Shakespeare - Antonije i Kleopatra

8/13/2019 Shakespeare - Antonije i Kleopatra

1/163

1

Shakespeare: Antonije i Kleopatra

LICA:

MARKO ANTONIJE

OKTAVIJE CEZAR

M. EMILIJE LEPID

SEKST POMPEJ

DOMICIJE ENOBARB, Antonijev prijatelj

VENTIDIJE, Antonijev prijatelj

EROS, Antonijev prijatelj

SKAR, Antonijev prijatelj

DERCETAS, Antonijev prijatelj

DEMETRIJE, Antonijev prijatelj

FILON, Antonijev prijateljMECENA, Cezarov prijatelj

AGRIPA, Cezarov prijatelj

DOLABELA, Cezarov prijatelj

PROKULEJ, Cezarov prijatelj

TIREJ, Cezarov prijatelj

GAL, Cezarov prijatelj

MENA, Pompejev prijatelj

MENEKRAT, Pompejev prijatelj

VARIJE, Pompejev prijatelj

TAUR, vojskovoa CezarovKANIDIJE, vojskovoda Antonijev

SILIJE, oficir u Ventidijevoj vojsci

EUFRONIJE, Antonijev poslanik Cezaru

ALEKSAS, Kleopatrin pratilac

MARDIJAN, Kleopatrin pratilac

SELEUK, Kleopaatrin pratilac

DIOMED, Kleopatrin pratilac

PROROK

ZANOVETALOKLEOPATRA, kraljica Misira

OKTAVIJA, sestra Cezarova i supruga Marka Antonija

KARMIJAN, Kleopatrina dvorkinja

IRA, Kleopatrina dvorkinja

OFICIRI

VOJNICI

GLASNICI

DRUGI PRATIOCI.

Mjesto radnje RAZNE POKRAJINE RIMSKOG CARSTVA


2/163

2

PRVI INSCENA PRVA

Aleksandrija. Soba u Kleopatrinoj palai(Ulaze DEMETRIJE i FILON)

FILON

'Ma zaluenost(1) naeg generalaPrevrila je mjeru; one divne

Njegove oi, to su, kad bi smotruNad strojem bojnim odravao,Sijevale kao oklopljeni Mars,

Okreu sada i privijajuPogleda svojih revnost i pokornost

Uz jedan mrki lik(2); a junakoNjegovo srce, to u okrajuLjutoga boja gumbe kidalo je

Na prsima mu, sad je vrsnost svoju

Svu opovrglo, pa je postalo

Mijeh i lepeza da se njima hladi

Pouda jedne Ciganke.Al', gle! Dolaze amo.

(Fanfare. Ulaze ANTONIJE, KLEOPATRA sa svojim DVORKINJAMA i PRATNJOM;

EUNUSI je hlade)Samo paljivoOsmotri, pa es njega, trei stub(3)Ovoga svijeta, vidjeti u ludu

Bludnice jedne preobraenoga.Promatraj i obrati samo panju.

(1) Shakespearepoinje ovo djelo, tako rei, u sredini jednog dijaloga, i taj dramski izumtako je vjet da izaziva osjeanje gubitka, kao da smo lieni nekog prijatnograzgovora".

(Farnes.)(2) Kleopatra je bila Grkinja, iz dinastije Ptolemeja, kraljeva Egipta. Prava Grkinja, ili

Makedonka, bila je crnomanjasta, ali njeno lice nikako nije bilo mrko", niti se rijeiCiganka" ili Jeupka" mogu ovdje uzeti drugaije nego kao izrazi omalovaavanja iruganja.

(3) Trei stub carstva, tj. jedan od lanova trijumvirata (druga dvojica bili su Oktavijan iLepid) koji je obrazovan poslije ubojstva Julija Cezara 44. pre n. e.

KLEOPATRA

Kol'ka je, daj mi reci, ljubav ta,

Ako je zbilja ljubav to.


3/163


4/163

4

(4) Ljubav koja nije bezmjerna, neznatna je.

(5) Supruga Marka Antonija (on jojje bio trei mu); umrla 40. Pr.n. e.(6) Oktavijan, roen 63. Pr.n. e., imao je tada 23 godine.(7) . . . Oenio se Fulvijom, Klodijevom udovicom, koja nije bila tako skromne naravi da bi

provodila vrijeme u predenju vune i domaim poslovima niti se zadovoljavala time to bigospodarila svome muu samo kod kue, nego je htjela vladati njime i u njegovom zvanjuizvan kue, izapovijedati njemu koji je zapovijedaolegijama i velikim vojskama . . . Ona je bila enaponeto opore i naopake naravi." (Plutarh,ivot Antonijev", po prevodu Tomasa Norta, London 1579.) Svi ostali navodi iz Plutarhakoji slijede, ukoliko nisu drugaije oznaeni,prevedeni su iz ovog Nortovog prijevoda, iubudue ovdje e biti oznaeni kratko Nort".

ANTONIJE

Nek' se istopi

U Tibru Rim, i srui svod irokiRimskoga Carstva! Ovde je moj svemir.

Kraljevstva nisu drugo^ do praina;A gnojna naa zemlja isto takoZverinje hrani k'o i ljude; samo

Na ovaj nain ivi se gospodski:Kad dvoie kao ja i ti ovako (Gtii je)

Mogu da ine, uzajamno prisni;

Svetu, pod pretnjom kazne, nalaemDa primi znanju da nam ravnih nema.

KLEOPATRA

Da divne varalice! Zato uzeFulviju, kad je ndsi voleo?

Makar da nisam, praviu se luda(8);Antonije e biti Antonije.ANTONIJE

Samo uz podstrek Kleopatrin. Ali,

O, ljubavi ti boga Amora

I preumilnih njegovih asova,Nemoj da vreme upropauiemoU osornome takvom razgovoru.

Ne treba sad ni tren ivota naegDa proe bez uivanja ma kakvog.Cim emo noas da se zabavimo?

(8) Kleopatra hoe da pokae Antoniju a ne poklanja mnogo vere njegovim reima; ona ese praviti luda iako to nije, i tobo e mu verovati, a Antonije e biti Antonije. Ovo

poslednje je dvosmisleno: on e biti onaj plemeniti i astan ovek kakvim ga svi smatraju; one se pokazati nestalan i ostavie svoju novu draganu, kao to je i Fulviji bio neveran.


5/163

5

KLEOPATRA Sasluaj izaslanike!ANTONIJE

Ih, ti, Kraljice svaalice! kojoj svePrikladno stoji: grdnja, smeh i pla;U koje svaka strast izvojti posveDa bude, kad je poseduje ti,Prikladna i primarnljiva. Sem tvojih,

Poslanici mi drugi ne trebaju;

A noas, posve sami, lutaemoPo ulicama, da uoavamoCrte i udi narodne. Pa, hajd'mo,Kraljice moja; vi ste prole noieleli to: da ujem nita neu.

(Izlaze ANTONIJE I KLEOPATRA sa svojim PRATNJAMA)

DEMETRIJE

Zar Antonije Cezara ovako

Nipodatava?FILON

U nj, gospodine,

Pokatkad, kada nije ono to je,Premalo ima one veliineKoja bi vazda trebalo da prati

Jednoga Antonija.DEMETRIJE

alim vrloto onim zlobnim laljivcima, kojiO njemu tako govore u Rimu,

Daje za pravo; al za potonjeBoljem se nadam. Zdravo ostajte!

(Izlaze)

SCENA DRUGA Na istome mestu. Druga odaja

(Ulaze KARMIJAN, IRA, ALEKSAS i PROROK)

KARMIJAN

Gospodaru Aleksas, slatki Aleksas, nada-sve-i--sva-Aleksas, bezmalo svemoni Aleksas, gdeje taj prorok kojega ste toliko hvalili pred kraljicom? O, da mi je da znam tog mua, koji ima,kako ste rekli, da okiti vencima svoje rogove!(9)

ALEKSAS

Proroe!PROROK

eleli ste?

KARMIJANJe li to taj ovek? Jeste li vi to, gospodine, posveeni u svata?


6/163

6

PROROK

Poneto malo ja u prirodinojBeskrajnoj knjizi tajni razbiram.

ALEKSAS

Pokaite mu dlan na svojoj ruci.(Ulazi ENOBARB)

ENOBARB

Trpezu brzo amo; i dones'te

Podosta vdna, da se napija

U zdravlje Kleopatre.

KARMIJAN

Dobri gospodine, podarite mi srenu sudbinu.PROROK

Ja je ne tvorim, ve je samo proriem.

KARMIJAN

Onda mi, molim vas, prorecite takvu.

PROROK

Biete daleko lepi nego to ste.KARMIJAN

Hoe da kae da u to biti telom.IRA

Ne, ve da ete se beliti kad ostarite.KARMIJAN

Sauvaj me, boe, bora.ALEKSAS

Ne bunite njegovo proroko gospodstvo; obratite panju.KARMIJAN

Pst!

PROROK

Vie ete voleti noto ete biti voljeni.KARMIJAN

Vema bih volela da raspaljujem svoju jetrupiem.(10)

ALEKSAS Ama, sluajte oveka.KARMIJAN

Nu, lepo, ded' sad kakvu sreuprve vrste! Izvidi da se udam za tri kralja u jedno prepodne, ida iza

sviju njih ostanem udovica; izvidi da u pedesetoj dobijem dete kome e Irod judejski(11) daini podvorenje; ieprkaj da u se udati za Oktavija Cezara, i da u biti na ravnoj nozi sasvojom gospoom.(12 )

(9) Prevareni suprunik odavno se naziva rogonjom", a rogovi ivotinja koje su-prinoene


7/163

7

na rtvu obino su bili ukraeni ven-cima; vence su nosili na glavi i mladenci prilikomvenanja. Mo-gue je, pak, kao to ukazuju neki, daje ovde re charge tam-parska greka, ida treba da glasi change, pa bi onda smisao bio ovaj: da zameni vencima svoje rogove, tj.

znake branog neverstva simbolom vernosti.(10) Verovalo se da je jetra sedite ljubavne strasti. a isto tako osetljiva je i na dejstvo vina.(11) Satirina aluzija na biblijsku priu o roenju Hristovom. Jev. po Mateju", II, 8: Idite iraspitajte dobro za dijete, pa kad ga naete, javite mi da i ja idem da mu se poklonim." ,.Trikralja" su mudraci sa Istoka", a ako Karmijan ima 18 godina, njoj e u vreme Hristovaroenja biti tano pedeset. Po miljenju nekih, ekspir se ovde podsmeva temama crkvenih

prikazanja (mirakula), koja su esto prikazivala legendu o ,,tri kralja" i roenju Hristovu,kome Irod ini podvorenje.(12) Ako bi se Karmijan udala za Oktavijana, bila bi isto to i Kleopatra, jer bi obe bilesupruge trijumvira

PROROK

Nadiveete gospou u ijoj ste slubi.KARMIJAN

O, sjajno! Volim vam dug ivot vae nego smokve.(13)PROROK

Vid'li ste pre i okusili sreuLepu od one to vas eka.KARMIJAN

Prema tome, izgleda da e moja deca ostati bezimena(14); molim te, koliko mi je sueno da

imam mukaria, a koliko cura?PROROK

Kad bi vam svaka elja imalaUtrobu, pa da svaka elja zane,Imaii biste vi milion njih.

KARMIJAN

Idi, budalo! Opratam ti to si vra.(15)ALEKSAS

Vi mislite da niko drugi sem vaeg pokrivaa nijeposveen u vae elje.KARMIJAN

Nu, hajde, reci sad kakvu e sudbinu imati Ira.ALEKSAS

Svi hoemo da znamo svoju sudbinu.ENOBARB

Moja sudbina, a i sudbina veine od nas, ima no-as da bude da ode pijan u postelju.IRA

Evo dlana koji bair predskazuje ednost, akoli nita

drugo.KARMIJAN


8/163

8

Taman onako kako izlivanje Nila predskazuje glad,(16)

IRA

Hajte tamo, pohotljiva sulonice, otkud vi znate da proriete!

(13) Neki dre da je ovaj izraz poslovian. Meutim Krejz, urednik Arden"-izdanja, navodinekoliko moguih objanjenja: smokva simbolie plodnost: verovalo se da ona ima mo

podmlaivanja; u paniji su se, otrovne, upotrebljavale da skrate dug ivot; i, najzad, moaovde ima i prikrivena aluzija na kobnu kotaricu smokava s otrovnicama. Prof. Dover Vilson

misli da je ovo verovatno neka falika aluzija".(14) To jestbie nezakonito" roena.(15) Povlaen si zato da govori slobodnije nego obini ljudi, pa ak i onda kad su u pitanjustvari koje su nemile i neprijatne.

(16) To jestne ini to ni najmanje, jer poplava Nila prouzrokuje obilnu etvu.

KARMIJAN

Pa ako vlaan dlan ne predskazuje plodnost,onda ja ne znam da obriem nos. Da jojpredskae, mo-lim te, neku najsvakodnevniju sudbinu.PROROK

Sudbine su vam sline.IRA

Ali kako? ali kako? Daj mi pojedinosti.

