1

PAGE 18

SADRAJ

1. UVOD3

2. SVETSKA BANKA I NJENI CILJEVI.................................................................................4

3. SVETSKA BANKARSKA GRUPA.......................................................................................7

3.1. Meunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj...............................................................8

3.2. Meunarodna asocijacija za razvoj....................................................................................8

3.3. Meunarodna finansijska korporacija...............................................................................9

3.4. Multilateralna agencija za garantovanje investicija..........................................................9

3.5. Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova.................................................10

4. ISTORIJA SOCIJALNOG RAZVOJA U SVETSKOJ BANCI.........................................10

5. SOCIJALNA ANALIZA.........................................................................................................115.1 Razvoj socijalne analize kod Svetske banke........................................................................115.2 Socijalna analiza u Svetskoj banci.......................................................................................135.3 Postupak socijalne analize ...................................................................................................17

6. INICIJATIVA ZA VISOKO ZADUENJE SIROMANE ZEMLJE ( HIPC )...............19

6.1. Strategije davanja pomoi zemlji........................................................................................19

7. REDUKCIJA DUGOVANJA.................................................................................................19

8. ZAKLJUAK..20

1. UVODSa interesovanjem sam pratio i izuavao na koji nain bogate zemlje i razne organizacije ine napore i pomau siromanim zemljama da poboljaju ishranu, edukaciju i uopte socijalni standard svojim graanima. Mislim da izmeu ostalih i Svetska banka ima zadatak da radi na poboljanju ivotnih prilika ljudi pruajui im nadu u bolji ivot. Oko 6 milijardi ljudi na ovoj planeti zasluuje sve to jedna dobro organizovana i funkcionalna Svetska banka moe da im prui.

Tema seminarskog rada je razvoj Svetske banke iz aspekta socijalne tematike posebnim osvrtom na socijalni razvoj u delatnostima svetske banke.

U drugom delu seminarskog rada bie prikazana Svetska banka i njeni ciljevi.

U treem delu seminarskog rada bie prikazana grupacija Svetske banke sa opisom nadlenosti.

U etvrtom delu rada bie obraen razvoj socijalne analiza kod Svetske banke i nain dodeljivanja zajmova.U petom delu rada u dati zakljuak i prognozirati budunost Svetske banke.

2. SVETSKA BANKA I NJENI CILJEVI

Svetska banka je osnovana 1.jula 1944.godine na konferenciji 44 vlada u Betton Woods-u, New Hampshire, SAD, kao Meunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj. Kada je prvi put poela sa funkcionisanjem, imala je 38 zemalja lanica. Taj broj je naglo narastao 50-ih i 60-ih godina prolog veka, kada je veliki broj zemalja dobio nezavisnost i pridruio se Svetskoj banci.

Slika broj 1. Logo Svetske banke

Svetska bankarska grupa sa svojih 5 institucija, koje su u vlasnitvu 186 zemlje lanice i Kosovo, je jedan od najveih svetskih izvora finansiranja zemalja u razvoju. Njen glavni cilj je da upotrebom svojih finansijskih resursa, osoblja i ogromnog iskustva, pomogne siromanim zemljama. Svetska banka radi na premoavanju ovih razlika, i to putem pomaganja vladama zemalja lanica u njihovim naporima da investiraju u kolstvo i zdravstvene centre, da obezbede vodu i elektrinu energiju, kao i u naporima u borbi protiv bolesti poput HIV-a i malarije i u zatiti ivotne sredine.

Na svetu, 2,8 milijardi ljudi ( vie od polovine stanovnika u zemljama u razvoju ) ivi sa manje od 700 dolara godinje 1,2 milijarde ljudi od ovog broja zarauje manje od 1 dolara dnevno. Rezultat ovakvog stanja je da u zemljama u razvoju svakodnevno umre 33 000 dece. U ovim zemljama svakog minuta umre u proseku jedna ena u toku poroaja. Siromatvo spreava vie od 100 miliona, uglavnom enske dece, da se koluju. Izazov za smanjenje ovakvog nivoa siromatva, naroito imajui u vidu da je svetska populacija u neprestanom porastu ( procene idu do 3 milijarde stanovnika u narednih 50 godina , je ogroman.

Svetska banka radi na premoavanju ovih rizika i pretvaranju prihoda bogatih zemalja u sredstvo razvoja siromanih zemalja. Svetska banka, kao jedan od najveih svetskih izvora pomoi u razvoju, podrava napore vlada zemalja u razvoju u izgradnji kola i zdravstvenih ustanova, obezbeivanju pijae vode i elektrine energije, borbi protiv zaraznih bolesti i zatiti ivotne sredine.

