Sestrinski glasnik br.3/4 2010

sestr inski G L A S N I K

četveromjesečnik hrvatske udruge medicinskih sestara

Z a g r e b • G o d i n a X V • 2 0 1 0 • B r o j 3 • B e s p l a t n e n o v i n e • I S S N 1 3 3 1 - 7 5 6 3

Hrvatska udruga medic inskih sestara (HUMS)

Croat ian Nurse Associat ion (CNA)

Impressum„Sestrinski glasnik” je stručno-znanstveni časopis Hrvatske udruge medicinskih sestara sa sjedištem u Zagrebu, Sortina 1a.

Osnivač i nakladnik: Hrvatska udruga medicinskih sestara

Nursing journal, the offi cial publication of the Croatian Nurse Association, is a journal that brings a wide range of topics related to nursing. It is published four times per year. Apart from original scientifi c and professional papers from nursing and other related disciplines, the journal publishes translated texts, various documents, statistical data, reports, reviews, comments and various information (interviews, reportages) from nursing life. Nursing journal informs its readers about current activities of the Croatian Nurse Association, central and branch offi ces, professional associations, as well as social problems of health care workers with special attention paid to medical nurses.

Sestrinski glasnik/ Nursing journalNakladnik / PublisherHrvatska udruga medicinskih sestara / Croatian Nurse Association (CNA)

Za nakladnika / Representative of the PublisherBrankica Rimac

Glavna i odgovorna urednica / Editor-in-ChiefDubravka Matijašić-Bodalec

Izvršna urednica / Executive EditorSanda Franković

Urednički odbor / Editorial BordGordana Cerjan-Letica (Zagreb), Majda Fajdetić (Zagreb), Irena Habazin (Zagreb), Romanita Milojević (Zagreb), Anica Prašnjak (Zagreb), Nada Prlić (Osijek)

Međunarodni izdavački savjet / International Editorial CouncilPamela Austin Thompson (USA), Ivan Jukić (Austrija), Marie-France Liefgen (Luxemburg), Garry Maggi (USA), Paul de Raeve (Belgija)

Izdavački savjet HUMS-a / CNA Editorial CouncilDragica Beštak (Zagreb), Josip Božić (Varaždin), Zoran Bradaš (Zagreb), Nevenka Brkić (Zagreb), Jasna Čepić (Rijeka), Bosiljka Devčić (Rijeka), Marijeta Fištrek (Klenovnik), Božica Ilijač (Zagreb), Jasna Ivasić (Zagreb), Sonja Jedvaj (Zagreb), Vlasta Krešić (Zagreb), Tanja Lupieri (Zagreb), Ružica Milković (Slavonski Brod), Marica Mišćanćuk (Zagreb), Snježana Slabinjac Kordiš (Zagreb), Marina Stazić (Zagreb) Rosana Svetić Čišić (Zagreb), Mario Škalic (Zagreb), Damir Važanić (Koprivnica), Adelka Zoretić (Zagreb), Fabijan Župančić (Zagreb)

Tajnica uredništva / SecretaryMaida Redžić

Elektroničko izdanje / Nursing Newsletter online Vlasta Krešić

Lektor za hrvatski jezik / Croatian Language EditorTomislav Salopek

Prijevodi sažetaka na engleski jezik / English Language TranslationsArijana Pavelić

Naklada / Edition3000

Grafi čko oblikovanje / DesignGrafi čki Studio „MM”

Naslovnica / CoverHrvatska udruga medicinskih sestara / Croatian Nurse Association (CNA)

Tisak / PrintMedicinska Naklada – Zagreb

Adresa / AddressHrvatska udruga medicinskih sestaraSortina 1a, 10 000 Zagreb, Hrvatskatel/fax: 01-655 0366,e-mail: [email protected]

Žiro račun / Bank account2360000-1101560961

UDK broj: 614.253.2Pod rednim brojem 872 od 15. veljače 1995. go dine Ministarstvo kulture, Sektor za informira nje, u skladu sa Zakonom o javnom informiranju, izdalo je potvrdu o prijavi novina i odobrilo njihovo izlaženje. Osnivač lista je Hrvatska udruga me di cinskih sestara, a fi nancira se sredstvima Udru ge ili uz pomoć drugih institucija i donatora. „Sestrinski glasnik” je četveromjesečnik i izlazi 3 puta godišnje.Tekstovi objavljeni u Sestrinskom glasniku izražavaju mišljenje autora i ne moraju se isključivo podudarati a mišljenjem Uredništva ilil službenim stavom Hrvatske udruge medicinskih sestara.

Sadržaj

UVODNIKKraj jedne petoljetke(Matijašić-Bodalec D.) 60

IZVORNI ZNANSTVENI ČLANCISta vo vi i zna nja me di cin skih ses ta rao zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce(Jo si pa Dokozić) 61At ti tu des and knowled ge of nur ses aboutchi ldabu se and neg le ctPri sut no st čim be ni ka ri zi ka za HPV in fek ci jukod ado les cen ti ca u Osi je ku i Vu ko va ru(Da li bor ka Lulić) 68The pre sen ce of ri sk fac to rs for HPV in fec tionamo ng fe ma le ado les cen ts in Osi jek and Vu ko varČim be ni ci ri zi ka u trud no ći(Ma ri ja na Ja man Galeković) 77Ri sk fac to rs in preg nan cy

STRUČNI ČLANCIZdrav stve na nje ga i re ha bi li ta ci ja bo les ni kana kon ce reb ro vas ku lar nog in zul ta(Ana To maš, Jo sip Vidović, Nik ša Ma tas,Ma ja Bakić, Lju bi ca Trogrlić) 85Heal th ca re and re ha bi li ta tion of pa tien tsaf ter stro kePe ri fer ni ven ski pris tup: pro to kol za pos tav lja njei od ržava nje pe ri fer nog ven skog ka te te ra(Sa nja Piškor, Ines Pro lo ščić) 90Pe rip he ral ve nous ac ce ss: pro to col for pe rip he ralve nous cat he ter in ser tion and main te nan ce

IN MEMORIAM 94Ivan ka Cuj zek r. Kr pa nec(17.09.1945.–12.06.2010.)

SESTRINSKE DIJAGNOZESAMOPERCEPCIJA – Umor II. dio 95

ERRATA CORRIGE 96

SESTRINSKE VJEŠTINE (Pov je ren stvo zastan dar de ses trin ske dje lat nos ti Mi nis tar stvazdrav stva i so ci jal ne skr bi) 97

RJEČ NIK (Pavelić A.) 99

INFORMATIČKA UČIONICA (GS Maggi MLS RN) 100Au ti zam i dječ je MMR cje pi vo, učin cineov laš te nog i ne poš te nog is tra ži va njaMud ro st i zna nje

COC HRA NE NO VOS TI (An to ni ja Marić) 101

AKTUALNOSTIPris je ti mo se go vo ra Se ve rn Su zu kiuRio de Ja nei ru 1992. go di ne nakon fe ren ci ji UN-a 102

SJEĆANJANe ven ka Han sal (1911.–2010.) 104

IZVJEŠTAJIIzvješće sa 8. stručnog skupa medicinskihsestara i tehničara dječje kirurgije 107Pr vi kon gres Druš tva za suz bi ja nje bo liHU MS-a 109Opća bolnica Nova Gradiška 111Druš tvo pat ro naž nih ses ta ra HU MS-a 11214. sastanak Europske udruge pedijatrijskihsestara/PNAE 113Sprječavanje nesreća i povećanje sigurnostidjece predškolske dobi 114

UPUTE AUTORIMA 116

Uvodnik

SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 360 SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 360

Glavna urednicaDubravka Matijašić-Bodalec

Dra ge čita te lji ce i čita te lji, Sva ki uvod ničar vo li na sa mom počet ku da ti od ređeni preg led ono ga

što smat ra važnim za taj broj časo pi sa ili ono što smat ra važnim za cje-lo kup nu si tua ci ju ve za nu uz časo pis kao ta kav. Svi ma je poz na to da su mo ji uvod ni ci bi li po nešto raz ličiti od uo bičaje nih, što ni je uvi jek naišlo na odob ra va nje, ali ko li ko sam ima la pri li ke čuti se s čita te lji ma uvod nik je ipak bio dio časo pi sa ko ji ni je već pos lo vično pres ka kan kao do sa dan ili ne pot re ban dio časo pi sa, već je pos to ja la pot re ba pročita ti ga, bez ob zi-ra na raz log. Osob no mi je bi lo dra go čuti da su mo ji uvod ni ci izaz va li od ređeni in te res, jer svat ko vo li bi ti pre poz nat, pa ta ko ni ti ja ni sam »ci-jep lje na« pro tiv to ga. Osim to ga, osob no smat ram da su raz ličita mišlje nja uvi jek dob ra i da u ko načnici re zul ti ra ju dob rim stva ri ma. Na rav no pod uv je tom da se ras pra va vo di u zdra vom ok ruženju i s po zi tiv nim pred zna-kom, što pod ra zu mi je va želju za pro na laženjem za jed ničkog ci lja. Možda ov dje ras pra va baš ni je bi la izjed načena, jer mi smo pi sa li, a čita te lji čita li, ali uvi jek je bi lo pros to ra za ne ku vašu ri ječ ako ste smat ra li da ju tre ba reći.

Ovaj po ma lo neo bični uvod ni dio uvod ni ka je ono što bis mo mog li naz va ti početak kra ja, jer kraj je dois ta ov dje. Kraj u smislu mo jeg pe-to go dišnjeg ra da na Ses trin skom glas ni ku, ali na rav no da bis mo to is to mog li naz va ti i kraj početka za Ses trin ski glas nik i ne ke dru ge oso be ko je će ga nas ta vi ti uređiva ti. Kraj počet ka na rav no za to što je ovih pos-ljed njih pet go di na ko li ko sam ra di la kao glav na ured ni ca učinje no ja ko pu no na stva ra nju pre poz nat lji vog, kva li tet nog i stručnog ses trin skog časo pi sa, u ovom tre nut ku još uvi jek je di nog tak vog u ci je loj Hr vat skoj. Na rav no ne smi jem za bo ra vi ti na po me nu ti da je sve što je u tom smje ru učinje no bi lo us mje re no ka za do vo lje nju svih za da nih kri te ri ja za in dek-si ra nje Ses trin skog glas ni ka kao pr vog hr vat skog znan stve nog ses trin skog časo pi sa, što sa da na kra ju mo jeg ra da s po no som mo gu reći da je i učinje-no i ne ma ni kak vih zap re ka da naš za jednički časo pis ne bu de in dek si ran. In for ma ci ju o to me ćete za si gur no do bi ti vr lo us ko ro neg dje na stra ni ca ma ovog is tog časo pi sa.

Ka ko je običaj, na sa mom kra ju od ređenog di je la pro fe sio nal nog ra-da va lja zah va li ti svim svo jim su rad ni ci ma ko ji su ti je kom ne baš krat-kog vre me na pri do ni je li i sud je lo va li u za jed ničkom ra du. To na rav no ni ka da ni je jed nos tav no ni ti zah val no, jer je u pe to go dišnjim ak tiv nos ti-ma bi lo mno go oso ba ko je su ite ka ko zav ri je di le da bu du spo me nu te u ovoj mo joj osob noj zah va li, ali ka ko je ljud ski mo zak (a moj po seb no) sklon naj vid lji vi je po ne kad pre vid je ti mog lo bi se do go di ti da izos ta vim možda ne ke surad ni ke ko je ni ka ko ne bi želje la. S dru ge stra ne moj rad ti je kom pro tek lih go di na ni je bio pu ko pro fe sio nal no od rađiva nje jed nog vr lo zah tjev nog pos la, već sveu kup ni an gažman svih mo jih zna nja, život-nih i pro fe sio nal nih is kus ta va te an gažira nje ko le gi ca i ko le ga, pri ja te lja i za go vor ni ka ses trin stva, pos lov nih su rad ni ka i svih lju di dob re vo lje ko ji su što zbog osob nih poz nan sta va što zbog poznan stva s ne ki ma ko ji su jed-na ko ta ko kao i ja uložili ve li ki dio se be s ci ljem da Ses trin ski glas nik bu de naj bo lji u mo gućim okol nos ti ma, od lučili pri do ni je ti kva li te ti časo pi sa.

Kao što re koh ni je zah val no pu no se zah va lji va ti, jer po ne kad to može izazva ti up ra vo sup rot ni efe kt. Osob no bih ra di je, da imam više pros to ra is pričala po ne ku aneg do tu ko jih u ovih pro tek lih pet go di na ni je ne dos ta ja lo. Možda ne bi bi lo loše po kušati iz bro ji ti sa te noćnog ra da, a up ra vo noću se naj više ra di lo, jer da nju smo svi an gažira ni na svo jim rad nim mjes ti ma. No ni ti to ni je mo guće, a i ni je nužno jer ses tre bez noćnog ra da go to vo ni ti ne zna ju bi ti ses tre. Možda bi se mog lo iz bro-ji ti broj stra ni ca ili ri ječi ili ko li ko pu ta je pot reb no pročita ti i ko ri gi ra ti od ređeni te kst da bi svi bi li za do volj ni. Tko zna što bi sve mog lo bi ti za nim lji vo, ali možda je bo lje os ta vi ti svi ma va ma da sa mi pro ci je ni te što je to bi lo.

Kraj jed nePe to ljet ke

Me ni osob no će ne dos ta ja ti lju di s ko ji ma sam dob ro, bo lje, naj bo-lje ili sup rot no od sve ga ovo ga ra di la i surađiva la. Vje ro jat no nam neće ne dos ta ja ti neb ro je no čita nje jed nih te is tih tek sto va, ali će nam svi ma za si gur no ne dos ta ja ti di van os jećaj ka da je to me došao kraj. Od sa mog počet ka ka da sam prih va ti la ra di ti ovaj zah tjev ni po sao uvi jek sam ra di la s od ređenim bro jem lju di od ko jih je ti je kom vre me na ve lik dio njih odus-tao. Nji ma pri mar no zah va lju jem iz raz lo ga što su me naučili ja ko mno go stva ri, pog la vi to onih ka ko nešto ni je dob ro čini ti. Na rav no bi lo je pu no i onih ko ji su ti je kom svih ovih go di na ug lav nom sa mo iz prik raj ka gle da li ka ko iz la zi je dan po je dan broj časo pi sa, a ni ka da ni su od lučili osob no se an gažira ti, ia ko su neg dje bi li pre poz na ti kao su rad ni ci. Nji ma se zah va lju-jem jed na ko ta ko, jer manji je gri jeh pa siv no prih va ti ti od ređenu čast ne go bezgla vo in zis ti ra ti na nečemu što im jed nos tav no ni je sklo no st. Bi lo je i onih ko ji su sva ko to li ko nas to ja li uni je ti ne mir u naše re do ve, a zah va lu su zav ri je di li up ra vo sto ga što su nas sve po tak li da još bo lje ra di mo.

Ali naj la kše se za bo ra ve oni ko ji su kao dob re vi le bi li stal no tu neg dje i s ko ji ma se uvi jek mog lo računa ti. Ka ko zah va li ti broj nim re cen zen ti ma ko ji su sas vim bes plat no re cen zi ra li sve stručne i znan stve ne član ke. Ili lek to ri ma ko ji su u ro ku jučer mo ra li sva ko slo vo dob ro pročita ti da se ne pot kra de pog reška. Ili svim do sa dašnjim gra fi čkim ured ni ci ma ko je sam iz luđiva la tražeći »dla ku u ja je tu«. Ili svi ma oni ma ko ji su iz zem lje ili ino zem stva bi li čla no vi iz da vačkih sav je ta. Ili čla no vi ma ured ničkog od-bo ra ko ji su svi re dom uvi jek sta jali iza sva ke na pi sa ne ri ječi i svo jim au-to ri te tom ja mčili kva li te tu. Ka ko zah va li ti svim au to ri ma člana ka, svi ma oni ma ko ji su se odaz va li od go va ra ti nam na neb ro je na pi ta nja ve za na uz ak tual nos ti u ses trin stvu, našim ko le gi ca ma u mi ro vi ni ko je bez ob zi ra na go di ne žele i na da lje pri do no si ti pi sa noj ses trin skoj ri ječi.

Hm, bi lo je da le ko ma nje onih ko ji su svih ovih go di na tr pje li sve li je po i ono ma nje li je po, što od me ne osob no, što od os ta lih ko ji su smat-ra li da ima ju što reći. Tak vih je dois ta bi lo jako ja ko ma lo. Ili da bu dem sas vim is kre na i kažem da tak vih uo pće ni je bi lo, osim jed ne je di ne, ime-nom i pre zi me nom San da Franković. Sa mo je ona ima la do volj no us traj-nos ti, žes ti ne, sna ge, vo lje, zna nja i na das ve str plje nja da u ovih pro tek-lih pet go di na ne po sus ta ne, ne go una toč vr lo prom je nji vim okol nos ti ma gu ra da lje. Da pro na la zi na naj nev je ro jat ni je načine stručne i znan stve ne član ke, da ani mi ra lju de da pišu i da ra di svu si lu os ta lih pos lo va, ko ji joj sas vim si gur no ni su bi li baš naj draži. Nas smo dvije po di je li le ja ko pu no doživ lja ja, pro ve le bez broj ne sa te što za jed no, što na te le fon skoj slušali ci (ko ji put čak i dos lov no, prim je ri ce u pet ujut ro), bez broj pu ta smo sa mo gle da le ko ja će iz rečena is kra za pa li ti ko ji dio nam ješta ja oko nas, a on da se svemu to me smi ja le i zbi ja le šale, uvi jek na vlas ti ti račun. Tak vi se tre nut ci ne za bo rav lja ju, ali os ta ju kao nep roc je nji vo bla go za pi sa no u našim sr ci ma, kao za log za bu dućno st i pod sjet nik na prošlo st.

Na pos ljet ku želim zah va li ti up rav ljačkim ti je li ma HUMS-a što su sve ove go di ne pre poz na li kva li te tu i pod ržava li sve nas da us tra je mo i tru di li se da iz nađu sred stva ka ko bi ovo pi sa no slo vo došlo do svih vas.

Za sam kraj, a kraj je kažu početak nečega no vo ga želim mno go us-pje ha no vom ured ništvu i po seb no novoj ured ni ci Ses trin skog glas ni ka.

I što na pi sa ti kao pos ljed nju rečeni cu ovog mo jeg pos ljed njeg uvod-ni ka? Možda sa mo BILO JE LIJEPO SURAĐIVATI SA SVIMA VAMA, A NA KRAJU JEDINO MOGU IZREĆI JEDNO ILI NEBROJENO PUTA HVALA.

61SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 3

Izvorni znanstveni članak


SAŽETAK: Stav je ste čena, re la tiv no traj na i sta bil na or ga ni za ci ja po zi tiv nih i ne ga tiv nih emo ci ja, vr jed no va nja i rea gi ra nja pre ma ne kom ob jek tu. Sta vo vi se for mi ra ju u pro ce su so ci ja li za ci je, stje ču se na os no vu is kus tva bi lo u ne pos red nom kon tak tu s ob jek tom sta va ili pos red no i u in te rak ci ji sa so ci jal nom oko li nom.1 Sta vo vi su po ve za ni s uv je re nji ma, vri jed nos ti ma, nam je ra ma i po na ša njem. U ovom is tra ži va nju is pi ti va li su se sta vo vi me di cin skih ses ta ra pre ma zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce, kojim se že lje lo ut vr di ti što one mis le, znaju i os je ća ju o tom prob le mu. Is tra ži va nje je pro ve de no na 115 me di cin skih ses ta ra u Kli ni ci za dječ je bo lesti Zag reb. Ko riš ten je Upit nik – proc je na sta vo va me di cin skih ses ta ra o zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce, ko ji sad r ži 34 tvr dnje. Do bi ve ni re zul ta ti po ka zu ju da je ve ći na me di cin skih ses ta ra (74,8%) zain te re si ra na za do dat no ob ra zo va-nje u pod ruč ju zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce u ok vi ru svo je stru ke, a re zul ta ti ujed no po ka zu ju da ne ma zna čaj ne raz li ke u sta vo vi ma u od no su na ob ra zovanje i go di ne sta ža is pitani ka. Vi ši stu panj ob ra zo va nja re zul ti ra ma njim vje ro va njem u mi to ve o zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce i ve ćim is kus tvom sa is pi ti va nom po ja vom. Is pi ta ni ci s ma njim rad nim is kustvom neš to češ će vje ru ju u ne ke mi to ve, no vi še su sprem ni ji rea gi ra ti na uo če no zlos tav lja nje i za ne ma ri va nje. Zak lju ču je mo da su me di cin ske ses tre svjes ne svog ne pot pu nog zna nja te da imaju že lju za do dat nom edu ka ci jom u tom pod ruč ju.Ključ ne ri je či: zlos tav lja nje i za ne ma ri va nje dje ce, stav, stu panj ob ra zo vanja, rad no is kus tvo, me di cin ske ses tre

ABSTRACT: An at titude is an acqui red, re la ti ve ly per ma ne nt and stab le or ga ni za tion of po si ti ve and ne ga ti ve emo tio ns, eva lua tio ns and res pon ses towar ds a cer tain ob je ct. At ti tu des are for med in the pro ce ss of so cia li za tion; they are acqui red on the ba sis of expe rien ce either in di re ct con ta ct wi th the ob je ct of an at ti tu de or in di rec tly whi le in te rac ti ng wi th the so cial en vi ron me nt.At ti tu des are re la ted to be lie fs, va lues, in ten tio ns and be ha vior. This stu dy exa mi ned the at ti tu des of nur ses towar ds chi ld abu se and neg le ct, whi ch ai med to as se ss what they thi nk, know and feel about this is sue. The stu dy was con duc ted on 115 nur ses from the Chil dre n’s Hos pi tal Zag reb. A ques-tion nai re was used for the as ses sme nt of at ti tu des of nur ses about chi ld abu se and neg le ct, whi ch co ntained 34 clai ms.The ob tai ned re sul ts ha ve shown that the ma jo ri ty of nur ses (74.8%) are in te res ted in fur ther edu ca tion in the fi e ld of chi ld abu se and neg le ct wit hin their pro fes sion, and the re sul ts al so showed the re are no sig ni fi ca nt dif fe ren ces in attitu des in re la tion to edu ca tion and yea rs of expe rien ce of res-pon den ts.Hig her le ve ls of edu ca tion re sul ted in le ss be lie fs in myths about chi ld abu se and neg le ct and mo re expe rien ce wi th the phe no me non in ves ti ga ted. Res pon den ts wi th le ss pro fes sio nal experien ce mo re of ten be lie ve in so me myths, but are al so mo re wil li ng to res po nd to ob ser ved abu se and neg le ct. We con clu de that the nur ses are awa re of their in com ple te knowled ge and ha ve a de si re for so me ad di tio nal edu ca tion in this fi e ld.Key wor ds: chi ld abu se and neg le ct, at ti tu de, le vel of edu ca tion, wo rk expe rien ce, nur ses

Zap rim lje no / Re ciei ved: 05.07.2010.Odob re no / Ac cep ted:12.07.2010.

Sta vo vi i zna nja me di cin skih ses ta ra ozlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ceAt ti tu des and knowled ge of nur ses about chi ld

abu se and neg le ct

Jo si pa Dokozić1

1 Jo si pa Dokozić, ba cc.med.techn., Kli nič ki Bol nič ki Cen tar Osi jek, kon takt:jo si pa do ko zic @gmail.com

UVODZlos tav lja nje i za ne ma ri va nje dje te ta vr lo je slo žen psi ho-

so ci jal ni prob lem.Je dan od pr vih po ku ša ja da se pro go vo ri o prob le mu zlos-

tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce, po seb no u ok vi ru obi te lji, za bi lje žen je u Fran cus koj, gdje se 1856. go di ne dr. A. Tar-dieu ob ra tio struč noj jav nosti član kom pod na zi vom „Nas r taj i po ku ša ji si lo va nja“, ko ji je prob le ma ti zi rao in ce st. Če ti ri go-di ne kas ni je is ti au tor ob ja vljuje „Medi cin sko-sud sku stu di ju o zlos tav lja nju i lo šim pos tu pa nji ma pre ma dje ci“. Član ci su izaz va li bur ne ras pra ve i pro tiv lje nja, ali je ipak 1889. go-di ne Fran cus ka iz gla sa la pr vi Za kon o zaš ti ti mal tre ti ra ne ili mo ral no na puš te ne dje ce. Pos ljed njih de se tak go di na prob lem zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce sve se vi še pre poz na je i u

Re pub li ci Hr vat skoj ve li kim di je lom zah va lju ju ći dje lo va nju struč nja ka u nevla di nim or ga ni za ci ja ma (npr. »Hrab ri te le-fo n« za zlostav lja nu i za ne ma re nu dje cu i »Pot po ra« u Zag re-bu, »MiR Ta« u Spli tu, »Ti ć« u Ri je ci).

Pro ve de na is tra ži va nja zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje-ce, ug lav nom su u ok vi ri ma do dip lom skih i pos li je dip lom-skih stu di ja na Od sje ku za psi ho lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u Zag re bu te na dru gim vi so koš kol skim us ta no va ma (Bu ljan Flan der, 2001.; Peć nik, 1993.; Karlović, 2001.; Bra jo, 2000.). Po dat ci do bi ve ni is tra ži va njem sta vo va struč nja ka pre ma tje-les nom zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce po ka zu ju dob ro sla ga nje struč nja ka iz dje lat nos ti so ci jal ne skr bi, pra vo su đa i pros vje te gle de tret ma na i pre ven ci je zlos tav lja nja dje ce u


SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 362

obi te lji. Pri to me su pod jed na ko bi li us mje re ni na tret man sku po moć zlos tav lja nom dje te tu, ali i po moć obi te lji ka da se na-đe u kri zi. Ana li za po ka zu je da u prak si pos to ji ši rok ras pon od no sa pre ma zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce (od uma nji-va nja do rep re siv nog sta va). Rat i tran zi ci ja znat no su po ve-ća li so cio-o ko lin ske ri zi ke za na si lje u obi te lji i zlos tav lja nje i za ne ma ri va nje dje ce. Sve na ve de ne prom je ne pri do ni je le su i znat nom po ras tu bro ja ot kri ve nih, od nos no pri jav lje nih slu ča-je va. Od 1992. do 2000. go di ne nji hov je broj na ras tao vi še od 8 pu ta, ali taj po ra st ne sli je di od go va ra ju ći broj i ob ra zo va nje struč nja ka ko ji bi se tre ba li ba vi ti zaš ti tom zlos tav lja ne dje ce i pre ven ci jom zlos tav lja nja. Vje ro jat no st ot kri va nja i pre poz-na va nja zlos tav lja nja dje ce ovi si i o sta vu i zna nju struč nja ka te osob lja ko je ra di s dje com.

Kon ven ci ja o pra vi ma dje te ta je me đu na rod ni do ku me nt, us vo jen na Glav noj skup šti ni Uje di nje nih na ro da 20. stu de-nog 1989. go di ne, a sad r ži uni ver zal ne stan dar de ko je dr ža va stran ka Kon ven ci je (tj. ko ja ju je pot pi sa la i ra ti fi ci ra la) mo ra jam či ti sva kom dje te tu.2 U Kon ven ci ji se go vo ri, pri je sve ga, o ob ve za ma od ras lih u od no su pre ma dje te tu kao i o ob ve za-ma broj nih druš tve nih čim be ni ka gle de zaš ti te dje te ta. To je pr vi do ku me nt u ko je mu se dje te tu pris tu pa kao sub je ktu s pra vi ma, a ne sa mo kao oso bi ko ja tre ba po seb nu zaš ti tu.

Za raz li ku od Dek la ra ci je o pra vi ma dje te ta (1959.) ko ja ima mo ral nu sna gu, Kon ven ci ja o pra vi ma dje te ta je prav ni akt ko ji ima sna gu za ko na i ob ve zu je stran ke na prid r ža va nje nje zi nih od re da ba te uk lju ču je pra vo nad zi ra nja prim je ne u dr ža va ma ko je su ju prih va ti le i ra ti fi ci ra le.

Vla da Re pub li ke Hr vat ske do ni je la je po seb nu od lu ku ko-jom se, na te me lju no ti fi ka ci je o suk ce si ji od biv še dr ža ve, Hr vat ska smat ra stran kom Kon ven ci je o pra vi ma dje te ta od da na osa mos ta lje nja, tj. od 8. lis to pa da 1991. go di ne.

Važ no st Kon ven ci je se og le da i u to me što se dan nje zi na do no še nja, 20. stu de ni sla vi kao Me đu na rod ni dan Kon ven ci-je o pra vi ma dje te ta, a 19. stu de no ga se obi lje ža va Me đu na-rod ni dan pre ven ci je zlos tav lja nja dje ce.

U Re pub li ci Hr vat skoj Obi telj skim za ko nom re gu li ra no je da je svat ko du žan oba vi jes ti ti Cen tar za so ci jal nu skrb o kr še-nju dje te to vih pra va, a po se bi ce o svim ob li ci ma tje les nog ili du šev nog na si lja, spol ne zlo po ra be, za ne ma ri va nja ili ne haj-nog pos tu pa nja, zlos tav lja nja ili iz rab lji va nja dje te ta. Cen tar za so ci jal nu skrb du žan je od mah po pri mit ku tak ve oba vi jes ti is pi ta ti slu čaj i po du ze ti mje re za zaš ti tu dje te to vih pra va.3

Pre ma Za ko nu o zaš ti ti od na si lja u obi te lji, zdrav stve ni dje lat nik, dje lat nik so ci jal ne skr bi, psi ho log, so ci jal ni rad nik, so ci jal ni pe da gog i dje lat nik od goj no-ob ra zov ne us ta no ve duž ni su po li ci ji ili nad lež nom op ćin skom dr žav nom od vjet-niš tvu pri ja vi ti na si lje u obi te lji za ko je su doz na li u obav lja nju svo je duž nos ti. Uko li ko struč njak ima ne ka saz na nja o mo gu-ćem zlos tav lja nju dje te ta, a o to me ni je oba vi jes tio nad lež ne in sti tu ci je, mo že kaz ne no od go va ra ti zat vor skom kaz nom od tri mje se ca do tri go di ne, a sno si i stru kov ne san kci je.3

Po jam i ob li ci zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje te taPod poj mom zlos tav lja nje pod ra zu mi je va mo pos tup ke ro-

di te lja ili dje te to vih skr bni ka ko ji ma se dje te tu na no si tje les na i/ili emo cio nal na bol ili ga se za ne ma ru je u toj mje ri da je ug-ro že no nje go vo emo cio nal no zdrav lje i raz voj.4

Os nov ni su ob li ci zlos tav lja nja:

Fi zič ko zlos tav lja nje. Nam jer no na no še nje oz lje da i nes-pr je ča va nje is tih. U od no su na spol, ne ma sta tis tič kih zna čaj-ni jih raz li ka iz me đu dje ča ka i dje voj či ca, dok su naj češ će dje-ca iz lo že na fi zič kom zlos tav lja nju u do bi iz me đu 4-8 go di na. Ova vr sta zlos tav lja nja re zul ti ra pos to ja njem oz lje da i zna ko-va ko ji su pos lje di ca oz lje da, a na la ze se na raz nim di je lo vi ma ti je la. To su mod ri ce od uda raca, pljus ki, ba ca nja i šti pa nja, ope ko ti ne od upa lje ne ci ga re te ili gri ja ćih ti je la, te lo mo vi udo va. Ov dje va lja spo me nu ti i „Sha ken ba by sin drom” me-di cin ski po jam ko ji oz na ča va na sil no, ne kon tro li ra no tre se nje dje te ta te pos lje di ce nas ta le tim pos tup kom.

Emo cio nal no zlos tav lja nje. Emo cio nal no zlos tav lja nje mo že se od re di ti kao kro ni čan stav ili pos tu pa nje ro di te lja, od nos no dru gih skr bni ka ko ji ome ta raz voj dje te to ve po zi tiv-ne sli ke o se bi.4

Spol no zlos tav lja nje. Spol no zlos tav lja nje obuh va ća ši-ro ki spek tar ak tiv nos ti od za jed ničkog gle da nja por nog raf skih ča so pi sa i fi l mo va do pro mat ra nja od ras le oso be pri mas tur bi-ra nju ili spol no obo je ne ig re, do di ri va nja, mas tur ba ci je te oral-nog, anal nog i ge ni tal nog sno ša ja. Od ras la oso ba ko ris ti di je te za za do vo lja va nje svo jih sek sual nih pot re ba.3 Di je te mo že bi ti ak tiv no ili pa siv no. Dje ca o sve mu šu te jer u po čet ku ni su ni-ti svjes na što im se u stva ri do ga đa; na sil nik ih pod mi ću je, a pos li je i ob ve zu je ču va njem taj ne pa i zas tra šu je ka ko ne bi ni ko me o to me go vo ri la. Dak le, zas tra šu jući i zbu nju ju ći as-pek ti spol nog zlos tav lja nja su taj no vi to st i suu čes niš tvo.

Za ne ma ri va nje dje te ta. Za ne ma ri va nje mo že po če ti već ti je kom trud no će, ka da maj ka svo jim pos tup ci ma, po na ša-njem, hra nje njem i nea dek vat nim od no som pre ma ne ro đe nom dje te tu ne ga tiv no ut je če na dje te tov raz voj. Za ne ma ri va nje se nas tav lja ak tom ro đe nja, pred stav lja pa siv no st, pro pus te i neb ri gu us li jed ko jih do la zi do ne za do vo lja va nja dje te to vih os nov nih pot re ba u pog le du od go va ra ju će hra ne, od je će, gri-ja nja, me di cin ske skr bi i ško lo va nja. To obuh va ća i os tav lja-nje dje ce (ko ja se ne mo gu sa mos tal no bri nu ti o se bi) da bu du sa mi i bez od go va ra ju ćeg nad zo ra kod ku će. Ovo do vo di do zaos ta ja nja dje te ta u tje les nom, emo cio nal nom i in te lek tual-nom raz vo ju.

Raz mje re zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce ni je la ko ut-vr di ti. Po dat ci se o to me pri kup lja ju na svjet skoj ra zi ni iz raz-li či tih iz vo ra (uk lju ču ju ći služ be na sta tis tič ka iz vješ ća, iz vješ-ća o slu ča je vi ma te is pi ti va nja po pu la ci je) ko ji se me đu sob no raz li ku ju u od re đe nju i zah va će nom op se gu prob le ma, bu du ći da i u raz vi je nim zem ljama pos to ji prob lem od go va ra ju ćeg pre pozna va nja i mje re nja in ci den ci je.4 Ta ko đer se smat ra da sa mo ma li udio ukup nog bro ja slu ča je va zlos tav lja ne i za ne-ma ri va ne dje ce bi va pri jav lje no nad lež nim dr žav nim služ ba-ma, čak i una toč pos to ja nju za kon ske ob ve ze pri jav lji va nja.

Broj služ be no re gis tri ra nih slučaje va u En gles koj u ka te-go ri ji emo cio nal nog zlos tav lja nja sva ke je go di ne u po ras tu.5 U Hr vat skoj se slu ča je vi psi hič kog/emocionalnog zlos tav lja-nja i za ne ma ri va nja ne re gis tri ra ju za seb no, već u je din stve noj ka te go riji za jed no s tje les nim na si ljem.6

Is tra ži va nje ko je je pro veo Vranić i su rad ni ci na stu den-tskoj po pu la ci ji, po ka zu je da je 25–27% is pi ti va nih stu de na ta do svo je 14. go di ne do živ je lo ne ke ob li ke emo cio nal nog zlos-tav lja nja.7 U tom je is tra ži va nju svje do če nje na si lju u obi te lji mje re no kao za seb na ka te go ri ja (17,8% stu de na ta je svje do-či lo fi zič kom, 26% emo cio nal nom na si lju u obi te lji). Re zul-ta ti do bi ve ni u Hr vat skoj pri lič no su u skla du s re zul ta ti ma u



ne kim is tra ži va nim zem lja ma is toč ne Euro pe te ne kim za pad-nim zem lja ma.

Zlos tav lja čiČes to ne mo že mo, a da si ne pos ta vi mo pi ta nje, kak vi su

to ro di te lji ko ji zlos tav lja ju dje cu. Ne ri jet ko su to ro di te lji ko ji su i sa mi bi li zlos tav lja ni ti je kom svo ga raz vo ja, čes to pot je ču iz so cio-kul tu ral nih sre di na u ko ji ma se zlos tav lja nje to le ri ra i druš tve no je prih vat lji vo.

Sum nja na zlos tav lja no i za ne ma re no di je te kod zdrav stve nog osob lja

Kod pos tav lja nja sum nje na zlos tav lja nje dje te ta os nov no je pra vi lo mul ti dis cip li ra ni pris tup, što uk lju ču je pro fe sio nal-ce raz li či tih stru ka, a ko ji će sva ki s as pek ta svo je pro fe si je pri ku pi ti po dat ke o dje te tu, op ser vi ra ti dje te to vo po na ša nje te uje di ni ti do bi ve ne po dat ke. Sum nja tra ži od li ječ ni ka, me di-cin ske ses tre te uop će od zdrav stve nog osob lja, od prav ni ka, so ci jal nog rad ni ka iscr pno poz na va nje ma te ri je, sav jes nos ti i str plje nje.

Neos por no je, da je za pos tavlja nje sum nje na zlos tav lja-nje važ na iscr pna anam ne za ko ja obuh va ća: pro mat ra nje dje-te ta u od no su na od ras le i dru gu dje cu, anam nes tič ki po da ci, pro mat ra nje dje te to ve ig re, ana li za dječ jeg cr te ža, ana li za dje-te to vog po na ša nja, raz li či te ska le i upit ni ci.

Za da će me di cin ske ses tre pri pre ven ci ji, pre poz na va nju i po mo ći zlos tav lja nog i za ne ma re nog dje te ta

U od no su na zlos tav lja no st tri su glav na za dat ka za me-di cin ske ses tre: pro vo đe nje pre ven ci je zlos tav lja nos ti (pre po-z na vanjem glav nih uz roč nih okol nos ti), iden ti fi ka ci ja i ve ri-fi ka ci ja zlos tav lja nog i za ne ma re nog dje te ta, sud je lo va nje u li je če nju i nje zi tak vo ga dje te ta.

Me di cin ska ses tra mo ra ima ti u vi du či nje ni cu ka ko sva-ko di je te mo že pos ta ti žr tva zlos tav lja nos ti i za ne ma re nos ti te poz na va ti sve okol nos ti zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje te-ta. Mno go je te že ve ri fi ci ra ti ro di te lje ko ji za ne ma ru ju dje cu, ne go one ko ji ih zlos tav lja ju. Pri li kom intervjuriranja dje te ta me di cin ska ses tra mo ra bi ti na op re zu. Di je te se uvi jek bo ji svo je oko li ne pa ga tre ba pres lu ša va ti po seb no i s op re zom. Važ no je stvo ri ti os je ćaj pov je re nja kod dje te ta ka ko bi ono mog lo go vo ri ti o se bi i ono me što mu se do ga đa. Iz ja va ma-njeg dje te ta je vje ro dos toj ni ja ne go sta ri jeg. Dje te to ve iz ja ve mo ra mo sas lu ša ti mir no i bez ag re siv nos ti. Po se ban prob lem pred stav lja in ter vju sa sek sual no zlos tav lja nim dje te tom. Tak-vo vo đe nje raz go vo ra mo ra bi ti dis kret no, bez ve li kog bro ja svje do ka. Uvi jek tre ba vo di ti ra ču na o či nje ni ci da dje ca us-pr kos svim zlos tav lja nji ma u kru gu obi te lji že le pov rat svo me do mu i kuć nom am bi jen tu.

Ka ko pre poz na ti zlos tav lja no i za ne ma re no di je teKli nič ka sli ka je vr lo raz li či ta u za vis nos ti od uz ras ta i vr-

sti zlos tav lja nja. Fi zi kal ni na la zi va žan su mo me nt na ko je ga tre ba mo ob ra ti ti paž nju pri preg le du dje te ta sus pek tno ga na zlos tav lja nje.

Ka ko po mo ći zlos tav lja nom i za ne ma re nom dje te tuPot vr đi va nje sum nje na zlos tav lja nje dje te ta zah ti je va

mul ti dis cip li na ran rad: li ječ ni ka, me di cin ske ses tre, so ci-

jalnog rad ni ka, psi ho lo ga, pe da go ga, de fek to lo ga, po li ci je, od vjet niš tva i pra vo sud nih or ga na. Is tov re me no va lja po du-zi ma ti mje re li je če nja, sa ni ra nja si tua ci je u obi te lji te obav-lja ti sav je to da van i psi ho te ra peut ski rad s ro di te lji ma, ka ko bi oni ko ri gi ra li svo je po na ša nje i od nos gle de dje te ta. Pre ma sta tis tič kim po ka za te lji ma, čak u 72% slu ča je va zlos tav lja na dje ca iz dva ja ju se iz obi te lji i priv re me no smješ ta ju u od goj nu us ta no vu ili dru gu obi telj. Pri proc je ni i do no še nju od lu ke o pri ja vi do volj no je da pos to ji op rav da na sum nja na zlos tav-lja nje- čak i uko li ko struč njak ne ma do volj no in for ma ci ja da bi bio pos ve si gu ran u to.3 Pra će nja i sta tis ti ke po ka zu ju da se kaz ne na pri ja va pod no si sa mo u 39% slu ča je va zlos tav lja nja dje ce te da 19% po či ni te lja bi va kaž nje no. Ta ko ma len broj pri ja va, iz re če nih mje ra i kaz ni ob jaš nja va se či nje ni com da se još uvi jek od no si unu tar obi te lji dr že ug lav nom „pri vat nom sfe ro m“ u ko ju se dru gi ne ra do upuš ta ju. Ne mo gu će je vje ro-va ti da sus je di ni su za pa zi li što se u nji ho voj ne pos red noj bli-zi ni do ga đa s dje te tom. Oni to dr že obi telj skim prob le mom, idu li ni jom ne zam je ra nja, zaž mi re i pre šu te zlos tav lja nje, ne pri jav lju ju ih pla še ći se da će i sa mi pos ta ti nji ho vom žr tvom. Us to, na su du je vr lo teš ko do ka za ti zlos tav lja nje, pog la vi to emo cio nal no i sek sual no jer ona naj češ će ne os tav lja ju vid-lji ve oz lje de kao što je slu čaj kod tje les nog, a zlos tav lja no se di je te iz stra ha, sra ma, oču va nja vlas ti te i obi telj ske čas ti, ne-ri jet ko stav lja na stra nu ro di te lja-zlos tav lja ča. Zbog te prav ne pro ce du re i učitelji i od ga ja te lji ne ri jet ko „zat va ra ju oči“ i ola-ko pre la ze pre ko prob le ma i zlos tav lja nja ko je tr pi nji hov uče-nik, od nos no od ga ja nik. Da bi iz bjeg li osob no su če lja va nje i svje do če nje na su du ili ako sum nja ju, a ne ma ju dos ta čvr stih do ka za, oni se ne mo ra ju po jav lji va ti kao po je din ci. Do volj no je po raz go va ra ti s dje te tom, pri ku pi ti što je mo gu će vi še do-ka za, pre do či ti ih rav na te lju, škol skom psi ho lo gu, pe da go gu ili de fek to lo gu ko ji će op ser vi ra ti di je te i o sve mu oba vi jes ti ti cen tar za so ci jal nu skrb ili po li ci ju či ji će dje lat ni ci pro ves ti is tra gu i po du ze ti pot reb ne mje re. Za da ća je druš tva for mi ra-nje do brot vor nih i dob ro volj nih ud ru ga, or ga ni za ci ja i us ta-no va za zaš ti tu dje ce od zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja. Tre ba kon ti nui ra no edu ci ra ti pu čan stvo da vi še ra zu mi je va nja, njež-nos ti i vre me na pok la nja ju dje ci, da nje gu je lju bav, iz gra đu je pov je re nje, hu ma ne i uljud be ne od no se u obi te lji. Od go vo-ran od nos, od goj i pre ven ci ja naj dje lot vor ni ji su čim be ni ci u sprječa va nju za ne ma ri va nja i zlos tav lja nja dje ce.

Cilj is tra ži va njaCilj is tra ži va nja bio je ut vr di ti zna nja i sta vo ve me di cin-

skih ses ta ra o pre ven ci ji, pre poz na va nju i po mo ći zlos tav lja-noj i za ne ma re noj dje ci. Ka ko za ne ma ri va nje i bi lo ko ja vr sta zlos tav lja nja os tav lja ju oz bilj ne pos lje di ce na dje ci - žr tva ma, a up ra vo su is pi ti va ne me di cin ske ses tre u stal nom do ti ca ju s dje com, bi lo je važ no prov je ri ti nji ho ve sta vo ve od nos no nji ho vo pre poz na va nje prob le ma te is pi ta ti pos to ji li raz li ka u zna nju i sta vo vi ma is pi ta ni ka s ob zi rom na nji ho vu struč nu spre mu i go di ne sta ža.

Is pi ta ni ci i me to deIs tra ži va nje je pro ve de no na 115 is pi ta ni ka u Kli ni ci za

dječ je boles ti Zag reb. Od ukup no 115 me di cin skih ses ta ra, njih 80% su bi le ses tre sred nje, a 20% ses tre vi še struč ne spre-me. Naj ve ći broj is pi ta ni ka radi vi še od pet go di na (80,9%) (Tab li ca 1).



ma nje zna nje. Sred nja vri jed no st ska le je 50,83 (stan dar dna de vi ja ci ja SD = 6,1). Us po re đe ni su re zul ta ti s ob zi rom na struč nu spre mu (Tab li ca 2) i na go di ne sta ža (Tab li ca 3).

Radni staž N (%)

Ma nje od 1 go di ne 6 (5,2)

Od 1 do 5 go di na 16 (13,9)

Vi še od 5 go di na 93 (80,9)

Ukup no 115 (100)

Tab li ca 1. Struk tu ra is pi ta ni ka s ob zi rom na go di ne sta ža (N=115)

Za ana li zu je ko riš ten upit nik s 34 pi ta nja za is pi ti va nje zna nja i sta vo va me di cin skih ses ta ra o zlos tav lja nju i za ne-ma ri va nju dje ce. Upit nik je sas ta vi la au to ri ca po uzo ru na mi to ve i či nje ni ce o zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce. Pri kon struk ci ji že lje lo se is pi ta ti zna nje, sta vo ve i sprem no st na rea gi ra nje me di cin skih ses ta ra u od no su na zlos tav lja nje i za-ne ma ri va nje dje ce.

Na ve de na an keta sad r ži 34 pi ta nja. Od ukup nog bro ja pi-ta nja, na 26 pi ta nja od is pi ta ni ka se tra ži lo da od go vo re zaok-ru ži va njem bro ja od 1 do 4, od nos no na ovih 26 pi ta nja se od go va ra lo pre ma Lik te ro voj ska li od 4 stup nja.

Od is pi ta ni ka se tra ži lo da zaok ru že je dan od pred lože na če ti ri mo gu ća od go vo ra (1-pot pu no se sla žem, 2-uglavnom se sla žem, 3-uglavnom se ne sla žem, 4-pot pu no se ne sla žem) i na taj na čin po ka žu stu panj sla ga nja, od nos no nes la ga nja s po je di nom tvr dnjom. Odgo vo ri na 27 i 28 pi ta nje od no se se na kon kret no is kus tvo me di cin ske ses tre u ve zi zlos tav lja nja dje ce. Na pi ta nje pod red nim bro jem 29 ko je gla si „Zna te li ko me bis te mog li pri ja vi ti bi lo ko ju vr stu zlos tav lja nja ako bis te na nje ga po sum nja li?“ is pi ta ni ci ma su bi li po nu đe ni od-go vo ri DA i NE, te su od go va ra li zaok ru ži va njem po nu đe nih od go vo ra. Ovo pi ta nje po ve za no je s pi ta njem 30, jer ako su is pi ta ni ci na pret hod no pi ta nje zaok ru ži li DA, na ovo su pi ta-nje od go va ra li opis no (na praz ne cr te su mog li napi sa ti je dan ili vi še od go vo ra). Ako su odgovo ri li s NE na 30 pi ta nje ni su da va li od go vor.

Sva ki je su dio nik upoz nat s ci ljem is pi ti va nja te je dobio omot ni cu s upit ni kom i pri pa da ju ćim upu ta ma ko je nag la ša-va ju ano nim no st od go vo ra. Ti me je osi gu ra na is kre no st ispita-ni ka pri li kom od go va ra nja. Svi su se dob ro volj no is pu nje ni upit ni ci vra ti li is tra ži va ču u zat vo re nim omot ni ca ma.

Sug las no st za pro vo đe nje is tra ži va nja do bi ve na je od glav-ne ses tre Kli ni ke za dječ je bo les ti Zag reb, glav ne ses tre Hit ne i spe ci ja lis tič ke služ be Kli ni ke za dječ ju ki rur gi ju.

Nu me rič ki po dat ci su pri ka za ni arit me tič kim sre di na ma i stan dar dnim de vi ja ci ja ma. Ka te go rič ki po dat ci pri ka za ni su ap so lut nim i re la tiv nim frek ven ci ja ma. Raz li ke ka tego rič kih va ri jab li tes ti ra ne su χ²-tes tom.

Raz li ke u nu me rič kim va ri jab la ma iz me đu sku pi na is pi ta-ni ka po struč noj spre mi tes ti ra ne su Ma nn Whit ney U tes tom, a pre ma rad nom sta žu Krus ka l-Wal lis tes tom.

Sta tis tič ka ana li za uči nje na je prog ram skim pa ke tom SPSS for Win dows (ina či ca 9.0, Car ry, NY, SAD) s ra zi nom zna čaj nos ti od 0,05.

Re zul ta tiBroj bo do va se kre će od 26 do 104, pri če mu ni ži broj uka-

zu je na bo lje ra zu mi je va nje i poz na va nje či nje ni ca o zlos tav-lja nju i za ne ma ri va nju dje ce, a vi ši na is kriv lje nje či nje ni ca i

Struč na spre ma N Arit m.sre di na SD* Mi n. Mak s. p†

Me di cin ska ses tra 92 51,2 5,9 38 730,089

Vi ša me di cin ska ses tra 23 49,1 6,5 38 73

*stan dar dna de vi ja ci ja†Ma nn Whit ney U te st

Tab li ca 2. Os nov ne mje re sre di ne i ras pr še nja re zul ta ta upit ni ka o zlos tav lja-nju i za ne ma ri va nju dje ce s ob zi rom na struč nu spre mu

Go di ne rad nog sta ža N Arit m.sre di na SD Mi n. Mak s. p*

ma nje od 1 go di ne 6 52,2 3,6 48 58

0,275od 1 do 5 go di na 16 51,4 5,6 38 60

vi še od 5 go di na 93 50,6 6,4 38 73

*Krus ka l- Wal lis te st

Tab li ca 3. Os nov ne mje re sre di ne i ras pr še nja re zul ta ta upit ni ka o zlos tav lja-nju i za ne ma ri va nju dje ce s ob zi rom na go di ne sta ža

Me di cin ske ses tre sred nje i vi še struč ne spre me, te me-dicin ske ses tre raz li či tog rad nog sta ža slič no su od go vo ri le na upit nik.

Ni je ut vr đe na sta tis tič ki zna čaj na raz li ka u upit ni ku sta nja i sta vo va pre ma zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce s ob zi-rom na struč nu spre mu (Ma nn Whit ney U; p=0,089) i na go-di ne rad nog sta ža (Krus ka l-Wal lis te st; p=0,275).

U svo joj pro fe sio nal noj prak si ve ći na me di cin skih ses ta ra, njih 90 (78,3%) sre la se s ne kim oblikom zlos tav lja nja dje ce (Sli ka 1).

Sli ka 1. Zas tup lje no st ob li ka zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce u prak si is pi ta ni ka

Fizičkozlostavljanje

76

Emocionalnozlostavljanje

52

Seksualnozlostavljanje

38

Zanemarivanje8

Do dat na naobraz ba pot reb na je i u pod ruč ju zlos tav lja nja i za nemari va nja dje ce u ok vi ru stru ke me di cin ske ses tre (Tab-li ca 4).



