Seminarski rad Predmet: Filozofija Tema: Seren Kjerkegor

Uenik: Mentor:Mladen Popovi Nataa ivanevi

Novi Sad, maj 2014.Sadraj

1.Biografija

Seren Kjerkegor (5. maj, 1813 11. novembar, 1855), bio je danski filozof,teologi pesnik. Njegova filozofija se smatra prvim oblikom egzistencijalistike filozofije. Kjerkegor je estoko kritikovao hegelijanizam svoga vremena i ono to je on smatrao formalnostima hrianske crkve. Najvei deo njegovih dela, bavi se religijskim problemima kao to su priroda vere, problemima hrianske Crkve kao institucije, hrianskom etikom i uopte teologijom, ali i emocijama i oseanjima linosti koja se afirmie kroz razliite odluke u ivotu. Bio je daleko od ideala lepote i snage. Voleo je kafane, napijao se, upadao u dugove unapred svestan da mu takav nain ivota u mladosti nee doneti sreu, za kojom svi tragamo, a retko je dostignemo. Kjerkegor je to lepo izrazio milju da je ovek stalno u krizi. I danas oni koji misled a su upueni, kao dokaz najvee ljubavi istiu Kjerkegorov raskid veridbe sa Reginom Olsen, idealom bezgrenosti i ljupke ednosti. Kjerkegor, svestan svoje bizarnosti, svestan nesree koju bi (verovatno) doneo voljenom biu, raskida veridbu sa Reginom, koju voli nesebino, i iznad samoivih misli o mogunosti vlastitog spasa. Kjekegor, mislei ovek, za natpis na vlastitom grobu prieljkivao je natpis :On je bio individua. A to znai - jedinka koja snagu crpi iz sebe same I preuzima potpunu odgovornost za individualnu egzistenciju. Jedinka usredsreena na otkrivanje unutranje istine.Pred kraj ivota Kjekegor je javno napao Crkvu, izazvavi veliki skandal u Kopenhagenu, a i ire. Umro je neshvaen.Kjerkegorov znaaj za razvitak evropske filozofije uopte postao je vidljiv tek poetkom prolog veka, a najvei je uticaj imao na razvitak egzistencijalistike misli dvadesetih i tridesetih godina, koji se odrao sve do naih dana.Punu afirmaciju i priznanje Sjeren Kjerkegor stie tek nakon Drugog svjetskog rata,kada ga proglaavaju jednim odzaetnika moderne kulture.

2.Egzistencijalizam

Egzistencijalizam je filozofski pravac koji se najpre vezuje za danskog filozofa Serena Kjerkegora (1813-1856). Kjerkegor je za sebe govorio da je vie religiozni mislilac nego filozof. Ipak njegove teme i nain miljenja ostavili su traga u filozofiji.

Kjerkegor je smatrao da se pred pojedinca postavljaju pitanja koja nisu reena u prethodnoj filozofiji i koja se u okviru filozofskih sistema, kakav je na primer Hegelov, ni ne mogu reiti.

Recimo da je tano da se istorija sveta moe deifrovati kao napredak duha ka vlastitoj sutini ili da su moi pojedinca u pogledu saznanja ba onakve kakve ih je odredio Kant - da li se u tim znanjima nalaze odgovori na pitanja ta odreeni pojedinac da uradi sa svojim ivotom: na primer, da li da izabere ovaj ili onaj poziv, da li da se nada spasenju na onom svetu ili ne, da li da se vena sa ovom ili onom osobom? Odgovori na ovakva pitanja moda su najznaajniji za pojednica, pa ipak opta znanja koja vae za svu prirodu ili sve ljude ne nude te odgovore. Oni se kriju u samom pojedincu koji je nesvodiv na opte karakteristike oveka ili vremena u kojem egzistira.

Pa ipak, mnoge teorije nastupaju tako kao da sa lakoom mogu da apsorbuju ovu pojedinanu i posebnu prirodu svakog oveka. One govore ta ovek jeste i treba da bude, podrazumevajui da se u tim odgovorima krije reenje za sve ljude koje oni treba samo da slede.