Svetska banka je kao korporacija sa njenih 186 zemalja lanica, Kosovo i deoniara. Deoniare predstavlja Odbor guvernera, koji predstavlja i glavnog kreatora politike Svetske banke. Generalno gledano, guverneri su, ustvari, ministri finansija i ministri razvoja zemalja lanica. Oni se sastaju jednom godinje na Godinjem sastanku Odbora guvernera Svetske bankarske grupe i MMF-a. Tada oni delegiraju svoje specifine dunosti na 24 izvrna direktora, koji rade u prostorijama same banke. Pet najveih deoniara ( Francuska, Nemaka, Japan, Ujedinjeno kraljevstvo i Ujedinjene drave ) imenuju svojih 5 izvrnih direktora, dok ostale zemlje lanice predstavljaju preostalih 19 direktora.Predsednik Svetske banke, Robert Zelik, predsedava sastancima Odbora direktora i odgovoran je za sveukupno upravljanje bankom. Po tradiciji, predsednik banke je nominovan od strane najveeg deoniara banke, SAD-a. Predsednika bira Odbor guvernera, na period od 5 godina, sa mogunou ponovnog mandata.

Izvrni direktori ine Odbor direktora Svetske banke. Oni se sastaju najmanje 2 puta nedeljno kako bi nadgledali poslovanje banke, ukljuujui i odobrenja za zajmove i garancije, novu politiku banke, administrativni budet, strategiju pomoi zemljama, kao i pozajmice i finansijske odluke.

Banka posluje iz dana u dan pod liderstvom i po uputstvima predsednika, menadmenta, starijeg osoblja i podpredsedenika zaduenih za regione.

Oko 10 000 strunjaka za razvoj iz gotovo svih zemalja sveta radi u seditu Svetske banke u Vaingtonu ili njenim kancelarijama u 109 zemalja sveta ( 7 000 radi u Vaingtonu, a preko 3 000 u kancelarijama u zemljama u razvoju ). Osoblje Svetske banke je multidisciplinirano i raznoliko i ukljuuje ekonomiste, sociologe, edukatore, specijaliste za ivotnu sredinu, finansijske analitiare, antropologe, inenjere itd.

Svetska banka nije banka u pravom smislu te rei. Ona je, ustvari, jedna od specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija i ine je 186 zemlje lanice Ujedinjenih nacija i Kosovo. Ove zemlje su podjednako odgovorne za finansiranje ove institucije i raspodelu novca

Slika broj 2. Zgrada Svetske banke u Wasingtonu, SAD Rame uz rame sa ostatkom razvijenog sveta, Svetska banka usredsreuje svoje napore na ostvarivanje Milenijumske deklaracije i njenih osam Milenijumskih razvojnih ciljeva, oko kojih su se sloile sve lanice UN-a, na sastanku odranom 2000.god., i koji su usmereni na znaajno smanjenje siromatva, a koje treba ostvariti do 2015.godine.Milenijumski razvojni ciljevi su:

1.) okonanje ekstremnog siromatva i gladi

2.) obezbeenje osnovnog obrazovanja svoj deci

3.) promovisanje jednakih prava za ene

4.) smanjenje stope smrtnosti dece

5.) poboljanje zdravlja trudnica i majki6.) savladavanje side, malarije i ostalih bolesti

7.) zatita ivotne sredine i privatnih resursa

8.) razvoj internacionalnog partnerstva za razvojSvetska banka je opte prihvaeni naziv za Meunarodnu banku za rekonstrukciju i razvoj ( IBRD ) i Meunarodnu asocijaciju za razvoj ( IDA ). Obe institucije imaju razliitu ali podravajuu ulogu u misiji smanjenja globalnog siromatva i poboljanju ivotnog standarda. IBRD je fokusirana na zemlje sa srednjim prosenim prihodom po glavi stanovnika i kreditno sposobne siromane zemlje, a IDA na najsiromanije zemlje sveta. Ove dve organizacije zajedno obezbeuju niskokamatne zajmove, beskamatne kredite i subvencije za zemlje u razvoju, za potrebe obrazovanja, zdravlja, infrastrukture, komunikacija i za mnoge druge svrhe.3. SVETSKA BANKARSKA GRUPA

Termin Svetska banka odnosi se na samo dve institucije:

Meunarodnu banku za rekonstrukciju i razvoj-IBRD i

Meunarodnu asocijaciju za razvoj-IDA

Svetsku bankarsku grupu, pored IBRD i IDA ine jo tri organizacije, koje su takoe u vlasnitvu zemalja lanica. Meunarodna finansijska korporacija-IFC promovie investiranje privatnog sektora dajui podrku podrujima i zemljama visokog rizika. Multilateralna agencija za garantovanje investicija ( MIGA ) obezbeuje garancije od politikog rizika svima koji investiraju svoj novac u zemljama u razvoju, kao i onima koji ovim zemljama pozajmljuju novac. Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova ( ICSID ) je zaduen za reavanje investicionih sporova izmeu stranih investitora i njihovih zemalja domaina. Takoe, svaka od ovih institucija ima jasnu ulogu u misiji borbe protiv siromatva i poboljanja ivotnog standarda za stanovnitvo zemalja u razvoju.3.1. Meunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj

( IBRD- The International Bank for reconstruction and development )Osnovana je 1945.godine i ima 186 zemlje lanice. IBRD je usmerena na smanjenje siromatva u zemljama sa srednjim dohotkom i siromanijim zemljama kojima se isplati davati kredite, potpomaui njihov razvoj kroz zajmove, garancije i nefinansijske usluge. IBRD ne uveava svoj profit do krajnjih granica ve zarauje neto dohodak svake godine poev od 1948. Zahvaljujui ovim svojim prihodima ona finansira nekoliko razvojnih aktivnosti i obezbeuje finansijsku mo koja joj omoguava niskokamatne zajmove na tritu novca i dobre uslove otplate za svoje klijente. Zemlje koje pozajmljuju od IBRD-a imaju dui period otplate duga, nego kada bi pozajmljivale od komercijalnih banaka (15 do 20 godina sa 3 do 5 godina grejs periodom). Vlade ovih zemalja pozajmljuju novac za specifine programe, fokusirane na smanjenje siromatva i na ekonomski razvoj koji bi omoguio bolje uslove ivota stanovnicima ovih zemalja. S obzirom da je IBRD vlasnitvo zemalja lanica, mo odluivanja u njenom radu je u tesnoj vezi sa finansijskim doprinosima, koji se baziraju na relativnoj ekonomskoj snazi svake od zemalja lanica. Pozajmice IBRD-a zemljama u razvoju se finansiraju od prodavanja AAA-rangiranih deonica na svetskom finansijskom tritu. Dok IBRD zarauje manji deo od ovakvih pozajmica, vei deo prihoda prikuplja od pozajmica svog kapitala. Ovaj kapital se sastoji od rezerva koje se nagomilavaju tokom godina. 3.2. Meunarodna asocijacija za razvoj

( IDA-The International development association )

Osnovana 1960. godine. Ima 165 zemalja lanica. Ukupni dosadanji zajmovi: 135 milijardi dolara. Zajmovi u fiskalnoj 2005. godini: 8,7 milijardi dolara za 160 nova projekta u 66 zemalja. Prilozi koje dobija IDA omoguavaju Svetskoj banci da odobri 6-7 milijardi dolara beskamatnih kredita godinje za 78 najsiromanijih zemalja sveta, u kojima ive 2,5 milijarde ljudi. Ova pomo je od vitalnog znaaja zato to ove zemlje imaju malo ili nimalo mogunosti za pozajmice pod trinim uslovima (Svetska banka im omoguava zajmove i kredite, koji se vraaju bez kamate, sa rokom otplate od 35 do 40 godina i sa grejs periodom od 10 godina). U veini ovih zemalja prosean dohodak po glavi stanovnika je neto manji od 500 dolara godinje, a mnogi stanovnici ovih zemalja preivljavaju i sa mnogo manje novca. IDA pomae u pruanju boljih osnovnih ivotnih usluga (kao to su obrazovanje, zdravstvena zatita, ista voda i sanitarna zatita) i podrava reforme i investicije namenjene poveanju produktivnosti i zapoljavanju.

3.3. Meunarodna finansijska korporacija

( IFC-The International finance corporation )

Osnovana 1956. godine. Ima 178 zemalja lanica. Ukupna vrednost akcija: 21,6 milijardi dolara (ukljuujui 6,5 milijardi dolara u redovnim zajmovima). Ulaganja u fiskalnoj 2005. godini: 5.4 milijardi dolara za 236 projekta u 67 zemalja. Mandat ove korporacije je da unapredi ekonomski razvoj kroz privatni sektor. Delujui sa poslovnim partnerima, investira u profitabilna privatna preduzea u zemljama u razvoju, obezbeuje dugorone zajmove i garancije, i prua savetodavne usluge svojim klijentima. IFC investira u projekte u regionima i podrujima u kojima privatni investitori nisu angaovani u velikom broju i pronalazi nove naine da stvori mogunosti na tritima za koja se smatra da su suvie rizina za komercijalna ulaganja bez uea ove korporacije.