Pot re bado dat nog ob ra-zo va nja u ok vi ru stru ke

Me di cin ske ses tre

Vi šeme di cin ske

ses treUkup no

p*

N (%) N(%) N(%)

da 68 (73,9) 18 (78,3) 86 (74,8)0,872

ne 24 (26,1) 5 (21,7) 29 (25,2)

UKUPNO 92 (100) 23 (100) 115 (100)

*χ2 te st

Tab li ca 4. Pot re be me di cin skih ses ta ra za do dat nim ob ra zo va njem u pod ruč ju zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce u ok vi ru svo je stru ke

Vid lji vo je da se 86 (74,8%) medi cin skih ses ta ra že li do-dat no edu ci ra ti u ok vi ru svo je stru ke, od če ga je 68 (79,1%) me di cin skih ses ta ra sred nje spre me, a njih 18 (20,9%) vi še struč ne spre me.

One me di cin ske ses tre ko je su po ka za le za ni ma nje za do-dat nim ob ra zo va njem u ok vi ru stru ke, naj ve će za ni ma nje su po ka za le za ob ra zo va nje u pre ven ci ji, njih 68 (59,1%) (Sli ka 2). Me di cin ske ses tre sred nje spre me, njih 56 (60,9%) naj ve će za ni ma nje su po ka za le za ob ra zo va nje u pre ven ci ji, dok su se stre vi še spre me, njih 13 (56,5%) po ka za le naj ve ći in te res za izob raz bu u zaš ti ti i tret ma nu po či ni te lja.

Sli ka 2. Pod ruč ja zain te re si ra nos ti me di cin skih ses ta ra za do dat nom izob raz bom

Ovi po dat ci is ka zu ju pot re bu do dat ne izob raz be me di cin-skih ses ta ra u pod ruč ju zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce ka ko bi se uma nji le pos lje di ce već po či nje nog zlos tav lja nja i pro ši ri la po ja va pre ven tiv nih mje ra.

Re zu ltati od go vo ra na pita nje (Sli ka 3) je li oso be us mje-re ne na vlas ti tu ka ri je ru čes to za ne ma ru ju i zlos tav lja ju dje cu po ka zu ju da se 55 (47,8%) is pi ta ni ka ug lav nom ne sla že i njih 16 (13,9%) uop će ne sla že s tom pret pos tav kom, dok se sa mo 7 (7,6%) is pi ta ni ca i to sred nje struč ne spre me sla že s tom pret pos tav kom. Pos to ji sta tis tič ki zna čaj na raz li ka u od go vo-ri ma na pi ta nja u od no su na struč nu spre mu is pi ta ni ca (Ma nn Whit ney U te st, p=0,041).

Iz dvo ji ti zlos tav lja no di je te iz obi te lji ve ći dio is pi ta ni-ca njih 43 (37,4%), od če ga 37 (40,2%) me di cin skih ses ta ra sred nje i 6 (26,1%) ses ta ra vi še struč ne spre me, ug lav nom ne smat ra kao najprih vat lji vi je rje šenje (Sli ka 4). Zna čaj na raz li-ka je u od go vo ri ma u od no su na stu panj struč ne spre me me di-cin skih ses ta ra (Ma nn Whit ney U, p=0,003).

Sli ka 3. Struk tu ra od go vo ra na pi ta nje je li oso be us mje re ne na vlas ti tu ka ri je ru češ će za ne ma ru ju i zlos tav lja ju dje cu

Sli ka 4. Struk tu ra od go vo ra na pi ta nje da je naj bo lje iz dvo ji ti iz obi te lji zlos tav lja nu i za ne ma re nu dje cu

Sli ka 5. Struk tu ra od go vo ra na pi ta nje da su dje ča ci vi še fi zič ki zlos tav lja ni u od no su na dje voj či ce

Češ će se fi zič ki kaž nja va ju dje ča ci, smat ra ug lav nom toč-nom či nje ni com 51 (44,3%) is pi ta nica, a ug lav nom ne toč nom 29 (25,2%) is pi ta ni ca (sli ka 5). Raz li ka u od go vo ri ma je zna-čaj na u od no su na stu panj struč ne spre me (Ma nn Whit ney U, p=0,034).

Da je pri spo lnom zlos tav lja nju dje te ta uvi jek pri sut na upot re ba fi zič ke si le ug lav nom se sla že 45 (39,1%) is pi ta ni ca dok se 34 (29,6%) is pi ta ni ca ug lav nom ne sla že s tom tvr-dnjom (Sli ka 6). Raz li ka u od go vo ri ma u od no su na struč nu spre mu je zna čaj na (Ma nn Whit ney U, p=0,006).

Kod dje ce je teš ko pro ci je ni ti ka da o sek sual nom zlos tav-lja nju iz miš lja ju, a ka da go vo re is ti nu, smat ra ug lav nom toč-no 51 (44,3%) is pi ta nica od če ga 42 (45,7%) ses tre sred nje



Sli ka 6. Struk tu ra od go vo ra na pi ta nje da je pri sek sual nom zlos tav lja nju uvi jek pri sut na upot re ba fi zič ke si le

Sli ka 7. Struk tu ra od go vo ra na pi ta nje je li kod dje ce teš ko pro ci je ni ti ka da o sek sual nom zlos tav lja nju iz miš lja ju, a ka da go vo re is ti nu

Sli ka 8. Struk tu ra od go vo ra na pi ta nje je li sva ki čov jek du žan pri ja vi ti zlos tav lja nje, bio on struč njak ili ne

i 9 (39,1%) ses ta ra vi še struč ne spre me. U od no su na struč nu spre mu raz li ka u od go vo ri ma je zna čaj na (Ma nn Whit ney U, p=0,001) (Sli ka 7).

Da je sva ki čov jek, neo vis no o to me je li struč njak ili ne, du žan pri ja vi ti slu čaj zlos tav lja nja dje te ta po li ci ji ili cen tru za so ci jal nu skrb smat ra pot puno toč no 103 (89,6%) me di cin ske ses tre od če ga 80 (87%) sred nje struč ne spre me i 23 (100%) ses ta ra vi še struč ne spre me (Sli ka 8).

Sli ka 9. Struk tu ra od go vo ra na pi ta nje da je „Sha ken ba by“ sin drom pos lje di ca emo cio nal nog zlos tav lja nja dje te ta u od no su na go di ne rad nog sta ža

Sli ka 10. Struk tu ra od go vo ra u od no su na go di ne rad nog sta ža na pi ta nje o to me da je na je fi kas ni ja po moć zlos tav lja nom dje te tu spoz na ja svo jih i tu đih emo ci ja

Tab li ca 5. Spoz na ja ko me se mo že ob ra ti ti u slu ča ju zlos tav lja nja s ob zi rom na du ži nu rad nog staža

Zna te li ko me bis te pri ja vi li sum nju na bi lo ko ju vr stuzlos tav lja nja

manje od1 go di ne

sta ža

od 1 do 5go di nasta ža

vi še od 5go di na sta ža

Uku-pno p*

N (%) N(%) N(%) N(%)

da 6 (100) 12 (75) 89 (95,7) 107 (93) 0,009

ne 0 4 (25) 4 (4,3) 8 (7)

UKUPNO 6 (5,2) 16 (13,9) 93 (80,9) 115 (100)

*χ2 te st

Naj bo lji na čin da po mog ne mo emo cio nal no zlos tav lja-nom dje te tu je pre poz na va nje svo jih i tu đih emo ci ja je tvr dnja s ko jom se u pot pu nos ti se sla že 69 (60%) me di cin skih ses ta-ra, od ko jih su 62 (66,79%) se stre s vi še od pet go dina rad nog sta ža, njih 6 (37,5%) od jed ne do pet go di na rad nog sta ža, a 1 (16,7%) s ma nje od jed ne go di ne rad nog sta ža. Zna čaj na je raz li ka u ras pod je li od go vo ra u od no su na go di ne rad nog sta-ža (Krus kal-Wal lis te st, p=0,014) (Sli ka 10).

Ras pod je la od go vo ra na pi ta nje o to me zna li se ko me se, u slu ča ju sum nje, pri ja vljuje zlo stav lja nje pri ka za na je tab li-com 5. Ut vr đe na je sta tis tič ki zna čaj na raz li ka u ras pod je li od go vo ra u od no su na go di ne rad nog sta ža (χ2-test; df=2; p=0,009).

S tvr dnjom da je „Sha ken ba by“ sin drom vr sta emo cio nal-nog zlos tav lja nja dje ce ug lav nom ili u pot pu nos ti se ne sla že 80 (69,6%) me di cin skih ses ta ra. Ve ći udio ima ju ses tre s vi še od pet go di na rad nog sta ža. Sta tis tič ki je zna čaj na raz li ka u od go vo ri ma u od no su na du lji nu rad nog sta ža (Kru skal-Wal-lis te st, p=0,02) (Sli ka 9).



Ras pra vaIn ter dis cip li nar nom pris tu pu u ra du sa sek sual no zlos tav-

lja nom dje com, kao čes ta prepre ka dje lot vor nom tim skom ra-du, po ka za la se raz li ka u sta vo vi ma zbog raz li či tog stup nja struč ne spre me is tih za ni ma nja.8

Us po re đu ju ći od go vo re na pi ta nja ci je le an ke te ni je ut vr-đe na sta tis tič ki zna čaj na raz li ka u upit ni ku sta nja i sta vo va pre ma zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce s ob zi rom na struč-nu spre mu (p=0,089) i na go di ne rad nog sta ža (p=0,275).

S ob zi rom na stu panj struč ne spre me raz li ke u od go vo ri ma na slje de ća pi ta nja su zna čaj ne: da oso be us mje re ne na vlas-ti tu ka ri je ru čes to za ne ma ru ju i zlos tav lja ju dje cu (p=0,04); pot re ba da se zlos tav lja no di je te iz dvo ji iz obi te lji (p=0,003); da se češ će fi zič ki kaž nja va ju dje ča ci (p=0,034); da je pri spol nom zlos tav lja nju dje te ta uvi jek pri sut na upotre ba fi zič-ke si le (p=0,006) te da je kod dje ce teš ko pro ci je ni ti ka da o sek sual nom zlos tav lja nju iz miš lja ju, a ka da go vo re is ti nu (p=0,001). Da je sva ki čov jek, neo vis no o to me je li struč-njak ili ne, du žan pri ja vi ti slu čaj zlos tav lja nja dje te ta po li ci ji ili Cen tru za so ci jal nu skrb smat ra pot pu no toč no 103 (89,6%) is pi ta ni ca od če ga 80 (87%) ses ta ra sred nje, a 23 (100%) se-stre vi še struč ne spre me, što je suk lad no is pi ti va nju o sek sual-nom zlos tav lja nju me đu od ga ja te lji ma vi še i sred nje struč ne spre me za po slenim u pred škol skim us ta no va ma9.

U od no su na du lji nu rad nog sta ža zna čaj ne su raz li ke u od go vo ri ma: je li »Sha ken ba by« sin drom vr sta emo cio nal-nog zlos tav lja nja dje ce (p=0,02); da je naj bo lji na čin da po-mog ne mo emo cio nal no zlos tav lja nom dje te tu pre poz na va nje svo jih i tu đih emo ci ja (p=0,014) te od go vor na pi ta nje o to me zna ju li ko me bi pri ja vi li sum nju na bi lo ko ju vr stu zlos tav lja-nja (p=0,009). Me di cin ske ses tre s rad nim is kus tvom ma njim od go di nu da na ni su do volj no upoz na te s fi zič kim ob li kom zlos tav lja nja dje ce, a naj ve ću sprem no st na reak ci ju pre poz-na tog zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja po ka zu ju me di cin ske ses-tre s rad nim is kus tvom iz me đu 1 i 5 go di na. Ovak vi re zul ta ti mo gu bi ti od raz ne do volj ne sprem nos ti naj sta ri jih dje lat ni ka na reak ci ju, što ne mo ra biti od raz nji ho va nez na nja, ne go subjek tiv nih di le ma i op rez nos ti o to me što je za di je te bo lje. S dru ge stra ne me di cin ske ses tre s rad nim is kus tvom iz me đu 1 i 5 go di na mož da svo ju sprem no st na reak ci ju op rav da va neis kus tvom.

U ukup nom uzor ku ve lik se udio is pi ta ni ka, njih 78,3% sus reo s ne kim ob li kom zlos tav lja nja dje ce na rad nom mjes-tu. Naj ve ći broj s fi zički zlos tav lja nom dje com (44%), za tim s emo cio nal no zlos tav lja nom dje com (30%), sa sek sual no zlos-tav lja nom dje com (22%), te sa za ne ma re nim dje te tom (4%).

Me di cin ske ses tre svjes ne su slo že nos ti prob le ma te že-le upoz na ti prob lem zlos tav lja nja s psi ho loš kog, so ci jal nog, prav nog i za ko no dav nog as pek ta.

Zak lju čakIs tra ži vač ki dio do nio je ne ka saz na nja ve za na uz sta vo-

ve me di cin skih ses ta ra o zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce, ka ko bi se do bio uvid u nji ho vo ra zu mi je va nje prob le ma te ut vr di le pot re be za nji ho vim dalj njim ob ra zo va njem.

Re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da ne ma sta tis tič ki zna čaj-ne raz li ke u sta vo vi ma pre ma zlos tav lja nju i za ne ma ri va nju dje ce s ob zi rom na struč nu spre mu i go di ne sta ža me di cin skih

ses ta ra. Po ka za no je zna nje te su na po ri re zul ti ra li poz na va-njem prob le ma i kod mla dih i ni že ob ra zo va nih me di cin skih ses ta ra jed na ko ka ko i kod sta ri jih i vi še ob ra zo va nih me di-cin skih ses ta ra.

Ve ći na se me di cin skih ses ta ra sre la s ne kim ob li kom zlos-tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce. Is to ta ko, ve ći na je me di cin-skih ses ta ra zain te re si ra na za do dat no ob ra zo va nje u pod ruč ju zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce u ok vi ru svo je stru ke.

Na os no vu do bi ve nih re zul ta ta u ovom is tra ži va nju mo že se zak lju či ti da je u ci lju unap re đi va nja pru ža nja po mo ći dje ci i od ras lim žr tva ma zlos tav lja nja u dje tinj stvu i nji ho vim obi te-lji ma, po ve ća nja bro ja ot kri ve nih slu ča je va te pre ven ci je zlos-tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce, pot reb na do dat na izob raz ba me di cin skih ses ta ra u tom pod ruč ju ka ko bi bi le upoz na te s mo guć nos ti ma i na či nom dje lo va nja unu tar svo je stru ke.

Me di cin ska ses tra kao član ti ma ko ji dje lu je u li je če nju dje te ta svo jim od no som pov je re nja i pris tu pom ma lom bo les-ni ku, mo že pri do bi ti vri jed ne in for ma ci je i opa zi ti raz li či te zab rinja va ju će prom je ne kod dje te ta, a ko je će po mo ći da dje-te tov prob lem bu de pre poz nat i ub la žen.

U Hr vat skoj se u pos ljed njih ne ko li ko go di na in ten ziv no pro vo di pre ven ci ja zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce ko ja uk lju ču je rad na po di za nju jav ne svi jes ti pu tem me dij skih po-ru ka da je zlos tav lja nje i za ne ma ri va nje dje ce od go vor no st sva ko ga od nas i prob lem či ta ve za jed ni ce. Sto ga je izu zet no važ na spe ci fi č na edu ka ci ja me di cin skih ses ta ra, ko ja u sva-kod nev nom kon tak tu po mo ću cr te ža, pri ča ili raz go vo ra mo že uo či ti prom je ne ili zna ko ve na si lja nad dje com i ta ko pri do ni-je ti ra nom uo ča va nju zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce.

Na dam se da je ovo is tra ži va nje pri do ni je lo os vješ ći va nju pos to je ćih prob le ma te da će dalj nja is tra ži va nja po ka za ti još važ ni je re zul ta te ko ji će ut je ca ti na iz ra du i prim je nu pre ven tiv-nih i in ter ven cij skih prog ra ma u zdrav stve nim us ta no va ma.

Li te ra tu raPe tz B. Psi ho lo gij ski rječ nik. Zag reb: Pros vje ta; 1992.1. Dr žav ni za vod za zaš ti tu ma te rin stva i mla de ži. Kon ven ci ja o pra vi ma dje-2. te ta. Dos tup no na ad re si: http://unicef.intractive1.hr/upload/dfi le/113/56630/ FILENAME/Konvencija%20o%20pravima%djete ta.pdf. (pris tup lje no: 27.08.2007.)Bu ljan Flan der G. 25 pi ta nja (i od go vo ra) za struč nja ke o pos tup ci ma pri ot kri va-3. nju zlos tav lja nja dje ce. Zag reb: Po lik li ni ka za zaš ti tu dje ce Gra da Zag re ba; 2006.Kil len K. Iz da ni: Zlos tav lja na dje ca su od go vor no st svih nas. Zag reb: Druš tvo 4. za psi ho loš ku po moć; 2001.Žde ro V. Lje to pis so ci jal nog ra da. 2005; 12(1): 145-725. Mi nis tar stvo zdrav stva i so ci jal ne skr bi. Go diš nje sta tis tič ko iz vješ će o pri mi-6. je nje nim pra vi ma so ci jal ne skr bi, prav noj zaš ti ti dje ce, mla de ži, bra ka, obi te lji i oso ba li še nih pos lov ne spo sob nos ti, te zaš ti ti tje les no ili me tal no oš te će-nih. Dos tup no na ad re si: http://www.mzss.hr/hr/zdravstvo_i_socijalnaskrb/socijalna_skrb/statistickaizvjesca/mjesecna_izvjesca_2005/(offset)/1. (pris tup-lje no:10.11.2007.)Bu ljan Flan der G, Ko ci ja n- Her ci go nja D. Zlos tav lja nje i za ne ma ri va nje dje ce. 7. Zag reb: Mar ko M Us lu ge; 2003.Wag ner W., Au cion R., Joh nson J.T. Psycho lo gis ts at ti tu des con cer ni ng chi ld 8. sexual abu se: the im pa ct of sex of per pet ra tor, se ks of vic tim, age of vic tim res pon se. Jour nal of Chi ld Sexual Abu se, 1993;2, 61-75Gurović Pet ra. Proc je na sta vo va struč nih dje lat ni ka u pred škol skim us ta no va-9. ma o sek sual nom zlos tav lja nju dje ce. Dip lom ski rad. Edu ka cij sko-re ha bi li ta cij-ski fa kul tet Sveu či liš ta u Zag re bu. 2003.Ajduković M. Pre ven ci ja zlos tav lja nja i za ne ma ri va nja dje ce. Zag reb: Di je te i 10. druš tvo; 2001.Kai rys SW, Joh nson CF, Com mit tee on Chi ld Abu se and Neg le ct. The 11. Psycho lo gi cal Mal treat me nt of Chil dre n- Teh cni cal Re po rt. Pe diat ri cs. 2002; 109(4):e68.Bu ljan Flan der G. Ka ko po du či ti dje cu da se zaš ti te od sek sual nog zlos tav lja-12. nja? Zag reb: Di je te i druš tvo; 2000.



SAŽETAK: Je dan od čim be ni ka za raz voj ra ka vra ta ma ter ni ce je in fek ci ja Hu ma nim pa pi lo ma vi ru som (HPV). Zdrav lje ado les cen ti ca na ru še no je ri zi ci ma ši re nja HPV in fek ci je. Cilj je is pi ti va nja bio ut vr di ti pri sut no st čim be ni ka ri zi ka HPV in fek ci je, ra zi nu zna nja o čim be ni ci ma ri zi ka te po na ša nje ko je pri do no si HPV in fek ci ja ma. Is pi ti va nje je pro ve de no u gi ne ko loš koj am bu lan ti Do ma zdrav lja Osi jek i Do ma zdrav lja Vu ko var. Is pi ta ni ce su bi le ado les cen ti ce iz Osi je ka (ukup no 50) i Vu ko va ra (50). Re zul ta ti is pi ti va nja po ka zu ju pri sut no st čim be ni ka ri zi ka HPV in fek ci je: ra no stu pa nje u spol ne od no se do 16. go di na 44%; čes te prom je ne spol nih par tne ra – 43% is pi ta ni ca ima lo je dva par tne ra, a 21% tri i vi še; 25% is pi ta ni ca uzi ma oral nu kon-tra cep ci ju; 54% is pi ta ni ca pu ši ci ga re te; 12% is pi ta ni ca ima lo je po re me ća ja u preh ra ni; 17% is pi ta ni ca bi lo je na stro goj di je ti, a 39% is pi ta ni ca čes to je pod stre som. Zna nje o čim be ni ci ma ri zi ka HPV in fek ci je u Osi je ku i Vu ko va ru - toč no st 52%. Pri sut no st čim be ni ka ri zi ka, ra zi na zna nja i po na ša nje is pi ta ni ca uka zu ju na pot re bu edu ka ci je mla dih pri je stu pa nja u spol ne od no se.Ključ ne ri je či: čim be ni ci ri zi ka HPV in fek ci je, ado les cen ti ce

ABSTRACT: One of the lea di ng fac to rs for de ve lo pi ng cer vi cal can cer is in fec tion wi th hu man pa pil lo ma vi rus (HPV). The heal th of fe ma le ado les cen ts has de te rio ra ted wi th the spread of HPV in fec tion. The aim of the stu dy was to de ter mi ne the pre sen ce of ri sk fac to rs for HPV in fec tion, the le vel of knowled ge about ri sk fac to rs and be ha vio rs that con tri bu te to HPV in fec tion. The stu dy was con duc ted in gyne co lo gi cal cli ni cs of the Heal th Cen tre Osi jek and Heal th Cen tre Vu ko var. The exa mi nees we re fe ma le ado les cen ts from Osi jek (50 in to tal) and Vu ko var (50 in to tal).Te st re sul ts of our stu dy showed the pre sen ce of ri sk fac to rs for HPV in fec tion: ear ly en try in to sexual ac ti vi ty be fo re the age of 16 in 44% of exa mi nees; freque nt changes of sexual par tne rs (43% of exa mi nees had two par tne rs and 21% three or mo re); 25% of wo men we re ta ki ng oral con tra cep ti ves; 54% of the pa tien ts smo ked ci ga ret tes; 12% of the exa mi nees had ea ti ng di sor de rs; 17% of the pa tien ts we re on a stri ct diet, and 39% of the pa tien ts are of ten un der stre ss. The ac cu ra cy of their knowled ge about ri sk fac to rs for HPV in fec tion was 52% in bo th Osi jek and Vu ko var. The pre sen ce of ri sk fac to rs, the le vel of knowled ge and be ha vior of the res pon den ts in di ca te the need for edu ca tion of you ng peop le be fo re en ga gi ng in sexual re la tio ns.Key wor ds: ri sk fac to rs, HPV infec tion, fe ma le ado les cen ts

Zap rim lje no / Re ciei ved: 15.06.2010.Odob re no / Ac cep ted: 12.07.2010.

Pri sut no st čim be ni ka ri zi ka za HPV in fek ci ju kodado les cen ti ca u Osi je ku i Vu ko va ruThe pre sen ce of ri sk fac to rs for HPV in fec tion amo ng fe ma le ado les cen ts in

Osi jek and Vu ko var

Da li bor ka Lulić1

1 Da li bor ka Lulić, ba cc.med. tec hn., Kli nič ka bol ni ca Osi jek, kon takt:da li bor ka lu lic @gmail.com

UVODSpol no pre no si ve bo les ti (sexual ly tran smit ted di sea ses –

STD) su glo bal ni prob lem, i to gle de nji ho ve epi de mio loš ke ra ši re nos ti, kom pli ka ci ja i ve li kih troš ko va. One ima ju još ne-sag le da no so ci jal no me di cin sko zna če nje. Pre ma po dat ci ma Svjet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je (SZO), go diš nje se po jav-lju je oko 250 mi li ju na no vih slu ča je va STD. Spol no pre no si-ve bo les ti jed na su od ne ga tiv nih pos lje di ca „sek sual ne re vo-lu ci je“, ko ja je za po če la šez de se tih go di na proš log sto lje ća, kao pos lje di ca raz vit ka druš tva, nje go va to le ran tni jeg staja liš-ta gle de spol nih slo bo da i ned voj be no, zbog prim je ne kon tra-cep ci je, pog la vi to oral ne hor mo nal ne.1

In fek ci ja Huma nim pa pi lo ma vi ru som (HPV) i sve pos-lje di ce ko je do no si je st jav noz drav stve ni prob lem ko ji se vi še

ne smi je za ne ma ri va ti i pre pus ti ti spo ra dič nim in ter ven ci ja-ma.2 Op ća po jav no st in fek ci je HPV-a ni je poz na ta, ali je kao naj češ ća spol no pre no si va bo le st na zoč na u 20–40% spol no ak tiv nih že na. Poz na to je da se HPV za sa da ne mo že pos ve is ko ri je ni ti ni ti jed nim poz na tim li je če njem.3 HPV in fek ci ja je naj vi še ras pros tra nje na me đu spol no pre no si vim vi ru si ma ši rom svi je ta. Poz na to je da je uz ro kom kar ci no ma cer vik sa i cer vi kal nih in trae pi tel nih neop la zi ja (CIN).4 HPV je izo li ran u 99,7% svih cer vi kal nih kar ci no ma. Us ta nov lje no je da zbog in fek ci je HPV 2–3% mla dih že na u po pu la ci ji ti je kom jed-ne go di ne raz vi je ne nor mal no st epi te la vra ta ma ter ni ce, što u Hr vat skoj iz no si ne ko li ko de se ta ka ti su ća.3 Rak vra ta ma ter-ni ce (cer vik sa) u Hr vat skoj obuh va ća 4% svih no voot kri ve nih



malig nih bo les ti u že na, od nos no 24% svih gi ne ko loš kih kar-ci no ma, što go diš nje či ni 17 no vih slu ča je va na 100.000 že-na.5 U Eu ro pi osam de set že na sva kog da na um re od ra ka vra ta ma ter ni ce, a u Hr vat skoj obo li je va pros ječ no 156 na mi li jun žena go diš nje i taj se broj ne sma nju je.6 U do bi iz me đu 18. i 24. go di ne živo ta HPV-om je in fi ci ra no 15–45% dje vo ja ka.5 U Re pub li ci Hr vat skoj in fek ci ja HPV-om je naj vi še zas tup lje-na u mla dih že na, s vr hun cem učes ta los ti u 22. go di ni ži vo-ta, a u ve ći ni slu ča je va do la zi do spon ta nog sa moiz lječenja. Sa mo ma li broj in fi ci ra nih že na pos ta je kro nič nim no si te ljem vi ru sa, i up ra vo su one pod naj ve ćim ri zi kom od nas tan ka ra-ka vra ta ma ter ni ce. S ob zi rom na vi sok pos to tak mla dih že na s HPV in fek ci jom mo že se zak lju či ti da je za spr je ča va nje in fek ci je edu ka ci ja na pr vom mjes tu.3

Za sma nje nje učes ta los ti, pro ši re nos ti te pos lje di ca spol-no pre no si vih in fek ci ja, od pre sud ne je važ nos ti rad s ado-les cen ti ma na po čet ku nji ho vog ak tiv nog sek sual nog ži vo ta, u raz dob lju ka da se stva ra ju sta vo vi i us ta lju ju po na ša nja, a iz lo že no st i sklo no st ri zi ci ma je nem jer lji vo ve ća ne go u bi-lo kom dru gom raz dob lju ljud skog ži vo ta.7 Ri zi ci ve za ni uz spol no po na ša nje ado les ce na ta, zbog svo je ra ši re nos ti, ima ju ve li ki ut je caj na nji ho vo bu du će rep ro duk tiv no zdrav lje, kao i zdrav lje u cje li ni. Zdrav stve na edu ka ci ja ko ja se pro vo di u os nov noj i sred njoj ško li je zna čaj na, ali ni je dos tat na. Čes to se svo di na in for ma ci je o ljud skom ti je lu i rep ro duk tiv nom di je lu sek sual nos ti što mla de lju de os tav lja bez pot reb nih od-go vo ra. To do vo di do pot re be za kom plek sni jim pris tu pom ovom prob le mu jer ni je do volj no sa mo po nu di ti zna nje, već je važ no pro mi je ni ti pog reš ne sta vo ve i raz vi ja ti vješ ti ne ko je će kod ado les ce na ta stvo ri ti po zi tiv ne sta vo ve o vlas ti toj i tu đoj sek sual nos ti, poš ti va nje in di vi dual nos ti i raz li či tos ti, te us va-ja nje si gur ni jeg i zaš tit nog spol nog po na ša nja.8 Obi telj, kao pri mar ni čim be nik u od go ju dje ce, ne zau zi ma vi so ko mjes to u spol noj edu ka ci ji, naj češ će zbog tra di cij skih i kul tu ro loš kih fak to ra, pre za pos le nos ti ili nis ke in for mi ra nos ti. Vi še važ nos ti pri da je se zdrav lju po je di nih sus ta va, a za ne ma ru je se spol-no zdrav lje, či me se pos red no ug ro ža va cje lo kup no zdrav lje.9 Ne tre ba za bo ra vi ti ka ko ško la ni je je di no mjes to sek sual ne so ci ja li za ci je. Tre ba po ra di ti i na dos tup nos ti sav je to va liš ta i zdrav stve nih cen ta ra za mla de, jer uz dob ro struk tu ri ran prog-ram sek sual ne edu ka ci je, dob no spe ci fi č na zdrav stve na skrb i in di vi dual no sav je to va nje do bar su te melj za sma nje nje ri zi-ka sek sual ne ak tiv nos ti ado les ce na ta.10 Ta kav bi prog ram, uz sav je to va liš ni rad i mo guć no st in ter ven ci je kroz gi ne ko loš ku am bu lan tu za mla de, po mo gao ado les cen ti ma u sma nje nju ri-zič nog po na ša nja.9

Do sa daš nja is tra ži va nja o spol nim bo les ti ma pro ve de na me đu mla di ma sred njoš kol ske i stu den tske po pu la ci je u Hr-vat skoj iz me đu 1994. i 2004. go di ne po ka za la su de fi cit zna-nja o spol nim bo les ti ma i nji ho vim uz roč ni ci ma, kao i na či nu pri je no sa, zna ko vi ma bo les ti, li je če nju i zaš ti ti. Ta ko đer su učes ta li prob le mi: ne re do vi ta upo ra ba pre zer va ti va, ve ći broj sek sual nih par tne ra, ri jet ko sav je to va nje s li ječ ni ci ma o spol-nos ti i spol nim bo les ti ma, ne pos to ja nje spol ne kul tu re, kao i dru ga ri zič na po na ša nja.11

Hu ma ni pa pi lo ma vi rusHu ma ni pa pi lo ma vi rus (la tin ski pa pil la = bra da vi ca,

oma = tu mor) sku pi na je ras pros tra nje nih epi te lot rop nih vi ru-sa. Ime no va ni su na ovaj na čin jer uz ro ku ju be nig ne tu mo re

ko že (pa pi lo me). HPV u lju di uz ro ku je nas ta nak dob ro ćud nih i zlo ćud nih prom je na ko že i sluz ni ce, od la ten tne asim pto mat-ske in fek ci je, pre ko sub kli nič kih prom je na, do kli nič ki raz li-či tih ma ni fes tnih ob li ka bo les ti: bra da vi ce ko že, res pi ra tor na re ku ren tna pa pi lo ma to za u dje ce, ano ge ni tal ni i HPV po zi tiv-ni kar ci no mi re gi je gla ve i vra ta.12

Epi de mio lo gi ja HPV in fek ci jeHPV ge ni tal ne in fek ci je pos vu da su ras pros tranje ne i nji-

hov je broj, či ni se u stal nom po ras tu.13 U Hr vat skoj HPV ge-ni tal ne in fek ci je pri pa da ju me đu naj češ će STD bo les ti. Pre ma re zul ta ti ma ne kih epi de mio loš kih stu di ja, kod 60% sek sual no ak tiv nih že na pro na đen je HPV u bri su vra ta ma ter ni ce. Znaci HPV bo les ti pro na đe ni su kod 40-60% muš kih par tne ra že na s vi ru so loš ki do ka za nom HPV ge ni tal nom in fek ci jom. In ci-den ci ja HPV ge ni tal nih in fek ci ja naj vi ša je u do bi od 20 do 24 go di na i bitno opa da na kon 40. godi ne ži vo ta, me đu tim sve se vi še po jav lju ju slu ča je vi HPV ge ni tal ne in fek ci je u dječ joj do bi. Epi de mio loš ki po dat ci o HPV ge ni tal nim in fek ci ja ma naj vi še su is pi ta ni u sve zi po ja ve ra ka vra ta ma ter ni ce. Pret-pos tav lja se ka ko se u svi je tu go diš nje di jag nos ti ci ra 500.000 no vih slu ča je va ra ka vra ta ma ter ni ce i taj je kar ci nom dru gi po re du učes ta los ti zlo ćud nih tu mo ra u žen skoj po pu la ci ji.

In ku ba ci ja HPV ge ni tal nih in fek cija re la tiv no je du ga, tra je od 2 do 9 mje se ci, ia ko po stoje i po dat ci ko ji na vo de mo gu ći ras pon in ku ba ci je od 6 tje da na do ne ko li ko go di na. Za ra že ne oso be u raz dob lju ta ko du ge in ku ba ci je mo gu pred-stav lja ti nep re poz na ti sub kli nič ki iz vor za ra ze i vje ro jat no su raz lo gom re la tiv no teš kog na či na ot kri va nja iz vo ra, kao i pra-će nja pu te va ši re nja HPV ge ni tal ne in fek ci je.

U Hr vat skoj se HPV in fek ci ja ma već de se tak go di na ba vi sku pi na au to ra ko ji su do sa da pos tig li od re đe ne re zul ta te u is tra ži va nju ras pod je le naj češ ćih ge no ti po va (6/11, 16, 18, 31, 33) na ve li kom bro ju že na s raz li či tim ci to loš kim prom je na-ma (npr. Gr ce i su rad ni ci 2001.godine).14

Ri zič ni čim be ni ciDob ro poz na ti čim be ni ci ri zi ka za raz voj kar ci no ma vra-

ta ma ter ni ce je su ve lik broj spol nih par tne ra, ra no stu pa nje u spol ne od no se, te od r ža va nje ve ze s pro mis kui tet nim par tne-ri ma. Ovi ri zič ni čim be ni ci kom pa ti bil ni su s teo ri jom ka ko pos to ji ne ki in fek tiv ni pa to gen s ve li kom ulo gom u nas tan-ku i raz vo ju ovog tu mo ra, što bi zap ra vo zna či lo ka ko je rak vra ta ma ter ni ce naj češ će pos lje di ca spol no pre no si ve bo les ti. Ma nje raz jaš nje ni čim be ni ci ri zi ka ko ji se čes to spo mi nju u li te ra tu ri mog li bi bi ti i ni zak so cio-e ko nom ski sta tus, prim-je na oral nih kon tra cep ti va, pu še nje, imu no sup re si ja i di je ta, ali ni je sas vim jas no u ko li koj je mje ri pri tom ri ječ o stvar-no ne za vis nim čim be ni ci ma ri zi ka, te je li nji ho vo zna če nje pos lje di ca pos red ne po ve za nos ti s dob ro de fi ni ra nim ri zič nim po na ša njem.16

Kli nič ke ma ni fes ta ci je HPV in fek ci jeNaj češ će kli nič ke ma ni fes ta ci je ge ni tal ne in fek ci je uz ro-

ko va ne HPV-om su iz ras li ne na ko ži i sluz ni ca ma, ko je se obič no na zi va ju spol nim bra da vi ca ma ili kon di lo mi ma. Tak vi kon di lo mi mo gu bi ti ši ljas ti (con dylo ma ta acu mi na ta), rav ne pov r ši ne (con dylo ma ta pla na), a po ne kad su oso bi to ve li ki, te se u tak vim slu ča je vi ma go vo ri o gi gan tskim kon di lo mi ma



(Bus chke-Lőwen stein). Po ne kad se jav lja ju tvor be sas tav lje-ne od mul tip lih pa pu la (pa pu lo sis bowe noi des). Od na ve de nih en ti te ta naj češ ći su ši ljas ti kon di lo mi (con dylo ma ta acu mi na-ta). Naj češ će su lo ka li zi ra ni na vanj skim ge ni ta li ja ma.14 Čes to su i ud ru že ne in fek ci je. U že na s cer vi kal nim hu ma nim pa pi-lo mom (HPV) učes ta lo st vul var nih kon di lo ma je i do 40%.18

Di jag nos ti ka HPV in fek ci jeU stal noj pot ra zi za po bolj ša njem toč nos ti u ot kri va nju pa-

to loš kih prom je na, znan stve ni ci su raz vi li no ve teh no lo gi je, či ja bi prim je na mog la da ti vi še in for ma ci ja o ano ma li ja ma epi te la vra ta ma ter ni ce, ne go li to mo že is klju či vo Pa pa-te st. Prim je nom no vih teh ni ka do la zi do po ras ta kva li te te u di jag-nos ti ci prom je na sta ni ca vra ta ma ter ni ce: po bolj ša nja ot kri va-nja ne nor mal nih sta ni ca za 65%, kao i sma nje nja bro ja nek-va li tet nih uzo ra ka za 50%, u us po red bi s obič nom teh ni kom Pa pa-tes ta.

Go diš nja kon tro la sma nju je ri zik umi ra nja od ra ka vra ta ma ter ni ce za 90%. Op ti mal na je kon tro la sva kih še st mje se-ci, a ob vez na jed nom go diš nje. Naj bo lje vri je me za uzi ma nje uzor ka je ono oko sre di ne cik lu sa. Uko li ko se prom je ne ot-kri ju do volj no ra no, li je če nje je jed nos tav no, re la tiv no, la ko i poš ted no.

Toč no st Pa pa-tes ta je oko 75-80%, a u kom bi na ci ji s dru-gim me to da ma (kol pos ko pi ja i his to lo gi ja) toč no st ras te do 95%.17

U slu ča ju ab nor mal nog na la za Pa pa-tes ta pro vo di se kol-pos ko pi ja. Kol pos ko pi jom se vi zua li zi ra ju sus pek tne prom-je ne na vra tu ma ter ni ce i pra ti nji ho vo kli nič ko po na ša nje, a po pot re bi se uzi ma biop si ja. Kol pos ko pi ja i ci lja na biop si ja mo gu uka za ti na stu panj bo les ti te bi ti pouz da nim vo di čem u te ra pij skom pos tup ku.19

Kli nič ki te st, kol pos ko pi ja, Pa pa-te st i pa to his to loš ka ana-li za ne do ka zu ju pri sus tvo vi ru sa u sta ni ca ma. HPV in fek ci ja mo že se do ka za ti sa mo uz po moć DNK tes to va. Da nas se ko-ris ti dru ga ge ne ra ci ja ovog tes ta. To je tre nut no je di ni test za di jag nos ti ku in fek ci je HPV-om koji ima odob re nje ame rič ke FDA (Food and Drug Ad mi nis tra tion) za ko riš te nje u hu ma noj me di ci ni.14 Uko li ko se Pa pa i HPV te st iz vo de u kom bi na ci ji, pos ti že se go to vo 100%-tna ne ga tiv na pre dik tiv na vri jed no st, te se in ter val iz me đu dva tes ti ra nja kod že na ured nih na la za mo že pro du lji ti. Ta ko se u Pri jed lo gu na cio nal nog prog ra ma pre ven ci je i ra nog ot kri va nja ra ka vra ta ma ter ni ce u Hr vat-skoj pla ni ra uves ti tes ti ra nje Pa pa i HPV tes tom: jed nom u 5 go di na, za že ne u do bi od 31 do 64 go di na sta ros ti, dok sa mo Pa pa-tes tom jed nom u 3 go di ne, za že ne u do bi od 25 do 30 go di na sta ros ti. U že na do tri de se te go di ne ne pre po ru ču je se scree ni ng na HPV, bu du ći da su u toj do bi in fek ci je ovim vi ru-som čes te i pro laz ne, a je di no per zis ten tna in fek ci ja HPV-om vi so kog ri zi ka (češ ća u že na sta ri jih od 30 go di na) pred stav lja glav ni ri zič ni fak tor za po ja vu kar ci no ma cer vik sa.20

Li je če njeZa sa da ne pos to ji spe ci fi č no pro tu vi rus no li je če nje HPV

ge ni tal nih in fek ci ja. Sto ga se li je če nje naj češ će os ni va na uk-la nja nju onih prom je na ko že i sluz ni ce ko je su znak „ak tiv ne“ HPV ge ni tal ne in fek ci je. Tak vim se li je če njem že li spri je či ti prog re si ja bo les ti kod sa mog bo les ni ka, kao i mo guć no st za-ra ze dru gih oso ba.

Li je če nje HPV ge ni tal nih in fek ci ja naj češ će je du got ra jan i vi šek ra tan pos tupak, a re zul ta ti su po ne kad vr lo skrom ni. Re-ci di vi su čes ti i ap so lut na te ra pi ja iz bo ra još uvi jek ne pos to ji. Da nas se naj češ će prim je nju je lo kal na ke mij ska te ra pi ja ci to-tok sič nim sred stvi ma (Po dop hllo toxin, neš to rje đe 5-Fluorou-racil, od nos no Po dop hyllin), krio te ra pi ja te ku ćim du ši kom, te ki rur ški tret man u vi du ek skoh lea ci je, ek sci zi je, elek tro koa-gu la ci je ili ter mo kau te ri za ci je. U svim je na ve de nim slu ča je-vi ma iz nim no bit no bo les ni ku jas no nag la si ti važ no st prid r ža-va nja hi gi jen skih i te ra pij skih pos tu pa ka ko ji ma se re du ci ra upal na reak ci ja na kon prim je ne ne ke od na ve de nih te ra pij skih me to da. Op će ni to, iz bor li je če nja ovi si o op ćem sta nju i do bi bo les ni ka, o ob li ku, ve li či ni i lo ka li za ci ji prom je na.13

HPV cje pi voUna toč raz vo ju vi še pro fi lak tič kih cje pi va pro tiv HPV-a,

za sa da je sa mo jed no cje pi vo zav r ši lo fa zu III. kli nič kog is pi-ti va nja.21 Ra di se o čet ve ro va len tnom cje pi vu Gar da sil®. Cje-pi vo šti ti od bo les ti uz ro ko va nih ge no ti po vi ma HPV (6, 11, 16, 18), ko ji su od go vor ni za 70% kar ci no ma vra ta ma ter ni ce i 90% ge ni tal nih bra da vi ca. Cje pi vo se prim je nju je kroz se-ri ju od 3 in tra mus ku lar ne injek ci je kroz 6 mje se ci (0, 2, 6).22 Cijep lje nje pro tiv HPV-a pos to je ćim cje pi vom ne zam je nju je do sa daš nje ru tin ske pos tup ke u svr hu pre ven ci je kar ci no ma vra ta ma ter ni ce. Sto ga je i u ci jep ljenih že na pot reb no pro vo-di ti Pa pa-tes to ve u jed na kom op se gu i na jed nak na čin kao i u ne ci jep lje nih že na.21

Prim je na pro fi lak tič kog cje pi va pro tiv HPV-a po bu đu je na du da će se pri mar nom pre ven ci jom znat no sma nji ti in ci-den ci ja ra ka vra ta ma ter ni ce. Cje pi vo će se prim je nji va ti kod dje voj či ca, djevoja ka i mla dih že na u do bi od 9 do 26 go di-na. Učin ko vi ti je je kod dje voj či ca od 10 do 15, ne go li kod dje vo ja ka od 16 do 25 go di na. Ne ma po da ta ka o efi kas nos ti kod muš ka ra ca, te ih se do dalj nje ga ne će ci je pi ti. Ia ko je raz-vo jem cje pi va pro tiv HPV-a pos tig nut ve lik jav noz drav stve-ni nap re dak u spr je ča va nju ra ka cer vik sa, os ta ju ot vo re na još mno ga pi ta nja: Kak va će bi ti reak ci ja jav nos ti? Ho će li do-ći do prom je na u sek sual nom po na ša nju mla dih? Ho će li se prim je nji va ti i kod dje ča ka? Epi de mio lo zi upo zo ra va ju ka ko ci jep lje nje pro tiv HPV-a ne mo že era di ci ra ti rak vra ta ma ter-ni ce, bu du ći da ma li pos to tak uz ro ku ju HPV ti po vi za ko je ne pos to ji cje pi vo. Ta ko đer, ci jep lje nje ne će mo ći zaš ti ti ti od dru gih spol no pre no si vih bo les ti.

Ko me je pot reb no ci jep lje nje?Op ti mal no bi bi lo cje pi vo pri mi je ni ti na kom plet noj po pu-

la ci ji. Sva ka ko bi ga tre ba lo da ti svim dje voj či ca ma ka da nav-r še 9 go di na, tj. pri je po čet ka sek sual ne ak tiv nos ti. Mi ni mum bi bio prim je na cje pi va kod že na ko je ima ju naj vi še fak to ra ri zi ka, te kod onih ko je ni su uk lju če ne u pro bir. Učin ko vi to st cje pi va mo že se pro ci je ni ti na os no vu re duk ci je no voin fi ci ra-nih (HPV ti pi za ci ja i ci to loš ka pret ra ga), pro por ci je lo še imu-ni zi ra nih, te tra ja nja imu nos ti.

Čet ve ro va len tno cje pi vo pro tiv HPV-a je st zbog svo je kon cep ci je (cje pi vo pro tiv kar ci no ma vra ta ma ter ni ce i ge ni-tal nih bra da vi ca) ned voj be no važ na, ka ko znan stve na ta ko i mi sao na prek ret ni ca u me di ci ni. Na daj mo se da će mo zna ti prim je re no od go vo ri ti na taj iza zov.21



Zdrav stve ni od goj i za da ća me di cin ske ses tre u pre ven ci jičim be ni ka ri zi ka HPV in fek ci je

Unap r je đe nje zdrav lja pred stav lja zna no st, ali i umi je će u po ma ga nju mla dim lju di ma ka ko bi pro mi je ni li svoj na čin ži vo ta, a sve u in te re su vlas ti tog zdrav lja i dob ro bi ti. Po du-ča va nje mla dih lju di pred stav lja ak tiv ni pro ces s te melj nim ci ljem po ti ca nja i stva ra nja zna čaj nih prom je na u sta vo vi ma i/ili po na ša nju. Po jam „prom je na“ upu ću je na stje ca nje no-vih spoz na ja, vješ ti na, no vih vje ro va nja i vri jed nos ti ko je je su učin ko vi ti je za pos ti za nje bo ljeg ili oču va nje dob rog zdrav-lja.23 Spol no st (sek sual no st) je sas tav ni dio ljud skog bi ća ti-je kom ci je lo ga ži vo ta. Spol no st uk lju ču je ukup no st po ja va ve za nih uz spol i spol ni na gon. Čov jek je spol no bi će čak i ka da se ne od lu či na rep ro duk ci ju. Pra vo je sva kog ado les-cen ta do biti pot reb ne in for ma ci je o svo je mu ti je lu, spol nos ti i spol nim od no si ma, zdrav stve nim ri zi ci ma, kao i zaš ti ti ti-je kom rep ro duk cij ske do bi. Zbog sve ra ni je tje les ne i spol-ne zre los ti, du ljeg ško lo va nja i sve kas ni jeg skla pa nja bra ka, ve ći na je mla de ži (ado les ce na ta) spol no ak tiv na pri je bra ka. Zna ti že lja, nez na nje, pri ti sak vr šnja ka, emo cio nal na nez re lo st uz nes tal no st spol nih ve za, vo de mla dež ri zič nom spol nom po na ša nju. To čes to uz ro ku je ve će prob le me rep ro duk cij skog i spol nog zdrav lja, a pos lje di ce to ga mo gu na ža lo st tr pje ti ti-je kom ci je log ži vo ta.

U zaš ti ti zdrav lja važ no mjes to zau zi ma pre ven ci ja, pra-vo dob no ot kri va nje i li je če nje bo les ti rep ro duk cij skog sus ta-va. Ve li ki jav noz drav stve ni prob lem je su i spol no pre no si ve bo les ti. Me di cin ska ses tra (u pat ro na ži, u služ bi zaš ti te zdrav-lja že na, u sav je to va liš ti ma, u škol skoj me di ci ni) ima važ nu ulo gu u zdrav stve nom od go ju i sav je to va nju, jer je po na ša nje po je di na ca na pod ruč ju rep ro duk ci je čes to po ve za no s nez-na njem. Ta ko su naj češ ći prob le mi ko je ot kri va me di cin ska ses tra, a za ko je je os po sob lje na rje ša va ti ih, ma njak zna nja i in for ma ci ja, ali i pred ra su de. Pro ce som pou ča va nja me di-cin ska ses tra po ma že ado les cen ti ca ma unap ri je di ti i oču va ti rep ro duk cij sko zdrav lje, spri je či ti bo le st i nje zi ne ne že lje ne pos lje di ce. Pri tom se ko ris ti naj prik lad ni jim in di vi dual nim i/ili skup nim me to da ma ra da, te suv re me nim au dio vi zual nim sred stvi ma prim je re nim zna čaj ka ma ko ris ni ka. Me di cin ska ses tra sud je lu je u svim pod ruč ji ma zdrav stve ne zaš ti te ado-les cen ti ca, a oso bi to pu tem sav je to va nja i zdrav stve no od goj-nog i ob ra zov nog dje lo va nja, ka ko in di vi dual nim pris tu pom ko ris ni ca ma, ta ko i od r ža va njem te ča je va ili pak ko riš te njem dru gih ob li ka skup nog ra da.24

Cilj is tra ži va njaCilj je ovo ga ra da bio is pi ta ti: pri sut no st čim be ni ka ri zi ka

HPV in fek ci je (ra no stu pa nje u spol ne od no se, čes te prom je ne spol nih par tne ra, prim je nu oral nih kon tra cep ti va, pu še nje, po-re me ćaj u preh ra ni, di je ta, stres), ra zi nu zna nja o čim be ni ci ma ri zi ka HPV in fek ci je, sta vo ve pre ma čim be ni ci ma ri zi ka, po-na ša nje ko je pri do no si HPV in fek ci ja ma.

Is pi ta ni ci i me to deIs pi ta ni ce su bile ado les cen ti ce (N=100) u do bi iz me đu

16. i 21. go di ne, ko je su u ruj nu bi le na gi ne ko loš kom preg-le du u gi ne ko loš koj am bu lan ti Do ma zdrav lja Osi jek (N=50) i gi ne ko loš koj am bu lan ti Do ma zdrav lja Vu ko var (N=50). (Tab li ca 1) Tab li ca 1. Obi ljež ja is pi ta ni ca.

Obi ljež ja Broj is pi ta ni ka

Dob (go di ne)

161718192021

21419172721

Zav r še na ško la

Os nov na ško laSred nja ško la

991

Pr va men strua ci ja

1011121314151617

1142625131371

Pr vi spol ni od nos

14151617181920

11330242291

Broj spol nih par tne ra

Jed nogDvaTri i vi še

364321

Pr vi gi ne ko loš ki preg led

121314151617181920

11151218192320

Is pi ti va nje je pro ve de no od 1. do 30. ruj na 2007. go di ne u gi ne ko loš koj am bu lan ti Do ma zdrav lja Osi jek i gi ne ko loš koj am bu lan ti Do ma zdrav lja Vu ko var.

Sva ka je is pi ta ni ca upoz na ta s ci ljem is tra ži va nja i da la je svoj pris ta nak. Do bi ve na je sug las no st rav na telj stva Kli nič ke bol ni ce Osi jek za pro vo đe nje na ve de nog is tra ži va nja.

Kao in stru me nt is tra ži va nja ko riš ten je an ket ni li st ko ji je sad r ža vao: dob, mjes to sta no va nja, stu panj ob ra zo va nja, 15 pi ta nja zat vo re nog ti pa i 18 pi ta nja ot vo re nog ti pa (zna nje, sta vo vi i po na ša nje) o čim be ni ci ma ri zi ka za HPV in fek ci ju.

Do bi ve ni re zul ta ti gru pi ra ni su pre ma po dat ci ma ko ji su se od no si li na: pri sut no st čim be ni ka ri zi ka, zna nju o čim be ni ci-ma ri zi ka, sta vo vi ma i po na ša nju.

Na či nje na je des krip tiv na sta tis tič ka ana li za ko ja uk lju ču-je dis tri bu ci je frek ven ci je s ob zi rom na op će i spe ci fi č ne po-dat ke za ob je sku pi ne is pi ta ni ca.



Re zul ta tiNa pi ta nje ko ji su ri zič ni fak to ri za nas ta nak HPV in fek ci-

je toč no je od go vo ri lo 52% is pi ta ni ca (Tab li ca 2).

Koji su rizični faktori za nastanak infekcije HPV-om?