Kjerkegor se ne slae sa time i u hrianstvu trai putokaze ka osveivanju ove neponovljive prirode pojedinca i njegovog ivota. ovek nije religiozan po tome to se pridrava spoljanjih zahteva vere. On postaje religiozan tek kada u samoj injenici da veruje u stvari koje prkose prirodnom poretku, otkrije znak svoje slobode da bude ono to jeste, ili drukije reeno, znak da on jeste neto to izmie optim znanjima, neto individualno. U veri ovek moe pronai snagu da se suprotstavi neopravdanim zahtevima morala jednog vremena. Kjerkegor je smatrao da je hrianstvo u svojoj sutini lina vera koja omoguava pojedincu da se ostvari kao slobodno bie.

3. Dela

Svoje rano delo je pisao pod razliitim pseudonimima.Najpoznatija Kjerkegorova dela su: Strah i drhtanje, Ili- ili, Pojam strepnje, Bolest na smrt, Ponavljanje, Filozofske mrvice, Osvrt na moje delo.U jednom od svojih najpoznatijih i najznaajnijih dela, Strahu i drhtanju, Kjerkegor daje svoje vienje ljudske egzistencije, koja se ostvaruje kroz poseban odnos prema Bogu. Da bismo razumeli taj autentian i subjektivan odnos, kakvog ga Kjerkegor prikazuje, moramo prvo da predstavimo dve granice izmeu kojih taj odnos balansira i koji, samim tim, predstavlja nekakav sredinji put to su granice estetikog i etikog. Kako doi do samog sebe, kako spoznati svoj identitet i kako pravilno iveti jesu pitanja koja su muila Kjerkegora u njegovom linom ivotu, to je kasnije predstavljalo okosnicu njegove filozofije. U tekim emotivnim periodima u svom ivotu, kada se borio protiv gubitka duevnog mira i zdravog razuma, Kjerkegor je pruio svetu odgovor na to kako iz nesree, beznaa ili apsurda dospeti do unutranjeg mira i blaenstva. U ovom delu, on opisuje kako skokom u apsurd i prihvatanjem paradoksa dolazimo do najdubljih istina subjektivnosti.Na putu autentine egzistencije Kjerkegor razlikuje tri stadijuma. Prvi i najei je estetski stadijum, na kome se egzistencijalna strepnja prevladava preputanjem ulnim zadovoljstvima i mati. Ideal takvog naina ivota je Don uan. Drugi stadijum je etiki, na kome se egzistencijalna nesigurnost prevladava delovanjem iz dunosti u skladu sa obavezama prema drugim ljudima u drutvu. Ideal takvog naina ivota je Sokrat. Trei stadijum je religiozni, u kome se kroz istinsku linu veru prema Bogu prevazilazi strah od prolaznosti. Njegov ideal je Hristos.

4. Filozofki citati Kjerkegora

Savrena ljubav podrazumeva da volimo onog zbog koga postajemo nesreni. Ali nijedan ovek nema pravo da trai da bude voljen na taj nain. Ljudi mi zapravo pokazuju potovanje time to pokazuju da me ne potuju. ovekova misao mora biti zgrada u kojoj ivi inae sve drugo je pogreno. ovek eta i kontemplira o samoubistvu: i u tom momentu padne mu cigla na glavu i ubije ga, te umire izustivi sledee rijei: Blagosloven bio Bog. Kada svaki posveeni prodrljivac ima pravo da glasa, kad veina odluuje o problemu, zar to nije poputanje pred masama, glupacima. Hou samo da privuem panju mase na sopstvenu ruinu. I ako ne budu dobrovoljno hteli da me sluaju, prisiliu ih na to. Jedan e me razumeti, drugi nee. Nemam nameru da ih bijem (avaj, jedan ovek ne moe da udari po masi). Ne, prisiliu ih da udare na mene. Tako u ih naterati da me sasluaju, zbog toga to su prvi udarili na mene, pa e onda verovatno obratiti panju i ako me ubiju onda e se panja izvesno isplatiti i onda u imati priliku da dobijem apsolutnu pobedu.