3.4. Multilateralna agencija za garantovanje investicija

( MIGA-The Multilateral investment guarantee agency )

Osnovana 1988. godine. Ima 165 zemalja lanica. Ukupne dosadanje garancije: 10,34 milijardi dolara. Izdate garancije u fiskalnoj 2005. godini: 1,2 milijardi dolara. MIGA pomae u ohrabrivanju stranih investicija u zemljama u razvoju pruajui garancije stranim investitorima za gubitke izazvane nekomercijalnim rizicima, kao to su eksproprijacija, nekonvertibilnost valute i restrikcije transfera novca, rat i graanski nemiri. Osim toga, MIGA prua tehniku pomo ovim zemljama pri irenju informacija o mogunostima ulaganja. Ova agencija nudi i posredovanje u investicionim sporovima.3.5. Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova

( ICSID-The International centre for settlement of investment disputes )

Osnovan 1966. godine. Ima 142 zemlje lanice. Ukupan broj registrovanih sluajeva: 103. Registrovani sluajevi u fiskalnoj 2005. godini: 25. ICSID pomae u ohrabrivanju stranih investicija obezbeujui meunarodna sredstva za izmirenje i arbitrau u investicionim sporovima, pomaui na taj nain da se izgradi atmosfera uzajamnog poverenja izmeu drava i stranih investitora. Mnogi meunarodni dogovori u vezi sa investiranjem sklopljeni su zahvaljujui ICSID-ovim arbitranim sredstvima. Ovaj centar bavi se i istraivanjima i izradom zakona o arbitrai i stranim investicijama. 4. ISTORIJA SOCIJALNOG RAZVOJA U SVETSKOJ BANCI

Socijalni razvoj menja drutva ako se shvate socijalne tendencije u dravi. Vano je shvatiti koje su stvari bitne za siromane ljude i da se te stvari, potrebe definiu. Siromatvo nisu samo niska primanja. Siromatvo znai i drutvenu izolaciju, izdvojenost, manjak vlasti U prolom veku najvei problem je bio nezaposlenost. U XXI veku je najvei problem izolacija. Iz drutvene izolacije nastaje socijalna apatija, terorizam i ekstremizam. Za ljude su bitna pitanja koja se tiu polnih sloboda, drutvene izolacije, raspodela sredstava meu porodicama, uestalost kriminala i nasilja, geografski poloaj, razvijenost infrastrukture, veze sa vlau. Za razumevanje siromatva nije dovoljno prouavati jednu naunu oblast, ve treba prouavati vie naunih oblasti.

Radi ostvarivanja socijalnog razvoja potrebna je odgovorna vlada koja e omoguiti ravnopravan pristup fondovima, sredstvima i institucionalnoj pomoi. Za to su potrebni programi koja e priznati opta prava i odgovornost graana, koja e doprineti ostvarivanju njihovih prava. Potrebno je da graani razumu mehanizme vlasti i da se stvore mehanizmi koji e doprineti da graani mogu adekvatno da reaguju na nepravde koje su poinjene od strane vlasti, ili pojedinih slubenika vlade.

Svetska banka je izradila opirnu strategiju za suzbijanje siromatva. Tom strategojim e se doprineti privrednom razvoju, poboljae se kvalitet usluga i jaae delotvornost institucija. Kritinu taku strategije ini socijalni razvoj. Sopcijalni razvoj je proces u kojem se stvaraju takve odgovorne institucije koje e pomoi odreenim grupacijama, posebno siromanima da se bolje uklope u drutvenu zajednicu i da svako ima ravnopravan pristup fondovima, kreditima.

Socijalni razvoj je uslov odrivom pravednom razvoju usled ega e u ostvarenoj dobrobiti uivati iroke narodne mase i stvorie se stabilan i miran drutveni poredak. Socijalni razvoj doprinosi boljim projektima i programima. Stvara bolje ivotne prilike, jer ako graani mogu da uestvuju u projektima i da izraze primedbe i predloge u vezi tih projekata a koje ih se tiu, mere koje se preduzimaju radi unapreenja ivotnih prilika graana, bie puno delotvornije.

U Svetskoj banci je 2005. godine 100 ljudi radilo na raznim programima socijalnog razvoja.

5. SOCIJALNA ANALIZA5.1 Razvoj socijalne analize kod Svetske banke Socijalna analiza se kod Svetske banke prvi put se spominje 1968. godine kada je tadanji predsednik banke istakao znaaj smanjenja siromatva u svetu. Kod jedne ustanove koja se do tada prvenstveno bavila izgradnjom puteva, mostova i brana, fokusiranje na socijalna pitanja znaila je veliki preokret. Meutim nije jedino Svetska banka uoila potrebu za prouavanje i analizu socijalnih pitanja. Mnoge akademije i institucije su u to vreme poele da obraaju panju i da se bave odrivim socijalnim razvojem. Ujedinjene Nacije su ustanovile pokazatelje ljudskog napretka na osnovu kojih su lake mogli da procene ivotne prilike ljudi na celoj planeti.

Sociolozi su sem poznavanja prilika u dotinim zemljama morali da se vie udube u probleme socijalne prirode. Prikljuili su se projektima, koji su se bavili poboljanjem ivotnih prilika. Ukljuivanjem sociologa u projekte Svetska banka utemeljila je osnove socijalne analize u projektima svetske banke.

1980. godine Svetska banka je bila prva internacionalna ustanova koja se izjasnila povodom nasilnih raseljavanja stanovnitva. U to vreme su sociologe ukljuili u projekte koji su se bavili razvojem agrara, pijaom vodom, navodnjavanjem i poumljavanjem.

