sgsg - Dragoljub Jovanović · Web viewRadni tim za poslove povr{inske eksploatacije IZVODJA~KI PROJEKAT za izme{tanje korita reke Mali Pek u zahvatu Andezitski prst Majdanpek, Oktobra

DOO R U D N I K B A K R A M A J D A N P E KRadni tim za poslove povr{inske eksploatacije

IZVODJA~KI PROJEKAT za izme{tanje korita reke Mali Pek u zahvatu Andezitski prst

Majdanpek, Oktobra 2005. god.

S A D R ` A J

Strana

1.0. Uvodne napomene i uslovi za izvodjenje radova za kona~no izme{tanje deonice korita reke Mali Pek .... 11.1. Stanje radova u vreme po~etka izrade izvodja~kog projekta ........................................... 11.2. Karakteristike korita reke ......................... 11.3. Na~in izvodjenja radova ............................ 21.4. Uslovi za po~etak izvodjenja radova i pripremni radovi ................................. 31.4.1. Uslovi za po~etak otkopavanja etaè 350 ............ 41.4.2. Plato po nivou etaè 350 ........................... 41.4.3. Novi rudni~ki most ................................. 51.4.4. Kratka deonica puta po etaì 350 ................... 51.4.5. Privremeni kanal - kratki spoj ..................... 62.0. Izvodjenje radova na izradi nove deonice korita reke Mali Pek ............................... 62.1. Organizovanje i izvodjenje radova .................. 62.2. Vodjenje poslova u smislu usmeravanja radova ....... 62.3. Mera~ki radovi oko izrade korita reke .............. 72.4. Lociranje minskih bu{otina ......................... 72.5. Bu{a~ki radovi ..................................... 72.6. Prora~un bu{a~kih radova ........................... 82.7. Snimanje bu{otina .................................. 92.8. Uzorkovanje i analiza ............................. 102.9. Miniranje ......................................... 102.9.1. Prora~un specii~ne potro{nje eksploziva ........... 102.10. Kopanje korita reke ............................... 142.10.1. Prora~un kapaciteta buldozera ..................... 152.11. Utovar izguranog materijala ....................... 172.12. Transport materijala .............................. 172.13. Odvodnjavanje korita u vreme izrade ............... 183.0. Dinamika izvodjenja radova ........................ 193.1. Potrebno vreme za izvodjenje radova na jednom segmentu po glavnim tehnolo{kim operacijama ....... 193.2. Potrebno vreme za izvodjenje radova za izme{tanje celog korita po glavnim tehnolo{kim operacijama ........................... 194.0 Mere za{tite pri izradi kona~ne deonice korita reke Mali Pek pri pro{irenju Ju`nog revira ka severu ........................... 234.1. Tehni~ka za{tita .................................. 234.2. Li~na za{tita ..................................... 244.3. Protiv-poàrna za{tita ............................ 244.4. Posebne mere za{tite .............................. 255.0. Ekolo{ka za{tita .................................. 26

5.1. Op{te o ekolo{koj za{titi ......................... 265.2. Posebne mere u okviru ekolo{ke za{tite ............ 266.0. Ekonomski deo ..................................... 276.1. Tro{kovi izrade deonice korita reke Mali Pek ...... 276.1.1. Tro{kovi iskopa korita ............................ 27

S P I S A K P R I L O G A

1.1.1. Situacioni plan - stanje radova na radili{tima A.prst i M.pek-1 i M.pek-2 u vreme izrade izvodja~kog projekta1.1.2. Plan zahvata Andezitski prst prema "DRP otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a".1.1.3. Plan potrebnog platoa po etaì 3501.2.1. Plan trase novog korita reke1.2.2. Podu`ni profil po osi korita1.2.3. Popre~ni profili na osu korita1.2.4. Profil korita reke sa okolnim objektima1.2.5. Plan izvodjenja korita reke1.4.1. Kratka deonica puta po etaì 3501.4.2. Situacioni plan - privremeni kanal1.10.1. Plan rada mehanizacije pri iskopu korita1.10.2. Plan rada mehanizacije pri iskopu korita2.4.1. Plan bu{enja jednog segmenta2.9.1. Plan punjenja minskih bu{otina eksplozivom

RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekBroj III-02/618.10.2005. god.Majdanpek

Na osnovu ~l. 30. Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) i ~lan 31. Zakona o izgradnji objekata Slu`beni glasnik SR Srbije br.10/84, RTB Bor - grupa DOO Rudnik bakra Majdanpek izdaje slede}u

P O T V R D U

1. Da je radna organizacija RTB Bor - grupa, DOO Rudnik bakra Majdanpek, Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije izradila IZVODJA~KI PROJEKAT ZA IZME[TANJE KORITA REKE MALI PEK U ZAHVATU ANDEZITSKI PRST

2. Da je isti izradjen u skladu sa Zakonom o rudarstvu iz 1995. god. (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95) i Pravilnikom o sadràju rudarskih projekata (Slu`beni glasnik SR Srbije br. 27 od 26. juna 1997. god. ~l.43.)

3. Da je izvr{ena stru~na i ra~unska kontrola.

4. Ova potvrda je sastavni deo navedene tehni~ke dokumentacije i u

druge svrhe se nemoè upotrebiti.

18. 10. 2005. god. VD DIREKTOR DOO RUDNIK BAKRA MAJDANPEKMajdanpek ___________________________________ Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

SPISAK PROJEKTANATA

Odgovorni projektant: JOVANOVI} DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. Re{enje br. III-02/6/2005.

_________________________________________

Saradnici i konsultanti:

Oblast rudarstva: Stanojevi} Jovica, dipl.ing.rud.

Oblast geologije: Djordjevi} Dragi{a , dipl.ing.geol.

Oblast rud.merenja: Izvonar Darko, dipl.ing.rud.

Oblast miniranja: Arizanovi} Petar, dipl.ing.rud. Andjelkovi} Dragi{a, dipl.ing.rud. Bogdanovi} Vladimir, dipl.ing.rud.

Oblast ekonomije: Planska slu`ba RBM-a

Tehni~ka obrada: Jovanovi} Dragoljub, dipl.ing.rud. Stanojevi} Jovica, dipl.ing.rud.


Na osnovu ~lanova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica koja izradjuju rudarske projekte donosim slede}e

R E [ E N J E

Da se za ODGOVORNOG PROJEKTANTA za izradu IZVODJA~KOG PROJEKATA ZA IZME[TANJE KORITA REKE MALI PEK U ZAHVATU ANDEZITSKI PRST odredjuje JOVANOVI} DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. ovla{}enje br. 152-966/79.

VD DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

___________________________________Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.


PROJEKTNI ZADATAKza izradu izvodja~kog projekata za izme[tanjekorita reke Mali Pek u zahvatu Andezitski prst

Za realizaciju zahvata Andezitski prst, koji predstavlja tre}u fazu u pro{irenju Ju`nog revira ka severu, potrebno je prema "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a" izvr{iti kona~no izme{tanje korita reke Mali Pek, shodno tome za izradu ove deonice korita neophodan je izvodja~ki projekat. Projekatom treba definisati:

1. Plato po nivou et.350 po kome }e biti uradjena deonica korita2. Trasu korita3. Dimenzije korita4. Organizaciju i na~in izvodjenja radova5. Dinamiku izvodjenja radova6. Mere sigurnosti i za{tite7. Ekologiju8. Tro{kove izrade korita

Projekat treba da bude u svemu uradjen prema vaè}im propisima iz oblasti rudarstva i gradjevine.

VD DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK ___________________________________ Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

1.0. UVODNE NAPOMENE I USLOVI ZA IZVODJENJE RADOVA ZA KONA~NO IZME[TANJE DEONICE KORITA REKE MALI PEK

U toku druge faze pro{irenja Povr{inskog kopa Ju`ni revir ka severu (zahvat Mali Pek-2) bi}e, prema "Izvodja~kom projektu za izme{tanje korita reke Mali pek na radili{tu Mali Pek-2", izvr{eno prvo (privremeno) izme{tanje dela korita Mali Pek. Za realizaciju zahvata Andezitski prst koji predstavlja tre}u fazu u pro{irenju Povr{inskog kopa Ju`ni revir ka severu neophodno je izvr{iti kona~no izme{tanje korita reke Mali Pek. Podlogu za izradu ovog izvodja~kog projekta predstavlja "Dopunski rudarski projekat otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a" koji je sredinom teku}e godine izradio Institut za bakar iz Bora. Projekat je revidovan od strane Tehni~kog fakulteta takodje iz Bora.

