Simbolika i Znacenje Bajki

5/24/2018 Simbolika i Znacenje Bajki

1/39

''''

2005.


2/39

II


3/39

III

Vilinske prieSimbolika i znaenje bajki


4/39

IV

Hans Christian Andersen(1805 1875)


5/39

V

Vilinske prieSimbolika i znaenje bajki

Dublja znaenja kriju se u bajkama to sam ih uo udetinjstvu nego u istinama kojima me je nauio ivot.ilerduhu proslave 200 godina od roenja HansaKristijana Andersena, irom sveta su

organizovana kulturna deavanja, izlobe i nauniskupovi posveeni i inspirisani fenomenom bajki.

Na samom kraju ove godine, kada magino, kao isvake zime, lebdi u vazduhu, otvoriemo u Univerzitetskoj

biblioteci Svetozar Markovi izlobu Vilinske prie Simbolika iznaenje bajki.

Osnovna ideja izlobe je da prikae kako bajke, u matovitomobliku, svojom jedinstvenom formom i jezikom, na najneposrednijinain, pomau detetu u najvanijem i najteem zadatku u njegovomodrastanju ~ da pronae svoj put i smisao ivota. Bajka nudiznaenja na toliko razliitih ravni i obogauje detetovo postojanjena toliko naina, da nijedna knjiga ne moe pruiti mnotvo iraznolikost doprinosa takvih pria u ivotu deteta. Od tkiva mate,tkiva sna gradi bajka svoj svet, na prvi pogled sluajan, izmiljen,irealan ; zapravo sazdan na samim istinama prvog reda. Jer, ta jeako ne istina prvog reda poruka bajke da ljubav nadilazi sva zla, svenevolje, da njena snaga brda pomera.(G. Oluji,Poetika bajke)

Piui o znaaju bajke za savremeno dete G. Oluji je rekla dabajka detetu nudi nadu da je jedan humaniji svet, ipak, mogu, ili

bi bar morao biti. Mudrije i starije od svih knjievnih rodova, bajkato dobro zna, kao to zna da zlatna jabuka ovekovog sna o srei ne


6/39

VI

pada junaku bajke sama od sebe u krilo. Da se do nje doe potrebnoje prei pustinje i gleere, u bespuu nai put. A put je onoga koima snage da njime krene, poruuje bajka detetu zbunjenom inesigurnom u sopstvene mogunosti, otvarajui prostore jednogdrugaijeg, lepeg sveta kakav je mogu, moda samo u snu, jer

bajka jeste ovekov san o srei, istije, lepe lice stvarnosti.

Izlobeni eksponati predstavie bajke iz fonda nae Biblioteke,grupisane prema narodima i miljeu iz kog su potekle ~ tako emo

predstaviti Slovensku kuu, Germansku kuu, Arapsku kuu bajki... ,kao i hronoloki, od biblijskih pria, pria iz 1001 noi, bajkiOskara Vajlda, Alise Luisa Kerola, Tolkininovih pria ... dosavremenih pisaca bajki. Takoe, nezaobilazne su i ilustracije

poznatih grafiara toga doba, iji su crtei krasili poznate prie izbirke bajki, kao to su danski ilistrator V. Pedersen (Andersenove

bajke) i zaetnik moderne grafike G. Dore (Peroove bajke), domaiilustratori Duan Petrii, ore Lobaev, Desa Kereki-Mustur,

hrvatski slikar i ilustrator Vladimir Kirin... Uz pojedine bajke biepredoen, u vidu legendi, istorijski i kulturoloki okvir u kom jenastala odreena bajka i kao najinteresantnija ~ psiholokatumaenja. Kako je literatura o bajkama obimna skoro kao literaturakoju ine bajke, veliki broj strune psiholoke literature bieizloen, kao to su radovi B. Betelhajma, S. Frojda, G. Junga, V.Propa, Nosrata Pesekijana, R. Lckel idr., na ije emo se ideje

posebno osvrnuti. Iz obilja motiva koji se provlae i ponavljaju umnogim bajkama sa najrazliitijih podneblja, bie izdvojenonekoliko nrp. motiv vile, arobnjaka, (uitelja~duhovnog

voe),motiv preobraaja, motivi lavirinta, kljua, lampe, a neki odnjih i izloeni kao eksponati (npr. ogledalo, kao veoma est motiv

bajki sa jakom simbolikom).Naa elja je da ovom izlobom pokrenemo i teme vezane za

religijske motive u bajkama, analizu jezika bajki, filozofije bajki,obilje simbola u bajkama kao inspiracije u slikarstvu, primenjenojumetnosti, teatru...

Do XVII veka bajke su, u dugim zimskim veerima, priane nesamo deci vei odraslima, te su kao deo usmene tradicije prenosilei reflektovale vrednosti, moral i tenje drutvenih zajednica pod

ijim su okriljem nastale. Nauni interes za bajke u Evropi se razvio


7/39

VII

u XVIII v., u vreme kada je .Pero od bajki nainio knjievni rod, anaroito u XIX v., kada se umetnost pripovedanja sve vie gubila.Poetkom XVIII v. izala je prva evropska verzija 1001 noi,

prevedene na francuski od strane orijentaliste A. Galana. BraaGrim su meu prvima sauvala i sakupila brojne prie koje su uliod pojedinaca iz naroda i izdali od 1812-1815. svoje prve zbirke

bajki. 1820-tih., pre nego to je tampao svoju prvu knjigu bajki1835., H. K. Andersen se veupoznao s vanim delima brae Grim.Dobivi podsticaj od Grima, Vuk Karadisakuplja srpske bajke, ukojima se pripovedaju kojekakva udesa to ne moe biti.Vremenom se, na temelju izvorne, narodne bajke, formirala tzv.umetnicka bajka . U Engleskoj izlazi KerolovaAlisa u zemlji uda,a i veliki knjievnici XIX i XX v. ~ Gete, Pukin, T. Man, Karelapek i dr. su se oprobali u pisanju bajki. Na samom poetku XX v.F. Baum objavljuje arobnjaka iz Oza, bajku, koja je, kao i veinadrugih, posluila kao inspiracija za brojne stripove, igrake i

filmove, bilo animirane, bilo igrane.Ekranizacija bajki u XX v., kao i mnotvo novih fantastinih

pria koje su nastale, doprinela je njihovoj popularnosti na jedannov nain i potvrdila da je potreba za vilinskim priama, i kod decei kod odraslih,jo uvek iva. Piu je pesnici i romansijeri, ali ifilozofi (Eskarpi, Kolakovski), nobelovci (Isak Baevis Singer),