Svetska banka je tokom 80.-ih godina prolog veka sistematski prikupila veliki broj podataka socijalne analize i od tada analize uticaja na ivotnu sredinu postale su sve bolje.

Od 1984. godine Svetska banka je u svoje razvojne projekte kao obavezne uvela i socialnu analizu.

Godine 1985. Svetska banka je u izdanju Putting People First, opisala upotrebu socialne analize u razvojnim fazama projekata za razvoj agrara

Prilikom reorganizacije svetske banke 1987. godine puno naunika iz oblasti sociologije je prebaeno u regionalne cemntre da bi se ukljuili u reavanje problematinih projekata. Zahvaljuljui tome, sociolozi su dobili mogunost da prouavaju, i ue iz rezultata koje su dobijeni od serktora za zatitu okoline. Nauni su tako steena iskustva poeli da primenjuju u podrujima socijalne zatite.

U vremenskom periodu od 1980-90. godine Caribbean Development Bank, Inter-American Development Bank i Asian Development Bank su unutar svoje strukture stvorile odseke koji bi se usredsredile na cosijalni razvoj. Razvojne banke su izradile strategije u kojima bi sa Nevladinim Organizacijama mogli da deluju u socijalnoj sveri. Sa ukljuivanjem sociologa Svetska banka je uvrstila svoju obavezu da e u svojim razvojnim projektima uzeti u obzir socijalne zahteve stanovnitva na koje se ti projekti odnose. U to ime 1992. godine osnovala je organizaciu pod imenom Division for Socijal Policy end Resettlment, koja je trebala da se bavi socijalnim razvojem.

U 1992. godini Svetska banka je osnovala Participatory Powerty Assesment da bi doprinela ocenjivanju stepena siromatva u pojedinim dravama. Ocenjivanje je obuhvatalo stavove siromanih i strategije zemalja koje su se odnosili na smanjenje.

Godine 1995. na samitu socijalnog razvoja u Hagu, 117 dravnika i internacionalnih organizacija je izrazilo zajedniku elju u Hakoj Deklaraciji. Deklaracija je odredila ciljeve i sredstva koja su potrebna radi poboljanja i unapreenja socijanog razvoja u svetu. Deklaracija je sainjena od 10 glavnih taaka, koja su potrebna za svaranje okruenja koja bi doprinela odrivom socijalnom razvoju. To su: ukidanje siromtva, potpuna zaposlenost i sigurnost, odriva egzistencija, socijalna integracija, ravnopravnost polova, osnovne usluge i potovanje ouvanja kulture svakog naroda, ubrzan razvoj Afrike i najzaostalijih regiona, ustrojstvo strukture socijalnih dimenzija, doprinos socijalnom razvoju i tesnija saradnja u cilju socijalnog razvoja . 1996. godine se osniva Socijal Development Task Group koju sainjavaju ekonomisti i sociolozi. Ekonomisti su prouavali siromanog oveka, njegove prihode i izdatke. Sociolozi su fokusirali na usluge dravnog aparata, kao na primer: obrazovanje zdravstvo i duge socijalne usluge. Do 1997. godine nisu vrili analize zainteresovanih u projektima. Nisu prouavali politiku ekonomiju i kontakte izmeu odreenih drutvenih grupa.

Saradnjom Social Development Departmenta i Quality Assurance Group od 1999. godine rezultiralo je time da su bolje shvatili koliko socijalna analiza doprinosi kvalitetnijom funkcionisanju Svetske banke. Radi usavravanja analiza, izvrena je podrobnija analiza Social Development Departmenta. Sainjeni su intervjui sa rukovodiocima pojedinih oblasti i sa sociolozima, da bi dobili povratne informacije koliko su doprineli funkcionisanju Svetske banke time to su vrili analize socijalnih prilika. Zahvaljuljui dobijenim podacima postalo je razumljivije za Svetsku banku i drave kojima su dodeljeni krediti, koji su projekti, tenderi prioritetni.

Najbolji sistem za ukidanje siromatva je 2000. godine izradila German Development Institute. Od 2000. godine Svetska banka se ukljuuje u viedimenzionalnu saradnju radi suzbijanja siromatva. U tim projektima naunici iz raznih oblasti pomau u postizanju to boljih rezultata. U narednim godinama u projektima svetske banke treba da se sprovedu koncepcije socijalne analize.