1.1. Stanje radova u vreme po~etka izrade Izvodja~kog projekta:

Na lokaciji (prilog br. 1.1.1.) na kojoj treba da se radi novo korito reke, odnosno za potrebe zahvata Mali Pek-2, do sada su izvedeni slede}i radovi: Uradjeno je pro{irenja Ju`nog revira ka severu (isto~no od postoje}eg puta za Severni ravir) radi izrade privremenog mosta i deoice puta za Severni revir, uradjena je deonica puta za Severni revir od privremenog mosta do ispod mosta na magistralnom putu. Pomenuti radovi su izvedeni prema "Dopunski rudarski projekat otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a". Prema Gradjevinskom izvodja~kom projektu, koji je uradila gradjevinska slu`ba RBM-a, uradjen je privremeni most. Izvodja~ radova je bilo specijalizovano preduze}e "TEHNOTRANS" iz Beograda. Izvr{eno je privremeno spajanje (premo{tenje) novoizgradjenog privremenog mosta sa isto~ne i zapadne strane sa postoje}im koritom reke, zapo~eti radovi na premo{tenju reke preko novog, privremenog, mosta i radovi na kona~nom definisanju platoa po nivou etaè 350 u okviru zahvata Mali Pek-2.

1.2. Karakteristike korita reke:

"Dopunskim rudarskim projektom otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a" odredjen je plato potrebne {irine i

duìne za izme{tanje korita reke Mali Pek, prilog br.

1.1.2. Na prilozima br. 1.2.1. i 1.2.2. prikazan je plan trase i podu`ni profil nove deonice korita reke. Najzapadnija, najnià ta~ka novoizgradjenog korita, (ta~ka "A") je na spoju novoizgradjenog korita sa postoje}im koritom ~ije su koordinate x=19.608 ; y=74.345 i z=+348,7m. Deo korita sa isto~ne strane u duìni od oko 20 m je uradjen u vreme izrade mosta te }e najisto~nija ta~ka (najvi{a ta~ka dna korita), ta~ka "B" biti na oko 8 m zapadnije od novoizgradjenog mosta, sa koordinatama x=19.913 ; y=74.725 i z=+351,2m. Dno korita na sredini novoizgradjenog mosta je na nivou +351,3 m. Ukupna horizontalna duìna nove deonice korita je 576 m.

Popre~ni presek novog korita reke, prilozi br. 1.2.4. i 1.2.3, }e biti usvojen kao kod postoje}eg s tim {to }e dimenzije biti neznatno druga~ije {to je uslovljeno gabaritima mehanizacije kojom se izgradjuje, prvenstveno {irina dna korita od 4,5 m je uslovljena {irinom noà buldozera (4,3 m za buldozer D9N). Pored ovoga, korito se izradjuje u tvrdoj steni koja dozvoljava kosinu boka korita od 52. Iz napred iznetog sledi da }e korito biti trapeznog popre~nog preseka {irine na dnu 4,5 m, {irine na vrhu 8,4 m i visine 2,5 m. Koli~ina stenske mase za izradu cele deonice korita je:

- Kubatura (zapremina) iskopa za celu deonicu korita:Vd = (((4,5+8,4)/2)*2,5)*576 = 9.288 m3

- Koli~ina materijala (iskopa) za celu deonicu korita u tonama:

Qd = Vd * γ = 9.288 * 2,7 = 25.078 tgde je:

γ = 2,7 t/m3- Zapreminska masa materijala u masivu

1.3. Na~in izvodjenja radova:

Razmatraju}i ve}i broj mogu}ih varijanata za izme{tanje korita reke na ovoj deonici do{lo se do zaklju~ka da je kako u pogledu pogodnosti za izvodjenje radova tako i u ekonomskom pogledu najpovoljnije da se radovi izvedu sa {togod je mogu}e ve}im u~e{}em rudni~ke mehanizacije i rukovaoca. Radovi }e biti izvodjeni u sklopu svakodnevnih radnih obaveza tako da za ovaj posao ne}e biti formirana posebna izvodja~ka grupa ve} }e to obavljati radnici, stru~na i ovla{}ena lica u okviru svojih svakodnevnih obaveza prema smenskoj naredbi a radovima }e po

svojoj funkciji rukovoditi tehni~ki rukovodioc proizvodnje Povr{inskog kopa.

Najpre bi se utovariva~em ULT-220, nizvodno od ta~ke "A", pro~istilo dno postoje}eg korita i dovelo na ranije izvedeni nivo (korito je dosta zapunjeno materijalom sa kopa i iz grada). Ovi radovi su neophodni zbog odvodnjavanja useka novog korita pri njegovoj izgradnji. Kao slede}i korak, po pripremljenom platou za izme{tanje reke po obeleènoj trasi uradio bi se iskop i to u najve}em obimu spregom dveju ma{ina buldozer - bager i to tako {to bi se buldozerom izguravao materijal iz kanala, predhodno odminiran u koliko za to ima potrebe, bagerom utovarao u velika vozila ili pak ako to uslovi zahtevaju utovariva~em u mala vozila. Prema konkretnoj situaciji bi}e upotrebljen i utovariva~ ULT-220.

Radovi na iskopu bi zapo~eli sa najzapadnijeg dela koji ujedno predstavlja i najniì deo korita reke. Kona~no doterivanje korita i izrada priklju~aka, najpre na donjem, jugozapadnom, a potom na gornjem, severoisto~nom delu bi se izvr{ilo iznajmljenim rovokopa~em. Po{to se o~ekuje da je najve}i deo deonice korita u rudi vr{i}e se uzorkovanje i analiza (oprobavanje). U koliko se radi o rudi ona }e biti utovarana bagerom u velika vozila ili pak kada je to neophodno utovariva~em u mala i voèna na Primarno drobljenje. Ako se radi o jalovini bi}e na isti na~in utovarena i odloèna na Transportni sistem - 1.

Zbog ~vrstine stene, osim deonice ispod i oko rudni~kog puta za Severni revir izmedju privremenog mosta i mosta na magistralnom putu gde se nalazi nanos sa Severnog revira, radovi }e se izvoditi nave}im delom u jedrom orudnjenom dacitu, te se o~ekuje da }e najve}i deo iskopa biti miniran.

1.4. Uslovi za po~etak izvodjenja radova i pripremni radovi:

Da bi se zapo~elo sa radovima na izradi novog korita neophodno je da se ispune slede}i uslovi, odnosno, da se zavr{e slede}i objekti:1. Da se radovi na zahvatu Andezitski prst (radovi na brdima Praurija i Plumbarija) zavr{e zaklju~no sa etaòm 365.2. Da se uradi odgovaraju}i plato po nivou etaè 3503. Da se uradi novi rudni~ki most preko reke Mali Pek.4. Da se uradi kratka deonica puta po etaì 350, privremena veza sa Severnim revirom.

5. U koliko to bude neophodno, da se uradi privremeni kanal- kratki spoj.

1.4.1. Uslovi za po~etak otkopavanja etaè 350

Radovi na zahvatu Andezitski prst (brdo Praurija i Plumbarija) zaklju~no sa nivoom etaè 365 bi bili izvedeni prema "Dopunskim rudarskim projektom otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a".

1.4.2. Plato po nivou etaè 350

Plato po nivou etaè 350 }e biti uradjen u sklopu izvodjenja radova na etaì 350. Kako "Dopunskim rudarskim projekatom otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a" plato po nivou etaè 350 nije precizno definisan, naro~ito u pogledu visina, to }e biti u~injeno ovde. Naime, kako je napred re~eno, nivo platoa, prilog br. 1.1.3, mora pratiti nivo dna korita i biti iznad njega za dubinu korita odnosno vi{lji od dna korita za 2,5 m. Kako je usvojena visina dna korita na severoisto~noj strani, ta~ka "B" na nivou +351,2 m, nivo platoa iznad ove ta~ke mora biti na nadmorskoj visini od 353,7 m. Usvojena visina dna korita na jugozapadnoj strani, ta~ka "A" je na nivou +348,7 m {to uslovljava da plato na mestu iznad ta~ke "A" treba da bude na visini od +351,2 m. [to zna~i, plato }e biti sa blagim kontinualnim padom izmedju ta~aka B i A (od severoistoka ka jugozapadu) od 2,5 m, odnosno 4,3 promila.