N %

a) Pro mis kui tet no po na ša nje 7 7%

b) Pre ra no stu pa nje u spol ne od no se 3 3%

c) Čes to mi je nja nje spol nih par tne ra 34 34%

d) Toč ni su od go vo ri a, b, c 52 52%

e) Niš ta od na ve de nog ni je toč no 4 4%

UKUPNO 100 100%

Tab li ca 2. Raz dio ba od go vo ra na pi ta nje ko ji su ri zič ni fak to ri za nas ta nak in fek ci je HPV-om

Sli ka 1. Ko riš te nje kon tra cep ci je

Sli ka 2. Vr sta kon tra cep ci je

Sli ka 3. Po dat ci o pu še nju

Is pi ta ni ce, njih 44% ko ris te kon tra cep ci ju, a 56% ne ko-ris ti (Sli ka 1). Oral nu kon tra cep ci ju uzi ma 25% is pi ta ni ca, a me ha nič ku (pre zer va ti ve) ko ris ti 19% (Sli ka 2).

Ciga re te pu ši 54% ispi ta ni ca (Sli ka 3). Po re me ća ja u preh-ra ni ima lo je 12% is pi ta ni ca (Sli ka 4). Na stro goj di je ti bi lo je 17% is pi ta ni ca (Sli ka 5). Čes to je pod stre som 39% is pi ta ni ca (Sli ka 6).

Sli ka 4. Po dat ci o po re me ća ju u preh ra ni

Sli ka 5. Po dat ci o stro goj di je ti

Sli ka 6. Po dat ci o čes tom stre su



Na pi ta nja o Pa pa-tes tu toč no je od go vo ri lo 32% is pi ta-ni ca. Za HPV in fek ci ju čulo je 68% is pi ta ni ca (Sli ka 10). Na pi ta nje o pu tu pri je no sa toč no je od go vo ri lo 85% is pi ta ni ca (Tab li ca 5). Na pi ta nje što HPV in fek ci ja mo že uz ro ko va ti, toč no je od go vo ri lo 66% (Tab li ca 6). HPV uz roč nik je ra ka vra ta ma ter ni ce toč no je od go vo ri lo 71% is pi ta ni ca (Sli ka 11). Pomoć gi ne ko lo ga pot ra ži lo je 24%, a od me di cin ske ses tre 5% is pi ta ni ca (Tab li ca 7).Koliko često idete na kontrolu kod ginekologa?

N %

Sva kih 6. mje se ci 19 19%

Jed nom go diš nje 21 21%

Jed nom u dvi je go di ne

Raz mak ve ći od dvi je go di ne

Ovo je 1. put 29 29%

Ka da imam gi ne ko loš kih prob le ma odem 31 31%

UKUPNO 100 100%

Tab li ca 3. Po dat ci o kon tro la ma kod gi ne ko lo ga

Sli ka 7. Po dat ci o gi ne ko loš kim bo les ti ma

Sli ka 8. Po dat ci o hos pitali za ci ji na od je lu Gi ne ko lo gi je

Sli ka 9. Po dat ci o nam jer nom po ba ča ju

Na gi ne kološ ke preg le de kod gi ne ko lo ga njih 31% ide sa-mo ka da ima gi ne ko loš kih prob le ma, a 29% od go vo ri lo je da im je ovo pr vi pos jet gi ne ko lo gu (Tab li ca 3). Od gi ne ko loš-kih bo les ti bo lo va lo je 19% is pi ta ni ca (Sli ka 7). Zbog gi ne ko-loš kih bo les ti 16% is pi ta ni ca je bi lo hos pi ta li zi ra no (Sli ka 8). Nam jer ni po ba čaj ima lo je 4% is pi ta ni ca (Sli ka 9).

Što je papa-test?

N %

Te st za ra no ot kri va nje trud no će 2 2%

Te st za ot kri va nje spol no pre no si vih bo les ti 18 18%

Te st za do ka zi va nje HPV in fek ci je 48 48%

Test za ra no ot kri va nje Ca vra ta ma ter ni ce 32 32%

UKUPNO 100 100%

Tab li ca 4. Pa pa-te st

Sli ka 10. In for mi ra no st o HPV in fek ci ji

Tab li ca 5. Put pri je no sa HPV in fek ci je

Kako se prenosi hpv infekcija?

N %

Pre ko pr lja vih ru ku 5 5%

Pu tem kr vi 10 10%

Spol nim pu tem 85 85%

Res pi ra tor nim pu tem

UKUPNO 100 100%

Tab li ca 6. Ras pod je la od go vo ra na pi ta nje HPV in fek ci ja mo že uz ro ko va ti

HPV infekcija može uzrokovati?

N %

Upa lu jaj ni ka 19 19%

Upa lu mok rać nog mje hu ra 4 4%

Raz voj Ca vra ta ma ter ni ce 66 66%

Nes pe ci fi č nu upa lu plu ća 3 3%

Niš ta od na ve de nog ni je toč no 8 8%

UKUPNO 100 100%



Ras pra vaSuv re me ni ži vot suo ča va mla de s ve ćim iza zo vi ma ne go

ikad. Sek sual no st je pros tor (ras tu ćih) in di vi dual nih slo bo da, ali se u me đuv re me nu pret vo ri la i u pop riš te ri zi ka. Sek sual no ak tiv nih ado les cen ti ca sve je vi še, a sek sual ni od no si bez zaš-ti te vo de ši re nju spol no pre no si ve bo les ti - HPV in fek ci je.10

Ža los na po za di na sva kog po je di nog slu ča ja ra ka vra ta ma-ter ni ce je st či nje ni ca da je ri ječ o obli ku ra ka ko jeg je naj jed-nos tav ni je spri je či ti. On, nai me, spo ro nap re du je, dos tu pan je pog le du i pos to ji mo guć no st re la tiv no jed nos tav ne di jag nos ti-ke. Ipak, ra zu mi je va nje nje go vih uz ro ka i ri zi ka, kao i edu ka-ci ja u ve zi s ti me, još su vr lo og ra ni če ni. Mo že mo uo či ti ne-dos ta tak in for ma ci ja i edu ka ci je, u kom bi na ci ji s og ra ni če nim di jag nos tič kim teh ni ka ma pro bi ra.6

An ke ti ra ne dje voj ke u Osi je ku i Vu ko va ru pr vu su men-strua ci ju (me nar che) do bi le do 17. go di ne ži vo ta (98% is pi ta-ni ca iz me đu 11. i 16. go di ne).

Od ukup nog bro ja, njih 98% stu pi lo je u pr vi spol ni od nos iz me đu 15. i 19. go di ne, a jed na je is pi ta ni ca ima la pr vi spol ni od nos u 14. go di ni, što upu ću je na ra no stu pa nje ado les cen ti ca u spol ne od no se.

Re zul ta ti naj no vi jih is tra ži va nja po ka zu ju ka ko da naš nja mla dež u Hr vat skoj sa sek sual nom ak tiv noš ću po či nje ra ni je ne go li pri je pet go di na. Pros ječ na dob pr vog spolnog od no sa u dje vo ja ka je sa 17,1 pa la na 15,7 go di na.25

Pros ječ na dob pr vog spol nog od no sa u is pi ta nih ado les-cen ti ca (N=100) iz no si 16,8 go di na, što je prib liž no hr vat-skom pros je ku, a upu ću je na sve ra ni je stu pa nje ado les cen ti ca u spol ne od no se.

Zaš ti ta rep ro duk tiv nog zdrav lja ado les ce na ta jed na je od prio ri tet nih za da ća zdrav stve ne zaš ti te mla de ži. Spol no ak tiv-ne ado les cen te tre ba što ra ni je, na kon pr vih spol nih is kus ta va, uk lju či ti u zdrav stve nu skrb, sav je to va ti ih i pru ži ti im iz rav-nu po moć. To je prio ri tet na za da ća zdrav stve ne zaš ti te, ne sa-mo zbog pra va ado les ce na ta na rep ro duk tiv no zdrav lje, ne go i zbog oču va nja plod nos ti ukup nog sta nov niš tva i mo guć nos ti nje go va ob nav lja nja.26

Ni je prob lem sa mo ra no stu pa nje u spol ne od no se, već i broj spol nih par tne ra. U sku pi ni is pi ta nih ado les cen ti ca do bi-ve ni po dat ci upu ću ju ka ko je 64% is pi ta ni ca ima lo dva i vi še spol nih par tne ra, a njih 36% jed nog par tne ra.

Sva do sa daš nja is tra ži va nja pot vr di la su ka ko je učes ta lo-st HPV in fek ci je up ra vo pro por cio nal na bro ju par tne ra, a ne bro ju spol nih od no sa.14

Iz prov je re zna nja ve za nog za ri zič ne fak to re nas tan-ka HPV in fek ci je, sa mo je 52% is pi ta ni ca toč no od go vo ri lo (pro mis kui tet no po na ša nje, pre ra no stu pa nje u spol ne od no se i čes to mi je nja nje par tne ra).

Po lo vi ca is pi ta ni ca u Osi je ku i u Vu ko va ru zna ju ko ji su ri zič ni fak to ri za nas ta nak HPV in fek cije. Pa ra dok sal na je či-nje ni ca da ia ko jas no pre poz na ju ri zič ne fak to re, nji ho vo sva-kod nev no po na ša nje to ne pot vr đu je (64% is pi ta nica u Osi je-ku i Vu ko va ru ima le su dva i vi še par tne ra).

Re zul ta ti ko ji su do bi ve ni an ke ti ra njem o ra nom stu pa nju ado les cen ti ca u spol ne od no se, o bro ju spol nih par tne ra, i o (ne do volj noj) zdrav stve noj edu ci ra nos ti upu ću ju na vi sok ri-zik raz vo ja spol no pre no si vih bo les ti i HPV in fek ci je.

Ukup no 97% is pi ta ni ca oba vi lo je pr vi gi ne ko loš ki preg-led iz me đu 15. i 20. go di ne. Raz lo zi ko je na vo de za od la zak na pr vi preg led je su: gi ne ko loš ki prob le mi (ne re do vi ti men-strua cij ski cik lu si) 8%, bo le st (in fek ci ja, glji vič ni prob le mi, upa le) 20%, izos ta nak men strua ci je 9%, kon di lo mi 1%, trud-no ća 5%, cis ta na jaj ni ku 3%, kon tra cep ci ja 9% te re do vi ti preg led 45% is pi ta ni ca.

Od ukup nog bro ja is pi ta nih ado les cen ti ca u Osi je ku i Vu-ko va ru, 44% ko ris ti kon tra cep ci ju. Od to ga 25% uzi ma oral nu kon tra cep ci ju, a 19% ko ris ti me ha nič ku (pre zer va ti ve). Os ta-lih 56% ne ko ris ti kon tracep ci ju, a kao raz log na vo de slje de-će: tre nut no ne ma ju par tne ra 13%, zbog zdrav stve nih prob le-ma 4%, ‘ne že li’ 17%, ‘pa ze se’ 12%, a os ta le ni su od go vo ri le na to pi ta nje.

Sigu ran spol ni od nos („sa fe sex“) uk lju ču je ši ro ku sku pi-nu spol nih ak tiv nos ti. Prak ti ci ra nje si gur nog spol nog od no sa ne zna či eli mi ni ra nje spol ne ak tiv nos ti iz ži vo ta. To zna či bi ti pa me tan i os ta ti zdrav, a ujed no po ka za ti lju bav i poš to va nje pre ma par tne ru i se bi; zna či uži va ti u spol nom od no su iz bje-ga va ju ći mo guć nos ti pri je no sa ili do bi va nja in fek ci je, tj. sma-nji ti mo guć no st do bi va nja spol no pre no si vih bo les ti.27

Do bi ve ni po dat ci o pu še nju u Osi je ku i Vu ko va ru po ka zu-ju ka ko 54% is pi ta ni ca pu ši, 55% kon zu mi ra al ko hol pri god-no, 12% je ima lo po re me ćaj u preh ra ni, 17% bi lo je na stro goj di je ti, 39% je čes to pod stre som.

Već sa mi po dat ci o ri zič nim fak to ri ma is pi ta ni ca uka-zu ju na vi so ke pos tot ke pu še nja, kon zu mi ra nja al ko ho la te

Sli ka 11. Zna nje o uz roč ni ku kar ci no ma vra ta ma ter ni ce

Tab li ca 7. Oso be ko ji ma su se is pi ta ni ce ob ra ti le za po moć o spol nimbo les ti ma

Ako jeste, kome? (N=37)

N %

Gi ne ko lo gu 9 24%

Me di cin skoj ses tri 2 5%

Ro di te lji ma 11 30%

Li ječ ni ku 2 5%

Pri ja te lji ci 12 32%

Par tne ru 1 3%

UKUPNO 37 100%



po reme ća ja, ka ko u preh ra ni, ta ko i stres nim si tua ci ja ma, što sve mo že do ves ti do pa da imu no loš kog sus ta va. Slab lje nje imu no loš kog sus ta va us li jed emo cio nal nog ili dru gog stre sa, lo še preh ra ne, uži va nja al ko ho la i pu še nja, mo že bi ti raz lo-gom prom je na u imu no loš kom od go vo ru, ko je mo gu po tak-nu ti ak tiv no st HPV vi ru sa.15

Re zul ta ti do bi ve ni an ke ti ra njem is pi ta ni ca u Osi je ku i Vu-ko va ru, a ko ji se ti ču učes ta los ti pos je ta gi ne ko lo gu uka zu ju na to da 31% is pi ta ni ca ide na preg led sa mo on da ka da ima gi ne ko loš kih prob le ma, 29% is pi ta ni ca je iz ja vi lo ka ko im je ovo pr vi preg led, a os ta lih 40% re do vi to se kon tro li ra (sva kih 6 mje se ci do go di nu da na).

Po dat ci o gi ne ko loš kim bo les ti ma po ka zu ju ka ko je u Osi-je ku i Vu ko va ru 19% is pi ta ni ca već bi lo bo les no. Kao bo les ti se na vo de: glji vič ne in fek ci je (2%), kon di lo mi (1%), cis ta na jaj ni ku (4%), CI N1 (1%), CI N2 (1%), CI N3 (1%), HPV in-fek ci ja (3%), upa le (6%).

U Osi je ku i Vu ko va ru je 16% is pi ta ni ca bi lo hos pi ta li zi-ra no na od je lu gine ko logi je i to zbog: opera ci je (LPSC) 4%, ope ra ci je (koni za ci ja) 1%, nam jer nog po ba ča ja 4%, zah vat Cu ret ta ge (spon ta ni po ba čaj) 3%, upa la 4%.

Nam jer ni po ba čaj u Osi je ku i Vu ko va ru ima lo je 4% is-pi ta ni ca.

Na pos tav lje no pi ta nje o Pa pa-tes tu u Osi je ku i Vu ko va ru sa mo je 32% is pi ta ni ca toč no od go vo ri lo. Os ta lih 48% mis li ka ko je to te st za do ka zi va nje HPV in fek ci je, 18% da je to te st za ot kri va nje spol no pre no si vih bo les ti, a 2% da je to te st za ra no ot kri va nje trud no će.

O HPV in fek ci ji 68% is pi ta ni ca iz Osi je ka i Vu ko va ra ču-lo je: u ško li i na fa kul te tu 25%, u me di ji ma (no vi ne, TV) 34%, od gi ne ko lo ga 4%, od li ječ ni ka op će prak se 1%, od ro-di te lja 3%, od pri ja te lji ce 1%.

Da se HPV in fek ci ja pre no si spol nim pu tem od go vo ri lo je 85% is pi ta ni ca, 10% mis li da se pre no si pu tem kr vi, a 5% pre ko pr lja vih ru ku.

U Osi je ku i Vu ko va ru je 66% is pi ta ni ca toč no od go vo ri-lo da HPV in fek ci ja mo že uz ro ko va ti raz voj kar ci no ma vra ta ma ter ni ce, 4% mis li da uz ro ku je upa lu mje hu ra, 19% upa lu jaj ni ka, 3% nes pe ci fi č nu upa lu plu ća, a 8% mis li da niš ta od na ve de nog ni je toč no.

Na pos tav lje no pi ta nje o naj češ ćem uz roč ni ku kar ci no ma vra ta ma ter ni ce (od go vor je HPV), u Osi je ku i Vu ko va ru toč-no je od go vo ri lo 71% is pi ta ni ca; os talih 13% mis li da je to HSV, 12% HIV, a 4% Her pes zos ter.

Sa mo je 31% is pi ta ni ca u Osi je ku i Vu ko va ru ču lo za HPV cje pi vo i to: 28% ih je saz na lo iz me di ja (TV, no vi ne), a 3% u ško li.

U Osi je ku i Vu ko va ru je 96% is pi ta ni ca miš lje nja ka ko bi tre ba lo uves ti pred met sek sual no ob ra zo va nje u sred njim ško la ma.

Da se jav no ma lo pri ča o spol nim bo les ti ma me đu ado les-cen ti ma mis li 82% is pi ta ni ca u Osi je ku i Vu ko va ru, a 93% ih že li zna ti vi še o tom prob le mu. Sa mo se 37% is pi ta ni ca ob-ra ti lo za po moć, i to 24% gi ne ko lo gu, 5% me di cin skoj ses tri, 30% ro di te lji ma, 5% li ječ ni ku, 32% pri ja te lji ci i 3% par tne-ru.

Re zul ta ti do bi ve ni an ke ti ra njem ado les cen ti ca jas no su po ka za li ka ko je is pi ta na sku pi na ra no stu pi la u spol ne od no se i ima la vi še spol nih par tne ra. Is to ta ko, te me ljem an ke te doš lo

se do po da ta ka o ne do volj noj zdrav stve noj edu ci ra nos ti, kao i ne do voljnom ko riš te nju kon tra cep cij skih sred sta va, po se bi ce kom bi ni ra ne me ha nič ke i oral ne kon tra cep ci je ko ja se pre po-ru ča u toj do bi. Sve to, na rav no, po ve ća va ri zik za ra ze HPV in fek ci jom. Sto ga ova is pi ta na sku pi na pred stav lja već sa da ri zič nu sku pi nu, te je pot reb no po du ze ti pre ven tiv ne mje re zdrav stve nog pros vje ći va nja. Is ta sku pi na je iz ra zi la jas nu že-lju za uvo đe njem pred me ta sek sual no ob ra zo va nje u ško le, te je uka za la na či nje ni cu ka ko je jav no st pre ma lo in for mi ra na o pi ta nji ma spol nih bo les ti, HPV in fek ci ji, ri zič nim čim be ni-ci ma za raz voj kar ci no ma vra ta ma ter ni ce i HPV cje pi vu kao mo guć nos ti pre ven ci je.

Zak lju čakTe me ljem pro ve de nog is pi ti va nja mo gu će je zak lju či ti

slje de će: čim be ni ci ri zi ka za in fek ci ju HPV-om pri sut ni su u is pi ta ni ca u Osi je ku i Vu ko va ru i to – ra no stu pa nje u spol ne od no se do 16 go di na 44%; čes te prom je ne spol nih par tne ra – 43% is pi ta ni ca ima lo je dva par tne ra, a 21% tri i vi še; 25% is pi ta ni ca uzi ma oral nu kon tra cep ci ju; 54% is pi ta ni ca pu ši ci-ga re te; 12% is pi ta ni ca ima lo je po re me ća ja u preh ra ni; 17% is pi ta ni ca bi lo je na stro goj di je ti, a 39% is pi ta ni ca čes to je pod stre som. Is pi ta ni ce u Osi je ku i Vu ko va ru, njih 48%, ne-ma ju zna nja o čim be ni ci ma ri zi ka za raz voj HPV in fek ci je. Zna nje i po na ša nje is pi ta ni ca uka zu ju na vi sok ri zik za nas-ta nak HPV in fek ci je u Osi je ku i Vu ko va ru. Pri sut no st čim be-ni ka ri zi ka, ra zi na zna nja i po na ša nje is pi ta ni ca uka zu ju na pot re bu edu ka ci je mla dih pri je stu pa nja u spol ne od no se.

Zah va laZah va lju jem dr. sc. Na di Prlić, prof., na ne se bič noj struč-

noj po mo ći i pot po ri te dra goc je nim upu ta ma, sav je ti ma i su-ges ti ja ma ko je su bi le pot reb ne za pro ved bu is tra ži va nja.

Li te ra tu raTomljanović, M.: Spol no pre no si ve in fek ci je kao čim be ni ci ri zi ka i mo gu ći uz ro ci 1. ra ka vra ta ma ter ni ce: Pre ven ci ja i di jag nos ti ka tu mo ra žen skih spol nih or ga na, Nak lad ni za vod Glo bus, Zag reb,1998.Gra ho vac, B., Ši mat M., Krašević M., Hu ma ni pa pi lo ma vi rus i kar ci nom cer vik-2. sa – imu no pa to ge ne za i mo le ku lar na di jag nos ti ka, 2005., http://hrcak.srce.hr/indeks.php?show=clanak_download&id_clanak_jezik=11560, 10.06.2007.Hodžić, D., Nav ra til, R., Ra liš, R., Elju ga, D., In fek ci ja vra ta ma ter ni ce pa-3. pi lo ma vi ru som čov je ka (HPV) u po žeš koj re gi ji, http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=23646, 27.09.2007.Ca res tia to, F., Sil va, K., Di me tz, T., Oli vei ra, H., Ca val can ti, S., Pre va len ce 4. of Hu man Pa pil lo ma vi rus In fec tion in the Ge ni tal Tra ct De ter mi ned by Hybrid Cap tu re As say, 2006.http://www.scielo.br/scielo.php?script=sci_arttext&pid=S1413867020060005005. 006&tlng=en&nrm=iso, 29.09.2007.Vujić, G., Pa pa te st i kol pos ko pi ja – ulo ga u ra nom ot kri va nju i pra će nju pre ma-6. lig nih prom je na vra ta ma ter ni ce, 2004.http://www.vasezdravlje.com/izdanje/clanak/4837. /, 05.04.2007.Čorušić, A.: HPV vi rus je uz roč nik ra ka vra ta ma ter ni ce: Me di cal in fo br. 21., 8. 2007., str. 16Kuz man, M., Tomić, B., Pejnović Franelić, I.: Jav no zna če nje spol no pre no si vih 9. in fek ci ja: IX. sim po zij o spol no pre no si vim bo les ti ma i uro ge ni tal nim in fek ci ja-ma, sim po zij Slav ka Schőnwal da, Opa ti ja, ožu jak 2007.Ma lo vi ć-Bo lf, M., Kosanović, V., Da bo, J., Vlah, N.: Zna čaj »e du ka ci je vr šnja-10. ka« u pre ven ci ji ri zič nog spol nog po na ša nja: IX. sim po zij o spol no pre no si vim bo les ti ma i uro ge ni tal nim in fek ci ja ma, sim po zij Slav ka Schőnwal da, Opa ti ja, ožu jak 2007.



Ma lo vi ć-Bo lf, M., Vlah, N., Kosanović, V., Zna čaj „peer edu ca tio“ u spol nom 11. od go ju mla dih, 2007., http://www.hcjz.hr/clanak.php?id=13108&rnd=3ab62b26e3d2da59..., 18.10.2007.Đurašković, N., Nuž no st sus tav nog spol nog od go ja, 2007., 12. http://www.zzjzpgz.hr/nzl/39/spolnost.htm, 18.10.2007.Po ljak, M., Pre ven ci ja ra ka vra ta ma ter ni ce, vul var nih i va gi nal nih pre-13. kan ce ro za i ge ni tal nih bra da vi ca, 2007., http://www.mojdoktor.hr/default.aspx?page=54&article=1801, 17.10.2007.Dorić, A., Gra ho vac, M., In fek ci je hu ma nim pa pi lo ma vi ru som – epi de mio loš ke 14. pret pos tav ke i po ka za te lji, 2005.,http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak_download&id_clanak_jezik=115515. 9, 10.06.2007.Sker lev, M., Ge ni tal ne in fek ci je uz ro ko va ne hu ma nim pa pi lo ma vi ru som, 2005., 16. http://www.gay.hr/portal/kategorija.php?kat=27&id=3014, 01.10.2007.Žele-Starčević, L., Vri jed nos ti raz li či tih mo le ku lar nih me to da za ti pi za ci ju hu ma-17. nih pa pi lo ma vi ru sa u di jag nos ti ci ge ni tal nih in fek ci ja, 2005.,http://medlib.mef.hr/188/01/Zele.pdf, 01.10.2007.Ljubojević, N.; Babić, S.: Prein va ziv ne prom je ne vra ta ma ter ni ce: Gi ne ko loš ka 18. on ko lo gi ja, Me di cin ska nak la da, Zag reb, 2005.Elju ga, D.; Ru dan, J.: Po jav no st i pre ven ci ja ra ka vra ta ma ter ni ce u Re pub li ci 19. Hr vat skoj: Pre ven ci ja i di jag nos ti ka tu mo ra žen skih spol nih or ga na, Nak lad ni za vod Glo bus, Zag reb, 1998.Har ni, V., Pa pa te st, 2006., 20. http://www.poliklinikaharni.hr/teme/ginteme/07papa.asp, 05.04.2007.Šimunić, V., & su rad ni ci: Gi ne ko lo gi ja, Nak la da Lje vak, d.o.o.,Zagreb, 2001.21.

Ze kan, J., Sker lev, M., Vrčić, H., In fek ci ja HPV i pre ma lig ne i ma lig ne prom-22. je ne vra ta ma ter ni ce, 2005., www.hrcak.srce.hr/indeks.php?show=clanak_download&id_clanak_jezik=11816, 05.04.2007.Jar ža-Da vi la, N., Ma ri jan, T., Di jag nos ti ka in fek ci ja spol nog sus ta va u Za vo du 23. za jav no zdrav stvo gra da Zag re ba, 2006., http://www.hcjz.hr/pr.php?id=12960&rnd=d97e.1b36433c3b5e06c0, 08.09.2007.Po ljak, M., Ži do vec Le pej, S., Čet ve ro va len tno cje pi vo pro tiv hu ma nih 24. pa pi lo ma vi ru sa (HPV), 2006., http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak_download&id_clanak, 01.10.2007.CDC (Cen te rs for di sea se con trol and Pre ven tio n): Hu man Pa pil lo ma vi rus: HPV 25. In for ma tion for Cli ni cia ns (2007.),http://www.cds.gov/std/hpv/common-infection/CDC_HPV_ClinicianBro_LR.pd26. f., (11.06.2007.)Ba ráth, A.: Kul tu ra, od goj i zdrav lje, Ka ted ra za zdrav stve nu psi ho lo gi ju, Vi ša 27. me di cin ska ško la, Zag reb, 1995.Mojsović, Z.: Ko ris ni ci u za jed ni ci: Ses trin stvo u za jed ni ci II dio, Zdrav stve no 28. ve leu či liš te Zag reb, Zag reb, 2006.Hodžić, A., Sus tav na sek sual na edu ka ci ja u hr vat skim ško la ma: Pre po ru ke i 29. pri jed log za pi lot prog ram edu ka cije o sek sual nom zdrav lju, 2002.–2003., http://www.zenskasoba.org/kampanja/pdf/edukacija.pdf, 03.08.2007.Dže pi na, M., Čav lek, T., Spol no zdrav lje, 2006., 30. http://www.hcjz.hr/clanak.php?id=13024&rnd=d0b2deeff92b1d09, 18.10.2007.Da bo, J., Spol ni od goj – pre duv jet za spol ni od nos, 31. http://www.zzjzpgz.hr/nzl/4/std.htm, 01.10.2007.



SAŽETAK: Zaš ti ta zdrav lja maj ke i dje te ta me đu prio ri tet nim je za dat ci ma zdrav stve ne zaš ti te. Pu še nje ci ga re ta naj češ ći je ob lik ko riš te nja štet nih tva ri ti je kom trud no će. Štet ni uči nak uzi ma nja al ko ho la u trud no ći, poz nat je već vi še od tri de set lje ća. U da naš nje je vri je me kon zu mi ra nje opoj nih dro-ga ta ko đer ve li ki jav no zdrav stve ni prob lem. Preh ra na je je dan od naj važ ni jih oko lin skih čim be ni ka bit nih za zdrav lje maj ke i plo da. Uzi ma nje li je ko va u trud no ći mo že bi ti ri zič no zbog mo guć nos ti štet no ga dje lo va nja na plod. Ci lje vi ovo ga ra da bi li su: is pi ta ti zna nja trud ni ca o ri zič nim čim be ni ci ma u trud no ći, is tra ži ti ri zič na po na ša nja u trud no ći i ut vr di ti sta vo ve trud ni ca. Uzo rak je či ni lo sto is pi ta ni ca, a ra di lo se o trud ni ca ma hos pi ta li zi ra nim na Od-je lu za gi ne ko lo gi ju i op stet ri ci ju Kli nič ke bol ni ce Osi jek, te trud ni ca ma ko je su se kon tro li rale u trud nič koj am bu lan ti is tog od je la. Rezul ta ti is tra ži va nja pro ve de nog u Kli nič koj bol ni ci Osi jek, o pos to ja nos ti čim be ni ka ri zi ka u trud ni ca, po ka zu ju ka ko su pu še nje i nep ra vil na preh ra na naj vi še zas tup lje ni.Ključ ne ri je či: trud no ća, ri zič ni čim be ni ci, pu še nje, al ko hol, dro ga, li je ko vi, preh ra na

ABSTRACT: Mot her and chi ld heal th pro tec tion is amo ng the prio ri ty tas ks of heal th ca re. Ci ga ret te smo ki ng is the mo st com mon type of har mful sub-stan ce use du ri ng preg nan cy. Adver se ef fe ct of al co hol in ta ke in preg nan cy has been known for mo re than three de ca des. Nowa days, drug use is al so a ma jor pub lic heal th prob lem. Nut ri tion is one of the mo st im por ta nt en vi ron men tal fac to rs re le va nt to the heal th of bo th mot her and the fetus. Ta ki ng me di ca tio ns du ri ng preg nan cy can po se se rious heal th ris ks to the fe tus. The aim of this pa per was to exa mi ne the knowled ge of preg na nt wo men about ri sk fac to rs in preg nan cy, to in ves ti ga te ri sk be ha vio rs in preg nan cy and to de ter mi ne the attitu des of preg na nt wo men.The stu dy was con duc ted on one hun dred preg na nt wo men hos pi ta li zed at the De par tme nt of Gyne co lo gy and Ob stet ri cs of the Cli ni cal Hos pi tal Osi-jek, and preg na nt wo men fol lowed up in the out pa tie nt de par tme nt of the sa me wa rd.The resul ts of our re sear ch ha ve shown that ci ga ret te smo ki ng and ir re gu lar nut ri tion are amo ng the mo st com mon ly fou nd ri sk fac to rs in preg na nt wo men.Key wor ds: preg nan cy, ri sk fac to rs, smo ki ng, al co hol, dru gs, me di ca tio ns, nut ri tion

Zap rim lje no / Re ciei ved: 05.05.2010.Odob re no / Ac cep ted: 07.06.2010

Čim be ni ci ri zi ka u trud no ćiRi sk fac to rs in preg nan cy

Ma ri ja na Ja man Galeković1

1 Ma ri ja na Ja man Galeković, ba cc. med. tec hn. , Kli nič ki bol nič ki cen tar Osi jek, Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i op stet ri ci ju, kon ta kt: ja ma n-ga le ko vic. marijana@ kbo.hr

UVOD»Svat ko od nas je ne ko li ko mje se ci sta ri ji ne go što mis li,

jer mi ži vi mo, kre će mo se i pred me ti smo ko je na pa da ju uz-roč ni ci bo les ti u tom dru gom svi je tu, naj pos to ja ni jem mik ro-koz mo su-ma ter ni ci na še maj ke.«

Sir Tho mas Browne

Trud no ća je, ako je pla ni ra na i že lje na, jed no od naj sret ni-jih raz do blja u ži vo tu že ne. Či nje ni ca je ka ko trud no ća ni ka da ni je bi la ta ko si gur na kao u da naš nje vri je me. No, us pr kos tom saz na nju pos to je čim be ni ci ko ji ite ka ko mo gu zap ri je ti ti trud no ći i ra đa nju ži ve i zdra ve dje ce.1

Tri su os nov na čim be ni ka ras ta: ge net ski po ten ci jal, unu-tar nji čim be nik ve zan uz dje lot vor no st maj či na or ga niz ma i pos te lji ce te oko lin ski čim be ni ci.2 Fe tus je, ia ko zaš ti ćen u ma ter ni ci maj ke, ipak pod lo žan dje lo va nju vanj skih čim be-ni ka.3

Čim be ni ci oko li ne ko ji uz ro ku ju ano ma li je fe tal nog ras taFi zi kal ni, ke mij ski i bio loš ki čim be ni ci mo gu uz ro ko va-

ti ma nu raz vo ja u užem smis lu ri je či, ako dje lu ju u fa zi or-ga no ge ne ze, mo že se stvo ri ti ano ma li ja po je di nih or ga na ili di je lo va or ga na. Ako štet ni čim be nik dje lu je pos li je 12. tjed-na trud no će, na kon zav r še ne or ga no ge ne ze, mo že uz ro ko va ti smrt plo da, us po re nje nje go va ras ta ili dis mor fne prom je ne. U fi zi kal ne čim be ni ke ub ra ja mo re ndgen sko i radij sko zra-če nje, a u ke mij ske raz li či te pes ti ci de te ke mij ske, or gan ske i anor gan ske spo je ve. U os ta le štet ne čim be ni ke ub ra ja mo teš-ke me ta le, or gan ska ota pa la, ma njak fol ne ki se li ne, pu še nje i al ko hol. Me đu ke mij ske čim be ni ke spa da ju i li je ko vi, ko ji mo gu ima ti vr lo raz li čit ut je caj. Ne ki ima ju vr lo iz ra žen te ra-to ge ni efe kt. Bio loš ki čim be ni ci su raz li či ti in fek cij ski agen si kao npr. vi rus ru beo le.4 U te ra to ge ne sup stan ci je svr sta va ju se ta ko đer i opoj ne dro ge.1



Ri zič na po na ša nja trud ni caUs pr kos op će poz na toj či nje ni ci ka ko je uzi ma nje al ko ho la

i pu še nje štet no u trud no ći, nji ho va je upo ra ba u sve ve ćem za ma hu. Pu še nje, kon zu mi ra nje al ko ho la i uzi ma nje dro ga pos ta ju prob le mi da naš nji ce. Čim be ni ci ri zi ka u trud no ći ta-ko đer su i nea dek vat na preh ra na i kon zu mi ra nje li je ko va.

Pu še nje i trud no ćaPu še nje ci ga re ta naj češ ći je ob lik ko riš te nja štet nih tva ri

ti je kom trud no će. Ot pri li ke jed na čet vr ti na že na rep ro duk tiv-ne do bi, pa ta ko i trud ni ca, pu ši. Pre ma is tra ži va njima u Hr-vat skoj pu ši 26,6% že na, a učes ta lo st u trud ni ca kre će se oko

25%.5 Naj ve ći pos tot ci za bi lje že ni su u ne raz vi je nim zem-lja ma gdje ni su dos tup ne pot reb ne in for ma ci je, ni ti pot reb-na edu ka ci ja o štet nos ti pu še nja op će ni to, a po seb no ti je kom trud no će.6 Iz lo že no st du han skom di mu iz oko li ša ima neos-po ran štet ni uči nak na zdrav lje i sto ga je pred met za ni ma nja jav no zdrav stve nih služ bi.7 Za pe de se tak sas to ja ka du han skog di ma do ka za no je ka ko ima ju kan ce ro ge no dje lo va nje.8 Pu še-nje ti je kom trud no će go to vo dva pu ta pove ća va ri zik od ro-đe nja dje te ta nis ke po rod ne te ži ne.5 Pros ječ no je te ži na no vo-ro đen če ta u trud ni ca ko je su ti je kom trud no će pu ši le oko 200 gra ma ma nja.9 Dim ci ga re ta oš te ću je plu ća ne ro đe nog dje te ta u ključ nom sta di ju raz vo ja, što kas ni je u ži vo tu mo že do ves ti do sma nje nog ka pa ci te ta plu ća, češ će po jav nos ti res pi ra tor nih in fek ci ja, as tme te em fi ze ma.5 Smat ra se ka ko pu še nje uz ro-ku je hi pok si ju fe tu sa.3 U trud ni ca ko je pu še, ug lji kov mo nok-sid sma nju je opskr bu plo da ki si kom, što no si ri zik za raz voj fe tu sa.10 Po ne kad trud ni ca ne prih va ća ni os nov ne me di cin ske na put ke, ni ti se že li od re ći od re đe nih štet nih na vi ka, kao što su pu še nje ci ga re ta i pre kom jer na kon zu ma ci ja al ko hol nih pi ća ko ji na ru ša va ju ne sa mo nje zi no zdrav lje već i zdrav lje plo da.11 Po la ze ći od to ga ka ko je ve ći na že na mo ti vi ra na da nji ho va trud no ća ima do bar is hod, u pre na tal noj skr bi tre ba uči ni ti sve ka ko bi se omo gu ći lo os tva re nje to ga ci lja.11

Al ko hol i trud no ćaAl ko hol je vo de ći poz na ti te ra to ge ni uz roč nik što pot vr-

đu ju broj na is tra ži va nja.11 I dok trud ni ca mo že os je ti ti sas vim la ga no dje lo va nje al ko ho la, u is to vri je me nje no di je te je iz-lo že no teš kom «pi jan stvu».1 Al ko hol ut je če raz li či tim me ha-niz mi ma na em brio nal ni raz vi tak. S jed ne stra ne ra di se o sta-nič nom tok si nu ko ji iza zi va smet nje ras ta, dok s dru ge stra ne iza zi va od re đe ne ano ma li je u raz vit ku. Ka ko je nje go vo dje-lo va nje neu ro tok sič nog ka rak te ra, go to vo je uvi jek zah va ćen i sre diš nji živ ča ni sus tav. Učes ta lo st al ko hol nih oš te će nja je teš ko pro ci je ni ti. Fran cus ke statis ti ke na vo de po da tak 1:212 trud no ća. Ta ko je ovaj prob lem tri pu ta češ ći u us po red bi s jav lja njem Downo vog sin dro ma.12 Uzi ma nje po ve ća nih ko-li či na al ko ho la ima da le ko sež ne pos lje di ce na maj ku i di je-te. Osim što do vo di do in trau te ri nog zas to ja u ras tu plo da, pos tna tal ni ra st i raz voj tak ve dje ce os ta je i da lje slab, a is to ta ko po ka zu ju zas toj u men tal nom i mo to rič kom raz vo ju.3 U naj te žim slu ča je vi ma mo že nas ta ti fe tal ni al ko hol ni sin drom (FAS). Glav na obi ljež ja FA S-a su pre i/ili pos tna tal ni zas toj ras ta, kar dio vas ku lar ne ab nor mal nos ti i ab nor mal nosti li ca, dis fun kci ja sre diš njeg živ ča nog sus ta va, uk lju ču ju ći men tal-nu re tar da ci ju.

Opoj ne dro ge i trud no ćaU da naš nje je vri je me kon zu mi ra nje opoj nih dro ga ta-

ko đer ve li ki jav no zdrav stve ni prob lem. Op će ni to gle da no naj ve ći prob le mi nas ta ju su že njem kr vnih ži li ca pos te lji ce te sma nje njem pla cen tar nog pro to ka kr vi, kao i do to ka ki si ka i hra nji vih tva ri plo du. Uo bi ča je na je po ja va zas toj ras ta plo da ko ji re zul ti ra vr lo ma lom po ro đaj nom te ži nom dje te ta. Oko 14% no vo ro đen ča di te ži na po ro du ma nje od 2500g, a ot pri li-ke 25% njih se ro di pri je 38. tjed na trud no će.

Preh ra na i trud no ćaPreh ra na je je dan od naj važ ni jih oko lin skih čim be ni ka

bit nih za zdrav lje maj ke i plo da te joj se pri pi su je ut je caj na nas ta nak ni za po teš ko ća i kom pli ka ci ja u trud no ći.13 Preh ra-na je u trud no ći važ na jer pre kom jer na i ne do volj na preh ra na ne po volj no ut je ču na ti jek i is hod trud no će, u pog le du maj ke i plo da, a preh ra nom maj ke mo že se ut je ca ti na te ži nu dje te ta. Pre kom jer na preh ra na maj ke po ve ća va učes ta lo st E PH- ges-to za, pri jev re me nih po ro da i pe ri natalni mor ta li tet, a do vo di i do ve ćeg bro ja ra đa nja ve li ke, hi per trof ne dje ce. Ne do volj na prehra na re zul ti ra ra đa njem ve ćeg bro ja ne dos taš ća di.4

Li je ko vi i trud no ćaPrim je na li je ko va u trud no ći ima dvi je fa ze: onu ra ni ju, do

se dam de se tih go di na ovoga sto lje ća, kad su li je ko vi da va ni bez og ra ni če nja i bez ikak ve og ra de i onu kas ni ju, no vi ju, od ta li do mid ske tra ge di je do da nas, ka da su da va nje li je ko va u trud no ći mno gi, go to vo, zab ra ni li.4 Prim je na li je ko va u trud-no ći op te re će na je mno gim pred ra su da ma pa je sto ga sli ka o dje lot vor nos ti i štet nos ti po je di nih li je ko va is kriv lje na. U oc-je ni vri jed nos ti od re đe nog li je ka u trud no ći os nov ni prob lem pred stav lja pog reš ka pri da va nja ve će paž nje si gur nos ti (neš-kod lji vos ti) li je ka ne go li nje go voj dje lot vor nos ti.3 Prob lem s pro pi si va njem li je ko va trud ni ca ma os tao je sve do da nas. Glav ni raz log le ži u to me što prak tič ki ne ma si gur nih po da ta-ka o dje lo va nju li je ko va u trud no ći, bu du ći da kli ni čki po ku si na trud ni ca ma ni su iz vedi vi iz etič kih raz lo ga.14 Oš te će nje fe-tu sa mo že se odig ra ti u jed nom od tri glav na sta di ja trud no će: sta dij im plan ta ci je (5-17 da na) gdje do la zi do po ba ča ja, za-tim sta dij em bri ja (17-57 da na) gdje do la zi do struk tu ral nih po re me ća ja po put sr ča ne greš ke ili od sus tva udo va, te tre ći sta dij fe tu sa (58 da na pa sve do po ro da) oš te će nja do vo de do dis mor fi je od nos no po re me ća ja ras ta i saz ri je va nja or gan skih sus ta va.3 Te me ljem po da ta ka do bi ve nih raz nim is tra ži va nji-ma, li je ko vi su svr sta ni u ne ko li ko ka te go ri ja pre ma svom ri-zi ku štet no ga dje lo va nja na plod (te ra to ge nos ti). Pos to ji ne ko-li ko ovak vih kla si fi ka ci ja, a kod nas se naj češ će ko ris ti FDA ko ji svr sta va li je kove u 5 ka te go ri ja A, B, C, D i X, a to je: od li je ko va ko ji u kon tro li ra nim is pi ti va nji ma na trud ni ca ma ni su po ka za li ni ka kav ri zik za plod pa sve do li je ko va sa iz ra-zi to ve li kim po ten ci ja lom štet no ga učin ka na plod do ka za nog i kod lju di i kod ži vo ti nja, te ih ap so lut no tre ba iz bje ga va ti u trud no ći.15,14 Trud ni ce mo gu ko ris ti ti li je ko ve za tre ti ra nje kro nič nih sta nja kao što su epi lep si ja, hi per ten zi ja ili psi hič ki po re me ća ji.15



Zdrav stve ni od goj i za da će me di cin ske ses tre u pre ven ci ji čim be ni ka ri zi ka u trud ni ca

Pre ma Mah le ru: »Zdrav lje je u lju di ma, u pri li ka ma nji-ho vog sva kod nev nog ži vo ta, u ok ru že nji ma u ko ji ma oni uče, ra de, ig ra ju se i vo le. Ono se stva ra kroz bri gu za se be i dru-ge, kroz spo sob nos ti za do no še nje od lu ka i kroz kon tro lu nad vlas ti tim ži vo tom. Zdrav lje je u os je ća ju si gur nos ti da druš tvo u ko jem ži viš že li stvo ri ti pri li ke, ko je će ti omo gu ći ti zdrav ži vot u nje mu.«

Po jam »zdrav stve no po na ša nje« obič no ko ris ti mo kao naz na ku za one ob ras ce ma ni fes tnog po na ša nja ko je oso ba raz lož no, dak le s od re đe nim ci ljem, re do vi to po du zi ma, od-nos no ne po du zi ma, a nji ma ut je če na vlas ti to i/ili tu đe zdrav-lje.16 Pre ma Gree nu zdrav stve ni od goj je »bi lo ko ja kom bi-na ci ja raz li či tih pri li ka za uče nje, ko ji ma je za jed nič ki cilj potica ti dob ro volj no ula ga nje oso ba, gru pa od nos no za jed ni ca u zaš ti tu i unap r je đe nje vlas ti tog zdrav lja.«16 Pre ma Edwar-dsu dje lok rug ra da me di cin ske ses tre u pod ruč ju zdrav stve-nog od go ja tre ba za mis li ti kao sus tav spe ci fi č nih is tra ži vač kih i in ter ven tnih pos tu pa ka. Pos to ji mo del sustav nog pla ni ra nja zdrav stve nog od go ja kao dije la pro ce sa nje ge, a poz nat je pod na zi vom PRECEDE.16

Zaš ti ta zdrav lja maj ke i dje te ta me đu prio ri tet nim je za dat-ci ma zdrav stve ne zaš ti te. Zdrav po če tak od za če ća, trud no će, po ro đaja, pr ve go di ne ži vo ta i na da lje – bi tan je za zdrav lje i dob ro bit bu du ćeg na raš ta ja. Sto ga mje re pro mi ca nja i oču va-nja že ni na zdrav lja, oso bi to u fer til nom raz dob lju, te mje re pro mi ca nja i oču va nja zdrav lja dje te ta uv r šta va ju ovu zaš ti tu u pre ven ti vu vi so kog stup nja. Prog ram mje ra pe ri na tal ne zaš-ti te ta ko uk lju ču je i zdrav stve ni odgoj trud ni ce. U ovom raz-dob lju edu ka tiv ni rad us mje ren je na pou ča va nje trud ni ca o preh ra ni i na či nu ži vo ta u trud no ći, iz bje ga va nju štet nih na vi-ka, po ten ci jal nih opas nos ti i slič no. Cilj je edu ka ci je ukla nja-nje ri zi ka uz ro ko va nih nez dra vim na vi ka ma, po put pu še nja, pi je nja al ko hol nih pi ća, upo ra be dro ga. S ob zi rom ka ko ima iz rav nu kon tro lu nad spo me nu tim čim be ni ci ma, na os no vi tih in for ma ci ja trud ni ca tre ba do ni je ti vlas ti tu od lu ku o pres tan ku ili sma nje nju nji ho ve upo ra be.17

Cilje vi is tra ži va njaCi lje vi ovo ga ra da bi li su:is pi ta ti zna nja trud ni ca o ri zič nim čim be ni ci ma u trud no ći• is tra ži ti ri zič na po na ša nja trud ni ca• ut vr di ti sta vo ve trud ni ca pre ma ri zič nim čim be ni ci ma ko ji • mo gu ug ro zi ti trud no ću i ne ro đe no di je te.

Is pi ta ni ci i me to deU is tra ži va nje je uk lju če no 100 trud ni ca ko je su bi le hos-

pi ta li zi ra ne na Odje lu pato lo gi je trud no će, Od je la za gi ne-ko lo gi ju i op stet ri ci ju, ili ko je su se kon tro li rale u trud nič koj am bu lan ti is tog od je la Kli nič ke bol ni ce Osi jek. Is tra ži va nje je obav lje no u ruj nu 2007. go di ne. Kao in stru me nt is pi ti va nja ko riš ten je an ket ni li st za trud ni ce. An ket ni li st je, za pot re be ovog is tra ži va nja, sas ta vio is tra ži vač te je sad r ža vao slje de će po dat ke: dob, struč nu spre mu, rad ni od nos, brač ni sta tus, broj trud no ća po re du, broj po ro da po re du, broj ži ve dje ce, ges ta-ci ju u tjed ni ma, te po je di nač no pi ta nja o sva kom čim be ni ku ri zi ka u trudno ći. Pi ta nja su bi la ot vo re nog i zat vo re nog ti pa

(ukup no 47). Sva ka je is pi ta ni ca upoz na ta s ci ljem is tra ži va-nja, te je da la svoj pris ta nak. An ke ta je bi la ano nim na. Sug las-no st za pro vo đe nje is tra ži va nja zat ra že na je i do bi ve na pre ma pos to je ćim pro to ko li ma.

Nu me rič ki po dat ci opi sa ni su arit me tič kom sre di nom i ras po nom. Ka te go rič ki po dat ci pri ka za ni su ap so lut nim i re-la tiv nim frek ven ci ja ma. Za us po red bu ka te go rič kih va ri jab li ko riš ten je χ2 te st, a po pot re bi Fis he rov eg zak tni te st.

Re zul ta tiSred nja dob is pi ta nih trud ni ca iz no si la je 28,6 go di na.

Naj mla đa is pi ta ni ca ima la je 15, a naj sta ri ja 45 go di na. Sred-nju struč nu spre mu imala je 71 is pi ta na trud ni ca. U rad nom je od no su bi lo 67 trud ni ca (Tab li ca 1).

BROJ TRUDNOĆA N 100 N 1001 36 36

2 38 38

3 16 164 7 75 1 16 0 07 1 1

8 1 1

BROJ PORODA 1. 45 452. 39 393. 13 134. 2 2

5. 1 1

TJEDNI TRUDNOĆE Do 28 10 1029–32 6 633–36 26 26

37–40 58 58

Tab li ca 1. Obi ljež ja is pi ta ni ca

OBILJEŽJA ISPITANICA ~BROJ ISPITANICA

DOB (go di ne)

Do 20 7

21–25 25

26–30 3031–35 3036–40 541–45 3

BRAČNO STANJEUda na 92

Neu da na 8

STRUČNA SPREMANSS 6

SSS 71

VSS 23



Bi lo je osam neu da nih trud ni ca, a od to ga su se tri iz jas ni-le ka ko ži ve u brač noj za jed ni ci. Me đu is pi ta nim trudni ca ma, naj ve ćem je bro ju (38) ovo bi la dru ga trud no ća po re du, dok je bi la sve ga jed na trud ni ca s vi še od pet trud no ća po re du. Pr vi po rod če ka lo je 45 trud ni ca, dok je sve ga jed noj trud ni ci ovo bio 5. po rod (Tab li ca 1). Is pi ti va njem je ut vr đe no ka ko ve ćina trud ni ca (48) još ne ma ži vo ro đe ne dje ce, dok je čet ve-ro ži vo ro đe ne dje ce imala sve ga jed na trud ni ca (Sli ka 1).

Par tne ri su se iz jas ni li u ve li kom bro ju (86), ka ko im sme-ta što par tne ri ca pu ši. Od ukup no 24 trud ni ce ko je pu še, njih 10 pu ši deset i vi še ci ga re ta dnev no (10-20 ci ga re ta). Ta ko đer 10 trudni ca pu ši do 5 ci ga re ta dnev no (Sli ka 2).

Sli ka 1. Zas tup lje no st trud ni ca pre ma bro ju ži ve dje ce

0 48%

1 37%

2 12%

4 1%

3 2%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

Me đu is pi ta nim trud ni ca ma njih 24 su pu ša či. Naj ve ći broj trud ni ca ko je pu še ima sred nju struč nu spre mu. Od ukup-no 76 trud ni ca ko je ne pu še, 22 ima ju vi so ku struč nu spre mu (Tab li ca 2).

Raz dio ba struč ne spre me u sku pi na ma trud ni ca ko je pu-še i ko je ne pu še zna čaj no se raz li ku je (Fis he rov eg zaktni P=0,011). U sku pi ni pu ša ča sve ga je jed na trud ni ca (4%) s vi-so kom struč nom spre mom, a u sku pi ni ne pu ša ča vi so ku struč-nu spre mu ima ju 22 (29%) trud ni ce (Tab li ca 2).

Tab li ca 2. Raz dio ba trud ni ca pre ma na vi ci pu še nja i struč noj spre mi

Struč na spre ma Ne pu ša či Pu ša či Ukup no

NKV 3 3 6

SSS 51 20 71

VSS 22 1 23

UKUP NO 76 24 100

Me đu trud ni ca ma ko je pu še (N=24), 17 par tne ra su ta ko-đer pu ša či. Kod trud ni ca ko je ne pu še (N=76), 24 par tne ra su pu ša či (Tab li ca 3). Udio par tne ra ko ji pu še zna čaj no je ve ći u sku pi ni trud ni ca ko je pu še (χ2 te st, P=0,004).

