Seminarski Rad WTO

7/22/2019 Seminarski Rad WTO

1/21

UVOD

WTO - World Trade Organization, ( srp. Svetska Trgovinska Organizacija - STO )

postoji nepune dve decenije, i samim tim predstavlja najmlau meunarodnu ekonomskuorganizaciju.

Njena uloga u meunarodnoj trgovini je od izuzetne vanosti, jer cilj njenog

postojanja je da obezbedi to bolje uslove meunarodne trgovine i tim neposredno utie na

poveanje trgovinskih tokove gledano na meunarodnom nivou.

WTO, svojim lanicama ( dravama lanicama ) obezbeuje odreena prava i

povlastice, ali sa druge strane neophodna su odricanja. Odricanja se ogledaju u vidu

odreenih izmena u voenju spoljno-trgovinske politike, kako bi mogle drugim zemljama daobezbede odreene povlastice.

U ovom radu, opisan je nastanak Svetske Trgovinske Organizacije, njen rad, lanstvo

u ovoj organizaciji kao i pozitivne i negativne strane uea u istoj.

WTO, Meunarodni monetarni fond ( U daljem tekstu: MMF ) i Svetska banka,

predstavljaju osnovne instrumente trilaterizma i tri stuba u geoekonomiji korporativne

bezbednosti novog doba.

Uloga ovih organizacija kroz noviju istoriju, ogledala se u reavanju velikih

ekonomskih pitanja i ekonomskih kriza, ali su odigrale ulogu i u odreenim politikim

tranzicijama odreenih zemalja.

Ovaj rad pored uvoda, sadraja i literature sadri sledea poglavlja: Svetska

Trgovinska Organizacija; Organizacija i odluivanje STO; Cilj i principi STO; lanice i

sedite STO; Finansiranje STO; Pristupanje R.Srbije STO; Prvi sastanak radne grupe za

pristupanje R.Srbije; R. Srbija i STO.

1


2/21

1. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA ( STO )

Do osnivanjaSvetske trgovinske organizacije ( World Trade Organisation

- WTO ) 1995. godine, GATT je ostao jedini multilateralni instrument

koji regulie meunarodnu trgovinu.

1.1. ISTORIJAT NASTANKA WTO

Nastanak WTO, tj. ono to mu je prethodilo, moe se posmatrati jo od tridesetih

godina prolog veka. Tih godina, protekcionizam, koji je karakterisao drave u svetu u

odnosu na meunarodnu trgovinu, bio je na ekstremno visokom nivou, to je dovelo do

velikih barijera u funkcionisanju i razvoju privrede na globalnom nivou.

Poueni time, po zavretku Drugog svetskog rata, Ujedinjene nacije ( UN ), teile su

stvaranju institucije koja ija bi se funkcija ogledala u kreiranju i odravanju globalnog

trgovinskog sistema. Zadatak ove organizacije bi bio kontrola tokova roba i usluga na

meunarodnom nivou.

U ovom cilju, 1948. godine donosi se Havanska povelja o stvaranju Meunarodne

trgovinske organizacije / International Trade Organization ( U daljem tekstu: ITO ). ITO je

trebalo da pone sa radom kada drave lanice ratifikuju povelju, ali Sjedinjene Amerike

Drave odustaju od ratifikacije istog 1950. godine.1

Dok je trajao proces formiranja ITO, odnosno pre odustajanja SAD-a, 1947. godine 23

zemlje su posle pregovora o snienju carina potpisale Opti sporazum o carinama i

trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT).

Meutim, u nastavku rada, videe se da je GATT opstao sve do osnivanja WTO, a to

je skoro 50 godina.

1 Razlog odustajanja SAD je bio jer nisu eleli da usklade svoju spoljnotrgovinsku politiku sa drugim zemljama,iako su im odgovarale pogodnosti koje bi im prualo uee u ITO.

2


3/21

1.1.1. GATT

GATT je meudravni ugovor koji regulie oblast meudravne trgovinske saradnje.

Formulisani su ciljevi osnivanja GATT-a.

To su: podizanje ivotnog standarda, obezbeivanje pune zaposlenosti,

obezbeivanje rastueg realnog dohotka i efektivne tranje, poveanje upotrebe resursa,

proirenje proizvodnjei razmene dobara.

Da bi se to ostvarilo uloga je GATT-a da olaka smanjenje barijera trgovini i

obezbedi veu jednakost uz potovanje trinog pristupa za sve ukljuene strane.

Prema nekim autorima vano je napomenuti i to da u okviru GATT-a nigde nije

pomenuto ostvarenje potpuno slobodne trgovine kao osnovni cilj.