N a p o m e n a: Za po~etak radova na izradi nove deonice korita najpovoljnije je da se potpuno otkopa cela etaà 350 i dotera (defini{e) u celosti potreban plato. Ovo podrazumeva jo{ uvek postojanje rude na zahvatu Mali Pek-2. Kako se ovim projektom vreme izvodjenja pomenutih radova nemoè predvideti, a za izradu nove deonice korita je potrebno vreme od oko 2 meseca, u slu~aju da radovi na zahvatu Mali Pek-2 budu zavr{eni, odnosno da na ovom zahvatu ne bude vi{e rude, vodjenje radova na otkopavanju etaè 350 }e bitno biti izmenjeno, naime, bi}e neophodno da se jednovremeno radi na rudi na etaì 350 (kako nebi do{lo do prekida rada na rudi ili u koliko to bude neophodno prekid bude {to god je to mogu}e kra}i) i paralelno sa tim vr{i izrada kanala {to vrlo komplikuje na~in i sinhronizaciju radova.

1.4.3. Novi rudni~ki most

Lokacija novog rudni~kog mosta preko reke Mali Pek je uslovljena novom lokacijom korita reke odnosno planom otkopavanja po "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a", prilog br. 1.1.2. i lokacijom rudni~kog puta odnosno raskrsnice u blizini mosta na nivou etaè 350 i rudni~kog puta za Severni revir i data je na planu prilog br. 1.2.1. i podu`nom profilu korita reke, prilog

br. 1.2.2. Za izradu ovog mosta neophodan je gradjevinski izvodja~ki projekat koji }e uraditi specijalizovana organizacija za ovu vrstu poslova. Zemljene radove za fundiranje mosta, prema pomenutom izvodja~kom projektu, }e obaviti RBM.

1.4.4. Kratka deonica puta po etaì 350

Kratka deonica puta po etaì 350 predstavlja put duìne od oko 50 metara po horizontali izmedju postoje}eg mosta i novoizgradjenog kosog puta za severni revir (privremena veza sa Severnim revirom), prilog br. 1.4.1. Kada budu stvoreni uslovi,1. Zavr{en novi most2. Izvr{eno priklju~enje novoizgradjenim kanalom na postoje}e korito sa isto~ne strane mosta3. Uradjena cela deonica novog korita4. Sa strane radili{ta na Severnom reviru bude mogu}e da severni revir bude "odse~en" nekoliko dana (najverovatnije 2-3 dok se ne uspostavi nova veza)5. Da postoji odgovaraju}i materijal (pogodan materijal na Ju`nom reviru) za premo{tenje korita u pravcu novog mosta i izradu raskrsnice na et. 3506. Da bude obezbedjen rovokopa~, po{to RBM ne poseduje ovakvu ma{inu,izvr{i}e se probijanje deonice korita reke na mestu pomenute deonice puta. Odmah po stavljanju u funkciju novog korita reke treba nakipati materijal u postoje}e korito u pravcu novoizgradjenog mosta i uraditi novi put i raskrsnicu na mestu sada{njeg Vatrogasnog doma. Ukoliko gore pomenuti uslovi pod ta~kama 4 i 5 ne mogu biti ispunjeni, ili pak iz nekog drugog razloga koji se sada nemoè predvideti, mora}e se raditi "privremeni kanal - kratki spoj"

1.4.5. Privremeni kanal - kratki spoj

U vreme izrade ovog projekta nemoè se predvideti vreme izvodjenja radova na izradi nove deonice korita reke odnosno poslovi i radili{ta na kojima }e se raditi u vreme izrade pomenute deonice, naime, u koliko bude moglo da se za nekoliko dana prekine put (veza sa Severnim revirom), dok se ne izvr{i priklju~enje novoizgradjenog korita na severoisto~nom delu sa novoizgradjenim mostom, onda ne}e imati potrebe za izrade ovog kanala (kratkog spoja) u protivnom kratki spoj }e morati da se radi (prilog br. 1.4.2). Ovaj kanal }e prema planu, prilog br. 1.4.2, biti

uradjen po istom sistemu kao i korito reke.

2.0. IZVODJENJE RADOVA NA IZRADI NOVE DEONICE KORITA REKE MALI PEK:

2.1. Organizovanje i izvodjenje radova:

Kako je napred re~eno za vodjenje i izvodjenje radova i radove na terenu ne}e biti formirana posebna grupa radnika ve} }e radove izvoditi postoje}i radnici rasporedjeni na svojim radnim mestima i u okviru redovnih zadataka i obaveza a radovima }e po svojoj funkciji rukovoditi i objedinjavati ih tehni~ki rukovodioc proizvodnje Povr{inskog kopa. Tehni~ki rukovodioc }e tokom izvodjenja radova naredbe davati pismeno kroz knjigu smenskih i dnevnih naredbi ili u koliko to uslovi nalaù usmeno (ovo se uglavnom odnosi na sitne korekcije oko izvodjenja radova prilikom obilaska radili{ta).

2.2. Vodjenje poslova u smislu usmeravanja radova:

Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije }e u dogovoru sa izvodja~ima radova odnosno sa rukovodiocem izvodjenja radova, grupom za bu{enje i miniranje, geodetskom slu`bom i ostalim u~esnicima u izvodjenju radova prema "Dopunskim rudarskim projektom otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a" i "Izvodja~kom projekatu za izme{tanje korita reke Mali Pek na zahvatu Andezitski prst usmeravati i voditi radove u smislu davanja pravaca, granica i nivoa za izvodjenje radova i vr{iti

kontrolu izvedenih radova u pogledu kvaliteta i ta~nosti. Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije mora neposredno saradjivati sa rukovodiocem izvodjenja radova na terenu, sa njim planirati na~in i dinamiku izvodjenja radova i analizirati izvedene radove u pogledu kvaliteta i ta~nosti u odnosu na planiranu trasu a u koliko u toku izvodjenja radova dodje do ve}ih odstupanja dogovaraju korekciju trase.

2.3. Mera~ki radovi oko izrade korita reke:

Mera~ke radove oko izrade korita reke }e obavljati geodetska

slu`ba RBM-a. Radovi }e se uglavnom sastojati u nano{enju pravaca, nivoa i granica i snimanja izvedenih radova po nalogu za to kompetentnih ljudi. Kao stalni zadatak }e biti mera~ki poslovi oko miniranja. Radi obavljanja ovog zadatka geodetska slu`ba mora neposredno saradjivati sa grupom za sekundarno bu{enje, minerima i geolo{kom slu`bom. Nijedna serija nemoè biti minirana bez snimanja a svaka bu{otina u seriji mora biti vrlo precizno snimljena kako bi se u slu~aju otkazivanja punjenja moglo rekonstruisati mesto punjenja i prema propisima izvr{ilo uni{tenje punjenja.

2.4. Lociranje minskih bu{otina:

Rukovodioc bu{enja ili miniranja }e prema datoj skici (planu bu{enja, prilog br. 2.4.1), prema na terenu od strane Rudarske pripreme i geodetske slu`be datoj osi i granicama korita, utvrdjenoj {emi miniranja, dogovorenoj veli~ini serije i iskustvu sa radom u sli~nim stenama izvr{iti lociranje minskih bu{otina i odrediti njihovo usmerenje.

2.5. Bu{a~ki radovi:

Bu{enje minskih bu{otina }e biti vr{eno bu{ilicom za sekundarno bu{enje tipa CRAUWLER pre~nika bu{otine 89 mm. Po izvr{enom lociranju i dobijanju zadatka od neposrednog rukovodioca odnosno ovla{}enog lica rukovaoc bu{ilice vr{i bu{enje minskih bu{otina. Rukovaoc je duàn da se strogo pridràva lokacije bu{otina, usmerenja i propisane dubine.

U koliko se u toku izvodjenja radova pokaè da se kopanje buldozerom moè vr{iti bez miniranja, bu{enje }e se vr{iti u dogovoru sa geolo{kom slu`bom kako bi se mogao uzeti reprezentativan uzorak i izvr{ila analiza. U ovom slu~aju geolo{ka slu`ba }e dati raspored bu{otina a bu{otine }e posluìti samo radi uzorkovanja odnosno ne}e biti minirane.

