Seminarski Rad - Uzgoj Jecma (6)

8/17/2019 Seminarski Rad - Uzgoj Jecma (6)

1/6

UZGOJ JEČMA

Biološke osobine ječma

Postoje tri ekološka tipa ječma, severni, srednji i južni.Svaki od njih se dolikuje svojim biološkim osobinama uzahtevima prema klimatskim faktorima i uslovimagajenja. Postoje ozime i jare forme. Ozimost kod ječma

nije tako jako izražena kao kod pšenice i raži, madapostoje sorte ozimog ječma koja se po ozimosti možeizjednačiti sa pšenicom. i kod ječma postoje tipične jare,prelazne i ozime forme, premda apsoluto ozimih forminema. ajduži stadijum jarovizacije iznosi !"#"$ dana.

%ečam ima brži porast od pšenice, širi list i ve&u lisnupovršinu ali je korenov sistem slabije razvijen. 'olje se

bokori od pšenice. (tape organogeneze su slične kao kodpšenice. Samooplodna je biljka, a oprašivanje se vrši uzatvorenom cvetu. Osipanja nema, sem kod prezrelihuseva ili ako je klasno vreteno lomljivo, tada dolazi dogubitaka. everni !i" ječma i jare #orme odlikuju sekratkom vegetacijom )*#+*#* dana. emaju velikezahteve prema toploti, ali u fazi cvetanja stradaju na

#.$*-. Sadrže manje proteina, a više skroba zato seprvenstveno upotrebljavaju za proizvodnju piva i ljudskuishranu a delom i za ishranu stoke. Ovaj tip ječma imavelike zahteve prema vlazi, ne podnosi sušu i visoketemperature. rednji ili srednjeevro"ski !i" ječma


2/6

obuhvata ve&inu kvalitetnih sorti pivarskog ječmaselekcionisanih u uslovima srednje (vrope. a ovaj tip

ječma najpogodnija je umereno topla klima, bez naglih

kolebanja i sa ravnomernim rasporedom padavina.ajbolji rejoni za proizvodnju pivarskog ječma su oni ukojima je vegetaciona sezona kratka sa kišovitim letima.

/o su planinska područja u nas. Južni !i" ječma seodlikuje po tome što može da izdrži niske temperature isušu bolje od srednjevropskog. Ovaj tip je manje osetljivna visoke temperature, sušu i 0toplotni udar1.

Uslovi uspevanja

Zahtevi prema toploti. - Ozimi i jari ječam klijaju na temperaturi od 1do 20C . Optimalna temperatura za ovaj proces iznosi 15-220C, amaksimalna 28-300C. lade !iljke ozimo" ječma !ez #tetni$ posledicamo"u izdr%ati mrazeve od -& do -50C 'izmrzavaju samo vr$ovi listova(.)osle do!ro" kaljenja izdr%e kra*e mrazeve od -10 do -120C. lade !iljke jaro" ječma podnose kratkotrajan mrazeve od -& do -5 a kadkadod 80C. + periodu od nicanja do klasanja kod jaro", odnosno odnastavka ve"etacije do klasanja kod ozimo", najpovoljnija temperaturavazdu$a je 20-220C, a pri sazrevanju 23-2&0C. a ječam su opasneniske temperature za vreme cvetanja i sazrevanja zrna. )ra#nici i plodnica stradaju na 1-20C. nalivanje i sazrevanje zrna zaustavljatemperatura koja je ni%a od 100C. + periodu nalivanja zrna, pritemperaturi od 38 do &00C, ječam trpi manju #tetu od p#enice i ra%i #to

znači da manje trpi od toplotno" udara odnosno prisilne zrio!e. Zahtevi prema vodi su u odnosu na sve ostale strne %itarice najmanji,odnosno on je najotporniji na su#u. konomično tro#i vodu jer ima malitransipracioni koeicijent '300-350 kod jaro" i oko &50 kod ozimo" ječma(. !o" to"a u aridnijim područjima daje si"urnije prinose oddru"i$ pravi$ %ita. On ipak ima ve*e za$teve prema vlazi u prvim


3/6

azama razvoja korenovo" sistema. /ečam za$teva najmanje vla"e zaklijanje od pravi$ %ita '&8-50 od te%ine zrna(. ajosetljiviji nanedostatak vla"e pri kraju svetlosno" stadijuma, #to dovodi do sterilnostii manje" prinosa. On takoe tro#i dosta vode u azi !okorenja, a

naročito izmeu početka vlatanja i klasanja. ritičan period za vodu je uazi nalivanja zrna. /ari ječam je osetljiv na nedostatak vla"e u azi #estlistova.Zahtevi prema zemljištu.- /ečam ne podnosi kisela zemlji#ta, a takoese sla!o razvija na peskovitim zemlji#tima. )o#to ima sla!ije razvijenkorenov sistem, tre!aju mu plodnija zemlji#ta, naročito za ju%ni tip ječma.