Tokom 70 - ih godina, a naroito tokom 80 - ih, dolo je do takvih ekonomskih

promena za koje se moe konstatovati da su znaajno ugrozile kredibilitet GATT - a.

S obzirom da je tih decenija dolazilo do uestalih recesija, vlade mnogih zemalja su

pribegavale primeni sve mnogobrojnijih necarinskih barijera trgovini, kako bi zatitile svoje

privrede od nadolazee konkurencije.

Uspeh prethodnih rundi pregovora u pogledu postepenog smanjenja carina, doveden je

u pitanje upravo pojavom nekada i teko prepoznatljivih necarinskih barijera ( mimikrija ).

Pored toga, jaaju tendencije formiranja regionalnih ekonomskih i trgovinskih

integracija, a to treim zemljama naruava mogunosti za pristup tim tritima i ujedno time

se naruava princip liberalizacije meunarodne trgovine.

1.1.2. RUNDE PREGOVORA GATT-a

3


4/21

4

godina br.uesnika

oblast

1947. eneva 23 carine

1949. Anesi 13 carine

1951. Torki 38 carine

1956. eneva 26 carine

1960. / 1961. eneva, Dilonrunda

26 carine

1963. / 1967. eneva, Kenedirunda

62 carine i antidamping

1973. / 1979. eneva,Tokijska runda

102carinske, necarinske mere i sistemski

sporazumi

1986. / 1993. enevaUrugvajska runda

123

Carine,necarinske mere, pravila,

usluge,pravo intelektualne svojine,

reavanje sporova,tekstil,

poljoprivreda, osnivanje WTO


5/21

Svetska trgovinska organizacija ( STO ) nastala je sa ciljem institucionalizacije

Medjunarodnih ekonosmkih odnosa. To je organizacija koja propisuje i regulie globalna

pravila medjunarodne trgovine koje se moraju pridravati zemlje lanice.2

Posle kraja II Svetskog rata ( ITO / Medjunarodna trgovinska organizacija ), koji se

odvijao pod okriljem Ujedinjenih nacija, jedan od postavljenih ciljeva bio je ekspanzija

svetske privrede i trgovine, kao i prosirenje ekonomske povezanosti i saradnje medju

zemljama.

U Breton Vodsu, 1944. godine osnovan je Medjunarodni monetarni fond i

Medjunarodne banke za obnovu i razvoj. Time je stvorena integralna celina u trogulu:

Medjuanrodnih novcanih tokova, medjunarodnih investicija ( IBPRD ) I Medjunarodne

trgovne ( ITO ). 3

Usled neslaganja SAD - a odustalo se od njenog formiranja.

1984. godine ponudjeno je zemljama da potpisu medjunarodni sporazum o carinama i trgovini

poznat kao GATT i da polako pocnu sa harmonizacijom spoljnotrgovinskih dadbina i

dugoronom sniavanju i ukidanju ovih dadbina.

Od 1948-1955 godine na sastanku u Marakesu potpisan je sporazum 1. januara 1995.

godine da se formira STO.

Pravni i institucionalni osnov multilateralnog trgovinskog sistema danas ima preko

160 zemalja lanica. Ona utvrdjuje njihovu spoljnotrgovinsku politiku sto znai da se zemlje

lanice odriu svog suvereniteta u vodjenju spoljnotrgovinske politike. ( Odricanjem

odreenih svari u spoljnotrgovinskim pitanjima jedne zemlje, istovremeno se proajuodreene povlastice drogoj zemlji lanici. Primera radi, ukidaju se razna ogranienja uvoza,

smanjuju carinske dadbine za uvoz odreene robe i sl. )

Pravila ponasanja se neposredno prosledjuju vladama zemalja lanica sto znaci da se

radi o definitivnom gubitku suvereniteta.

2 J. Kozomora (2005 ), Spoljnotrgovinsko poslovanje, Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, str. 164.3 S. Markovic ( 2007 ) Osnovi korporativne i industrijske bezbednosti, Novi Sad, str 108.

5


6/21

2. ORGANIZACIJA I ODLUIVANJE SVETSKE

TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Vrhovni organ WTO je Ministarska konferencija. Nju ine predstavnici svake zemlje

lanice. Ministarska konferencija se odrava najmanje jedanput u periodu od dve godine i na

njoj se odluuje o meunarodno trgovinskim pitanjima.

Odluivanje se odvija u vidu glasanja, gde svaka lanica ima daje jedan glas, bez

obzira na ekonomsku snagu lanice.