prozaisti (Italo Kalvino, Anela Karter), profesori univerziteta(Tolkin), i ne namenjuju je samo deci.Etiki i metafiziki problemi na kojima je ona sazdana jednakomsnagom odjekuju i u malim i u velikim itaocima, pomaui im da

svet sagledaju u svoj njegovoj sloenosti, uasu i sjaju.Poslednjih godina svedoci smo oivljavanja bajke i u svetu i kod

nas. Pored Desanke Maksimovi i Branka opia javljaju se novipisci (Grozdana Oluji, Stevan Raikovi, Tiodor Rosi), koji senakon dela ostvarenih u literaturi za odrasle okreu bajci,inovirajui taj prastari rod. Bajka traje, kako belei ugledniasopis World Literature Today, ocenjujui stvaralatvo GrozdaneOlujikao bajke za sve prostore i sva vremena, od kojih je bajkaVaralica i smrt od strane World Academy for Art and Culture

proglaena za najbolju modernu bajku sveta.


8/39

VIII

Znaenje bajkiruno Betelhajm, psihoanalitiar austrijskog

porekla, nudi nam sjajna tumaenja bajki,prevoena jezikom Frojdove psihoanalize ~Pepeljuga, najpoznatija i verovatno najomiljenija

bajka, tumaena je kao pria o suparnitvu brae isestara. ivot u pepelu simbolie njen inferioran odnos u poreenjusa braom i sestrama, ali je istovremeno i simbol ponovnog raanjai sa njom se lako identifikuju, kako deaci tako i devojice, jer decaoba pola podjednako pate od suparnitva sa braom i sestrama ioseaju istu elju da budu izbavljena iz svog niskog poloaja i danadmae one koji im izgledaju nadmoniji. Ivica i Marica,Crvenkapa i Dek i arobni pasulj odraavaju detetovu borbu zasamostalnost i nezavisnost. Crvenkapa, za razliku odIvice i Marice,koji su morali da budu gurnuti u svet, spremno naputa svoj dom.Ona se ne boji spoljanjeg sveta, vesagledava njegovu lepotu, i utome je opasnost. Iako puna vrlina, ona zapada u iskuenje, i njenasudbina govori nam da poverenje u svaije dobre namere oveka,zapravo, izlae opasnostima.Kad u nama ne bi postojalo neto tovoli velikog zlog vuka, on ne bi imao moi nad nama (BrunoBetelhajm). Mala prodavaica ibica je moralistika pria ookrutnosti sveta: ona pobuuje sauee meu ugnjetenima.Meutim, detetu koje se osea ugnjeteno nije potrebno sauee

prema drugima u istom poloaju, vepre ubeenje da moe izbeitu sudbinu.


9/39

IX

Amoralne bajke, kako ih Bruno Betelhajm naziva, kao to suMaak u izmama iliDek i arobni pasulj, ne pruaju polarizacijuili protivstavljanje dobrih i loih osoba, veslue drugom cilju. Onene grade karakter deteta zalaui se za opredeljivanje izmeu dobrai zla, ve pruaju nadu da ak i najmanji i najslabiji moenadmudriti sitnim lukavstvom velikog i monog, veru da ovek, i

pored svih svojih slabosti, moe uspeti i podstiu nas da krenemo uduhovno hrabre poduhvate u naim sopstvenim ivotima.Dinkojise sukobljava sa junakom u bajkama oslikava odnos deteta premaodraslom. U svim kulturama, deca su se uvek bojala odraslih iopirala se vlasti koju stariji imaju nad njima. Ona znaju da osim

povinovanja njihovim naredbama, imaju samo jedan nain da seobezbede od gneva odraslih ~ da ih nadmudre.

Luis Kerol je, u svojimpriama o Alisi, prilinoradikalno proterao svako

moralisanje, svakunametnutu pouku; tanije,nailazimo na moralne poukesamo onda kada eli da imse podsmehne. Prekoavantura radoznale inestane, ali i "trezvene irazborite Alise", koja se

stalno sukobljava sa iaenom logikom sveta u koji je upala, Kerolnas ui kako iskljuivo od nas samih zavisi hoemo li pravila i

zakonitosti doiveti kao neto to sputava na duh i delanje, ili kaookvir za pronalaenje uvek novih puteva, iz kojih e ivot zaistaizrasti u udesnu igru. I zaista, kako to Z. Paunoviu svom tekstu

Nestana olovka Luisa Kerola primeuje, "bilo bi dosadno bitisamoveliki ilisamomali; kada kao Alisa, menjamo svoju veliinu,a sa njom i ugao posmatranja, tada i svet, stalno promenljiv,

prestaje da nas zbunjuje i plai i postaje zanimljiviji" i samim timpredstavlja izazov za nas.

Bajke su jedinstvene, ne samo kao prozna knjievna vrsta , veikao umetnika dela koja su i detetu i odraslom potpuno pojmljiva

svojim "jezikim slikama", kao to to nijedan drugi vid umetnosti


10/39

X

nije. Kao i sa svakom velikom umetnou, najdublje znaenje bajkebie razliito za svaku osobu i razliito za istu osobu u raznimtrenucima njenog ivota. Svako e izvlaiti razliita znaenja iz iste

bajke, u zavisnosti od svojih trenutnih interesovanja i potreba, i kadgod mu se prui prilika, vraae se istoj prii, kada bude spremanda stara znaenja proiri ili ih zameni novim. Ako je u nekom

trenutku osoba zaokupljena milju da mora da ivi bez partnera, tade moda da iskrsne najmlai patuljak iz bajke o Sneani, onaj kojinikad nije mogao oboavanu Sneanu da osvoji. Ako nas, pak, muistrah od starosti i smrti, tada e na nas, verovatno, jak utisak ostavitiuloga Sneanine maehe, koja, uplaena i ozlojeena, zuri uogledalo, ne mogavi da se oprosti od svoje lepote i ivota.


11/39

XI

Istonjake prie kao osnov biblioterapijeajke se obraaju istovremeno svim nivoima ljudskelinosti, komunicirajui na nain koji dosee i doneobrazovanog deijeg uma, ali i do umaracionalne, kultivisane odrasle osobe. One prenosevane poruke svesnom , predsvesnom i nesvesnom

umu . Iskustvo psihoterapeuta pokazuje da narodnebajke, podjednako i normalnom i bolesnom detetu, na svimstupnjevima inteligencije, sa mnogo dubljim znaenjem, obogaujuunutranji ivot deteta, nego ma koje drugo tivo i ma kojiterapeutski pristup.