Agrotehnika za ječam

Predusevi za ječam su isti kao kod p#enice. 4o!ri predusevi su raneokopavine, po mo"u*nosti da se iza!ere predusev koji ostavlja dovoljnovla"e i da se procesu o!rade zemlji#ta sačuva vla"a zemlji#ta radiizjednačenije" klijanja i nicanja. Osnovna obrada i priprema zemljišta za setvu je ista kao kod p#enice. a ozimi ječam, o!rada zemlji#ta !i tre!ala početi ranije ne"oza p#enicu 'z!o" ranije setve(.$ubrenje za ječam je speci2čno zavisno od njegovihekoloških tipova. bog slabije razvijenog korenovogsistema, treba računati da unošenje ve&ih količinahanjivih materija u zemljište. 3 pogledu značaja pojedinih

hranjiva, isti je kao kod pšenice, s tim da se posebnomora voditi računa o količinama azota zbog manjeotpornosti ječma prema poleganju. %ečam najviše usvajaazot, zatim kalijum i najzad fosfor. 3svajanje azota ikalijuma traje do kraja vegetacije, ali ipak najviše odmah


4/6

u prole&e pri kretanju vegetacije i u fazama intenzivnogporasta. 3 periodu od nicanja do kraja bokorenja ječamusvoji polovinu fosfora i 4 kalijuma, a tek u toj fazi

počinje intenzivno usvajanje azota. bog toga, on imanajve&e potrebe prema azotu u fazama bokorenja ivlatanja. 5od pivarskog ječma daje se više fosfora ikalijuma, pošto azot u ve&im količinama utiče napove&ani sadržaj proteina dok fosfor i kalijum utiče napove&ani sadržaj skroba i brašnatog zrna. 3koliko jezemljište siromašno azotom, ve&e količine azotnih6ubriva pove&avaju prinos bez štetnog pove&anjaproteina u zrnu. a pivarski ječam iza 6ubrenih okopavinaprosečna količina hranjiva treba da iznosi %&'(& k)*+a, -&'.&& k)*+a /0O1 i (&'.0& k)*+a 20O, dok zastočni ječam treba dati -&'.&& k)*+a 3 1&'(& k)*+a/0O1 i %&'(& k)*+a 20O3

ačin unošenja mineralni+ 4ubriva je isti kao kod

pšenice samo što prihrana azotom treba biti nešto ranijanego kod pšenice. 3 aridnijim područjima za jari ječmatreba celokupnu količinu P5 hranjiva dati predsetveno.

e!va. # 7zbor sorte, priprema semena, semenski kvalitet je sličan kao kod pšenice. 8reme setve treba podesiti takoda se ječam što bolje ukoreni i izbokori pre zime, ali da nebude suviše bujan jer utiče na slabije prezimljavanje.

Optimalno vreme setve ozimog ječma je ono kojeomogu&ava da se od setve do prosečnog datuma prekida

jesenske vegetacije nakupi suma temperatura oko $9**-. /o je negde u proseku od :* septembra od * oktobra.


5/6

a setvu jarog ječma važi pravilo sejati što ranije, tobolje, a to znači čim se rano u prole&e može u&i u njivu;kraj februara ili početak marta< u ravničarskom području

dok u planinskim rejonima setva treba da se obavi tokommarta do početka aprila.

ačin se!ve i količina semena razlikuje kod jarogpivarskog i ozimog stočnog ječma. 5od pivarskog ječma jebitno da se otklone uslovi za bokorenje, pa se zbog togaseje na manji razmak red od reda ;*#: cm< sa ve&omkoličinom semena ;oko "$*#$** klijavih zrna=m:


6/6

čijeg režima rada zavisi i karakter i intenzitet gubitaka.Bko je usev redak ne obezbe6uje se kontinualni protokmase, ve& isti posle odsecanja pada na zemlju ispred

kose. Promena kinematskog odnosa periferne brzine vitlai radne brzine kombajna, kao i uskla6ivanjem radavršalice mora da obezbedi kvalitetno izvršenje i čiš&enjesa tolerantnim ukupnim gubicima neovršenih klasova ;ugranicama do *,$ @

Documents

Seminarski Rad - Uzgoj Jecma (6)