WTO ima jednu karakteristiku po pitanju lanstva koja je razlikuje od drugih

meunarodnih organizacija. Razlika se ogleda u tome, to druge meunarodno organizacije u

svoje redove prihvataju samo drave ( suverene i meunarodno priznete drave ), u sluaju

WTO, lanstvo moe dobiti i zasebna carinska teritorija koja se nalazi u sastavu neke drave

ili integracija ( savez ) vie drava koja potuju ista carinska pravila u svom savezu.

Odluke se donose glasanjem i veinom glasova.

Praksa govori da se veena ogluka donela jednoglasno ( koncenzusom ). Na ovaj

nain se dobija dobro reenje i za ekonomski jae i slabije zemlje.

Ministarska konferencija je veito praenja protestima raznih organizacija i

antiglobalistikih pokreta, razlog tome je to pogodnosti koje prua lanstvo u ovakvoj

organizaciji najvie godi ekonomski jakim dravama. Druga problem je to je veina reenja

nametnuta od strane ekonomski jaih zemalja.

2.1. Pregovori u zelenoj sobi

Pregovorima u zelenoj sobi, nazivaju se neformalni pregovori koji se odvijaju izmedju

razvijenih zemalja u kabinetu Generalnog direktora. Ime ovih pregovora je dato po tome, toje enterijer kabineta Generalnog direktora obojen u zeleno.

Reenja do kojih se doe ovim pregovorima, nameu se manje razvijenim zemljama

lanicama kasnije na Ministarskoj konferenciji.

Inicijativa najee dolazi od najrazvijenije etvorke koju ine SAD, EU, JAPAN i

KANADA.

6


7/21

3. CILJ I PRINCIPI SVETSKE TRGOVINSKE

OGRANIZACIJE

3.1. CILJ SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Osnovni cilj Svetske Trgovinske Organizacije je liberalizacija i olakanje

meunarodne trgovine radi postizanja odrivog ekonomskog rasta i sveukupnog

prosperiteta zemalja lanica.4

1. Povecanje medjunarodne trgovine putem smanjivanja i ukidanja barijera ( Preuzet i GATT

- a ),2. Stvaranje platformi za pregovore u vezi sa redosledom prihvatanja postavljenih uslova

trgovanja,

3. Reavanje problema i sporova koji se javljaju medju lanicama.

3.2. PRINCIPI SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Principi STO principijelno su postavljeni na bazi interesa najrazvijenijih

kapitalistikih zemalja sveta. Zbog toga kroz sve principe STO proverava filozofija

neoliberalizma u interesu razivjenih zemalja je da po to povoljnijim plasiraju svoje

industrijske proizvode u manje razvijenim zemljama i da takoe po to povoljnijim uslovima

od njih uvoze sirovine i poljoprivredne proizvode.

3.2.1. OSNOVNI PRINCIPI:

Nediskriminacija i to kroz:

MFN ( Most favorite nation ) princip najpovlaenije nacije koji znai

izjednaen pristup tritu za sve tj. ukoliko se jednoj dravi odobre povlastice moraju i svim

ostalim dravama lanicama STO ( izuzeti za to su Sporazumi o slobodnoj trgovini, carinske

4 http://www.merr.sr.gov.yu/sektori/odseksto.php?lang=lat

7


8/21

unije i ekonomske integracije, koji moraju da se verifikuju u STO i zbog nefer trgovine

damping, subvencije )

Nacionalni tretman koji podrazumeva isti tretman strane i domae robe, pruioca

usluga, trgovinskih marki, patenata, prava na kopiranje.

Liberalizacija trgovine postepeno kroz pregovore i eliminacija necarinskih barijera

(kvota, dozvola, i procedure).

Predvidivost kroz:

Transparentnost, sve informacije o propisima, procedurama u vezi sa trgovinom da

su lako dostupne i razumljive. Zemlja lanica mora imati informativne punktove.

Obavezivanje, to znai da se e se voditi konsolidovana politika , da se nee

menjati carinske stope a ukoliko se menjaju mogu uz odreenu kompenzaciju

Promovisanje fer konkurencije ( damping, subvencije, javne nabavke

ukoliko se forsiraju domai ponua ).

Reciprocitet

Oblasti koje reguliu pravila Svetske Trgovinske Organizacije. U tri segmenta :

Trgovina robom GATT- 12 sporazuma smanjenje carina ( konsolidacija ) i

eliminacija necarinskih barijera.