2.6. Prora~un bu{a~kih radova:

Za jednu seriju bu{otina (jedan segment korita reke) usvojenog oblika i dimenzija, skica (prilog br. 2.4.1.), treba izbu{iti nb=80 bu{otina. Prema usvojenoj {emi bu{enje serija }e se sastojati od 20 redova sa naizmeni~no 5 i 3 bu{otina u redu. Razmak izmedju bu{otina u redovima sa po 5 bu{otina }e biti po 1,8 m a u redovima sa po 3 bu{otine po 3,6 m. Razmak izmedju redova }e biti 1,0 m. Bu{otine u koloni po osi useka (korita) }e biti

bu{ene pod uglom od 60 prema horizontali i sa usmerenjem ka jugozapadu u pravcu ose korita. Bu{otine u ostalim kolonama }e takodje biti bu{ene pod uglom od 60 prema horizontali ali sa usmerenjima ka osi (srednjoj koloni) korita. Stvarna (kosa) dubina minskih bu{otina (sa probu{enjem) za bu{otine po osi korita iznosi 2,5 m a za bu{otine u ostalim kolonama (sa usmerenjem ka osi korita) iznosi po 3,4 m.

Prema izvr{enom snimanju ciklusa bu{enja na ovoj lokaciji u toku radova na pro{irenju kopa Ju`ni revir ka severu isto~no od postoje}eg puta za Severni revir (radili{te Mali Pek - 2), gde su stene sli~nih karakteristika moè se re}i da je potrebno vreme za bu{enje prve {ipke u proseku 7 minuta po bu{otini, vreme montaè i demontaè druge {ipke 6 minuta, vreme bu{enja drugom {ipkom (pribli`no 1/3 {ipke) 3 minuta i vreme manevrisanja, preseljenja i zauzimanje pozicije za bu{enje 4 minuta {to ukupno za zauzimanje pozicije i bu{enje jedne cele bu{otine (1 + 1/3 {ipke), 3,4 m, iznosi:

Tb3,4m= (7+3+6+4) = 20 minuta.

Za zauzimanje pozicije i bu{enje bu{otina po osi korita (od 2,5 m, 1 {ipka), iznosi:

Tb2,5m= (7+4) = 11 minuta.

Potrebno vreme za bu{enje jednog segmenta korita (jedne srije bu{otina) iznosi:

- Potrbno efektivno vreme je:Tp = (nb3,4m * Tb3,4m)+(nb2,5m * Tb2,5m)Tp = (60 * 20)+(20*11) = 1.420 min. odnosno 23,7 sati efektivnog

rada

- Broj efektivnih smena:Nefs = Tp / Tefs = 23,7 / 6,5 = 3,65 smenagde je:Tefs = 6,5 sati ef. rada po smeni

Dinamika radova nalaè da se izrada korita izvr{i u {to kra}em roku pa stoga i na~in izvodjenja radova mora biti prilagodjen tome. Prema tome bu{enje }e se vr{iti u sve tri smene. Za bu{enje jednog segmenta korita (jedne serije), kako je napred sra~unato, je potrebno ~etiri smena, odnosno jedan dan i jedna smena do oko 11 ~asova. Kako je prema usvojenoj {emi bu{a~ko minerskih radova, stvarna (kosa) dubina minskih bu{otina (sa probu{enjem) za bu{otine po osi korita 2,5 m a za bu{otine u ostalim kolonama (sa usmerenjem ka osi korita) po 3,4 m, ukupna duìna bu{enja za jedan segment (seriju) od 20 m iznosi:

L = 20*2,5 + 60*3,4 = 254 m'

Za ceo iskop potrebno je izbu{iti 29 segmenata (serija) po 20 m {to iznosi:

Lu = 29*254 = 7.366 m'

Prose~ni u~inak bu{otine t/m }e biti:Ut/m = Qd / Lu = 25.078 / 7.366 = 3,405 t/m'

Posadu bu{ilice ~ini jedan VKV bu{a~. Za bu{enje jedne serije bu{otina potrebno je 3,65 smena (usvaja se 4 smene). Kako u celoj deonici ima 29 serija potreban broj VKV nadnica }e biti:

Nu = 4 * 29 = 116 nadnica (smena)

U~inak radne snage na bu{enju }e biti:Urs = Qd / Nu = 25.078 / 116 = 216,2 t/smeni (nadnici)

Za bu{enje u toku druge i tre}e smene je neophodno obezbediti osvetljenje.

2.7. Snimanje bu{otina:

Geodetska slu`ba }e po zavr{etku bu{enja svake serije, pre miniranja, prema usvojenoj dinamici svakog drugog dana posle

11 ~asova, vrlo precizno izvr{iti snimanje svake bu{otine. Nijedna serija odnosno bu{otina u seriji nesme biti otpucana u koliko nije geodetski snimljena. Snimanje sa pove}anom ta~no{~u je neophodno zbog toga {to u slu~aju otkazivanja punjenja u nekoj bu{otini ta bu{otina, ako se vizuelno nemoè odrediti, mora geodetski biti rekonstruisana. Po izradi skice u dogovorenoj razmeri jedna mora biti dostavljena minerima a druga geolo{koj slu`bi.

2.8. Uzorkovanje i analiza:

Uzima~i proba }e u prisustvu geologa po zavr{enom bu{enju jedne serije, a najpogodnije je zbog sinhronizacije posla sa geometrima u vreme geodetskog snimanja, izvr{iti uzimanje uzoraka od svake bu{otinei i poslati ga na analizu u Hemijsku laboratoriju. Po dobijanju rezultata hemijske analize i geodetskog snimka serije rezulti }e biti obradjeni i evidentirani u geolo{koj slu`bi a na osnovu toga usmeravani radovi na terenu.

2.9. Miniranje:

Miniranje }e izvoditi postoje}a minerska grupa. Miniranje }e se vr{iti prema postoje}im projektima i uputstvima a prema ve} uhodanom postupku za ovakav na~in miniranja.

2.9.1. Prora~un specii~ne potro{nje eksploziva:

I pored toga {to je grupa za miniranje vrlo iskusna u svom poslu i iskustveno moè vrlo precizno u zavisnosti od vrste stena i konkretnih uslova na terenu da odredi potrebnu koli~ini eksploziva, ovde }e ipak, zbog nedovoljnog iskustva sa izradom useka miniranjem sa bu{otinama malog pre~nika i klasi~nim eksplozivom, biti izvr{en prora~un specii~ne potro{nje eksploziva i odredjena koli~ina eksploziva po bu{otinama za prvu seriju i predloèn na~in aktiviranja eksplozivnog punjenja. U zavisnosti od toga kako serija bude "odradila" korigova}e se specii~na potro{nja odnosno koli~ine eksploziva po bu{otini i na~in vezivanja i aktiviranja.

Specifi~na potro{nja eksploziva zavisi od fizi~ko - mehani~kih karakteristika stene (raspucalost i struktura), vrste eksploziva, visine bloka i pre~nika minske bu{otine. Ona je u neposrednoj funkciji od veli~ine maksimalnog komada, tako da se njen interval definisanosti odredjuje slede}om zavisno{}u: qmax = f (Dmmax); qmin = f (Dmmin); Promena veli~ine maksimalnog komada u definisanim granicama (Dmmax; Dmmin) odraàva promenu granulometrijskog sastava odminirane stenske mase i predstavlja promenljivu veli~inu pomo}u koje se defini{e minimalna tro{kovna funkcija. Gornji i donji intervali promene specifi~ne potro{nje definisani su tako da gornja grani~na specifi~ne potro{nje odgovara miniranju podesnom za primarno drobljenje. Optimalna specifi~na potro{nja kojom se minimizira ukupna tro{kovna funkcija odgovara optimalnoj veli~ini maksimalnog komada qopt = f (Dmopt).

Kvalitet drobljenja se pobolj{ava sa porastom specifi~ne potro{nje eksploziva, sadràj negabarita kao jedan od pokazatelja stepena usitnjavanja opada sa pove}anjem specifi~ne potro{nje po pribli`no hiperboli~noj zavisnosti do granice energozasi}enja. Ovo nam ukazuje na ~injenicu da se promena kvaliteta miniranja ne moè vr{iti samo promenom specifi~ne potro{nje eksploziva, ve} i promenom pre~nika minske bu{otine zajedno sa geometrijom miniranja.