PROROK

Rekao sam.IRA

Pa zar da moja srea ni za palac nije vea no njena?KARMIJAN

Nu, a da je za palac vea nego moja, gde biste najvoleli. da ta srea bude?IRA

Pa tek ne u nosu mojega mua.KARMIJAN

Ne dao bog da imamo to gre na umu! Aleksas dede, da ujemo ta je njemu pisano, ta jenjemu pi-sano. O! slatka Izido(17) dosudi da uzme enu nezajaljivu, tako ti svega; pa onda inju poalji na onaj svet, a njemu daj drugu jo goru; i tako sve goru za gorom dokle ganajgora od sviju ne otprati u grob smejui se, kao pedesetostrukog rogonju. Dobra Izido, usliimi ovu molbu, pa ma mi odrekla ljubav i u neem vanijem; dobra Izido, na kolendma temolim.

IRA

Amin. Premila boginjo, uslii ovu molitvu narodnu! jer kao to se oveku srce cepa kad vidiprikladna oveka u braku s raspusnom enom, tako te do smrti rastui kad vidi da nekojpodloj hulji nisu natueni noigovi: zato, mila Izido, pazi na red, i usrei ga prema zasluzi.KARMIJAN

Amin!ALEKSAS


9/163

9

Nu, vidi! da je u njihovim rukama da me naine rogonjom, one bi, samo da to postignu,nainile sebe dro-ljama.ENOBARB

Pst! Antonije evo dolazi.(18)

KARMIJAN

Ne on; to ide kraljica ovamo.

(Ulazi KLEOPATRA)

KLEOPATRA

Jeste li videli moga gospodara?

ENOBARB

Ne, gospoo.KLEOPATRA

Zar nije bio ovde?

KARMIJAN

Nije, gospoo.

(!7) Izida je bila glavno egipansko boanstvo, boginja Zemlje, a potom i Meseca, kao iraanja i plodnosti.(18) Farnes primeuje da je ovo prikriven podsmeh: Enobarb dobro zna da je to Kleopatra".

KLEOPATRA

Za alu oran bee, kad li gaOdjednom neka misao na Rim

Oinu kao biem. Enobarbe!ENOBARB Gospoo!KLEOPATRA

Potrai ga i amo ga dovedi.Gde je Aleksas?

ALEKSAS

Ovde sam, na slubi.Dolazi, evo, moj gospodar amo.

(Ulazi ANTONUE s jednim GLASNIKOM i PRATNJOM.)

KLEOPATRA

Na nj pogledati neu; hajte sa mnom.(Izlaze KLEOPATRA, ENOBARB, ALEKSAS, IRA, KARMIJAN, PROROK i PRATNJA)

GLASNIK

Prvo je tvoja ena Fulvija(19)Podigla vojsku.

ANTONIJE

Protiv brata mog

Lucija?

GLASNIK

Da:No rat se ovaj brzo okona,


10/163

10

Pa oni, stanju tadanjem za ljubav,Sklopie prdjateljstvo, zdruujuiLegije svoje protiv Cezara,

Koji u prvom okraju prognaIz Italije njih, jer ratna sreaPoslui njega bolje u tom boju.ANTONIJE

Lepo, a ta je najgore?GLASNIK

Zle vesti

Glasnika truju, takva im je ud.ANTONIJE

Kada se tie lude nekakve,II' kukavice. Dalje; to je prolo,

Pralo je za me. Stvar ovako s.toji:Ja onog ko mi zbori istinu,

Pa ma mu snirt u re'ma bila, sluamBa kao da me laskom zasipa.

GLASNIK

S paranskom svojom vojskom Labijen (20)Preplavio jevest je ova loa Aziju celu; zaleprao se

Od Eufrata i od Sirije,Do Libije i ak do JonijeSteg pobedniki njegov; a, meutim

(19) Njegov brat Lucije i ena njegova Fulvija najpre se izmeu sebe zakavie, a potomoboje otvoreno zavojtie protiv Cezara. no izgtibie sve i moradoe da bee iz Italije."(Nort.)

(20) Sin T. Labijena, tribuna i prijatelja Cezarova, legata u ratu u Galiji, no koji je docnije

priao Pompeju i poginuo u Spaniji.

ANTONIJE Antonije, zaustio si rei GLASNIK O! gospodaruANTONIJE

Reci mi prosto, ne obilazi

Okolo onog to je svetu svemNa jeziku; nazovi Kleopatru

Onakvom kakvom zovu je u Rimu;

Rui me Fulvijinim jezikom;

Pogreke moje izobliavajS onako punom bezobzirnou,


11/163

11

Kakva je kadra da se ispolji

Tek kad se zdrui sa zajedljivou ,Istinoljublje. O, mi uraamoKorovom kada miruju u nas

Vetrovi moni;(21) a oplevljeni smoKada se nama kau naa zla.

No sad za neko vreme zbogom po'o.GLASNIK

Kako izvoli vaa plemenitost.(Ode)

ANTONIJE

Iz Sikiona vesti(22) dajte, hej! Pozovi tamo!

PRVI PRATILAC

Ima 1' koga tu Iz Sikiona?

(21)Veina urednika, od XVIII veka pa nadalje, zamenili su re winds (vetrovi) iz I folio-izdanja (1623) reju minds (umovi, duhovi), smatrajui da je posredi tamparska greka.Samo je E. Kreg, urednik oksfordskog izdanja, zadrao prvobitni tekst, i prevodioci su se,uprkos broju, odluili da zadre ovo tumaenje. Ako bi se uzeo emendirani tekst, sa reiminds, onda bi smisao bio ovaj: umovi, aho nisu uljukani u san lenou i raskoi, vreizvesnu korektivnu funkciju, plevljenje". Ovo objanjenje, koje je sasvim prihvatljivo,

prekida, meutim, figuru uzetu iz zemljoradnje, a koja se nastavlja u sledeoj reenici: . . .aoplevljeni smo kada se nama kau naa zla." Zato prevodiocima izgleda umesnije zadrati

prvobitni smisao, i onda re vetrovi objasniti bilo kao razvigor, proleni vetar koji je potrebanda bi drvee olistalo i zemlja postala plodna, bilo figurativno, kao vetar javnog mnenja kojispreava bujanje moralnog korova.(22) Sikion, grad u blizini Korinta u Grkoj, sa lukom u Korintskom zalivu.

DRUGI PRATILAC

Glasnik eka veNa zapovesti vae.ANTONJJE

Neka doe.Misirske ove snane okoveKidati moram, il' e me odvestiU propast ova zaluenost.(Ulazi DRUGI GLASNIK)

Ko si?

DRUGI GLASNIK

Fulvija, ena tvoja, umrla je.(23)ANTONIJE A gde?

DRUGI GLASNIKU Sikionu:


12/163

12

Kol'ko je njena bolest trajala,

I drugo, jo ozbiljnije. to valjaDa sazna, stoji ovde.ANTONIJE

Ostavi me.

(DRUGI GLASNIK ode)

Veliki duh to jedan otide!

eljah da tako bude: ono to smoS prezirom esto gurali od sebeeleli bismo opet da imamo;Saanja slast, kad vremenom otupi,U svoju se suprotnost preobrati:

Sad, kad je nema, valja; natrag bi je

Povukla ruka to je odgurnu.

Otrgnuti se moram arimaKraljice ove; deset hiljada

Zala jo gorih nego to su sveNevolje one koje poznajem

U besposlici mojoj legu se.

Hej, Enobarbe!

(Vraa se ENOBARB)ENOBARB

ta ste izvoleli, gospodaru?

ANTONIJEMoram hitno da odem odavde.

ENOBARB

Ama, kako! pa poubijaemo sve svoje ene. Za njih je neljubaznost smrt, to vidimo; budu limorale da

se rastaju s nama, piite im smrt.ANTONIJE

Moram da idem.

(23) Umrla je 40. pre n.e.

ENOBARB

Nek' ene mru samo onda kad se ve nema kud; alost bi bila slati ih s milim bogom ni za ta;premda ih, kad se ima da bira izmeu njih i kakvog krupnog razloga, i treba smatrati ni za ta.Nauje li ma i ovolicno o tome. Kleopatra e smesta umreti; dvadeset puta sam je ja vegledao gde umire zbog mnogo triavijih povoda. Sve bjh rekao da smrt ima neega u sebi toljubavniki deluje na nju. kad je kao zapeta puka na umiranje.ANTONIJE

Lukava je ona koliko ovek ni zamisliti ne moe.

ENOBARBAvaj! gospodaru, nije; ni od eg drugog nisu sazdane njene strasti doli od najtananijih estica


13/163

13

iste ljubavi. Ne moemo rei za njene uzdahe i suze da su vetar i voda; to su monije bure ioluje no lo nam ih letopisoi mogu da ostave u predanju: to ne moe biti lu-kavstvo u nje; ili,ako jeste, onda ona spravlja pljuskove dada isto onako dobro kao i Jupiter.ANTONIJE

Kamo da je nikad nisam video!

ENOBARB

O gospodaru! onda biste bili propustili da vidite jedno udesno remek-delo; a bila bi bruka isramota za va puit da ste se liili blagoslova koji ono prua.ANTONUE

Fulvija je umrla.

ENOBARB

Gospodaru?

ANTONIJE

Fulvija je umrla.

ENOBARB

Fulvija?

ANTONIJE

Umrla je.

ENOBARB

Nu, pa, gospodaru, prinesite rtvu zahvalnosti bogovima; u sluaju kad je njihovimboanstvima ugodno da oveka lie ene, oni se oveku prikazuju kao krojai na ovoj zemlji,pruajui mu utehu da e, kad su stara. odela iznoena, imati ko da im napravi nova. Da nemaena sem Fulvije, to bi zaista bila poderotina za vas, i sluaj bi bio za aljenje; no ovaj jad je

krunisan utehom; vaa stara koulja donosi vam novu suknju; i zato e doista tu alost zalitisuze kojima je izvor u luku.

ANTONIJE

Poslovi to ih ona zemlji stvoriNe trpe da sam odsutan.

ENOBARB A poslovi koje ste vi ovde stvorili ne mogu ii bez vas; osobito oni saKleopatrom, koji potpuno. zavise od vaeg prisustva.ANTONIJE

Dosta ve s pustim odgovorima.Neka se naim oficirimaSaopti ta smo naumili. Ja uKraljici poveriti razloge

Za ovu hitnju nau i od njeneLjubavi dopust dobiti da odem.

Jer uporno nam svetuje taj put

Ne samo Fulvijina smrt, uz mnoge

Povode prene druge, no na nasI pisma mnogih prijatelja naih,Koji u Rimu kroje planove,

Navaljuju da doma doemo.Drsko Sekst Pompej(24) protiv Cezara


14/163

14

Dig'o je glavu, i u svojoj ruci

Dri svu vlast nad carstvom pomorskim;Prevrtljivi na puk u koga ljubavSpram zaslunoga koren uhvatiTek onda kad mu minu zaslugePoinje da prebacuje svu slavuI asti sve Pompeja Velikoga

Na sina njegovoga, koji, velik

I imenom i silom, a jo veiSrcem i duom, vai kao ratnikPrvoga reda, te bi preimustva

Njegova, ako budu rasla jo,Ugrozila sve strane ovog sveta.

Raa se mnogo ta to jo tek ima,

K'o dlaka konjska(25), samo ivot zmijin,A ne i zmijski otrov. Obavesti

One to inom stoje pod namaDa nam je volja da otputujemo

to pre odavde.ENOBARB

Bie uinjeno.(Odlaze)

(24) Mladi sin trijumvira Kneja Pompeja Velikog; borio se protiv Cezara u paniji.(25) Staro verovanje da se konjska dlaka, ako se ostavi u vodi, pretvori u zmiju otrovnicu.

SCENA TREANa istom mestu. Druga odaja

(Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA i ALEKSAS)

KLEOPATRA

Gde je on?

KARMIJANJa ga ne videh odonda.

KLEOPATRA

Pogledaj gde je, s kim je i ta radi;Poslala ja te nisam: ako bude

Sumoran, reci da ja kolo vodim;

Bude li dobre volje, ti ga onda

Izvesti da oboleh iznenada.

to bre, pa se vraiti.(Odlazi ALEKSAS)

KARMIJAN


15/163

15

Gospoo,Ako ga mnogo volite, tad ovo

Nije, ja mislim, naoin da i njega

Na slinu ljubav privolite.KLEOPATRA

ta toNe inim to bi valjalo da inim?KARMIJAN

Poputajte mu svud, ne protivre'teNi a em njemu.KLEOPATRA

Ui k'o budala;To je ba put da ostanem bez njega.KARMIJAN

Ne kuajte ga preve; ja vas molim,Uzdrite se: to. nam ulivaI odve esto strah, to najzad bivaI omraeno. Ali AntonijeDolazi, evo.

(Ulazi ANTONIJE)

KLEOPATRA

Bolna sam i tuna.ANTONIJE

Nije mi milo to sam prinuenDa vas sa svojom namerom upoznam.

KLEOPATRA

Pomozi, draga Karmijan, da odem,

Pau; to tako vie potrajatiZadugo nee; nee prirodaPodneti to.

ANTONIJE

Pa, draga kraljice ...

KLEOPATRA

Molim vas, samo podalje od mene.

ANTONIJE

ta ima sad?KLEOPATRA

Po tome oku vidim

Da jma dobrih vesti. ta vam veliVenana ena? Moete otii.Kamo da nije ni dozvolila

Da dolazite! Nemojte da kae

Kako vas ovde ja zadravam;Vlasti nad vama nemam; vi ste njeni.