Mnogo pre nego to je psihoterapija postala nauna disciplina,bajke su vekovima bile sastavni deo narodne psihoterapije.Najpoznatiji od svih primera jeste zbirka 1001 no, ija je okvirnapria u osnovi prikaz leenja jednog psihiki obolelog vladara uzpomo pripovedanja. Prema okvirnoj prii, dvoje protagonista,

mukarac i ena, sreu se u trenutku velikih kriza u svom ivotu:car je zgaen ivotom i pun mrnje prema enama; eherezadastrepi za svoj ivot, ali je reena da postigne carevo i svojeizbavljenje. Ona svoj cilj ostvaruje pripovedanjem mnogih bajki ~nijedna pria to ne moe postii sama, jer su nai psiholoki

problemi previe sloeni, a njihovo reavanje teko. Jedino velikaraznolikost bajki moe obezbediti podstrek za takvu katarzu.Potrebna je "1001 no" paljivog sluanja bajki da se car oslobodidepresije, da se postigne njegovo izleenje.

ta je to to se nalazi u biu odreene prie, a to je ini tako

magino uticajnom i lekovitom za nas? Bajke delaju na vie nivoa:od funkcije ogledala, kada italac prepoznaje svoj unutranji


12/39

XII

konflikt ili problem u sadraju prie, prekofunkcije modela (italacu prii nazire nain reenja svog unutranjeg konflikta; obrt u radnji

prie, tanije, iznenadno reenje zamrenog problema budi uitaocu doivljaj otkria tj. uvida, a istovremeno racionalnouputstvo za reenje problema gotov obrazac za akciju,zadovoljava nau iskonsku potrebu za orjentacijom i osloncem), do

funkcije prie kao protivkoncepta. Primer za ponueniprotivkonceptpsihoterapeuta iranskog porekla Nosrata Pesekijana,koji se bavio biblioterapijom, nudi nam sliku preterano utivogsredovenog pacijenta sa psihosomatskim problemima,nesposobnog da bilo kome otvoreno kae "ne", optereenogoseanjem krivice i strepnjom od odbacivanja. Njegov moto ilikoncept, usaen od detinjstva bio je : Ako ti neko uini zlo, naui

zlo da podnosi, odricanjem i pratanjem bie osloboenkrivice.Varijante ovog koncepta su i u naoj kulturi vrlo dobro

poznate. Da bi podstakao izmenu stanovita, a samim tim i

prevazilaenje konflikta, Pesekijan mu nudi protivkoncept: Dvestvari zatamnjuju na duh: utanje kad treba da govori i govor kadtreba utati.Prevazilaenjem prvog koncepta znaenje utivosti se

proiruje i na estitost.U savremenoj psihoterapiji rad sa bajkama se moe odvijati i

slino psihodrami ili getalt drami, u kojima pojedinac preuzimauloge, ili pomou "vrue stolice"- identifikacijom sa junakom bajke(na taj nain figure iz bajke postaju nosioci naih sopstvenih

projekcija). Bajka govori:Prepoznajem te, ja sam kao i ti, pogledajme. Znam neto o tebi, eli li i ti neto, pogledaj me. Toliko

otkrivajueg i oslobaajueg lei u njima, a u doivljaju bajke krijese izleenje.


13/39

XIII

Jungova analiza bajkipojavom psihoanalize, u prvoj pol. XX veka,dolo je do stvaranja brojnih kola, pravaca iistraivanja koja su se ticala psiholokog

prouavanja umetnosti, kulture i knjievnosti.Frojd i psihoanalitiari su u bajci videli, pre svega,izraz potisnutih infantilnih i incestualnih elja.

Meutim, tek je vajcarski psiholog K. G. Jung bajku prepoznaokao riznicu arhetipova - "iskonskih slika", koje dolaze iz kolektivnonesvesnog, psihikog sloja zajednikog svim narodima ivremenima. Arhetipovi predstavljaju spremnost da se uvek iznovareprodukuju iste ili sline mitske predstave, a koje odrazavajuopteljudske situacije, nadanja, potrebe i strahovanja ~ sutinskuljudsku psihu u njenim osnovnim elementima.

Bajke se, kao i snovi, slue jezikom simbola, a simboli namdolaze iz dubina nesvesnog, koje jedino na taj nain moe neto da

porui i obznani.Naveemo samo neke simbole i arhetipove koje sreemo u

bajkama:animai animus - otelotvoreni u bajkama i mitologijama kao figurekoje dopunjuju i objanjavaju ensku odn. muku stranu junaka,esto su prikazani kao stari mudrac i velika majka, vila i junak,zarobljeni princ i zatoena princeza, ili

jednostavno kao otac i majka - prvipredstavnici pola u detinjem ivota.Veliki broj mitova i bajki govori o

princu koji je arolijom pretvoren uneku ivotinju ili udovite i kogasvojom ljubavlju spasava nekadevojka, kao u bajci Lepotica i zver,gde ljubav kao poriv povezuje duh i

prirodu u najboljem smislu rei;arobnjak ili avo- personifikacija senke, tamne i nepriznate strane

linosti, u terminima analitike psihologije, ili vetica, kada se radio enskom junaku u bajci;


14/39

XIV

motiv blizanaca ili razliite brae simboliki prikazuje odnosizmeu ega i senke;

patuljci se u bajkama sreu kao poznavaoci tajni o zemlji,rudnicima, umi ili blagu, te ih Jung posmatra kao "vratarenesvesnog";

ivotinje koje sreemo u bajkama mogu poprimiti raznorazna

znaenja i uglavnom simboliu korisne i nesvesne snage na kojemoemo da se oslonimo (kao to su golubovi u Pepeljuzi, koji senajednom pojavljuju da joj pomognu); ptica, kao i krilati konjsimbol su intuicije, vane, i ponekad nepravedno zanemarene stranelinosti;

prastaro drvo ili biljka simboliu rast i razvoj psihikog ivota.Proces individuacije, sazrevanja i ucelovljenja linosti, prikazan

je u bajci kao svojevrstan "pohod junaka", pri emu dolazi dosusreta sa tim "praslikama" ili arhetipovima, to su sve unutranjidoivljaji otelotvoreni u likovima iz bajke; kao i u ivotu, junak u

bajci mora da savlada sve tekoe, i, idui putem proetim patnjom,zabludama ali i radou, doe do ispunjenja svoje line sudbine,koja kulminira u dostizanju duhovne celovitosti. (S tim u vezimoemo pomenuti i simbol veitog deaka - puer aeternus - kaospecifinog psihikog stanja u kome se moe nai mlado biezanemarujui svoj razvoj, a na koji upozorava bajka nudei pri tomi reenje za taj konflikt). Krajnji cilj indiduacije je, po Jungu,Sopstvo - simbol totaliteta i celovitosti psihe. Taj simbol sreemo u

bajkama kao lik mudraca, proroice, duha prirode, ali i kao dragikamen, biser, ili dete...

