SIMILLIMUM. times Časopis udruženja „Simillimum“

GODINA 2019-2020, VOL 11, NO. 4

JUN 2020

1

IMPRESSUMGlavniiodgovorniurednikitehničkiurednik: Prof.drVladimirHolodkovŠtampa: e-izdanje(PDF)Redakcija: Stručnisavet«Simillimuma»Uređivačkiodbor: Drmed.spec.LiljanaBibić-Bajić Drmed.spec.JasminaJović Drmed.SanjaMirčić–Cimeša Drmed.VericaLazovićIzdavač:Udruženjezaširenjeiunapređenjeklasičnehomeopatije“Simillimum”,BeogradWebsajt: www.simillimum.edu.rsE-mail: simillimumbgd@gmail.comTiraž: e-izdanje(PDF)

CIP–КаталогизацијаупубликацијиНароднебиблиотекеСрбије,Београд”SIMILLIMUMTIMES»:Časopishomeopatskogcentraiškole”Simillimum”Volume11,broj4–JUN2020Beograd–BulevarkraljaAleksandra201spratVI,stan65Udruženjezaširenjeiunapređenjeklasičnehomeopatije«Simillimum»FORMAT:B5Izlazičetiriputaujednojškolskojgodini.

ISSN1821-3405COBISS.SR-ID1713

2

SADRŽAJ UVODNIK .... 3 DOKAZIVANJE ZEBE .... 9 Vodili i pripremili: Jelena Stijak & Danijela Vlahović HOMEOPATIJA URINARNOG I LOKOMOTORNOG SISTEMA .... 42 Prof. dr Radunka Mitrović DVA SLUČAJA ISCELJENJA OD VIRUSA COVID-19 .... 74 dr Vassilios Zinas PHOSHORUS SLUČAJ (ENCEPHALITIS) .... 83 dr G. Vitulkas VETERINARSKA HOMEOPATIJA .... 96 dr vet. medicine Ferenc Sečedi VIŠESTRANI PRISTUP HOMEOPATIJI .... 99 prof. dr Miloš Popović TRAKTAT O MIJAZMI .... 156 prof. dr Miloš Popović HOMEOPATSKO UPRAVLJANJE KATASTROFAMA .... 159 prof. dr Vladimir Holodkov POTPUNO ISCELJENJE .... 165 Sakupljeno i odabrano iz dela Šri Aurobinda i Majke

3

UVODNIK

• U martovskom broju smo nagovestili dešavanja zbog pandemije virusa SARS Covid-19. U dogovoru sa članovima – studentima Udruženja «Simillimum» organizovali smo tzv. on line nastavu i kliničke vežebe pre svega sa papirnim slučajevima i kontrolama ranije uzetih slučajeva. Koristili smo ili audio Viber komunikaciju ili ZOOM video konferencijske mogućnosti. Uspeli smo da u aprilu nadoknadimo martovske nastavne obaveze i da realizujemo aprilsku nastavu i kliničke vežbe.

• S obzirom na eskalaciju pandemije, nismo bili tehnički u mogućnosti da realizujem seminar sa našim dragim predavačem i profesorom Džonatanom Hardijem, pa smo prešli na Plan B: poklon predavanje koje je koleginica mr Irena Stojković predavala III godini (odabrana pogavlja «Kako studirati rubrike») a prof. dr Vladimir Holodkov je II i V godini prezentovao novi udžbenik «Homeopatsko upravljanje katastrofama» posvećeno svetskom danu homeopatije koji je bio 10. aprila 2020. godine.

• Ovaj period pandemije još nije zvanično završen. Svaki od učesnika u procesu ličnog razvoja homeopate bi trebalo da iskoristi taj period funkcionisanja u otežanim životnim uslovima za valorizaciju, valdiaciju i verifikaciju svoje spremnosti za funkcionisanje u homeopatskoj zajednici. Polazimo od sebe, prema zajedničkom i opštem. Da li smo bilo saradljivi, tolerantni, empatični, ... za ciljeve sopstvenog razvoja i razvoja Udruženja «Simillimum»? Svako treba da otkrije svoju istinu u sklopu realne nesubjektivne zajedničke istine.