16/163

16

ANTONIJE Bogovi znaju najboljeKLEOPATRA

O! nikad

Nije toliko obmanuta bila

Kraljica jedna; al' od prve ja sam

Videla da se snuje izdaja.

ANTONIJE

'Ma, Kleopatra -

KLEOPATRA

to bih verovala,Ma zakletvama bogove potresli,

Da ste mi verni, da ste moji, kad ste

Fulviju prevarili? Mahnitog li

Bezumlja moga kada ulbvljena

U zamku bejah zakletvama koje

Na usnama su samo, zakletvama

Koje se kre jo za zaklinjanja!ANTONIJE

Najdraa moja kraljice KLEOPATRA

O, ne,

Ne tra'te, molim, da ulepavateOdlazak svoj, ve zbogom recite,

Pa odlazite: kad ste preklinjaliDa ostanete, tad je vremena

Za rei bilo; al' ni pomenaO odlaenju nije bilo tad:U oima, na usnama je namaVenost tad bila, a na veama namBlaenstvo samo, i na nama nijeDelia jednog bilo koji nijePoreklo svoje vukao s nebesa;

I sad su oni takvi, il' se ti,

Najvei vojnik sveta,preobratiU najveega laljivca na svetu.ANTONIJE

ta ste to rekli, gospoo?KLEOPATRA

to nisamTvojega rasta!(26) Video bi tad

Da srca ima kraljdca misirska.

ANTONIJE

Kraljice, poujte me: neodlonePotrebe, ovim dobom nametnuite,


17/163

17

Usluge nae privremeno trae;Al' srce moje sve, k'o rob na slubi,Ostaje s vama. Svud po Italiji

Odseva ma u ratu graanskom;Sekst Pompej luci rimskoj(27) ve se blii;A stoga to se oba domaaTabora snagom izjednaila,Porodilo se sitno sektatvo.Onaj to bee omraen, sad postaLjubimac opet, poto oiaa;Prokaeni se Pompej, bogat slavomSvojega oca, brzo upuzava

U srca onih to, za ovog stanja,Uspeli nisu da uznapreduju,

I iji broj ve obespokojava;A mdrni svet, spokojstva sit do grla,

Hteo bi da se, ma i oajnomPromenom nekom, raisti sa tim.Razlog pak vie poseban za mene,Al' razlog koji valjalo bi vas

Odnosno moga odlaska ponajpre

Da smiri, jeste Fulvijina smrt.

KLEOPATRA

Ako i nisu godine(28) iz meneIzgnale ludost, jesu lakovernost:

Kako bi mogla Fulvija da umre?

ANTONIJE

Kraljice, umrla je:

Pogledaj amo, i u dokolici

Vladarskoj svojoj proui kolikeMetee ona prouzrokova;A naposletku vidi, najdraa,Gde je i kada ona umrla.

(26) Kleopatra ovim ljupko odgovara na Antonijev strogi ukor: ta ste to rekli, gospoo!".(27) Ostijaluka na uu Tibra u more.(28) Kleopatri je 38 godina (6830. pre n. e.).

KLEOPATRA

Da savreno lane ljubavi!Gde je staklence posveeno(29), da gaIspuni vodom tuge? Vidim, vidim:

Kad umrem biu oplakana i jaIsto ovako kao Fulvija.


18/163

18

ANTONIJE

Prepirku prekinite, pa se sprem'te

Da saslusate ta sam naumio,to e il' biti. ili otpasti,Ve prema tome ta vi svetujete.Tako mi one vatre(30) koja daje

Movari nilskoj ivot, ja odavdeIdem k'o ratnik tvoj, k'o sluga tvoj,

Da tvorim mir il' rat po udi tvojoj.KLEOPATRA

Karmijan, hodi, vrpce mi preseci(31);

Al' neka: na mah oseam se zlo,A na mah dobro. Isto tako baI Antonije voli.

ANTONIJE

Strpljivosti

Imajte, draga kraljice, pa dokaz

Pruite puni da u ljubav mojuImate vere time to ete seIspitu ovom asnom podvrgnuti.KLEOPATRA

Po Fulviji to znam. Okreni se,

Pa za njom suze prolij, molim te;

A onda uzmi oprotaj od meneI reci kako to za kraljicom

Misirskom suze proliva: nu, ded',Odglumi ovaj prizor pritvornosti,

Al' neka bude takav da se iniIskrenost suta.ANTONIJE

Planue mi krv;Dosta.

KLEOPATRA

Umete vi to jo i bolje,Ali ni ovo nije ravo.

(28) Boica napunjena suzama rodbine koju su Grci i Rimljani stavljali pored urna s pepelomumrlih.

(30) To jestSunca.(31) Vrpce od steznika: pojam o kostimu u ekspirovom pozoritu uvek je anahronistian, izamilja se da je Kleopatra odevena otprilike kao kraljica Elizabeta.

ANTONIJEMaa mi mog -


19/163

19

KLEOPATRA

I tita. Sve je bolji;Al' jo to' nije ono najbolje.Pogledaj, ja te molim, Karmijan,

Kako to ovom rimskom Herkulu(32)

Pristaje kada snosi bockanje.

ANTONUE

Gospoo, ja vas sada ostavljam.KLEOPATRA

Ljubazni gospodaru, jednu re.Vama i meni rastati se valja,

Gospodine; al' ne, to nije to:

U ljubavi smo bili vi i ja,

Gospodine; al' ne, to nije to;

To dobro znate: neto htedoh ja O! ba je moja zaboravnost sutiAntonije, na sve zaboravih.

ANTONIJE

Kad ne bi bito zaludnienjePodanik vaeg velianstva, ja bihRekao da ste utelotvoreno

Zaludnienje.KLEOPATRA

Trudan je to pos'oNositi takvo zaludnienjeOvakvo tik do samog srca svog,

Kao to ovo nosi Kleopatra.No, pratajte, gospodine; jer onoSto je po srcu meni, ubija me

Kad to ne godi vaim oima:Odavde vaa ast vas zove; zatoZa moju ludost, koja saaljenjaI nije vredna, gluvi budite,

I bogovi nek' s vama budu svi!

Ppbede lovor nek' vam ma ovena,I neka lakim uspesima bude

Zasti'ven put pred vaim stopama!ANTONIJE

Hajdemo. Nae rastajanje bieI ovde i na putu, te e ti,Ostavi ovde, sa mnom putovati,A ja, odavde urno odlazei,

Ipak u ovde s tobom ostati.Na put!


20/163

20

(Odlaze)

(32) Prema predanju koje je zabeleio Plutarh.porodica Antonija vodila je poreklo odAntona, sina Herkulova; Marko Antonije gledao je da svojim postupcima potvrdi ovo

mnenje.

SCENA ETVRTARim. Odaja u Cezarovom. domu

(Ulaze OKTAVIJE CEZAR, LEPID i PRATNJA)

CEZAR

Moguno vam je, dakle, Lepide,Videti, i u potonje to znati,

Da Cezaru u prirodi ne leiPorok da gaji mrnjoi prema naem

Velikom suvladaru. Evo ta jeStiglo do nas dz Aleksandrije:

On peca, pije, i u orgijama

Svetiljke none troi; nit' je onOd Kleopatre vema muevan,

Niti je opet Ptolemejeva

Kraljica(33) vema ena nego on;Jedva je htet) glasnike da primi;

II' da izvoli i da pomisli

Da ima koga s kime deli vlast:To vam je ovek koji posedujeU saetome vidu porok svaki(34)Kojem je ljudskoi bie odano.LEPID

Ne mogu ni da pomislim da ima

Uopte zala dovoljno da svuNjegovu vrsnost ljagom pomrae:Pogreke u nj su k'o na nebu mrlje(35)

(33) Kleopatra se, po elji svoga oca, u mladosti udala za svoga brata Ptolemeja, i bila jesuvladarka Egipta. Brat ju je odagnao, ali Julije Cezar ju je vratio na presto, a Ptolemej je bio

utopljen. Cezar joj je onda naredio da se uda za mlaeg brata, opet Ptolemeja, za koga kae daje, po Kleopatrinom uputstvu, bio otrovan.

(34) Gozbe i pijanke pravio je u neumesnovreme . . . a onda bi po danu spavao ili etao da bise istreznio od velike koliine vina koje je nou popio. U njegovoj se kui samo gostilo, igraloi glumilo; i sam je provodio vreme u sluanju budalastih pozorinih komada." (Nort.)(35) Magline na nebesima pre negoli zveze. S. Li smatra da nona pomrina" oznaavaopasnost koja preti od Seksta Pompeja.

Blistavije u nonoj pomcrini;


21/163

21

Nasledne vema nego li steene;Neto to nije kadar da izmeni,Ali to nije sam on izabrao.

CEZAR

Vi ste i odve irokogrudi.Uzmimo i da nije zlo po odru

Venana ena? Moete otii.Kraljevstvo za veselje davati,

U drutvu s nekim robom pijaniti,Teturati se usred bela dana(36)

Po ulicama i pesniati seS oloem koji bazdi sav na znoj.Uzmimo da mu to i lii mada

Mora da bude udno sazdan ovekKojeg ovako to ne sramoti, Antoniju se te prljavtinePratati ipak nipoto' ne mogu,Kad tol'ki teret tim lakoumljem

Tovari on na nas. I kad bi bar

Tim sladostraem samo dokolicuUbij'o svoju, tada bi rauneSuenju svojih kostiju i svojoj

Presienosti imao da plaa;Ali da vreme trai kad ga ono,K'o dobo koji javlja uzbunu,Poziva da se mane zabave,

I kad ga glasno kori njegoivo

Vlastito zvanje koliko i nae E, Lo onako da se izbrusi

Zasluio bi k'o to i deake,Zrele saznanjem, ispsujemo kada

U zalog svoje polau iskustvoZa trenutna uivanja i tim seOd razbora u bunu odmeu.(Ulazi GLASNIK)

(36) ,,A ponekad iao bi u noi tamo-amo po gradu, preruen kao rob, i zavirivao bi krozsirotinjske prozore i u njihove radionice, pa bi se pregonio i pesniio s ljudima u kui. IKleopatra je tumarala ulicama s njim, preruena kao slukinja, i Antonije je esto podnosio

podsmehe i bubotke . . . Ali bilo bi budalasto od mene da nabrajam sve njihove ludorije . . ."

(Nort.)

LEPID


22/163

22

Jo vesti evo.GLASNIK

Tvoji nalozi

Izvreni su, pa e, CezareNada sve plemeniti, imati

S asa na as o tome izvetajeta se sve zbiva napolju. Na moruSnagom je Pompej jak i, reklo bi se,

Omiljen meu svima onimaKoji se samo boje Cezara;

U pristanita nezadovoljniciStiu se, a me' svetom krui glasDa mu je nanesena nepravda.

CEZAR

To sam i sam ve mogao da znam.Od pamtiveka ue nas da onogto danas jeste svet je prieljkiv'oSamo dok nije to i postao;

A da se onaj koga oseka

Ponese, mada i neomiljen

Do trena kad i nema vie rataDa se naklonost prema njemu gajiDa se ovakav obre u miloti

Kad ga ve nema. Ova svetinaLii na strujom zahvaeni stegKoji to napred, a to natrag ide,

Promenljivome toku potinjen,Da naposletku u kovitlanju

I sam izgnjili.

GLASNIK

Donosim ti glas,

Cezare, da su Mena i Menekrat(37),

Dva gusara uvena, gospodariNad morem, koje preoravaju

I pramcima brodova razne vrste

Zadaju rane njemu: oni mnoge

Upade vre, ljute i estoke,U Italiju; primorcu uteeS lica sva krv pri pomisli na to,

A hrabru mlade bes podjaruje;Pomoliti ni nosa brod nijedan

Ne moe a da, im se pojavi,

Ne zaplene ga; Pompej imenomZadaje svojim vei udarac


23/163

23

No to bi mogla vojska njegova,U otvorenom boju.

(37) Dva uvena gusara. Mena i Menekrat. tako su zavladali okolnim morima (oko Sicilije iSardinije) da niko nije smeo ni izviriti 's brodom." (Nort.)

CEZAR

Antonije,

Svog bekrijanja razbludnog se mani!

Kadabejae ono kod ModenePoraen, poto Hirtija i Panzu(38)Konzule, pobi, tada te u stopu

Pratila glad, a ti si se sa njom

Nosio, mada odgajen gospodski,

S vie strpljenja nego to bi toOtrpeli divljaci; pio si

Mokrau konjsku; pio si iz lokveabokreinom prekrivenu vodu.Od koje bi i zver se zagrcnula;

Tada ti nepca nisu prezirala

Bobicu najoporiju sa kakvog

Najgrubljeg trna; glodao si ak,K'o jelen kada pau zastre sneg,

S drvea koru; a na AlpimaJeo si, vele, neko udno meso,Koje je druge, kad ga vdde samo,

Slalo u smrt; i sve s.i ovo tiNa utrb tvoje asti ide ovoto priam sad podnosio k'o vojnik,Tako da tvoje lice nije skoro

Ni omralo.LEPID

teta je za njega.CEZAR

Nek' bi ga stid u Rim

Dognao brzo. Vreme je ve da seObojica pojavimo i mi

Na polju bojnom; da mi sazovete

U ovu svrhu Savet odmah; Pompej

Uspeva samo s nae lenosti.