Za izbor vrste eksploziva koji }e biti kori{}en za miniranje konsultovano je vi{e strucnjaka iz ove oblasti. Uzimaju}i sve okolnosti u obzir skoro svi su se sloìli da bi najpogodniji eksploziv bio AMONEX-1 φ70/1500 proizvodja~a "MILOJE ZAKI}" iz Kru{evca. Glavne karakteristike

ovog eksploziva su slede}e:- Pre~nik patrone φ .................... 70 mm- Duìna patrone (max.) ............... 390 mm- Teìna jedne patrone .............. 1.500 gr- Toplotna energija eksploziva ...... 4.103 KJ/kg- Gustina eksploziva ........ 1,05 - 1,10 gr/cm3

Ovde treba napomenuti da }e se miniranje vr{iti u bu{otinama sa vodom, a kako ovo nije klasi~an vodootporni eksploziv, da nebi do{lo do otkazivanja punjenja, punjenje i opaljenje treba izvr{iti u {to kra}em roku, po mogu}nosti ne duèm od 4 sata od po~etka punjenja.

Secifi~na potro{nja eksploziva }e biti sra~unata po formuli u funkciji maksimalnog gabarita odminiranog komada koji zbog primarnih drobilica, veli~ine bagerske ka{ike kao i pogodnosti za rad buldozera nesme biti ve}i od 0,9 m.

q=f(Dmax)

0,5 2/5 4.330q = 0,13*γ*f*(0,6+3,3*de*lo) ---- ------ =

Dmax Qtq = 1,0175 (kg/m3)

Odnosno u (gr eksploziva/t iskopine):q = (1,0175/2,7)*1000 = 377 (gr/t)

gde je:γ=2,7 (t/m3) - zapreminska masa za ruduf=7 - usvojeni koeficijent ~vrsto}e po Protodjakonovu

Dmax=0,82 (m) - maksimalni (èljeni) pre~nik komada u miniranoj maside=70 (mm) - pre~nik eksplozivnog punjenja

Qt=4.103 (KJ/kg) - toplotna energija eksploziva,lo=2,3 (m) - prose~na dimenzija bloka u masivu

Rasporedjivanje eksploziva u seriji po bu{otinama, prilog br. 2.9.1, }e biti izvr{eno na slede}i na~in:

Konturne bu{otine: 40 bu{. x 3 kg/bu{. = 120 kgSrednje bu{otine: 20 bu{. x 6 kg/bu{. = 120 kgOsne bu{otine: 20 bu{. x 4,5 kg/bu{. = 90 kg -------------Ukupna koli~ina eksploziva za seriju: 330 kg

- Specifi~na potro{nja prema rasporedjenoj koli~ini eksploziva:qs = (Qekspl./Qs)*1000 = (330/871)*1000 = 378 gr/t

gde je:

Qekspl.= 330 (kg) - Ukupna koli~ina eksploziva za seriju:Qs = 871 (t) - Koli~ina materijala u jednj seriji (odse~ku korita od 20

m)

Po rasporedjivanju eksploziva po bu{otinama proizilazi da je specifi~na potro{nja neznatno ve}a od specifi~ne potro{nje dobijene formulom. Ovako usvojenom {emom miniranja otpuca}e se prva serija, a zatim, prema tome kako serija bude "odradila", vr{i}e se korekcije na terenu.

Prema usvojenoj {emi punjenja najve}a koli~ina eksploziva za bu{otine dubine od 3,4 m po bu{otini }e biti 6 kg, odnosno 4 patrone po max. 390 mm, odnosno visina stuba punjenja ne}e biti ve}a od 1,6 m. Za za~epljenje preostaje dubina, odnosno duìna ~epa od 1.8 m. Najve}a koli~ina eksploziva za bu{otine dubine od 2,5 m (bu{otine po osi korita) }e biti 4,5 kg, odnosno 3 patrone po max. 390 mm, odnosno visina stuba punjenja ne}e biti ve}a od 1,2 m. Za za~epljenje preostaje dubina od 1,3 m. U oba slu~aja duìna ~epa nije manja od dozvoljene koja prema ~l.106 "Pravilnika o merama za{tite pri rukovanju eksplozivnim sredstvima u rudarstvu" iznosi do 1/3 punjenja ali ne manja, kod pli}ih bu{otina, od 40 cm.

Miniranje na povr{inskim kopovima Severnog i Ju`nog revira RBM-a izvodi posebna radna grupa a vr{i se prema "Dopunskom rudarskom projektu primene AN-FO i SLURY eksploziva na povr{inskom kopu RBM-a", "Dopunskom rudarskom projektu o primeni emulzionih eksploziva pumpanog tipa detolit-PE i detolit-EM na povr{inskim kopovima RBM-a" i ostalim vaè}im projektima i uputstvima za miniranje.

Radili{te koje obuhvata ovaj izvodja~ki projekat se nalazi na severnom delu Povr{inskog kopa Ju`ni revir. U okviru ovog radili{ta izvodi}e se radovi po nivou etaè 350 od raskrsnice prema TS-1 pa prema severoistoku do novoizgradjenog rudni~kog mosta.

Miniranjem iz eksplozivnih materija se u vrlo kratkom vremenskom periodu oslobadja velika koli~ina energije. Jedan deo oslobodjene energije se iskoristi za usitnjavanje stenske mase a drugi u vidu rada beskorisno gubi u okolnom masivu na izazivanju seizmi~kih pomeranja. Kako miniranje od svih tehnolo{kih operacija ima najve}i udeo na odrànje stabilnosti bokova kopa i okolnih objekata, u cilju smanjenja

{tetnih seizmi~kih efekata a istovremeno ve}eg iskori{}enja energije eksploziva za usitnjavanje stenske mase, potrebno je vrlo pa`ljivo odredjivati optimalne parametre bu{a~ko minerskih radova.

Uticaj seizmi~kog dejstva na okolne objekte do sada je ispitivano u vi{e navrata. Najpouzdanije ispitivanje je obavljeno 1980. i 1982. godine od strane Geofizi~kog zavoda i Rudarskog instituta iz Beograda. Koriste}i njihova merenja i istraìvanja kao i ste~eno iskustvo usvojeni su parametri za obavljanje bu{a~ko minerskih radova na pomenutom radili`tu.

Skre}e se pa`nja Radnoj grupi "Miniranje" da prilikom izvodjenja radova (miniranja) na severnom delu kopa Ju`nji revir, zbog blizine objekta od posebne va`nosti (radili{te je u neposrednoj blizini pa ~ak i jednim delom iznad klizi{ta, u

neposrednoj blizini radili{ta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, magistralni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek), obrate posebnu pa`nju.

Predostro`nost bi se sastojala u izboru optimalnog broja, rasporeda, usmerenja i za~epljenja bu{otina i odredjivanja maksimalne koli~ine eksploziva po intervalu i seriji.

Maksimalna koli~ina eksploziva "q" po intervalu usporenja u zavisnosti od rastojanja od ugroènog objekta "d", prema Studiji ispitivanja i definisanja seizmi~kih dejstava miniranja na povr{inskom otkopu RBM-a koju je 1983. godine uradio Institut za bakar iz Bora, nesme da predje: q = (d-41,84)/k (kg)gde je:

k=0,14 .... koeficijent za int.usporenja od 50 mil.sek. k=0,21 .... koeficijent za int.usporenja od 40 mil.sek. k=0,35 .... koeficijent za int.usporenja od 20 mil.sek.

Maksimalna koli~ina eksploziva po seriji "Q" u zavisnosti od rastojanja ugroènog objekta "d" nesme da predje:

Q = (d-41,86)/0,014 (kg)gde je:

k=0,014 .... koeficijent za int.usporenja od 50 mil.sek. k=0,021 .... koeficijent za int.usporenja od 40 mil.sek. k=0,035 .... koeficijent za int.usporenja od 20 mil.sek.

Formule se ne mogu primeniti za intervale usporenja manja od 20 milisekundi i rastojanja od ugroènog objekta manja od 75 m.

Miniranje vangabaritnih blokova vr{iti isklju~ivo stavljanjem eksploziva u bu{otinu (nikako nalepljivanjem). O koli~ini eksploziva po bloku i usmerenju bu{otine vangabaritnog bloka strogo voditi ra~una.