Tab li ca 3. Zas tup lje no st par tne ra pu ša ča me đu trud ni ca ma

Trud ni ca

Par tner Pu šač Ne pu šač P

Pu šač 17 24

Ne pu šač 7 52 0,004

Ukup no 24 76

* χ2 te st

Sli ka 2. Zas tup lje no st trud ni ca pre ma bro ju po pu še nih ci ga re ta na dan

5-10 DO 5 10-15 15-20 10 0

2

4

6

8

10

12

BROJ POPUŠENIH CIGARETA

BRO

J TR

UDNI

CA

Iz do bi ve nih re zul ta ta vid lji vo je ka ko naj ve ći broj par tne-ra me đu trud ni ca ma ko je pu še, dnev no po pu še iz me đu 10 i 20 ci ga re ta. U ka te go ri ji trud ni ca ko je ne pu še, naj ve ći broj par-tne ra po pu ši dnev no 15-20 i vi še od 20 ci ga re ta (Tab li ca 4).

do 10 10 do 15 15 do 20 > od 20

Trudnice koje puše 3 5 7 2

Trudnice koje ne puše 7 2 8 7

UKUPNO 10 7 15 9

Tab li ca 4. Zas tup lje no st par tne ra pu ša ča pre ma bro ju po pu še nih ci ga re ta

Do bi ve ni rezul ta ti uka zu ju na to ka ko 61 trud ni ca ne zna da pu še nje po ve ća va ri zik od sin dro ma nag le do jenač ke smr-ti. Čak 60 trud ni ca ne zna ka ko je ak tiv no pu še nje maj ke u trud no ći ri zič ni čim be nik za smrt plo da u ma ter ni ci. Ta ko đer 65 trud ni ca ne zna ka ko pu še nje u trud no ći po ve ća va ri zik za nas ta nak razvoj ne ano ma li je plo da (Tab li ca 5).

Raz dio ba od go vo ra trud ni ca ko je pu še, zna čaj no se raz-li ko va la od raz dio be od go vo ra trud ni ca ko je ne pu še, u pi ta-nji ma o to me ka ko pu še nje u trud no ći uz ro ku je zas toj ras ta plo da (Fis he rov eg zak tni P= 0,002), kao i u pi ta nju da pu še nje po ve ća va ri zik od sin dro ma nag le do je nač ke smr ti (Fis he rov eg zak tni P= 0,009), te kod pi ta nja ka ko trud ni ce ko je su iz lo-že ne di mu ci ga re ta češ će ra đa ju ne do noš čad (Fis he rov eg zak-tni P= 0,002). (Tab li ca 5)

Na vi ku, kao raz log zaš to puši, na vo di 7 trud ni ca (Tabli ca 6). Sve 24 trud ni ce pu še i u trud no ći i ta ko đer su sve raz miš-lja le o pres tan ku pu še nja u trud no ći.

Ni ka da ne kon zu mi ra al ko hol 58 trud ni ca, dok su os ta le iz ja vi le ka ko al ko hol kon zu mi ra ju rijet ko ili sa mo pri god no (Sli ka 3).



Tre ći na trud ni ca ko je su se iz jas ni le ka ko su kon zu mi ra le al ko hol u trud no ći, is to je uči ni la u pr vom trom je seč ju trud-no će, dak le u raz dob lju or ga no ge ne ze. Naj ve ći broj trud ni ca al ko hol je konzu mi ra lo u 28. tjed nu (Tab li ca 7).

Tab li ca 5. Zas tup lje no st od go vo ra na pi ta nja o čim be ni ku rizika-pu še nje kod trud ni ca

Pi ta nje Sku pi naOd go vor

P*DA NE

NEZNAM

Pu še nje ci ga re ta u tru-dnoći uz ro ku je zas toj ras ta plo da?

Pu ša či 12 5 70.002

Ne pu ša či 59 1 16

Pu še nje ci ga re ta ti je kom trud no će uz ro ku je nis ku po ro đaj nu te ži nu dje te ta?

Pu ša či 19 1 40.340


Pu še nje u trud no ći po-ve ća va ri zik od sin dro ma nag le do je nač ke smr ti?

Pu ša či 4 3 170.009


Trud ni ce ko je pu še ili su iz lo že ne di mu ciga re ta češ će ra đa ju nedo noš-čad?

Pu ša či 5 4 150.002


Ak tiv no pu še nje maj-ke u trud no ći ni je ri zič ni čimbe nik za smrt plo da u ma ter ni ci?

Pu ša či 1 4 190.053


Pu še nje u trud no ći ne po-ve ća va ri zik za nasta nak raz voj ne ano ma li je plo da?

Pu ša či 0 4 200.031


* Fis he rov eg zak tni te st

Tab li ca 6. Zas tup lje no st od go vo ra na pi ta nje o raz lo gu zaš to pu še (N 24)

ODGOVORI N

Na vi ka 7

Ovis no st 3

Ne znam 6

Ner voza 1

Uz ka vu 1

Bez ve ze 1

Pot re ba 1

Iz guš ta 1

Jer je dob ro 1

Ne mo že pres ta ti 1

Jer je i pri je pu ši la 1

Sli ka 3. Zas tup lje no st trud ni ca pre ma kon zu mi ra nju al ko ho la

NE, NIKADA58%

SAMO PRIGODNO

18%

RIJETKO24%

DA, REDOVITO0%0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

Vrijeme konzumiranja N

Na po čet ku trud no će 1

Nisam zna la da sam trud na 1

Ne znam 3

12 tje da na 1

16 tje da na 1

20 tje da na 1

23 tjed na 1

24 tjed na 1

28 tje da na 4

32 tjed na 1

35 tje da na 1

37 tje da na 1

39 tje da na 1

UKUPNO 18

Tab li ca 7. Zas tup lje no st trud ni ca pre ma vre me nu kon zu mi ra nja al ko ho la u trud no ći (N 18)

Naj ve ća kon zu mi ra na ko li či na al ko ho la iz no si 3 al ko hol-na pi ća, dok je naj ve ći broj is pi ta ni ca naj vi še popio 1 dcl al-ko ho la.

Trud ni ce, njih vi še od 60, ne zna ju ka ko kon zu mi ra nje al ko-ho la u trud no ći uz ro ku je raz voj ne ano ma li je, te pos lje dič nu hi-pe rag re siv no st i hi pe rak tiv no st kod ro đe ne dje ce (Tab li ca 8).

Tab li ca 8. Zas tup lje no st od go vo ra na pi ta nja o čim be ni ku ri zi ka-al ko hol (N 100)

Pitanje Odgovori

da ne ne znam

Kon zu mi ra nje al ko ho la u trud no ćiuz ro ku je češ će spon ta nepo ba ča je?

53 1 46

Kon zu mi ra nje al ko ho la u trud no ćine uz ro ku je raz voj ne ano ma li je(npr. sr ča ne greš ke)?

19 18 63

Kon zu mi ra nje al ko ho la u trud no ćiuz ro ku je pos lje dič nuhi pe rak tiv no st i hi pe rag re siv no stkod ro đe ne dje ce?

33 3 64

Na pi ta nje kon zu mi ra ju li opoj ne dro ge, svih sto is pi ta ni-ca (N 100) od go vo ri lo je ne gativ no. Ve ći na trud ni ca, njih 56, ne zna da opoj ne dro ge ako se kon zu mi ra ju u trud no ći mo gu uz ro ko va ti razvoj ne ano ma li je plo da (Sli ka 4).



Re zul ta ti is pi ti va nja po ka za li su da je 51 is pi ta na trud ni ca ti je kom trud no će kon zu mi ra la li je ko ve što je i pri ka za no na sli ci 5.

Za nim ljiv je po da tak što je veli ka ve ći na trud ni ca, njih 73, potvr dno od go vo ri la ka ko su li je ko vi štet ni u trud no ći. Naj ve-ći broj trud ni ca kon zu mi rao je an ti bio ti ke ti je kom trud no će, za tim an ti pi re ti ke, anal ge ti ke i hor mo ne. Tre ći na is pi ta ni ca kon zu mi ra la je li je ko ve do 12 tjedna trud no će (pr vo trom je-seč je), dak le u raz dob lju or ga no ge ne ze.

U pr vom su trom je seč ju trud ni ce uzi ma le naj češ će an ti-bio ti ke, an ti pi re ti ke, anal ge ti ke i hormo ne. Ve ći na trud ni ca (79) pri je trud no će ima la je idea lan in de ks tjeles ne ma se, njih 8 ima lo pre ni zak, a 12 je trud ni ca ima lo BMI iz nad nor ma le (Tab li ca 9).

Naj ve ći broj trud ni ca dnev no je de tri ob ro ka (Tab li ca 10).Pre ko 50% trud ni ca do bi lo je na te ži ni tije kom trud no će

iz me đu 15 i 30 ki log ra ma.Trud ni ce, njih 35, smat ra ju ka ko u trud no ći ni je važ no jes-

ti raz no li ku hra nu. Naj ve ći broj trud ni ca, njih čak 63, ne zna-ju ka ko pre kom jer na preh ra na i do bi vanje na te ži ni po ve ća va učes ta lo st E PH-ges to za, pri jev re me nih po ro da i pe ri natal ni mor ta li tet (Tab li ca 11).

Sli ka 4. Zas tup lje no st tru dnica pre ma od go vo ri ma na pi ta nje: Ako se kon zu mi ra ju u trud no ći, opoj ne dro ge ne mo gu uz ro ko va ti raz voj ne ano ma li je plo da

Sli ka 5. Zas tup lje no st trud ni ca pre ma od go vo ri ma o kon zu mi ra nju li je ko va ti je kom trud no će

ne sjećam se2%

ne47%

da51%

ne25%

da19%

ne znam56%

BMI N %

< 19.1 BMI prenizak 8 8%

19.1–25.8 BMI idealan 79 79%

25.9–27.3 BMI malo iznad normale 2 2%

27.4–32.2 BMI visok 8 8%

32.3–44.8 BMI previsok 1 1%

> 44.8 BMI izrazito visok 1 1%

Nedostupno 1 1%

UKUPNO 100 100%

Tab li ca 9. Zas tup lje no st trud ni ca pre ma BMI (In de ks tje les ne te ži ne)

Tab li ca 10. Zas tup lje no st trud ni ca pre ma bro ju ob ro ka dnev no (N 100)

OBROCI N

1 do 2 1

2 6

2 do 3 2

3 26

3 do 4 18

4 9

4 do 5 12

5 19

5 do 6 4

6 1

Pre ma pot re bi 1

Pu no po ma lo 1

UKUPNO 100

ODGOVORI

PITANJE DA NE NE ZNAM

U trud no ći nije važ nojes ti raz no li ku hra nu? 35 58 7

U trudno ći je važ nojes ti »za dvo je«? 10 89 1

Doz vo lje no po ve ća njetje les ne te ži neu tru dnoći je 10-12 kg?

71 10 19

Pre kom jer na preh ra na ido bi va njena te ži ni po ve ća vaučes ta lo st E PH-ges to za,pri jev re me nih po ro da ipe ri na tal ni mor ta li tet?

32 5 63

Ne do volj na preh ra nare zul ti ra ra đa njem ve ćegbro ja ne dos taš ća di?

46 8 46

Tab li ca 11. Zas tup lje no st trud ni ca pre ma od go vo ri ma o preh ra ni u trud no ći (N 100)

Na pi ta nje, je li ih li ječ nik–gi ne ko log upu tio u čim be ni ke ri zi ka u trud no ći, 67 trud ni ca od go vo ri lo je potvr dno.



Ras pra vaRe zul ta ti is tra ži va nja, o pri sut nos ti čim be ni ka ri zi ka kod

trud ni ca, is pi ti va nih na Od je lu za gi ne ko lo gi ju i op stet ri ci ju Kli nič ke bolni ce Osi jek po ka zu ju ka ko 24 is pi ta ne trud ni ce pu še. Pre ma is tra živa nji ma u Hr vat skoj pu ši oko 25% trud ni-ca.5 Izvo ri na vo de ka ko u Ame ri ci ti je kom trud no će pu ši 11% že na, a u svije tu te broj ke do se žu i do 30%.6 Među is pi ta ni ca-ma ko je pu še (24), vr lo vi sok pos to tak či ne i pa rtne ri pu ša či, njih čak 17 (70,8%). Kod trud ni ca ko je ne pu še si tua ci ja je dru ga či ja. Od 76 onih ko je ne pu še, njih 24 ima ju par tne re pu ša če, što iz no si 31,5%. Ve li koj ve ći ni par tne ra (86) sme ta što nji ho ve par tneri ce pu še. Pre ko 50% trud ni ca po pu ši vi še od 10 ci ga re ta dnev no, dok nji ho vi par tne ri u ve ći ni po pu še i vi še od 20 ci ga re ta dnev no. Par tne ri trud ni ca ko je ne pu-še, ta ko đer u ve ći ni, po pu še i vi še od 20 ci ga re ta dnev no. Is-traži va njem je do bi ve no ka ko 29 trud ni ca ne zna da pu še nje ci ga re ta u trud no ći uz ro ku je zas toj ras ta plo da. Vi še od 50% trud ni ca ne zna ka ko pu še nje u trud no ći po ve ća va ri zik od sin dro ma nag le do je nač ke smr ti. Vi še od 60% trud ni ca ne zna ka ko je ak tiv no pu še nje maj ke u trud no ći ri zič ni čim be nik za smrt plo da u ma ter ni ci. Od is pi ta nih trud ni ca, njih 80 ne zna ka ko pu še nje u trud no ći po ve ća va ri zik za nas ta nak raz voj-ne ano ma li je plo da. Sve trud ni ce ko je pu še, njih 24, iz ja vi le su ka ko pu še i u trud no ći te ka ko su raz miš ljale o pres tan ku pu še nja. Njih 50 pu ši iz na vi ke, ovis nos ti ili ka ko ka žu, ne zna ju zaš to pu še. Bri gu za spr je ča va nje pos lje di ca pu še nja u trud no ći tre ba lo bi us mje ri ti na pre ven ci ju pu še nja te na li je-če nje ovis nos ti o ni ko tin skim proiz vo di ma u op ćoj po pu la ci ji, a po se bi ce u dje vo ja ka, bu du ćih i sa daš njih trud ni ca i maj ki.5 Me di cin ske ses tre mog le bi, svo jim edu ka tiv nim ra dom uve-li ke dop ri ni je ti bo ljoj in for mi ra nos ti trud ni ca, te na taj na čin olak ša ti do noše nje od lu ka o sma nje nju ili pres tan ku upo ra be štet nih čim be ni ka u trud no ći.

Al ko hol je vo de ći poz na ti te ra to ge ni uz roč nik u trud no-ći, što pot vr đu ju broj na is tra ži va nja.11 Re zul ta ti is pi ti va nja na trud ni ca ma Od je la za gi ne ko lo gi ju i op stet ri ci ju po ka zu ju ka-ko ve ći na trud ni ca, njih 58, ni ka da ne kon zu mi ra al ko hol, dok 24 is pi ta nice kon zu mi ra ri jet ko, a njih 18 kon zu mi ra al ko hol sa mo pri god no. Ni ti jed na trud ni ca al ko hol ne kon zu mi ra re-do vi to. Iz vo ri na vo de ka ko je zap ra vo naj važ ni je saz na ti tre-nu tak naj ve će kon cen tra ci je al ko ho la u kr vi kao i u ko jem se trom je seč ju do go di la kon zu ma ci ja i ko ja je bi la naj ve ća ko li či na.18 Naj ve ći broj trud ni ca kon zu mi ra lo je al ko hol u 28. tjed nu trud no će, a tre ći na ih je to uči ni la u pr vom trom je seč ju. Naj ve ća kon zu mi ra na ko li či na iz no si 3 al ko hol na pi ća, dok je naj ve ći broj is pi ta ni ca po pio 1 dcl al ko ho la. Pre ma is tra-ži va nju pro ve de nom me đu dan skim trud ni ca ma, ut vr đe no je ka ko 76% njih smat ra da je tjed no uzi ma nje al ko ho la ve ći nom prih vat lji vo. Ukup no 85% trud ni ca smat ra lo je ka ko je opi ja-nje štet no.11 Rezul ta ti od go vo ra trud ni ca, na pi ta nja o štet nos-ti kon zu mi ra nja al ko ho la u trud no ći, po ka zu ju ka ko ve ći na trud ni ca ne zna za mo gu će pos lje di ce kon zu mi ra nja al ko ho la u trud noći. Iz to ga proiz la zi mo guć no st da ve ći nu to ne za ni-ma iz raz lo ga što ni ka da ne kon zu mi ra ju al ko hol.

Re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju ka ko svih 100 trud ni ca ne kon zu mi ra opoj ne dro ge. Mo ra mo uze ti u ob zir ka ko je an ke-ta bi la ano nim na i ka ko re zul ta ti ne mo ra ju bi ti toč ni. Pre ma od go vo ru na pi ta nje o štet nos ti kon zu mi ra nja opoj nih dro ga

do bio se re zul tat ka ko ve ći na trud ni ca ne zna mo gu li opoj ne dro ge u trud no ći uz ro ko va ti raz voj ne ano ma li je plo da.

Is pi ti va njem su dobi ve ni re zul ta ti ka ko je po lo vina is pi-ta nih trud ni ca uzi ma la li je ko ve u trud no ći, od če ga je tre ći na is to uči ni la u pr vom trom je seč ju, dak le u raz dob lju or ga no ge-ne ze. U knji zi o po rod niš tvu (Dražančić i su rad nici4) na vo di se ka ko je, u ne dav no objavlje noj stu di ji u zag re bač koj kli ni-ci, od 1000 re dom an ke ti ra nih trud ni ca na đe no da su njih 803 uzi ma le li je ko ve. Is klju čiv ši trud ni ce ko je su uzi ma le sa mo kom bi na ci ju že lje za i vi ta mi na, njih 627 uzi ma lo je dru ge, di fe ren tne li je ko ve, a 169 njih već u prvom trom je seč ju, pri je 12. tjedna.4 Pre ma re zul ta ti ma is tra ži va nja naj ve ći broj trud ni-ca uzi mao je an ti bio ti ke, te an ti pi re ti ke i anal ge ti ke. Is te li je-ko ve, u naj ve ćem bro ju, uzi ma le su i trud ni ce ko je su se iz jas-ni le ka ko su li je ko ve uzi ma le u pr vom trom je seč ju trud no će. Za nim ljiv je po da tak ka ko još uvi jek 27 trud ni ca ne zna da su ne ki li je ko vi vr lo te ra to ge ni te ka ko uz ro ku ju ka rak te ris tič ne raz voj ne ano ma li je i sin dro me.

Re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju ka ko je 8 trud ni ca pri je trud no će ima lo pre ni zak indeks tje les ne ma se (<19.1), njih 79 ima lo je idea lan, dok je os ta tak bio iz nad nor ma le. Dru gim ri je či ma, 2 trud ni ce ima le su in de ks tje les ne ma se od 25.9–27.3 (ma lo iz nad nor ma le), njih 8 ima lo je in de ks 27.4–32.2 (vi sok), 1 trud ni ca ima la je in de ks 32.3–44.8 (pre vi sok), kao i 1 trud ni ca s in dek som >44.8 (iz ra zi to vi sok). Raz ni au to-ri na vo de normal nim po ve ća nje te ži ne od 10–12 ki log ra ma, 11–12 ki log ra ma, za tim 11-15 ki log ra ma, što je kod nor mal no uh ra nje ne že ne u pros je ku 13 ki log ra ma. Do bi tak na te ži ni je češ će ma nji u ina če pot hra nje nih že na, a ve ći u preuh ra-nje nih že na.19 Trud ni ce s pre nis kim in dek som tje les ne ma se, pre ma re zulta ti ma is tra ži va nja, do bi le su u trud no ći, u raz-dob lju od 34–39 tje da na od 10–23 ki log ra ma. Mo že mo re-ći da ovaj do bi tak od 23 ki log ra ma za trud ni cu s pre nis kim in dek som tje les ne ma se ni je alar man tan jer, ka da na dok na di svo ju te ži nu do nor mal ne, u stva ri je do bi tak u trud no ći idea-lan. To na rav no ni je bio slu čaj s trud ni ca ma ideal nog in dek sa tje les ne ma se jer su re zul ta ti po ka za li ka ko su dvi je tre ći ne trud ni ca u trud no ći, po po je di nim tjed ni ma do bi le pre vi še ki-log ra ma. Naj ve ći pos to tak njih u trud no ći je do bio iz me đu 15 i 30 ki log ra ma. Trud ni ce za pos tav lja ju es tet ski iz gled ti je kom trud no će te pre vi še je du pod pret pos tav kom ka ko će, pos li je trud no će, di je ta ma ski nu ti na kup lje ne ki log ra me. Oči to je da još uvi jek ve ći na trud ni ca mis li ka ko tre ba jes ti za dvo je. Čes-to je pre kom jer ni do bi tak te ži ne ti je kom ne ko li ko trud no ća uz rok raz vo ju pre ti los ti u že na.4 Naj ma nji do bi tak ki log ra ma u trud no ći, pre ma re zul ta ti ma do bi ve nim is tra ži va njem, bio je u sku pi ni preuh ranje nih že na, što je pri lič no neo če ki va ni re-zul tat. Dak le trud ni ce ko je su ima le in de ks tje les ne ma se ma lo iz nad nor ma le, vi sok, pre vi sok ili iz ra zi to vi sok, u pros je ku su ima le nor ma lan do bi tak s ob zi rom na tjed ne trud no će. Od 8 trud ni ca ko je su ima le vi sok in de ks tje les ne ma se sa mo su dvi je do bi le u trud no ći 18 i 24 ki log ra ma, dok su os ta le do bi-le od 8-15 ki log ra ma. Trud ni ca s pre vi so kim in dek som u 40. tjed nu do bi la je 10 ki log ra ma, a trud ni ca s iz ra zi to vi so kim in dek som u 39. tjed nu trud no će do bi la je 6 ki log ra ma. Naj ve-ći broj is pi ta nih trud ni ca je de tri ob ro ka dnev no. Ve ći na njih na vo di ka ko je de svu hra nu, a os ta le se pre ma od go vo ri ma re la tiv no zdra vo hra ne. Njih 35 smat ra ka ko u trud no ći ni je važ no jes ti raz no li ku hra nu, a čak 71 trud ni ca mis li ka ko je



doz vo lje no po ve ća nje tje les ne te ži ne u trud no ći 10–12 ki log-ra ma. Na ža lo st, još uvi jek je vi sok pos to tak trud ni ca ko je ne zna ju ko je pos lje di ce proiz la ze iz pre kom jer ne i ne do volj ne preh ra ne u trud no ći.

Re zul ta ti is tra ži va nja pro vedenog u Kli nič koj bol ni ci Osi-jek o pos to ja nos ti čim be ni ka ri zi ka u trud ni ca, po ka zu ju ka ko su pu še nje i nep ra vil na preh ra na naj vi še zas tup lje ni čim be ni ci ri zi ka me đu is pi ta nim trud ni ca ma.

Zak lju čakTe me ljem pro ve de nog is tra ži va nja mo gu će je zak lju či ti

slje de će:Većina is pi ta nih trud ni ca, njih 67%, na vo di ka ko je upu će-

no u čim be ni ke ri zi ka u trud no ći, nji ho ve pos lje di ce za plod i is hod trud no će. Is tra ži va njem je do bi ve no ka ko 29% trud ni ca ne zna da pu še nje ci ga re ta u trud no ći uz ro ku je zas toj ras ta plo da. Više od 50% trud ni ca ne zna ka ko pu še nje u trud no ći po ve ća va ri zik od sin dro ma nagle do je nač ke smr ti. Vi še od 60% trud ni ca ne zna ka ko je ak tiv no pu še nje maj ke u trud no ći ri zič ni čim be nik za smrt plo da u ma ter ni ci. Od is pi ta nih trud-ni ca, njih 80%, ne zna ka ko pu še nje u trud no ći po ve ća va ri zik za nas ta nak razvoj ne ano ma li je plo da. Njih 82% ne zna ka ko kon zu mi ra nje al ko ho la u trud no ći uz ro ku je raz voj ne ano ma-li je, a ta ko đer njih 67% ne zna ka ko kon zu mi ra nje al ko ho la u trud no ći uz ro ku je pos lje dič nu hi pe rak tiv no st i hi pe rag re siv-no st kod ro đe ne dje ce. Još uvi jek 27% trud ni ca ne zna da su

ne ki li je ko vi vr lo štet ni, ako se kon zu mi ra ju u trud no ći, te da uz ro ku ju ka rak te ris tič ne raz voj ne ano ma li je i sin dro me. Sko-ro 80% is pi ta nih trud ni ca ne zna ka ko opoj ne dro ge, ako se kon zu mi ra ju u trud no ći, mo gu uz ro ko va ti raz voj ne ano ma-li je plo da. Od is pi ta nih trud ni ca, njih 68% ne zna ka ko pre-kom jer na preh ra na i do bi va nje na te ži ni po ve ća va učes ta lo st E PH- ges to za, pri jev re me nih po ro da i pe ri na tal ni morta li tet. Vi še od 50% trud ni ca ta ko đer ne zna ka ko ne do volj na preh ra-na u trud no ći re zul ti ra ra đa njem ve ćeg bro ja ne dos taš ća di.

Re zul ta ti po ka zu ju ka ko 24% (N 24) trud ni ca pu ši. Ta-ko đer 24% (N 24) njih ri jet ko, a 18% (N 18) sa mo pri god no kon zu mi ra al ko hol. Li je ko ve je u trudno ći uzi ma lo je 51% (N 51) trud ni ca. Pre ko 50% is pi ta nih trud ni ca do bi lo je u trud no-ći iz me đu 15 i 30 ki log ra ma.

Sta vo vi trud ni ca ni su u skla du sa zna njem o čim be ni ci-ma ri zi ka u trud no ći. Sko ro 70% trud ni ca od go vo ri lo je, ka ko su upu će ne u čim be ni ke ri zi ka u trud no ći. No, ia ko svjes ne ne ga tiv nog učin ka upo ra be štet nih čim be ni ka, is pi ta ne trud-ni ce ni su do ni je le od lu ku o pres tan ku upo ra be is tih ti je kom trud no će.

Zah va laZah va lju jem dr.sc. Na di Prlić, prof. na struč noj po mo ći i

pot po ri, kao i na nje zi nim sav je ti ma, su ges ti ja ma i dra goc je-nim upu ta ma ti je kom iz ra de član ka.

Ta ko đer se zah va lju jem doc.sci. Ves ni Ila ko vac, prof., na ne se bič noj po mo ći i sav je ti ma te dra goc je nim upu ta ma iz sta-tis ti ke.

Li te ra tu raHar ni, V.,Smanjenje ri zi ka u trud no ći, Zad nja iz mje na 18.4.2006. 1. http://www.poliklinika-harni.hr/teme/trudnoca/01_pretrage.asp, 05.09.2007.Kuvačić, I.;Škrablin- Kučić, S.: Pe ri na to lo gi ja da nas (Odab ra na pog lav lja iz 2. pe ri na to lo gi je), Nak lad ni za vod Ma ti ce Hr vat ske, Zag reb, 2003.Kur jak, A. i su rad ni ci: Gi ne ko lo gi ja i pe ri na to lo gi ja, Znan stve na bib lio te ka- Gol-3. den ti me, Va raž din ske Top li ce, 1995.Dražančić, A. i su rad ni ci: Po rod niš tvo, Škol ska knji ga, Zag reb, 1999.4. Ilijić, M., Kr pan, M., Ivanišević, M., Djel miš, J.: Ut je caj pu še nja ti je kom trud no će 5. na ra ni i kas ni raz voj dje te ta: Jour nal for Gynae co lo gy, Pe ri na to lo gy, Rep ro duc-ti ve Me di ci ne and Ul tra so nic Diag nos ti cs- Gynae co lo gia et Pe ri na to lo gia, Vol 15, No1, pp 1- 60 (2006.), str. 30-6Bar ron, J., Pet ril li, F., Stra th, L., McCaf frey, R., The Ame ri can Jour nal of Ma-6. ter nal/ Chi ld Nur si ng: Suc ces sful In ter ven tio ns for Smo ki ng Ces sa tion in Preg-nan cy, 1 2007.;vol.32, No 1, str. 42-47. http://www.nursingcenter.com/prodev/cearticleprint.asp?CE_ID=699791 01.06.2007.An to ljak, N., Ut je caj maj či nog pu še nja i iz lo že nos ti du han skom di mu iz oko li ša 7. ti je kom trud no će na tje les nu te ži nu no vo ro đen če ta i na kak vo ću mli je ka u lak ta ci ji (re zul ta ti dva ju is tra ži va nja), Hr vat ski ča so pis za jav no zdrav stvo. 2007. http://www.hcjz.hr/clanak.php?id=13457&rnd=45be763485dcf18c803fb029d819cc03. 05. 09. 2007.Hra ba k- Žerja vić, V., Kralj, V., Pu še nje-čim be nik ri zi ka za zdrav lje, Hr vat ski 8. ča so pis za jav no zdrav stvo. 2007. http://www.hcjz.hr/clanak.php?id=13484, 05. 09. 2007.Har ni, V., Pu še nje u trud no ći, Zad nja iz mje na 12. 01. 2006. 9. http://www.poliklinika-harni.hr/teme/trudnoca/06_pusenje.asp, 05. 09.2007.

Hra ba k-Žerja vić, V., Kralj, V., Pu še nje-čim be nik ri zi ka za zdrav lje, 2007. 10. http://www.zdravlje.hr/clanak.php?id=12902, 05.09.2007.Frković, A., Katalinić, S.: Pu še nje i al ko hol u trud no ći. Pi ta nje su ko ba in te re sa 11. maj ka-plod: Jour nal for Gynae co lo gy, Pe ri na to lo gy, Rep ro duc ti ve Me di ci ne and Ul tra so nic Diag nos ti cs- Gynae co lo gia et Pe ri na to lo gia, Vol 15, No 3, pp 119- 182 (2006.), str. 166-171Har ni, V., Al ko hol i dro ge u trud no ći, Zad nja iz mje na 12. 01. 2006. 12. http://www.poliklinika-harni.hr/teme/trudnoca/07_alkohol.asp, 05. 09. 2007.Grgurić, J., Zdrav lje trud ni ca; Pro mi ca nje i oču va nje zdrav lja trud ni ca- Preh ra-13. na, http://www.mameibebe.hr/trudnoca/2004021676.htm 30.10.2007.Bilušić, M., Li je ko vi i trud no ća 14. http://www.cybermed.hr/index.php/pbl/layout/set/print/portal_za_pacijente/centri_za_ 30. 10. 2007.McCar te r- Spaul di ng, D. E., The Ame ri can Jour nal of Ma ter nal/ Chi ld Nur si ng: 15. Me di ca tio ns in Preg nan cy and Lac ta tion 1 2005.; vol 30, No 1, str. 10-17, http://www.nursingcenter.com/prodev/cearticleprint.asp?CE_ID=53929312. 06. 2007.Ba ra th, A.: Kul tu ra od goj i zdrav lje, Vi ša me di cin ska ško la, Ka ted ra za zdrav-16. stve nu psi ho lo gi ju (in ter no iz da nje), Zag reb, 1995.Mojsović, Z.: Ses trin stvo u za jed ni ci, Zdrav stve no Ve leu či liš te, Zag reb, 2006.17. Tied je, L. B., Ba kewe ll- Sac hs, S., The Ame ri can Jour nal of Ma ter nal/ Chi ld 18. Nur si ng: Towa rd evi den ce- ba sed prac ti ce, 3 2007.;vol 27, No 2, str 122-4 http://www.nursingcenter.com/library/journalarticleprint.asp?Article_ID=260922 12. 06. 2007.Dražić, A., Le ti ca- Pro te ga, N., Za kanj, Z., Grgurić, J., Op će ni to o trud no ći, 19. http://www.mameibebe.hr/trudnoca/2004021630.htm 30. 10. 2007.


Stručni članak


Ana To maš1, Jo sip Vidović2, Nik ša Ma tas3, Ma ja Bakić4, Lju bi ca Trogrlić5

Zdrav stve na nje ga i re ha bi li ta ci ja bo les ni ka na konce reb ro vas ku lar nog in zul taHeal th ca re and re ha bi li ta tion of pa tien ts af ter stro ke

SAŽETAK: Poz na to je da je u po ras tu po jav no st ce reb ro vas ku lar nih in zul ta. U ve ći ni raz vi je nih ze ma lja ce reb ro vas ku lar ni in zu lt je tre ći uz rok smr ti me đu od ras lom po pu la ci jom, od mah na kon sr ča nih i ma lig nih obo lje nja. Ce reb ro vas ku lar ni in zu lt oz na ča va nag lo nas ta li neu ro loš ki po re me ćaj uz ro-ko van po re me ća jem mož da ne cir ku la ci je. Ate ros kle ro za je naj češ ći uz rok oš te će nja kr vnih ži la u moz gu ko ja do vo di do ce reb ro vas ku lar nog in zul ta.Sim pto mi ce reb ro vas ku lar nog in zul ta su: tr nje nje usa na, je zi ka ili jed ne polo vine li ca i ti je la; smet nje s vi dom; smet nje go vo ra; mo to rič ki de fi cit; iz ne-nad na ja ka gla vo bo lja; po ja va vr tog la vi ce; zbu nje no i sme te no sta nje.Pre ma pa to fi zio loš kom uz ro ku ce reb ro vas ku lar ni in zu lt se di je li u dvi je ve li ke sku pi ne, is he mi je i he mo ra gi je, a s ob zi rom na sta dij bo les ti dvi je su sku pi ne ce reb ro vas ku lar nog in zul ta, in zu lt u raz vo ju i dov r še ni in zu lt.In ten ziv na te ra pi ja ce reb ro vas ku lar nog in zul ta sas to ji se od op ćih te ra pij skih pos tu pa ka i spe ci fi č ne te ra pi je. Pre ven ci ja ima sve ve će te žiš te u suv re-me nom svi je tu, a di je li mo je na pri mar nu i se kun dar nu.Naj češ ći po re me ća ji ko ji se jav lja ju kod bo les ni ka na kon ce reb ro vas ku lar nog in zul ta su: he mi pa re za ili he mip le gi ja, po re me ća ji u po na ša nju, po re me-ća ji go vo ra, po re me ća ji vi da, po re me ća ji sek sual nih fun kci ja i po re me ća ji mik ci je i de fe ka ci je.Pro vo đe nje zdrav stve ne nje ge kod bo les nika s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom di je li se na: in te ziv nu nje gu bo les ni ka, od r ža va nje tje les nih fun kci ja i sprječa va nje kom pli ka ci ja, psi ho loš ke pot re be, re ha bi li ta ci ju unu tar bol ni ce i pla ni ra nje ot pus ta.Ključ ne ri je či: ce reb ro vas ku lar ni in zu lt, pro ces zdrav stve ne nje ge, re ha bi li ta ci ja

ABSTRACT: It is we ll known that the in ci den ce of stro ke has been in crea si ng over the yea rs. In mo st de ve lo ped coun tries stro ke is the thi rd lea di ng cau se of dea th amo ng adul ts, im me dia te ly af ter hea rt di sea ses and can cer. Stro ke sig ni fi es a sud den ly oc cur ri ng neu ro lo gi cal di sor der cau sed by dis tur bed ce reb ral cir cu la tion. At he ros clerosis is the mo st com mon cau se of da ma ge to blood ves se ls in the brain lea di ng to stro ke.The sympto ms of stro ke in clu de: num bne ss of the li ps, ton gue, or one-ha lf of the fa ce and bo dy, vi sion prob le ms, spee ch dis tur ban ces, mo tor de fi cit, sud den se ve re headache; diz zi ne ss, con fu sed and di so rien ted sta te.Ac cor di ng to their pat hop hysio lo gi cal cau se, stro kes are di vi ded in to two ma jor grou ps, is che mic and he mor r ha gic, and con si de ri ng the sta ge of the di sea se the re are two grou ps of stro kes, stro kes in evo lu tion and com ple ted stro kes.An in ten si ve stro ke the ra py con sis ts of ge ne ral treat me nt pro ce du res and spe ci fi c the ra py. Pre ven tion is be co mi ng in crea sin gly em pha si zed in the mo de rn wor ld, and can be di vi ded in to pri ma ry and se con da ry.The mo st com mon di sor de rs that oc cur in pa tien ts af ter stro ke are he mi pa re sis or he mip le gia, be ha vior di sor de rs, spee ch di sor de rs, vi sion dis tur ban-ces as we ll as sexual fun ction, mic tu ri tion and de fe ca tion di sor de rs.Pro vi di ng heal th ca re to pa tien ts af ter a stro ke in clu des in te nsive ca re, the main te nan ce of bo di ly fun ctio ns and pre ven tion of com pli ca tio ns, psycho-lo gi cal nee ds, re ha bi li ta tion wit hin the hos pi tal and dis char ge plan ni ng.Key wor ds: stro ke, heal th ca re pro ce ss, re ha bi li ta tion

Zap rim lje no / Re cei ved: 23.06.2010.Odob re no / Ac cep ted: .12.07.2010.

1 Ana To maš, di pl.med.techn. KBC Split, Od jel za or to pe di ju, fi zi kal nu me di ci nu, re ha bi li ta ci ju i reu ma to lo gi ju, Šol tan ska 1, 21000 Split, se goa na@ gmail.com2 Jo sip Vidović, dr. med. spe ci ja li st or to ped, KBC Split, Od jel za or to pe di ju, fi zi kal nu me di ci nu, re ha bi li ta cu ju i reu ma to lo gi ju3 Nik ša Ma tas, di pl. med.techn. KBC Split, Od jel za anes te zi ju i in ten ziv no li je če nje4 Ma ja Bakić, di pl. med. tec hn. Ewop har ma d.o.o., Äller gan op htal mo lo gy5 Lju bi ca Trogrlić, di pl. med. tec hn. KBC Split, Kli ni ka za neu ro lo gi ju

UVODCe reb ro vas ku lar ni in zu lt je nag lo nas ta li po re me ćaj fun-

kcio ni ra nja živ ča nog sus ta va uz ro ko van po re me ća jem mož-da ne cir ku la ci je ko ji tra je du lje od 24 sa ta.1

Po re me ćaj cir ku la ci je uz ro ku je ne do volj nu opskr bu od re-đe nih di je lo va moz ga ki si kom i hra nji vim tva ri ma. Ne dos ta-tak ki si ka i hra nji vih tva ri do vo di do oš te će nja i odu mi ra nja živ ča nih sta ni ca u di je lo vi ma moz ga, što ima za pos lje di cu oš te će nje onih fun kci ja ko ji ma ti di je lo vi moz ga up rav lja ju.

Ce reb ro vas ku lar ni in zu lt može bi ti is he mij ski (85%) ili he mo ra gij ski (15%). Is he mij ski ce reb ro vas ku lar ni in zu lt mo-že bi ti em bo lij ski ili trom bo tič ki, a he mo ra gij ski ce reb ro vas-ku lar ni in zu lt obuh va ća in tra ce reb ral no kr va re nje i su ba rah-noi dal no kr va re nje. Naj češ ći uz rok ve ći ne mož da nih uda ra je ate ros kle ro za.2

Ce reb ro vasku lar ni in zu lt je tre ći po učes ta los ti uz rok smr-tnos ti i pr vi uz rok in va lid nos ti u raz vi je nim zem lja ma, a u Hr-vat skoj je pos ljednjih ne ko li ko go di na dru gi uz rok smr tnos ti i pr vi uz rok in va lid nos ti. Od ce reb ro vas ku lar nog in zul ta u

Stručni članak


svi je tu go diš nje um re oko 5 mi li ju na lju di. Us pr kos znat nom nap ret ku u zbri nja va nju bo les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in-zul tom i da lje oko tre ći na bo les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in-zul tom umi re, kod tre ći ne os ta ne traj ni neu ro loš ki de fi cit i ovis-ni su o tu đoj po mo ći, a tre ći na se bo les ni ka dob ro opo ra vi.3

Ce reb ro vas ku lar ni in zu lt ni je sa mo zdrav stve ni prob lem ne go gos po dar ski i so cio - eko nom ski. Od ce reb ro vas ku lar nih bo les ti sva ke go di ne u Hr vat skoj um re go to vo 8500 sta nov ni-ka, pa je s bo les ti ma sr ca, to pr vi uz rok smr tnos ti u na šoj zem-lji. Iz sve ga na ve de nog tre ba nag la si ti da je ce reb ro vas ku lar ni in zu lt hit no sta nje i zah ti je va zbri nja va nje u spe ci ja li zi ra noj neu ro loš koj us ta no vi. Opo ra vak na kon ce reb ro vas ku lar nog in zul ta ovi si o kva li tet noj skr bi za bo les ni ka, op ćem zdrav-stve nom i psi hič kom sta nju te o pot po ri obi te lji. Me di cin ska ses tra kao član ti ma ima zna čaj nu ulo gu ne sa mo u zdrav stve-noj nje zi bo les ni ka već i u re ha bi li ta ci ji i li je če nju bo les ni ka.

Sim pto mi ce reb ro vas ku lar nog in zul ta:tr nje nje usa na, je zika ili jed ne po lo vine li ca i ti je la• nag lo za mag lji va nje vi da ili nje gov gu bi tak oso bi to u jed-• nom oku ili u po lo vi ni vid nog po ljavr tog la vi ca i po re me ćaj koor di na ci je• nag lo nas ta la ja ka gla vo bo lja pra će na pov ra ća njem bez • jas nog uz ro kapo re me ća ji go vo ra• mo to rič ki de fi cit – gu bi tak sna ge (dje lo mični ili pot pu ni) u • jed noj po lo vini ti je la, tj. he mi pa re za ili he mip le gi japo re me ćaj svi jes ti raz li či tog stup nja od sme te nog sta nja • do de zo ri jen ta ci je u vre me nu i pros to ru.

Kla si fi ka ci ja ce reb ro vas ku lar nog in zul taS ob zi rom na pa to loš ko ana tom sku os no vu ce reb ro vas ku-

lar ni in zu lt di je li se na:is he mij ski ce reb ro vas ku lar ni in zu lt• in tra ce reb ral nu he mo ra gi ju• pri mar nu su ba rah noi dal nu he mo ra gi ju• Po sim pto mi ma i zna ko vi ma te nji ho voj iz ra že nos ti, raz li-

ku ju se dva ti pa po čet ka obo lje nja:prog re siv ni is he mij ski ce reb ro vas ku lar ni in zu lt (• stro ke in evo lu tion) ko ji po či nje nag lo, ali sa sla bo iz ra že nim sim-pto mi ma i zna ko vi ma ko ji se ti je kom ne ko li ko sa ti, rje đe da na, po ja ča va ju da bi kas ni je do seg nu li pu nu iz ra že no st;kom plet ni is he mij ski ce reb ro vas ku lar ni in zu lt (• com ple ted stro ke) ko ji nas ta je od mah sa svom iz ra že nom sim pto ma-to lo gi jom.

Li je če nje is he mij skog ce reb ro vas ku lar nog in zul taLi je če nju ce reb ro vas ku lar nog in zul ta se pris tu pa s tri os-

nov na ci lja:što je mo gu će vi še sma nji ti ili spri je či ti raz voj bo les ti• omo gu ći ti op ti ma lan opo ra vak• spri je či ti po nav lja nje is he mi je.• Fa ze li je če nja bo les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom

di je li mo na pri mar nu pre ven ci ju, li je če nje akut nog ce reb ro-vas ku lar nog in zul ta te se kun dar nu pre ven ci ju i re ha bili ta ci ju. Pri mar noj pre ven ci ji ce reb ro vas ku lar nog in zul ta pris tu pa mo kroz ma sov ne mje re po put po ti ca nja na re do vi te kon tro le kr-vnog tla ka, pres ta nak pu še nja, re do vi to kre ta nje i pra vil nu preh ra nu ili kroz mje re us mje re ne pre ma sku pi ni oso ba s po-vi še nim ri zi kom za nas ta nak ce reb ro vas ku lar nog in zul ta, gdje pro vo di mo me di ka men tnu ili ki rur šku te ra pi ju. U akut noj fa zi

bo les ti poku ša va mo bo les ni ka us mje ri ti pre ma spe ci ja li zi ra-nim us ta no va ma s je di ni ca ma za li je če nje ce reb ro vas ku lar-nog in zul ta, gdje je cilj spe ci fi č nim i op ćim mje ra ma li je če nja sma nji ti mor ta li tet i stu panj nak nad ne in va lid nos ti. Čim pri je, na kon akut nog li je če nja za počinje se kun dar na pre ven ci ja i re-ha bi li ta ci ja bo les ni ka.4

Pre ven ci ja ce reb ro vas ku lar nog in zul taPre ven ci ja ce reb ro vas ku lar nog in zul ta se pro vo di kod bo-

les ni ka s fak to ri ma ri zi ka, a ne na ci je loj po pu la ci ji.Dvi je su ra zi ne pre ven ci je:pri mar na (pre ven ci ja ce reb ro vas ku lar ne bo les ti)• se kun dar na (pre ven ci ja ce reb ro vas ku lar nog in zul ta)•

Pri mar na pre ven ci jara no ot kri va nje hi per ten zi je –pre ven ci ja se kun dar ne hi per ten zi je –ra no ot kri va nje di ja be te sa mel li tu sa –ra no ot kri va nje hi per li pop ro tei ne mi je –ra no ot kri va nje po re me ća ja koa gu la ci je –re gu la ci ja tje les ne te ži ne –pra vil na preh ra na –pres ta nak pu še nja. –

Se kun dar na pre ven ci japra će nje i li je če nje ri zič nih fak to ra. –

Fak to ri ri zi ka na ko je se mo že ut je ca tiMi je nja nje na vi ka

ne do volj na fi zič ka ak tiv no st –pre kom jer na i nea dek vat na is hra na –pu še nje –po ve ća ni psi hič ki stres –kon zu mi ra nje pre kom jer ne ko li či ne al ko ho la. –

Fak to ri ri zi ka na ko je se ne mo že ut je ca tihe re di tet –go di ne ži vo ta –me teo ro loš ki uv je ti. –

Prob le mi kod bo les ni ka na kon ce reb ro vas ku lar nog in zul taNaj češ ći po re me ća ji ko ji se jav lja ju kod bo les ni ka na kon

ce reb ro vas ku lar nog in zul ta je su:he mi pa re za ili he mip le gi ja• po re me ća ji u po na ša nju• po re me ća ji go vo ra• po re me ća ji vi da• po re me ća ji sek sual nih fun kci ja• po re me ća ji mik ci je i de fe ka ci je.•

He mi pa re za ili he mip le gi jaNaj češ ća pos lje di ca ce reb ro vas ku lar nog in zul ta je he mi-

pa re za ili he mip le gi ja. He mi pa re za ili he mip le gi ja se oči tu ju kao dje lo mič na ili pot pu na odu ze to st lije ve ili des ne po lo vine ti je la. Kod bo les ni ka s des nos tra nom he mip le gi jom pri sut no je oš te će nje go vo ra u ve ćoj ili ma njoj mje ri. Obi ljež ja he mip-le gi je kod bo les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom su spa-zam mi ši ća gor njeg i do njeg ek stre mi te ta. Kod gor njeg ek stre-mi te ta spa zam mi ši ća je pri su tan kod ad duk to ra (nad lak ti ca), fl ek so ra (pod lak ti ca) i pro na to ra, a sa mo po ne kad su pi na to ra. Pr sti ša ke su fl ek ti ra ni, a pa lac je ad du ci ran. Do nji ek stre mi tet je ma nje zah va ćen spaz mom u od no su na gor nji ek stre mi tet. Sto pa lo je u plan tar noj fl ek si ji i in ver zi ji.

Stručni članak


Po re me ća ji u po na ša njuNa kon ce reb ro vas ku lar nog in zul ta, po red po teš ko ća ko je

nas ta ju kao pos lje di ca neu ro loš kog de fi ci ta, va žan su fak tor psi hič ke pos lje di ce i po re me ća ji po na ša nja. Po re me ća ji po na-ša nja kod bo les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom se ma ni-fes ti ra ju na kon akut nog sta di ja bo les ti. Po re me ća je po na ša nja uz ro ku ju broj ni fak to ri kao prim je ri ce fi zič ki hen di kep, gu bi-tak so ci jal nog sta tu sa, fi nan cij ska ne si gur no st i os je ćaj bes po-moć nos ti. Smet nje ko je se na zi va ju du šev ni ma ne mo ra ju bi ti re zul tat ce reb ro vas ku lar nog in zul ta, ali mo že mo ih na ći kod oko 50% bo les ni ka. Dep re si ja se jav lja obič no na kon ce reb ro-vas ku lar nog in zul ta i nas ta je spon ta no.

Smet nje po na ša nja kod bo les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom je su:

os jet lji vo st• zab ri nu to st• uz ne mi re no st• na pe to st• raz draž lji vo st• zlo volj no st• ma lo duš no st• plač lji vo st• dep re si ja• eu fo ri ja• afek tiv na la bil no st• afek tiv na in kon ti nen ci ja.•

Po re me ća ji go vo raPo re me ćaj go vo ra je pri su tan kod 41% bo les ni ka s ce reb-

ro vas ku lar nim in zul tom. Naj češ će se po re me ća ji go vo ra ma-ni fes ti ra ju kao afa zi ja i di zar tri ja.

Afa zi ja je ne mo guć no st go vo ra uz ro ko va na oš te će nji ma kor ti kal nih go vor nih cen ta ra, a uz oču va nu mo to ri ku go vor-nih mi ši ća. Mo že bi ti mo to rič ka i sen zo rič ka.

Mo to rič ka afa zi ja je st bo les ni ko va nes po sob no st iz ra ža-va nja ri je či ma una toč ra zu mi je va nju što mu se go vo ri i što on že li re ći.

Sen zo rič ka afa zi ja oz na ču je bo les ni ko vu nes po sob no st go vor ne ko mu ni ka ci je zbog ne ra zu mi je va nja ono ga što mu se go vo ri.

Di zar tri ja je po re me ćaj u ob li ko va nju ri je či (ar ti ku la ci je) naj češ će izaz va na bo les ti ma mi ši ća ko ji sud je lu ju u ar ti ku la-ci ji i po re me ća ju neu ro mi šić nog pri je no sa.

Po re me ća ji vi daNaj češ ći po re me ća ji vi da kod bo les ni ka na kon ce reb ro-

vas ku lar nog in zul ta su:dip lo pi ja• ho mo nim na he mia nop si ja• sma nje na oš tri na vi da• Dip lo pi ja ili dvos li ke oz na ča va dvos tru ku sli ku jed nog

pred me ta.Homo nim na he mia nop si ja je gu bi tak vi da na po lov ni vid-

nog po lja is te stra ne.

Po re me ća ji sek sual nih fun kci jaIs tra ži va nja su po ka za la da kod bo les ni ka na kon ce reb ro-

vas ku lar nog in zul ta do la zi do prom je ne učes ta los ti sek sual nog od no sa i sek sual nog de fi ci ta kod oba spo la bez ob zi ra na dob.

Po re me ća ji mik ci je i de fe ka ci jeKod pos lje dič nih he mip le gi ja učes ta lo st po re me ća ja fun-

kci je sfi n kte ra mje hu ra i cri je va je tak va da 2/3 bo les ni ka ni su u sta nju kon tro li ra ti mok re nje i de fe ka ci ju. Ka da je pos lje di-ca ce reb ro vas ku lar nog in zul ta he mi pa re za ta da su bo les ni ci u po volj ni jem po loža ju za to što 1/3 bo les ni ka ni je u sta nju kon tro li ra ti mok re nje i de fe ka ci ju.

Ses trin ska skrb bo les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul tomSes trin ska anam ne za

Pri kup lja nje po da ta ka kod bo les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom po či nje uzi ma njem ses trin ske anam ne ze i sta tu sa. Ses trin ska anam ne za i sta tus mo ra sad r ža va ti: op će po dat ke, si tua cij ske po dat ke i ob ras ce zdrav stve nog fun kcio ni ra nja.

Kva li tet na anam ne za i sta tus u ve li koj mje ri ovi se o ko-mu ni ka cij skim vješ ti na ma me di cin ske ses tre i nje nom umi je-ću vo đe nja in ter vjua.