• U homeopatiji se koristi pojam konstitucija. Dejvid Bom, poznati kvantni fizičar je napisao: ”Ako čovek misli o totalitetu kao da je konstitusan od nezavisnih fragmenata tada to pokazuje kako će njegov um dejstvovati, ali ako on može da uključi sve koherentno i harmonično u jednu sveukupnu celinu tada je to nedeljivo, neprekinuto i bez granica te će njegov um težiti da se pomera na sličan način a otuda će proisteći uređeno delovanje unutar celine”. (Dejvid Bem: ”Uzročnost i slučajnost u savremenoj fizici”, Nolit, Beograd, 1972)

• A šta piše Jelene Stijak, dipl. psiholog, psihoterapeut i reg. homeopata o konstituciji? Pročitajmo:

4

Konstitucija i druga lica homeopatije Vrlo često pacijenti su zbunjeni, kod kog’ god homeopate da odu, uočavaju drugi sistem rada, prepisivanja, odnosa. Bliska prijateljica mi je jednom saopštila zbunjeno: “Vi, homeopate… kao da svako od vas ima svoju homeopatiju.“ Što i jeste delimično tačno. A možda bi se moglo reći umesto “Koliko homeopata toliko homeopatija” - “Koliko pacijenata , toliko homeopatija” Jer individualni pristup je jedan od osnovnih postulata Homeopatije. Možemo uočiti razlike na primer u tome kako homeopata razmišlja: više kao posmatrač (“nepristrasni posmatrač” je onaj idealizovani krajnji cilj - po mom mišljenju nedostižan.) ili više kao detektiv ili pak kao umetnik. Da li u svom radu koristi metodu dedukcije ili posmatra celinu, da li traži ono što je iza površine. Najiskrenija namera homeopate jeste da razume osobu prekoputa, da izgradi sposobnost da doživi iskustvo pacijenta. Zadatak homeopate nije da da dijagnozu. Time se bave lekari. Niti da razrešava duboke psihičke konflikte, to prepušta psihoterapeutu. Ukoliko homeopata prati pacijenta u konsultaciji i ulazi sve dublje u slučaj sa njim, pacijent shvata nameru i oni počnu da se prate. Proces traje sve dok se slika ne uklopi. I…nekada je samo to dovoljno. Osoba doživi neophodno pročišćenje. Oslobodi blokadu. Najčešće se to dešava ljudima koji nemaju priliku ili nisu osvestili potrebu da se bave sobom, da iznose sve te razne detalje o sebi. Često će izaći sa konsultacije sa rečenicom: “Ovako ni sa kim nisam pričao ili osećam neverovatno rasterećenje”Ali mnogo češće priča se tu na završava, proces traje dok se sve ne integriše. Integracija svih aspekata je težnja svih holistički orijentisanih terapija. Homeopata nije samo sakupljač podataka. A potrebno je sakupiti ih, zaista mnogo. Putem opservacija uočiti individualnost i karakterističnost u pogledu izgleda pacijenta, načina govora, perbojenosti kože, beonjača, gestikulacije, energije, posture itd. Glavna tegoba se sagledava do u detalj: od čega je tegoba bolje, od čega gore, kakav je kvalitet tegobe (na primer stežući ili probadajući bol ) na koju stranu se pruža, kada kreće, koji vremenski uslovi utiču, na kojoj je strani, da li je prati neki drugi simptom, da li se razvija brzo ili sporo. Kako je nastala. Potrebno je da se zabeleži kako osoba vidi sebe, kako je drugi vide. Šta najviše voli da radi, šta je nervira, na šta je najosetljivija. Kakve strahove i brige ima. Kakvi su joj odnosi. Da li u funkcionisanju osobe ima nekih čudnih retkih i neobičnih pojava. Potom da li osoba ima kvalitetan san, u kojoj poziciji spava, da li se znoji, kakve su žudnje i averzije prema hrani…istorija oboljenja, porodična anamneza. Da li koristi neku alopatsku terapiju. Koje su prepreke u izlečenju, na primer: dijeta, stil života, izloženost alergenima, neuslovno stanovanje…Potrebno je proceniti vitalnost ili snagu Vitalne sile. Faktori koji na to utiču su: da li je glavna tegoba na fizičkom, na mentalnom ili na emotivnom nivou, da li je u pitanju starija osoba, beba, adolescent. Da li postoji genetsko opterećenje. Pa ići sve do senzitivnosti, prijemčivosti, potiskivanja. Mnogo podataka, a pacijent priča svoju živu, vitalnu priču. Homeopata “sluša” svim čulima, kako bi mogao da čuje i ono što je između redova, uočava kako se to saopštava, izražava. Često je ključno ono što osoba izgovori na samom početku ili još češće na izlasku sa konsultacije.