Trgovina uslugama GATT - smanjenje administrativnih barijera i restriktivne

regulative. Trgovina uslugama belei brz rast i usluge ine sve vei deo izvoza, tako da u

drutvenom proizvodu zemalja lanica uestvuje preko 70%. Ovaj segment je manje

regulisan od segmenta robe, jer je skoro uvren u pregovore. Od zemlje lanice se trai da

prihvati sve principe.

Zatita prava intelektualne svojine

8


9/21

4. LANICE I SEDITE SVETSKE TRGOVINSKE

ORGANIZACIJE

lanice Svetske Trgovinske Organizacije mogu biti drave ali i autonomne carinske

teritorije ( Tajvan, Makao, Hong Kong ). Svetska trgovinska organizacija danas ima 151

zemalju lanicu, a 25 zemalja je trenutno u procesu pristupanja. Od dana podnoenja zahteva

za pristupanje u STO, kandidati za lanstvo dobijaju status posmatraa. Prema pravilima STO,

drave posmatrai su u obavezi da u periodu od 5 godina pokrenu pregovore za pristupanje u

punopravno lanstvo.

U regionu jugoistone Evrope jo jedino Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina nisu

lanice ove organizacije. 5

SEDITE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

5 http://www.merr.sr.gov.yu/sektori/odseksto.php?lang=lat

9


10/21

Sedite svetske trgovinske organizacije u enevi.

Svetska Tragovinska Organizacija je osnovana 01. januara 1995. godine, nastala je

tokom Urugvajske runde pregovora ( 1986 1994 ) i jedna je od najmladjih medjunarodnih

organizacija. To je organizacija kojom upravljaju lanovi Member driven

organization.

Sve lanice su se slobodno udruile na bazi rezultata pregovora i zbog toga su im

druge zemlje lanice dale i sigurnost da e se obezbediti potovanje trgovinskih pravila. Za

uzvrat, oni moraju da se obaveu da e otvoriti svoja trita i da e potovati pravila.

Ova obaveza je nastala kao rezultat pregovora za lanstvo. 6

5. FINANSIRANJE SVETSKE TRGOVINSKE

ORGANIZACIJE

to se tie finansiranja, svaka lanica je duna da uestvuje u trokovima rada

organizacije, uplaujui doprinose, odnosno kontribucije budetu WTO. Doprinosi se

uplauju hitno po objavljivanju godinjeg budeta, a shodno finansijskoj uredbi kojom se vri

raspodela trokova rada WTO.

TABELA:Doprinosi pojedinih lanica sa najveim ueem u WTO

6 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeTrgovine.aspx?veza=1405

10


11/21

1.002.003.004.005.006.007.008.009.0010.00

3,623,452,8563,03

6,045,814,733,90

u %15,729,707,21

4,586,718.004,336,434.003,608,100.00

79,784,586.00

HolandijaBelgija

Iznos kontribucije u CHF19,897,722.0012,271,338.009,132,924.007,640,310.007,351,662.005,990,712.004,938,666.00

UKUPNO

LANICASADNemaka

JapanVelika BritanijaFrancuskaItalijaKanadaHong'Kong, Kina

Danas se doprinosi lanica WTO obraunavaju na osnovu njihovog uea u

medjunarodnij trgovini, svih lanica, robom, uslugama i intelektualnom svojinom, a na

osnovu raspoloivih podataka za poslednje tri godine.

Minimalan iznos doprinosa je 0,0015 % i on je obavezan za sve zemlje koje imaju

manje uee u medjunarodnoj trgovini.

Ostali prihodi podrazumevaju razliite kamate na sredstva u svojini organizacije,

prihode od iznajmljivanja prostorija i prihode od prodaje publikacija WTO.

WTO takodje, u okviru svog finansijskog poslovanja, rukovodi i specijalnim

poverenikim fondovima ( trust funds ) koje lanice organizacije stavljaju na raspolaganje

Organizaciji.Ovi fondovi se uglavnom koriste za tehniku saradnju i trening kako bi se najmanje

razvijene zemlje ( Least Developed Countries LCD ) i zemlje u razvoju osposobile da

koriste prednosti koje prua medjunarodni trgovinski sistem. Najvei donator ovakvih

fondova je Japan.

6. PRISTUPANJE REPUBLIKE SRBIJE SVETSKOJ

TRGOVINSKOJ ORGANIZACIJI

Svetska trgovinska organizacija je 18. maja 2007. godine sastavila izvetaj broj

WT/ACC/11/REV.7 o aktuelnom statusu drava koje apliciraju za lanstvo u Svetskojtrgovinskoj organizaciji.