Pla ni ra nje ses trin ske skr biKada se pla ni ra pro vo đe nje zdrav stve ne nje ge kod bo les-

ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom tre ba uze ti u ob zir pet pod ruč ja:

in ten ziv na nje ga• od r ža va nje tje les nih fun kci ja i spre ča va nje kom pli ka ci ja• psi ho loš ke pot re be• re ha bi li ta ci ja u vri je me hos pi ta li za ci je• pla ni ra nje ot pus ta.•

In ten ziv na nje ga bo les ni kaBo les ni ci s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom zbri nja va ju se s

ob zi rom na prob le me ko ji proiz la ze iz nas ta log neu ro loš kog de fi ci ta.5

U akut noj fa zi bo les ti ko ja se od no si na pe riod od pri je-ma do sta bi li za ci je bo les ni ka, što je obič no pr vih 24 – 48 sa ti hos pi ta li za ci je bo les nik se hos pi ta li zi ra i zbri nja va u je di ni ci in ten ziv ne skr bi.

Ses trin ska skrb kod bo les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul-tom u akut noj fa zi bo les ti stav lja nag la sak na slje de će:

1. Od re đi va nje po la ziš ta za po je di ne pa ra met re i po ja vu nep-ra vil nos ti ra di stal nog pra će nja i mo guć nos ti us po red be

2. Pra će nje vi tal nih zna ko va 3. Pra će nje po ja ve i ti je ka neu ro loš kih zna ko va ko ji uk lju ču-

ju ra zi nu sta nja svi jes tistu panj pri seb nos ti –kog ni tiv ne spo sob nos ti –zje nič ni zna ko vi –mo to rič ke i os jet ne fun kci je –pok re ti oka –refl ek si –

4. Pra će nje prom je na u tje les nom sas ta vuod re đi va nje in trak ra nij skog tla ka –od re đi va nje cen tral nog ven skog tla ka –mo ni to ri ng ra da sr ca –kon ti nui ra ni EEG mo ni to ri ng –

5. Pra će nje vri jed nos ti la bo ra to rij skih na la zapli no vi u kr vi –he mog lo bin –he ma tok rit –kom plet na kr vna sli ka –urea –

Stručni članak


krea ti nin –glu ko za –

6. Pra će nje vri jed nos ti in trak ra nij skog tla ka – sni že na ra zi na svi jes ti

zje ni ce (pro ši re ne, fi k si ra ne, spo ro rea gi ra ju na svjet lo st) –mo tor ne dis fun kci je –prom je ne res pi ra tor nih fun kci ja –prom je ne vi tal nih zna ko va –

7. Kon tro la po vi še nog in trak ra nij skog tla kagla va po dig nu ta za 30˚ ra di lak šeg ot je ca nja lik vo ra –sprje ča va nje hi per ven ti la ci je –kon train di ka ci ja po lo ža ja na tr bu hu ili Tren de le bur go- –vog po lo ža janor ma li za ci ja tje les ne tem pe ra tu re –la ga na de hid ra ci ja –po pre po ru ci li ječ ni ka te ra pi ja za sni ža va nje in trak ra- –nij skog tla ka (Ma ni tol, Fur se mid, Dexa met ha son)

8. Spr je ča va nje kon vul ziv nog na pa da (an ti kon vul ziv na te ra-pi ja)

9. Od r ža va nje adek vat ne ok si ge na ci je i ven ti la ci je10. Spr je ča va nje nas tan ka trom bofl e bi ti sa11. Kon tro la ba lan sa te ku ći ne12. Prov je ra preh ram be nog sta tu sa13. Spr je ča va nje nas tan ka in fek ci je.

Ti je kom akut ne fa ze bo les ti po čet ni di jag nos tič ki pos tup ci se mo gu iz ves ti, a os ta la is pi ti va nja se od ga đa ju dok bo les nik ne bu de u sta bil nom sta nju.

Od r ža va nje tje les nih fun kci ja i sprječa va nje kom pli ka ci jaNa kon sta bi li za ci je sta nja, bo les nik s ce reb ro vas ku lar nim

in zul tom se prem ješ ta iz je di ni ce za in ten ziv no li je če nje na neu ro loš ki od jel, gdje se pro vo di po luin ten ziv na nje ga bo les-ni ka. Za da ci me di cin ske ses tre u po luin te ziv noj nje zi bo les ni-ka se od no se na od r ža va nje tje les nih fun kci ja i spr je ča va nje kom pli ka ci ja. Naj češ će kom pli ka ci je ko je se jav lja ju kod bo-les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom su: de ku bi tus, upa la plu ća i kon trak tu re. Da bi spri je či li iri ta ci ju, cr ve ni lo i oz-lje de ko že ko ji mo gu do ves ti do de ku bi tu sa, me di cin ska ses-tra osi gu ra va ru tin sku nje gu bo les ni ka ko ja se pro vo di sva ka če ti ri sa ta dnev no. Osi gu ra va njem ru tin ske nje ge bo les ni ka i od r ža va njem čis to će ti je la po du pi re mo i sa mo poš to va nje kod bo les ni ka. Zbog odu ze tos ti bo les nik u iz vjes noj mje ri zau-zi ma tzv. pri sil ni po lo žaj. Odu ze ti ek stre mi te ti su u po čet ku mlo ha vi. Kli je nu ta ru ka obič no le ži pre ko grud nog ko ša pa je nad lak ti ca adu ci ra na, a pod lak ti ca, ša ka i pr sti su fl ek ti ra-ni. No ga je ek sten di ra na. Sto pa lo je u plan tar noj fl ek si ji i to us red vlas ti te te ži ne i te ži ne pok ri va ča. U ovak vim uv je ti ma nas ta ju kon trak tu re, ko je se mo gu ja vi ti i pri je po ja ve spaz ma, ako se ne po duz mu od go va ra ju će mje re. Od go va ra ju će mje re se pro vo de ko rek ci jom po lo ža ja bo les ni ko va ti je la. Ko rek ci-ju po lo ža ja iz vo di mo po mo ću ud la ga ko je se obič no stav lja ju no ću. Ru ka se stav lja u la ga nu ab duk ci ju, a la kat, ša ka i pr sti u dor zal nu fl ek si ju. Da nju se u vi še nav ra ta mi je nja po lo žaj. Za bo les ni ka je naj po volj ni ji po lo žaj s la ga no po dig nu tim uz-glav ljem. Gla vu da nju dr ži mo ve ći nom ro ti ra nu na zdra vu stra nu, jer nam taj po lo žaj omo gu ća va lak še iz vo đe nje pa siv-ne ek sten zi je kli je nu te ru ke. Naj ma nje sva ka dva sa ta tre ba bo les ni ka ok re ta ti na li je vu ili des nu stra nu. Na taj na čin se pos ti že bo lja cir ku la ci ja, ko ja je na kli je nu toj stra ni in su fi ci-jen tna. Ok re ta njem se osi gu ra va bo lja ven ti la ci ja plu ća i is-

tov re me no bo lja opskr ba moz ga ki si kom. Na taj se na čin vr ši pre ven ci ja pluć nih kom pli ka ci ja oso bi to hi pos tat ske pneu mo-ni je. Bo les ni ku ve li ku po moć pru ža ju vjež be di sa nja ko je se u in ten ziv noj nje zi iz vo de pa siv no, a u po luin ten ziv noj nje zi ak tiv no uz su rad nju fi zio te ra peu ta. Pri je vjež bi di sa nja tre ba se prov je ri ti pro hod no st diš nih pu to va. U slu ča ju po ja ve sek-re ta u diš nim pu to vi ma iz vo di se as pi ra ci ja.

Ses trin ska skrb za bo les ni ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul-tom u pos ta kut noj fa zi bo les ti:1. Ru tin sko pro mat ra nje vi tal nih i neu ro loš kih zna ko va2. Pro mat ra nje sta nja svi jes ti i prom je na po na ša nja3. Proc je na spo sob nos ti gu ta nja4. Osi gu ra va nje prik lad ne preh ra ne5. Pomoć pri li kom

od r ža va nja osob ne hi gi je ne –odi je va nja i dot je ri va nja –hra nje nja –elimina ci je –

6. Pomoć pri po re me ća ju go vor nih fun kci ja.pri la god ba ko mu ni ka ci je prik lad no bo les ni ko vim oš te- –će nji ma

7. Pomoć pri oš te će nju vid nog po lja8. Uvo đe nje mje ra op re za od pa da 6.

Psi ho loš ke pot re beNa kon ce reb ro vas ku lar nog in zul ta, po red po teš ko ća ko je

nas ta ju kao pos lje di ca neu ro loš kog de fi ci ta, va žan su fak tor i psi hič ke pos lje di ce ko je mo gu ome ta ti pro ces re ha bi li ta ci je, jer do ne dav no zdrav čov jek pos ta je ve zan za kre vet i og ra-ni čen za sva kod nev ne rad nje ko je su mu pri je bi le ru ti na. Na ra zi ni svjes nos ti do la zi do prom je ne. Bo les nik ima pe rio de zbu nje nos ti. Osim zbu nje nos ti jav lja ju se po re me ća ji os je til-nih, per cep tiv nih i in te lek tual nih spo sob nos ti. Tje les ni imi dž i sa mo poi ma nje se mi je nja ju za to što bo les nik pro živ lja va os-je til ne i druš tve ne ne dos tat ke i mo že ima ti po teš ko će go vo ra. Vid lji vi su i emo tiv ni ne dos ta ci. Bo les nik ni je u sta nju kon-tro li ra ti svo je emo ci je. Vr lo čes to rea gi ra pres tra še nim, nep ri-ja telj skim, frus tri ra nim, izo li ra nim, ne ga tiv nim i dep re siv nim po na ša njem.

Naj češ ći emo tiv ni ne dos ta ci kod bo les ni ka s ce reb ro vas-ku lar nim in zul tom su:

emo cio nal na la bil no st (rea gi ra br zo i nep rik lad no na pod-• ra žaj)gu bi tak sa mo kon tro le• sma nje na to le ran ci ja na bi lo ko ji tip stre sa.• Emo cio nal na la bil no st se od no si na emo cio nal nu nes ta bil-

no st, ko ja re zul ti ra nep rik lad nim reak ci ja ma.Gu bi tak sa mo kon tro le se mo že opi sa ti i kao gu bi tak druš-

tve nih gra ni ca i kul tu ral nih nor mi po na ša nja.Ka da se to le ran ci ja na stres kod oso be sma nji, bi lo ka kav

pod ra žaj, bez ob zi ra ko li ko la gan ili dob ro nam je ran bio, mo-že se do živ je ti nep ra vil no. Me di cin ska ses tra tre ba poz na va-ti emo tiv ne po re me ća je i pla ni ra ti pris tup bo les ni ku. Pris tup sva kom bo les ni ku tre ba bi ti zas no van na in di vi dual noj proc-je ni psi ho loš kih pot re ba. Psi ho loš ke pot re be sas tav ni su dio pla na zdrav stve ne nje ge.

Ulo ga me di cin ske ses tre u osi gu ra va nju emo cio nal ne i psi ho loš ke pot po re:

uv je ri ti bo les ni ka i obi telj da je po na ša nje uz ro ko va no bo-• leš ću i da nije nam jer no; ta ko đer nag la si ti da će se po na-ša nje s vre me nom pop ra vi ti

Stručni članak


za ne ma ri ti po na ša nje po put pso va nja ili raz go li ća va nja• kon tro li ra ti oko liš sma nju ju ći ili uk la nja ju ći pod ra ža je ko-• ji su uz ne mi ru ju ći za bo les ni kapred vid je ti bo les ni ko ve pot re be da bi uma nji li nje go vu • frus tra ci juosi gu ra ti po zi tiv nu reak ci ju na bo les ni ko va pos tig nu ća• oh rab ri ti bo les ni ka da po nov no nau či vješ ti ne po ti ču ći ga • i di je le ći od re đe ni za da tak na ma nje ko ra keosi gu ra ti real nu ori jen ta ci ju (ori jen ta ci ju u vre me nu i pros-• to ru) i reo ri jen ta ci ju po pot re biob jas ni ti emo cional ne ne dos tat ke obi te lji; biti pod r ška• nep rih vat lji vo po na ša nje kon tro li ra ti na vo de ći bo les ni ka • na pro duk tiv ni ju ak tiv no stpo nav lja ti sva kod nev no nau če ne vješ ti ne, jer mno gi bo les-• ni ci ima ju po teš ko ća u prijeno su uče nja na slič ne si tua ci je.

Re ha bi li ta ci ja u vri je me hos pi ta li za ci jeBo les ni ci na kon pre bo lje nog ce reb ro vas ku lar nog in zul ta

vr lo često ima ju teš ka oš te će nja i fun kcio nal na og ra ni če nja kre ta nja i per cep ci je. Ra na re ha bi li ta ci ja po bolj ša va fun-kcional ni opo ra vak i sma nju je broj bo les ni ka ovis nih o tuđoj po mo ći. Glav ni ci lje vi re ha bi li ta ci je na kon ce reb ro vas ku lar-nog in zul ta je su pre ven ci ja kon trak tu ra i em bo li ja, op ti mal no zbri nja va nje spe ci fi č nih me di cin skih prob le ma i osigura va nje psi ho loš ke po mo ći i pot po re bo les ni cima i nji ho vim obi te lji ma.7

Opo ra vak bo les ni ka ovi si o te ži ni ones po sob lje nos ti, prog-ra mu re ha bi li ta ci je, od r ža va nju pos tig nu te fun kci je i pot po ri obi te lji. U prog ram re ha bi li ta ci je uk lju čen je mul ti di scip li nar-ni tim struč nja ka ko jeg či ne: neu ro log, fi zi ja tar, fi zio te ra peut, rad ni te ra peut, me di cin ska ses tra, lo go ped, psi ho log, so ci jal ni rad nik, obi telj bo les ni ka, a po pot re bi i dru gi struč nja ci. Pri je po čet ka re ha bi li ta ci je proc je nju je se bo les ni ko vo sta nje. Proc-je na bo les ni ko vog sta nja uk lju ču je ut vr đi va nje in te lek tual nog oš te će nja, stu panj mo to rič ke sla bos ti te sen zo rič ki i vi zual ni de fi cit. Tre ba nag la si ti da emo cio nal ne reak ci je, dep re siv no st i strah sma nju ju su rad nju bo les ni ka.

Važ nu ulo gu u pos tup ku re ha bi li ta ci je bo les ni ka s ce reb-ro vas ku lar nim in zul tom ima ju me di cin ske ses tre.

Stu di ja koja je pro ve de na u jed nom ka nad skom re ha bi li ta-cijskom cen tru za ce reb ro vas ku lar ni in zu lt po ka zu je ne za do-volj stvo me di cin skih ses ta ra kao rav nop ravnih čla no va ti ma. Me di cin ske ses tre is ti ču da se sus re ću s ni zom og ra ni če nja u ra du s bo les ni ci ma.

Ti mo vi za mož da ni udar mo ra ju pre poz na ti og ra ni če nja s ko ji ma su suo če ne me di cin ske ses tre u obav lja nju ulo ge u re ha-bi li ta ciji, a sve u ci lju nje go va nja ko le gi jal nos ti ko ja će dop ri ni-je ti bo ljoj ko mu ni ka ci ji i uva ža va nju u rad nom ok ru že nju.8

Pla ni ra nje ot pus taPla ni ra nje ot pus ta, ia ko je na ve de no zad nje, po či nje kod

pri je ma, ka da se sa kup lja ju in for ma ci je o obi te lji, ži vot nim uv je ti ma i bo les ni ko vim pot re ba ma. Pro ces se in ten zi vi ra ka ko se bo les ni ko vo sta nje sta bi li zi ra. Ta ko đer se od re đu je nje gov re ha bi li ta cij ski po ten ci jal i sta nje. Obi telj ska si tua ci-ja tre ba bi ti real no pro ci je nje na od stra ne zdrav stve nog ti ma, od nos no so ci jal nog rad ni ka ko ji su ra đu je s dru gim čla no vi-ma. Sva ki bo les nik s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom i nje go-va obi telj su je din stve ni, sto ga se ni vo sud je lo va nja obi te lji u prog ra mu raz li ku je od obi te lji do obi te lji. Kad se od re de bo-

les ni ko ve pot re be, tre ba se od lu či ti gdje bo les nik mo že do bi ti naj bo lju skrb i nje gu. Za ne ke bo les ni ke, či je su pot re be ve li-ke, naj bo lji je iz bor spe ci jal na us ta no va za zdrav stve nu nje gu. Re ha bi li ta ci ja u ku ći se pro vo di pre ko us ta no va za zdrav stve-nu nje gu i re ha bi li ta ci ju.

Kad se bo les nik ot pus ti ku ći, neop hod na je so ci jal na i psi-ho loš ka pot po ra obi te lji, a ta ko đer je bit na ulo ga me di cin ske ses tre ko ja po red obi te lji pra ti, rea gi ra i uka zu je na bo les ni-ko ve pot re be.

Zak lju čakU ve ći ni raz vi je nih ze ma lja mož da ni udar je tre ći uz rok

smr ti me đu od ras lom po pu la ci jom, a ka ko je vo de ći uz rok in-va li di te ta, nje go va je važ no st ve li ka. Kod jed ne tre ći ne bo les-ni ka mož da ni udar uz ro ku je smrt, jed na tre ći na bo les ni ka pos-ta ju teš ki in va li di, dok se sa mo jed na tre ći na za do vo lja va ju će opo ra vi ili os ta ne tek ma nji in va li di tet.

S ob zi rom na slo že ne re ha bi li ta cij ske pot re be kod bo les ni-ka s ce reb ro vas ku lar nim in zul tom, va žan je in di vi dual ni pris-tup. Nap re do va nje i opo ra vak je za sva kog bo les ni ka raz li čit.

Re ha bi li ta ci ja bo les ni ka na kon ce reb ro vas ku lar nog in zul-ta za po či nje ka da je bo les nik u me di cin ski sta bil nom sta nju, zna či u je di ni ca ma po luin ten ziv ne nje ge. Us pješ no st opo rav-ka ovi si o op se gu mož da nog oš te će nja, zau zi ma nju bo les ni ka, vješ ti ni i tru du re ha bi li ta cij skog ti ma te su rad nji obi te lji s bo-les ni kom i čla no vi ma ti ma. Oso bi to se is ti če važ no st bo les ni-ko ve že lje za opo rav kom i tež nja što ve ćoj neo vis nos ti, jer je cilj re ha bi li ta ci je omo gu ći ti bo les ni ku naj ve ći mo gu ći stu panj neo vis nos ti, sa mos tal nos ti i pro duk tiv nos ti.

Sa mo uz is kren i str pljiv po ti caj obi te lji, bo les nik će se ok-re nu ti bu duć nos ti i po ka za ti vo lju za opo ra vak te će nap re dak bi ti br ži i us pješ ni ji.

Li te ra tu raDe ma rin V, Tr ka njec Z. Neu ro lo gi ja, Me di cin ska nak la da, Zag reb, 2008., 117.-1. 19.Bri nar V i su rad ni ci, Neu ro lo gi ja za medi ci na re, Me di cin ska nak la da, Zag reb, 2. 2009., 187.Broz Lj, Budisavljević M, Franković S, Not T. Zdrav stve na nje ga 3, Škol ska 3. knji ga, Zag reb, 2007.An der sson A, Han se bo G. El der ly peop les expe rien ce of nur si ng ca re af ter a 4. stro ke: from a gen der per spec ti ve. Jour nal of Ad van ced Nur si ng 2009; 65(10): 2038- 2045.De ma rin V, Tr ka njec Z. Neu ro lo gi ja, Me di cin ska nak la da, Zag reb, 2008., 1405. Bar re ca S, Wil ki ns S. Expe rien ces of nur ses wor ki ng in a stro ke re ha bi li ta tion 6. unit. Jour nal of Ad van ced Nur si ng 2008; 63(1): 36- 44.Rai mo nd J, Taylor JW. Neu ro lo gi cal emer gen cies – ef fec ti ve nur si ng ca re, An 7. As pen Pub li ca tion, Roc kvil le, Ma ryla nd, 1986.,101-25.Galić S. Neu rop si ho lo gij ska proc je na, Nak la da Slap, Op ća žu pa nij ska bol ni ca 8. – Po že ga, 2002.Hic key JV. The cli ni cal prac ti ce of neu ro lo gi cal and neu ro sur gi cal nur si ng, J.B. 9. Lip pin co tt Com pa ny, Phi la del phia, 1986.Fuč kar G. Pro ces zdrav stve ne nje ge, Me di cin ski fa kul tet Sveu či liš ta u Zag re bu, 10. Zag reb, 1992.Ke ros P. Ve li ki zdrav stve ni sav jet nik, No vi Li ber, Zag reb, 1995.11. Ba rac B i sur. Neu ro lo gi ja, Škol ska knji ga, Zag reb, 1989.12. De ma rin V. Suv re me na or ga ni za ci ja pre ven ci je mož da nog uda ra, Me di cus, 13. Zag reb, 2001.De ma rin V. Pri ruč nik iz neu ro lo gi je, “Pros vje ta” d.d. Bje lo var, Zag reb, 1998.14. Net ter FH. Neu ro lo gic and neu ro mus cu lar di sor de rs, The CIBA col lec tion of 15. me di cal il lus tra tio ns, New Yo rk, 1992.,75-76.Prlić N. Zdrav stve na nje ga, Škol ska knji ga, Zag reb, 1997.16.

Stručni članak


SAŽETAK: Prim je na in tra ven ske te ra pi je pred stav lja složen pro ces ko ji se sas to ji od ni za međusob no po ve za nih ko ra ka o ko ji ma ovi si us pjeh cje lo-kup nog pro ce sa. Ka ko su naj važni ji di je lo vi pro ce sa pos tup ci pos tav lja nja i od ržava nja pe ri fer nog ven skog ka te te ra, cilj ovog ra da je pri ka za ti prim jer pro to ko la za pos tav lje nje i od ržava nje pe ri fer nog ven skog ka te te ra. Pro to kol je us klađen s pot re ba ma me di cin skih ses ta ra ko je se ba ve pro ce som in tra ven ske te ra pi je, a ima upo rište u naj no vi jim svjet skim znan stve nim is traživa nji ma, stan dar di ma i pos to jećim pro to ko li ma, te je ute me ljen na do-ka zi ma i naj bo ljoj kli ničkoj prak si.Ključne ri ječi: me di cin ska ses tra, pro to kol, pro ces, in tra ven ska te ra pi ja, pe ri fer ni ven ski ka te ter

ABSTRACT: The ad mi nis tra tion of in tra ve nous drug the ra py is a com plex pro ce ss that con sis ts of a se ries of in ter re la ted ste ps that in fl uen ce the suc ce ss of the en ti re pro ce ss.Sin ce the mo st im por ta nt par ts of the pro ce ss are pro ce du res for in ser tion and main te nan ce of pe rip he ral ve nous cat he ter, the aim of this pa per is to pre se nt an exam ple of the pro to col for in ser tion and main te nan ce of pe rip he ral ve nous cat he te rs. The pro to col com plies wi th the nee ds of nur ses in vol ved in the pro ce ss of in tra ve nous the ra py ap pli ca tion, and is ba sed on the wor ld`s la te st scien ti fi c re sear ch, stan dar ds, and exis ti ng pro to co ls, evi den ce based me di ci ne and be st cli ni cal prac ti ce.Key wor ds: nur se, pro to col, pro ce ss, in tra ve nous the ra py, pe rip he ral ve nous cat he ter

Zap rim lje no / Received: 28.07.2010.Odob re no / Ac cep ted: 15.09.2010.

Pe ri fer ni ven ski pris tup: pro to kol za pos tav lja nje i od ržava nje pe ri fer nog ven skog ka te te raPe rip he ral ve nous ac ce ss: pro to col for pe rip he ral ve nous cat he ter in ser tion and

main te nan ce

Sa nja Piškor1, Ines Pro lo ščić2

1 Sa nja Piškor, ba cc.med.tech., KB Dub ra va kon ta kt: spis ko [email protected] Ines Pro lo ščić, ba cc.med.tech., Bec ton Dic kin son Croa tia

UVODPrim je na in tra ven ske te ra pi je je jed no od pod ručja ko jim

se ba ve me di cin ske ses tre, te mu pos većuju veći dio rad nog vre me na u bol ničkom ok ruženju. To je složen pro ces za ko ji je pot reb no mno go zna nja i vještina ka ko bi se pro vo dio kva-li tet no, te ka ko bi se pa ci jen tu pružila za do vo lja va juća kva li-tet na skrb. Je dan od naj važni jih di je lo va pro ce sa in tra ven ske terapi je je pos tav lja nje in tra ven skog ka te te ra, ko ji pred stav lja pre duv jet za kva li tet nu prim je nu te ra pi je.

Ka ko se pod ručje in tra ven ske te ra pi je kon stan tno raz vi-ja, sva kod nev no čita mo o no vim znan stvenim i is traživačkim pro jek ti ma te se sus rećemo s no vim priborom, na meće nam se pot re ba za stan dar di ma i pro to ko li ma ko ji bi nam tre ba li osi-gu ra ti ok vir ko ji bi nas vo dio kroz kli ničku prak su.

Is to ta ko, vr lo je važno da su stan dar di i pro to ko li ute me-lje ni na naj no vi jim dos tup nim is traživa nji ma, dak le ute me-lje ni na do ka zi ma, te da od go va ra ju pot re ba ma me di cin skih ses ta ra ko je se ba ve in tra ven skom te ra pi jom, ali i osi gu ra va ju si gur no st i za do volj stvo pa ci je na ta, što se u sva kom tre nut ku može i iz mje ri ti.

Stan dar di i pro to ko li bi tre ba li po moći u pos ti za nju po-seb ne kultu re u rad nom ok ruženju ko ja pod ržava ana li zi ra nje in di ka to ra kva li te te, si gur nos ti pa ci je na ta i zdrav stve nih dje-lat ni ka, te pom no bi lježenje re zul ta ta, pog rešaka, kom pli ka ci-ja i os ta lih želje nih i neželje nih do gađaja.

Cilj ra daCilj ra da je pri ka za ti prim jer pro to ko la za pos tav lje nje

i od ržava nje pe ri fer nog ven skog ka te te ra kao di je la pro ce-sa in tra ven ske te ra pi je, a ko ji je ute me ljen na znan stve nim do ka zi ma, te bi tre bao ola kšati pos ti za nje naj bo lje kli ničke/sestrinske prak se.

Me to deMe to de ra da su uključiva le pri kup lja nje i ana li zu pos to-

jećih svjet skih znan stve nih is traživa nja, do ku me na ta, stan-dar da i pro to ko la ko ji su važni za pos tav lja nje i od ržava nje pe ri fer nog ven skog ka te te ra. Svr ha ana li ze po da ta ka bi la je da ti cje lo vi tu sli ku pro to ko la, ka ko bi se ses trin ska prak sa na ovom pod ručju ute me lji la na do ka zi ma, te ka ko bi se dop ri-ni je lo kva li te ti, učin ko vi tos ti, si gur nos ti i is pla ti vos ti ses trin-skih in ter ven ci ja, te si gur nos ti pa ci je na ta.

Kom pe ten ci je me di cin ske ses treKa ko bi se pro ces in tra ven ske te ra pi je pro vo dio si gur no,

me di cin ske ses tre ko je sud je lu ju u pro ce su tre ba ju bi ti kom-pe ten tne za sve pos tup ke ko je pro vo de. Sto ga je važno ut vr-di ti ra zi ne obrazo va nja, zna nja i kom pe ten ci je ko je su pot reb-ne za pro vođenje po je di nih di je lo va iz pro ce sa intra ven ske te ra pi je. Kom pe ten ci je se sas to je od psi ho mo tor nih vješti na,

Stručni članak


zna nja, spo sob nos ti kri tičkog mišlje nja, te spo sob nos ti za do-nošenje od lu ka. Kom pe ten ci je pod ra zu mi je va ju i pos većeno-st cje loživot nom učenju, sa mop roc je ni i pro fe sio nal noj eti ci, te unaprjeđenju kva li te te.

Unap r jeđenje kva li te te pod ra zu mi je va ci je li niz ak tiv nos ti ko ji ma je cilj po bo ljšanje skr bi za pa ci jen te, te si gur nos ti pa-ci je na ta i zdrav stve nih dje lat ni ka. Spo me nu te ak tiv nos ti sas-to je se od eva lua ci je kli ničkog is ho da pa ci jen ta, identi fi ci ra-nja kli ničkih in di ka to ra, mje ri la (ben chmar ks), te pod ručja za po bo ljšanje; osi gu ra nja do ka za za prak su ute me lje nu na do ka-zi ma (evi den ce ba sed prac ti ce); pre po ručiva nja i im ple men-ta ci je prom je na u pro ces ra da, ana li zi ra nje po da ta ka i is ho da, te njiho ve us po red be s mje ri li ma naj bo lje kli ničke prakse; ko-rište nja ana li ze troško va te uk la nja nje prep re ka prom je na ma i nap ret ku.

Pos tav lja nje pe ri fer nog ven skog ka te te raPe ri fer ni ven ski ka te ter je ka te ter ko ji se pos tav lja u pe-

ri fer nu kr vnu žilu (ve nu) zbog te ra pij skih i/ili di jag nos tičkih raz lo ga, a kraći je od 7,5 cm. Pe ri fer ni ven ski ka te ter se sas-to ji od ka ni le ko ja je obično iz rađena od po li me ra kao što su tet rafl uo re ti len (Tefl on®) ili po liu re ta na, te me tal ne ig le ko ja služi za pro bi ja nje kože i ulazak u ve nu, te kao vo di li ca za uvođenje ka ni le ko ja os ta je u kr vnoj žili, dok se ig la na kon uvođenja ka ni le ba ca.1,2

Prom jer ka te te ra se od ređuje je di ni com gau ge (G), ko ja oz načava broj ka te te ra is te ve ličine ko ji može sta ti u ci lin-dar prom je ra 2,54 cm. Pre ma to me ka te te ri s većim bro jem će ima ti ma nji prom jer u od no su na one s ma njim bro jem, prim je ri ce ka ni la od 24 G je znat no ma nja od ka ni le od 18 G (tab li ca 1.).

Pot re ban pri bornes te ril ne gu me ne ru ka vi ce• pod vez (ako je mo guće jed nok rat ni)• sprem nik za oštri ot pad• bub režas ta zdje li ca i/ili kan ta za ot pad• kom pre se/alkoholne ma ra mi ce za de zin fek ci ju• an ti sep tična oto pi na (70% al ko hol, jod ili klor hek si din ska • oto pi na)od go va ra jući ka te ter (Tab li ca 1.)• pri je voj za ka te ter•

tran spa ren tni ako je mo guće, a u os ta lim slučaje vi ma –(kr va re nje, po jačano zno je nje pa ci jen ta) ko ris ti ti ste-ril ne kom pre se od ga ze i ljep lji vu tra ku

ljep lji va tra ka• ste ril ne kom pre se od ga ze• in fu zij ski pro dužetak• be zig le ni pri poj i/ili ste ril ni čep• štr calj ke zap rem ni ne 10ml• oto pi na za is pi ra nje ka te te ra•

štr calj ka zap rem ni ne 10ml s 0.9% Na Cl (prip rem lje na –ili unap ri jed na pu nje na) i/ilištr calj ka zap rem ni ne 10ml i bočica 0,9% Na Cl. Pre po- –ruča se ko ris ti ti unap ri jed na pu nje ne štr calj ke, di zaj ni-ra ne za pro pi ra nje ka te te ra, a u slučaju nji hova ne dos-tat ka, jed nu bočicu za jed nok rat nu upo ra bu is ko ris ti ti za jed nog pa ci jen ta, za jed no pro pi ra nje. Ako se ra di o is pi ra nju ka te te ra na kon li je ko va ko ji mo gu do ves ti do

in te rak ci je s 0,9% Na Cl-om, prim je nju je se 5% oto pi-na glu ko ze ko ju je za tim pot rebno is pra ti 0,9% Na Cl-om ka ko bi se spri ječio nas ta nak bio fi l ma.1,3,4,5,6

Iz bor mjes ta pos tav lja nja pe ri fer nog ven skog ka te te raKod iz bo ra mjes ta tre ba li bi izab ra ti dis tal ne ve ne, iz nad

mjes ta pret hod ne in ser ci je. Obično se bi ra ju slje deće ve ne (sli ka 1.):

me ta kar pal ne ve ne• v. cep ha li ca• v. ba si li ca• v. me dia na cu bi ta lis.• Važno je izab ra ti dob ro pal pa bil ne ve ne s dob rim ka pi lar-

nim pu nje njem, na ne do mi nan tnoj stra ni, sup rot no od mjes ta ki ru rškog zah va ta i ve ne s naj većim prom je rom.

Sli ka 1. Ve ne gor njih ek stre mi te ta

v. basilica

v. mediana cubitalisv. cephalica

metakarpalne vene

Kod iz bo ra ve ne tre ba li bismo nas to ja ti iz bjeći pos tav lja-nje ka te te ra u vene na do njim ek stre mi te ti ma, što je oso bi to važno kod pa ci je na ta s di ja be te som. Ta kođer se ne pre po ruča pos tav lja nje ven skog ka te te ra na mjes ti ma fl ek si je, u ve ne smješte ne bli zu ar te ri ja, kod vid lji vih za lista ka, te u me di jal nu ku bi tal nu ve nu. Dob ro je iz bje ga va ti ma le vid lji ve pov ršin ske ve ne, oštećene, skle ro zi ra ne ve ne, kao i ek stre mi tet zah vaćen/oslabljen os nov nom bo le šću, na stra ni ti je la zah vaćenoj bo-le šću (mas tek to mi ja, od stra nje nje lim fnih čvo ro va itd.), ek-stre mi tet na ko jem je koža in fi ci ra na, oštećena ili ka da pos to ji mo gućno st pos tav lja nja AV fi s tu le (re nal ni pa ci jen ti). Kod iz-bo ra ve ne tre ba lo bi se vo di ti pra vi lom o pos tav lja nju što ma-njeg ka te te ra u što veću kr vnu žilu. To znači da tre ba mo iza-brati ve ličinu ka te te ra ko ja je dos tat na za prim je nu od ređene vr ste te ra pi je, jer je pos tav lja nje ka te te ra pre ve li kog prom je ra u ma lu kr vnu žilu po ve za no s bržim raz vo jem kom pli ka ci ja, kao što su ke mij ski ili me ha nički fl e bi tis, te in fi l tra ci ja.2

Pos tu pakProv je ra i prip re ma pa ci jen ta

Pri je pos tav lja nja ka te te ra pot reb no je prov je ri ti pos to ji li in di ka ci ja za pos tav lja nje ka te te ra (in di ka ci ju pos tav lja od go-vor ni li ječnik) i ut vr di ti iden ti tet pa ci jen ta (ne na te me lju bro ja

Stručni članak


kre ve ta ili so be). Pa ci jen ta je potreb no in for mi ra ti o pos tup-ku, te mo gućim kom pli ka ci ja ma, te je pot reb no do bi ti pris ta-nak pa ci jen ta za pos tav lja nje ka te te ra. Na kon to ga pa ci jen ta je pot reb no pos ta vi ti u udo ban ležeći po ložaj, ako to nje go vo sta nje doz vo lja va.

Prip re ma ubod nog mjes ta i pos tav lja nje ka te te raNe pos red no pri je pos tav lja nja ka te te ra pot reb no je učini ti

slje deće pred rad nje:op ra ti ru ke• prip re mi ti pri bor• sta vi ti ru ka vi ce• Ti je kom ci je log pos tup ka pot reb no je pošti va ti pra vi la

asep se, te ko ris ti ti stan dar dne mje re zašti te.Pomoći pu nje nje ve na kr vlju ka ko bi la kše odab ra li mjes to • pos tav lja nja ka te te ra, na slje deći način:

upu ti ti pa ci jen ta da ne ko li ko pu ta ot vo ri i stis ne šaku –spušta njem ek stre mi te ta is pod ra zi ne sr ca –ap li ka ci jom top lih kom pre sa ili ura nja njem ek stre mi- –te ta u to plu vo duap li ka ci jom me ke, la koot pušta juće pod ve ze (za jed- –nok rat nu upo ra bu, ako je mo guće)ne »tr lja ti« i/ili lup ka ti pa ci jen ta po mo gućem ubod- –nom mjes tu.

Pal pi ra ti ve ne i odab ra ti od go va ra juću ve nu (sli ka 1.)• Op ra ti mjes to ve ne pun kci je an ti sep tičkim sa pu nom i vo-• dom (pre ma pot re bi)Od stra ni ti dlačice s mjes ta ve ne pun kci je, ako je pot reb-• no. Ko ris ti ti pri bor za šišanje za jed nok rat nu upo ra bu. Ne pre po ruča se bri ja ti mjes to in ser ci je jer bri ja nje uz ro ku je pov ršin sko oštećenje kože, što može do ves ti do kon ta mi-nacije mik roor ga niz mi ma i raz vo ja in fek ci je.1,3

Pri mi je ni ti lo kal ni anes te tik (ako je pot reb no)• De zin fi ci ra ti ubod no mjes to•

kom pre som na močenim u de zin fek cij sko sred stvo ili –al ko hol nom ma ra mi com, kružnim pok re ti ma od mjes-ta pred viđenog ubo da pre ma vanis ti postu pak po no vi ti dva pu ta (sva ki put uze ti no vu –kom pre su na močenu de zin fi ci jen som)

pričeka ti da se de zin fi ci je ns po suši na koži i počne dje- –lo va ti (ot pri li ke 30 se kun di ili pre ma upu ta ma proiz-vođača de zin fi ci jen sa)ne pre po ruča se ko ris ti ti al ko hol na kon što je po vi don –jo di dom iz vršena de zin fek ci ja jer će al ko hol po ništi ti nje go vo dje lo va nje. Ta kođer, ne tre ba po kušava ti po-sušiti de zin fi ci je ns pu ha njem ili bri sa njem.3

Pos ta vi ti pod vez iz nad mjes ta ve ne pun kci je (10–12 cm). • Pod vez ne bi tre bao bi ti na ru ci du lje od 2 min ka ko ne bi došlo do po re mećaja cir ku la ci je u ek stre mi te tu.Ot vo ri ti zaštit ni omo tač ka te te ra, te prov je ri ti je li ka te ter • is pra van.Sta bi li zi ra ti ve nu ne do mi nan tnom ru kom.• Uves ti vrh kate te ra u ve nu, pod ku tom od 20–45° (ovi si o vr-• sti ka te te ra i ve ni pa ci jen ta – pročita ti upu te proiz vođača).Ka da se u ko mo ri ci ka te te ra po ja vi krv, uves ti ka te ter za • do dat nih 2 mm.La ga no uves ti ka te ter pre ko ig le pro mat ra jući ti jek kr vi • kroz ka te ter (ako je pot reb no, ra di la kšeg uvođenja, u ovoj se fa zi ovis no o vr sti ka te te ra, kut uvođenja može spus ti ti za 10–20°).Ka te ter se uvo di pre ko ig le, a ig la se drži u počet nom po-• ložaju (ne tre ba gu ra ti ig lu u ve nu i ne iz vlačiti iz ve ne pri je ne go je ka ni la sta bilizi ra na u ve ni).Ka da je ka te ter u ve ni ot pus ti ti pod vez.• Spri ječiti ti jek kr vi van iz ka te te ra pri tis kom pr sta ne do-• mi nan tne ru ke na ve nu iz nad mjes ta pun kci je (važno je ne pri tis ka ti ka te ter ne go ve nu dis tal no od vr ha ka te te ra).Uk lo ni ti ig lu.•

kod si gu rnos nih ka te te ra s pa siv nim me ha niz mom, –me ha ni zam se sam ak ti vi ra, kod ka te te ra s ak tiv nim me ha niz mom, pot reb no je ručno ak ti vi ra ti me ha ni zam. Važno je pa zi ti da pri tom ne dođe do ras pršiva nja kr vi u oko li nu/oči/sluznice.

Od ložiti oštre pred me te u sprem nik za oštri ot pad.• Pri je ot pušta nja pod ve za, a na kon uk la nja nja ig le mo guće • je uze ti krv iz ka te te ra (ako je pot reb no). Ne pre po ruča se ko ris ti ti pe ri fer ni ven ski ka te ter za ru tin sko uzi ma nje uzo ra ka kr vi.Za sva ki po kušaj pos tav lja nja ka te te ra pot reb no je koris ti ti • no vi jed nok rat ni pri bor, uk ljučujući i ka te ter.

Pros ječni protok te kućine l/h

Bo ja Uo bičaje na upo ra ba Ve ličina Kris ta loi di Plaz ma Krv

Na ra nčas ta U ope ra cij skim dvo ra na ma i hit noj službi,za obil nu tran sfu zi ju kr vi 14 G 16.2 14.2 12.9

Si va U ope ra cij skim dvo ra na ma ili hit noj službi zabr zu na dok na du tran sfu zi je kr vi ili vis koz nih te kućina 16 G 14.1 10.9 10

Bi je la Tran sfu zi ja kr vi, br za in fu zi ja ve li kih ko ličinavis koz nih te kućina 17 G 7.8 6.5 4.6

Ze le na Tran sfu zi ja kr vi, pa ren te ral na preh ra na, uzi ma njema tičnih sta ni ca, in fu zi je ve li kih ko ličina te kućine 18 G 6.2 5.2 4.2

Ro za Tran sfu zi ja kr vi, in fu zi ja ve li kih ko ličina te kućine 20 G 4 2.7 2.5

Pla va Tran sfu zi ja kr vi, većina li je ko va i te kućina 22 G 2.5 1.6 1.4

Žuta Lije ko vi, krat kot raj na in fu zi ja, os jet lji ve ve ne, dje ca 24 G 0.8 0.7 0.5

Lju bičas ta No vo rođe nčad 26 G 0.8 0.7 0.5

Tab li ca 1. Vo dič za iz bor od go va ra jućeg ka te te ra za pa ci jen ta

Stručni članak


Pre po ruča se da se ako dođe do neus pje ha pri uvođenju • ka te te ra u dva po kušaja, proc je na i slje deći po kušaj uvo-đenja ka te te ra pre pus ti dru goj me di cin skoj ses tri.Kod upo ra be ven skog ka te te ra s ig lom vodi li com, ig la se • ni ka da ne bi tre ba la vraćati nat rag u ka te ter na kon što je jed-nom iz vučena jer može doći do oštećenja i tr ga nja ka te te ra, ko ji može do ves ti do ka ni lar ne/kateterske em bo li je.3,4

Pos tu pak na kon pos tav lja nja pe ri fer nog ven skog ka te te ra i održava nje

Sta bi li zi ra ti i pre vi ti ven ski ka te ter• Na kon pos tav lja nja ven skog ka te te ra, pot reb no ga je

pričvr sti ti od go va ra jućim pri je vo jem. Pre po ruča se upo ra ba tran spa ren tnog pri je vo ja ka ko bi se ubod no mjes to mog lo nad zi ra ti kva li tet ni je, te ka ko bi se sve prom je ne mog le uočiti na vri je me. Tran spa ren tni pri je voj može os ta ti na mjes tu pos-tav lje nog ka te te ra do 7 da na, a pri jevoj s ga zom se mi je nja sva ka 24–48 sa ti. U slučaju oštećenja ili močenja, pri je voj je pot reb no za mi je ni ti od mah.1,4

Spo ji ti in fu zij ski nas ta vak/produžetak i be zig le ni pri poj• Pos tav lja nje in fu zij skog pro dužet ka se pre po ruča ka ko bi

se sma nji la mo gućno st nas tan ka me ha ničkog fl e bi ti sa od mi-ca njem mjes ta ma ni pu la ci je od mjes ta in ser ci je ka te te ra. Be-zig le ni pri po ji se pos tav lja ju u skla du s procje nom od go vor ne me di cin ske ses tre i mi je nja ju se sva kih 96 sa ti, osim u slučaju prim je ne li pi da, kr vi i kr vnih de ri va ta, ka da ih je pot reb no mi je nja ti sva ka 24 sa ta, kao i se to ve za prim je nu in fu zi je. U slučaju prim je ne pro po fo la sve nas tav ke bi tre ba lo mijenja ti sva kih 6–12 sa ti. Se to vi ko ji su ko rište ni za prim je nu kr vi tre-ba li bi bi ti pro mi je nje ni sva ka 4 sa ta.5 Pre po ruča se ko rištenje in teg ri ra nih sus ta va za in tra ven sku te ra pi ju jer je na taj način sma nje na mo gućno st kon ta mi na ci je, slučaj nog ot pa ja nja pro-dužeta ka, iz vlačenja ka te te ra ili nji ho ve kri ve upo ra be.1,7

Prop ra ti ka te ter 0,9% Na Cl-om, štr calj kom zap rem ni ne 10 ml• Pro pi ra nje ka te te ra je pot reb no učini ti od mah po pos tav-

lja nju ka ko bi se ut vr dio pra vi lan po ložaj ka te te ra, te is prao ka te ter. Ko ličina oto pi ne za is pi ra nje se od ređuje pre ma slje-dećoj for mu li:

2 × (zap rem ni na ka te te ra + zap rem ni na pri poj nihnas ta va ka i be zig le nih pri po ja)

ili dok se ka te ter ne is pe re ako se ra di o pri sut nos ti kr vi. Ta kođer se pre po ruča u pra vil nim in ter va li ma od 6–12 sati pro pi ra ti ven ski ka te ter ka ko bi se što du lje od ržao u kr vnoj žili, te se spri ječila ok lu zi ja, kao i for mi ra nje bio fi l ma. Pre po-ruča se is pi ra nje unap ri jed na pu nje nim štr calj ka ma, di zaj ni ra-nim za op ti mal no is pi ra nje ili štr calj ka ma zap rem ni ne 10 ml jer tak ve štrcalj ke osi gu ra va ju op ti ma lan tlak za pro pi ra nje ka te te ra i kr vne žile. Ne pre po ruča se ko ris ti ti štr calj ke ma nje zap rem ni ne jer proiz vo de pre ve lik pri ti sak ko ji može ošte ti ti kr vnu žilu ili do ves ti do po tis ki va nja trom ba u slučaju nje go-ve pri su tnosti u kr vnoj žili. Ako se ka te ter ko ris ti za in ter mi-ten tnu te ra pi ju pot reb no ga je na kon sva ke upo ra be prop ra ti uz upo ra bu teh ni ke po zi tiv nog tla ka ka ko bi se spri ječio ref-lu ks kr vi u ka te ter.1,3,6

Od ložiti ot pat ke u sprem ni ke za ot pad (ovis no o vr sti ot-• pada).Ski nu ti ru ka vi ce i op ra ti ru ke, pre ma pot re bi upot ri je bi ti • de zin fi ci je ns za kožu.

Ses trin ska do ku men ta ci jaOd iz nim ne je važnos ti do ku men ti ra ti pos tu pak u ses trin-

sku do ku men ta ci ju i pri tom uk ljučiti slje deće:da tum i vri je me pos tav lja nja ka te te ra• mjes to pos tav lja nja ka te te ra• vr sta ka te te ra, zaštićeno ime, te lot broj• du lji na i gau ge ka te te ra• broj po kušaja• prob le mi ko ji su uočeni• za bi lježiti po ja vu slje dećih kom pli ka ci ja:•

fl e bi tis –ke mij ski◊ me ha nički◊ in fek cij ski◊

tran sfi k sa ci ja –he ma tom –in fi l tra ci ja –ek stra va za ci ja –em bo li ja –

zračna◊ trom bo tička◊ ka te ter ska◊

trom bo za –Svi na ve de ni podatci su važni ka ko bi se us pješno vo di la

evi den ci ja o kva li te ti pro ve de nih pos tu pa ka, kva li te ti ses trin-skog ra da, ali i kva li te ti pri bo ra ko ji se ko ris ti, jer su mno ga is traživanja po ka za la da je po ja va raz ličitih kom pli ka ci ja pri pro vođenju in tra ven ske te ra pi je po ve za na s vr stom pri bo ra i ma te ri ja lom od ko jeg je nap rav ljen. Ta kođer, važno je poz-na va ti pos tu pak prija ve, te pri jav lji va ti ne dos tat ke po je di nog pri bo ra, zbog čega je važno bi lježiti se rij ske bro je ve pri bo ra ko ji se ko ris ti.1,7

Ka ko bi se prom je ne i mo guće kom pli ka ci je na vri je me uočile, pot reb no je sva kod nev no vršiti pro mat ra nje mjes ta ubo da i ka te te ra, te prov je ra va ti pro hod no st kod sva kog pro-pi ra nja. Ka da se ko ris ti tran spa ren tni pri je voj in spek ci ja se vrši pro mat ra njem mjes ta, a kod pri je vo ja ga zom i dru gim vr sta ma net ran spa ren tnih pri je vo ja, pot reb no je pal pi ra ti ve-nu ka ko bi se na vri je me uočili zna ci kom pli ka ci ja (tvr doća, bol). U slučaju po ja ve ne ke od kom pli kacija, ka te ter se mo-ra od stra ni ti, kao i u slučaju nep ro hod nos ti (ne pre po ruča se po kušava ti prop ra ti ka te ter ako se os je ti ot por, već se ka te ter mo ra što pri je od stra ni ti).1,5

Iz bor ka te te raPre po ruča se upo ra ba ka te te ra od po liu re ta na zbog du ljeg

os tan ka u kr vnoj žili.8 Ka te ter od tet rafl uo reti le na može os ta-ti u ve ni do 72 sa ta, a ka te ter od po liu re ta na može os ta ti do 96 sa ti u kr vnoj žili. Većina no vi jih is traživa nja po ka zu je da po ja va kom pli ka ci ja kod upo ra be ka te te ra od po liu re tan skih ma te ri ja la ni je po ve za na s du lji nom os tan ka ka te te ra u kr vnoj žili, te ih se sto ga ne pre poruča ru tin ski mi je nja ti, osim u slu-čaju po ja ve ne ke od kom pli ka ci ja. Ta ko i Powe ll i su rad ni ci (2008.) u svom is traživa nju pre po ručuju da se ka te te ri ne mi-je nja ju ru tin ski, već pre ma pot re bi, u us ta no va ma u ko ji ma je pros ječan pos to tak po ja ve fl e bi ti sa manji od 5%.9 Kate te ri ko ji su pos tav lje ni u hit nim si tua ci ja ma bi tre ba li bi ti pro mi je nje ni u ro ku od 48 sa ti.1, 2,3

Uvi jek je pot reb no bi ra ti što kraći ka te ter, većeg gau-gea (uži ka te ter) ko ji je pri la gođen sta nju ve na pa ci jen ta, te

Stručni članak


pro pi sa noj te ra pi ji. Idea lan pe ri fer ni ven ski ka te ter je ka te-ter sa si gur nos nim me ha niz mom ko ji spr ječava mo gućnost nas tan ka ubod nog in ci den ta, og re bo ti ne, pr ska nja kr vi u oči i sluz ni ce, te kon ta kt s kr vlju. Pri iz bo ru pe ri fer nog ven skog ka te te ra pot reb no je ima ti na umu slje deće:

sta nje i dob pa ci jen ta• pro pi sa na te ra pi ja• pred viđeno tra ja nje te ra pi je•

Pe ri fer ni ven ski ka te ter tre bao bi za do vo lji ti slje deće kri te ri je:ma te ri jal ka te te ra ni je pro vod ljiv za X zra ke• ma te ri jal ni je trom bo gen i ne dje lu je kao aler gen• ka te ter ko ji ola kšava ka ni la ci ju i omo gućava us pješno • pos tav lja nje iz pr vog po kušajaeko no mičan (ci je na us po ređena s la koćom i si gur nos ti ru-• ko va nja, te du lji nom os tan ka u ve ni).

Zak ljučakPrim je na in tra ven ske te ra pi je, kao jed no od pod ručja ko-

jim se ba ve me di cin ske ses tre, pred stav lja i jed no od naj zah-tjev ni jih pod ručja, jer za us pješne re zul ta te je pot reb no op-sežno zna nje, kao i vješti ne. Stan dar di i pro to ko li u ovom su pod ručju od ve li ke važnos ti zbog stva ra nja ok vi ra za učin-ko vi ti je i la kše pro vođenje te ra pi je me di cin skim ses tra ma, praćenje kva li te te ra da, te ka ko bi se osi gu ra la veća si gur no st me di cin skih ses ta ra i pa ci je na ta. Pos tav lje nje in tra ven skog ka te te ra u pe ri fer nu kr vnu žilu, te od ržava nje ka te te ra su ja-ko važni di je lo vi pro ce sa in tra ven ske te ra pi je jer o nji ho voj us pješnos ti ovi si us pješno st os ta lih ko ra ka u pro ce su, sa ma

prim je na te ra pi je, ali i du lji na os tan ka ka te te ra u kr vnoj žili, kao i mo gućno st raz vo ja kom pli ka ci ja po vezanih s ven skim ka te te rom.

