Mentor : prof. Zorica arac Student: Vladica Novkovi
1.
2.3. 4. 5.
6. 7.
Uvod Sistematski poloaj Srodniki odnosi Karakteristike familije
Geraniaceae Pregled lekovitih vrsta familije Geraniaceae i njihovo
dejstvo Zakljuak Literatura
Veliki je broj lekovitih biljaka, neke su veoma dobro prouene, a
neke su veoma oskudno prouene, kao na primer vrste koje pripadaju
familiji Geraniaceae. Familija Geraniaceae obuhvata oko 600 vrsta,
na Balkanskom poluostrvu se nalaze 44 vrste, od kojih su 5 endemiti
ovog poluostrva. U Srbiji su zastupljena samo 2 roda, Geranium i
Erodium.
Familija Geraniaceae pripada redu Geraniales, nadredu Rutanae,
podklasi Rosidae, klasi Magnoliopsida ( dikotile) , razdelu
Magnoliophyta (skrivenosemenicama), nadrazdelu Spermatophyta,
(semenicama) .
Kladogram filogenetskih odnosa izmeu redova skrivenosemenica (
The Linnean Society of London, Botanical Journal of the Linnean
Society,2003,141, 399436 )
To su viegodinje,ree jednogodinje biljke , veoma retko
polubunovi;listovi apasti, ili duboko renjevito useeni; veinom
pokrivene lezdastim dlakama. Cvetovi hermafroditni, pravilni,
pojedinani ili po par na cvetnoj stabljici, veinom crveni ili
plavetnikasti; ainih i kruninih listia po 5, retko 4, pranika 10,
krunini listii ponekad alterniraju sa lezdama; od 10 pranika esto 5
spoljanjih sterilni(bez prasnica);plodnik 1 , nadcvetan, sa 5
plodna listica,karpele kruno oko kolumele rasporeene, sa 5 stubia
koji su redovno sakupljeni u dugaak kljun ;
Karpele jednooke, sa 1 do 2 semena zametka. Plod (merikarpijum)
raspada se na 5 veinom jednosemena plodia , od kojih svaki ima
dugaak kljun koji se zrenjem odvaja od osovine i uvija luno ili
spiralno. Familija sa oko 600 evropskih i vanevropskih vrsta,
rasporeenih u 11 rodova. U naoj zemlji su zastupljena samo 2 roda,
Erodium i Geranium. Rod Geranium obuhvata oko 250 vrsta, od kojih u
Srbiji raste oko 19 vrsta.
Erodium ciconium
Geranium rosanaeGeranium phaeum
Pelargonium sp.
Od lekovitih vrsta kod nas su zastupljene vrste iz dva roda
familije Geraniaceae, iz roda Erodium, i iz roda Geranium.
Geranium macrorrhizum Geranium robertianum Erodium cicutarium
Erodium ciconium
Erodium absinthoidesGeranium columbinum Geranium phaeum
Jednogodinja ili dvogodinja zeljasta biljka, visoka 10-50 cm.
Cela biljka je dlakava, a u gornjem delu lezdasta. Listovi
lancetasti, dvostruko perasto deljeni na renjeve koji ne silaze niz
peteljku. Na cvetnoj stabljici od 3 do 8 cvetova. Kruninih listia
je 5, ainih isto, plod je 3-4 cm dugaak sa dva plodia koji se
otvaraju.seme je svetlomrko, glatko. Cveta i plodonosi od marta do
jula, esto i septembra meseca. Rasprostranjena , esta pored puteva
po utrinama i sunim livadama, i na pesku. Koristi se cela biljka
ili samo nadzemni deo biljke u cvetu. Berba- odseca se samo
nadzemni deo biljke u cvetu ili se upa cela biljka i sui u tankom
sloju na promaji i u hladu.