(38) Antonije je opseo Modenu (Mutina) 43. pre n. e., a konzuli Hirtija i Panza uspeno su se

oduprli, i Antonije je morao da podigne opsadu. Hirtija je poginuo pri pokuaju da prodre uAntonijev logor, a Panza je bio teko ranjen. beei posle ovog poraza, Antonija je zadesila


24/163

24

velika beda, a najvea od svih, I koja ga je najvie muila, bila je glad I zato, bio je to divanprimer za vojnike kada su videli Antonija, koji je bio odgojen u obilju i raskoi, kako lako pijevodu iz bare i jede divlje plodove i korenje: tavie, pria se da su, prelazei Alpe, jeli korudrvea i zverinje ije meso ovek nikad dotad nije okusio." (Nort.)

LEPID

Koliko sutra ja u, Cezare,Podrobno moi da vas izvestimS kolikom u se snagom nevoljamaSadanjim moi da suprotstavim.

Na moru i na suvu.

CEZAR

Isto to eBiti i pos'o moj do susreta nam.

Ostajte zbogom.

LEPID

Zbogom, gospodaru.

to god u tome meuvremenuO pokretima napolju saznate,

Usrdno molim da i meni to,

Gospodine, do znanja stavite.

CEZAR

Ne sumnjajte u to, gospodine;

Znam da je ove moja dunost.(Odlaze)

SCENA PETA

Aleksandrija. Odaja u palati

(Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA i MARDIJAN)

KLEOPATRA Karmijan!

KARMIJAN

Gospoo!KLEOPATRAHa, ha!

Mandragore mi piti daj.(39)

KARMIJAN

A zato,Gospoo draga?KLEOPATRA

Da taj ogromni

Vremena zev, dok ovde pokraj mene

Antonija mog nema, prespavam.


25/163

25

(39) Biljka mandragora smatrana je, zbog svog ravastog korena, da lii na ljudsko bie i daima izvesna animalna i opojna svojstva.

KARMIJAN

Mislite preve na nj.KLEOPATRA

O! izdaje!

KARMIJAN

Nadam se da to nije, gospoo.KLEOPATRA

Evnue Mardijane!MARDIJAN

ta je vaoj

Uzvienosti ugodno?KLEOPATRA

Tek ne

Da sluam kako peva; nita menito evnuh ima nije ugodno.Blago li tvojoj dui to si lienMuanstva, pa ti dalje od MisiraDrskije misli i ne poleu.Deluje 1' strast u tebe ljubavna?

MARDIJANDa, milostiva gospoo.KLEOPATRA

Ba zbiljski?MARDIJAN

Ne zbdljski ba, jer ja sam, gospoo.Jedino ono kadar initito je po delu asno; al' u meneZestokih strasti ima, te na ono

to je Venera s Marsom(40) radilaJa mislim ipak.

KLEOPATRA

Karmijan, ta misli,Gde je on sad?.Da:l' stoji ili sedi?

Da 1' peke ide, ili je na konju?Srena li konjakoji nosi teretAntonijeva tela! Da si mi se

Valjano, dobro, poneo, jer zna liKoga na sebi nosi? lem i tit

Ljudskoga roda, Atlasa to die(41)Na pleu svome zemlje polovinu.


26/163

26

Sada mu preko usne prelazi

Glasno il' tiho: Gde je zmija mojaSa drevnog Nila?" Jer me tako zove.

Ja se, pak, sama sada otrovom

Najslaim hranim. On da misli na me.Koja sam sva od arkih FebovihUjeda crna, a pd vremena

Sva pokrivena borama dubokim?. ,

Kada si ti na zemlji ovde bio,

Visokog ela Cezare, ja tadZalogaj beh za kakvog vladaoca;

I veliki bi Pompej(42) stojao

U moje vee okom ponirui;Ukotvio bi bio pogled tu

I umirao ponirui njimU vrelo svog ivota.

(40) Mars (Ares)postao je ljubavnik Venere (Afrodite).(41) Atlas je s drugim titanima ustao protiv Zevsa i zato je poraen, bio osuen da na glavi i

pleima dri nebo.(42) Ovde se misli na Kneja Pompeja, sina trijumvira Pompeja Velikog; jer ovaj drugi bio je

doao u Egipat kao izbeglica, i bio je ubijen prilikom iskrcavanja s broda.

(Ulazi ALEKSAS)ALEKSAS

Misirska

Vladarko, da si zdravo!

KLEOPATRA

Kol'ko li si

Mark-Antoniju neslian! Pa ipak, :Poto od njega dolazi, i tebePozlatio je bleskom njegovim

Eliksir moni taj.(43)Kako je dini Antonije moj?ALEKSAS

Poslednji in mu bee,Vlauarko draga, to je nakon mnogihI mnogih poljubaca ranijih,

Poljubio taj biser istonjakiPoslednji put jo jednom. Nosim rei

Njegove jo u srcu urezane.KLEOPATRA

A sluh moj mora otud da ih upa.ALEKSAS


27/163

27

Ree mi: Kai, dragoviu moj,Da postojani alje RimljaninTo ostrigino blago egipatskoj

Vladarki monoj; lspred ijih uProstrti nogu kraljevstva da njih

Pripojim njenom tronu raskonom,Te ovaj mali poklon tim poboljam;Ceo e Istok, reci, zvati njuGospoom svojom." Onda kliniriu glawhi,Pa se tad baci spokojno na svog

Oklopljenoga konja bojnoga,

Koji toliko silno zanjiska,

Da rni u grlu ostade to bejahZaustio da kaem, oklopljeno

Prodornom vriskom ovom.

(43) Aluzija je na kamen mudraca alhemiara, kojim se ,,nesavreni" metali mogu da pretvoreu savren". zlato. Tako alhemiko dejstvo Kleopatra pripisuje Antoniju.

KLEOPATRA

Nu, a je li

Tuan il' vedar bio?ALEKSAS

Ba k'o onoGodinje doba to je na srediniIzmeu krajnje zime i vruine,

Ni tuan, a ni vedar on ne bee.KLEOPATRA

Da udi divno rasporeene!Upamti, dobra Karmijan, upamti,

To ti je ovek; samo utuvi:On tuan nije bio, jer je hteoDa sjajem one obodri to pogledPrepoinju sa oka njegova;A vedar nije bio, jer je njima

Hteo da stavi valjada do znanja

Da su mu misli u Misiru sve,

Gde je i srea njegova; pa, dakle,Bio je izme' ovog dvoga:O, Nebeske meavine! Ali bioTuan il' vedar, tebi sva estinaI jednog k'o i drugog divno stoji

Vie no ikom, Jesi 1' sretaoGlasnike moje?


28/163

28

ALEKSAS

Jesam, gospoo,Dvaes'tak raznih glasnika. Al' zatoUestalo ih tako aljete?

KLEOPATRA

Ko se u onaj rodi dan kad ja

Smetnem sa uma poiruku da poljemSvom Antoiniju, skonae k'o prosjak.Karmijan, list i mastilo mi daj!

Dobro mi do'o, Aleksas moj dragi!Da 1' ikad, reci, Karmijan, ovako

Cezara voljah?

KARMIJAN

O, taj vrli Cezar!

KLEOPATRA

Dabogda ti u grlu zastalo,

Ako jo jednom takvu slavopojkuZausti! Da si rekla: O, taj vrliAntonije!

KARMIJAN

O, hrabri Cezar taj!

KLEOPATRASve u ti zube, takomi Izide,Zaliti krvlju, usudi li seDa moje remek-delo' meu ljud'maPoredi jo jedared s Cezarem.KARMIJAN

Neka mi vaa milost oprosti,Pesmu sam tu od vas nauila. .KLEOPATRA

Taman bih sad govorila onako

Kako za svojih dana nezrelih

Govorila sam, pameu zelena,A krvlju hladna! Ali hajde, hajd'mo;

Mastilo daj i list:

Imae svakog dana drugi pozdrav,Ma Misir sav raselila.(44)

(Odlaze)

(44) To jestmakar morala sve svoje podanike da alje kao glasnike.


29/163

29

DRUGI IN

SCENA PRVA

Mesina. Odaja u Pompejevoj kui(Ulaze POMPEJ, MENEKRAT i MENA)

POMPEJ

Ima li pravde u bogova monih,Pruie oni svoju potporuDelima ljudi pravednih.

MENEKRAT

to oni,Pompeju vrli, odlau, to nijeI uskraeno s njine strane.

POMPEJ

Ali

Dok mi pred njinim tronom molimo,

Propada ono to izmoljavamo.MENEKRAT

Mi esto, sami sebi nepoznati,Traimo ono to je zlo za nas,Te kad nam njina mudra mo to krati,To je za nae dobro; tako biva

Na nau korist to se molitvaNe prima naa.POMPEJ

Stii u do mete:Narod me voli, a nad morem vladam;

Snage mi rastu kao mesec mlad,

A proroka mi nada moja veliDa e narasti one do punoe.Mark-Antonije u Misiru bani,I ne hajui da u boj poteeVan gradskih vrata; Cezar zgre pare,Dokle od njega srca otpadaju;

Lepid i jednom a i drugom laska,

A oni opet njemu; no nit' oni

Haju za njega, niti njih on mari.

MENAS

Cezar i Lepid s mnogim snagama

Ve su na bojnom polju.POMPEJ

Ko to kae?To nije tano.


30/163

30

MENAS

Silvije to veli,

Moj gospodaru.

POMPEJ

Bunca on; ja znam

Da su u Rimu obadvojica,

Oekujui tamoi Antonija.Al' nek' na tvoje svele usne sie,Raspusna Kleopatro, nenost svijuLjubavnih ari! Nek' se sa lepotomMaije zdrue, a pohotljivostI s njom i s njima! Sputaj raspusnika

Gozbama samim, i uini da seUm njegov dimi; neka sladokusni

Kuvaii glad mu bruse zainimaOd kojih raste nezajaljavost,Pa neka san i jelo ast mu svukuDo Letinoga tupog mrtvila.(45)

(Ulazi VARIJE)

Varije, ta je?VARIJE

to u da vam javim,Vie je nego izvesno: u Rimu

Oekuje se svakoga trenutkaMark-Antonije; protekao je

Zamaan komad vremena otkad jeKrenuo iz Misira da bi mu

Ostalo mnogo jo da putuje.POMPEJ

Da sam sa vie panje sasluaoStvar manje vanu, drae bi mi bilo.

Ni pomislio ne bih, Mena, ja,

Da e za tako triav rat da staviSvoj lem na glavu taj prodrljivacI zaljubljenko: vojnikom vetinomVredi on dvaput vie no to vredeZajedno ona druga dvojica.

Al' neka to u naim oimaPodigne nau vrednost kad je biloDovoljno da se samo maknemo,

Pa da u sladostrau neumorniAntonije sa skuta misirskoj

Udovici se otkine.


31/163

31

(45) Letareka u donjem svetu, iz koje seni umrlih piju i tako zaboravljaju prolost. Ugrkoj mitologiji Leta personifikuje zaborav.

MENAS

Po mome,

Slaba je nada da se Antonije

I Cezar s dobro do'o" pozdrave.Pokojna ena AntonijevaUvredila je Cezara, a rat je

Vodio protiv njega njegov brat,

Mada ne drim da je AntonijePodb'o svog brata.

POMPEJ

Ja ti ne znam, Mena,

Do koje mere mogu sitnija

Neprijateljstva da se sklone s puta

Pred krupnijima. Da se digli nismo

Protivu svih njih, sva je prilika

Da bi se oni pokavili biliJedan sa drugim, jer se razloga

Povlailo me' njima dovoljnoDa jedan protiv drugog trgnu ma;Ali do koje mere trah od nas

Rascep me' njima zakrpiti moeI sitne njine raspre sputati,

To nama nije znano. No nek' bude

Kako to bude naim bogovimaUgodno bilo! Nae je jo samoDa pregnemo i sve od sebe damo.

Hajdemo, Mena.

SCENA DRUGARim. Odaja u Lepidovoj kui(Ulaze ENOBARB i LEPID)

LEPID Valjano delo, dobri Enobarbe,

Bilo bi to, i vama' pristajalo,

Da namolite svoga komandanta

Da uljudno i blago razgovara.

ENOBARB

Namoliu ga da odgovaraKako miu lii: drai li ga Cezar,Antonije nek' grmi kao Mars


32/163

32

I preko glave Cezaru nek' gleda.

Tako mi Jupitera', kada bih,

K'o Antonije, bradu nosio(46),

Ne bih je danas potkres'o.

LEPID

Sad nije

Vreme za line srdbe.ENOBARB

Svako vreme

Slui za ono to u njemu nikne.LEPID

Al' manja stvar pred veom ustupa.ENOBARB

Ne, ako manja doe pre.

LEPID

estinaGoni vas da ovako govorite;

Al' eravice ne raspirujte,Molim vas. Evo vrlog Antonija.

(Ulaze ANTONIJE i VENTIDIJE)

ENOBARB

I Cezar, eno, ide.