11


12/21

Dokument je sastavljen na inicijativu i odgovornost Sekretarijata, bez predvianja

pozicija lanova i njihovih obaveza i prava po STO.

U navedenom izvetaju obraeno je ukupno 14 drava koje su u procesu pristupanja

Svetskoj trgovinskoj organizaciji, meu njima i Republika Srbija, od ukupno 23 drava koje

su podnele Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu svojih zemalja.

Republika Srbija je obraena na 31 strani izvetaja.

Prenosimo sadraj te strane :

Od strane Generalnog Saveta formirana je, 15. februara 2005. godine , Radna grupa

koja je ispitivala zahtev Srbije za lanstvo.

Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu Republike Srbije je razmatran poev od

marta 2005. godine, a prvi sastanak radna grupa je odrala oktobra 2005. godine.

12


13/21

13

Primljen zahtev10. decembar2004.

WT/ACC/SRB/1

Formirana radna grupaPredsedavajui:

NJ.E. Mr. Karsen Vagn Nielsen (Danska-oktobar 2006.)Mr. Francois Roux(Belgija maj 2005.-oktobar 2006.)

15. februar2005.

Wt/GC/M/91

Memorandum 17. mart 2005. WT/ACC/SRB/3&Add.1

Pitanja i odgovori 13. juli 2005. WT/ACC/SRB/4

Sastanci radne grupe 7.oktobar2005.8. jun 2006.6. decembar

2006.

Tri zvanina sastanka

Ostala dokumenta

(a) Dodatna pitanja i odgovori 20. septembar 2005.11. oktobar2005.26. april 2006.10. novembar2006.

WT/A/ACC/SRB/ 8WT/ACC/SRB/9WT/ACC/SRB/11&Add.2-4WT/ACC/SRB/13&Add.1,3

(b) Poljoprivreda (WT/ACC/4) 22. juli 2005.

18. april 2006.

WT/ACC/SPEC/SRB/1

Izvetaj 1(c) Usluge (WT/ACC/5)

(d) Sporazum o primeni sanitarnih ifitosanitarnih mera SPS/TBT(WT/ACC/8)

15. novembar2006.27. novembar2006.

WT/ACC/SRB/14( TBT )WT/ACC/SRB 15 ( SPS)

(e) Pravo intelektualne svojine TRIPS(WT/ACC/9)

13. juli 2005.7. novembar2006.

WT/ACC/SRB/6Izvetaj 1

(i) Akcioni plan u vezi zakonodavstva 13. juli 2005.15. novembar2006.

WT/ACC/SRB/5Izvetaj 3

Pregovori u vezi pristupa tritu

Ponuda za robe 26. april 2006. WT/ACC/SPEC/SRB/2/&Izv.1

Ponuda za usluge 18. oktobar 2006.

WT/ACC/SPEC/SRB/3

Kratak izvetaj injenino stanje

Nacrt izvetaj Radne grupe


14/21

Pregovori su poeli u vezi bilateralnog pristupa tritu a na osnovu inicijalne ponude

za robe i usluge. Radna grupa se sastala trei put u decembru 2006. godine da bi nastavila

ispitivanje spoljnotrgovakog reima Srbije.7

U vezi R. Srbije i njenog pristupanja STO, potpisano je vie ugovora. 11. januara

2011. godine, potpisan je bilateralni sporazum u vezi pristupanja R. Srbije, STO.

Sporazum je samo jedan od mnogih koji utie na R.Srbiju da izvri izmene u voenju

svoje spoljno-trgovinske politike. U okviru njega navedene su odreene odredbe o carinskim

tarifama koje mora potovati R. Srbija prilikom uvoza i izvoza roba.

7. PRVI SASTANAK RADNE GRUPE ZA PRISTUPANJE

REPUBLIKE SRBIJE

Delegacija Republike Srbije, na elu sa ministrom za ekonomske odnose sa

inostranstvom RS, Milanom Parivodiem uestvovala je 07. oktobra 2005. godine na Prvomsastanku Radne grupe za pristupanje Republike Srbije, Sverskoj trgovinskoj organizaciji.

U toku pregovora, ministar Parivodi je obavio posebne pregovore sa visokim

predstavnicima STO, kao i sa predstavnicima pojedinih drava lanica STO.

Nakon uvoenja tkz dvostrukog koloseka, Republika Srbija je 07. decembra 2004.

godine, u svojstvu autonomne carinske teritorije, podnela zahtev za lanstvo u STO. Da

podsetimo, na sednici Generalnog Saveta STO 15. februara 2005. godine, prihvaeni su

posebni zahtevi Republike Srbije, odnosno Crne Gore, za poetak proseca pregovora.