5.2 Socijalna analiza u Svetskoj banciMisija Svetske Banke

Cilj socijalnog razvoja

Strateki rezultatiSocijalna analiza5 taaka socijalne analize

ema br. 1. Socijalna analiza i misija Svetske banke77. Socijal Analysis Sourcebook 2003 Svetska banka vri socijalnu analizu u sklopu svoje zajmodavne delatnosti. Svetska banka kao razvojna ustanova ima zadatak da sa davanjem zajma doprinosi privrednom, socijalnom razvoju drave koji trai zajam. Bitno je da razvoj bude pravedan i odriv. Kako je siromatvo viedimenzionalni pojam, pravedan i odriv razvoj sadri u sebi intervencije usled koih e se siromani bolje integrisati u drutvo, jaae im se svest i sigurnost, egzistenije e im se pojaati. Zahvaljuljui socijalnoj analizi, Svetska banka je u mogunosti da proceni da li planirani projekt odgovara ciljevima socijalnog razvoja. Ukoliko projekat ne odgovara ciljevima, Svetska banka predlae korekcije radi postizanja postavljenih ciljeva. Socijalna analiza omoguuje dravi koja uzima zajam, da razmotri odrivost projekta i da uini korake u cilju realizacije.

Rezultati pojedinih projekata se mogu sabrati u tri take:

1. drutvena integracija

2. jaanje svesti

3. sigurnost

Drutvena integracija znai otklanjanje institucionalnih prepreka i takve intervencije koji doprinose da pojedine drutvene grupe ravnopravno mogu doi u poziciju koja e im omoguiti razvoj, odnosno da mogu da imaju pristup javnim svojinama, novim informacijama, javnim uslugama i trinim mogunostima koji se stvaraju pomou projekta.

Jaanje svesti se postie jaanjem ekonomskog stanja siromanog ovekja, ukljuivanjem oveka u projekat i stvranjem preglednijih i savesnijih institucija.

Pod sigurnou se podrazumeva sanacija socijalnog rizika, koja moe nastupiti prilikom izvoenja nekog projekta. Treba sanirati negativne posledice rasejavanja, treba tititi dobra, treba se pridravati zakona, treba reavati drutvene zategnutosti i konflikte, treba obnoviti podruja posle ratnih razaranja, treba jaati drutvenu homogenizaciju.

Usled socijalnih analiza i iskristalisanja dunosti i odgovornosti pojedinaca, pojedine drave su sve vie prihavatali kao svoje ponuene projekte. Socijalne analize su u 80% vrili lokalni strunjaci to je dovelo do jaanja kapaciteta u sluaju lokalnih strunjaka i institucija.

Dobra socijalna analiza olakava ostvarivost odrivog razvoja. Ostvarivanje se vri na dva naina. Prvi nain je taj, da se formiraju takvi socijalni sistemi koji imaju uticaj na uspeh projekta, a drugi nain je informisanje o strategiji socijalnog razvoja projekta. Strunjaci svetske banke su odredili 5 osnovnih taaka prilikom struktuisanja njihovog rada.

Tih 5 taaka su sledei:

1. Drutvena raznolikost i polovi. Prilikom analize drutva, analitiari prvo razmatraju kako mogu da grupiu ljude u drutvu u zavisnosti nacionalne pripadnosti, polne pripadnosti, maternjem jeziku, drutvenom poloaju, radnom mestu itd. Kod ove take treba istai ravnopravnost polova, jer u mnogim dravama sveta ene nisu ravnopravne i nemaju mogunost da poboljaju svoj poloaj.2. Institucije, pravila odnosi.

Socijalna analiza razmatra karakteristike pojedinih drutvenih grupacija, veze unutar i

izmeu grupacija i odnose sa privatnom i dravnom sverom.

3. Zainteresovana lica.

Zainteresovana lica su ti kojima je u interesu krajnji ishod projekta. Interesne grupe su ti koji imaju uticaj na projekat i ti na koje utie projekat. Analiza interesnih grupa otkriva broj i stav drutvenih grupa koje projekat na neki nain dodiruje. U prvom krugu treba identifikovati interesne grupe. Zainteresovana lica e uestvovati u projektu kao zaposleni, lica sa ugovorom, kao rukovodioci, kao kontrolori kvaliteta itd. Ko e od zainteresovanih lica kontrolisati i vriti raspodelu robe, usluge i poslove u okviru projekta. Ko e odgovarati za kontrolu sredstava? Da li se odgovorno lice u sluaju da ne ispunjava zahteve moe smeniti? Ko e iriti i kontrolisati infomacije, ko e meriti uinak itd.

Sledei korak je analizirati interese i uticaje zainteresovanih lica. Trei korak je diferencijacija zainteresovanih lica na taj nain ko i kako je zainteresovan u odravanju trenutnog stanja i u menjanju trenutnog stanja putem projekta. Najvei izazov su uticajne interesne grupe i lica iji je interes da se stanje ne menja.

4. Uee u razvojnom ciklusu.

Uee u razvojnom ciklusu podrazumeva na koji nain zainteresovana lica mogu uticati na

razvoj time to e uestvovati u planiranju projekta. Uee znai i u kojoj meri e siromani moi da uivaju u vrednostima projekta. Socijalna analiza identifikuje dobra siromanog oveka i prati kako e se ta dobra iskoristiti.