ume, peine i vode, nezaobilazni su krajolik koji prati radnjubajke - sve su to specifini simboli nesvesnog, mesta misterije,nepoznatog i unutranjeg; planina, s druge strane, predstavljastanje svesti i krajnji cilj ljudskog razvoja..

Jung je itav svoj ivot posvetio prouavanju simbola, koji senesvesno stvaraju u ovekovoj psihi i smatrao da su nasleeniobrasci emotivnog i mentalnog ponaanja arhetipovi pozadinaskoro svih ljudskih aktivnosti i delovanja. Bajke konkretizujuarhetipove i na najjednostavniji nain nam pokazuju kako pravilnorazmevanje simbola moe imati lekovit i kreativan uticaj na

pojedinca.


15/39

XV

Iako je osnovna ideja izlobe zasnovana na psiholokom tumaenjubajki,istakli bi da su se fenomenom bajke bavili strunjaci razliitih

profila (istoriari, knjievni kritiari, antropolozi - strukturalisti,folkloristi), pokuavajui da objasne univerzalni kulturolokikarakter bajki, odn. slinosti motiva meu razliitim ak iudaljenim narodima, poev od teorije jednog zajednikogindoevropskog mita, preko tvrdnje da je Indija kolevka svih priakoje su se migracijama rairile po celom svetu, do ideje da su svinarodi proli iste faze razvitka, te da u osnovi postoji jednazajednika ljudska psiha koja reprodukuje iste simbole, bez obzirana vreme i kulturu u kojoj su te bajke nastale.

Morfologija bajkiaetnik strukturalne folkloristike, V. J. Prop,

podvrgao je bajke morfolokoj obradi,posmatrajui ih kao narodne prie ija se radnjaodigrava u okviru funkcije likova, koje logiki iumetniki proizilaze jedna iz druge. Za bajku jevanota ine likovi, a ne ko ili kakoneto ini

volja pojedinih likova, njihove namere i postupci su odreeni saaspekta znaenja za junaka, tok radnje i razvoj prie. Takoe, iva

bia, predmeti i osobine likova mogu se, sa stanovita morfolokeanalize likova, smatrati ekvivalentima, jer funkcioniu na isti nain;npr. jedna od najvanijih osobina pomonika je vidovitost: vidovitkonj, ena, dete..., ali ako u bajci nema pomonika, to svojstvo

prelazi na junaka. Atributi likova (njihov pol, uzrast, poloaj),naini njihovog pojavljivanja (doletanje zmaja, susret sa babaJagom) i atributivni elementi (baba Jagina glinena noga) su ti koji

bajci, s jedne strane, daju ivopisnost i bogatstvo detalja, dokogranienost broja funkcija i likova govori o njenoj ponovljivosti i


16/39

XVI

jednoobraznosti, s druge strane. Ovde Prop daje svoju kljunuhipotezu postoji samo jedna bajka, a sve ostale poznate bajke susamo varijante u odnosu na taj jedan tip.

Prop se u svom istraivanju bajkebavi i njenim poreklom, kao imogunou da sve bajke potiu iz

jednog izvora; pri tom, jedinstveniizvor ne pretpostavlja uskogeografski pojam bajku treba

posmatrati u kulturno-istorijskom ireligijskom kontekstu u kojem jenastala. Prop tvrdi da bajke sadretragove ranih oblika socijalnogivota i arhainih religija (npr.

putovanje, prva i osnovna faza ukompoziciji bajke, odraava

predstave o putovanju due uzagrobnom svetu, predstave koja jemogla nastati nezavisno bilo gde nasvetu). Takoe, slinu strukturu kao i

bajke, sadre i pojedine narodnenovele, prie o ivotinjama, kao i izvestan broj legendi i starihmitova, pa je to oblast u kojoj treba traiti poreklo bajke. Prop sezalae sa uporeivanje bajki s obredima i obiajima, mitovima iranim religijskim pojavama, s ciljem da se utvrdi koji motivi potiuod ovog ili onog obreda i u kakvom su odnosu prema njemu. Npr.

znatan deo motiva arobne bajke odraava obred inicijacije, teprouavanjem tih prvobitnih formi drutvenog ivota i predstavamoemo doi i do izvora bajki. Ono to ljudi pripovedaju nekad sustvarno i radili ili bar zamiljali (izolacija kralja, ili zatoenitvonjegove dece potiu iz obiaja stvarne izolacije kralja od opasnostispoljneg sveta, jer je od njega zavisilo blagostanje naroda). Svaki

ples, ili ceremonija bili su propraeni ritualom i priom o njegovomporeklu i sve su one bile ezoterine. Meutim, vrlo rano je poelaprofanizacija sakralnih pria i njihovo umetniko uobliavanje, a toje trenutak roenja bajki.


17/39

XVII

Bajka u kojoj se rasko jedinstva sveta u punoj meri ogleda nijesupstitut, ve legitimni oblik sveta detinjstva u kome uda ne

prestaju da traju, ba kao to ni bajka ne prestaje da traje, stalno sesa svakim novim detetom i novim piscem iznova raajui od

praistorije do danas. (G. Oliji,Poetika bajke)

Summary

The symbolism and meaning of fairy talesThis year, around the world, cultural events, exibits, and conferences

dedicated to and inspired by fairy tales are being held to mark the 200thanniversary of the birth of Hans Christian Andersen and to celebrate thespirit of his work. At the very end of this year, with winter magic in the air,we are planning to launch the exhibit Faery Stories at the BelgradeUniversity Library Svetozar Markovic. The main idea of this exhibit is to

highlight ways in which folk tales, through their immediacy of form andlanguage, aid in the most significant and difficult task faced by children: thediscernment of their own path and meaning in life. Through yhe uniqueness oftheir linguistics images, folk tales convey their messages directly to childrensconscious and subconcious minds. The expiriences of psychotherapists haveshown that folk tales enrich the inner life of a child, whether intellectuallymature or not, whether sick or healthy, in a deeper manner than otherliterature, art form, or terapeutic method.


