važe za vlasnike (zaštita putem tužbe i dr.) Suvlasnik koristi zajedničku stvar, zajedno sa ostalim suvlasnicima, srazmerno svom udelu, a taj deo može otuđiti, uz preče pravo kupovine ostalih suvlasnika. Suvlasnici, takođe, zajednički upravljaju zajedničkom stvari. Suvlasnici mogu zajedničku nepokretnost sporazumno podeliti na razne načine, a ako nema sporazuma, tada se deoba vrši kod opštinskog suda u vanparničnom postupku. Ukoliko nema drugih mogućnosti, tada se nepokretnost prodaje, i novac deli suvlasnicima, srazmerno visini suvlasničkih idealnih delova.

9

LITERATURA

1. Prof. Dr Sefer Medjedovic, Stvarno pravo, Novi Pazar, 2011. god2. Prof. Dr Andrija Gams, Svojina, Beograd, 1991. god3. Prof. Radmila Kovacevic-Kustrimovic, Stvarno pravo, Nis, 2004.god

10