2.10. Kopanje korita reke:

Kopanje korita reke odnosno vadjenje (izguravanje) materijala }e se vr{iti buldozerima (D9N i D10N i ULT-220) internih osnaka B-5, B-6 i B-30. Koji }e buldozeer biti upotrebljen zavisi}e od konkretnh uslova na terenu i raspoloìvosti odnosno ispravnosti odredjene ma{ina. Stenski

materijal, odnosno ruda od odminiranog segmenta korita (serija bu{otina) odredjene duìna, naj~e{}e oko 20 m, ili ako se materijal moè izguravati bez miniranja, }e biti izguravan iz budu}eg korita po~ev{i od najnièg, zapadnog dela korita ka istoku kako je to prikazano na skicama br. 1.2.5, 1.10.1. i 1.10.2. Izgurani materijal }e biti utovaran bagerom u velika vozila ili utovariva~em u mala {to zavisi od konkretne situacije, {to }e odrediti rukovodioc izvodjenja radova. U koliko je izgurani materijal ruda ona }e biti voèna na Primarnom drobljenju a ako se radi o jalovini ona }e biti voèna na Transportni sistem - 1.

2.10.1. Prora~un kapaciteta buldozera:

Uz predpostavku da }e za radove biti upotrebljavan buldozer tipa D9N, uzimaju}i u obzir specifi~nost radova, u~inci su slede}i:

Po{to }e buldozeri raditi uglavnom u miniranom materijalu u~inci }e biti ra~unati bez u~e{}a riperovanja.

- ~asovni kapacitet buldozera:

3.600 * V * Kv * Kn

Qh = ------------------------ Tc

Gde je:V - Zapremina guraju}e prizmeKv - koeficijent vremenskog iskori{}enjaKn - koeficijent nagiba terenaTc - Vreme trajanja ciklusa

L * H2 4,0 * 1,302

V = ----------- = ---------------- 3,8 m3

2 * tg 2 * tg 42gde je:

L = 4,0 m - {irina guraju}e prizmeH = 1,30 m - Visina guraju}e prizme = 42 - Ugao nagiba materijala pri guranju

- Vreme trajanja ciklusa:

lp lvTc = ---- + ---- + 2 * tp (sec)

Vp Vv

Gde je:Vp = 0,6 (km/h) - Brzina pri guranju materijalaVv = 1,2 (km/h) - Brzina pri povratkulp = 14 m - Prose~na duìna puta guranja materijalalv = 14 m - Prose~na duìna puta povratkatp = 10 s - Vreme uklju~ivanja brzine, usmeravanja ma{ine i pripreme noà

- Vreme jednog ciklusa

14 14 Tc = -------- + --------- + 2 * 10 = 146 sec

0,167 0,333

3.600 * 3,8 * 0,90 * 0,9Qh = -------------------------- = 75,9 m3/ef.h rada

146

- Smenski kapacitet:

Qsm = Qh * Ts * Ki = 75,9 * 8 * 0,81 = 492 m3/smenugde je:

Qh - ~asovni kapacitetTs - Vreme trajanja smeneKi - Koeficijent vremenskog iskori{}enja smene

- Smenski kapacitet u tonama:

Qst = (Qsm * γ) / Kr = 916 t/smenugde je:

Qsm - Smenski kapacitet u kubnim metrimaγ = 2,7 t/m3 - Zapreminska masa materijala u masivuKr - Koeficijent rastresenja materijala

-Koli~ina materijala u jednom segmentu (seriji):Segment korita (jedna serija), je trapeznog popre~nog preseka {irine

dna 4,5 m, {irine na vrhu 8,4 m, visine 2,5 m i usvojene duìne 20 m. Iz ovoga sledi da je masa jednog segmenta (serije):

Qmt = Vs * γ = ((((4,5 + 8,4)/2) * 2,5) * 20) * 2,7

Qmt = 871 t/segmentu

- Potrebno vreme za izguravanje jednog segmenta (serije):Tpot = Qmt / Qst = 871 / 916 = 0,95 smena 1 smena

2.11. Utovar izguranog materijala:

Izgurani materijal }e biti itovaran u velika vozila, prilozi br. 1.10.1. i 1.10.2. Za utovar }e biti upotrebljen jedan od bagera koji se bude zatekao na pomenutom radili{tu. Prora~un kapaciteta bagera i uskladjivanja kapaciteta buldozer - bager - vozilo u ovom slu~aju ne}e biti vr{eno jer se ovde radi o specifi~nim radovima utovara gde bager ne zahvata punu ka{iku, pravi velika okretanjaje i ima ~esta pomeranja. Kapacitet buldozera pri izguravanju materijala je i u ovakvim uslovima utovara daleko ispod kapaciteta bagera. Iz iskustva, kapacitet bagera ovog tipa pri utovaru u sli~nim uslovima se kre}e oko dva vozila odnosno oko 300 t ef.satu a buldozera u ovakvim uslovima oka 120 t/ef.satu. Pri izvodjenju radova ovakvog tipa bi}e neophodno, naj~e{}e zbog ograni~enosti (sku~enosti) terena u odredjenim slu~ajevima izmedju buldozera koji izgurava materijal i bagera koji vr{i utovar uklju~iti utovariva~ tako da utovariva~ zahvata materijal koji izgurava buldozer iz useka i prenosi ga do bagera. U ovakvoj kombinaciji naj~e{}e ne u~estvuje vozilo ve} biva uklju~eno onda kada bude pripremljeno dovoljno materijala. U koliko se za to ukaè potreba jedan mali deo materijala moè biti utovaren utovariva~em u mala vozila.

Za svaku utovarenu turu bagerista je duàn da obavesti voza~a da li je utovarena ruda ili jalovina odnosno da li utovareni materijal ide na Primarno drobljenje ili pak na jalovi{te.

2.12. Transport materijala:

Transport materijala, kako je napred re~eno }e biti vr{en velikim vozilima. U izuzetnim slu~ajevima, ako je to neophodno, bi}e uklju~ena mala vozila s' tim {to }e ona biti utovarana utovariva~em. Zbog specifi~nosti radova vreme utovara jednog vozila }e biti daleko duè od uobi~ajenog jer bager ne}e mo}i da zahvata punu ka{iku te }e i u~inak vozila biti daleko ispod njihove mogu}nosti. Da bi se kolikogod je to mogu}e pove}ao u~inak u ovim uslovima, odnosno smanjili tro{kovi na transportu treba praktikovati da se vozila uklju~e u rad kada bude pripremljeno dovoljno materijala za utovar.

2.13. Odvodnjavanje korita u vreme izrade:

Prilikom izrade korita treba o~ekivati dosta veliki priliv vode i to iz vi{e izvora. Usek }e dobijati vodu od podzemnih voda Starice sa strane Andezitskog prsta (brda Praurije) i brda Plumbarije, od ispumpane vode sa Severnog revira i potoka Tenka, od atmosferskih padavina i iz postoje}eg korita reke Mali Pek. Da se nebi, ili pak u {togod je to mogu}e manjoj meri upotrebljavale pumpe, neophodno je da se usek u vreme izrade odvodnjava gravitaciono. To }e se posti}i na taj na~in {to }e najniì deo useka, njegov jugozapadni deo biti uskim kanalom spojen sa koritom reke Mali Pek. Po{to je postoje}e korito reke dosta zapunjeno materijalom sa kopa i iz grada neophodno je da se najpre utovariva~em ULT-220, nizvodno od ta~ke "A", pro~isti dno postoje}eg korita i dovede na ranije izvedeni nivo. Ovi radovi su neophodni da bi se uklopili nivoi dna korita radi gravitacionog odvodnjavanja useka novog korita pri njegovoj izgradnji. I ovo je jedan od razloga zbog ~ega se izrada korita treba zapo~ti sa zapadne, najniè, strane. U slu~aju ve}eg priliva vode usled pljuskova pri ~emu }e se pove}ati nivo vode reke Mali pek a odatle podi}i u usek postoje dve mogu}nosti da se kanal koji spoja usek i korita reke pregradi i voda ispumpa ili pak da se sa~eka da se smanji nivo vode u koritu reke i voda iz korita u izgradnji sama otekne. Opasnost od prodiranja vode iz korita reke pri pove}anom nivou postoji samo prilikom izrade korita - useka u zapadnom delu gde je nivo niì kako se napreduje sa radovima prema istoku opasnost od prodiranja vode u usek se smanjuje.