18/39

XVIII

Spisak izlobenih eksponataANDERSENOVE BAJKE

1., / ;. . . :. , 1939. 156 . : . ; 19 . (, . 88)2. , . / . .

: , 1942. 153 . : . ; 20 . (, . 3)3. / . : , 1947. 369 . :. ; 21 . ()4. , / . : ,1952. : . ; 21 . (, 24)5. , / ;. : , 1953. 123. : . ; 17 . (, . 2)6. ANDERSEN, Hans Christian

Six contes du pote danois / Hans Christian Andersen ; avec desillustrations de Vilhelm Pedersen. Copenhague : Det BerlingskeBogtrykkeri, 1955. 70 str. : ilustr. ; 21 cm7. / [ . . ] ; . : , 1956. 198 . ; 20 (, 1)8. / . : [.], 1982. : 231 . : . - ( , . 2)9. ANDERSEN, H. K.

Najljepe bajke svijeta / H. K. Andersen ; ilustovao AleksanderKokin. Sarajevo : Svjetlost, 1990. 98 . : ilustr. ; 23 cm


19/39

XIX

10. / ; , . : , [.. ]. 176 . :. ; 21 11. , / ; ,

; . :, 1992. 422 . ; 20 . ()

BAJKE BRAE GRIM12., / ; []. : , 1966. 162 . ; 19 13. , : / [

- . ] ; . : , 1971. 158 . : .; 21

14.GRIMM, JakobNajlepe bajke svijeta / braa Grim ; preveo Josip Tabak ;ilustrovao Aleksandar Kokin. Sarajevo : Svjetlost, 1990. 98 str.: ilustr. ; 23 cm15. , / ; . , ;. : -, 1982. 231

. : . ; 30

Katharina Viehmann, , . Jacob Wilhelm Grimm . Ludvig

Kinder und Hausmrchen.


20/39

XX

16. GRIMM, JakobSabrane bajke / braa Grim ; preveli Boidar Zec i MilanTabakovi. Beograd : Jugoslavija, 1979. 4 knj. (991 str.) ; 20 cm17. , / ;. : , 1957. 170

. : . ; 20 . ()

SRPSKE NARODNE BAJKE18. / . : , 2005. 211 . ; 21 (, . . 4)19. / [ ]. : , 1974. 183 . :

. ; 17 . (, 48)20. , : / . : , 1957. 369 . ; 20 . ()21., / .. : , 1900. 423 . , 24

22. . [1]/ . . : ,1934. 414 . : . ; 20 23. :(1821) ; : (1853) / [ ]. : ,1988. 770 . ; 23 24. : / . : , 2002. 159 .; 21 . ()


21/39

XXI

25. / . . : , ,1928. 374 . ; 23 26. / . : , 1982. 403 . ; 16 27. / . . .

: , 1896. 78. : . ; 16 28.VOLKSMRCHEN der Serben : nebst einem Anhange vonmehr als tausend serbischen Sprichwrtern / gesammelt undherausgegeben von Wuk Stephanovitsch Karadschitsch ; mit einerVorrende von Jacob Grimm. Berlin : Georg Reimer, 1854. 179str. ; 22 cm

BAJKE SVIH NARODA29. / []. : , 2001. 494 . ; 21 . (/ )30. / [.]. : , 1963. 194 . :. ; 17 . (. , 3)31. / [. ]. : , 1963. 209. :. ; 17 . (, 23)32. BAJKE evropskih naroda / [preveo i priredio Miodrag V.ijakovi]. Beograd : Branko onovi, 1963. 220 str. : ilustr.; 17 cm. (Knjiga za svakoga. Glasovi naroda, 1) 33. BAJKE

jugoslovenskih naroda / [preveo i priredio Miodrag V. ijakovi]. Beograd : Branko onovi, 1963. 183 str. : ilustr. ; 17 cm. (Knjiga za svakoga. Glasovi naroda, 6)34. / [ . ]. : , 1963. 204 . : . ; 17 . (. ,5)35. . 1 /

; -. :, 1977. 222 . : . ; 28


22/39

XXII

36. . 3 / ; -. :, 1977. 238 . : . ; 28

37. BAJKE sa britanskih ostrva /[prevela sa engleskog Bahra ami-Elakovi]. Sarajevo : Veselin

Maslea, 1960. 346 str. : ilustr. ; 20cm. (Narodna biblioteka)38. BAJKE jugoistone Afrike / [izbor i

prevod s ruskog Danica Jaki]. : , 1964. 191. : . ; 18 . (, 36)39. / [. ; ]. : , 1964. 162 . : . ; 18

. (, 35)40. / [ ; ]. : ,

1963. 187 . : . ; 18 . (, 21)41. / [ . ]. : , 1963. 191 . : . ; 17 . (. ,4)

42. / [ ]. : , 1988. 165 . : .; 18 . ()43.THE BEDSIDE Book of Irish Fables and Legends / by MaureenDonegan. Dublin : The Mercier press, 1980. 120 str. ; 18 cm44. / . [] ;. [] . : , 2004. 230 . ; 21 . (; 4, . 1)45. / [, ]. : , 1977. 145 . :

. ; 17 . (, 51)


23/39

XXIII

46. / [; ]. : , 1974. 216 . : . ;18 . (, 46)47. / ; [. ]. : , 1947. 32 . : 14

. ()48. OVEK koji donosi sreu :stare kineske bajke ; [izbor i prevods ruskog Srbijanka Popovi]. Beograd : Delta press, 1985. 108str. : ilustr. ; 24 cm. (Posebna izdanja)49. / [ ]. : , 1968. 217 . :. ; 18 . (, 38)50. / [ ]. : , 1968. 253 . :. ; 18 . (, 27)

51. / [, -]. : , 1978. 146. : . ; 19 . (, 58)52.HILJADU i jedna no / Sarajevo : Svjetlost, 1990. 98 str. :ilustr. ; 23 cm53. / . : , 2002. 638 . ; 23 . (: 1. . 8)54./ [] . : , 1968. 243 . : . ; 19 .