Ja ko je važno da us ta no ve u ko ji ma se pro vo di pro ces prim je ne in tra ven ske te ra pi je ima ju suv re me ne pro to ko le za sve pos tup ke u pro ce su, jer se je di no na taj način može osi gu-ra ti i pra ti ti kva li te ta ra da, oso bi to kad se ra di o pos tupci ma kod ko jih su mo guće broj ne kom pli ka ci je, kao što je pos tu pak pos tav lja nja pe ri fer nog ven skog ka te te ra.

Li te ra tu raIn fu sion Nur si ng So cie ty. In fu sion Nur si ng Stan dar ds of Prac ti ce.J In fus Nu rs. 1. (Sup pl) 2011: 34 (1S): 55-61.Sca les K.Vascular ac ce ss: a gui de to pe rip he ral ve nous can nu la tion. Nur si ng 2. Stan da rd. 2005: 19 (49): 48-52.In fu sion Nur si ng So cie ty. Po li cies and Pro ce du res for In fu sion Nur si ng.3rd edi-3. tion. No rwood: In fu sion Nur si ng So cie ty; 2006: 65 - 9Royal Col led ge of Nur si ng. Stan dar ds for In fu sion The ra py. 3rd edi tion. Lon don: 4. Royal Col led ge of Nur si ng; 2010.Cen te rs for Di sea se Con trol and Pre ven tion. Gui de li nes for the Pre ven tion of 5. In tra vas cu lar Cat he te r-Re la ted In fec tio ns. At lan ta: CDC; 2011.Ha dway, Lynn. Prin cip les of Flus hi ng Vas cu lar Ac ce ss De vi ces. Fran klin La kes: 6. BD Me di cal; 2006.Bau so ne-Gaz da D., La fa vier C. A., Wal te rs S. A Ran do mi zed Con trol led Trial to 7. Com pa re the Com pli ca tio ns of 2 Pe rip he ral In tra ve nous Cat he te r-Sta bi li za tion Syste ms. J In fus Nu rs 2010: 33 (6): 371-84.Lai Kwan K. Sa fe ty of pro lon gi ng pe rip he ral can nu la and IV tu bi ng use from 72 8. hou rs to 96 hou rs. AJIC 1998: 25 (1): 66-70.Powe ll J., Tar now G. K, Pe ruc ca R. The re la tion ship Be tween Pe rip he ral In tra-9. ve nous Cat he ter Indwe ll Ti me and the In ci den ce of Phle bi tis. J In fus Nu rs 2008: 31 (1): 39-45.

IN MEMORIAMIvan ka Cuj zek r. Kr pa nec(17.09.1945.–12.06.2010.)

Ivan ka Cuj zek r. Kr pa nec, ro đe na je u Ma ču, ma lom mjes tu u Hr vat skom Zagor ju, a sred nju ško lu za me di cin ske ses tre zav r ši la je u Va raž di nu.

01.07.1965. go di ne za poš lja va se u Do mu zdrav lja »Cvje ta Hui s« Za bok koji kas ni-je pre ras ta u Op ću bol ni cu Za bok, gdje os ta je ra di ti pu ne 43 go di ne, do svog umi rov lje nja.

Pr va is kus tva stje če ra de ći u zdrav stve nim sta ni ca ma Be de kov či na, Kra pin ske Top li ce, u am bu lan ti za oč ne bo les ti i u izvan bol ničkom ro di liš tu, ali naj ve ći dop ri nos svog dje lo va-nja da la je kao me di cin ska ses tra spe ci ja lis tič ke in ter nis tič ke služ be. Po seb no se pro fi li ra la u skrbi za bo les ni ke ko ji bo lu ju od še ćer ne bo les ti, te pre poz na ju ći bo les ni ke ko ji ne ra-zu mi ju ili ne poš tu ju do bi ve ne upu te in ten ziv no pro vo dila edu ka ci je kao bi ih pri vo li la da prih va te od go vor no st za svo je li je če nje.

S ve li kom pre da noš ću obav lja la je svoj po sao i svo je zna nje ne se bič no pre no si la svi ma ko ji su tra ži li nje zi nu po moć.

Po umi rov lje nju, shr va la ju je teš ka i ne mi los r dna bo le st, ko ja je u krat kom vre me nu i pre ki nu la nje zin ži vot.

Os ta je nam u sje ća nju.

Me di cin ske ses tre i teh ni ča ri Op će bol ni ce Za bok


Sestrinske dijagnoze

Prip re mi la: Mai da Redžić

SAMOPERCEPCIJAUmor II. dio

1 Maida Redžić bacc. med. techn. KBC Zagreb

1.De fi ni ci jaNANDA – nad mo ćan i du got ra jan os je ćaj iscr plje nos ti i sma-

nje nog ka pa ci te ta za tje les no i men tal no od vi ja nje uo bi ča je nih ak-tiv nos ti.1

CARPENITO – sta nje u ko jem po je di nac do živ lja va nad mo ćan i du got ra jan os je ćaj iscr plje nos ti i sma nje nog ka pa ci te ta za tje les ni i men tal ni rad ko ji ni je olak šan od mo rom.2

In ter ven ci jePred lo že ne in ter ven ci je

up rav lja nje ener gi jom• pro mi ca nje tje lov jež be• up rav lja nje ras po lo že njem• pos tav lja nje za jed nič kih ci lje va• up rav lja nje uno som hra nji vih tva ri• po bolj ša va nje spa va nja• 3,4

Neob vez ne in ter ven ci jeup rav lja nje as tmom• in ter ven ci je u kri zi• pot po ra u do no še nju od lu ka• up rav lja nje de men ci jom• bri ga za umi ru ćeg• pro mi ca nje tje lov jež be: vjež be sna ge• pro mi ca nje tje lov jež be: is te za nje• te ra pi ja tje lov jež bom: rav no te ža• te ra pi ja tje lov jež bom: zglob na pok ret lji vo st• te ra pi ja tje lov jež bom: mi šić na kon tro la• jed nos tav na vo đe na ima gi na ci ja• jed nos tav na ma sa ža• jed nos tav na te ra pi ja opuš ta njem• po bolj ša va nje sus ta va pot po re• 3,4

6.3. Up rav lja nje ras po lo že njemDe fi ni ci ja: Pru ža nje si gur nos ti, sta bil nos ti, opo rav ka i od r ža va-

nja ras po lo že nja bo les ni ku ko ji je dep re si van ili po vi še nog ras po lo-že nja.

In ter ven ci je:pro ci je ni ti ras po lo že nje po do las ku bo les ni ka (zna ko ve, sim pto me, • osob nu anam ne zu) te proc je nu obav lja ti re do vi to, s nap ret kom li je-če njaupot ri je bi ti upit ni ke o sa mos vi jes ti (ljes tvi ce fun kcio nal nog sta tu sa)• ut vr di ti je li bo les nik pred stav lja opas no st za se be ili os ta le• raz mot ri ti pot re bu za hos pi tali za ci jom u bo les ni ka s po re me ća jem • ras po lo že nja ko ji je po ten ci jal no opa san ili ne mo že za do vo lji ti svo-je os nov ne pot re be ili mu ne dos ta je so ci jal na pod r škapo du ze ti pot reb ne mje re ka ko bi zaš ti ti li bo les ni ka i oso be u nje-• go voj oko li ni od tje les nih oz lje da (sa mou boj stvo, sa mooz lje đi va nje, bi jeg, na si lje)osi gu ra ti liječe nje bo les ni ku ovis nom o opoj nim tva ri ma, uko li ko je • ovis no st čim be nik ko ji pri do no si po re me ća ji ma ras po lo že njaupu ti ti bo les ni ka na dalj nje pret ra ge i/ili li je če nje mo gu ćih bo les ti • ko je mo gu pri do ni je ti dis fun kcio nal nom ras po lo že nju (bo les ti štit-nja če)

pro mat ra ti spo sob nos ti bri ge o se bi (ure đi va nje, hi gi je na, unos hra ne • i te ku ći ne, eli mi na ci ja ot pad nih tva ri)po mo ći u obav lja nju sa mo nje ge, po pot re bi• kon tro li ra ti tje les ni sta tus bo les ni ka (tje les na te ži na, hid ra ci ja)• pro mat ra ti i re gu li ra ti bo les ni ko vu ra zi nu ak tiv nos ti i oko lin skih • pod ra ža ja u skla du s nje go vim pot re ba mapo mo ći boles ni ku u od r ža va nju cik lu sa spa va nje – bud no st (od mor • po ras po re du, teh ni ke opuš ta nja, li je ko vi za smi re nje, sma njen unos ko fei na)po mo ći bo les ni ku u preu zi ma nju vi še od go vor nos ti u sa mo nje zi, u • skla du s mo guć nos ti maosi gu ra ti tje les nu ak tiv no st (šet nja, vož nja bi cik lom)• pro mat ra ti kog ni tiv ne fun kci je (kon cen tra ci ja, po zor no st, pam će nje, • spo sob no st ob ra de in for ma ci ja i do no še nja od lu ka)upot reb lja va ti jed nos ta van i ja san na čin iz ra ža va nja u in te rak ci ji s • ko gnitiv no promije nje nim bo les ni komupot reb lja va ti po ma ga la za pam će nje i vid na po ma ga la u kogni tiv no • promije nje nog bo les ni kanau či ti bo les ni ka vješ ti na ma do no še nja od lu ke• po ti ca ti bo les ni ka da zauz me ak tiv nu ulo gu u li je če nju i re ha bi li-• ta ci jiosi gu ra ti psi ho te ra pi ju za bo les ni ka (in ter per so nal nu, brač nu, obi-• telj sku, grup nu)raz go va ra ti s bo les ni kom u re do vi tim raz ma ci ma ka ko bi po ka za li • briž no st i/ili omo gu ći ti da raz go va ra o svo jim os je ća ji mapo mo ći bo les ni ku da svjes no kon trolira svo je ras po lo že nje (ska le • 1–10, vo đe nje dnev ni ka)og ra ni či ti vri je me u ko jem je bo les ni ku do puš te no iz ra ža va nje ne ga-• tiv nih os je ća ja i/ili nab ra ja nje lo ših is kus ta va u proš los ti

6.4. Pos tav lja nje za jed nič kog ciljaDe fi ni ci ja: Su rad nja s pa ci jen tom u svr hu iden ti fi ka ci je i ut vr-

đi va nja ci lje va u ses trin skoj nje zi te raz vi ja nje pla na za pos ti za nje ci lje va.

In ter ven ci je:po mo ći u iden ti fi ka ci ji spe ci fi č nih ži vot nih vri jed nos ti• po mo ći bo les ni ku/obi te lji u raz vi ja nju real nih oče ki va nja• od re di ti bo les ni ko vo pre poz na va nje vlas ti tog prob le ma• po ti ca ti bo les ni ka da od re di vlas ti te sna ge i spo sob nos ti• u su rad nji s bo les ni kom pos ta vi ti za jed nič ke ci lje ve• pos ta vi ti ci lje ve u po zi tiv nom ob li ku• po mo ći bo les ni ku u sma nji va nju kom pli ci ra nih cilje va na ma nje, la-• ko sav la di ve ko ra kepre poz na ti bo les ni ko ve vri jed nos ti i vje ro va nja ti je kom us pos ta ve • ci lje vapo ti ca ti bo les ni ka da ci lje ve pos tav lja jas no, iz bje ga va ju ći upot re bu • al ter na ti veiz bje ga va ti na me ta nje osob nih vri jed nos ti bo les ni ku pri li kom pos-• tav lja nja ci lje vaob jas ni ti bo les ni ku da se sa mo jed no po na ša nje mo že mi je nja ti is-• to dob nopo mo ći bo les ni ku pos ta vi ti prio ri te te iden ti fi ci ra nih ci lje va• is tra ži ti s bo les ni kom naj bo lje na či ne pos ti za nja ci lje va• po mo ći bo les ni ku u raz vi ja nju pla na za pos ti za nje ci lje va•


Sestrinske dijagnoze

po mo ći bo les ni ku u pos tav lja nju real nog vre men skog pe rio da za • pos ti za nje ci lje vapo mo ći bo les ni ku u pos tav lja nju prio ri te ta in ter ven ci ja ko je slu že za • pos ti za nje ci lje vapro ci je ni ti bo les ni ko vu ra zi nu fun kcio ni ra nja kod sva kog ci lja• po mo ći bo les ni ku u od re đi va nju spe ci fi č nog mjer nog in di ka to ra (bi-• he vio ral ni, so ci jal ni do ga đaj) za sva ki ciljpo mo ći bo les ni ku da se us re do to či na oče ki va ni, a ne na že lje ni is-• hodpo mo ći bo les ni ku u prih va ća nju dje lo mič no za do vo lje nog ci lja• raz vi ti ska lu gor njih i donjih ra zi na ko je su po ve za ne s oče ki va nim • is ho dom za sva ki ciljpo mo ći bo les ni ku u od re đi va nju vre men skog raz dob lja u ko jem će • se upot reb lja va ti sva ki po ka za teljprou či ti s bo les ni kom me to de mje re nja nap ret ka pre ma ci lju• eva lui ra ti ci lje ve i plan, uko li ko je pot reb no• 3,4

6.5. Kon tro la uno sa hra nji vih tva riDe fi ni ci ja: Pomoć ili osi gu ra va nje urav no te že ne preh ra ne i te-

ku ći ne.In ter ven ci je:is pi ta ti da li bo les nik bo lu je od aler gi ja na hra nu• ut vr di ti bo les ni ko vu že lje nu preh ra nu• od re di ti, u su rad nji s di jete ti ča rom, broj ka lo ri ja i vr stu hra nji vih tva-• ri ko ja je pot reb na za za do vo lja va nje nut ri tiv nih pot re ba bo les ni kapo ti ca ti ka lo rij ski unos suk lad no tje les noj kon sti tu ci ji i sti lu ži vo ta• po ti ca ti po ve ćan unos bje lan če vi na, že lje za i vi ta mi na C• nuditi la ga nu, raz nov r snu hra nu• osi gu ra ti zam je nu za še ćer• osi gu ra ti preh ra nu bo ga tu vlak ni ma u svr hu spr je ča va nja kon sti pa-• ci jepo nu di ti bilj ne za či ne kao zam je nu za sol• osi gu ra ti bo les ni ku vi so kopro tein sku, ka lo rij sku i br zu hra nu i pi ća, • ko ja se mo gu la ko prip re ma tiomo gu ći ti bo les ni ku iz bor hra ne• pri la go di ti di je tu bo les ni ko vom sti lu ži vo ta• nau či ti bo les ni ka vo đe nju dnev ni ka uno sa hra ne i pi ća• kon tro li ra ti za bi lje že ni unos, po ti ca ti unos hra nji vih tva ri i ka lo ri ja• kon tro li ra ti tje les nu te ži nu u od go va ra ju ćim raz ma ci ma• po ti ca ti bo les ni ka da ko ris ti od go va ra ju će zu ba lo/protezu i/ili obav-• lja nje gu us ne šup lji neosi gu ra ti od go va ra ju će in for ma ci je o tje les nim pot re ba ma za hra-• nom i ka ko živ je ti u skla du s nji mapo ti ca ti si gur nu prip re mu hra ne i teh ni ke ču va nja• od re di ti bo les ni ko ve spo sob nos ti živ lje nja u skla du s pot re ba ma za • hra nom3, 4

6.6. Po bolj ša nje spa va njaDe fi ni ci ja: Olak ša va nje re do vi tog cik lu sa spa va nja.In ter ven ci je:od re di ti bo les ni kov ob ra zac spa va nje – ak tiv nos ti• pro ci je ni ti bo les ni kov nor ma lan cik lus spa va nja• ob jas ni ti važ no st sna ti je kom trud no će, bo les ti, psi ho so ci jal nog stre-• sa itd.ut vr di ti ut je ca je me di ka men toz ne te ra pi je na bo les ni kov san (ob ra-• zac spa va nja)pro mat ra ti i za bi lje ži ti bo les ni kov ob ra zac spa va nja i broj sa ti sna• pro mat ra ti bo les ni ka ti je kom sna i za bi lje ži ti tje les ne okol nos ti (ap-• nea ti je kom sna, op struk ci ja diš nih pu te va, bol/nelagoda, učes ta lo-st mok re nja ti je kom no ći) i/ili psi ho loš ke (strah, an ksioz no st) ko je ome ta ju sanpri la go di ti oko liš (svjet lo st, bu ka, tem pe ra tu ra, mad rac, kre vet) ra di • po bolj ša nja snapo ti ca ti bo les ni ka u us pos tav lja nju ru tin skog vre me na od las ka na • spa va njepo ti ca ti bo les ni ka u od r ža va nju ru tin skog vre me na od las ka na spa-• va njepo mo ći u ot kla nja nju stres nih si tua ci ja pri je spa va nja• pro mot ri ti unos hra ne i te ku ći ne pri je spa va nja ka ko bi se ut vr di li • proiz vo di ko ji ome ta ju sanob jas ni ti bo les ni ku da iz bje ga va unos hra ne i te ku ći ne ko je ome ta ju • sanpo mo ći bo les ni ku u og ra ni ča va nju dnev nog sna osi gu ra va ju ći ak tiv-• nos ti ko je po ti ču bud no stnau či ti bo les ni ka me to da ma mi šić ne re lak sa ci je ili dru ge ne far ma-• ko loš ke me to de ko je in du ci ra ju sanpo ve ća ti broj sa ti sna, po pot re bi• osi gu ra ti dri je ma nje ti je kom da na, po pot re bi• osi gu ra ti grup ne ak tiv nosti ka ko bi se sma njio broj bud nih sa ti• doz vo li ti dri je ma nje u tra ja nju od mi ni mal no 90 mi nu ta• pri la go di ti unos li je ko va ko ji od go va ra bo les ni ko vom cik lu su spa-• va njaob jas ni ti bo les ni ku/obitelji čim be ni ke (fi zio loš ke, psi ho loš ke, na čin • ži vo ta, češ će prom je ne smje na na pos lu, pret je ra no dug rad ni dan i dru gi oko lin ski čim be ni ci) ko ji pri do nose ome ta nju snaut vr di ti ko je li je ko ve za san bo les nik upot reb lja va• po ti ca ti unos li je ko va ko ji ne sad r že sup re so re REM fa ze• pri la go di ti oko lin ske pod ra ža je ka ko bi od r ža li nor ma lan dan – noć • cik lusraz mot ri ti s bo les ni kom i obi te lji teh ni ke za po bolj ša nje sna• osi gu ra ti bro šu re s in for ma ci ja ma o teh ni ka ma za po bolj ša nje

sna3,4

Li te ra tu raNANDA, Nur si ng Diag no ses: De fi ni tio ns & Clas si fi ca tio ns 2005-2006, NANDA, 20051. L. J. Car pe ni to: Han book of Nur si ng Diag no sis, Lip pin cot, Se ven th Edi tion, 1997.2. J. McClos key Doc hter man, G. M. Bu lec hek; Nur si ng In ter ven tio ns Clas si fi ca tion (NIC), Mos by, Four th Edi tion: 2004.3. M. Joh nson, G. M. Bu lec hek, M. Ma ss, S. Moor head, J. McClos key Doc hter man, E. Swan son: NANDA, NOC and NIC Lin ka ges; Nur si ng Diag no ses, Out co mes, & In ter-4. ven tio ns, Mos by, 2nd Edi tion: 2006

Errata corrigeU broju 1/2 2010. Sestrinskog glasnika prezime autorice Ljiljane Grgić je pogrešno napisano Grdić. Pogreška se nalazi u

članku »Izvorni znanstveni članak«, Etički aspekti potpomognute oplodnje / Ethic aspects of artifi cial insemination, na str. 5

97SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 3 97SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 3

SESTRINSKE VJEŠTINE

Endotrahealna aspiracija Pov je ren stvo za stan dar de ses trin ske dje lat nos ti Mi nis tar stva zdrav stva i so ci jal ne skr bi

EDUK

ACIJ

A

Aspiracija endotrahealnog tubusa (ET) i kanile otvorenim sustavom aspiracijeEndotrahealna aspiracija podrazumijeva odstranjenje sekreta iz traheje ili bronha kroz kateter koji je uveden kroz usta ili nos, trahealnu stomu, kanilu ili endotrahealni tubus.

Pribor: stetoskop, aspiracijska pumpa ili priključak na negativni tlak (centralizirani sustav), pokretna kolica za intervenciju, kompresa za zaštitu pacijenta, maska, zaštitni mantil ili pvc pregača, zaštitne naočale, sterilne rukavice, jednokratne rukavice, samošireći balon, izvor kisika, sterilni kateter za aspiraciju, sterilna posuda sa sterilnom fi ziološkom otopinom, štrcaljka i igla, posuda za nečisto, staničevina, spremnik za infektivni otpad

identifi cirati bolesnika• provjeriti indikaciju za aspiraciju•

Procjena potrebe bolesnika za aspiracijom sekreta iz dišnih putova:auskultirati pluća i procijeniti pojavnost patoloških plućnih zvukova, hropaca• isključiti mogućnost opstrukcije tubusa ili kanile sekretom• promatrati bolesnika (promjena boje kože, sluznice, nemir, praćenje• vitalnih znakova)pad saturacije O• 2 u krviprocijeniti psihičko i fi zičko stanje bolesnika, bolesnikovu sposobnost• suradnje (ako je bolesnik pri svijesti, voditi računa da je sediran i relaksiran)

otklanja se mogućnost zamjene bolesnika• indikaciju za provođenje zahvata postavlja• liječnikindikaciju može postaviti i medicinska sestra• temeljem sestrinske procjene

temeljem procjene planira se psihička i• fi zička priprema bolesnika

informirati bolesnika o izvođenju postupka i važnosti dobre suradnje• (ako je bolesnik pri svijesti)položaj: visoki Fowlerov položaj ili ovisno o stanju bolesnika •

postupak je neugodan za bolesnika i ukazivanjem• na tijek postupka i njegovu važnost postiže se bolja suradnja

Postupak Obrazloženje

postupak provode dvije medicinske sestre• osigurati dobro osvjetljenje• ukoliko zahvat izvodimo u bolesničkoj sobi postaviti paravan• bolesnika postaviti u visoki Fowlerov položaj ili položaj koji• zahtijeva stanje bolesnikaprovjeriti ispravnost aparata i sustava za aspiraciju• zaštititi bolesnika i krevet nepropusnom zaštitom i kompresom• primijeniti terapiju 100% O• 2 tijekom pet udisaja prije početka aspiracije putem katetera priključenog na endotrahealni tubus ili kanilu(ako je bolesnik na respiratoru povećava se koncentracija kisika)

medicinska sestra koja izvodi postupak treba staviti masku, zaštitne• naočale, zaštitni mantil ili pvc pregaču, kapu, sterilne rukavice

medicinska sestra asistent treba staviti masku, zaštitne naočale,• zaštitni mantil ili pvc pregaču, kapu, jednokratne rukavicesestra asistent otvara aspiracijski kateter u zaštitnoj foliji, poštujući• principe aseptičkog rada ne dodirujući katetersestra asistent spaja aspiracijski kateter na osnovnu cijev za aspiraciju• sestra koja izvodi aspiraciju uzima sterilni kateter u dominantnu ruku i• prije samog uvođenja navlaži vrh katetera potapajući ga u sterilnufi ziološku otopinusestra asistent odvaja sustav za disanje od endotrahealnog tubusa ili kanile•

sestra koja izvodi postupak aspiracijski kateter pažljivo uvlači u endotrahealni • tubus ili kanilu točno određene dužine i promjera bez negativnog tlakaaspiracijski kateter uvodi kroz ET 0,5-10 mm dulje od dužine tubusa• (znati dužinu ET) ili kaniledrugom se rukom intermitentno uspostavlja vakuum zatvarajući kažiprstom • otvor za prst ili valvulu za negativni tlaklaganim rotirajućim spiralnim pokretima izvlači kateter i odlaže ga u• infektivni otpadaspiraciju primijeniti tijekom 10-15 sekundi• bolesnika nakon svakog postupka priključiti na respirator ili ga prodisavati • maskom i balonom s priključenim kisikom kako bi ga oksigeniraliako je sekret gust i ljepljiv ili ako aspiracijski kateter teže uvlačimo,• sestra asistent pomoću štrcaljke sterilnom otopinom ovlaži kateter tubusai prodiše samoširećim balonom, nakon toga se ponovi postupak aspiracije

osigurava pravilnu izvedbu postupka•

osigurava privatnost bolesniku• olakšavamo disanje tijekom postupka•

sigurnost u izvedbi postupka• sprječava se širenje mikroorganizama• pripremamo bolesnika na smanjenu oksigenaciju tijekom aspiracije • (aspiracija može uzrokovati tahikardiju, hipoksemiju i vagalni odgovor s bradikardijom i ostalim aritmijama dok hiperoksigenacija prije i poslije aspiracije pomaže u prevenciji ovih potencijalnih komplikacija)sprječavanje kontaminacije odjeće i smanjena mogućnost širenja • mikroorganizama s bolesnika ili predmeta na druge bolesnike ili okolinu

lakši prolazak aspiracijskog katetera kroz tubus ili kanilu,• smanjena mogućnost oštećenja sluznica

aspiracija tijekom ulaska katetera u dišne putove sputava• ulazak katetera

intermitentna aspiracija reducira oštećenje sluznice dišnih putova•

rotacija katetera reducira oštećenje sluznice dišnih putova•

dulje trajanje postupka znatno smanjuje razinu kisika u krvi• pomaže u prevenciji hipoksemije i aritmije•

razrjeđuje se sekret iz dišnih putova, ovlaženi kateter• lakše prolazi kroz sluznicu

Izvođenje postupka

Priprema bolesnika

Početna procjena


SESTRINSKE VJEŠTINE

Li te ra tu raPatricia A. Potter, Anne Griffi n Perry, Basic Nursing 6th Ed.- Essentials for Practice, Elsevier, 2006.1. Suzanne C. Smeltzer, Brenda G. Bare, Janice L. Hinkle, Kerry H. Cheever, Brunner and Suddarth’s 2. Textbook of Medical-Surgical Nursing,11th Ed, Lippincott Williams & Wilkins, 2006.Perry AG, Potter PA., Mosby’s Pocket Guide for Basic Skills and Procedures 6th Ed., Mosby 3. Elsevier.2007.Perry A. G., Potter P.A., Clinical Nursing Skills & Techniques Mosby Inc, 2005.4. Potter P. A., Perry A. G., Fundamentals of Nursing 6th Ed., Elsevier, 2005.5. Dewit S. C., Saunders W B Co, Fundamental Concepts And Skills For Nursing 2004.6. Kuhn Timby B., Fundamental Nursing Skills and Concepts Lippincott Williams & Wilkins, 2004.7.

Izvođenje postupkasvaki puta nakon izvlačenja aspiracijski kateter baciti u infektivni otpad,• a za ponovnu aspiraciju koristiti noviisprati cijev aspiratora koristeći se čistim aspiracijskim kateterom i koristiti • sterilnu fi ziološku otopinu za ispiranje - paziti da ne ostane tekućina u cijevitijekom postupka promatrati bolesnika: pratiti frekvenciju i ritam pulsa, RR, • saturacija O2 promjene u boji kože bolesnikana kraju aspiracije aspirirati sadržaj iz orofaringealne šupljine novim • kateteromrukavice i zaštitni pribor baciti u spremnik za infektivni otpad• raspremiti pribor• oprati ruke• dokumentirati učinjeno•

osigurava se postupak u aseptičkim uvjetima•

smanjena mogućnost infekcije, sprječavanje kontaminacije okoline bolesnika•

uočavaju se komplikacije, na vrijeme i pravovremeno reagirati, prekinuti • aspiraciju, pozvati liječnikasprječava se slijevanje sadržaja prema donjim dišnim putovima, prevencija • infekcijesprječava se širenje infekcije•

važno je dokumentirati stanje bolesnika prije, tijekom i nakon postupka, • izgled, količinu i konzistenciju aspiracijskog sadržaja

Završna procjenaprocjena stanja bolesnika nakon aspiracije•

procijeniti koliko je puta potrebno ponoviti postupak• (vidi početnu procjenu)

nakon postupka promatrati i pratiti frekvenciju i ritam pulsa, RR,• saturaciju O2, promjene boje kože i sluznica, nemirobilna sekrecija u dišnim putovima zahtijeva ponavljanje postupka•

Neočekivani ishodpojava sukrvice• obrambena reakcija bolesnika i čupanje katetera•

došlo je do povrede sluznice tijekom uvođenja katetera ili aspiracije• poželjno da sestra asistent pridržava ruke bolesniku, sedacija i relaksacija po • uputi liječnika

Napomenane preporučuje se rutinsko izvođenje postupka, izvršiti aspiraciju samo• kada je indicirana, a ne prema vremenskom rasporeduprilikom ponavljanja postupka potrebno je koristiti sterilni jednokratni kateter • koji mijenjamo kod svake ponovljene aspiracijebocu za aspiraciju isprazniti, oprati i dezinfi cirati nakon upotrebe•

obavezna je izmjena konektorskih cijevi aspiratora s nastavkom• unutar 24-48 satipreporuka je koristiti jednokratne i zatvorene sustave za aspiraciju•

procjenom plućnih zvukova, pad saturacije O• 2 u krvi, postavlja se indikacija za aspiraciju bolesnika (vidi početnu procjenu)pravilan način izvedbe postupka•

sprječava se širenje infekcije aerosolom, osim ako se ne koristi zatvoreni • sustav s vrećom

sprječava se ascendentna infekcija putem cijevi •

Pedijatrijske napomenepostupak izvode dvije medicinske sestre• procjena stanja djeteta - ako je dijete kontaktibilno pokušati mu• objasniti izvedbu postupka, a roditeljima omogućiti ostanak uz dijete

Aspiracijski tlak prema uzrastu djeteta:novorođenče: 60-80 mm Hg• malo dijete: 80-100 mmHg• veće dijete: 100-120 mmHg• odrasli: 100-150 mmHg•

Aspiracijski kateteri moraju odgovarati širini tubusa ili kanile:do 18 mjeseci: 6-8 Fr• 18 mjeseci do 7 godina: 8-10 Fr• 7 do 10 godina: 10-14 Fr• 11godina i odrasli: 12 Fr•

Pložaj djeteta kod aspiracije ovisi o stanju djetetanovorođenčetu postaviti smotuljak ispod ramena• lice djeteta uvijek je okrenuto prema osobi koja ga aspirira• visokorizični postupak• kod djece se, a naročito novorođenčadi, u dogovoru s liječnikom izvodi • preoksigenacija

Komplikacije:vidi orofaringealnu aspiraciju•

sigurnost u izvedbi postupka• smanjuje se anksioznost i pridobiva na suradnju•

prikladan aspiracijski tlak smanjuje mogućnost oštećenja sluznica, • hipoksemije, atelektaze

Jednokratni zatvoreni sustav za aspiraciju


Rječnik


1 Ari ja na Pavelić, prof., Kli ni ka za in fek tiv ne bo les ti „Dr. Fran Mi ha lje vi ć”, Zag reb, Mi ro goj ska 8, e-mail: apa ve [email protected]

Prip re mi la: Ari ja na Pavelić1

Rječ nik – Glos sa ryENGLESKI HRVATSKI

ADH – abbr antidiuretic hormone ADH – abbr antidiuretski hormon

ADHD – abbr attention defi cit hyperactivity disorder ADHD – abbr poremećaj pozornosti s hiperaktivnošću

adhesion – n a connection between two surfaces in the body which are not usually connected

adhezija – n veza između dviju površina u tijelu koje obično nisu povezane

adhesive dressing– n a dressing with a sticky substance on the back so that it can stick to the skin

adhezivni sloj – n sloj ljepljive tvari na poleđini koja se ljepi na kožu

adipose – adj containing fat, or made of fat adipozan – adj koji sadrži masti ili je napravljen od masti

adipose degeneration – n an accumulation of fat in the cells of an organ such as the heart or liver, which makes the organ less able to perform its proper function. Also called fatty degeneration.

adipozna degeneracija – n nakupljanje masti u stanicama organa poput srca ili jetre, radi kojeg organ slabije funkcionira. Također se naziva masna degeneracija.

adiposis – n a state where too much fat is accumulated in the body adipoza – n stanje ekscesivnog nagomilavanja masti u tijelu

adiposis dolorosa – n a disease of middle-aged women where painful lumps of fatty substance form the body. Also called Dercum`s disease.

adiposis dolorosa – n bolest žena srednje dobi, gdje bolne nakupine masnih tvari oblikuju tijelo. Također se naziva Dercumova bolest.

adiposogenitalis – n same as Fröhlich`s syndrome adipozogenitalna distrofi ja – n isto što i Fröhlichov sindrom

adiposuria – n fat in the urine adipozurija – n masti u mokraći

adiposus – see panniculus adiposus adiposus (mastan) –vidi panniculus adiposus

aditus – n an opening or entrance to a passage aditus (pristup) – n otvor ili ulaz u prolaz

adjuvant – adj referring to treatment by drugs or radiation therapy after surgery for cancer; n a substance added to a drug to enhance the effect of the main ingredient

adjuvant(ni) – adj koji se odnosi na liječenje lijekovima ili radijacijskom terapijom koja se primjenjuje nakon operacije karcinoma; n tvar koja se dodaje lijeku kako bi se poboljšao učinak glavnog sastojka

adjuvant therapy – n therapy using drugs or radiation after cancer surgery adjuvantna terapija – n terapija lijekovima ili radijacijom koja se primjenjuje nakon operacije karcinoma

adnexa – pl n structures attached to an organ adneksa – pl n pripojeni organi nekom glavnome organu u sistemu

adolescence - n the period or life when a child is developing into an adult adolescencija – n razdoblje života kada se dijete razvija u odraslu osobu

adolescent – n, adj (a person who is) at the stage of life when he or she is developing into an adult

adolescent(an) – n, adj (osoba koja se nalazi u) razdoblju života kada se razvija u odraslu osobu

adoptive immunotherapy - n a treatment for cancer in which a patient`s own white blood cells are used to attack cancer cells

adoptivna imunoterapija – n liječenje karcinoma kada se bolesnikove bijele krvne stanice koriste u borbi protiv stanica raka

ADP - abbr adenosine diphosphate ADP - abbr adenozin difosfat

adrenal – adj situated near the kidney adrenalni (nadbubrežni) – adj koji se nalazi u blizini bubrega

adrenalectomy - n the surgical removal of one of the adrenal glands adrenalektomija - n kirurško odstranjenje nadbubrežne žlijezde

adrenal gland – n one of two endocrine glands at the top of the kidneys which secrete cortisone, adrenaline and other hormones

adrenalna (nadbubrežna) žlijezda - n jedna od dvije endokrine žlijezde iznad bubrega koje izlučuju kortizon, adrenalin i druge hormone

adrenaline – n a hormone secreted by the medulla of the adrenal glands which has an effect similar to stimulation of the sympathetic nervous system

adrenalin – n hormon koji se luči iz srži nadbubrežne žlijezde i koji ima učinak sličan stimulaciji simpatičkoga živčanog sustava

adrenal medulla, suprarenal medulla - n the inner part of the adrenal gland which secretes adrenaline and noradrenaline

adrenalna (nadbubrežna) moždina, suprarenalna moždina - n unutarnji dio nadbubrežne žlijezde koji izlučuje adrenalin i noradrenalin

adrenergic – adj referring to a neurone or receptor which is stimulated by adrenaline

adrenergičan – adj koji se odnosi na neuron ili receptor kojeg stimulira adrenalin

adreno(re)ceptor – n a cell or neurone which is stimulated by adrenaline adeno(re)ceptor – n stanica ili neuron kojeg stimulira adrenalin

adrenocortical – adj relating to the cortex of the adrenal glands adrenokortikalni – adj koji se odnosi na korteks (koru) nadbubrežne žlijezde

adrenocorticotrophic hormone – n a hormone secreted by the pituitary gland, which makes the cortex of the adrenal glands produce corticosetroids. Also called corticotrophin.

adrenokortikotropni hormon – n hormon adenohipofi ze koji nadzire lučenje hormona kore nadbubrežne žlijezde, posebice glukokortikoida. Također poznat kao kortikotropin.

adrenocorticotrophin - n adrenaline extracted from animals` adrenal glands and used to prevent haemorrhages or to help asthmatic conditions

adrenokortikotropin – n adrenalin izlučen iz nadbubrežnih žlijezda životinja koji se koristi u prevenciji krvarenja ili kod astme

adrenogenital syndrome – n a condition caused by overproduction of male sex hormones, where boys show rapid sexual development and females show virilisation

adrenogenitalni sindrom – n stanje uzrokovano hiperprodukcijom muških spolnih hormona, gdje dječaci pokazuju brzi seksualni razvoj, a kod osoba ženskog spola dovodi do virilizacije

adrenolytic – adj acting against the secretion of adrenaline adrenolitički – adj koji djeluje protiv sekrecije adrenalina

Informatička učionica


Dva sa ta je u noći i iz mo re ni i uz nemi re ni mla di ro di te lji do vo de svo ju šes tom je sečnu kćer na hit nu službu. Snažan plač dje te ta može se čuti već iz va na. „Ova ko se po naša

od večere. Sve smo pro ba li, no ona ne pres ta je pla ka ti“. Li ce be-be je cr ve no, tr bu ščić na puh nut, ja ko plače i ne želi se smi ri ti na gru di ma maj ke i neut ješna je. Mla di li ječnik u glav ni raz mišlja o ne koj vr sti ki ru rškog zah va ta u ve zi tr bu ha ili o me nin gi ti su, te pre la zi mis li ma po raz ličitim di jag no za ma od ko jih su većina oz bilj ne. Dežur na me di cin ska ses tra ra di u hit noj službi 25 go di na i ima čet-ve ro unučadi. Ona prim jećuje ka ko maj ka ima kov rčavu du gu ko su i smjes ta izu va dje te tu ci pe li ce. Na nožici, pr st na kon pal ca na te kao je i ja ko je cr ven. Ra di se o slučaju pod ve zi va nja, a uz rok je du ga vlas ma jčine ko se ko ja se nez godno omo ta la oko pr sta be be. Na kon što je vlas uk lo nje na, strašan plač po la ko pres ta je.

Ka nad ski pi sac Rober tson Da vies prep ričava le gen du o Ka du ce ju, sim-bo lu ses trin stva i me di ci ne. Pre ma Da vie su, is prep le te ne zmi je ko je se ag re-siv no suočava ju pred stav lja ju zna nje i mud ro st ko ji mo ra ju bi ti u rav no teži te će »ako ni su po mi re ne i ako jed na dru goj ne pružaju po moć, uništi ti Her me sa i nje go ve is ti ni te moći«.

Mo ji do sa dašnji član ci uglav nom su bi li us mje re ni na po bo ljšanje ra zi ne in for ma tičke pis me nos ti mo jih čita te lja. Međutim, važno je shva ti ti ka ko ne-

Prihvatiti online izvore znanja

Ova članci su šes ti i sedmi u ni zu čla na ka o in for ma cij skoj pisme nos ti i na či ni ma tra že nja on-li ne iz vo ra in for ma ci ja za ses tre i stu den te ses trin stva. Gos po din Ma ggi znan stve ni je knjiž ni čar s pod ruč ja zdrav stva te pre da je ko le gij Pret ra ga iz vo ra in for ma ci ja i us lu ga bio me di ci ne na Fa kul te tu za in for ma cij ske zna nos ti sveu či liš ta Si ra ku za, Sje di nje ne Ame rič ke Dr ža ve.

Au ti zam i dječ je MMR cje pi vo, učin ci neov laš te nog i ne poš te nog is tra ži va nja

GS Maggi MLS RNHUMSUredništvo Sestrinskog glasnika

Čes to sam čuo da je pot reb no pu no go di na da bi se re zul ta ti is tra ži va-nja is kris ta li zi ra li i pos ta li sas tav ni dio kli nič ke prak se. Ovo je dob ra stvar, ko ja zah tje va po nav lja nje i dup li ci ra nje is tra ži vač kih stu di ja (i

re zul ta ta) ka da su u pi ta nju ve li ka is tra ži va nja ko ja su ba zi ra na na slu čaj-nom uzor ku, kon tro li ra na i prove de na u ve li kim is tra ži vač kim cen tri ma. Ja svo je uče ni ke učim da bi pos tig li vi so ku ra zi nu pov je re nja u in for ma ci ju, is ta mo ra bi ti pot vr đe na od raz li či tih, ne po ve za nih le gi tim nih iz vo ra ko ji su u skla du s HON i MLA ko do vi ma o ko ji ma smo ras prav lja li u proš lim član ci ma.

Ve li ka je od go vor no st ses ta ra i os ta lih zdrav stve nih dje lat ni ka bi ti u mo-gućnos ti pot vr di ti (pret ra žu ju ći ba ze po da ta ka li te ra tu re) ono što na ši paci-jen ti i nji ho ve obi te lji uzi ma ju kao či nje ni cu. Pri je še st go di ne, moj vi so ko edu ci ran pri ja telj ko ji ne ma me di cin skog ob ra zo va nja his te rič no se zab ri nuo da nje go va unu čad ni je bi la kva li tet no ru tin ski ci jep lje na jer je otac nje go ve unu ča di ot krio in for ma ci je o is tra ži va nju ko je je po ve zi valo au ti zam i dječ je MMR cje pi vo. Is tra ži va nje je doš lo do re zul ta ta za ko je se smat ra da su bi li ne va lja ni, te mno gi da nas smat ra ju sa mo is tra ži vanje neov laš te nim i pog reš-nim. No pri je še st go di na, me di ji su pre no si li pri ču i re zul ta te ovog is tra ži va-nja. Pret ra ga u Na cio nal noj me di cin skoj bib lio te ci PUBMED ko ris te ći iz raz »au ti zam i MMR cje pi vo« da je 371 na vo da, a čak od 1999. go di ne pos to je mno gi no vin ski član ci ko ji go vo re da ni je bi lo do ka za ko ji po ve zu ju au ti zam i MMR dječ je cje pi vo. Ipak mno gi ro di te lji se us tru ča va ju ci je pi ti svo ju dje cu spo me nu tim cje pi vom. Zdrav stve ni dje lat ni ci i pog la vi to ses tre si gur no mo gu uka za ti na li te ra tu ru i re fe ren ce ko ja će vra ti ti pov je re nje u cje pi vo ovim ro-di te lji ma. (Kao me di cin skih knjiž ni čar, to je up ra vo ono što sam ja nap ra vio). U nas tav ku sli je de di je lo vi član ka au to ri ce De bo rah Brau ser ko ji je ob jav ljen u on-li ne me di cin skom ča so pi su MEDSCAPE (http://www.medscape.com/

viewarticle/735354?src=ptalk, 6. si ječ nja 2011.). Pre po ru ču jem Vam da pro-či ta te ci je li čla nak čim bu de te u mo guć nos ti.

Pre ma pr vom član ku (fi r st ar tic le) ob jav ljenom da nas u bri tan skom me di cin skom ča so pi su, is tra ži vač kog novinara Bria na Dee ra iz Lon do na, istraži va či mi je nja ju i fal si fi ci ra ju me di cin sku do ku men ta ci ju i či nje ni ce i da ju ne toč ne po dat ke obi te lji ma obo lje lih, te je tret man dva naes te ro dje ce bi lo nee tič no.

Proš log su pro lje ća no vi na ri bri tan skog me di cin skog ča so pi sa otiš li do gos po di na Dee ra i pi ta li ima li do dat nih vi jes ti ko je jav no st ima pra vo zna ti u ve zi ove pri če. U svo jem naj no vi jem član ku, on pi še ka ko su pro na đe ne »vi šes tru ke dis kre pan ci je«, uk lju ču ju ći slje de će:

Sa mo jed no od de ve te ro prou ča va ne dje ce uis ti nu je ima lo ja san reg re-siv ni au ti zam, a kod tro je ni je di jag nos ti ci ran ni ti je dan ob lik au tiz ma, Pe te ro dje ce ima lo je prob le me u raz vo ju i pri je – ia ko je svih dva naes te ro dje ce u is-tra ži va nju bi lo opi sa no i kva li fi ci ra no kao »nor mal ni m«, i Izos tav lja nje važ-nih na vo da po mog lo je stvo ri ti »po ja vu 14 dnev ne priv re me ne po vez ni ce«.

De set go di na du gi učin ci ove pog reš ne stu di je uk lju ču ju sma nje nje poš-to va nja (ili u naj ma nju ru ku pov je re nja) pre ma dob ro poz na tim po zi tiv nim učin ci ma ci jep lje nja. Ta ko đer, ovo is tra ži va nje skre nu lo je paž nju s ve li kog bro ja os ta lih iz vo ra i re sur sa, i ma te ri jal nih i emo cio nal nih, ko ji su mog li bi ti pri mi je nje ni u is tra ži va nju au tizma i olak ša ti me to de li je če nja ove dje ce te pru ži ti po moć nji ho vim obi te lji ma.

Sto ga, us pr kos čes to sen za cio na lis tič koj pre zen ta ci ji ne ke te me od stra-ne me di ja, te na šoj ljud skoj pri ro di da tra ži i prih va ti jed nos tav na rje še nja, uz roč no – po slje dič ne ve ze iz me đu stva ri čes to ne ra zu mi je mo, a ses tre pro-fe sio nal ci mo raju uvi jek bi ti dob ro in for mi ra ne na na čin da su im dos tup na učin ko vi ta i va lja na is tra ži va nja.

ma 100% uvi jek točnih od go vo ra na pi ta nja na pod ručju me di ci ne i ses trin stva. Kli ničke od lu ke ba zi ra ne na do ka zi ma mo gu ima ti raz-ličita is traživa nja kao pod ršku do nošenja. Višestru ka međuna rod na kon tro li ra na is traživa nja ba zi ra na na slučaj nom uzor ku ima ju naj-veću ra zi nu točnos ti, no mišlje nja stručnja ka (po seb no od stra ne znan stve nih od bo ra priz na te or ga ni za ci je ili re cen ze na ta) ta kođer mo ra ju bi ti uvažava na. To je dob ra stvar jer čes to ne ma ob jek tiv nih smjer nica is traživa nja na jed nu te mu ili pos to ji to li ko mo noštvo

sup rot stav lje nih po da ta ka da je od go vor čes to ra van taj ni ili za go net ki (na prim jer, da našnja na sup rot is traživa nja iz 2009., o pot reb nom uno su kal ci ja i učin ci ma na me no pau zu).

Mud ro st je ra zu mi je va nje i is kus tvo ka ko odab ra ti ili dje lo va ti u ci lju nep res ta nog pos ti za nja ra zul ta ta uz mi ni mal no ut rošeno vri je me, ener gi ju i mi sao. Stječemo mud ro st ka ko se naše is kus tvo po većava. Obogaćuje mo naše zna nje ta ko što pris tu pa mo i stječemo naj no vi je pro fe sio nal ne in for ma-ci je. Su rad nje i di ja log s našim ko le gi ca ma i ko le ga ma po maže nam pos tići rav no težu iz među ovo dvo je (baš kao go re spo me nu te zmije). Kao ses tre, uvi jek to čine s ra zumije va njem i suos jećanjem.

Bok i hva la!GSMag gi MLS RN

Mud ro st i zna nje


Informatička učionica


Coc hra ne no vos tiPrip re mi la: An to ni ja Marić

In ter ven ci je za po bo ljšanje li ječenja di ja be te sa u pri mar noj zašti ti i vanj skim uv je ti ma

Di ja be tes je čes ta kro nična bo le st ko ja se sve više li ječi u pri mar-noj zdrav stve noj zašti ti. Pred loženi su raz ličiti mo de li za li ječenje di ja be te sa. Li ječenje di ja be te sa u pri mar noj zdrav stve noj zašti ti i vanj skim uv je ti ma može se po bo ljšati uz po moć in ter ven ci ja ko je dop ri no se kon ti nui te tu skr bi.

Ovaj sus tav ni preg led li te ra tu re je is traživao učin ke raz ličitih in-ter venci ja us mje re nih na zdrav stve ne pro fe sio nal ce ili način na ko ji je skrb or ga ni zi ra na, s ci ljem po bo ljšanja li ječenja lju di s di ja be te-som u pri mar noj zdrav stve noj zašti ti, i u za jed ni ci.

U ana li zu li te ra tu re je uk ljučena 41 stu di ja, s više od 200 or di-na cija i 48 000 pa ci je na ta. Stu di je su bi le he te ro ge ne u smis lu in ter-ven ci ja, su dio ni ka, pos tav ki i is ho da. Me to do loška kva li te ta stu di ja je čes to bi la loša. U svim stu di ja ma in ter ven cij ske stra te gi je su bi le višes tru ke. U 12 stu di ja in ter ven ci je su bi le us mje re ne pre ma zdrav-stve nim pro fe sio nal ci ma, u 9 su bi le usmje re ne pre ma or ga ni za ci ji skr bi i 20 je bi lo us mje re no pre ma obi ma. U 15 stu di ja edu ka ci ja pa ci je na ta je bi la do da na pro fe sio nal nim i or ga ni zacij skim in ter ven-ci ja ma. Kom bi na ci je pro fe sio nal nih in ter ven ci ja su po bo ljšale is hod pro ce sa. Nak nad no praćenje pa ci je na ta po ka za lo je ta kođer dob re učinke na is ho de skr bi. Višes tru ke in ter ven ci je u ko ji ma je edu ka ci ja pa ci je na ta bi la do da na ili u ko ji ma je me di cin ska ses tra ima la veću ulo gu bi le su bla got vor ni je za zdrav lje pa ci je na ta.

Preg led je ta kođer pro našao da višestru ke pro fe sio nal ne in ter-ven ci je kod zdrav stve nih dje lat ni ka (prim je ri ce kom bi na ci ja pos-li je dip lom skog ob ra zo va nja, pod sjet ni ci, pre da vanja i pov rat ne in for ma ci je) mo gu po bo ljšati skrb za di ja be tičare. Or ga ni za cij ske in ter ven ci je ko je su po većale struk tu ri ra ne po nov ne po zi ve kao što je cen tral ni kom pju te ri zi ra ni sis tem praćenja ili ses tre ko je re do vi to na zi va ju pa ci jen te ta kođer su do ve li do po bo ljšanja skr bi za pa ci-jen te s di ja be te som. Efi kas no st ovih in ter ven ci ja na is hod pa ci jen ta (kon tro la gli ke mi je, fak to ri kar dio vas ku lar nog ri zi ka, os jećaj dob rog zdrav lja) je ma nje jas na.Ren de rs CM, Va lk GD, Grif fi n SJ, Wag ner E, van Ei jk JT, As se ndelft WJJ. In ter ven tio ns to im pro ve the ma na ge me nt of dia be tes mel li tus in pri ma ry ca re, out pa tie nt and com mu ni ty set tin gs. Coc hra ne Da ta ba se of Syste ma-tic Re views 2000, Is sue 4. Art. No.: CD001481. DOI: 10.1002/14651858.CD001481.

In ter ven ci je ko je se provo de kod dis fun kci je gor njeg ek stre mi te ta nas ta le us li jed li ječenja kar ci no ma doj ke

Poremećaj fun kci je gor njeg ek stre mi te ta se obično jav lja kao nus po ja va li ječenja kar ci no ma doj ke i može uk ljučiva ti sma nje nu pok ret lji vo st ra me nog zglo ba, sna gu, bol te limfe dem. Is te za nje i vježbe jačanja na kon ope ra ci je kar ci no ma doj ke po ka za le su da se po bo ljšava pok ret lji vo st ra me nog zglo ba. Međutim, pos to je raz ličita mišlje nja o to me ko ji tip vježbi je naj bo lji i ka da ih pro vo di ti. Što-više, ni je poz na to je li vježba koris na u rješava nju prob le ma ko ji su već pri sut ni na kon ope ra ci je i pos to ji sum nja da vježbe po većava ju ri zik za raz voj lim fe de ma.

Cilj Coc hra ne član ka bio je ut vr di ti efi kas no st i sigur no st vježba nja kod otežanih pok re ta ru ke i ra me na zbog kar ci no ma doj-ke. Pret ražen je spe ci jal ni Coc hra ne re gis tar gru pe-kar ci nom doj ke, MEDLINE, EMBASE, CINAHL, i LILACS (do ko lo vo za 2008), kon tak ti ra ni su stručnja ci, preg le da ni zbor ni ci, smjer ni ce kli ničke prak se i dru gi neob jav lje ni iz vo ri. U is traživa nju su se ko ris ti li ran-do mi zi ra ni kon tro li ra ni kli nički po ku si ko ju su uk ljučili 24 stu di je s 2132 su dio ni ka. De set od 24 su smat ra ne da ima ju od go va ra juće me to do loške kva li te te. De set stu di ja su is traživa le učinak ra ne u

od no su na od gođenu pro ved bu pos to pe ra tiv ne vježbe. Ra no pro-vođenje vježbi se po ka za lo učin ko vi ti je u opo rav ku fl ek si je ra me na ne go od gođene vježbe. Ta kođer ra no vježba nje je re zul ti ra lo sta tis-tički značaj nim po većanjem vo lu me na dre nažnog sad ržaja ra ne te nje nog tra ja nja.