(Ulaze CEZAR, MECENA i AGRIPA)

ANTONIJEPoi emo

Na Partu(47), ako ovde k'o to valjaSaglasimo se: sluaj, Ventidije.CEZAR

Ne znam, Mecena, pitaj Agripu.(48)

LEPID Krupno je vrlo, vrli prijatelji,

Ono zbog ega zdruismo se mi;Pa ne dozvol'te da nas podvoji

Posao neki beznaajniji.Bude li to za pokudu, to moeSasluati se uljudnoi; a akoBudemo s vikom raspravljali svoje

Triave razmirice, mi emoBiti ubice tamo gde smo hteli

Vidati rane; dakle, plemeniti

Drugovi mojia za ovo ja vasSvom zbiljom molimdotiite sePitanja ak i najoporijih

Reima krajnje blagim, nemojteZlom voljom stvar jo pogoravati.


33/163

33

(46) Plutarh kae da je Antonije pustio bradu posle poraza kod Modene i da se vie nijebrijao. Ali osim toga, on se i u tome ugledao na svoga pretka Herkula, koji je uvek

predstavljan s bradom.Smisao Enobarbovih rei je ovaj: kada bi on bio Antonije, ne biCezaru ukazao potu time to bi iziao preda nj uljuen.(47) Antonije nije iao u Partu: Posle ovog sporazuma, poslao je Ventidija u Aziju dazaustavi Parane." (Nort.)(48) Cezar nastavlja razgovor koji je bio zapoeo sa Mecenom pre izlaska na scenu.

ANTONIJE Dobro reeno. Da se nalazimoPred vojskom svojom i uoi bitke,Postupio bih tako.(49)

CEZAR

Dobro doli u Rim.

ANTONIJE

Hvala vam.

CEZAR

Sedite.

ANTONIJE

Sedite, gospodine.

CEZAR

Pa, dobro -

ANTONIJE

Za rave ste, ujem. smatraliIzvesne stvari koje nisu 'takve;

Il' ako jesu, ne tiu se vas.CEZAR

Ja bih za podsmeh morao da sluim,Ako bih ni zbog ega il' zbog kakveTriarije se vreao, i toPosebno s vae strane; a jo vieZa podsmeh sluio bih ako bihMa i jedared s potcenjivanjem

Imena vaeg dotakao se,Kad me se ne bi ticalo da ono

Na dobrom glasu bude.

ANTONIJE

ta se mojBoravak u Misiru, Cezare,

Ticao vas?

CEZAR

Ne vie no to se

Boravak moj u Rimu ticaoVas u Misiru; ali, ako ste


34/163

34

Vi tamo protiv mene bukali,Mog'o je tad za mene boravak

Va u Misiru biti vana stvar.

(49) Ove rei verovatno prati neka radnja na pozornici, na primer, prijateljski pozdrav sAntonijeve strane. to onda razglauju zvuci truba.

ANTONIJE

Kud ciljate vi ovim bukao'?CEZAR

Kud ciljam, to izvol'te shvatiti

Po onom to me ovde snalo. Rat suVodili ena vaa i va bratProtivu mene, a u vaem znaku

Napad je njihov voen, ratni pokliBili ste vi.

ANTONIJE

Pobrkali ste stvar.

U podvig svoj me brat moj uplitao

Nikada nije: to sam proverio;

uo sam to iz verodostojnogKazivanja ba istih onih ljudiKoji su ma isukali za vas.

Zar upravo nasrnuo on nijeDa nane moju k'o i vau vlast,I nije 1' protiv moga ugleda

Isto toliko vojevao on,

Poto je vaa stvar i moja stvar?Pisrna su moja dala vama veObavetenja u tom pogledu.elite li da svau skrpai'ite,A bclji razlog niste kadri nai,Ovaj je kratak.

CEZAR

Vi se hvaliete,Podmeui mi umovanje loe;Al' sva su vaa izvinjenja krpe.ANTONIJE

O, ne! O, ne! Ja znam da niste mogli

Ne pomisliti nuno, siguran sam,Da ja, va drug u stvari protiv kojeRat je poveden, nisam mogao

Gledati okom blagonaklonimNa ovaj rat, uperen protiv moga


35/163

35

Sops'tvenog mira. Voleo bih, pak,

Kad biste, to se moje ene tie,Jo negde nali enu takve udi:Trei je deo sveta va, i vi steKadri ga oas uzdom povesti,Al' takvu enu ne

ENOBARB

Kamo da svi imamo takve ene, pa da ljudiidu u rat sa enama!ANTONIJE

Njena su, tol'ko nesavitljiva,

Posve od njene netrpeljivosti

Potekla uzrujanja, CezareA ona nisu bila liena

Ni otroumlja u politici Ona su, priznajem to s aljenjem,I vama preve dodijavala,Te zato sami morate da znate

Kol'ko sam bio bespomoan tu.CEZAR

Pisao sam vam dok ste u Misiru

Terali terevenke, ali vi ste

Za ova moja pisma hajali

Kao za lanjski sneg, i s porugamaI psovkom moga izaslanika

Izgnali ispred sebe.

ANTONIJE

Upao je

Pre doputenjak meni, Cezare:Sem toga, tri su kralja neto preSa mnom na gozbi bila, pa onakav

Kakav sam jutrom nisam tad ni bio;

Al' sutra sam mu rekao to sam,

A to je bilo ravno izvinjenju.

Nipoto neka ne bude u spor naUmean ovaj ovek; ako trebaDa nastavimo nae raspravljanje,Iz pitanja ga naeg briite.CEZAR

Odredbu jednu svoje zakletve

Prekrili ste, a za tako toOptuiti vi mene nikada Neete moei.

LEPIDLake Cezare.


36/163

36

ANTONIJE

Pusti nek' kae, Lepide.Svetinja ast je, koje se je onDotak'o sad, a koja mi je, veli

Nedostajala. Cezare, da ujemOdiredbu svoje zakletve.

CEZAR

Da poaljete oruje i pomoKada ih budem traio; a vi steJedno i drugo odbili.

ANTONIJE

Il' bolje,

Prenebregao, a u doba kad su

asovi zatrovani mrailiU meni svest o. mojim dunostima.im pre mi bude data prilikaOtkajau vam ovo, ali taIspravnost nee mojoj veliini

Naneti vreda nikolikoi, nit' eIspravnosti da budu lienaVrenja moje vlasti. Jeste da jePoela ovde s raitom Fulvija,

Ne bi 1' me iz Misira otrgla;I ja u evo poto nisam bioUpoznat s ovom pobudomda molimZa izvinjenje koliko je god

Za moju ast, u sluaju ovakvom,Prilino da se pondzim i skruim.LEPID

Reeno plemenito.MECENA

Ako bi vam

Ugodno bilo ikako, prekin'te

Progoniti se okrivljavanjima

Za meusobne uvrede: iz glaveNjih ete sasvim izbrisati akoPrisetite se da vas poziva

Sadanja nuda da se namirite.LEPID

Valjana re, Mecena.ENOBARB

Ili, ako za ovaj mah pozajmite jedan drugome ljubav, vi je, kad vie ne budete uli da segovori o Pompeju, moete uzeti natrag: imaete kad do mile volje da se guate kad ne budete


37/163

37

imali nikakva druga posla. ANTONIJE

Ti si tek vojnik samo; zato uti.ENOBARB

Skoro sam i zaboravio bio da istina treba da uti.ANTONIJE

Ti vrea ovaj skup; ni rei vie.ENOBARB

Pa, ded', produite; biu paljiv kao kamen.CEZAR

Ne kudim ja toliko sadrinu.Ve nain njegovoga govora;Jer ostati nam nije mogunoU prijateljstvu ako nam se udiPo postupcima tol'ko razlikuju.

A kad bih znao kakav obru kojiSvezao bi nas evrsto, ja bih svet

S kraja na kraj za njime pretragao.

AGRIPA Dozvol'te mi da kaem, Cezare.CEZAR Agripa, rec'te.

AGRIPA

Sestru po majci ima, Cezare,Divnu Oktaviju(50); a sada je

Veliki Mark-Antonije udovac.

CEZARMan'te se takvog govora, Agripa:

Kad bi vas neto ula Kleopatra,Sa razlogom bi za brzopletost

Ukorela vas.

ANTONIJE

Ja ene nemam, Cezare; dozvol'teDa sasluam ta ima jo AgripaO tom da kae.AGRIPA

Da bi se meuvama odraloZauvek prijateljstvo, da biste

Postali braa, da bi vam se srcaU neraskidni splela vor, nek' uzmeAntorije Oktaviju za enu;

Njoj po lepoti prilii da uzmeZa mua nita manje no oveka

Najvrsnijega meu ljudima,A po vrlini i po ljupkosti

Njoj ravne nema. Ovim brakom bi seSva sumnjienja sitna, koja sad


38/163


39/163

39

Ikoji brat; nek' naa kraljevstvaI naa srca spaja ivot njen,I neka ne odleti ljubav naa

Nikada vie!LEPID

Amin, i sa sreom!ANTONIJE

Mislio nisam protivu Pompeja

Da trem ma, jer nedavno je onLjubaznostima mene obasuo

Retkim i krupnim; treba da se njemu

Zahvalim prvo bar, da ne bi zamnom

Ostao rav glas, a potom odmahIzazvau ga.

LEPID

Skup je svaki tren:

Moramo smesta mi da potraimoPompeja, il' e on da potraiInae nas.ANTONIJE

Gde logoruje?

CEZAR

Negde

U podnoju Mizenuma.(51)ANTONIJE

Kolike

Snage na kopnu ima?

CEZAR

Velike,

I stalno rastu; ali morem je

Zavladao potpunce.

ANTONIJE

Tako kau.Eh, da me nama dogovora bee!Da pohitamo stoga s tim; al' pre

No to se prihvatimo orujaDa pourimo prvo posaoO kom je bila re.CEZAR

Veoma rado;

I pozivam vas da se vidite

Sa mojom sestrom, kud u ovog asa

Da vas odvedem.ANTONIJE


40/163

40

Nemojte nas drutvaLiiti svoga, Lepide.LEPID

Od toga

Ne bi me, vrli Antonije, mogla

Ni bolest da zadri.(Fanfare. Izlaze CEZAR, ANTONIJE i LEPID)

MECENA

Dobro doli iz Misira, gospodine.ENOBARB Da ste zdravo, vrli Mecena, druga polovino srca Cezareva. I vi, moj potovani

prijatelju, Agripa!

AGRIPA Zdravo, dobri Enobarbe!

MECENA

Imamo razloga da se radujemo to su se stvari ovako dobro uredile, da oveku prosto curi

voda na usta

od uivanja. A nije bilo loe ni vama u Misiru.ENOBARB Nije, gospodine; po danu smo spavali dok nam se ne bi smuilo, a no smoolakavali piem. MECENAZa doruak po itavih osam divljih veprova na ranju(52) za ciglo dvanaest lica; je li istina?

(51) Rt u Napuljskom zalivu.

(52) uo sam, kae Plutarh, ,,od svoga dede Lamprija da mu je neki Fileta, lekar, rodom izAmfise priao da je u to vreme boravio u Aleksandriji, gde je uio medicinu; i upoznavi se sa

jednim od Antonijevih kuvara, ovaj ga je poveo Antonijevoj kui(budui mlad ovek, eleoje da vidi stvari) da mu pokae udesno i raskono spremanje jene jedine veere. Kad senaao u kuhinji i video svu silnu raznovrsnost mesa, pa, izmeu ostalog, i osam divljihveprova ispeenih celih, on se tome veoma zaudi i ree: Zacelo, imaete mnogo gostiju naveeri. Kuvar se na to nasmeja i odgovori: ,Ne (ree), ne mnogo, ciglo dvanaest osoba.'"(Nort.)

ENOBARB

Nije to ni koliko muva prema orlu: imali smo mi i mnogo udovinijih jela o gozbi, koja suvredna da

budu zabeleena po zasluzi.MECENA Ona je savreno velianstvena ena, ako se ono to se o njoj pria podudara snjom.

ENOBARB im je na reci Kidnu(53) susrela Mark-Antonija, strpala je njegovo srce u svojjandik.AGRIPA Tamo se doista pojavila, ako moj izveta nije izmiljao bajke o njoj.ENOBARB

Ispriau vam.Barka na kojoj sedela je ona(54)

Sva je na vodi bleskom buktalaK'o kakav presto uareni; krma


41/163

41

Od kovanoga zlata bila je;

Jedra su bila purpurna, i sva su

ToJiko bila namirisana,

Da su od toga bili vetrovi

Prenemogli na smrt sa ljubavi;

Vesla su bila srebrna, i udar

Drala prema svirci svirala,I inila da voda tuenaZa njima potrava hitrije,K'o zaljubljena u te udare.

A to se tie nje, tu svakd opisUbog je kao prosjak; ona je

Leala ispod svoga adoraOd zlatotkanog tkiva uinjenog,

I sobom prevazilazila sliku

Venere one koja kazuje

Obradom svojom da je mata tuPrirodu nadmaila; a kraj njeSa obe njene strane stajala su,

K'o Kupidoni nasmejani neki,

Deaka ljupka dvasa rupicamaNa obraaima, i lepezama

Mahali raznobojnim, iji dah je,

Rek'o bi ovek, raspaljivaoTo neno lice, mesto da ga hladi,Te ono to su obaviti htele

Neobavljeno ostajalo.