()55.ISTONO blago / sabrao i preveo Mehmed-beg Kapetanovi-Ljubuak. Sarajevo : Svjetlost, 1987. 2 sv. ; 20 cm56. / [ ]. : , 1968. 233 . :. ; 19 . (, 40)57. / [ ]. : , 1979. - 233 . : . ;19 .- ()58.JEVREJSKE narodne bajke / [izbor, prevod i pogovor Eugen

Verber]. Beograd : Narodna knjiga, 2003. 143 str. ; 21 cm


24/39

XXIV

59. /[ ; ]. : , 1960. 183 . : . ; 19 . ()60. /[, ; ]. : , 1979. 174 . : . ; 19 . ()

61., : / ;. : ,1961. 126 . : . ; 20 62. /[, ; ]. :, 1979. 199 . ; . ; 19 . ()63.MURASE, MiyekoTales of Japan : scrolls and prints from the New York Publisclibrary / Miyeko Murase. New York : Oxford University Press,

1986. XX, 267 str. , [16] str. s tablama : ilustr. ; 28 cm64./[;]. : , 1968. 216 . : . ; 19 . (, 39)65. NORVEKEbajke : izbor /[priredili P. Asbjrnsen i J. Moe]. Beograd : Narodna prosvjeta, 1958. 289 str. 21 cm66.PERRAULT, Charles

Najlepe bajke svijeta/ arl Pero. Sarajevo : Svjetlost, 1990. 98str. : ilustr. ; 23 cm67.,

/ ; [ ; ]. : , 1951. 70 .;.; 20 68., / ; []. :, [..]. 143 . : . ; 21 69., / ; . :

, [..]. 156 . : . ; 21


25/39

XXV

70.THE ORANGE of love and other stories : the Rom-Gypsylanguage in Norwey / Lars Gjerde ; in cooperation with KnutKristiansen. Oslo : Scandinavian University Press, 1994. VIII,305 str. : fotografije ; 23 cm71. : / ,

. : ,1998. 304 . ; 23

72. /[ ; ]. : , 1974. 213. ; . ; 19 . ( )73. / [ ; ]. :

, 1988. 181 .: .; 18 ()74.SIR GAWAIN and the Green Knight; Pearl and Sir Orfeo / transleted by J.R. R. Tolkien ; edited by ChristopherTolkien. London : Unwin paperback,1979. 142 str. ; 20 cm

75.STO najljepih svjetskih bajki /[uredio Antun oljan ; ilustriraoBoris Dogan]. Zagreb : Stvarnost, 1969. 707 str. : ilustr.; 23 cm76. /[,

, ]. : , 1979. 193 . : . ; 19 . ()77. / [ ]. : , 1988. 186 .: . ; 18 78./ []; . : , 1964. 137 .: . ; 20


26/39

XXVI

79., / ; ; . :, [..]. 297 .: .; 21 80. /[ ].- : , 1962. 194 .; 19

()

PISCI BAJKI81. , :/ . : , 1984. 157 . ; 20 . (, 68)82. BAHMAN, Ingeborg

Odlazak vodene vile: izabrane prie / Ingeborg Bahman. Beograd: Mond, 2001. 204 str. ; 20 cm83. , : [ ] / ; ; . : , 1976. 60 . : ; 30 84. , . : . . 1 / .. : Verzalpress, 2000. 148 . : . ;24 . ()


27/39

XXVII

85. , / ; . .. : . , 1939. 156 . : . ; 19 (, 94)86. BEMAN, Hans

Kamen moi. 1-3 / Hans Beman. Beograd : Stilos, 1989. 3 knj.

(167; 231;275). 22 cm87. , / ; . : , 1958. 150 . : . ; 20 (; 2 , 5)88. APEK, Karel

Bajky a podpovdky / Karel apek. Praha : eskoslovenskyspisovatel, 1961. 228 str. ; 19 cm89. ,

/ ; . : , 1959. 80 . : . ;20 . (; 3, . 5)90. DEJ, DejvidTolkinov prsten / Dejvid Dej ; prevod s engleskog DubravkaPopadi-Grebenarevi ; ilustrovao Alan Li. Beograd : Esotheria,1998. 225 str. : ilustr. ; 20 cm (Grifon : edicija okultne i epskefantastike)91. DEJ, DejvidTolkinov renik : vodikroz Tolkinov svet / Dejvid Dej ; prevod s

engleskog Dubravka Popadi-Grebenarevi. Beograd : Esotheria,1998. 275 str. ; ilustr. ; 21 cm. (Grifon : edicija okultne i epskefantastike)92. ENDE, Mihael

Beskrajna pria / Mihael Ende ; [prevela s nemakog MirjanaPopovi ; ilustrovao Tomislav Bogdanovi]. Beograd : Prosveta,1985. 373 str. : ilustr. ; 20 cm93. , . / . ; ; .

: , 1995. XXXIII, 338 . ; 21 .


28/39

XXVIII

94. , ./ . ; . : , 2003. 182 . ; 24. ()95. GOETHE, Johan Wolfgang von

Bajka o zelenoj zmiji i lepoj Ljiljani / Johan Wolfgang von Goethe ;

sa predavanjima Rudolfa tajnera ; prevod Josif Kora; [crtei AsjaTurgenjev]. Novi Sad : Knjievna zajednica Novog Sada, 1984. 54 str. : ilustr. ; 20 cm. (Edicija Novi Sad)96. , : / . ; . .

: , 1931. 159 . : . ; 19 97. , : / ;. : , 1972.

158 . : . ; 21 98.Hauff, WilhelmMrchen / Wilhelm Hauff. Leipzig : Verlag von Philipp Reclam,[s.a.]. 371 str. ; 17 cm99.HAWTHORNE, Nathanieludesne prie / Natanijel Horton ; preveli Vasilija B. ukanovi iMirko Paji. Subotica : Minerva, 1966. 310 str. ; 22 cm100. KARTER, Andela

Krvava odaja/ Andela Karter ; [prevela Mirna Zaki]. Beograd :Narodna knjiga-Alfa, 2004 (Beograd : Alfa). 186 str. ; 21 cm.