Korito potoka Tenka treba, prema trenutnoj situaciji i uslovima, kanalisati tako da voda ide u korito reke Mali Pek.

3.0. DINAMIKA IZVODJENJA RADOVA

Tehnolo{ke operacije za izradu deonice korita reke Mali Pek treba posmatrati kroz potrebno vreme za zavr{etak jednog odse~ka - segmenata (serije) i ~itavog zahvata.

3.1. Potrebno vreme za izvodjenje radova na jednom segmentu po glavnim tehnolo{kim operacijama:

Planiranje, koordiniranje i vodjenje radova .... celo vremePripremni radovi .................................. 2 sata Lociranje bu{otina (80 kom.) ......................1 sata Bu{enje minskih bu{otina ........ 23,7 sati odnosno 3,7 sm.Snimanje minskih bu{otina ......................... 2 sataUzimanje uzorka .................................. 2 sataMiniranje ......................................... 4 sataIzguravanje materijala buldozerom ................. 1 smenaUtovar materijala bagerom ......................... 1 smenaTransport - odvoz materijala ...................... 1 smenaGeodetska kontrola pravca korita i nivoa dna ...... 1 satOdvodnjavanje useka (korita u vreme izrade) ..... celo vremeDovodjenje u pravac i fino doterivanje bokova i dna 4 sata

3.2. Potrebno vreme za izvodjenje radova za izme{tanje celog korita po glavnim tehnolo{kim operacijama:

Planiranje, koordiniranje i vodjenje radova .... celo vremePripremni radovi ................................. 58 sati Lociranje bu{otina (80 kom.) .................... 29 sati Bu{enje minskih bu{otina ....... 416 sati odnosno 107 smenaSnimanje minskih bu{otina ........................ 58 satiUzimanje uzorka .................................. 58 satiMiniranje ....................................... 116 satiIzguravanje materijala buldozerom ................ 29 smenaUtovar materijala bagerom ........................ 29 smenaTransport - odvoz materijala ..................... 29 smenaGeodetska kontrola pravca korita i nivoa dna ..... 29 satiOdvodnjavanje useka (korita u vreme izrade) ..... celo vremeDovodjenje u pravac i fino doteriv. bokova i dna .. 6 satiZavr{ni radovi .................................... 2 danaPriklju~enje korita ............................... 2 dana

Pojedine tehnolo{ke operacije i radovi se mogu obavljati u isto vreme ili pak to tako zahteva tehnologija rada te }e se vremena izvodjenja nekih tehnolo{kih operacija preklapati. Dinamika izvodjenja radova (grafi~ki prikaz) je dat na gantogramima br. 3.01. i 3.02. Kako se sa gantograma radova vidi potrebno vreme za izvodjenje radova za jedan segment iznosi 2 dana odnosno za ceo zahvat 58 dana. Gantogrami su uradjeni tako kao da }e na celoj duìni i celo vreme morati da se izvode sve tehnolo{ke operacije u celosti, u slu~aju da se neka od operacija moè izostaviti, kao na primer bu{enje i miniranje, (ako se pokaè da na pojedinim deonicama moè da se materijal izgurava bez miniranja, {to treba o~ekivati), ukupno vreme }e biti kra}e za izostavljenu operaciju.

G A N T O G R A M R A D O V A

Tabela br. 3.01.

╔══════════════════════════════════════╦═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗║ ║ J e d a n s e g m e n t (o d s e ~ a k - s e r i j a ) ║║ ╟───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────╢║ ║ D a n - s m e n a o d p o ~ e t k a r a d o v a ║║ ╟─────────────────────────────────────────────────────────────────┬─────────────────────────────────────────────────────────────────╢║ ║ I d a n │ II d a n ║║ O p e r a c i j a ╟─────────────────────┬─────────────────────┬─────────────────────┼─────────────────────┬─────────────────────┬─────────────────────║║ ║ I smena │ II smena │ III smena │ I smena │ II smena │ III smena ║╠══════════════════════════════════════╬═════════════════════╪═════════════════════╪═════════════════════╪═════════════════════╪═════════════════════╪═════════════════════║║ Planiranje i koordiniranje radova

║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Vodjenje poslova ║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Pripremni radovi ╟─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼──────────▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─╢║ Lociranje bu{otina ╟▀────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────╢║ Bu{enje ╟▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───────────────────────────────────────────────────╢║ Snimanje bu{otina ╟─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────▀▀──────┼─────────────────────┼─────────────────────╢║ Uzimanje uzoraka ╟─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼────────────▀▀▀▀▀▀───┼─────────────────────┼─────────────────────╢║ Miniranje ╟─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼───────────────────▀▀▀▀▀▀▀▀▀───────────────┼─────────────────────╢║ Izguravanje materijala buldozerom ╟─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼───────▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─────────────╢║ Utovar materijala ╟─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─────────────╢║ Odvoz materijala ╟─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────▀

▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀────────────╢║ Odvodnjavanje useka ╟▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Geodetska kontrola ║▀▀▀──────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────┼─────────────────────╢║ Fino doterivanje korita reke ╟─── Kontrolisanje pravca korta i nivoa dna (geodetski), dovodjenje u nivo i fino doterivanje dna i bokokova ║║ ║ bi}e vr{eno posle svakoakog ~etvrtog segmenta. ║╚══════════════════════════════════════╩═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╝

G A N T O G R A M R A D O V A

Tabela br. 3.02.╔══════════════════════╦═════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║ ║ D a n i o d p o ~ e t k a r a d o v a ║║ ╟─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────╢║ ║ S e g m e n t ( o d s e ~ a k - s e r i j a ) ║║ O p e r a c i j a ╟──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬─────────────║║ ║ I │ II │ III │ IV │ V │ VI │ VII │ VIII │ IX │ X │ XI │ XII │ XIII │ IVX │ XV │ XVI │ XVII │XVIII │ IXX │ XX │ XXI │ XXII │ XXIII│ XXIV │ XXV │ XXVI │ XXVII│XXVIII│Proboj puta i║║ ╟──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┤priklju~enje ║║ ║ 01-02│ 03-04│ 05-06│ 07-08│ 09-10│ 11-12│ 13-14│ 15-16│ 17-18│ 19-20│ 21-22│ 23-24│ 25-26│ 27-28│ 29-30│ 31-32│ 33-34│ 35-36│ 37-38│ 39-40│ 41-42│ 43-44│ 45-46│ 47-48│ 49-50│ 51-52│ 53-54│ 55-56│ 57-60 ║╠══════════════════════╬══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧═════════════╣║ Planiranje i koord. ║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀

▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Vodjenje poslova ║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Pripremni radovi ║──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀──────▀▀─────╢║ Lociranje bu{otina ║▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼──────╢║ Bu{enje ║▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼▀▀▀▀──┼──────╢║ Snimanje bu{otina ╟───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼──────╢║ Uzimanje uzoraka ╟───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼───▀──┼──────╢║ Miniranje ╟────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼────▀─┼──────╢║ Izguravanje materij.╟─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┤─────▀┼──────╢║ Utovar materijala ╟─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼──────╢║ Odvoz materijala ╟─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼──────╢║ Odvodnjavanje useka

╟▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Geodetska kontrola ╟▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀─────┼▀──▀──┼▀──▀──╢ ║ Fino doterivanje ╟─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀┼─────▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Zavr{ni radovi ╟──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢ ║ Priklju~enje korita ╟──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀║ ╚══════════════════════╩══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╧══════╝

4.0 MERE ZA[TITE PRI IZRADI KONA~NE DEONICE KORITA REKE MALI PEK PRI PRO[IRENJU JU`NOG REVIRA KA SEVERU

4.1. Tehni~ka za{tita:

U cilju eliminisanja {tetnih uticaja radne sredine i opasnostima od povreda pri kretanju i rukovanju mehanizacijom i potpune sigurnosti svake faze rada u tehnolo{kim procesima prilikom izrade nove deonice korita reke Mali Pek u toku radova na pro{irenja Ju`nog revira ka severu moraju se primenjivati svi vaè}i zakoni, pravilnici, standardi i uputstva za rad a posebno:

- Zakon o rudarstvu- Zakon o za{titi na radu- Zakon o à{titi od poàra- Zakon o à{titi ìvotne sredine- Pravilnik o tehni~kim normativima za povr{insku eksploataciju

leì{ta mineralnih sirovina- Pravilnik o tehni~kim normativima pri rukovanju eksplozivnim

sredstvima i miniranju u rudarstvu- Zakon o osnovama bezbednosti saobra}aja na putevima.