5

Važno je i kako homeopata reaguje na osobu. Mogli bi se to nazvati kontratransferom, ali ne ovaj put, jer homeopatije je nastala mnogo pre Frojda. Kako to zapravo funkcioniše? Ako osoba u nama proizvodi potrebu da je zaštitimo, podržimo i posvetimo joj pažnju, moglo bi se raditi o homeopatskom preparatu Pulsatila, ako reagujemo osećanjem težine, moglo bi se desiti da je u pitanju homeopatski preparat Aurum, ako uz najbolju volju ne možemo a da ne osuđujemo postupke osobe, možda se radi o Medorinumu ili Anakardijumu, ako pak osećamo strah u njihovom prisustvu najverovatnije se radi o Stramonijumu ili Sifilinumu. Zadatak homeopate je takođe da ispita snove pacijenta, ali homeopati oni ne služe za analizu već kao potvrda kompletne prezentujuće slike, ili kao pomoć u pronalaženju prave homeopatske supstance. U tom smislu mogu pomoći priče o hobijima i sličnim aktivnostima koje osobi pričinjavaju veliko zadovoljstvo. Nakon svih ovih podataka, homeopata je u stanju da odredi homeopatskim lek, supstancu iz prirode koja po svojim karakteristikama najviše odgovara karakteristikama određene osobe. I da se po principu sličnosti inicira isceljenje. Ova vrsta homeopatskog pristupa u klasičnoj homeopatiji naziva se konstituciono lečenje. Homeopatija može biti specifičnija u svom usmerenju, pa se može baviti akutnim simptomima isključivo, pa je onda nazivaju akutna homeopatija ili akutna preskripcija, ukoliko se bavi samo fizičkim simptomima, čuće se naziv klinička homeopatija, može se baviti pitanjem uticaja nasleđa na oboljevanje, pa se može čuti termin mijazmatska preskripcija, potom može se čuti o podršci organima u homeopatiji itd. Možda više o ovim načinima u nekoj sledećoj prilici. Za sada bih završila citatom: “Konstitucionalni lek je skup jačine i slabosti osobe , mentalno emocionalno i fizički. To je rana faza nedijagnostikovane bolesti kada moramo naći konstitucioni lek.” - Margery Blackie (1898-1981) Dakle poslušajmo Margery, ne čekajmo da se razbolimo ili još gore, ne čekajmo da se razbolimo, isprobamo bezuspešno sve vrste, manje ili više agresivnih tretmana i tek na kraju dođemo na homeopatiju. Bolest je poslednja, materijalizovana faza disbalansa Vitalne sile. Predupredimo da do te faze ne dođe!

• Kako god, u prethodnom periodu posle izlaska martovskog broja

časopisa «Simillimum times», uspešno je realizovana on line podrška procesima učenja i kliničkih vežbi. Navodimo primer naših aktivnosti tokom marta aprila 2020:

6

Tokom vanrednog stanja zbog pandemije virusa SARS Covid-19, povezivali smo se raznim internet sredstvima sa homeopatama širom sveta.