(Antologija svetske knjievnosti / [Narodna knjiga-Alfa] ; knj. br.111)101., / : ;[ ]. : , 1923. 172 . : . ; 18


29/39

XXIX

102., ; ; / ; ; [ , , ]. : , 1998. 278 . : . ; 21 . ("")

103., / ; [ ;]. : , 1998. 112 . : . ; 29 104., : / . . ; . :, [..]. 331 . : . ; 21 105.MABILLE, PierreOgledalo udesnog / Pjer Mabij ; predgovor Andre Breton ; prevela

Ivanka Markovi. Beograd : Nolit, 1973. 356 str. ; 20 cm106., : / ; . : ,1985. 155 . ; 20 107.MANN, Thomas

Pripovetke/ Tomas Man ; [s nemakog peveli Milo orevi...[et.al.]]. Novi Sad : matica Srpska, 1980. 2 knj. (465; 442 str.) ; 20cm. (Odabrana dela Tomasa Mana)108., . .

: / . . ; . : , [..]. 160 . : . ; 21 109., / ; . : , 1987. 160 . : . ;20 . (: ; 6, .28)


30/39

XXX

110. OLUJI, GrozdanaBajke / Grozdana Oluji ; izbor i pogovor Voja Marjanovi ;didaktiko-metodoloki tekst Olivera Bakoevi ; ilustracije Idairi. Beograd : Nolit, 1991. 157 str. : ilustr. ; 18 cm. 111. , : / .

: , 1996, 160 . : . ; 21 . ()112. , : / . : ,1998. - 100 . ; 17 . (, 4)113. , / ; . : Bookland, 1998. 168 . ; 20 . (, 4)

114. , / . :, 1998. 183 . ; 21 . ()115. , / ; . : Bookland , 2001. 142 . ; 20. (, 7)116. , / ; [

-]. : , 2002. 133 . ; 17. ()117. , : / ; [ ]. : , 2003. 104 . : . ; 23 .118. , / ; ; [-] : , 2003. 175 . ; 21 . (

, 38)


31/39

XXXI

119.PALAVSTRA, AleksandarAle i bauci : prilog prouavanju tajanstvenih bia Balkana / A.Peraga. Beograd : Nauna knjiga, 1989. 132 str. : ilustr. ; 28cm120.PETRII, Duan

Luda kua / Duan Petrii. Beograd : NIRO Knjievne novine,

1986. 119 str. : ilustr. ; 24 cm121., / . . ; [ ; ]. : , 1946. 25 . :. ; 23 122., / . . . : , 1988. 83 . : . ; - 28

123.PUKIN, Aleksandr Sergeevi

Boris Godunov ; Male tragedije ; Bajke/ A. S.Pukin ; [preveli Boidar Kovaevi, LavZaharov, Milorad Pavi]. Beograd : Rad,1972. 365 str. ; 21 cm124., / ;[]. : Bookland, 2003. 134 . : . ; 20 125.-, / - ;

[ ]. : ,1965. 71 . ; 21 126., / ; . : , 1993. 148 . ; 18 127., / [] ; . . . :. . , 1923. 130 .: .;

22


32/39

XXXII

128.SWIFT, JonathanGuliverova putovanja / Donatan Svift. Beograd : Dravniizdavaki zavod Jugoslavije, 1946. 311 str.; 21 cm129., / . . . ;[ , ].

: , 1993. 153 . ; 18 . ()130.TOLKIN, Don Ronald Rejel

Farmer Gil od Buta / D. R. R. Tolkin ; [ilustracije Polin DajanBeins ; preveo Radoslav Petkovi]. Beograd : Rad, 1986. 77 str.: ilustr. ; 21 cm131.TOLKIN, Don Ronald RejelGospodar prstenova / D. R. R. Tolkin ; [prevod ZoranStanojevi]. Beograd : Stilos, 1990. 3 knj. (464; 390;475 str.). 21 cm

132.TOLKIN, Don Ronald RejelHobit/ Don R. R. Tolkin ; preveli Meri i Milan Milii. - Beograd: Nolit, 1986. 285 str. ; 19 cm133.TOLKIN, Don Ronald RejelKova iz Velikog Vutona / D. R. R. Tolkin ; ilustrovao PolinBeinz. Gornji Milanovac : Deije novine, 1984. 59 cm : ilustr. ;20 cm134.TOLKIN, Don Ronald RejelSilmarilion / D. R. R. Tolkin ; prevela Dubravka Popadi . Beograd : Esotheria, 2002. 479 str. ; 21 cm

135.TOLKIN, Don Ronald RejelStvaranje vivlinske prie : dvo i list / D. R. R. Tolkin ; prevod sengleskog, prepev i pogovor Nevena Pajovi. Beograd :Esotheria, 2003. 151 str. ; 17 cm136., : / ; . : , 1956. 331 .; 19


33/39

XXXIII

137.WILDE, OscarSlavuj i rua i druge pripovijesti/ Oscar Wilde ; s engleskog preveoIso Velikanovi ; ilustrirao Ljubo Babi. Zagreb : Sveuiinanaklada Liber, 1986. 185 str.: ilustr. ; 21 cm (Tajni pretinac :

biblioteka za velike i male)138.WILDE, Oscar

Ribar i njegova dua / Oskar Vajld ; prevela Jelena Staki. Beograd : BMG, 2001. 139 str.; 21 cm. (Biblioteka Majstori

pripovetke)

STRUNA LITERATURA O BAJKAMAPsiholoki aspekt140.BETTELHEIM, BrunoThe uses of enchantment : the Meaning and Importance of FairyTales / Bruno Bettelheim. New York : Vintage Books, 1976. 327, XX str. ; 20 cm141.BETTELHEIM, Bruno

Znaenje bajki / Bruno Betelhajm ; preveo Branko Vuievi ;[ilustracije Gistav Dore]. Beograd : Jugoslavija, 1979. 353 str. :

ilustr. ; 28 cm142.FREUD, SiegmundDie Wirz und seine Beziehung zum Unbewusten. Frankfurt amMain : [s.n.], 1973. BD. VI, str. 434. ; 24 cm143.FROMM, Erich

Zaboravljeni jezik: uvod u razumevanje snova, bajki i mitova / ErihFrom ; preveli s engleskog Ivan i arko Trebjeanin. Beograd :Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2003. 204 str. ; 21 cm144., . . : , / . .