Istom odlukom je formirana i radna grupa za pristupanje Republike Srbije STO.

Republika Srbija je do sada dostavila opiran Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu,

kao i niz drugih informacija i dokumenata koja su potrebna za poetak pregovora.

7 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeTrgovine.aspx?veza=1411

14


15/21

8. REPUBLIKA SRBIJA I SVETSKA TRGOVINSKA

ORGANIZACIJA

( Perspektive i izazovi lanstva )

Vlada Republike Srbije na sednici odranoj 19. novembra 2004. godine donela je

Odluku da se podnese zahtev za lanstvo u Svetsku trgovinsku organizaciju, po principu

dvostrukog koloseka, a imajui u vidu punu autonomiju spoljnotrgovinske politike Srbije.

Oekuje se da e Generalni savet STO razmotriti na zahtev i doneti odluku o

formiranju posebne Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO.

8.1. OPTI USLOV ZA ULAZAK U LANSTVO

Ulazak u lanstvo STO regulisan je lanom 12. Sporazuma o osnivanju STO, kojipredvia da i zasebne carinske teritorije, koje poseduju punu autonomiju u voenju

spoljnotrgovinskih odnosa i u ostalim pitanjima, koji su regulisana Sporazumom o STO i

multilateralnim trgovinskim sporazumima, mogu pristupiti STO. Odluku o pristupanju ,

nakon pregovora , donosi Ministarska konferencija dvotreinskom veinom.

Odredbom lana 72. Ustava Republike Srbije dato je pravo Srbiji da ureuje i

obezbeuje svoj meunarodni poloaj i odnose sa drugim dravama i meunarodnim

organizacijama.

8.2. PREDNOSTI I CILJEVI LANSTVA

lanstvo u STO predstavlja jedan od kljunih koraka integracije zemlje u modernemeunarodne ekonomske odnose, kao i neophodan korak u procesu pridruivanja i preduslov

15


16/21

za pristupanje Evropskoj uniji. U tom smislu, pristupanje STO predstavlja i vaan element

razvojne strategije zemlje u tranziciji, kao i zemalja u razvoju.

Osnovne prednosti lanstva u STO ogledaju se u sledeem :

mogunost pristupa tritima drugih zemalja pod ravnopravnim uslovima,

signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidljivosti ekonomskog sistema-

smanjuje se faktor rizika za potencijalne ulagae,

korienje meunarodno dogovorenih pravila, kao optimalnog okvira za izgradnju

domae trine privrede i reformu privrednog zakonodavstva,

korienje meunarodno dogovorenog mehanizma reavanja trgovinskih sporova u

zatiti sopstvenih trgovinskih interesa, uivanje koristi multilateralno dogovorene klauzule najpovlaenije nacije (prednost u

smislu da se ne moe jednostrano povui data obaveza pristupa tritu bez

odgovarajue kompenzacije, kao u sluaju kada je obaveza bilateralno dogovorena).

Vremenska dinamika procesa pristupanja STO u najveoj meri zavisi od brzine

sprovoenja unutranjih ekonomskih reformi u skladu sa pravilima STO. U naelu, proces

pristupanja STO traje nekoliko godina. Kod nekih zemalja u tranziciji ovaj proces je trajao

vie od sedam godina ( Hrvatska, Litvanija, Moldavija, Makedonija ), ali su efektivni

pregovori mnogo krai i traju oko tri godine.

Glavni cilj STO je da se obezbedi da se trgovina odvija bez prepreka, u predvidivim

okvirima. Sredite sistema pravila STO ine specifini multeratelno dogovoreni sporazumi

koji su u najveoj meri rezultat Urugvajske runde pregovora voenih od 1986. do

1994.godine. Tada je izvrena znaajna revizija Opteg sporazuma o trgovini i carinama

(GATT) iz 1947. godine, uvedena su nova pravila o uslugama, trgovinskim aspektimaintelektualne svojine i reavanju trgovinskih sporova.

U pitanju je itav niz sporazuma ( 64 ) i dodatnih obaveza pojedinih drava lanica,

koji ukupno imaju oko 30. 000 strana teksta. Kako je u toku nova runda pregovora u STO o

daljoj liberalizaciji meunarodne trgovine (Doha pregovori), vano je istai da e njihov tok

i ishod uticati i na proces pristupanja Srbije STO.

8.3. REFORMA ZAKONODAVSTVA I USKLAIVANJE SA PRAVILIMA STO

16


17/21

Od zemlje u pristupanju oekuje se da sve propise koji se na neposredan ili posredan

nain tiu spoljne trgovine harmonizuju sa propisima i pravilima STO.