• Jedna od zanimljivih analiza potrebnih za nas homeopate, je ona koju je uradila Irena Brbić, homeopata iz Zagreba:

Taj predisponirajući faktor za razvoj zarazne bolesti, poput gripe je spajanje energije (tj., snižena vitalnost i otpornost) i autotoksemija (tj. tkivo preopterećeno nečistoćama). Zbog neispravnih zdravstvenih navika majke tijekom gestacijskog razdoblja, mnoga su djeca rođena i autotoksemična. Djeca koja su držana na denaturiranoj prehrani, prerađenoj hrani, bezvrijednoj hrani i pićima napunjenim šećerom, pobuđena senzornom pretjeranom stimulacijom i nedovoljnom vježbom, imaju oslabljenu otpornost i zreli su kandidati za ulogu domaćina patogenim mikroorganizmima. Naravno, isto vrijedi i za odrasle čiji životni stil krši najosnovnija prirodna pravila dajući malo pozornosti osnovnim elementima života i zdravlja, poput hranjive prehrane, odgovarajuće vježbe, sunčeve svjetlosti, svježeg zraka, odmora i sna. Starije odrasle osobe su posebno ranjive u tom pogledu, jer se vitalnost njihovog imunološkog sustava smanjuje, ne samo uobičajenim nezdravim načinom života, već i djelovanjem procesa starenja i manjka svakodnevne hranjive prehrane, vježbanja, dovoljno svježeg zraka, sunčeve svjetlosti, odmora i sna. Klice mogu djelovati kao uzročnici ili katalizatori potencijalno opasne po život, toksične krize, ali, ako nemaju potreban neuredan milje, rijetko mogu biti uzroci. Stvaranje otpada (što je obilježje ubrzanog djelovanja prirodnih razgradnih funkcija bakterija), zajedno sa sporom eliminacijom i smanjenom otpornošću djeluju kao šibica bačena u benzin. Kada se bakterije hrane otpadnim materijalom koji se nagomilao u tijelu, one samo obavljaju predviđenu funkciju. Zemlja je zatvoreni sustav koji sadrži ograničenu količinu sirovina za održavanje života (ugljik, vodik, dušik, kisik itd.) koje je potrebno neprestano reciklirati. Bakterije su ključni igrači u ovome. Na primjer,

7

podvodne bakterije godišnje proizvedu 150 milijardi kilograma kisika - 50% cjelokupnog kisika na planetu. Slično tome, bakterije u tijelu nakupljaju se za razbijanje otpada i recikliranje vitalnih sirovina koje tjelesne stanice tada mogu korisno iskoristiti. Međutim, što je veće nagomilavanje otpada, to je veća populacija bakterija koje će se razviti na njemu. To hranjenje uzrokuje proizvodnju ogromne količine metaboličkog otpada koji se potom proširuje. Također opterećuje imunološki sustav čija je odgovornost ograničiti populaciju bakterijskih razgrađivača kako bi ih zadržao u granicama. Još jednom, sve se svodi na autotoksemiju i energiju. Ako je izvanstanični milje (okolna tekućina koja okružuje stanice) zdrav, hranljive bakterije igraju pozitivnu, simbiotsku ulogu bez nedostatka. S druge strane, ako je izvanstanični milje oštećen autotoksemijom, a imunološki sustav oštećen, bakterije nadvladaju tjelesnu otpornost i i guraju ukupni toksični teret preko granice praga tolerancije u crvenu zonu bolesti. U osnovi, to je patološki obrazac koji karakterizira najčešće infektivne i upalne bolesti. Profesor Antoine Beauchamp, Pasterov suvremenik, bio je jedan od najvećih biologa modernog doba. Beauchampovi eksperimenti gotovo su besprijekorne paradigme znanstvenog postupka. Otkrio je da su stanice izgrađene od još manjih molekularnih jedinica koje je nazvao mikrozimima. Beauchampova ideja bila je da, kada stanište mikrozima: tjelesna stanica postane devitalizirana ili umre, mikrozimi se pretvaraju u specifične bakterijske forme koristeći stanični materijal u svrhu rastvaranja raspadajućih staničnih otpadaka. Ako su Beauchampovi zaključci valjani (do danas imaju podršku mnogih uglednih znanstvenika), tada zaraza izvana nije glavni izvor patogenih mikroba koji su pronađeni u vezi s oboljelim tkivom. Umjesto toga, organizam - domaćin ih stvara u skladu s potrebama za njihovim jedinstvenim uslugama sanitarnog čišćenja. Beauchamp je izjavio: „Bolest se rađa od nas i u nama, i to je onako kako treba biti, jer život čovjeka i svih ostalih stvorenja nije predan slučajnosti ili zvijezdama. Život bi se predao slučajnosti ako bi ovisio o primitivnim klicama stvorenim Šisključivo] u destruktivne svrhe. " dr. Bruce Berkowsky • Zbog nejasne situacije u Evropskoj uniji u trenutku izdavanja ovog