. : , 1934. 37 .; 19


34/39

XXXIV

145.JUNG, Carl GustavDie Archetypen und das Kollektive Unbewusste / C. G. Jung. Olten : Walter-Verlag, 1989. 473 str. ; 24 cm146.OVJEK i njegovi simboli / Carl G. Jung ...[et al.]; preveli sengleskog Marija i Ivan Salei. Zagreb : Mladost, 1973. 314str. : ilustr.; 30 cm

147.JUNG, Carl GustavDuh bajke / Karl Gustav Jung. Beograd : Panpublik, [s.n.]. 69str.; 19 cm148.JUNG, Carl Gustav

Psiche and Symbol : a selection from the Writings of C. G. Jung /edited by Violet S. De Laszlo. New York : Doubleday AnchorBooks, 1958. 363 str. ; 18 cm149.LCKEL, RegineTeorijske osnove getalt-terapijskog i integrativnog rada pomoubajki. // Psihijatrija danas. God. 22 (1990), br. 2 , str. 171-181; br.

, str. 317-329.150., / . : , 1960. 32 . ; 15 151.MAVES, Christa

Pripovedati i odgajati : bajke i deja psiha / Christa Maves. akovo : Biskupski ordinarijat, 1986. 186 str.; 24 cm152.MLLER, Erwin

Psychologie des Deutschen Volksmrchens / Erwin Mller. Mnchen : Verlag Josef Kosel & Friedrich Pustet, 1928. 160 str. ;

24 cm153.PESESCHKIAN, Nossrat

Istonjake prie u psihoterapiji : s primerima za odgoj isamopomo / Nosrat Pesekijan ; s nemakog preveo Duanorevi Mileusni ; predgovor Petar Opali. Beograd : Nolit,1991. 189 str. ; 21 cm154.VUKOVI, Staka

Biblioterapija kao tehnika u psihoterapiji.// Psihoterapija : avalskesveske. 1990, br. 9, str. 205-207.


35/39

XXXV

Etnologija i folklor155.BAROJA, Julio CaroVetice i njihov svet / H. K. Baroha. Beograd : NIRO Mladost,1979. 2 knj.(243; 243 str.); 19 cm156., .

/ . ; -. : ,1989. 146, XXII .; 20 ()157.FIRTH, RaymondSimbols public and private / Raymond Firth. London : GeorgeAllen & UNWIN LTD, 1973. 469 str. ; 24 cm158.HOLBEK, Bengt

Interpretation of Fairy Tales : Danish Folklore in a EuropeanPerspective / Bengt Holbek. Helsinki : Academia Scientiarum

Fennica, 1987. 660 str.; 24 cm159.PROP, Vladimir Jakovljevi

Historijski koreni bajke / Vladimir Jakovljevi Prop ; prevodilacVida Flaker. Sarajevo : Svjetlost, 1990. 548 str. ; 20 cm160.PROP, Vladimir Jakovljevi

Morfologija bajke / Vladimir Prop. Beograd : Prosveta, 1982. 334 str. ; 19 cm161.WELT der Symbole : interdisziplinre Aspekte desSymbolverstndnisses / Gaetano Benedetti, Udo Rauchfleisch. Gttingen : Vandenhoeck , 1988. 252 str. ; 22 cm

Teorija knjievnosti162.ANTONIJEVI, Dragana

Znaenje srpskih bajki / Dragana Antonijevi. Beograd : SANU,1991. 206 str.; 24 cm. (Posebna izdanja Etnografskog instituta.SANU; knj. 33)163., / . : , 1993. 130 .; 20


36/39

XXXVI

164., - / . : , 1934. 74 .;22 165., / ;

[ ]. : , 2005. 64 .: . ; 28 166., : /. : , 2001. 183 .; 21 . ()167.FETSCHER, Iring

Ko je Trnovu Ruicu poljupcem probudio : zbunovnik bajki / IringFeer. Beograd : Radionica SIC, 1984. 140 str.; 24 cm168.-,

/-. : , 1997. VII,161 .; 24 . (/ ; . 636. ; . 49)169., (J. W. Goethe) : 1832-1932 . :, 1932. 144 . ; 22 170.KIM, Sang-HunUporedna analiza srpskih i korejskih narodnih prirovedaka/ Sang-Hun Kim. Beograd : Filoloki fakultet, 2001. 239 str.; 30 cm

171., : / . : -, 1989. 159 . ;20 171., . / . . Zagreb :[b.i.], 1972. 552 str. ; 24 cm173.LITI, Maks

Prouavanje bajki. // Savremenik. 1986, br. 7/8, str. 25-42.


37/39

XXXVII

174.MARKOVI, Slobodan Bajke brae Grim i narodne pripovetke Vuka Karadia : odnosprema izvornom materijalu. // Trei program. God. 15 (1987), str.268-281.175.MENKE, Bettine

Prosopopoiia: Stimme und Text bei Bretano, Hoffmann, Kleist und

Kafka / Bettine Menke. Mnchen : Wilhelm Fink Verlag, 1995. 854 str. : ilustr. ; 22 cm176.MILOJKOVI, Duica

Evropska bajka Maksa Litija. // Savremenik. 1986, br. , str. 43-45.177., : / . :, 2002. 163 . ; 21 . ()178.,

/ . :, 2000. 189 .; 22 179.MILOVANOVI, AnaSrpska bajka u drami za decu / Ana Milovanovi. Beograd :Zadubina Andrejevi, 2002. 80 str.; 24 cm180., : / . : , 1983. 562 . ; 24 .

( / ; . 34. )181.RIEDEL, GertrudeModernes kind traditionelles Mrchengut / Gertrude Riedel. Wien : Universittsverlag, 1998. 233 str. ; 20 cm182., / . : , 2003. 160 . ; 21


38/39

XXXVIII

183., : ,, , . // . 1988, . 171-190.184.,

. // . . 9(1984), . 209-218.185.SAMARDIJA, SneanaVreme i prostor u srpskohrvatskim narodnim bajkama. //Savremenik. 1986, br. , str. 85-101.186., ; / . :"", [..]. 581 . ; 22 187., . // . .

16 (1987), . 21.188., / . :, 1932. 40 . ; 19 189.WESSELSKI, Albert

Mrchen des Mittelalters / Albert Wesselski. Berlin : HerbertStubenrauch, 1925. 271 str. ; 22 cm


39/39

XXXIX

IZDAVAUniverzitetska biblioteka''Svetozar Markovi'', Beograd

ZA IZDAVAABogoljub Mazi,

DirektorUniverzitetske biblioteke''Svetozar Markovi'', Beograd

AUTORI IZLOBE I KATALOGADragana MihailoviSunica Glii

GRAFIKI DIZAJN I PRIPREMADragana Gec

TAMPAKIZ ''Centar''Beograd, Pribojska 9

TIRA300 primeraka

Documents

Simbolika i Znacenje Bajki