* Ovla{}eno tehni~ko lice treba, uz predhodnu saglasnost slu`be za{tite na radu i direktora preduze}a, uz potpis radnika, izdati uputstva za rad na pojedinim radnim mestima.

* Da bi radnik bio rasporedjen na odredjeno radno mesto, mora predhodno da prodje obuku za rad na konkretnom radnom mestu (sa odgovaraju}om ma{inom), obuku iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

* Smenski inènjer, poslovodja smene ili pak drugo ovla{}eni lice koje vr{i raspored smene, prilikom davanja samenskog zadatka, mora svakom radniku (rukovaocu) detaljno obrazloìti {ta i kako treba raditi.

* Da tehni~ki rukovodilac uz saglasnost slu`be à{tite na radu, u koliko dodje do posebnih okolnosti, izda pismena uputstva o na~inu rada.

* Da mehanizacijom rukuju za to stru~no osposobljena lica.* Da svaka ma{ina u proizvodnji ima knjigu primopredaje odnosno

dnevnik rada u koji se upisuje stanje ma{ine pre po~etka rada, zapaànja u toku rada i stanje ma{ine na kraju smene.

* Da se pregled i opravka mehanizacije vr{i pri potpunom zaustavljanju iste.

* Mehanizacija se mora odràvati ~isto; nesme biti po podu prosutog ulja i masti, prolazi moraju biti slobodni i osvetljeni, a stepeni{ta i platforme moraju biti u ispravnom stanju,

* Nezaposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odobrenje ili uz pratnju ovla{}enog lica, te u tom smislu treba na svim prilaznim mestima na granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrani pristupa Kopu.

* Pomeranje visokonaponskog kabla vr{iti kukama ili odgovaraju}im elektrorukavicama.

4.2. Li~na za{tita:

U cilju otklanjanja {tetnog uticaja radne sredine, spre~avanja profesionalnih oboljenja i povreda radnika na radu, kao posledica zapra{enosti, klimatskih prilika, buke, vibracije i drugo, u cilju za{tite tela odnosno organa za disanje, sluha, o~iju, ruke itd, a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se daju li~na za{titna sredstva u zavisnosti od uslova rada, stepena opasnosti i {tetnosti na radnom mestu.

Vrsta, rok trajanja i na~in kori{}enja li~nih sredstava od strane radnika reguli{u se internim Pravilnikom o li~nim za{titnim sredstvima.

4.3. Protiv-poàrna za{tita:

Za{tita od poàra je regulisana internim Pravilnikom preduze}a za protiv-poàrnu za{titu. Za svu mehanizaciju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao i za elektro ma{ine predviden je potreban broj protivpoàrnih aparata.

Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije moraju biti obu~eni iz oblasti za{ite od poàra a naro~ito o pravilnom aktiviranju i upotrebi protivpoàrnih aparata koji su postavljeni po ma{inama.

Svakodnevno kontrolisanje brojnog stanja i ispravnosti protiv-poàrnih aparata vr{e sami rukovaoci mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijaviti odgovornim licima za{tite od poàra ili neposrednim rukovodiocima.

4.4. Posebne mere za{tite:

1. Zbog sku~enosti prostora i velike koncentracije mehanizacije u pojedinim momentima, ograni~iti prisustvo i kretanje radnika na radili{tu na neophodan broj.

2. U slu~aju potrebe odrediti lice - signalistu koje }e koordinirati izvodjenje radova i kretanje mehanizacije.

3. Stara deonica puta za Severni revir od rudni~kog mosta kod Operative Povr{inskog kopa do mosta na magistralnom putu je radjena preko starog nanosa sa Severnog revira, najverovatnije od potoka Tenka, te u vreme izvodjenja radova na ovoj lokaciji treba obatiti posebnu pa`nju kako nebi do{lo do zaglave te{ke mehamizacije.

4. Strogo se pridràvati datih uputstava prilikom bu{enja u pogledu dubine, nagiba prema horizontali i usmerenja bu{otina.

5. Uraditi za{titnu bermu (bankinu) izmedju rudni~kog puta i nove deonice korita i redovno je odràvati kako nebi do{lo do toga da neka od mehanizacije usled nepredvidjenih okolnosti upadne u korito.

6. Kako je radili{te Mali Pek u neposrednoj blizini zapadnog klizi{ta, u neposrednoj blizini radili{ta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put i urbano naselje (grad Majdanpek), miniranje na ovom delu kopa treba da se vr{i sa posebnom oprezno{}u, uz sve mere predostro`nosti i po{tovanje ograni~enja u pogledu koli~ine eksploziva po bu{otini, koli~ine eksploziva po seriji, pravilan izbor usporenja izmedju bu{otina i redova, na~in otvaranja serije (redosled paljenja) i.t.d.

7. Miniranje vangabaritnih blokova vr{iti isklju~ivo stavljanjem eksploziva u bu{otinu (nikako nalepljivanjem). O koli~ini eksploziva po bloku i usmerenju bu{otine vangabaritnog bloka strogo voditi ra~una.

8. Po{to u blizini radili{ta postoji velika frekvencija kretanja ljudi (kako zapo{ljenih u rudniku tako i gradjanskih lica - slu~ajnih prolaznika) i kretanja vozila po javnom putu, prilikom miniranja na na ovom radili{tu treba uzeti u obzir i ovu okolnost.

5.0. EKOLO[KA ZA[TITA

5.1. Op{te o ekolo{koj za{titi:

Prilikom izvodjenja radova na izradi (izme{tanju) deonice korita reke Mali Pek, uz primenu ve} postoje}ih mera za{tite a i kasnije kada ova deonica korita reke bude u funkciji, u ni~emu se ne}e remetiti ve} postoje}e stanje u pogledu ekolo{ke bezbednosti.

5.2. Posebne mere u okviru ekolo{ke za{tite:

1. Po izgradnji korita kao teku}a obaveza bi}e njegovo ~i{}enje, naime o~ekuje se da }e posle velikih ki{a do}i do deponovanja sitnog materijala sa Povr{inskih kopova u korito reke a bi}e i materijala iz kolektora gradske kanalizacije. ~i{}enje korita }e biti vr{eno od slu~aja do slu~aja prema potrebi.

2. Uraditi predvidjene talo`nike za vode sa Severnog revira.

3. Redovno kontrolisati PH i hemijski sastav vode.

4. Prilikom ~i{}enja rudni~kog puta koji se nalazi neposredno uz korito voditi ra~una da materijal ne pada u korito reke.

5. Uraditi za{titnu bermu po za{titnom platou sa severne strane korita kako bi se materijal koji dolazi iz etaà sa severne strane kopa zadràvao na platou.

6. Redovno odràvati za{titni plato sa severne strane korita kako materijal nebi upadao u korito.

6.0. EKONOMSKI DEO

6.1. Tro{kovi izrade deonice korita reke Mali Pek:

6.1.1. Tro{kovi iskopa korita:─────────────────────────────────────────────────────Tro{kovi bu{enja (0,44 $/t * 25.078 t) = 11.034 $Tro{kovi miniranja (0,68 $/t * 25.078 t) = 17.053 $Tro{kovi rada utovariva~a (40 $/h * 50 h) = 2.000 $Tro{kovi rada buldozera (90 $/h * 200 h) = 18.000 $Tro{kovi utovara (0,10 $/t * 25.078 t) = 2.508 $Tro{kovi transporta (0,43 $/t * 25.078 t) = 10.784 $Tro{kovi rada rovokopa~a (70 $/h * 50 h) = 3.500 $Rukovod.rad.snaga (0,20 $/t * 25.078 t) = 5.016 $Osatai tro{kovi (0,09 $/t * 25.078 t) = 2.257 $─────────────────────────────────────────────────────Tro{kovi iskopa korita: 72.152 $

Documents

sgsg - Dragoljub Jovanović · Web viewRadni tim za poslove povr{inske eksploatacije IZVODJA~KI PROJEKAT za izme{tanje korita reke Mali Pek u zahvatu Andezitski prst Majdanpek, Oktobra