Sastojci : tanini, flavoni, gorka jedinjenja, smole,
acetilholin, organske kiseline, amini i dr. Biljka nije dovoljno
prouena. Upotrbljava se kao hemostatik, narodni lek. Po Jovanu
Tucakovu, upotrebljava se uz druge lekove, u obliku aja, za
suzbijanje menoragije i metroragije. U Rusiji se upotrebljava kao
stiptik, hemostatik i spazmolitik i daje se u obliku aja kod greva.
U narodnoj medicini aj od ive vatre primenjuje se kod prehlade,
oboljenja jetre, plune maramice i drugo, a spolja za ispiranje
rana, grla i slino.
Izgled cveta, lista, ploda i korena vrste Erodium cicutarium
Viegodinja zeljasta biljka sa jakim rizomom,pokrivenim
ljuspastim zaliscima. Stablo uspravno , dugako do 40cm, sa velikim
brojem listova u rozeti. Listovi su na dugim drkama, liska okrugla,
podeljena na 7 krupnih renjeva. Listovi naspramni,obino sedei.
Cvetovi na cvetnoj stabljiki, jasno uoljivi, na peteljkama,
uspravni. Krunini listii crveni do tamnocrveni, aini listii
uiljeni, jajasti. Plod oko 2 cm dug, utomrk. Seme glatko. Cveta
jula i avgusta. Raste na senovitim mestima, na stenama, najee u
regionu bukovih uma. Rasprostranjena. Gaji se kao dekorativna
biljka u batama. Koristi se rizom, redje herba. Rizom se prikuplja
u jesen ili rano prolee, oisti od zemlje i sui na suncu. Pri suenju
biljka gubi etarsko ulje, pa je bolje koristiti sveu drogu!!!
Sastojci: tanini, fenolne kiseline, flavonoidi, etarsko ulje,
pektini, gume i dr. Upotreba: narodni lek, adstrigens. Zbog
prijatnog mirisa na je narod svakom prilikom bere i uza se nosi (
J. Pancic 1873) U narodnoj medicini pored rizoma, koristi se i
nadzemni deo biljke za leenje raznih bolesti u obliku aja koji se
pije ili slui za spoljnu upotrebu kao adstrigens i blag antiseptik.
Etarsko ulje se sve vie koristi u kozmetici. Koristi se jo i kao
blagi sedativ, i umereni antimikrob, kod hipertonije, nesanice,
smiruje CNS, usporava aktivnosti i produuje san.
Geranium macrorhizum (L.)
Jednogodinja biljka sa uspravnom ili uzlazeom stabljikom,
razgranatom, maljavom, dugom do 40cm. Listovi trouglasti, podeljeni
na 3-5 renjevitih ili perastouseenih delova, od kojih je vrni reanj
na peteljci a boni skoro sedei. Cvetovi na dugim peteljkama. aini
listii uspravni, zavravaju se dugakim vrhom, pokriveni dlakama.
Krunini listii dvostruko dui od ainih, svetlocrveni. Cveta od
aprila do avgusta, plodonosi od juna do oktobra. Raste na senovitim
i vlanim mestima, pored ili u listopadnim umama, rasprostranjena.
Koristi se nadzemni deo biljke u cvetu, prikuplja se odsecanjem , i
sui u hladu, na promajnom mestu , u tankom sloju, da ne pouti.
Droga se odlikuje jakim i neprijatnim mirisom. Crveni zdravac nije
dovoljno hemijski izuen. Crveni zdravac je hemostipik,
antidijaroik, antihemoragik, adstrigens, i vulnerar.
Geranium robertianum L.
L.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Josifovi , M., (ed),1972: Flora SR Srbije III, I-VII, Srpska
akademija nauka i umetnosti, Beograd; Sari , M. (ed) 1989: Lekovite
biljke SR Srbije , Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd;
Koji , M., Stamenkovi,V., Jovanovi, D., 1998: Lekovite biljke
jugoistone Srbije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva , Beograd;
http ://sv.wikipedia.org/wiki/Anv%C3%A4ndare: ChristerJohansson ;
http://commons.wikipedia.org/wiki/file:Geranium_robertianu
m_Sturm7.jpg ; http://en.wikipedia.org /wiki/APG_II_system ;