5. Socijalni rizik.

Na kraju socijalne analize treba prouiti koji problemi bi nastali izvoenjem projekta.

Socijalni rizik jednog projekta moe da se razvrsta u 5 kategorija:

1. Rizik ranjivosti. Bolestima irokih narodnih masa i raznim stresovima su najvie izloeni siromani i posrnuli slojevi.

2. Rizik drave.Prilikom analize jednog projekta treba voditi rauna o politikoj instabilnosti, etnikim i

verskim konfrontacijama, sa nasiljem. Korupcija je jedna od glavnih rizika za projekte i za drutve grupe koji e imati dobiti iz projekta.

3. Politiki privredni rizik

U velikoj meri moe uticati na rezultate projekta. Postoje dva klasina politika privredna

rizika. Prvi rizik se satoji u ograniavanju uivanja rezultata projekta samo na odreene, privilegovane slojeve drutva, a drugi rizik se sastoji u spreavanju uspeha projekata od strane vlastodralaca kojima nije u interesu da projekat uspe. 4. Institucionalni rizik.

Posledice su neadekvatne mere, slaba uprava i nedovoljni kapacitet.

5. Spoljni rizik.

Regionalni konflikti, makroekonomske promene koje imaju uticaj na ishod socijalnog

razvoja, klimatske promene. Prilikom sprovoenja raznih projekata, izvoai se susreu sa rizicima koje nisu oekivali i zbog toga nemaju instrumente da ih prevaziu. U ovakvim situacijama projek menederi iniciraju politike dijaloge. Vrlo esto rezultat politikih dijaloga je smanjenje rizika.

5.3 Postupak socijalne analize Socijalnu analizu vri zemlja koja potrauje kredit, odnosno zemlja domain u fazi planiranja projekta da bi procenio izvodljivost socijalnog projekta. Socijalna analiza omoguuje da se drava fokusira na siromane slojeve drutva. Vrlo je bitno da projekat prihvate oni koji e od projekta imati koristi. Prilikom socijalne analize dobijaju se pokazatelji u kojoj meri i kako odreene ugroene strukture drutva mogu eksploatisati pozitivne promene nekog projekta.

Saradnici Svetske banke dravama koji tree kredit za odreene projekte daju uputstva i tehniku pomo kako da se izvedu socijalne analize.

Planiranje i izvoenje projekta sastoji se iz 8 zadataka.

1. Zadatak.

Prezentacija planiranog projekta.Iznosi se lokacija projekta, veliina projekta, terminiranje, izvori finansiranja ivotni vek

projekta.

2. Zadatak.

Socio-kulturalni, institucionalni, istorijsk i politiki aspekti projekta.

Socio-kulturalni aspekt prikazuje bitne socijalne i kulturne karakteristike koji diferenciraju

drutevene zajednice u sklopu projekta. Prikazuju interese i uticaje raznih grupacija.

Institucionalni aspekt prua institucionalnu pozadinu. Kalkulie sa prisustvom i funkcijom civilnih institucija.

Istorijski aspekt prikazuje celu sliku projekta. Ukoliko je cilj projekta reforma jedne cele privredne grane drave, pretpostavlja se da u pozadini otputanja vika radne snage iz te privredne grane stoje politiki i ekonomski interesi.U dravi u kojoj postoje etnike i verske konfrontacije potrebna je primena jako obazrivih mera.

Politiki aspekt prikazuje politiku pozadinu projekta. Nestabilna politika situacija, pribliavanje izbora moe da utie na dugorono planiranje.

3. Zadatak.

Pravne regulative.

Potrebno je ispitati zakone zemlje gde e se izvoditi projekat, kao i politike pravce i

reformsku orijentaciju uticajnih politikih grupa. 4. Zadatak.

Bitni socijalni poslovi.

Analiza treba da odredi ta e biti socijalni i institucionalni izazovi. Treba identifikovati

zainteresovane, oekivane rezultate od projekta, potrebne korake za postizanje zacrtanih rezultata. Dostignua socijalnog razvoja su uperena na smanjivanje siromatva, pravnu ravnopravnost, drutvenu integraciju, socijalnu koheziju i amortizaciju nehativnih posledica projekta.

5. Zadatak.

Prikupljanje podataka i istaivaki metodi.

Potrebno je odrediti cilj i socijalne procese kao i kontakte koji e se prilikom procenjivanja

obraditi.

6. Zadatak.

Strategija za postizanje socijalnog razvoja.

Treba oznaiti oekivane rezultate socijalnog razvoja projekta i treba izraditi strategiju za socijalni razvoj. Od socijalne strategije se moe oekivati da e poboljati poloaj siromanih i posrnulih, i da smanji socijalne i ekeonmske rizike koji koe razvoj.