(53) Kidno (Cydnus)reka koja izvire u Tauru, i protie kroz grad Tarzus u Africi. U tomegradu obavljen je prvi susret izmeu Antonija i Kleopatre, kao to kae Sekspir, a ne na reci,kao to veli Plutarh.(54) uveni opis Kleopatrine barke, koji je ekspir gotovo doslovce uzeo od Plutarha.

AGRIPA

Kakvog

Za Antonija divnog prizora!

ENOBARB

Na svaki mig njen njene dvorkinje,

K'o nereide, morske vile te,

Motre i paze, i nadvijaju se

Nad njom k'o ukras; jedna izme' njih,Sireni slina, krmom upravlja;

Kooperi se ue svilenoKada ga ruke, nene kao cvet,


42/163

42

Dotiu njene, i svoj posaoObavlja spretno, pripravno i ivo.S galije miris udan, neuoljiv,

Nasre prema bliskim obalamaI pleni ula; zgre se iz gradaZa njom' sve ivo, dokle Antonije

Na prestolu na trgu sedi sam

I zvidue u vazduh, koji bi,Kad bi praznine moglo biti(55), po'oI sam da pogled svoj na Kleopatri

Napasa, te bi zev u prirodi

Nastao tada.

AGRIPA

O, da iznimne li,

Vrsne Misirke!

ENOBARB

Kad se iskrca,

Antonije joj polje kog sa molbomDa obeduje s njim; al' ona mu

Otpozdrav alje da bi bolje biloDa obeduje on u nje k'o gost,

Za ta ga ona moli svesrdno.I uglaeni Antonije na,

Od kojega jo nikad ena nijeula da kae ,,ne", na gozbu ide,Poto se deset puta lickao,I plaa tamo srcem obed svoj,Iako ga je samo oimaGutao svojim.

(55) Smisao je ovaj: vazduh se boji" da stvori prazninu, jer priroda se grozi vakuuma".

AGRIPA

Carske bludnice!

I Cezara je velikog navela

Da baci ma u zapeak; on njuIsplui, ona plodom urodi.(56)ENOBARB

Po ulici je jednom, gledao sam,

itavih etrdeset koraajaSkakala sve trupake; a kad dahaPonestade joj, ona progovori

Sva zadihana, to je savrenstvuNesavrenstvom svojim naginjalo,


43/163

43

Jer je i tako, daha liena,Sva odisala snagom.

MECENA

A sad mora

Anionije od nje da digne ruke.

ENOBARB

O, nee, nikad:Godine njoj ne mogu nita, neeOd njih sveina njena usahnuti;

Niti e sviklost moi pohabatiPreobraenja njena beskrajnaS kojih je uvek druk'a, uvek nova:Ostale ene zasiavajuGlad onu koju hrane; ona, pak,

Glad izaziva tamo ba gde gladNajvema toli; jer u nje i vrloRave stvari neki prikladan,Pristojan vid dobijaju, te njoj

Blagoslov sami asni oci dajuI onda kad je raspusna.

MECENA

Ako lepota, um i skromnost mogu

Da skrote srce Antonijevo,

Oktavija je tad zgoditak za njPun blagoslova.

(56) Kleopatra je s Julijem Cezarom imala sinaCezariona. koji je prvobitno bio nazvanPtolomeus, a roen je bio 47. pre n. e. Posle smrti Kleopatrine Cezarion je, po naredbiOktavijanovoj, bio pogubljen.

AGRIPA

Hajd'mo. Budite

U mene, dobri Enobarbe, gost

Dok ovde boravite.

ENOBARB

Prepokorno,

Gospodine, zahvaljujem na tome.

(Odlaze)

SCENA TREANa istom mestu. Odaja u Cezarevom domu

(Ulaze CEZAR,ANTONIJE, izmedu njih OKTAVIJA, i PRATNJA)


44/163

44

ANTONIJE

Odvojie me od nedara va:ihPokatkad svet i poziv krupni moj.

OKTAVIJA

Sve u to vreme, pavi niicePred bogovima, moliti za vas.

ANTONIJE Dobra vam no, gospodine. A vi,Iz onoga to svet o meni pria

Nemojte, mila Oktavija, samo

Najgore da itate; reda jaNisam se pridravao, al' odsadSve ima prema propisu da bude.

Laku vam no sad, draga gospoo.OKTAVIJA

Laku no, gospodaru.CEZAR Laku no.(Odlaze CEZAR i OKTAVIJA, ulazi PROROK)

ANTONIJE

Pa da 1' vas elja spopada, prijako,Da u Misiru budete?

PROROK

O, kamo

Da nisam nikad otiao otud,

Niti pak. vi onamo doli ikad!ANTONIJE

Dajte mi razlog ako moete.PROROK

Neto mi to u srcu kae, aliU rei ja to' ne znam da obuem;Samo: u Misir vraajte se,velim.ANTONIJE

iji e, rec'te, uspeh dostiiVisinu veu, Cezarev il' moj?PROROK

Cezarev.

Stoga se kloni njegove blizine;

Tvoj dobri demon(57)to e rei duhKoji te titi plemenit je, hrabar,Uzvien i nesravnjiv svuda gdeDemo.na Cezareva nema; ali im sePriblii njemu, strah obuzimaAnela tvoga, kao da je svladan;

Stoga od njega podaije se dri.ANTONIJE


45/163

45

O tom ni rei vie.PROROK

Nikom drugom

Do tebi; nikom vie osim tebi.U emu bilo da se kocka s njim,Izgubie zacelo,pa e tebe,Prirodnoj srei toj zahvaijujui,Tui i pored tvoga preimustva:Sjaj trne tvoj im on kraj tebe blesne.Opet ti kaem: kad si pored njega,Tvoj duh se plai da ti voljom vlada,A vrsnosti je pun im ode on.ANTONIJE

Udalji se: i reci Ventidiju,

Da hou da razgovaram sa njim.(PROROK ode)

U Partu on e poi. Bila toVetina ili sluaj, rekao jeIstinu on; i sama kocka je

Posluna njemu. Srei njegovojNe moe da odoli sva vetinaNadmona moja kada igramo;Izvlaimo li kocku, on je bolji;

Njegovi petli(58) vazda moje tuku,I kad je prednost sva na mojoj strani;

A prepelice njegove nad mojim

Pobedu uvek nadmono odnesu,Kada ih uobruimo. U MisirPoi u ja; ma kol'ko da sam ovajBrak, mira svoga radi, sklopio,

Na istoku je radost moja sva.

(57) Po starom grkom verovanju, oveka prati kroz ceo ivot njegov zatitniki duh, genij,demon ili aneo-uvar; on bdi nad sudbinom oveka i upravlja njegovim vladanjem.(58) Plutarh kae da su se Antonije i Oktavijan Cezar zabavljali gledanjem bojeva petlova i

prepelica, i da je Antonije u tim prilikama uvek gubio opkladu.

(Ulazi VENTIDIJE)

O! hodite, Ventidije; u Partu

Valja vam poi; va je nalog gotov;Poite sa mnom da ga primite.(Izlaze)

SCENA ETVRTA


46/163

46

Na istom mestu. Ulica

(Ulaze LEPID, MECENA i AGRIPA)

LEPID

Daljih se briga proite; pour'teDa sustignete svoje generale.

AGRIPA

Mark-Antonije eli, gospodaru,Od Oktavije da se oprosti,

I eto nas za vama.

LEPID

E pa, dok vas

U ratnikome ruhu ne vidim,Koje vam jednom k'o i drugome

Prikladno stoji, zbogom.

MECENA

Kako ja

Vidim taj put, do toga emo brdaMi pre vas stii(59), Lepide.LEPID

Vi kraimIdete putem; ja sam nauman

Podosta da zaobiem: dva danaBiete u dobitku prema meni.

MECENA, AGRIPAPa sreno bilo, gosipodaru!LEPID Zbogom.

(59) Rt Mizenum. Vidi beleku 51.

SCENA PETA

Aleksandrija. Odaja u dvoru

(Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA, ALEKSAS i PRATNJA)

KLEOPATRA

Muzike malo dajte; muzike,

Te setne hrane koja pita nas

ijije poziv ljubav.PRATNJA

Svirku, hej!

(Ulazi MARDIJAN)

KLEOPATRA

Al' man'te to; biljara(60) hajdemo

Da zaigramo; hodi, Karmijan.

KARMIJANBoli me ruka; bolje igrajte


47/163

47

Sa Mardijanom.

KLEOPATRA

Da li s evnuhom

ili sa enom igra, isti davo.Hajdemo, hoete l', gospodine,Da odigramo koju?

MARDIJAN

Gospoo,Koliko god sam vian.KLEOPATRA

Gde se dobra

Pokae volja. ma i ne dosegla.Tu igra sme da trai izvinjenje.

No. neu sada. Udicu mi dajte;

Do rrke emo sii, pa u tamo Dok u daljini muzika mi sviraVarkati ribe mrko-perajaste;

Probadae im eljust valavuSvijena moja kukica; i vazda,

Kada izvuem koju, pomisliuZa svaku da je Antonije to,

I rei u, Aha, ulovismo vas!"KARMIJAN

Bilo je smeno kada ste se onoKladili ko e upecali ta;I kad je gnjurac va na njegovuUdicu ribu slanu obesio(61),

A on je bre-bolje potegao.

(60) Igra bilijara bila je poznata u ekspirovo doba, ali anahronizam je kad Kleopatra pominjeovu igru.

(61) Jednom u ribolovu, kad Antonija nije sluila srea, a zbog ega se ljutio, Kleopatrakriom naredi ribarima da, im Antonije baci udicu, oni zarone i na nju nataknu spremljenuribu. To je posle ispriala svome narodu, te drugom prilikom izae dosta ljudi da posmatraribolov. Kada Antonije ponovo poe da peca i baci udicu u vodu, ribari zaronie i natakoe naudicu slanu ribu, to, kad Antonije izvue struk iz vode, izazva smeh. (Po Nortu.)

KLEOPATRA

U to sam vreme smehomO, vremena!Izvodila ga iz strpljenja ja;

A te sam noismehom do strpljenjaUljuljkala ga; pa ga sutradan

Toliko vinom nakitila da jeU postelju pre devet poi mor'o;


48/163

48

Koprenu tad sam i ogrta svojBacila na nj, a ja sam utoliko

Nosila njegov ma s Filipija.. .(62)(Ulazi GLASNIK)

Iz Italije! O, provali svojim

Vestima plodnim u moj sluh, to jalovToliko vreme osta.

GLASNIK

Gospoo,Gospoo KLEOPATRA

Umro je Antonije!

Ree li ovo, huljo, zaklaeGospou svoju; ali ako je

U zdravlju i slobodi, ako takvu

Donosi vest o njemu, evo zlata,I evo moje ruke, pa poljubi

Venu na njojzi, najplavetniju;

A kraljevi su stavljali na nju

Usnice svoje, dru ljubei je.GLASNIK

Pre svega, on je dobro, gospoo.KLEOPATRA

O, evo zlata jo. Al' pazi se,Ugursuze, u nas je obiajDa se za mrtvog kae da je dobro:Cilja li tim na to, rastopiuTo zlato to ti dadoh, pa u gaU tvoje grlo zloreko da saspem.

GLASNIK

Sasluajte me, dobra gospoo.

(62) Ma koji je Antonije imao u bici kod Filipija, u Makedoniji, 42. pre n. e., u kojoj sunjegove i Oktavijanove snage potukle zaverenikeBruta i Kasija.

KLEOPATRA

Dobro, produi, sluam; ali nemaNa tvome licu nieg dobroga;Ako je Antonije iv i zdrav,I na slobodi, ljupkou zapapriTrubljenje vesti povoljnih ovako!

Ako li nije dobro, valjalo bi

Da doe kao kakva furija,Sa zmijama na glavi(63) kao krunom,


49/163

49

A ne pod vidom oveijim.GLASNIK

Da li

Izvoljevate sasluati me?KLEOPATRA

Obuzela me elja da te lupimPre no to kae to: al' ipak u te,Ree li da je Antonije iv,I da je dobro, il' u prijateljstvu

S Cezarom da je, ili da u njega

On nije suanj, svega zasutiZlatom k'o pljuskom, a skupoceni

Biser na tebe sruiti k'o grad.GLASNIK

Gospoo, on je dobro.KLEOPATRA

Re valjana.GLASNIK

I s Cezarom je on u prijateljstvu.

KLEOPATRA

estita dua ti si.GLASNIK

S Cezarom je

U prijateljstvu veem nego ikad.KLEOPATRA

Trai od mene blaga kol'ko hoe.GLASNIK

Pa ipak, gospoKLEOPATRA

Nije mi po udiOvo ,,pa ipak"; ono uklanja

Valjanost dobrih vesti prethodnih;

Sa tiim ,,pa ipak" do vraga! ,,Pa ipak",

To ti je to i kakav tamniarKoji pred sobom tera uasnogZloinca nekog. Priko, molim te,Srui u sluh moj hrpimice sveto tovar tvoj sadri, zlo i dobro.Sa Cezarom je prijatelj, i, kae,Zdrav je, i veli da je slobodan

(63) Furijekod Rimljana, eumenidekod Grkabile su boginje osvete. Zamiljane su

kao keri Zemlje ili Noi, strane krilate devojke sa zmijama upletenim u kosu i sa oima izkojih kaplje krv.