Čet r nae st stu di ja is traživa le su učinak struk tu ri ra nih vježbi u us-po red bi s uo bičaje nom skr bi. Od njih, šest je na kon ope ra ci je, tri ti je kom li ječenja i pet na kon li ječenja. Struk tu ri ra ne vježbe u pos li je ope ra tiv nom raz dob lju značaj no po bo ljšava ju fl ek si ju ra me na u krat-kom vre me nu. Fi zi kal na tera pi ja po ka za la se kao do dat na ko ri st za ra me nu fun kci ju. Ni je bi lo do ka za o po većanom ri zi ku od limfe de ma zbog vježbi.

Tje lov ježba može do ves ti do kli nički značaj nog po bo ljšanja u pok ret lji vos ti ra me nog zglo ba kod žena s kar ci nom doj ke. U pos li je ope ra tivnom raz dob lju tre ba raz mot ri ti ra nu pro ved bu vježbi, ali is to ta ko pažlji vo pro ci je ni ti mo gućno st po većanog dre nažnog sad ržaja te dužine nje nog tra ja nja. Pot reb na su vi so kok va li tet na is traživa nja ko ja će pra ti ti fak to re vježbi (npr. nji hov in ten zi tet).

Ovaj preg led je ut vr dio da vježbe gor njih ek stre mi te ta po mažu u opo rav ku pok ret lji vos ti na kon ope ra ci je kar ci no ma doj ke. Ka da se počne vježba ti od mah na kon ope ra ci je (pr vog do trećeg da na) to može re zul ti ra ti bo ljim pok re ti ma ra me na u krat kom vre men skom ro ku, a ta kođer može re zul ti ra ti dužim tra ja njem dre naže te po-većanjem nje zi nog vo lu me na. Struk tu ri ra ni prog ra mi vježba nja, kao što je fi zi kal na te ra pi ja u pr vim tjed ni ma na kon ope ra ci je, ko ris ne su u vraćanju pok ret lji vos ti ra me na te ko rištenju ru ku i ra me na u sva-kod nev nim ak tiv nos ti ma kao što je po di zanje ru ku iz nad gla ve. Ne-ma do ka za da vježbe gor njih ek stre mi te ta, bi lo da se pro vo de na kon ope ra ci je ili za vri je me li ječenja, re zul ti ra ju raz vo jem lim fe de ma.McNee ly ML, Cam pbe ll K, Os pi na M, Rowe BH, Dab bs K, Klas sen TP, Mac key J, Cour neya K. Exer ci se in ter ven tio ns for up pe r-li mb dysfun ction due to brea st can cer treat me nt. Coc hra ne Da ta ba se of Syste ma tic Re views 2010, Is sue 6. Art. No.: CD005211. DOI: 10.1002/14651858.CD005211.pub2.

http://onlinelibrary.wiley.com/o/cochrane/clsysrev/articles/CD005211/frame.html

In ter ven ci je ko je se pro vo de kod pos tu pa ka u ko ji ma se ko ris ti ig la, a uz ro ku ju bol i stres kod dje ce i ado les ce na ta

Stres i bol uz ro ko va ni ubo dom ig le su za jed nički kod dje ce. Pos-to je do ka zi da se raz ličite kog nitiv no-bi he vio ral ne in ter ven ci je mo gu koris ti ti kod dje ce i ado les ce na ta ka ko bi se sma nji la bol i stres nas-ta li kod pos tu pa ka u ko ji ma je ko rište na ig la.

Cilj Coc hra ne član ka je bio pro ci je ni ti učin ko vi to st kog ni tiv no-bi he vio ral nih i psi ho loških in ter ven ci ja kod bo li i stre sa izaz va nim pos tup ci ma u ko ji ma se ko risti ig la. Pret ražen je Coc hra ne sre dišnji re gis tar kon tro li ra nih stu di ja u Coc hra ne knjižni ci, MEDLINE, EM-BASE, Ku mu la tiv ni in de ks za nje gu.

Su dio ni ci su bi li dje ca i ado les cen ti u do bi od dvi je do de vetnae st go di na na ko ji ma su pro vođeni pos tup ci u ko ji ma se ko ris ti la ig-la. Uk ljučeno je 28 stu di ja s 1951 su dio ni kom. Za jed no, ove stu di je uk ljučuju 1039 su dio ni ka u li ječenim uv jetima i 951 u kon trol noj sku pi ni. Ci jep lje nje i injek ci je su na jče šći pos tup ci ko ji su se proc-je nji va li.

Po ka za lo se da naj veći ut je caj kod ovog pos tup ka na sma nje nje bo li ima od vraćanje pažnje, hip no za i kom bi ni ra ne ko gnitiv no-bi he-vio ral ne in ter ven ci je. Obećava jući, ali og ra ničeni do ka zi pos to je za učin ko vi to st i broj nih dru gih psi ho loških in ter ven ci ja, uk ljučujući: in for mi ra nje od stra ne ses tre i od vlačenje pažnje, od vlačenje pažnje od stra ne ro di te lja.Uman LS, Cham be rs CT, McGra th PJ, Ki se ly SR. Psycho lo gi cal in ter ven-tio ns for need le-re la ted pro ce du ral pain and dis tre ss in chil dren and ado les-cen ts. Coc hra ne Da ta ba se of Syste ma tic Re views 2006, Is sue 4. Art. No.: CD005179. DOI: 10.1002/14651858.CD005179.pub2.

.http://onlinelibrary.wiley.com/o/cochrane/clsysrev/articles/CD005179/frame.html

Aktualnosti


Pris je ti mo se go vo ra Se ve rn Su zu kiu Rio de Ja nei ru 1992. go di ne na kon fe ren ci ji UN-a

Mo ra te pro mi je ni ti svo je na vi keDva naes to go diš nja dje voj či ca us pje la je na še st mi nu ta zaus ta vi ti svi jet i nat je ra ti one ko ji su mis li li da vla da ju Zem ljom i da ima ju od go vo re na sva pi ta nja da ba rem nak rat ko za šu te. No, či ni se da od ras li ipak ni su slu ša li do volj no dob ro. Osam nae st go di na pos li je, niš ta se ni je pro mi je ni lo, što vi še Zem lja je ug ro že ni ja ne go ikad pri je. Up ra vo se za to tre ba mo pod sje ti ti Se ver ni ne snaž ne po ru ke i još jed nom po ku ša ti spa si ti na šu obi telj – po čev ši od nas sa mih.

Gle da ju ći svi jet pi tamo se ko li ko čes to po mis li mo na dru ge, ko li ko čes to po mis li mo na pri ro du, ži vo ti nje i oko liš? Zrak, vo da i tlo sva kim su da nom sve za ga-

đe ni ji. Smijeh, sre ću i za do volj stvo po ma lo zam je nju je tu ga, jad i bi je da.

Pog le daj mo sa mo eko loš ke ka tas tro fe ko je su za de si le ne-ke zem lje, a na ma su sva kim da nom sve bli že. Ko li ka se sa mo ka tas tro fa do go di la gra đa ni ma Hai tia i Ja pa na. Ko li ko lju di je po gi nu lo, ko li ki su ranje ni, a ko li ki se bo re da pre ži ve.

Sve to po tak lo nas je da se pris je ti mo govo ra 12. go diš nje dje voj či ce iz Ka na de Se ve rn Su zu ki. Nje zi na po ru ka »Mo ra te pro mi je ni ti svo je na vi ke« da nas ima ve ću te ži nu ne go ika da. Se ve rn Su zu ki je prije 18 go di na os ta vi la bez ri je či sve one ko ji odlu ču ju o sud bi ni na šeg pla ne ta. Od r ža la je go vor u Rio de Ja nei ru u lip nju 1992. go di ne u ime or ga ni za ci je ECO (En-vi ron men tal Chil dren Or ga ni za tion) na kon fe ren ci ji Uje di nje-nih na ro da o oko li šu i raz vo ju gdje je doš la s još tro je čla no va svo je or ga ni za ci je. Ona i nje zi ni vr šnja ci sa mi su sku pi li no-vac ka ko bi mog li do ći na kon fe ren ci ju, sta ti za go vor ni cu i po ru či ti od ras li ma da se mo ra ju pro mi je ni ti.

»Ov dje ni sam doš la sa skri ve nim nam je ra ma, sa mo se bo rim za svo ju bu duć no st. Izgubi ti bu duć no st ni je is to kao

iz gubi ti iz bo re ili ne ko li ko dio ni ca na bur zi. Ov dje go vo rim u ime svih bu du ćih na raš ta ja, u ime dje ce di ljem svi je ta ko ja umi ru od gla di i či ji plač nit ko ne ču je, u ime bez broj ži vo ti nja di ljem na šeg pla ne ta ko je umi ru jer ne ma ju ka mo oti ći. Bo-jim se iza ći na sun ce zbor ru pa u ozo nu, bo jim se di sa ti jer ne znam kak ve se ke mi ka li je na la ze u zra ku. Jes te li se vi mo ra li bri nu ti za te stva ri dok ste bi li u mo jim go di na ma?«, go vo ri la je dje voj či ca te upi ta la pred stav ni ke svjet skih ve le si la ko ji su je za miš ljeno i go to vo pos ram lje no slu ša li.


Aktualnosti


»Ja sam još di je te i ne mam sva rje še nja, ali že lim da shva-ti te da ih ne ma te ni vi, ne zna te ka ko pop ra vi ti ru pe u ozon-skom omo ta ču, ne zna te ka ko vra ti ti is tri jeb lje ne ži vo ti nje i ne mo že te vra ti ti šu me ko je su ne kad ras le on dje gdje su sa-da pus ti nje. Ako ne zna te to pop ra vi ti, mo lim vas, pres ta ni te uniš ta va ti. Ja sam sa mo di je te, ali znam da smo svi mi ve li ka obi telj ko ja bro ji pet mi li jar da člano va, ni gra ni ce ni vla da to ni kad ne će pro mi je ni ti. Vi ste mož da pred stav ni ci va ših vla da, pos lov ni lju di, vo di te lji, iz vjes ti te lji ili po li ti ča ri, ali u bi ti vi ste maj ke i oče vi, bra ća i ses tre, uja ci i uj ne i svi vi ste ne či je di je te«, od luč no je po ru či la mla da Ka na đan ka.

Po se ban nag la sak Se ve rn je sta vi la na dje cu, ko ja naj vi še ispaš ta ju zbog ne ma ra od ras lih i poh lep no sti bo ga tih ze ma lja ko je ne že le di je li ti sa si ro maš ni ma.

»U Rio de Ja nei ru smo pro ve li ne ko vri je me s dje com ko-ja ži ve na uli ci. Jed no di je te nam je rek lo ovo: ‘Želio bih bi ti bo gat. Kad bih bio, svoj dje ci na uli ci bih dao hra nu, od je ću,

li je ko ve, dom, lju bav i paž nju.’ Ako je di je te na uli ci ko je ne-ma niš ta sprem no di je li ti, zaš to smo on da mi ko ji ima mo sve ta ko poh lep ni?«, is tak nu la je Se ve rn.

»Sa mo sam di je te, a ipak znam da bi Zem lja bi la prek ras-no mjes to da je no vac, um jes to na rat, pot ro šen na prona la-že nje eko loš kih rje še nja i zaus tav lja nje si ro maš tva. U ško li, čak u vr ti ću uči te nas po na šanju. Uči te nas da se ne sva đa mo s dru gi ma, da sre di mo nes po ra zu me, da poš tu je mo dru ge, da po čis ti mo za so bom, da ne pov ri je di mo dru ga stvo re nja, da di je li mo, da ne bu de mo poh lep ni. Pa zaš to on da od la zi te van i ra di te sve te stva ri ko je na ma go vo ri te da ne ra di mo? Vi od lu ču je te u kak vom će mo svi je tu mi od ras ti. Ro di te lji bi tre-ba li mo ći ut je ši ti dje cu, go vo re ći: „Sve će bi ti u re du, ra di mo što mo že mo i ni je kraj svi je ta.« Ali mis lim da nam to vi še ne mo že te re ći. Da li smo mi uop će na va šoj lis ti prio ri te ta? Moj otac uvi jek go vo ri da si ono što ra diš, a ne ono što go vo riš da je si. Pa zbog onog što vi ra di te pla čem no ću. Vi od ras li go vo-ri te da nas vo li te. Iza zi vam vas, po ka ži te ono što go vo ri te. Mi smo va ša dje ca, vi od lu ču je te u kak vom će mo svi je tu ras ti”, zav r ši la je.

Izvorihttp://en.wikipedia.org/wiki/Severn_Cullis-Suzuki1. http://www.youtube.com/watch?v=uZsDliXzyAY2. http://www.rsplaneta.com/Freetime/Zanimljivi-video/13735-Severn-Suzuki-3. %E2%80%93-govor-jedne-djevoj%C4%8Dice-koji-je-uti%C5%A1ao-svijet-na-6-minuta.htmlhttp://www.thinkglobalgreen.org/Suzuki.html4.

Pripremila: Božica Roginić

Sjećanja


Ne ven ka Han sal (1911.–2010.)

Dje tinj stvo i ško lo va nje

Ne ven ka Han sal ro đe na je 01. lis to pa da 1911. go di ne u Va raž di nu, kao pr vo di je te Lju bi ce i Vje kos la va Ha lu žana. Ima la je dvi je ses tre i jed nog bra ta. Obi-

telj Ha lu žan bi la je ug led na obi telj gra da Va raž di na. Bi li su vlas ni ci kož ne in dus tri je. Os nov nu ško lu je po ha đa la u rod-nom gra du. Gim na zi ju za ur šu linke u Va raž di nu i is pit zre los-ti po lo ži la je 12.09.1931. go di ne. Po zav r šet ku gim na zi je je po od red bi oca pos la na u Graz na ško lo va nje za ra ču no vo đu. Me đu tim to ju ni je za ni ma lo. U Gra zu je vri je me pro vo di la upoz na va ju ći grad. Na kon go di nu da na otiš la je u Zag reb i upi sa la Ško lu za me di cin ske ses tre po moć ni ce. U to vri je me u ško li su pos to ja la dva smje ra, je dan za ses tre i dru gi za bol ni-čar ke. Izob raz ba je tra ja la tri go di ne, po čev ši od 1929., ka da je ško la pri po je na Ško li na rod nog zdrav lja. Prak tič na nas ta va od vi ja la se u svim ras po lo ži vim bol ni ca ma. Za vri je me ško lo-va nja bi la je smješ te na u školskom in ter na tu. Dip lo mu škole za ses tre po moć ni ce u Zag re bu do bi la je 25.06.1936. Nje zi na od lu ka da bu de me di cin ska ses tra po či va na čvr stoj mo ti va ci-ji, u ko joj za ra da ni je bi la na pr vom mjes tu. Ka da je pre poz-na la ses trin stvo kao svoj po ziv kre nu la je u Zag reb. Uv je ti ško lo va nja tra ži li su mno ga od ri-ca nja. Ško lo va nje je bi lo oba vez-no, in ter nat skog ti pa. Me đu tim sve to njoj ni je pred stav lja lo ni ka-kav prob lem. To je sve us pješ no pro la zi la svo jom izdr žlji voš ću i str plji voš ću.

Rad no is kus tvoPo če la je ra di ti od mah po zav-

r šet ku ško le, 01.07.1936. u Ško li za ses tre po moć ni ce kao nas tav-ni ca i ko re pe ti tor. Go di ne 1938. do dat no je pre da va la nje gu na Pri malj skoj ško li. Bi la je jed na od ri jet kih ko ja je u to do ba zna la nje mač ki je zik. U Ban skoj Hr vat-skoj je on bio pre duv jet za za pos-le nje. U Pri malj skoj ško li u ono se vri je me nije mno go paž nje i vre me na pos ve ći va lo teo rij skom dje lu nas ta ve. U to je vri je me

1944. Nevenka Hansal kao ravnateljica Škole za sestre pomoćnice s maturanticama


Sjećanja


bio ve li ki ne dos ta tak pri ma lja, pa je edu ka ci ja tra ja la sve ga 6 mje se ci. Za vri je me NDH (1942.–1945. go di ne) bi la je rav na-te lji ca Ško le za ses tre po moć ni ce. Zbog pot re be služ be živ je la je u pros to ri ma in ter na ta u Mli nar skoj. Ta mo joj je bi la do di-je lje na bes plat na so ba. Izu zet no je ci je ni la i vo lje la svoj po-sao. Uvi jek je bi la na ras po la ga nju svo jim uče ni ca ma. Bi la je stro ga, ali ko rek tna nas tav ni ca. Uvi jek bi šti ti la i pa zi la svo je uče ni ce. U ško li je ra di la do 24.08.1945. go di ne. Tada je po od red bi Mi nis tar stva narod nog zdrav lja Zag reb prem ješ te na u Škol sku po lik li ni ku. U škol skoj po lik li ni ci je ra di la na zdrav-stve noj zaš ti ti dje ce dvi je go di ne i če ti ri mje se ca.

03. si ječ nja 1948. go di ne je prem ješ te na u Bu ko vi cu po od red bi VI. Rajon skog na rod nog od bo ra. Ta mo je ra di la 7 mje se ci u služ bi pat ro naž ne ses tre. Ta da je si tua ci ja u Hr vat-skoj bi la dos ta lo ša. Nai me, rat je uve li ke opus to šio Hr vatsku. Bio je ve li ki broj in va li da. Hi gi jen ski uv je ti su bi li ne za do-vo lja va ju ći. Ve li ki broj lju di je obo li je vao, a broj ob ra zo va-nih ses ta ra je bio izu zet no ma li. Nje zi na za da ća je ta da bi la ja ko ve li ka. Že lje la je pos ti ći od go va ra ju će hi gi jen ske uv je te te sma nji ti ši re nje bo les ti, me đu ko ji ma je ta da bi la po seb no opas na tu ber ku lo za. Od r ža va la je ra zne se mi na re na mi je nje-ne pu ča nstvu. Pro vo di la je nje gu in va li da i edu ci ra la nji ho-ve obi te lji o mo gu ćim kom pli ka ci ja ma. Pri ku pi la je ne ko li ko ses ta ra te za jed no s nji ma lju di ma di je li la pra šak, sa pun i os-no ve na mir ni ce. Or ga ni zi ra la je ak ci je pri kup lja nja po mo ći za bo les ni ke. 03. ko lo vo za 1948. godi ne pos ta je glav na ses tra dječ jih jas li ca na te ri to ri ju I. Ra jo na. Na mjes tu glav ne ses tre je ra di la do 14. ožuj ka 1949. godi ne. Ta da je pre ma odred bi Grad skog na rod nog od bo ra Zag reb prem ješ te na u Op ću bol-ni cu na rod nog he ro ja dr. Mla de na Sto ja no vi ća. Ta mo je ra di la go di nu da na na mjes tu glav ne ses tre dječ jeg od je la.

KBC Zag reb - Reb roOd 1. ve lja če 1952. go di ne je na zah tjev dr. Ha na za po če-

la svoj rad u KBC Reb ro, kao glav na ses tra In ter ne kli ni ke. Ima la je svo pot reb no teo rij sko i prak tič no zna nje. Ta da je si-tua ci ja u Zag re bu bi la lo ša. Nje zi na obi telj svje do či o ne mi lim si tua ci ja ma ko je je mo ra la rje ša va ti. Za bi lje že ni su slu ča je vi

da je osob lje pro da va lo Pe ni ci lin, a bo les ni ci ma je ap li ci ra na fi zio loš ka oto pi na um jes to an ti bio ti ka.

Nje zi nim do las kom se si tua ci ja po če la mi je nja ti. Pe ni ci-lin je dr ža la pod svo jim nad zo rom. Pra ti la je rad me di cin skih ses ta ra. Od r ža va la je te ča je ve za me di cin ske ses tre. Ra di la je na pro mid žbi zna nja me di cin skih ses ta ra. Sva ke go di ne je ne ku od me di cin skih ses ta ra sla la na edu ka ci ju. Izu zet no se tru di la na ba vi ti sav pot re ban pri bor i ma te ri jal za rad. Kon tro-li ra la je po na ša nje ci je log zdrav stve nog ti ma. Pu no je ra di la na po bolj ša nju nje ge bo les ni ka. Ses tra ma se tru di la pre no si ti mo ral ne vri jed nos ti. Sud je lo va la je u or ga ni za ci ji rada cje lo-kup nog osob lja. Nje zi no za la ga nje bit no je dop ri ni je lo ug le du In ter ne kli ni ke. U vri je me nje zi na ra da In ter na kli ni ka se po-di je li la na od je le: kar dio lo gi je, gas troen te ro lo gi je, nef ro lo gi-je, he ma to lo gi je i en dok ri no logije. Na KBC Reb ro je ra di la do svog umi rov lje nja 1971. go di ne.

Do dat na naob raz baNa kon ste če ne dip lo me Ško le za ses tre po moć ni ce,

1936. go di ne je po la zi la do pun ski te čaj iz pri malj stva na Pri malj skom uči liš tu u Zag re bu. U to vri je me je up ra vi te-lji ca ško le bi la Dani ca Ze le njak. Ima la je izvr sno zna nje iz

nje mač kog je zi ka. Nai me gu ver nan ta ko ja je bri nu la o njoj na kon maj či ne smr ti bi la je Nje mi ca.

U pe rio du od 1. pro-sin ca 1950. do 31. si ječ-nja 1952. po la zi la je te čaj za usav r ša va nje ses ta ra na Ško li na rod nog zdrav lja Me di cin skog fa kul te ta u Zag re bu. Bu du ći da je s us-pje hom po lo ži la pro pi sa ne is pi te, stek la je kva li fi ka ci ju za vr še nje duž nos ti stru čne nas tav ni ce i glav ne ses tre u so ci jal noj i zdrav stve noj služ bi. Go di ne 1953. zav r-ši la je te čaj za kuć nu nje gu u Že ne vi u Švi car skoj. Te-čaj je od r ža la Li ga Cr ve-nog kri ža. 1953. go di ne je

1953. Nevenka Hansal kao glavna sestra Interne klinike u KBC Rebro s kolegicama

Sjećanja


ta kođer bi la na usav r ša va nju za glav nu ses tru u The Uni ted Shef fi e ld Hos pi ta ls. 1956. je bi la na kon fe ren ci ji za me di cin-ske ses tre u Edin bur ghu.

1960. go di ne zav r ši la je nap red ni te čaj en gles kog je zi ka.

Ra do vi i dos tig nu ćaRa di la je na razvit ku Zag re ba te je po vo dom 25-te go diš-

nji ce os lo bo đe nja Zag re ba do bi la Spo men me da lju. Ak tiv no je sud je lo va la u Druš tvu zaš tit ni ca dje vo ja ka. Dje voj ka ma je pru ža la zdrav stve ne sav je te i puš ta la im pro pa gan dne fi l mo ve o hi gi je ni. Za Grad ski so ci jal ni od sjek je za jed no sa ses tra ma vr ši la iz vid u ug ro že ne obi te lji. Su ra đi va la je s mno gim grad-skim so ci jal nim in sti tu ci ja ma i pri vat nim ud ru ga ma. Ak tiv no je ra di la u Druš tvu dip lo mi ra nih ses ta ra po moć ni ca. Na pi sa la je broj ne ra do ve za ča so pis Ses trin ska riječ. Časopis je iz la zio od 1933. do 1941. go di ne. U nje mu su ses tre iz no si le miš lje-nja o važ nim pi ta nji ma stru ke. Ča so pis je ot vo rio me đu na rod-nu su rad nju, ko mu ni ka ci ju i pra će nje prob le ma ses trin stva u svi je tu. Na kra ju sva kog ča so pi sa je bio pri je vod na en gles-ki je zik. Od la zio je u svi jet, a u zam je nu su sti za li prim jer ci struč nih pub li ka ci ja. Oso bi to se bo ri la za po bolj ša nje rad nih uv je ta ko ji su bi li na ru še ni zbog dva ra ta. Su ra đi va la je s Li-gom na ro da. Bi la je ak tiv na čla ni ca ud ruže nja Me đu na rod nog ses trin skog save za.

1971. go di ne je za jed no s dr. Ro kom Živ ko vi ćem iz da la knji gu In ter na nje ga za ses tre. U knji zi je na pi sa la pog lav lja: Nje ga bo les ni ka obo lje lih od res pi ra tor nih bo les ti i TBC-a; Op ća i spe ci jal na nje ga kod kar dio vas ku lar nih bo les ni ka; Di-jag nos tič ki pos tup ci kod bo les ti uro poet skog trak ta do fun-kcio nal ne bub rež ne pret ra ge. Bi la je oli če nje so ci jal no–zdrav-stve ne rad ni ce u ses trin stvu. Uvi jek je bi la za je din stvo stru ke. Za svog du go go diš njeg ra da do bi la je mno ge nag ra de i priz-na nja me đu ko ji ma je na jis tak nu ti ja Zlat na ses trin ska znač ka.

Izu zet no je dop ri ni je la raz vo ju ses trin stva na te ri to ri ju Hr-vat ske. Svo jim zna njem, umi jećem i hu ma noš ću či ni la je važ-nu ka ri ku u raz vo ju ses trin ske pro fe si je.

Um r la je 1. lis to pa da 2010. go di ne. Sah ra nje na je na zag-re bač kom grob lju Mi ro goj.

Zah va laZah va lju jemo se obi te lji Han sal na in for ma ci ja ma o ži vo-

tu Ne ven ke Han sal. Zah va lju jemo na svim do ku men ti ma iz nje zi na živo ta, dip lo ma ma, fo to al bu mi ma i pis mi ma.

Prip re mi la: Bo ži ca Roginić

Nevenka Hansal na kliničkim vježbama u svojstvu mentorice


Izvještaji


Izvješće sa 8. stručnog skupa medicinskih sestara i tehničara dječje kirurgije

U Kar lov cu, 15. lis to pa da 2010. održan je 8. Stručni skup me di cin skih ses ta ra/teh ničara dječje ki rur gi je, u or ga ni za ci ji Odsje ka dječje ki rur gi je OB Kar lo vac.

Cilj sku pa bio je oku pi ti me di cin ske ses tre i teh ničare dje-čje ki rur gi je ka ko bi po nov no iz mi je ni li svo ja zna nja, vješti ne i međusob na is kus tva, te stek li no ve spoz na je o nap ret ku u zdrav stve noj skr bi dječjeg ki ru rškog pa ci jen ta.

Te ma sku pa bi la je »Zdrav stve na skrb dje te ta s ab do mi-nal nom bo li«.

Ab do mi nal na bol je je dan od pr vih sim pto ma ko ji upućuje na bo les no sta nje ko je se raz vi ja u tr bušnoj šup lji ni, a svo jom prog re si jom i ne pra vov re me nom in ter ven ci jom može do ves ti do oz bilj nih kom pli ka ci ja pa i smr tnog is ho da. Pre poz na va nje hit nog sta nja, ho lis tički pris tup, točna anam ne za o lo ka li za ci ji i jačini bo li, stje ca nje pov je re nja od stra ne dje ce i nji ho vih ro-di te lja, sa mo su uvod u adek vat no pružanje zdrav stve ne skr bi bo les nom dje te tu.

U uvod noj ri ječi, na zočne su poz dra vi li: Jas na Er de ljac, glav na ses tra Od sje ka dječje ki rur gi je Opće bol ni ce Kar lo vac; Snježana Sla bi njac Kor diš, pred sjed ni ca Društva me di cin skih ses tara i teh ničara dječje ki rur gi je; Ka ro li na Vižin tin, glavna ses tra Opće bol ni ce Kar lo vac; Dr. Zvo ni mir Tu tek, vo di telj Službe za ki rur gi ju, te prim. dr. Jo sip Žunić, u ime rav na te lja Opće bol ni ce Kar lo vac.

Nas tav ku stručnog di je la sku pa pret ho di le su dvi je glaz-be ne točke u iz ved bi učeni ka glaz be ne škole ko ji su i ovom pri li kom, kao i mno go pu ta do sa da, bili prat nja ak tiv nos ti ma Ud ru ge za hu ma ni za ci ju bol ničkog li ječenja dje ce »Sve ta Ve-ro ni ka«, ko ju us pješno vo di pro fe so ri ca Na da Be ljan.

Sku pu je pri sus tvo va lo 100 su dio ni ka iz Kar lov ca, Zag-re ba, Ri je ke, Osi je ka, Zad ra, Za bo ka, Ogu li na i Sla von skog Bro da. U stručnom di je lu sku pa, po di je lje nog u tri di je la, pre-zen ti ra no je 18 stručnih pre da va nja.

U pr vom di je lu sku pa od ržana su pre da va nja ve za na uz glav nu te mu:

Di je te s ab do mi nal nom bo li u hit noj ki ru rškoj službi – • pre da vač Snježana Sla bi njac Kor diš, KDBZ;Pri je ope ra cij ska prip re ma dje te ta za elek ti van i hi tan ope-• ra cij ski zah vat – pre da vač Ne ven ka Tuđman, KDBZ;In tes ti nal na op struk ci ja i ileus – ses trin ska skrb – pre da-• vač Jas na Er de ljac, Opća bol ni ca Kar lo vac;Zdrav stve na nje ga dje te ta s tu mo rom nad bub režne žli jez-• de – pre da vač Ani ta Miško vić, KDBZ;Psi ho loški pris tup dje te tu s akut nom ab do mi nal nom bo li – • pre da vač Mi ra Damjanović, KDBZ;Ses trin ska skrb dje te ta s ne spušte nim tes ti som – pre da vač • Božena Košević, KDBZ;Važnost preh ra ne u spr ječava nju pos li jeopera cij skih kom-• pli ka ci ja kod akut nog ab do mi nal nog bo les ni ka – pre da vač Višnja Radonić, KDBZ;Ka ko prip re mi ti di je te za od la zak u bol ni cu – pre da vač • Alek san dra Vuljanić, Opća bol ni ca Kar lo vac;Ka ko hos pi ta li zi ra no di je te za mišlja dob ru pe di jat rij sku • ses tru – pre da vač Vlas ta Krešić, KDBZ;Zadaća me di cin ske ses tre u pre poz na va nju i sma nji va nju • bo li u dje ce – pre da vač Snježana Miri lo vić, Opća bol ni ca Kar lo vac.U dru gom di je lu sku pa održana su pre da va nja na slo bod-

ne te me:Opek li ne u dječjoj do bi, psi ho loški pris tup dje te tu i me to-• de li ječenja – pre da vač Ad ri ja na Maljković, Opća bol ni ca »Dr. Jo sip Be nčevi ć«, Sla von ski Brod;Naša is kus tva u prim je ni no vih me to da li ječenja opek li-• na u dje ce – ulo ga ope ra cij ske ses tre – pre da vač Bi ser ka Cvitković, KDBZ;

Izvještaji


Imo bi li za cija pri je lo ma gla ve, pa lčane kos ti se mi ri gid nim • sin tet skim ma te ri ja lom – pre da vač Ma rio Škalic, KDBZ;Si gur no st pa ci jen ta u bol ni ci – pre da vač Ka ta ri na Pan džić, • KBC Osi jek;Re gio nal na anes te zi ja i anal ge zi ja – pre da vač Iva nčica • Lu kač, KDBZ.U trećem di je lu sku pa iz ložena su pre da va nja spon zor skih

kuća:Akut ni al go rit mi prim je ne bio ci da u ki ru rškoj prak si – • pre da vač Želj ka Žag ro vić, dip lo mi ra ni i nženjer teh no lo-gi je i me di cin ske bio ke mi je iz tvr tke „An ti sep ti ca“ d.o.o.;Prim je na Ea ki na ko lu tića i dječjih os tomij skih po ma ga la u • zašti ti pe ris to mal ne kože – pre da vač Klau di ja Ba sar, tvr-tka „Sto ma me di ca l“ d.o.o., Con Va tec;Prim je na Hid ro fi ber teh no lo gi je u dječjoj ki rur gi ji – pre-• da vač Fra njo Franjić, tvr tka »Sto ma me di ca l« d.o.o., Con-Va tec.

Na kon sva kog od na ve denih di je lo va stručnog sku pa, vo di la se ras pra va ve za na uz pre zen ti ra ne ra do ve. Naj više za ni ma nja po bu di la su pre da va nja ko ja su sad ržava la no vos ti u li ječenju. No vos ti u li-ječenju opek li na s no vim teh ni ka ma „in teg ra“, prim-je na ke ra ti no ci ta, te prim je na novih vr sta ob lo ga i de zin fi ci jen sa.

Svo jom na zočno šću i ak tiv nim sud je lo va njem pri do ni je le su Ka ro li na Vižin tin, glav na ses tra Opće bol ni ce Kar lo vac, te Ni ko li na Grospić Ži včić, glav-na ses tra Službe za ki rur gi ju, da jući značaj cje lo kup-nom ra du Društva me dicin skih ses ta ra i teh ničara dječje ki rur gi je HU MS-a.

Po zav ršet ku pre da va nja i zat va ra nju sku pa, dio su dio ni ka sku pa obišao je Opću bol ni cu Kar lo vac, pos je ti vši Od sjek dječje ki rur gi je ko ji bro ji 10 kre-

ve ta, a pod vod stvom stručnog ti ma dva ju li ječni ka i šest me-di cin skih ses ta ra.

Dru gi dio su dio ni ka sku pa ak tiv no je sud je lo vao u ra dio-ni ci Ud ru ge za hu ma ni za ci ju bol ničkog li ječenja dje ce „Sve ta Ve ro ni ka“, ko ja se na la zi u sklo pu Opće bol ni ce Kar lo vac. Pro fe so ri ca Na da Be ljan i nje zi na su rad ni ca gos pođa Jad-ranka Ma tačić upoz na le su su dio ni ke sku pa s načinom ra da ra dio ni ce, te su i sa mi bi li u mo gućnos ti da ti svoj pri log ra du is te kroz iz ra du čes ti ta ka sal vet nom teh ni kom.

Za vri je me tra ja nja sku pa su dio ni ci su ima li pri li ku i raz-gle da ti 3 pos ter pre zen ta ci je izložene u pred vor ju pre da vao-ni ce:1. Oz lje de dje ce bi cik lis ta; J. Šva rčan, M. Ba rišić, M. Stanić;2. Si gur no st dje te ta u au tos je da li ci; L. Mrak, D. Miljković,

B. Mi ler;3. Zlos tav lja no di je te; S. Sla bi njac Kor diš, T. Pa do van, V.

Krešić.

Zak ljučci 8. Stručnog sku pa:Pot re ba kon ti nui ra ne edu ka ci je me di cin skih ses ta ra i teh-• ničara dječje ki rur gi je u svim seg men ti ma pro ce sa zdrav-stve ne skr bi dječjeg ki ru rškog bo les ni ka.Dob ra ko mu ni ka ci ja i tim ski rad, kon ti nui ra no us va ja nje • no vih zna nja i vješti na o ko mu ni ka ci ji s ro di te lji ma i pa ci-jen ti ma/holistički pris tup.Vođenje ses trin ske do ku men ta ci je pe di jat rij skog bo les ni-• ka, re do vi to evi den ti ra nje sva kog pos tup ka ko ji ses tra radi s pa ci jen tom.Pot re ba za je din stve nom ses trin skom do ku men ta ci jom i • pro to ko li ma na svim od je li ma dječje ki rur gi je u Hrvat-skoj.Na kra ju, ko ris ti mo pri li ku zah va li ti se do maćini ma 8. Stru-

čnog sku pa na kva li tet noj or ga ni za ci ji, zah va lju je mo se svim ko le gicama i ko le ga ma ko ji su sud je lo va li na Stručnom sku pu i dop ri ni je li u raz mje ni is kus ta va i zna nja iz pod ručja naše stru ke.Ta kođer, hva la i spon zo ri ma i do na to ri ma bez čije bi fi nan cij-ske po moći teško bi lo or ga ni zi ra ti ovak ve edu ka ci je.

Ma ri na Stanić

Izvještaji


Pr vi kon gres Druš tva za suz bi ja nje bo li HU MS-a

Druš tvo za suz bi ja nje bo li HU MS-a or ga ni zi ra lo je pr-vi kon gres s me đu na rod nim sud je lo va njem u Osi je-ku od 7. do 9. lis to pa da 2010. go di ne. Na sku pu se

oku pi lo 90-tak ses ta ra iz či ta ve Hr vat ske te gos ti iz Slo ve ni je, Sr bi je i Veli ke Bri ta ni je. Od r ža no je 20-tak pre da va nja, ok-rug li stol te spon zo ri ra no pre da va nje na te mu „Tret man ra ne bez trau me i bo li“ i „Važ no st pra vil nog oda bi ra po ma ga la za tret man ra na“. Kon gres se od r ža vao pod mo tom »Suz bi je na bol – ži vot dos to jan čov je ka«.

Uvod no pre da va nje od r ža la je ko le gi ca Jas mi na Ba ni ček iz Whittin gton Hos pi tal iz Lon do na. Pre da va nje je bi lo us re-do to če no na proc je nu bo li uz pret pos tav ku da se bol ne mo že li je či ti ako ni je pra vil no pro ci je nje na. Nag la še no je da nep-rim je re no li je če nje bo li mo že uzro ko va ti fi zio loš ke efek te, pos li jeope ra tiv ne kom pli ka ci je, ne mir, pore me ća je spa va nja i pat nju. Pot re ba za li je če njem bo li im pe ra tiv je hu ma nog pris-tu pa bo les ni ku, po ve ća va za dovoljstvo bo les ni ka, sma nju je pos li jeope ra tiv ne kom pli ka ci je i skra ću je bo ra vak u bol ni ci. Dob ra kon tro la bo li re zul ti ra bo ljim is ho dom ki rur škog zah-va ta, sma nju je in ci den ci ju kro nič ne bo li, sma nju je iz dat ke zdrav stve nog i so ci jal nog osi gu ra nja. U Ve li koj Bri ta ni ji pro-ci je nje no je da je dan od če ti ri bo les ni ka ima ja ke bo lo ve. Bol je pre poz na ta kao pe ti vi tal ni znak, a spe ci jal ni ti mo vi za bol ra de na edu ka ci ji osob lja i pa ci je na ta.Ka ko pa ci jen ti oc je nju ju rad u am bu lan ti za li je če nje bo li –Ma ri ja Mi ter, KBC Split

Is tra ži va nje uka zu je na či nje ni cu da uz far ma ko loš ki pris-tup i te ra pij ski tret man u ot kla nja nju bol nih sim pto ma ve li ku važ no st ima lju baz no st osob lja, jer osmijeh na li cu i bla ga ri-ječ po ja ča va ju dje lo va nje li je ka, uvi jek su pri ru ci, ne ma nus-po ja va i ne koš ta ju niš ta.Ko mu ni ka ci ja s pa ci jen tom u am bu lan ti za li je če nje bo li –Ulo ga me di cin ske ses tre – Ma ri ja Šlat, OB Kar lo vac

Uka za no je na ko mu ni ka ci ju kao sas tav ni dio os ta lih te ra-peut skih pos tu pa ka u li je če nju bo li i važ nog fak to ra us pje ha u pos ti za nju za jed nič kih ci lje va, sma nje nja bo les ni ko ve bo li i pat nje, po bolj ša nja ži vot nih fun kci ja, sma nje nja ut je ca ja bo li na sva kod nev ni ži vot te po bolj ša nje kva li te te ži vo ta sva kog bo les nika te sa mim ti me či ta ve za jed ni ce.Suv re me ni pris tup li je če nja bo li s os vr tom na proc je nu bo li i ses trin sku edu ka ci ju bo les ni ka – Snje ža na Ka rin, KBC Osi jek

Raz vo jem me di cin skih i teh nič kih zna nos ti dos tup ne su no ve spoz na je o me ha niz mu nas tan ka bol nog os je ta, te far-ma ko di na mi ci i far ma ko ki ne ti ci li je ko va. Sve je to dop ri ni je-lo raz vo ju no vih mo guć nos ti u li je če nju bo li ko je se te me lji na sveo buh vat nom oc je nji va nju bo li i me đu dis cip li nar nom te ra pij skom pris tu pu. Uka za no je na me to de li je če nja, važ-no st proc je ne bo li i ve li ku važ no st edu ka ci je osob lja i sa mih pa ci je na ta.Psi ho ge na bol – Jes te li os je ti li te ži nu tak ve bo li? – Na da Cig la, ŽB Ča ko vec

U ovom dir lji vom i pouč nom pre da va nju iz ne se na su vlas-ti ta is kus tva i te ret psi ho ge ne bo li.

Suz bi je na bol – Ži vot dos to jan čov je ka – Jo sip Božić, OB Va raž din

Bol je opisana kao sva kod nev no is kus tvo te kao sim ptom bo les ti ili sta nja ko ja pret ho de nas tan ku bo les ti ili oš te će nju or ga niz ma. Pri ka zan je i os vrt na suz bi ja nje kro nič ne ma lig-ne bo li. Opi sana su or ga ni za cij ska rje še nja u svr hu po di za nja kva li te te ra da i pos ti za nja pro fe sio nal nos ti.Ulo ga grup ne psi ho te ra pi je u per cep ci ji bo li – An đa Letić, KBC Ri je ka

Is tra žen je ut je caj grup ne psi ho te ra pi je na sma nje nje per-cep ci je bo li. Do bi ve ni re zul ta ti uka zu ju da je kom bi na ci ja li-je če nja bo li s grup nom psi ho te ra pi jom ima la po zi ti van uči-nak, bo les ni ci per ci pi ra ju bol sla bi jeg in ten zi te ta.Edu ka ci ja kao ele me nt kak vo će opskr be bo les ni ka sakut nom pos li jeope ra tiv nom bo li – So nja Tro bec, UKC Ljub lja na

Uka za no je na važ no st sis te ma tič ne i pla ni ra ne edu ka ci je ra di omo gu ća va nja kva li te te zdrav stve ne nje ge.

Izvještaji


(Lon don), Dub rav ka Matijašić–Bo da lec i Jo sip Božić. Na pi-ta nja po put „ Je li bol prob lem?“ i „E tič ka pi ta nja boli i li je če-nje bo li?“ su dio ni ci okrug log sto la po ku ša li su da ti od go vo re. Tim po ku ša ji ma dop ri ni je li su raz vo ju stra te gi je druš tva te se ut vr di lo pod ruč je ra da za os tva re nje ci lje va.Te ra pi ja bo li u AZB OB »Dr. J. Ben če vi ć« – Sun či caRatković, Sla von ski Brod

Eva lua ci jom ra da AZB nag la si la se važ no st spr je ča va nja bo li u sva koj mo gu ćoj si tua ci ji.Ul traz vuk, te nz, mag ne to te ra pi ja, la ser, aku pun ktu ra – Stje pan Ku ći nac, KBC Osi jek

Pri ka za ne su teh ni ke i me to de li je če nja u am bu lan ti za bol te na či ni iz vo đe nja i nji ho va učin ko vi to st.Spi nal no – epi du ral na anes te zi ja i anal ge zi ja kod or to ped-skih pa ci je na ta – Šte fa ni ja Pavlić – Ber ma nec, ŽB Ča ko vec

Pri ka za na je učin ko vi to st suz bi ja nja bo li u or to ped skih pa ci je na ta te reak ci je zdrav stve nih dje lat ni ka na po ja vu bo li u pa ci je na ta. Ta ko đer je opi sa na prim je na spi na lno–epi du ral ne anes te zi je u or to ped skih pa ci je na ta.Neu ral gi ja tri ge mi nu sa – Ne ven ka Begić, KBC Osi jek

Li je čenja i re ha bi li ta ci ja bo les ni ka s neu ral gi jom tri ge mi-nu sa zah ti je va mul ti dis cip li na ran pris tup u ko jem me di cin ska ses tra ima ulo gu koor di na to ri ce ti ma.Bez bo lan po rod – Ma ra Lo par, KBC Osi jek

Is tra ži va nje uka zu je na či nje ni cu da pri sus tvo struč nog i pro fe sio nal nog ti ma pri po ro du u ro di lja uli je va si gur no st ka-ko za se be ta ko i za di je te.

Zav r šno pre da va nje bi lo je ujed no i pred stav lja nje stra-te gi je raz vo ja druš tva za suz bi ja nje bo li. Druš tvo ima za cilj usav r ša va nje, unap re đe nje, raz voj i po bolj ša nje zdrav stve ne nje ge uvo đe njem vi so ke kva li te te struč nog ra da i ak tiv nim sud je lo va njem stru kov nim ud ru že nji ma. Na sva pos tav lje na pi ta nja i ci lje ve, me di cinske ses tre–teh ni ča ri po ku šat će od go-vo ri ti svo jim an gaž ma nom, edu ka ci jom i struč nim ra dom. Ta-ko đer će se orga ni zi ra ti pet mi ni sim po zi ja s te mom „Bol–pe ti vi tal ni zna k“ i go diš nji sim po zij u Ča kov cu.

Jo sip Božić

Bol ni ca bez bo li – Pain free hos pi tal – Hr vo je Abramović, KBC Osi jek

Opi san je pro je kt »Bol ni ca bez bo li«. Uz su rad nju s Mi-nis tar stvom zdrav stva po ti če se uk lju či va nje u pro je kt i edu-ka ci ja jav nos ti o me to da ma za olak ša va nje bo li.Or ga ni za ci ja služ be za ub la ža va nje akut ne pos li je ope ra-cijske bo li – Ve ra Me dar, UKC Ljub lja na

Opi san je krug dje lo va nja ses ta ra za ub la ža va nje bo li te se uka zu je na važ no st in di vi dual nog pris tu pa bo les ni ku.Li je če nje bo li u dje ce – Alek san dra Cvetković – Ma rš,Kli ni ka za dječ je bo les ti Zag reb

Opi san je dje lok rug ra da Dječ je am bu lan te za li je če nje bo-li pri Kli ni ci za dječ je bo les ti Zag reb.Suv re me ni pris tup li je če nju bo les ni ka s neu ro pat skom bo li, ses trin ska edu ka ci ja bo les ni ka – Ana Pe har da, ŽB Ča ko vec

Pri da je se po zor no st proc je ni neu ro pat ske bo li i pre poz na-va nju psi hi jat rij skih po re me ća ja bo les ni ka s kro nič nom bo li.Pat ro naž na zdrav stve na nje ga pa ci jen ta s bo lo vi ma –An dre ja Vr to vec, Zdrav stve ni dom Ma ri bor, pat ro naž na služ ba

Opi san je dje lok rug ra da pat ro naž ne ses tre u bo les ni ka s bo lo vi ma te se ukazu je na kom plek sno st prob le ma s fi zič kog, psi hič kog i so ci jal nog sta ja liš ta.Sin drom »bolnih le đa« pro fe sio nal na bo le st ses trin stva? – Ma ri ja Milić, OB Dub rov nik

Pos tav lja se pi ta nje je li ses trin stvo rizič no za ni ma nje.Op te re će nje u ra du me di cin skih ses ta ra i bol u kra ljež ni ci – Jad ran ka Stričević, Uni ver za Ma ri bor, FZV

Uka zu je se na prob le me me di cinskih ses ta ra na od je li ma UKC–a Ma ri bor te su pos tav lje ni pri jed lo zi za po bolj ša nja u ra du i teh ni ke pra vil nog i si gur nog po di za nja bo les ni ka.Ulo ga me di cin ske ses tre u AZB pri in va ziv nim pos tup ci ma – Ra fae la Mi lan, KBC Split

Nag la ša va se ulo ga pro fe sio na liz ma i struč nos ti me di cin-ske ses tre u am bu lan ti za bol.Ok rug li stol – suz bi je na bol – ži vot dos to jan čov je ka – da li je bol prob lem?

Na ok rug lom sto lu sud je lo va li su prof. Vla di mir Dugalić, Bran ki ca Ri mac, Ve ra Me dar (Ljub lja na), Jas mi na Ba ni ček

Izvještaji


Opća bolnica Nova Gradiška

Pros lav lje no Uz vi še nje Sv. Kri ža

Ka pe li ca u kru gu no vog ra diš ke Op će bol ni ce pos ve-će na je Uz vi še nju sv. Kri ža. Ta ko je ovaj blag dan, 14. ruj na, sve ča no pros lav ljen i ove go di ne. Na svim

bol nič kim od je li ma pa ci jen ti su mog li pri mi ti sak ra men te is-po vi je di i pri čes ti, a za tim je u ka pe li ci slav lje na Sve ta mi sa. Sla vio ju je vlč. Stje pan Šte fa nek, up ra vi telj žu pe Sv. Ma ri je Mag da le ne u Šti vi ci, ko ji je od ne dav no za du žen za bol nič ki pas to ral u Op ćoj bol ni ci No va Gra diš ka.

U svo joj pro po vi je di nag la sio je sna gu i pob je du kri ža, na ko jem je bio ra za pet i um ro Spa si telj svi je ta, Isus Kri st. S kri-ža je, rekao je, dao svo ju Maj ku Ma ri ju za maj ku svih ljudi, s kri ža je raz boj ni ku re kao »Još da nas će š bi ti sa mnom u ra ju«, s kri ža je, iz pro bo de nog bo ka, pro lio zad nju kap kr vi za spa-se nje čov je čan stva.

»Križ je za kr šća ne ve li ki i pob jed ni znak: či ni mo ga na po čet ku i kra ju mo lit ve, Sve te mi se, vi dimo ga na zvo ni ci ma, ras križ ji ma, grob lji ma, no si mo ga oko vra ta, ali naj važ ni je je no si ti križ u sr cu. Ali, svaki čov jek no si i križ ži vo ta: nevolju, bo le st, raz li či te kuš nje.~Po kri žu nam je doš lo spa se nje, pa nas on ob ve zu je i na str plji vo no še nje. Vi, me di cin sko osob-lje ove bol ni ce, Ši mu ni ste Ci ren ci bo les ni ci ma i po ma že te u no še nju nji ho vog kri ža. Hva la na sve mu što či ni te za njih. Bu di te svjes ni kri ža – sve tog zna ka. Križ pra ti sva kog od nas, ali u kri žu nam je spa se nje«, re kao je, me đu os ta lim, vlč. Šte-fa nek.

Svo je sti ho ve o kri žu i ža los noj Maj ci Ma ri ji, pro či ta la je me di cin ska ses tra, Želj ka Amić, ko ja pi še du hov ne sti ho ve i pov re me no či ta u ka pe li ci na kra ju Sve te mi se.

Vlč. Šte fa nek čes ti tao je blag dan Uz vi še nja sv. Kri ža svi-ma u bol ni ci i zah va lio Hr vat skoj ka to lič koj ud ru zi me di cin-skih sesta ra i teh ni ča ra No va Gra diš ka na sve mu što či ne i na po mo ći sve će ni ci ma u bol nič kom pas to ra lu, na ure đenju ka pe li ce i nje zi nog oko li ša. Čla ni ce Ud ru ge že na li je če nih od bo les ti doj ke »Kap lju ba vi« No va Gra diška, za ovu su pri go-du po mog le sve ča no ure di ti ka pe li cu.

U ka pe li ci u kru gu no vog ra diš ke bol ni ce redo vi ti je bol-nič ki pas to ral i Sve ta mi sa sva kog utor ka. Pred sjed ni ca Hr-vat ske ka to lič ke ud ru ge me di cin skih ses ta ra i teh ni ča ra, Dra-gi ca Kvočić, zah va li la je li ječ ni ci ma i bol nič kom osob lju, ali i vjer ni ci ma s pod ruč ja gra da na re do vi toj na zoč nos ti Sve toj mi si utor kom u 14.00 sati. Ka pe li ca je ot vo re na sva kog da na i bo les ni ci, kao i osob lje, ov dje mo gu na ći~sna gu i ut je hu.

Svjet ski dan bo les ni kaU no vog ra diš koj Op ćoj bol ni ci proš log pet ka sve ča no je

obi lje žen Svjet ski dan bo les ni ka i blag dan Gos pe Lur dske, 11. ve lja če. Gos pa Lur dska ujed no je zaš tit ni ca Hr vat ske ka to lič-ke ud ru ge me di cin skih ses ta ra i teh ni ča ra Po žeš ke bis ku pi je i og ran ka No va Gra diš ka.