To u sutini znai da se mora izvriti znaajna liberalizacija spoljnotrgovinskog

reima, odnosno njegovo ustrojstvo u pogledu zatite politike na nain koji je u skladu sa

pravilima STO.

Iskustvo zemalja koje su nakon 1996. godine pristupile STO, pokazuje da svako novo

pristupanje ostavlja sve manje prostora za zadravanje prtopisa koji nisu u potpunosti

usaglaeni sa pravilima SRO.

Potrebno je da se, izmeu ostalog, usklade zakoni i drugi propisi u sledeim oblastima:

Carine i rad carinskih organa

Necarinskei propisi koji ureuju pitanja uvoza i izvoza

Usluge

Druga ekonomska pitanja koja utiu na trgovinu

Kada su u pitanju prioriteti u zakonodavnoj reformi, mora se doneti Zakon o carinskojtarifi, koji je Sekretarijatu Svetske Trgovinske Organizacije neophodno dostaviti u prvoj fazi

procesa pristupanja.

Zatim je potrebno doneti Zakon o spoljnoj trgovini, koji je usklaen sa pravilima STO,

propise koji se odnose na zatitu prava intelektualne svojine, kao i na standardizaciju propisa

u sanitarnoj i fitosanitarnoj oblasti. Time se lanicama STO alje jasan signal o nameri zemlje

da na unutranjem planu uradi to vie i time ubrza proces pristupanja.

Nakon donoenja odluke Generalnog saveta STO o zahtevu Srbije za prijem u

lanstvo, istom odlukom formirae se i Radna grupa za pristupanje. Zadatak Radne grupe je

da ispita trgovinsku politiku Srbije sa stanovita njene usaglaenosti sa pravilima STO i da da

svoju saglasnost na obuhvat i nivo obaveza koja e kroz bilateralne pregovore , biti preuzeti

prema svim lanicama ove organizacije u vezi sa liberalizacijom trita industrijskih i

poljoprivrednih proizvoda i trita usluga.

Nakon dostavljanja zahteva za lanstvo i osnivanja Radne grupe za pristupanje STO,

Sekretarijatu STO dostavlja se Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu zemlje.Memorandum je obiman dokument koji ima standardni format za sve zemlje. Uobiajena je

17


18/21

procedura da lanice STO trae dodatne informacije u vezi sa sadrajem Memoranduma , pa

se u periodu od 60 dana od dana prijema Memoranduma dostavlja lista pitanja na koje se

moraju dostaviti odgovarajui odgovori, tumaenja , razjanjenja itd.

8.5.DALJE AKTIVNOSTI NA PROCESU PRISTUPANJA U STO

Proces tee kroz nekoliko faza i to su :

podnoenje Memoranduma o spoljnotrgovinskom reimu,

pitanja drava lanica STO i odgovor Srbije,

odravanje sastanaka Radne grupe STO za pristupanje Srbije,

podnoenje ponude za robu i usluge,

bilateralni i multilateralni pregovori,

priprema finalnog dokumenta -Nacrta protokola o pristupanju,

prijem u lanstvo.

8.6. ORGANIZACIONI ASPEKTI

Rad na pripremi pregovora sa STO obavljao bi se u okviru tri radne grupe, kao i

podgrupe, u okviru tih radnih grupa.

1. Radna grupa za robu ( industrijske i poljoprivredne proizvode ). Priprema ponude

zahteva odreivanje stepena osetljivosti odreenih industrijskih proizvoda na

smanjenje carinskih zatita.

2. Radna grupa za usluge bila bi zaduena za pipremu inicijalne ponude u oblasti

usluga. Pitanje liberalizacije sektora usluga i usklaivanje propisa ve je pokrenuto i u

okviru Pakta za stabilnost u jugoistonoj Evropi, u cilju pribliavanja propisa

Evropske unije.

3. Radna grupa za poljoprivredu bila bi zaduena za pripremu inicijalne ponude za

pregovore u poljoprivredi. Ponuda bi ukljuila smanjenje ukupne carinske zatite ( U

okviru Radne grupe za robu ) i nivoa subvencija.

18


19/21

Po formiranju posebne Radne grupe za pristupanje u STO, bie potrebno da Srbija

direktno odredi svog diplomatskog predstavnika, koji e je zastupati pri sekretarijatu STO u

enevi u toku pregovora.