7. Zadatak

Predlozi za planiranje projekta.

Treba izraditi pravce postupanje za projekt menaere i lica koja su ukljuena u projekat

kako da se izvri integracija toka socijalnog razvoja u projektovanju.

8. Zadatak.

Izrada praenja projekta.

Prilikom socijalne procene treba izraditi nain na koji e se pratiti i procenjivati tok

projekta. To treba uraditi ukljuivanjem najvie zainteresovanih u projekat. 6. INICIJATIVA ZA VISOKO ZADUENJE SIROMANE ZEMLJE ( HIPC )Ova inicijativa koja je uvedena 1996. godine omoguuje zemljama da konkuriu za smanjenje njihovog duga do podnoljivog nivoa ukoliko nisu u stanju da otplauju svoje dugove, a imaju izvetaj o izvravanju reformi predvienih od strane Banke i MMFa. HIPC Inicijativa nije velikoduan program pratanja duga; on nudi smanjenje dela duga, pod uslovom da se izvravaju propisane strukturalne reforme. 6.1. Strategije davanja pomoi zemlji( cas- Country assistance strategies )

Dugoroan odnos Svetske banke sa vladom neke zemlje je predstavljen u Strategiji davanja pomoi zemlji (CAS). CAS elaborira biznis plan Banke i daje detalje o stepenu i vrsti pomoi koju treba pruiti nekoj zemlji. Prema Svetskoj banci, CAS je baziran na Planu strategije smanjivanja siromatva (PRSP) zemlje i pripremljen je sa vladom na participatoran nain. To nije dokument o kome se moe pregovarati; bilo koja razlika koja postoji izmeu programa razvoja te zemlje i strategije Banke je istaknuta ali ne i neizbeno znaajna u izvravanju projekta Banke.

7. REDUKCIJA DUGOVANJA

Visoki nivoi zaduenosti, uglavnom u korist vlada u bogatim zemljama, oteavaju siromanim zemljama da obezbede novac za obrazovanje, zdravstvo i ostale vane javne usluge. Kao rezultat toga, u saradnji sa Meunarodnim monetarnim fondom, Svetska banka lansirala je, 1996. godine, program za redukciju dugovanja nazvan Inicijativa za prezaduene siromane zemlje. Ova inicijativa je posveenost meunarodne zajednice da zajednikim radom redukuje dugovanja izrazito siromanih zemalja. Zemlje koje imaju pravo na redukovanje duga imaju nizak nacionalni dohodak, duguju ogromne sume i posveene su poboljanju svoje ekonomije.

27 zemalja danas ima pravo na redukciju dugovanja, koja iznosi vie od 52 milijarde amerikih dolara. Zahvaljujui niim trokovima zaduivanja, ove zemlje tede u proseku milijardu dolara godinje. Prema nezavisnim studijama, u 10 od ovih zemalja odvajanje za obrazovanje je sada vie nego dvostruko vee od preostalih isplata koje duguju na ime zajma. Odvajanje za zdravstvo je, takoe, poveano za 70 procenata. 8. ZAKLJUAK

Svetska banka je opte prihvaeni naziv za Meunarodnu banku za rekonstrukciju i razvoj ( IBRD ) i Meunarodnu asocijaciju za razvoj ( IDA ). Obe institucije imaju razliitu ali podravajuu ulogu u misiji smanjenja globalnog siromatva i poboljanju ivotnog standarda. IBRD je fokusirana na zemlje sa srednjim prosenim prihodom po glavi stanovnika i kreditno sposobne siromane zemlje, a IDA na najsiromanije zemlje sveta. Ove dve organizacije zajedno obezbeuju niskokamatne zajmove, beskamatne kredite i subvencije za zemlje u razvoju, za potrebe obrazovanja, zdravlja, infrastrukture, komunikacija i za mnoge druge svrhe.Literatura: 1. 2. www.worldbank.org3. www.worldbank.org/ida4. www.ifc.org5. www.miga.org6. www.worldbank.org/icsidSuzbijanje siromatva

Pravedan i odriv razvoj

Jaanje svesti

sigurnost

Drutveno integrisanjee

Mogunosti

Ogranienja

Socijalni efekti

Socijalni rizici

Uee u razvojnom ciklusu

Zainteresovani u projektima

Institucije

pravila

odnosi

Drutvena raznolikost i polovi

HYPERLINK "http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTABOUTUS/0\CONTENT" http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTABOUTUS/0CONTENTMDK: 20040580~menuPK:1696997~pagePK:51123644~piPK:329829~theSitePK:29708,00.html

HYPERLINK "http://www.worldbank.org" www.worldbank.org

HYPERLINK "http://www.worldbank.org/ida" www.worldbank.org/ida

HYPERLINK "http://www.ifc.org" www.ifc.org

HYPERLINK "http://www.miga.org" www.miga.org

www.worldbank.org/icsid

PAGE 18