Po vo dom Svjet skog da na bo les ni ka, čla ni ce ud ru ge pos je-ti le su sve bo les ni ke na od je li ma bol ni ce i da ro va le im vo će, ko je je po mog la osi gu ra ti Ud ru ga že na li je če nih od bo les ti doj ke »Kap lju ba vi« No va Gra diš ka. Na kon is po vi je di pa ci-je na ta po svim od je li ma, vlč. Stje pan Šte fa nek, za du žen za bol nič ki pas to ral, sla vio je Sve tu mi su u ka pe li ci Uz vi še nja sv. Kri ža u kru gu Op će bol ni ce No va Gra diš ka. Mi si je, uz li ječ ni ke, me di cin ske ses tre i vjer ni ke s pod ruč ja gra da, na-zo čio rav na telj bol ni ce, dr. Zo ran Jukić. O bol nič koj ka pe li ci, cr kve nom ru hu i po su đu te o oko li šu ka pe li ce, kon ti nui ra no bri ne HKUMST, og ra nak No va Gra diš ka.

No vog ra diš ka Op ća bol ni ca u IV. A ka te go ri jiOvih da na raz go va ra li smo s rav na te ljem no vog ra diš ke

Op će bol ni ce, dr. Zo ra nom Ju ki ćem, o ka te go ri za ci ji bol ni ca i svr sta va nju Op će bolni ce No va Gra diš ka u čet vr tu A ka te go-ri ju. Dr. Jukić je još jed nom de man ti rao gla si ne o zat va ra nju bol ni ce. Čak je na ja vio mo guć no st svr sta va nja bol ni ce u vi šu ka te go ri ju.

»Ka te go ri za ci ja bol ni ca pos tu pak je ko jim se prov je ra va, a na te me lju pri kup lje nih po da ta ka zdrav stve nih us ta no va i Hr vat skog za vo da za zdrav stve no osi gu ra nje te od Hr vat skog za vo da za jav no zdrav stvo, u ko jem op se gu pos la ne ka bol ni-ca dje lu je. Ti pa ra met ri, na te me lju ko jih se ra de prov je re, je su ugo vo re ne zdrav stve ne dje lat nos ti, broj struč nih rad ni ka »po pos te lja ma«, ra zi na zdrav stve ne dje lat nos ti, op seg pru ža nja zdrav stve nih us lu ga, ugo vo re ni pos telj ni ka pa ci te ti, li je če ni sta nov ni ci vlas ti te žu pa ni je, broj akut nih zdrav stve nih us ta no-va u župa ni ji, na cio nal ni prog ra mi, sveu či liš na nas tav na ba za, nas tav na ba za struč nog stu di ja i na cio nal ni re fe ren tni cen tri. Na te me lju je da nae st na ve de nih pa ra me ta ra, sve bol ni ce u Re-pub li ci Hr vat skoj svr sta va ju se u če ti ri ka te go ri je, od nos no u tri pot ka te gori je. Pos to ji pot ka te go ri ja A (akutne bol ni ce), pot ka te go ri ja B (bol ni ce za kro nič ne bo les ni ke) i pot ka te go ri-ja C (spe ci jal ne bol ni ce). Ka te go rija 1 zna či da su to vr hun ske i krov ne us ta no ve u Repub li ci Hrvat skoj. Tu pri pa da Kli nič ki bol nič ki cen tar Zag reb, Kli nič ki bol nič ki cen tar Vi nog rad ska,

Izvještaji


Kli nič ka bol ni ca Mer kur, Kli nič ki bol nič ki cen tri u Osi je ku, Spli tu i Ri je ci i Kli nič ka bol ni ca Dub ra va.

U dru goj sku pi ni su župa nij ske bol ni ce od re gio nal nog zna če nja. Tu je Kli nič ka bol ni ca »Sve ti Du h«, Bol ni ca »Dr. Jo sip Ben če vi ć« u Sla von skom Bro du, op će bol ni ce u Va raž-di nu i Zad ru. U bol ni ce tre će ka te go ri je spa da ju žu pa nij ske bol ni ce, kao one u Pu li, Bje lo va ru, Kop riv ni ci i Dub rov ni ku. U čet vr toj ka te go ri ji se na la ze bol ni ce grad skog zna če nja, kao što je na ša, za tim bol ni ce u Pak ra cu, Ogu li nu, Na ši ca ma, Kni-nu i slič ne.

Pre ma ovim pa ra met ri ma, Op ća bol ni ca No va Gra diš ka se na la zi u vr hu čet vr te gru pe, s dob rim iz gle dom za tre ću ka te go ri ju. Na ma je bitna ova ka te go ri za ci ja, ko ja je i po ti caj za rad u bol ni ci, a ujed no i čvr sta ga ran ci ja da će bol ni ca bi ti »po dup r ta« od stra ne Mi nis tar stva zdrav stva, od nos no sre diš-njih in sti tu ci ja, u svom dalj njem raz vo ju. U fa zi ka te go ri za ci-je, svi po dat ci ko je smo dosta vi li Mi nis tar stvu zdrav stva, ni su os poreni, a s dru ge stra ne smo i sa mi uo či li ne ke mo guć nos ti dalj njeg raz vo ja bol ni ce, ka ko bis mo se mog li pre ka te go ri zi-ra ti u vi šu ka te go ri ju«, re kao je dr. Zo ran Jukić.

Dra gi ca Kvočić

Druš tvo pat ro naž nih ses ta ra HU MS-a

Na kon 2. Dječ jeg saj ma od r ža nog pro lje tos u Ri je ci, pat ro naž ne ses tre bi le su ak tiv ni su dio ni ci i na 4. Dječ jem sa jmu od r ža nom u Are ni Zag reb,od 1. do 3.

lis to pa da 2010. go di ne.Pros tor pat ro naž nih ses ta ra bio je uređen ta ko da ro di te lji-

ma pru ža mo guć no st hra nje nja, od nos no da maj ka u kut ku za do je nje po do ji svo je di je te. Ako je pos to ja la pot re ba, ro di te lji su mog li svo je di je te pre vi ti na or ma ri ću za pre vi ja nje. Zah va-lju ju ći sus ret lji vos ti iz la ga ča na Saj mu, ras po la ga li smo svim pot reb nim (vlaž ne ma ra mi ce, jed nok rat ne pe le ne svih ve li či-na, adek va tan sprem nik za od la ga nje pr lja vog ma te ri ja la).

Osim to ga ure đen je i pros tor za raz go vor, sav je te, raz-mje nu po da ta ka te po nu du edu ka tiv nog ma te ri ja la (ad re se i kon tak ti pat ro naž nih ses ta ra, sav jet ni ci o do je nač koj doh ra ni, mjes ta i kon tak ti gru pa za pot po ru do je nja, edu ka tiv ni ma-te ri ja li o pos tu pa nju kod po vi še ne tje les ne tem pe ra tu re, kod

dječ jih pro lje va, pro mo tiv ni ma te ri ja li o zdra voj preh ra ni i zdra vim ži vot nim na vi ka ma).

Ti jekom tri da na od r ža va nja Dječjeg saj ma, pe de se tak maj ki je svo ju dje cu po do ji lo u na šem kut ku za do je nje, oko 30-tak ro di te lja pres vuk lo je svo je di je te, na rav no s tim ro di-te lji ma pat ro naž ne ses tre su raz go va ra le i po pot re bi ih sav-je to va le.

Ci lja ni, in dividual ni sav je ti obav lje ni su s 56 maj ki.Ove go di ne je evi den tan po ra st trud ni ca ko je su u ve ćem

bro ju bi le pri sut ne i vr lo zain te re si ra ne za us pos tav lja nje kon-tak ta sa svo jom pat ro naž nom ses trom. Razgo vor i sav je ti obav lje ni su s pre ko 50-ak trud ni ca koje su do bi le in for ma-ci ju ko jem domu zdrav lja, od nos no pat ro naž noj zdrav stve noj skr bi se ob ra ti ti u slu ča je vi ma kada ni je us pos tav ljen kon ta kt s pat ro naž nom ses trom ko ja ra di na toj lo ka ci ji, upu ći va ne su na uk lju če nje u teča je ve za bu du će ro di te lje i na rav no do bi le su sve sav je te ko ji su ih za ni ma li ve za no za trud no ću ili po rod i do je nje.

Ove go di ne, kao i proš le, ko le gi ce su pok lo ni le svo je slo-bod no vri je me da bi bi le na ras po la ga nju šti će ni ci ma ko ji su u na šoj pro fe si ji po seb no važ ni. Ve li ko hva la svi ma ko ji su se ne se bič no an ga ži ra li.

Mo ra mo upu ti ti po seb nu zahva lu na šoj taj ni ci Da rin ki Ju-ro vić ko ja je naj ve ćim dije lom zas luž na da je pros tor op rem-ljen i ure đen, te svo jim an gaž ma nom ti jekom Saj ma dop ri ni-je la izvr snos ti štan da pat ro naž nih ses ta ra.

Ve li ki in te res i po ka za no za do volj stvo, svih ko ji su nam se ob ra ti li, što smo na ta ko ne for mal nom mjes tu kao stru ka pri sut ni, da je nam pod stre ka da us tra je mo bez ob zi ra na po-teš ko će.

Jas na ĆepićDa rin ka Jurović

Izvještaji


14. sastanak Europske udruge pedijatrijskih sestara/PNAE

Druš tvo pe di jat rij skih ses ta ra ugosti lo je 6. stu de no ga 2010. go di ne dva de set čla no va PNAE (Eu rop ske ud ru-ge pe di jat rij skih ses ta ra) u ho te lu Pa la ce u Zag re bu.

Sas ta nak je bio zat vo re nog ti pa, a osim pe di jat rij skih se-stara iz EU bi le su pri sut ne i če ti ri ses tre iz Hr vat ske.

Od na zoč nih čla no va PNAE bi li su pred stav ni ci En gles ke, Ni zo zem ske, Gr čke, Ita li je, Nor veš ke, Bel gi je, Aus tri je, Slo-ve ni je i Sr bi je.

Pred sjed ni ca PNAE, Fio na Smi th/Royal Col lege of Nur-si ng - En gles ka, na kon ot va ra nja sku pa i poz dra va čla no vi ma PNAE da la je ri ječ do ma ći nu sas tan ka, pred sjed nici Pe di jat-rij skog druš tva HUMS–a Dra gi ci Beš tak.

Dra gi ca Beš tak go vo ri la je o sta nju u zdrav stve noj skr-bi dje ce u Hr vat skoj, Pe di jat rij skoj kli ni ci Reb ro – Zag reb i ak tiv no stima Pe di jat rij skog druš tva HUMS–a. Ta ko đer su u uvo du pre zen ti ra ne pri rod ne i kul tur ne zna me ni tos ti Re pub-li ke Hr vat ske i gra da Zag reba. Sva kog čla na je na nje go vom mjes tu, u znak dob ro doš li ce do če kao ma li poklon (bro šu ra o Zag re bu, li ci tar sko sr ce, magnet s mo ti vom Zag re ba, kar ta Zag re ba, te znač ka HUMS–a).

Uvod no je bi lo ri je či o ško lo va nju ses ta ra u Hr vat skoj i tre nut nom sta nju.

Sas ta nak je imao de set to ča ka dnev nog re da. Proš li sas ta-nak PNAE od r žan je u Lon do nu te se na po čet ku os vr nu lo na zak ljuč ke s pret hod nog sas tan ka.

Pred sjedni ca PNAE us ko su ra đu je s EFN (Eu rop skom fe-de ra ci jom ses ta ra) te je go vo ri la o no vos ti ma u edu ka ci ji pe di-jat rij skih se stara te spe ci ja li za ci ji iz tog pod ruč ja. U zem lja ma čla ni ca ma EU ta ko đer pos to ji prob lem pre poz na va nja dip lo-ma iz pod ruč ja pe di jat ri je što sma nju je pok ret lji vo st ses ta ra unu tar EU.

Nag la še na je pot re ba us kla đi va nja prog ra ma edu ka ci je u pe di jat ri ji.

Do ne se na je od lu ka o ut vr đi va nju mi ni mu ma za ob ra zo-va nje pe di jat rij skih se stara zbog spe ci fi č nos ti u radu s dječ-jom po pu la ci jom.

Gr čka je uve la dvo go diš nje spe ci ja li za ci je iz pe di jat rij ske zdrav stve ne nje ge na kon re dov nog ško lo va nja me di cin ske ses tre.

Ni zo zem ska ima spe ci ja li za ci ju iz pod ruč ja pe di jat ri je, no is ti ču prob lem im ple men ta ci je ses ta ra ko je do la ze npr. iz Fi li-pi na zbog ve li kog manj ka bro ja ses ta ra.

Nag la še na je važ no st pre poz na va nja dip lo ma na teo ret skoj ra zi ni te da je pot reb no u skla du s EU Di rek ti vom 2005/36/EC us kla di ti ob ra zov ne prog ra me za pod ruč je pe di jat ri je.

Bi lo je i govo ra o po ka za te lji ma kva li te te zdrav stve ne nje-ge u pe di jat ri ji. U Hr vat skoj je u ti je ku iz ra da in di ka to ra kva-li te te. Ključ iz ra de po ka za te lja kva li te te je uva ža va nje spe ci-fi čnos ti po je di ne do bi dje te ta, a važ no je uk lju či ti i psi ho loš ku po moć dje ci s po seb nim pot re ba ma.

Vo dič za iz ra du po ka za te lja kva li te te na la zi se na web stra ni ci PNAE. Hr vat ski pri je vod ta ko đer će se sta vi ti na web stra ni cu PNAE.

Pog reš ke kod prim je ne li je ko va u dje ceNa te mu »Mo gu će pog reš ke kod prim je ne li je ko va u pe-

di jat ri ji i neo na to lo gi ji«, is tra ži va nje je pro veo Kon stan ti nos Pet sios iz Gr čke.

Da bi se iz bjeg le pogreš ke u prim je ni li je ko va u pe di jat-ri ji, a po seb no u neo na to lo gi ji ve ći na eu rop skih pe di jat rij skih kli ni ka ko ris ti us lu ge far ma ceu ta u iz ra ču na va nju do za li je ka, ta ko đer ko ris te i ra ču nal ne prog ra me, a go to vi svi ima ju „in-sti tut“ dvos tru ke prov je re od stra ne me di cin skih ses ta ra za du-že nih za te ra pi ju.

Ni zo zem ska ima »e–edu ka ci ju« o prim jeni li je ko va i iz ra-ču na va nju do za u pe di jat ri ji. Ses tre ko je se ba ve ap li ka ci jom li je ka duž ne su sva ke dvi je go di ne pro ći edu ka ci ju.

Sve zem lje čla ni ce EU ima ju pro to kol za prim je nu li je ka te na cio nal ne prog rame za efek te dje lo va nja po je di nih li je-ko va.

Pogreš ke u prim je ni li je ka se na dr žav noj ra zi ni u ve ći ni EU ze ma lja pri jav lju ju ano nim no, jer je to je di ni na čin za do-bi va nje po da ta ka i is tra ži va nje, dok od jel na ses tra mo ra zna ti tko je uči nio pog reš ku.

Na cio nal na ra zi na si gur nos ti prim je ne te rapi je pro pi sa na je od stra ne ICN–a, a pre po ru ke je do ni je la i EFN-a.

Naj vi šu od go vor no st iz ovog pod ruč ja sno si sva ka bol ni ca ko ja je od go vor na za kva li te tu pro vo đe nja zdrav stve ne nje ge.

Pre ma EFN-i pot reb no je pro vo đe nje is tra ži va nja na na-cio nal noj ra zi ni, iden ti fi kaci ja prob le ma i us kla đi va nje s EFN pre po ru ka ma za to pod ruč je zdrav stve ne nje ge.

U ško lo va nju pe di jat rij skih me di cin skih ses ta ra pred la že se tes ti ra nje stan dar di zi ra nim tes to vi ma iz pod ruč ja prim je ne te ra pi je. Cilj edu ka ci je je 100 %-tni pro laz na tes tu. Upit ni ke je iz ra dio PNAE.

Kro nič no bo les na dje caBi lo je go vo ra i o skr bi kro nič no bo les ne dje ce u za jed ni ci

kao i o pa li ja tiv noj skr bi dje ce.Is kus tva su raz li či ta, a stan dar di skr bi su naj ve ći u skan-

di nav skim zem lja ma gdje je po moć obi te ljima s kro nič no bo-les nom dje com ve li ka, od zdrav stve ne do psi ho loš ke pod r ške. U En gles koj pos to je spe ci ja li za ci je s pod ruč ja obi telj ske skr bi kro nično bo les nog dje te ta i dje te ta s pot re bom stroj ne ven ti-la ci je kod ku će.

U Ni zo zem skoj pos to ji dob ra prak sa edu ka ci je obi te lji kro nič no bo les nog dje te ta.

Raz voj mo ti va ci je za za ni ma nje me di cin ska ses traProb lem mo ti va ci je mla dih za zva nje me di cin ske ses tre

bi la je jed na od te ma sas tan ka. U ve ći ni eu rop skih ze ma lja iz ra žen je već vi še go di na ma njak ses ta ra.

U En gles koj nas to je mo ti vi ra ti dje cu za ses trin sko za ni-ma nje još u naj ra ni joj do bi.

Obi la ze ško le i u ma lim gru pa ma se afi r ma tiv no go vo ri o ses trin skoj pro fe si ji. Za nim lji vi su od go vo ri ma nje dje ce

Izvještaji


Sprječavanje nesreća i povećanje sigurnostidjece predškolske dobi

za š to ne bi že lje li u bu duć nos ti ra di ti po sao me di cin ske ses tre. Je dan od njih je da ses tre »pre vi še mo ra ju pra ti ru ke«.

U Bel gi ji je udru že nje ses ta ra sni mi lo fi l mo ve o ses tra ma ka ko up rav lja ju vi so ko so fi s ti ci ra nom op re mom u je di ni ca ma in ten ziv ne skr bi. Ta ko đer su po ka za li ses tre ka ko vješ to ko-ris te suv re me nu teh no lo gi ju na svo jim ra di liš ti ma, ta ko đer i ses tre u mul ti me dij skim edu ka cij skim cen tri ma te na taj na čin zain te re si ra li ge ne ra ci ju ko ja od ras ta uz ra ču nal ne teh no lo gi-je.

Pos jet Pe di jat rij skoj kli ni ci Reb ro–Zag reb pred vi đen za po pod nev ne sa te, pro te kao je u odu šev lje nju, pa i ugod nom iz ne na đe nju čla no va PNAE.

No vou re đe ni pros to ri pe di jat ri je ne zaos ta ju za EU stan-dar di ma, što vi še teh no loš ki su na is toj ra zi ni pre ma ri je či ma čla no va iz Ni zo zem ske, En gles ke i Nor veš ke.

Aus trij ske ko le gi ce bi le su, osim pros to rom i op re mom, odu šev ljene i poz na va njem en gles kog je zi ka ses ta ra na pe di-jat ri ji (glav na ses tra Pe di jat rij ske kli ni ke Ka ti ca Še šo za že lje-la je dob ro doš li cu i poz dra vi la gos te, glav na ses tra Za vo da za neo na to lo gi ju i in ten ziv no li je če nje, Ma ri na Či čak–No vak, na per fek tnom en gles kom je zi ku su ve re no je pokazala da smo dio eu rop skog kru ga).

Čla no vi PNAE bi li su iz ra zi to zado volj ni or ga ni za ci jom sus re ta pred sjed ni ci Pe di jat rij skog druš tva Dra gi ci Beš tak i HUMS–u zah va li le na ulo že nom tru du, a lje po te Zag re ba ni su ni ko ga os ta vi le rav no duš nim.

PNAE - Pae diat ric Nur si ng As so cia tio ns of Eu ro peEu rop sko ud ru že nje pe di jat rij skih ses trin skih ud ru ga

(PNAE) re gio nal na je gru pa ci ja Me đu na rod ne or ga ni za ci je pe di jat rij skog ses trin stva (IAPN) ko ja je nas ta la 1998. go di-ne. Me đu na rod na gru pa ci ja ima la je tri os nov na ci lja, a to su:

Oja ča ti njegu dje ce i mla dih di ljem svi je ta,• Pri mi je ni ti Kon ven ci ju o pra vi ma dje te ta UN za pro mo vi-• ra nje i za go va ra nje pra va na zdrav lje raz voj dje ce,Po tak nu ti učin ko vi ti ju ko mu ni ka ci ju iz me đu pe di jat rij-• skih ses ta ra u ci lju pru ža nja po mo ći i nje ge dje ci.Od kad pos to ji PNAE je znat no oja ča la, te sa da bro ji 23.

zem lje čla ni ce. Ia ko ne ke zem lje čla ni ce još ne ma ju pe di jat-rij sku ses trinsku ud ru gu na na cio nal noj ra zi ni, sve ve ći broj ze ma lja os ni va pe di jat rijska druš tva unu tar svo jih na cio nal-nih ses trin skih ud ru že nja. Do sa da je pos to jao ve li ki fo kus na pro mo ci ju za jed nič kih stan dar da u ses trin skoj prak si na

pod ru čju pe di jat ri je, te na edu ka ci ju, dok sa da čla no vi ra de i na pi ta nji ma slo bod nog kre ta nja pe di jat rij skih ses ta ra uz pre-poz na va nje raz li či tih dip lo ma. PNAE je pre poz na lo pot re bu de fi ni ra nja pe di jat rij ske me di cin ske ses tre, pri če mu se kao te melj ko ris ti la de fi nicija me di cin ske ses tre (ICN 1998).

Ses tra ko ja je us pješ no dov r ši la odob ren stu panj ob ra zo-va nja i prak su na pod ruč ju ses trin ske nje ge do jen ča di, dje ce i ado les ce na ta/mladih. Glav ni za da ci pedi jat rij ske ses tre de fi -ni ra ni su i uk lju ču ju:

Nje gu us mje re nu na poš ti va nje pra va dje ce, ho lis tič ki • pris tup, te nje gu us mje re nu na obi telj,Pro mo ci ju fi zič kog i men tal nog zdrav lja i dob ro bi ti,• Pre ven ci ju nes re ća i bo les ti,• Zaš ti tu dje ce,• Nje gu do jen ča di, dje ce i ado les ce na ta s: akut nim i kro-• nič nim po ži vot opas nim fi zič kim i men tal no li mi ti ra nim sta nji ma; oš te ćenji ma (fi zič kim, in te lek tual nim), te u svim uv je ti ma unu tar nji ho vih obi te lji, bol ni čkog i iz van bol nič-kog ok ru že nja.

Vod stvo du ha-du ša ses trin stvaPrenosimo dio pre da va nja Leah Cur tai n:

»Neš to vri jed no ljud skog du ha, neš to vri jed no či nje nja, neš to što voli te. Ako vo li te ono što ra di te, a ra di te ono što vo li te, on da vam se to vra ća i da je vam ži vot, hra ni vaš duh. To je ono što vas in spi ri ra i ako inspi ri ra, udi še vam život. Vi će te udah nu ti ži vot dru gi ma, a svi za jed no udi še mo ži vot na šoj pro fe si ji. Pos to je če ti ri stup nja u raz vo ju du hov nog vod-stva: pr vi je dis cip li na, dru gi je mud ro st, tre ći je vje ra u se be i mi si ju, čet vr ti je dob ro ta. To je ono što do no si ži vot lju di-ma. Prek ras ne misli či ne um prek ras nim. Dob ro ta, dis cip li na i prek ra san um, to je ono što duh tra ži, i to iz nad i pri je sve ga, je st ono što je pot reb no ne bis mo li in spi ri ra li lju de i ses trin-sku pro fe si ju«. (Zbor nik ra do va, zna nje vo đenje up rav lja nje, Hu ms, Zag reb, 2006).

Ko ris tim pri li ku da se zah va lim vo di te lji ci ure da HUMS-a He le ni Purgarić, pred sjed ni ci HUMS-a Bran kici Ri mac, glav-noj ses tri Kli ni ke za pe di jat ri ju Ka ti ci Še šo, Ma ri ni Či čak No-vak i dru gim kole gi ca ma kli ni ke za pe di jat ri ju, Jas ni Ivasić, Iva ni Hor vat. Ča st i za do volj stvo mi je zah va li ti se glav noj sestri KBC-a Zag reb, Ma ri ji Orlić Šu mi ć-po moć ni ci rav na te-lja, na pod r šci i uka za nom pov je re nju za dop ri nos u rea li za ci ji za hr vat sko ses trin stvo zna čaj nog sas tan ka.

Dra gi ca Beš takJas na Ivasić

U Hr vat skoj su još uvi jek vo de ći uz rok smr tnos ti dje-ce, na kon pr ve go di ne ži vo ta, pov re de i nes re će te su s ci ljem nji ho vog spr je ča va nja iz da ni edu ka tiv ni

ma te ri ja li.

Ma te ri ja li su na mi je nje ni svi ma ko ji se ba ve dje com pred-škol skog uz ras ta uk lju ču ju ći i ro di te lje.

Pot po ru iz ra di ma te ri ja la da lo je Mi nis tar stvo zna nos ti, ob ra zo va nja i špor ta pu tem Pro jek ta „Spr je ča va nje nes re ća i

Izvještaji


po ve ća nje si gur nos ti dje ce pred škol ske do bi“ či ja je vo di te lji-ca prof.dr.sc. Ai da Mujkić.

Ne nam jer ne oz lje de u svi je tu uz ro kom su 5 mi li ju na smr ti go diš nje, od nos no vi še od 16 000 smr ti dnev no, što pred stav-lja zna ča jan zdrav stve ni prob lem ši rom svi je ta.

Či nje ni ca da se oz lje de mo gu spri je či ti, ni ko ga od onih ko ji se ba ve dje com uz ras ta pred škol ske do bi, ne smi je os ta-vi ti rav no duš nim.

Poz na to je da oz lje de sli je de uz ro ke ko ji su pred vi di vi te su zbog to ga mje re pre ven ci je izu zet no učin ko vi te.

U svi je tu su, prema iz la ga nju prof. Co rin ne Peek–Asa sa Sveu či liš ta u Iowi, raz vi je ni učin ko vi ti pris tu pi ko ris ni u spr je ča va nju pov re da kao npr. Za kon o ob veznom ko riš tenju ka ci ga na bi cik li ma jer su pa do vi u ka te go ri ji pet naj češ ćih uzroka smr tnos ti zbog oz lje da (SZO, 2004.).

Važ no je ta ko đer na po me nu ti da di za jn do mo va, ško la, ces ta i dječ jih ig ra liš ta mo že bi ti ta kav da sma nju je ri zik od oz lje đi va nja.

Svat ko od nas, u obi telj skoj ili rad noj oko li ni, svje do kom je pa do va dje ce na dječ jim ig ra liš ti ma ko ja su nep rim je re na za dob i ne zaš ti će na pa čak i u dječ jim us ta no va ma.

Na sre ću sve pov re de i nes re će ne ma ju smr tni is hod, što je na ža lo st sa mo „vrh san te le da“ jer broj ne oz lje de ko je ni su fa tal ne, ima ju zna čaj ne pos lje di ce i ut je ču na po je din ca, u ne-ga tiv nom smis lu, kroz ci je li ži vot.

Pri ruč nik o sprječa va nju nes re ća i po ve ća nja si gur nos ti pr vi je ta kav pri ruč nik iz dan u Repub li ci Hr vat skoj te zbog to ga ima ve li ki zna čaj na pod ruč ju zaš ti te dje ce.

Spr je ča va nje pov re da hos pi ta li zi ra ne dje cePod ruč je spr je ča va nja pov re da hos pi ta li zi ra ne dje ce zna-

čaj no je pod ruč je ra da me di cin ske ses tre kao i os ta lih zdrav-stve nih dje lat ni ka.

Me di cin sko osob lje duž no je vo di ti or ga ni zi ra nu skrb na tom vr lo os jet lji vom pod ruč ju.

U svi je tu, a po se bi ce u Ame ri ci, pro vo di se sus tavna kam-pa nja u vi du is tra ži va nja kao i cilja ne edu ka ci je svih dje lat ni-ka u bol ni ci na pod ruč ju spr je ča va nja pov re da.1

Kako je bol nič ki oko liš za di je te mjes to vi so kog ri zi ka za pov re de i in fek ci je, prog ra mi pre ven ci je raz li ku ju se od sprječa va nja pov re da kod od ras lih hos pi ta li zi ra nih bo les ni ka.

Prog ra mi ma se pok ri va ju spe ci fi č na pod ru čja dječ je skr bi te do no se pro to ko li za zaš ti tu hos pi ta li zi ra ne dje ce.

Mno go paž nje pos ve ću je se spr je ča va nju jat ro ge nih kom-pli ka cija (tzv. me di cin skih pog re ša ka). Opas no st nas tan ka jat ro ge nih kom pli ka ci ja kod dje ce je mno go ve ća ne go kod od ras lih bo les ni ka. Ne raz vi je no st or ga na i sus ta va te psi ho-fi zič ka nez re lo st dje ce zah ti je va ju od zdrav stve nih dje lat ni ka po se ban pris tup.

Raz lo zi po seb nog pris tu pa kod spr je ča va nja pov re da u dječ joj do bi ta ko đer mo gu bi ti:

ovis no st o oso bi ko ja ih nje gu je, li je či i/ili skr bi o nji ma• ne mo guć no st ver bal ne ko mu ni ka ci je• mno gob roj no st in ter ven ci ja (u JI L-u npr. oko jed nog dje-• te ta ses tra iz ve de 210 in ter ven ci ja ti je kom da na) što sva-ka ko po ve ća va ri zik od pov re da i jat ro ge nih kom pli ka ci jaraz li či ta epi de mio lo gi ja – kod dje ce u bol ni ci ug lav nom se • ra di o akut nim sta nji ma, dok je kod od ras lih u ve ćem pos-tot ku hos pi ta li zi ra nih bo les ni ka pri sut na kro nič na bo le st.

Pla ni ra nje si gur nos ti mo ra uk lju či va ti bri gu prim je re nu akut nim sta nji ma bo les tide mog raf ski – dje ca su vi še od dru gih gru pa ci ja bo les ni ka • ovis na o bri zi druš tve ne za jed ni ce ko ja i zbog vlas ti te bu-duć nos ti mo ra vo di ti po seb nu skrb o nji ma.Kva li tet na ses trin ska is tra ži va nja na ovom pod ruč ju tre-

ba la bi ići u smje ru iz ra de stan dar dnog ok vi ra za mje re ko je bi se pro vodile na sma njenju pov re da hos pi ta li zi ra ne dje ce. Si gur no st dje ce i kva li te ta nuž nih pos tu pa ka u li je če nju dje ce u mno go me ovise o stan dar di zi ra nim pos tup ci ma te kon tro li nji ho ve kva li tet ne pro ved be.

U USA već dva de se tak go di na pos to ji Agen ci ja ko ja se ba vi sigur noš ću pa ci je na ta u bol ni ci ima za seb no pod ruč je koje se ba vi is klju či vo dje com (The Agen cy for Hea lthca re Re sear ch and Qua li ty – AHRQ).

AHRQ je li der u pro mo ci ji zaš ti te hos pi ta li zi ra ne dje ce od pov re da. Agen ci ja u svom ra du ko ris ti 18 in di ka to ra za kon-tro lu kva li te te zaš ti te dje ce od jat ro ge nih kom pli ka ci ja, pos-lje di ca du got raj nog le ža nja te pov re da u bol ni ci.

In di ka to ri su nap rav lje ni uvi dom u ba zu po da ta ka pri jav-lje nih in ci de na ta pri poje di nim me di cin skim zah va ti ma i pos-tup ci ma te pov re da ma hos pi ta li zi ra ne dje ce.

Na ovom prim je ru mo že mo vid je ti ko ris no st os ni va nja pov je ren sta va za si gur no st ma lih pa ci je na ta u bol nič kom ok-ru že nju te važ no st dob re ba ze po da ta ka.

Zak lju čakNaj važ ni ja mje ra sprječa va nja pov re da dje ce pred škol ske

do bi u nji ho vim do mo vi ma, ig ra liš ti ma kao i u bol ni ci je edu-ka ci ja.

Edu ka ci ja mo ra bi ti sis te ma tič na, ci lja na i ba zi ra na na re-zul ta ti ma is tra ži va nja.

Ba za po da ta ka o pov re da ma i kom pli ka ci ja ma kod me di-cin skih pos tu pa ka hos pi ta li zi ra ne dje ce je im pe ra tiv ka ko bi se mog la pro vo di ti učin ko vi ta cilja na pre ven ci ja.

Ko riš te ni iz vo ri po da ta ka:»Lea de rs in Pe diat ric Sa fe ty and Qua li ty«, Agen cy for Heal thca re Re sear ch 1. and Qua li ty2. Lan dri ng CP. The sa fe ty of in pa tie nt pe diat r cs: pre ven ti ng me di cal er ro rs 2. and inju ries amo ng hos pi ta li zed chil dren. Pe dia tr Clin Nor th Am 2005 Aug; 52(4):979-93,vii.

Jas na Ivasić

Upute autorima


Pod ruč je dje lo va njaSes trin ski glas nik, gla si lo Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra, ča so pis je ko ji te ma ti zi ra širo ki ras pon pi ta nja ses trin stva. Iz la-zi če ti ri pu ta go diš nje. Uz ori gi nal ne znan stve ne i struč ne ra do-ve iz pod ruč ja ses trin stva i dru gih srod nih dis cip li na u ča so pi su se ob jav lju ju i pre ve de ni tek sto vi, raz li či ti do ku men ti, sta tis tič ki po da ci, pri ka zi, re cen zi je, os vr ti i in for ma ci je (in ter vjue, re por-ta že) iz ses trin skog ži vo ta. Ses trin ski glas nik obavješ ta va o dje-latnos ti ma Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra, ra du sre diš njeg ure da, pod ruž ni ca i struč nih druš tva, te o druš tve nim teš ko ća ma zdrav stve nih dje lat ni ka s po seb nim nag las kom na prob le ma ti ku me di cin skih ses ta ra.

Rub ri keČlan ciUred niš tvo pri ma pret hod no neob jav lje ne pri lo ge na hr vat skom je zi ku. Rad za jed no s po pi som li te ra tu re i svim pri lo zi ma ne bi smio bi ti op sež ni ji od 50 000 zna ko va. Ra du se pri la že sa že tak na hr vat skom i en gles kom je zi ku, op se ga do ti su ću zna ko va te kra tak po pis ključ nih ri je či.Iz vor ni znan stve ni čla nak sad r ži do sad još neob jav lje ne re zul ta te iz vor nih is tra ži va nja. Pret hod no priop će nje sad r ži no ve re zul ta-te znan stve nih is tra ži va nja, ko ji zah ti je va ju br zo ob jav lji va nje. Preg led ni članak mo ra bi ti ori gi na lan, sa žet i kri tič ki pri kaz jed-nog pod ruč ja ili nje go vog dje la u ko jem au tor i sam ak tiv no sud-je lu je. Mo ra bi ti is tak nuta ulo ga au to ro va iz vor nog dop ri no sa u tom pod ruč ju s ob zi rom na već pub li ci ra ne ra do ve, kao i preg led tih ra do va. Struč ni čla nak sad r ži ko ris ne pri lo ge iz stru ke i za stru ku a ne mo ra pred stav lja ti iz vor na is tra ži va nja. Pri kaz bo les-ni ka sad r ži slu čaj ko ji opi su je ne poz na ti sim ptom ili bo le st; slu-čaj ko ji po ka zu je do tad ne poz na tu po ve za no st vi še bo les ti; slu čaj ko ji po ka zu je neo če ki va ni ti jek bo les ti; sl u čaj kroz ko ji je opi san spe ci fi čan dop ri nos zdrav stve ne nje ge.Od lu ku o ka te go ri za ci ji po je di nog ra da do no si ured niš tvo na te-me lju pri jed lo ga dva re cen zen ta. Ka te go ri za ci ja član ka na vo di se u zag lav lju član ka i u sad r ža ju sves ka. Os ta li se pri lo zi ko je ča so pis ob jav lju je, ne ka te go ri zi ra ju.

Do ku me ntiSes trinski glas nik ob jav lju je iz bor hr vat skih i međuna rod nih do-ku me na ta zna čaj nih za pod ruč je ses trin stva.

Pri je vodSes trin ski glas nik pre vo di na hr vat ski je zik po seb no zna čaj ne ili za nim lji ve ra do ve re no mi ra nih ino zem nih au to ra iz vor no ob jav-lje nih na stra nom je zi ku.

Re gu la ti vaČa so pis pru ža preg led iz mje na u za kon skoj re gu la ti vi re le van-tnih za pod ruč je ses trin stva u Hr vat skoj.

UPUTE AUTORIMA

Knji ge i ča so pi siČa so pis prih va ća pri ka ze hr vat skih i stra nih dje la ne sta ri jih od tri go di ne. Po že ljan op seg in for ma ci ja, pri ka za i re cen zi ja iz no si od pet do de vet ti su ća zna ko va. Re cen zi ra ju se do ma ća i stra na dje la ne sta ri ja od tri go di ne. Na po čet ku tek sta se na vo de svi po da ci re cen zi ra nog dje la ili ča so pi sa, dok se au tor pot pi su je na kra ju ra da.

In for ma ci je i os vr tiPo že ljan op seg in for ma ci ja i os vr ta na do ga đa nja iz no si od pet do de vet ti su ća zna ko va. Na po čet ku tek sta se na vo de svi po da ci pri ka za nog sku pa, ras pra ve ili do ku men ta dok se au tor pot pi su je na kra ju ra da.

Smjer ni ce za au to reOb li ko va nje tek staRad, uk lju ču ju ći sve pri lo ge, tre ba pos la ti u trip li ka tu uz pri lo-že nu elek tron sku ver zi ju ko ja mo že bi ti pos la na i na mail ad re-su ured niš tva (uz ori gi nal, dru gi prim jer ci sli ka i tab li ca mo gu bi ti fo to ko pi je). Rad mo ra bi ti tip kan 1,5 pro re dom ko riš te njem pis ma Arial ve li či ne slo va 12. S ob je stra ne tek sta va lja os ta vi ti bi je li rub ši rok 2,5 cm. Sva ki dio član ka tre ba za po če ti na no voj stra ni ci. Sve stra ni ce tre ba ju bi ti nu me ri ra ne, po čev ši s nas lov-nom. Broj stra ni ce tre ba otip ka ti u do njem des nom ku tu. Uv ri je-že ni stra ni iz ra zi, uk lju ču ju ći na zi ve do ku me na ta i in sti tu ci ja na stra nom je zi ku pi šu se kur zi vom – npr. eo ip so, mob bi ng, Bun-des ba nk. Sva nag la ša va nja u tek st vr še se podeb lja nim slo vi ma. Pod vla ke se u pri lo zi ma ne ko ris te, ni ti u tek stu ni pri na vo đe nju mrež nih po vez ni ca. De ci mal no mjes to od va ja se is klju či vo za re-zom (npr. 567,89), a ti su ći ce se uvi jek od va ja ju jed nim raz ma-kom (npr. 2 887 ili 14 465 189). Sta tis tič ki iz ra zi pi šu se ci je lim de ci mal nim bro je vi ma (npr. p<0,05). Na vod ni ci se u tek sto vi ma oz na ča va ju slje de ćim zna ko vi ma: „ za ot va ra nje na vo da i „ za zat va ra nje na vo da. Bi lješ ke (fus no te) se ko ris te is klju či vo za ko-men ta re i do pu nu tek sta, a is pi su ju se na dnu stra ni ce.Sve oso be na ve de ne kao au to ri mo ra ju is pu nja va ti slje de će uv je-te: da su zna čaj no pri donije le pla ni ra nju i iz ra di ra da ili ana li zi i in ter pre ta ci ji re zul ta ta; da su sud je lo va le u pi sa nju i is prav lja nju ra da te da se sla žu s kraj njom ina či com tek sta. Oso be ko je su sa mo sud je lo va le u pri kup lja nju po da ta ka ili su nad re đe ne au to ri-ma, ali ni su ak tiv no sud je lo va le u iz ra di ra da ne mo gu bi ti au to ri. Ured nik ima pra vo tra ži ti od au to ra da ob jas ne dop ri nos sva kog od njih. Re dos li jed au to ra od re đu ju od go vor no au to ri. Ra do vi mo ra ju ima ti slje de ći sad r žaj:

Nas lov nu stra ni cu• s nas lo vom te ime ni ma, pre zi me ni ma au to ra. Is-pod to ga tre ba po no vi ti ime i pre zi me sva kog au to ra s aka dem skim stup njem te us ta no ve u ko ji ma au to ri ra de. Za tim sli je di ad re sa au to-ra ko jem se Ured niš tvo mo že obraćati i ad re sa au to ra od ko jeg će se mo ći tra ži ti se pa rat, a ko ji se kas ni je ob jav lju je u član ku.


Upute autorima


Sa že tak• se pri la že na po seb nom pa pi ru, a ne smi je bi ti du ži od 150 ri-je či. Mo ra sad r ža va ti sve bit ne či nje ni ce iz ne se ne u ra du: svr hu ra da, me to du, bit ne re zul ta te s broj ča nim po da ci ma, os nov ne zak ljuč ke.Ključ ne ri je či• . Is pod sa žet ka pot reb no je na pi sa ti 3-10 ključ nih ri je či ko je su bit ne za br zu iden ti fi ka ci ju i kla si fi ka ci ju ra da.Uvod • je kra tak ja san pri kaz bi ti prob le ma i svr he is tra ži va nja. Krat ko se na vo de rado vi ko ji su u blis koj ve zi s prob le mom ko ji se ob ra-đu je.Me to de• pri mi je nje ne u ra du pri ka zu ju se krat ko, ali pri kaz mo ra omo gu ći ti po nav lja nje opi sa nog is tra ži va nja. Li je ko vi se na vo de ge ne rič kim ime nom. Ko riš te nje sta tis tič ke me to de tre ba ob jas ni ti de talj no da bi či ta telj iz re zul ta ta mo gao iz ra ču na ti na ve de ne vje-ro jat nos ti. U ra du se ne smi ju na vo di ti ime na, ini ci ja li ili ma tič ni bro je vi bo les ni ka. U preg led nim član ci ma tre ba ob jas ni ti ka ko su po da ci pro na la že ni, bi ra ni i sin te ti zi ra ni. To tre ba krat ko na ves ti i u sa žet ku.Re zul ta te • tre ba jas no pri ka za ti. Pot reb no je ob ra di ti zna čaj no st po-da ta ka.Ras pra va i zak ljuč ci. • Tre ba sad r ža va ti tu ma če nje re zul ta ta i nji ho vu us po red bu s pos to je ćim spoz na ja ma na tom pod ruč ju.Tab li ce i sli ke. • Gra fi ko ni i tab li ce u pra vi lu se pri la žu unu tar tek sta član ka na mjes ti ma gdje tre ba ju bi ti pri ka za ni. Unu tar pri lo ga gra fi -ko ni i sli ke tre ba ju bi ti uve ća ni na či ta vu stra ni cu i pos je do va ti adek-vat nu raz lu či vo st (po želj no 300dpi). Is pod svih gra fi č kih i tab lič nih pri lo ga pot reb no je na ves ti iz vor.

Po pis li te ra tu reLi te ra tu ru tre ba pi sa ti vr lo pre ciz no, prid r ža va ju ći se svih pra-vi la pi sa nja (re dos li jed po da ta ka, skra ći va nje na zi va, re če nič ni zna ko vi kao raz djel ni ci i sl.). Li te ra tu ra sad r ža va ra do ve ko ji su na ve de ni u tek stu i na vo di se red nim bro jem, pre ma re do slijedu ci ti ra nja u tek stu. (Pr va re fe re ncija no si broj 1.) Na ves ti sve au-to re ako ih je še st ili ma nje, ako ih je se dam ili vi še, na ves ti pr va tri i do da ti: i sur. a u li te ra tu ri na en gles kom je zi ku:et. al. Za ča-so pi se upot ri je bi ti kra ti ce iz In dexa Me di cu sa. Stra ni ce čla na ka u pe rio di ka ma na vo de se ob ve zat no. Stra ni ce u knji ga ma u pra vi lu se na vo de, no ne mo ra ju u pri go da ma kad se tek st od no si na cje-lo kup no iz da nje te knji ge. Re fe ren ci je zav r ša va ju toč kom.

Prim je ri na vo đe nja naj češ će rab lje nih li te ra tur nih iz vo ra:čla nak u ča so pi su:• Vr do ljak E, Mi las L. Apop to sis: ba sic bio lo gy and re la tion ship to can cer. Croat Med J. 1996;37: 141-51.Užarević B, Pet ro več ki M, Marušić M i sur. Prog nos tic sig ni fi can ce • of ce ll cyclepa ra me te rs in in fi l tra ti ve duc tal brea st car ci no ma. J Clin Lab Ana-• lysis 1998;12:1316.zajed nič ki au tor:• The Com mit tee on Enzymes of the Scan di na vian So cie ty for Cli ni cal Che mis try and cli ni cal Physio lo gy. Re com men-ded met hod for the de ter mi na tion of gam mag lu ta myltran sfe ra se in blood. Sca nd J clin lab In ve st. 1967;36:119-25nepoz na ti au tor:• Ano nim no. Fe tal ni co ti ne poi so ni ng. J Amer med Ass 1938;110:143-45.bez au to ra:• Cof fee dri nk and can cer of the pan creas (edi to rial). Br Med J. 1981;283:628.or ga ni za ci ja kao au tor ra da:• In ter na tio nal Com mit tee of Me di cal Jour nal Edi to rs. Uni fo rm requi re men ts for ma nus crip ts sub mit ted to bio me di cal jour na ls. N Eng J Med 1997;336:30915.sup le me nt ča so pi sa:• Ga le RP. Nuc lear ter ro ri sm. Croat Med J. 1992;33 War sup pl 2:3-5.časo pis oz na čen bro jem:• Sea man WB. The ca se of the pan crea tic pseu do cyst. Ho sp Pra ct. 1981 Se pt;16:24-5

Knji ge i mo nog ra fi jeauto ri po je din ci:• Col son JH, Ar mour WJ. Spor ts inju ries and their treat me nt. 2nd rev. ed. Lon don: S. Paul; 1986. De gou let P, Fies chi M. In tro duc tion to cli ni cal in for ma ti cs. New Yor kTo kyo: Sprin ger; 1997, str. 359.

in sti tu ci ja kao au tor knji ge:• Hr vat ska sto ma to loš ka ko mo ra. Hr vat-ska sto ma to loš ka ko mo ra 1995.-2005. Zag reb (Hr vat ska): Hr vat ska sto ma to loš ka ko mo ra; 2005.ured nik:• Fai st E, Baue AE, Schil dbe rg FW, ur. The im mu ne con-sequen ces of trau ma, sho ck and sep sis. Mec ha nis ms and the ra peu tic ap proac hes. 1st vol. Len ge ri ch (Ger ma ny): Pab st Scien ce Pub lis he-rs; 1996. Bem mel JH van, Mu sen MA, ur. Han dbook of me di cal in for ma ti cs. Hou ten/Diegem: Sprin ger; 1997, str. 390-404.pog lav lje u knji zi:• Wein stein L, Swar tz MN. Pat ho lo gic pro per ties of in va di ng mic roor ga nis ms. In: So de man WA Jr, So de man WA, edi-to rs. Pat ho lo gic physio lo gy: mec ha nis ms of di sea se. Phi la del phia (PA): Saun de rs; 1974. p. 457-72.zbor nik ra do va:• Har ley NH. Com pa ri ng ran dom daug hter do si met-ric and ri sk mo de ls. In: Gam ma ge RB, Kaye SV, edi to rs. In door air and hu man heal th. Pro cee din gs of the Se ven th Li fe Scien ces Sympo-sium; 1984 Oct 29-31; Knoxvil le (TN). Chel sea (MI): Lewis; 1985. p. 69-78. mrež ni iz vorčla nak iz ča so pi sa u elek tron skom ob li ku:• Mor se SS. Fac to rs in the emer gen ce of in fec tious di sea ses. Eme rg In fe ct Dis [se rial on li ne] 1995 Ja n-Mar [ci ti ra no 1996 Jun 5];1(1):[24 screen s]. Dos tup no iz URL: http://www. cdc.gov/nci dod/EID/eid.htm.mo nog ra fi ja u elek tron skim ob li ku:• CDI, cli ni cal der ma to lo gy il lus-tra ted [mo nog ra fi ja na CD-ROM]. Ree ves JRT, Mai ba ch H. CMEA Mul ti me dia Group, pro du ce rs. 2nd ed. Ver sion 2.0. San Die go (CA): CMEA; 1995.kom pju ter ski fi le• : He mo dyna mi cs III: the ups and downs of he mo-dyna mi cs [kom pju ter ski prog ra m]. Ver sion 2.2. Or lan do (FL, USA): Com pu te ri zed Edu ca tio nal Syste ms; 1993.prav ni iz vor:• Obi telj ski za kon. Na rod ne no vi ne, br.116/2003, 17/2004, 136/2004.sta tis tič ki iz vo ri i po da ci:• Mi nis tar stvo zdrav stva i so ci jal ne i so ci-jal ne skr bi. 2007. Go diš nje sta tis tič ko iz vješ će o do mo vi ma i ko-ris ni ci ma so ci jal ne skr bi u Re pub li ci Hr vat skoj u 2005. go di ni [da-to te ka s po da ci ma]. Dos tup no na mrež nim stra ni ca ma Mi nis tar stva zdrav stva i so ci jal ne skr bi: http://www.mzss.hr/index.cgi?menu_id =248&lan g_i d=1diser ta ci ja, ma gis te rij ili dip lom ski rad:• Ćatić A. Ana li za dje lo va nja žvač nih si la na zub i me tal no-ke ra mič ku kru ni cu me to dom ko nač nih ele me na ta [disertacija]. Zag reb: Sto ma to loš ki fa kul tet; 2005.novin ski čla nak:• Ma ti ć-Gla žar D. Etič ke di le me. No vi li st 1985 Dec 13; 11 (col 5)član ci iz ma ga zi na (pe rio dič nih ča so pi sa):• Zvonarević S. Od ek-splo zi je Rie sa do mol da vi ta. Pri ro da 1985/86 Oct 2;56-7

Re cen zij ski pos tu pakSvi ra do vi pos la ni Ses trin skom glas ni ku pro la ze kroz re cen zij-ski pos tu pak u ko jem dva ano nim na re cen zen ta proc jenju ju rad. Ured niš tvo će au to re u prim je re nom ro ku iz vi jes ti ti o re zul ta ti ma re cen zij skog i ured nič kog pos tup ka. Ured niš tvo prid r ža va pra vo pri la god be ra da ured nič kim pro po zi ci ja ma i stan dar di ma hr vat-skog knji žev nog je zi ka.Ured niš tvo ne mo ra ra do ve ob jav lji va ti onim re dom ko jim pris ti-žu. Iz ne se ni sta vo vi pred stav lja ju miš lje nje au to ra.Ru ko pi si se ne vra ća ju, a svi tis ka ni pri lo zi vlas niš tvo su Hr vat-ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra.Sad r žaj Ses trin skog glas ni ka mo že se rep ro du ci ra ti uz na vod „preu ze to iz Ses trin skog glas ni ka„.

Svi ra do vi ša lju se na ad re su: Ured niš tvo Ses trin skog glas ni ka, Hr vat ska ud ru ga me di cin skih ses ta ra, Sor ti na 1a, 10 000 Zag reb, ili na e-mail: glas nik @hu ms.hr

Novi pogled na zdravlje www.PLIVAzdravlje.hr

Najbolji pogled na zdravljeŽelimo biti mjesto izbora koje ćete posjetiti kad god vas zanima nešto vezano uz zdravlje. Namjera nam je kontinuirano una-prjeđivati kvalitetu ovih stranica i već sada sa zadovoljstvom najavljujemo iz mjeseca u mjesec nove rubrike, sadržaje i usluge.

Virtualna vježbalicaVježbajte uz ove posebno odabrane vježbe istezanja (engl. stretching exercises) koje su prikladne za svaku životnu dob. Svakodnevnim pravilnim istezanjem činite dobro svome tijelu i doprinosite kvaliteti svoga života.

Novi pogled na prehranuPravilnim izborom namirnica možete unaprijediti vaše zdravlje, utjecati na prevenciju nastanka bolesti i ublažiti štete uzrokovane bolešću. Hrana nikada neće biti trenutni lijek, ali postaje naš saveznik u borbi za zdravlje na dulji rok.

posjetite internet portal PLIVAzdravlje

indeks tjelesne mase

medicinski leksikon

alergijski semafor

pitanja i odgovori

Virtualna Novi pogled naNajbolji pogled na

z d r a v l j e . h r

kalendar ovulacije

Documents

Sestrinski glasnik br.3/4 2010