50/163

50

GLASNIK

Slobodan, ne! ja nisam, gospoo,Rekao to: s Oktavijom je svezan.

KLEOPATRA

Za kakvog vraga?

GLASNIK

Pa za onog divnog

Vraga to tera ef u postelji.KLEOPATRA

Karmijan, sva sam bleda!

GLASNIK

Gospoo,Oenio se Oktavijom on.

KLEOPATRA

Kuga nad kugom stigla te, dabogda!

(Obori ga udarcem)

GLASNIK

Strpljenja, dobra gospoo.

KLEOPATRA

ta veli?(Opet ga tue)

Napolje, grozna huljo, ili uDa oram tvoje oi kao lopte;Poupau ti kosu svu sa glave:(Vue ga gore-dole)Premlatie te icom, bie kuvanU slanoj vodi, lunica e ljutaPei ti kou natenane.GLASNIK

Ja sam,

Gospoo ljupka, doneo tu vest,A venao ih nisam ja.KLEOPATRA

Poreci

to ree, pa e dobiti na darOblast od mene; neocenjivo

Daa ti blago; onaj udaracto ti ga dadoh, to ti je za onoto si do besa mene doveo,A dobie od mene na poklon

I ono sve to bude tvoja skromnostZatraila od mene.


51/163

51

GLASNIK

Gospoo,Oenio se.KLEOPATRA

Preve si, nitkove,Ziveo dugo.

(Potre no)

GLASNIK

Onda u da beim.ta vam je na um palo, gospoo?Do mene nema nikakve krivice.

(Ode)

KARMIJAN

Priberite se, gospoo; taj ovekSavreno je nevin.KLEOPATRA

Poneki nevin gromu ne utee.Dabogda se u Nilu Misir sav

Rastopio, dabogda da se svaki

estiti stvor u zmiju prometne!Pozovite mi natrag toga roba:

Ma kol'ko da sam pomahnitala,

Ujesti njega neu. Zovite ga.KARMIJAN

Bie ga strah da doe.

KLEOPATRA

Vreda njemu

Naneti neu.(Odlazi KARMIJAN)

Nije plemenito,

Poto sam sama sebi skrivila,Da. ove ruke tuku bednijega

No to sam ja.(Vraa se KARMIJAN sa GLASNIKOM)Gospodine, pristupi.

Nikada nije dobro da se zle

Donosit vesti, ma koliko to

Poteno bilo: vesti prijatnojPodari celu vojsku jezika

Al' pusti da se vesti rave

Objave same, kad opipljivePostale budu.


52/163

52

GLASNIK

Vrio sam dunost.KLEOPATRA

Je 1' enjen?Ree li opet ,,Da", ne mogu tebeMrzeti vema nego to te mrzim.GLASNIK

Gospoo, jeste, enjen je.KLEOPATRA

Dabogda

Grom da te zgromi! zar e neprestanoSvoje da tera?GLASNIK

Zar je, gospoo,

Trebalo da vas slaem?KLEOPATRA

Kamo da si,

Pa makar potop preplavio pola

Moga Misira, te da zdenac bude

Za kraljutave zmije. Odlazi;Da ti je lice k'o u Narcisa(64),

Bio bi za me nakazan. Je 1' enjen?GLASNTK

Oprostite mi, velianstvo.KLEOPATRA

enjen?GLASNIK

Ne srdite se to vas srditiNe elim vie; da izvuem kaznuZa ono to me gonite da radim,To mi se ini vrlo nepravinim;S Oktavijom je venan.KLEOPATRA

O, da ti

Treba s krivice njegove dabudeHulja, a nisi, zna to pouzdano.Odlazi; odve skupa je za meneSva trgovina to si je iz RimaDoneo amo; dri je kod sebe,I neka bi te upropastila.

(Odlazi GLASNIK)

KARMIJAN

Kraljice draga, uspokojite se.KLEOPATRA


53/163

53

Antonija do neba uzdiui,Potcenila sam Cezara.

KARMIJAN

Ne jednom,

Ne jednom.

KLEOPATRA

Sad sam platu dobila.

Odavde vodite me.

Mrkne mi svest. O, Ira! Karmijan!

Ne mari. Poi do prijaka tog,Dobri Aleksas; nek' ti ispriaKakav je lik u Oktavije te,

I koje su joj godine, i kakve

(64) Po grkoj mitologiji, Narcis je bio divan mladi, neosetljiv na ljubav; nimfa Eho zaljubilase u njega, i umrla je od tuge. Nemeza, da bi ga kaznila, pokazala mu je njegov lik u jednom

izvoru, i on se tako zaljubio u sebe, i postepeno je venuo, dok se nije pretvorio u cvet koji nosi

njegovo ime.

Sklonosti ima; nek' ne propusti

Da kae kakvu boju kose ima:Pa mi to pre dojavi. Neka ide(Odlazi ALEKSAS)

Za sva vremena:ne, ne, Karmijan.Neka ne ide!Makar s jedne straneKao Gorgona bio naslikan(65),

Sa druge strane on je Mars. Porui(MARDIJANU)

Da mi Aleksas izvee doneseJe li visoka stasom. ali me,Karmijan, ali, al' mi ne govori.Odvedi me do moje odaje.

(Odlaze)

(65) Po grkoj mitologiji, Gorgone su bile tri strane devojke, koje su umesto kose imalezmije to siku, a bile su krilate, tuanih kandi i ogromnih zuba.

SCENA ESTAU blizini Mizenuma

(Fanfare. Ulaze POMPEJ i MENA s jedne strane, uz zvuk truba i doboa; a s druge CEZAR,ANTONIJE, LEPID, ENOBARB, MECENA, sa trupama u maru)

POMPEJTaoce vae imam, a i vi


54/163

54

Imate moje; porazgovarajmo

Pre nego to se maa latimo.CEZAR

Da jedni druge prvo sasluamoNa svom je mestu posve; stoga smo vam

Pismene svoje predloge unapred

I isposlali; te ukoliko si

Prouio ih, daj nam znati hoe 1'Ozlojeeni ma tvoj biti sputanTim predlozima, te da moe natragU Siciliju opet da se vrati

Tolika vrsna mlade, koja biMorala ovde inae da skona.POMPEJ

Vas ja, na ovom svetu velikom

Jedine senatore(66), vas ja, glavne

Punomonike velikih bogova,Svu trojicu vas pitam: to da bude,I pored sina svog i prijatelja,

Moj otac(67) lien svojih osvetnika;Kada je, doav da se kao duhDobrome Brutu javi, video

Julije Cezar kod Filipija

Kako ste vi za njega radili?ta je odvelo u zaverenikeKasija bledog? ta li podstaknuloOnoga asnog Rimljanina Bruta,Koji je bio potovan od sviju,Da s oruanim sauesnicimaKoji slobodu divnu voljahu

Kapitol krvlju poprska do to

to ini je elja bila postiiDa ovek bude ovek?(68) Pa i mene

Navede to da spremim brodovlje

Od ijega se tereta penuaSrdito more, jer sam naumio

Da ljuto kaznim nezahvalnost koju

Na moga oca plemenitog sruiPakosni Rim.

CEZAR

Ne urite se mnogo.ANTONIJE

Brodovljem svojim nee, Pompeju,Zastraiti nas; bie meu nama


55/163

55

Na moru razgovora: a na suvu

Zna ve kolika prevaga je naa.POMPEJ

Na kopnu, zbilja, ti za ceo dom

Mojega oca(69) ima prevagu;No, poto i ne gradi kukavicaZa sebe dom, u njemu ostani

Sve dotle dokle bude mogao.

(66) To jesttrijumvire.(67) Pompej Veliki (10648. pre n. e.), trijumvir. Zbog svojih pobeda u Africi dobio je nazivVeliki.

(68) To jestda ne bude tiranin.(69) Docnije, kad je Pompejeva kua bila izloena javnoj prodaji, Antonije ju je kupio."

(Nort.)

LEPID

Budite tabri poto sada toNe spada amopa nam reciteta kaete o naim ponudamaPoslatim vama.

CEZAR

To je ono glavno.

ANTONIJEI ne dajte se nagovoriti,

Nego procen'te korist koju biste

Imali prihvatanjem.

CEZAR

A i to

ta moe sve da izie iz togaAko na veu sreu zaigrate.POMPEJ

Vi ste mi ponudili Siciliju

I Sardiniju; a da more ja

Oistim sve od gusara, i itoU odreenim koliinamaU Rim da po'ljem; to ka uglavimo,Da s maevima i neokrznutim,I titovima i neulubljenimRastanemo se.

CEZAR, ANTONUE, LEPID

To smo ponudili.

POMPEJTad znajte da sam amo doao


56/163

56

Spreman da primim ovu ponudu;

Al' me je malo Marko Antonije

Izbio iz strpljenja. Mada nije

Lepo dapriam. jer na utrb toZasJuge moje ide, neka znate

Da je, kad ono Cezar s vaim bratomU sukob doe, vaa mati dola

Na Siciliju(70), gde je prijateljski

Primljena bila.

ANTONIJE

To sam, Pompeju,

Ve uo, pa sam svesrdno i dugoSmiljao kako da vam izdanoDunu zahvalnost odam.

(70) Kad je Antonijev mlai brat, na podsticaj njegove ene Fulvije, zavojtio protivOktavijana (4140. pre n. e.) i bio potuen, Antonijeva majka Julija (sestra Julija Cezara) iFulvija pobegle su iz Italije na Siciliju, gde ih je Pompejistie Plutarh vrlo ljubazno

primio.

POMPEJ

Dajte ruku:

Da emo ovde da se sretnemo,Ni slutio, gospodine, ja nisam.

ANTONIJENa istoku su meke postelje;

Te hvala vama to me ovamoDozvaste pre no smerah amo doi,Jer sam u tome na dobitku.

POMPEJ

Vi ste

Od poslednjega naeg vienjaPromenili se.

ANTONIJE

Nu, ta sudba reeNa licu mom k'o rabou. ja ne znam;Al' mj u grudi ona nikad neeDospeti da mi srce zarobi.

LEPID

Srean nam bio sastanak.POMPEJ

I ja se,

Lepide, tome nadam. Sporazum smo

Postigli. dakle Ja bih molioDa se u pero stavi dogovor


57/163

57

I na nj se nai stave peati.CEZAR

Pre svega to.

POMPEJ

A jedni drugima

Prirediemo gozbu pre rastanka;Te dajte neka kocka odluiKo e da pone.ANTONIJE

Ja u, PompejuPOMPEJ

Ne, Antonije neka kocka rei:A bila prva ili posiednja.

Vasa e sjajna kujna misirska

Proslaviti se. Sluao sam da jeJulije Cezar, gostei se tamo,Ugojio se bio.

ANTONIJE

Mnogo tauli ste vi.POMPEJ

Bezazlena je bila

Misao moja.

ANTONIJEA i vae rei.POMPEJ

Nu, ja sam tol'ko uo;A uo sam i da je Apolodor

NosioENOBARB

Tu presec'te: nosio je.

POMPEJ

A ta to, molim?ENOBARB

Jednu kraljicu

U dueku(71) za Cezara.POMPEJ

Tek sada

Prepoznao sam tebe; elem, kako.

Vojnie ide?ENOBARB

Nije zlo; a bie

Jo dobra posla za me; jer predstojeetiri gozbe, k'o to mi se kae.


58/163

58

POMPEJ

Daj da ti stisnem ruku; nikada te

Mrzeo nisam. Gledao sam te

Kada se tue; i na dranju samZavideo ti.

ENOBARB

Vas, meutim, ja,Gospodine, ba mnogo nikadaMario nisam; al' vas ipak jesam

Hvalio, mada deset puta veeIstinske vae zasluge su bile

No to sam ja priznav'o.POMPEJ

Tako iskren

Ostani vazda; to nimalo tebi

Ne stoji runo.Sve vas na svoju zovem galiju;

Izvol'te samo napred, gospodo.

CEZAR, LEPID, ANTONIJE

Pokaite nam put, gospodine.POMPEJ Hajdemo.

(Izlaze SVI sem MENE i ENOBARBA)

MENA

Tvoj otac, Pompeju, nikada ne bi zakljuio taj ugovor. Vi i ja smo se ve gledali, gospodine.ENOBARB

Na moru, rekao bih.

MENA Tako je, gospodine.

ENOBARB

Vi ste se dobro' drali na moru.MENA

A vi na kopnu.

(71) Kleopatra od sve svoje pratnje povede sa sobom samo Apolodora sa Sicilije, ue u malulau i, kad se ve mrak hvatao, iskrca seu blizini kraljevske palate. Ali, kako je bilonemogue da se na drugi nain sakrije, uvue se u slamaricu i isprui se u njoj, a Apolodorslamaricu svee remenom i unese je kroz vrata Cezaru." (Plutarh, ,,G. J. Cezar", prevodMiloa uria.)

ENOBARB

Odau hvalu svakome koji meni odaje hvalu; no ne moe se osporiti ono to sam ja na kopnuobavio.

MENA

A mi ono to sam ja obavio na moru.ENOBARB


59/163

59

Da, ali ima neto to biste sopstvene bezbednosti radi, i mogli oporei; bili ste veliki lupe namoru.