Jedan od bitnih aspekata procesa pregovora u STO je podrka koju ira javnost , a

posebno poslovni krugovi pruaju ovom procesu. Komisija za STO nastojae da organizuje

odgovarajue kontakte, saradnju, konferencije i skupove, sa ciljem ukljuivanja ire javnosti u

debatu radi potpunog informisanja o prednostima, znaaju i efektima ulaska Srbije u STO.

Pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji oekuje se 2010. godine, a

lanstvo u Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji je uslov za pristupanje EU. Tokom pregovora

svaka od 153 zemlje lanice moe da zahteva da otvori pregovore sa Srbijom o sniavanjucarinskih barijera, a uslovi koji se daju jednoj zemlji postaju deo pravila Svetske trgovinske

organizacije i mogu ih koristiti sve zemlje lanice.

Od poetka procesa pristupanja Srbije Svetske Trgovinske Organizacije, 11 zemalja

lanica je zatrailo pregovore o visini carinske zatite robe i usluga i o ostalim aspektima

trgovine.

Zavreni su bilateralne pregovori sa Norvekom, vajcarskom i Kanadom, sa njima

vie nemamo spornih taaka i oekujemo potpisivanje sporazuma.

Srbija jo pregovara sa Ekvadorom i Brazilom o poljoprivrednim proizvodima poto je

zavrila razgovore o industrijskim proizvodima, a u toku su razgovori sa SAD, Korejom i

Ukrajinom.8

ZAKLJUAK

WTO je znaajan inilac medjunarodnih odnosa, to moemo tvrditi budui da WTO

ima svoju volju , koja je u skladu sa ciljevima zbog kojih je i osnovana, a koja je razliita

8 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/235201/Srbija+u+STO+slede%C4%87e+godine.html

19


20/21

od volje bilo koje drave lanice. Kao to smo ve rekli, cilj ove organizacije je slobodna

svetska trgovina.

Medjutim WTO je najznaajniji instrument Ekonomske Globalizacije, koju pomae

preko svog irokog polja ovlaenja kojima utie na lokalne i nacionalne vlasti u procesu

smanjenja restrikcija koje nameu transnacionalnim kompanijama i na taj nacin se stvara

sistem trgovine regulisan od interesa velikih kompanija i krupnog kapitala.

Ona raspolae i znacajnim mehanizmom sankcija kojim utie na lanice u izvrenju

svojih obaveza, ime raspolae veoma mali broj organizacija.

Shodno tome se misli da je WTO nedemokratska medjunarodna institucija, u smislu

da njeni slubenici nisu birani na izborima i da ima prevelika ovlaenja u pogledu

trgovinskih pitanja, radnih standarda i ekologije, to ugrozava suverenitet i demokratiju u

nacionalnim dravama.

Takodje se mora osvrnuti na odnos ove organizacije sa trenutno ekonomsko - politiki

najsnanijom dravom dananjice SAD - om, pri emu se naglaava dominantna uloga SAD-a

u nastanku i funkcionisanju WTO.

Iako SAD kao najvei finansijer ove organizacije ima samo jedan glas na sastancima

Ministarske konferencije, ali ona svoj uticaj vri preko drugih zemalja lanaca i na taj nacin je

u mogucnosti da nametne svoju volju.

Sa druge strane, WTO/STO, kontrolie 80 odsto svetske trgovine, 90 odsto

finansijskih transakcija, 92 odsto telekumunikacionih i informacionih tehnologija

i 97 odsto prava intelektualne svojine.

Iz navedenog, moe se izvesti zakljuak da e prikljuivanje STO bitineophodano za funkcionisanje i opstanak spoljne trgovine.

LITERATURA:

Dr Slobodan I. Markovic ( 2007 ) Osnovi korporativne i industrijske bezbednosti,Novi Sad, 2007.

20


21/21

Prof. Dr Jelena Kozomora, ( 2005 ) Spoljnotrgovinsko poslovanje, Institut zaekonomsku diplomatiju, Beograd.

INTERNET:

http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeTrgovine.aspx?veza=1405(Datum pristupa: 02. 05. 2013. )

www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/235201/Srbija+u+STO+slede%C4%87e+godine.html (Datum pristupa: 02. 05. 2013. )

21
http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeTrgovine.aspx?veza=1405http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/235201/Srbija+u+STO+slede%C4%87e+godine.htmlhttp://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/235201/Srbija+u+STO+slede%C4%87e+godine.htmlhttp://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeTrgovine.aspx?veza=1405http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/235201/Srbija+u+STO+slede%C4%87e+godine.htmlhttp://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/235201/Srbija+u+STO+slede%C4%87e+godine.html

Documents

Seminarski Rad WTO