MENA

A vi na kopnu.

ENOBARB

U tome se ja odriem svojih zasluga na kopnu. No, dajte mi ruku, Mena; da neto nae oiposeduju neku vlast, mogle bi sad ovde da ulove dva lupea kako se bratime.MENA

Lica u ljudi su vazda estita(72) i nepatvorena, ma ta inae radile njihove ruke.ENOBARB

Ali nema te lepe ene u koje je lice nepatvoreno.MENA

To nije opadanje; one kradu srca.

ENOBARB

Doli smo ovamo da se tuemo s vama.MENA

to se mene tie, krivo mi je to se to prometnulo u pijanenje. Pompej e danas smehom daprofuka i sahrani svoju sreu.ENOBARB

Uini li tako, povratiti je suzama svakojako nee.MENA Tako je kao to kaete, gospodine. Nismo se nadali ovde Marku Antoniju: je li se on,molim vas. venao sa Kleopatrom?ENOBARB

Sestra Cezarova zove se Oktavija.MENA

Tako je, gospodine; bila je ena Kaja Marcela.ENOBARB

No sad je ena Marka Antonija.MENA

Molim, gospodine?

ENOBARB

Tako je i nikako drukije.MENA To su onda Cezar i on vezani zasvagda.

ENOBARB

Kad bih ja imao daproriem sudbinu ove sveze,ja ne bih tako prorokovao.

MENA

Drim da je u zakljuenju ovoga braka igrala veu ulogu politika svrha no obostrana ljubav.

ENOBARB

I ja tako mislim; no videete da e ta veza, koja naizgled svezuje njihovo prijateljstvo, bitioma za prijateljski odnos meu njima. Oktavija je bogobojaljiva, hladne je i uzdrane udi

(72) U originalu pridev je true (Istinit, istinski, pravi, veran, i dr.), i posredi je igra reima.


60/163

60

Mena hoe da kae da se po liku ne moe oceniti karakter ni misao oveka, jer lik je uvekestit; Enobarb, pak, uzima pridev true u smislu pravi, istinski, i smisao njegovih rei je da ulepih ena lice nije pravo, nego je nabeljeno i doterano.

MENA

Ko ne bi voleo da mu je ena takva.ENOBARB

Ne bi onaj koji ni sam nije takav; a to je Marko Antonije. On e opet poi svojoj misirskojtrpezi; a onda e Oktavijini uzdasi raspiriti vatru u Cezaru, kao Ho sam malopre rekao, i ono uemu je'snaga njihovog prijateljstva pokazae se kao neposredni uzronik njihovihnesuglasica. Antonije e zadovoljavati svoje srce gde i dosad; a ovde se oenio samo

pruenom zgodom.MENA

Moda je i tako. Hajdete, gospodine, hoete li na brod? Imam zdravicu za vas.

ENOBARB

Prihvatiu je, gospodine: mi u Misiru nismo tedeli svoja grla.MENA

Hajdete, poimo.(Odlaze)

SCENA SEDMA

Na palubi Pompejeve galije, blizu Mizenuma

(Muzika. Ulaze DVE-TRI SLUGE, s akonijama)PRVI SLUGA

Naspelo im je da dou ovamo, ovee. Pritkama u nekojih od njih ve je nalomljen koren;sruie ih na zemlju i najmanji vetri.DRUGI SLUGA

Lepid se sav zajapurio.

PRVI SLUGA

Podbadali su ga da pije naiskap.

DRUGI SLUGA

Kad ko od njih drugome stane na ulj, ve prema tome ta kojega titi, on uzvikne: Dosta!"; iizmiri ih molbama i preklinjanjem, a sebe piem.PRVI SLUGA

No to razbukti utoliko vei rat izmeu. njega i njegovog razbora.DRUGI SLUGA

Nu, eto ti ta znai biti vien u drutvu velikaa; vie bih ja voleo da lmam trsku koja mi ni odkakve vajde nije no paloinu kojom ne bih mogao daizmahnem.PRVI SLUGA

Da te prizovu u visoke regione a da se u njima i ne primeuje da se mrda, to ti je kao daumesto odju ima rupe, to dozlaboga nagruje lice.(Zvuk truba. Ulaze CEZAR, ANTONIJE, LEPID, POMPEJ, AGRIPA, MECENA,


61/163

61

ENOBARB, MENA, sa drugim KAPETANIMA)

ANTONIJE

Tako to oni rade. Nila izliv,

Gospodine, po belegama nekim

U piramide urezanim, mere;

I znaju prema niskom il' visokom

Il srednjem vodostaju hoe 1' gladIl obilje da doe. Kol'ko vie

Naraste Nil, to vie obeava;A kada se povue, seja zrnoBaci u kal i mulj, i oas potomLetine evo.

LEPID

Ima vam tamo udnih zmija.

ANTONIJE

Da, Lepide.

LEPID

Ta misirska vam se zmija, pod uticajem toga tamo vaeg sunca, lee iz toga tamo vaeg blata;a tako i taj

va krokodil.ANTONIJE

Tako se legu.

POMPEJ

Da sednemoi dajte malo vina! U Lepidovo zdravlje.LEPID

Ne oseam se ba kao to bi trebalo, ali neu da se izdvajam.ENOBARB

Neete dok ne zaspite; samo se bojim da ete tada biti udeeni.LEPID Ne, zbilja, uo sam da su Ptolemejeve piramide(73) odistinski valjana rabota; nema tuspora, zbilja sam tako uo.MENA

Pompeju, jednu re.POMPEJ

Reci mi na uho; ta to ima?MENA

Digni se, preklinjem te, kapetane,

Samo na jednu re.POMPEJ

Trenutak samo.

U Lepidovo zdravlje.

(73) Ptolemeji su bili kraljevi makedonske dinastije, i vladali su u Egiptu od 323. do 30. pre n.

e.; oni su zidali hramove, ali ne i piramide, koje su podizane mnogo ranije, u doba piramida"(30002500. pre n. e.).


62/163

62

LEPID

A na koju mu ruku doe taj krokodil?ANTONIJE

Po liku je, gospodine, nalik na sebe, a irok je onoliko kolika mu je irina; visok je tanoprema svojoj

visini, a kree se svojim sopstvenim udovima; ivi od onoga ime se hrani, a kad mu seivotni elementi ve

jednom rasture, on se tad preseljava;

LEPID

Kakve je boje?

ANTONIJE

I boje je svoje sopstvene.

LEPID

udnovata zmija.ANTONIJE

Tako je; a suze su u njega mokre(74)

CEZAR

Hoe li ga taj opis zadovoljiti?ANTONIJE

Hoe, sve dokle mu Pompej nazdravlja, jer je suti sladokusac.POMPEJ

Idite k vragu, vi, gospodine.

Idite k vragu! Da mi govoriteO tako emu? Idite i in'teK'o to naredih. Gde je pehar tajto ga naruih?MENA

Ako me za ljubav

Zasluga mojih sasluati hoe,A ti se digni.

POMPEJ

Ti si, kanda, lud.

ta ima?(Ode na stranu)

MENA

Ja sam vazda ponizno

Sluio srei tvojoj.POMPEJ

Odano si

Veoma meni sluio. Pa onda?Gospodo, uivajte!

ANTONIJEToga se ivog peska, Lepide(75),


63/163

63

Valja da uva, ili potonu!MENA

Bi li ti hteo da gospodariVaskol'kom svetu?

POMPEJ

ta si rekao?MENA

Bi li hteo da gospodari,Pitam jo jednorn, svetu vaskolikom?

(74) Vrlo je staro verovanje da krokodil plae nad svojom rtvom.(75) Pijanstvo u koje tone, kao u ivi pesak.

POMPEJ

Kako to moe biti?MENA

Ti se samo

Saglasi s tim, a ja u biti tajKoji e tebi dati ceo svet,Ma kol'ko da me sirotanom smatra.POMPEJ

Da nisi pijan?

MENA

Nisam, Pompeju;Od ae sam se uzdravao.Zemaljski ti si Jupiter, ukol'ko

To bude smeo.Sve to krugom hvataOkean, il' obujmljuju nebesa,

Tvoje je, ako hoe to da ima.POMPEJ

Reci mi kako.

MENA

Ova tri takmaca,

Ta tri ortaka u gospodstvu svetskom,

Na tvpm su brodu: pusti me da uePrereem; a kad otisne se brod,Da se na njine onda grkljane

Nasrne: tvoje tad je sve.

POMPEJ

O, to je

Trebalo da ne ree, a da svri;(76)Postupak takav bio bi podlatvo

Kad bi sa moje strane doao,A s tvoje strane dolazei, on bi


64/163

64

Usluga dobra bio. Moja astNe ide za dobitkom, no dobitak

Ide za njom, to znaj. I valja ti se

Kajati to je jezik tvoj uopteNa ovaj nain smer tvoj odao.Da je bez moga znanja izvedeno,

Odobrio bih potom to, a sad pak

Najtee moram to da osudim.Dii od toga ruke, idi pij!MENA (za sebe)

Zbog toga

Za tvojom sreom kojoj sjaj se mraiNiposto vie neu ii ja.Ko neto trai, a ne epa to

Kad mu se jednom ponudi, taj neeNai to nikad vie.

(76) Onda usred gozbe . .. Mena gusar prie Pompeju, pa apuui mu na uvo, ree: ,Da li dapreseem konopce kotava i da te nainim gospodarom ne samo Sicilije i Sardinije, ve iitavog Rimskog Carstva?' Pompej, kad pouta malo, naposletku odgovori: ,To je trebalo dauradi, a ne da govori, a sad se moramo zadovoljiti ovim to imamo. Ja nikad nisam bioverolomnik ni izdajnik.'" (Nort.)

POMPEJDiem auU Lepidovo zdravlje!

ANTONIJE

Nek' na kopno

Njega iznesu. Ja u, Pompeju,Umesto njega da ti odzdravim.

ENOBARB

Ovu za tebe, Mena!

MENA

Enobarbe,

U dobro zdravlje!

POMPEJ

Napuni pehar do vrka!ENOBARB

Gle, kakva je ovo ljudina, Mena.

(Ukazuje na jednog iz pratnje koji odnosi LEPIDA)

MENA

Kako?

ENOBARBPa taj nosi treinu sveta, ovee: zar ne vidi?


65/163

65

MENA

Treina sveta pijana je tad;A kamo da je pijan sav, pa onda

Da se kovitla.

ENOBARB

Pij i ti; uzvitlaj vitao, da se vitla.

MENA Hajde!

POMPEJ

Ipak ovo nije aleksandrijska gozba.

ANTONIJE

Biva polako. Hajde, kucnimo se!

Ovu u zdravlje Cezarovo!

CEZAR

Ja bih

Voleo vie da se okanemo.Grozan je napor to kad mozak pere,A on ti biva sve prljaviji.

ANTONIJE

Budi svog doba edo.CEZAR

Ispijaj,

A ja u da uzvratim; ali bihVoleo vie da jednoinim

etiri puna dana no da tol'koJednoga ciglog dana popijem.

ENOBARB (ANTONIJU)

Ha! gospodaru dini, da 1' da igreMisirske zaigramo bakanalske,

Pa svoju ovenamo pijanku?POMPEJ

Ded', daj, valjani vojnie.ANTONIJE

Ovamo,

Za ruke svi se dr'te,Dokle nam vino slavodobitno

Ne zagnjuri u blagu, tihu Letu

Sva naa ula.ENOBARB

Hvatajte se svi.

Neka nam ui zaglunu od treskaMuzike bune; svrstau vas odmah;A taj e deko zapevati tad;

Svaki, pak, neka grmne kol'kogodDoputaju mu mone slabine


66/163

66

I glas nek' prati i podrava.(Muzika zasvira. ENOBARB im spaja ruke)

PESMA

Debeljuni i kiljaviKralju vina, Bahe, splavi

Nae brige i udaviAkovetom i burencem!Ovenaj nas groa vencem!Zalivaj nas dok se svet okree,Zalivaj nas dok se svet okree!CEZAR

ta biste vie? Laku no, Pompeju.Dozvolite mi, dragi zete, da vas

Zamolim da iemo; mrgode se

Poslovi nai vema ozbiljniNa ovu lakoumnost. Hajdemo,

Gospodo plemenita. Evo su se

Obrazi nai zajapurili;Slabaniji je i od vina samogEnobarb snani; a i jezik mojU krpe cepa sve to kae; divljaPijanka ta nas u pajace skoro

Sve prometnula. ta jo tu da priam?

Laku vam no. Moj dragi Antonije,Dajte mi ruku.

POMPEJ

Ogledau seNa obali sa vama.

ANTONIJE

Pa, dabome!

Ruku nam dajte.

POMPEJ

O, Antonije!

U vas je oca moga dom.Al' nita!Mi ostajemoi prijatelji. Dela

Da siemo u amac.ENOBARB

Pazite

Da ne padnete.

(Odlaze POMPEJ, CEZAR, ANTONIJE i PRATNJA)

Ja na obalu

Ne idem, Mena.

MENANe, ve u kabinu


67/163

67

Hodite moju. Ovi bubnjevi!

Te trube! ove svirajke! oho!

Documents

Shakespeare - Antonije i Kleopatra