broja časopisa «Similimum times» i u dogovori sa predavačem, biće potrebno da održimo seminar primenom ZOOM platforme, tako da seminar našeg predavača Andreasa Bjorndahla će se održatu a radionica koja je trebala sa njim da se radi je otkazana a bila je predviđena tokom Letnje škole. Seminar će biti održan u prostorijama «Matice iseljenika Srbije» u Nušićevoj ulici br 4, i u predviđenom terminu 27. i 28. juna 2020. godine (od 10 – 18 sati) po standardima međunarodnih seminara koji se organizuju u Udruženju «Simillimum» (prevod, sertifikat i transkript).

• Posle duže pauze, naš saradnik dr vet. medicine Ferenc Sečedi, reg. homeopata, uspeo je da okupi novu studijsku grupu za izučavanje veterinarske homeopatije. Završeno je drugo i prošireno izdanje udžbenika. Mesta ima još. Podaci o upisu nalaze se na veb sajtu

8

Udruženja «Simillimum» www.simillimum.edu.rs. Predavanja kreću na jesen od septembra 2020.

• ŽELIMO DA FORMIRAMO I UPIŠEMO NOVU I GODINU UČENJA HUMANE HOMEOPATIJE. Pomognite da rastemo kao homeoaptska zajednica okupljena oko Udruženja «Simillimum». Planirali smo tri druženja pod nazivom «Dan otvorenih vrata 2020». Prvo je zakazano za 24. jun 2020 u 18.30 u prostoru Udruženja. Preostala dva planirana su za avgust i septembar o čemuće šira javnosti biti obaveštena blagovremeno.

• Upisali smo novu generaciju studenata veterinarske homeopatije koju vodi dr vet. medicine Ferenc Sečedi. Mesta ima a nastava počinje septembra 2020.

• Ovaj broj časopisa «Simillimum times» je poslednji predviđen za ovu 2019/2020 školsku godinu koja je bila realizovana u uslovima svetske pandemije što je bio poseban organizacioni izazov ali smo uspeli u saradnji sa članovima – studentima da u hodu to razrešimo i dođemo do kraja ove školske godine koja će realizovati završnim ispitima, predajom slučajeva za superviziju i predajom i odbranom projekata na Letnjoj školi.

• Kao i uvek, časopis obuluje sa puno kvalitetnih članaka koji su od interesa za homeopate.

Na Letnjoj školi očekujemo tradicionalno dobre prezentacije projekata studenata III i V godine. ŽELIMO SVIM NAŠIM ČLANOVIMA – STUDENTIMA USPEŠAN ZAVRŠETAK ŠKOLSKE GODINE 2019/2020 I NASTAVLJAMO NA JESEN SA NAŠIM AKTIVNOSTIMA. Vidimo se i nastavljamo sa saradnjom u sledećoj školskoj 2020/2021 godini. Beograd, 10. jun 2020. Stručni savet Udruženja «Simillimum»

9

DOKAZIVANJE ZEBE Taeniopygia guttata / Poephila guttata (Australijska tigrasta zeba) „Simillimum“ Beograd, jun 2019. Dokazivanje vodile Danijela Vlahović i Jelena Stijak Tekst transkripta: Maja Letić Obrada teksta: Jelena Stijak

Uvodne napomene:

- Za potrebe dokaazivanja ove homeopatske supstance upotrebljeno je pero ove ptice uzeto iz kaveza.

- Učestvovalo je 12 dokazivača (žene i sve iz redova homeoapta) - Dokazivanje je rađeno po C4 protokolu - Dokazivanje je trajalo 2 dana u unu 2019 godine u prostoru Udruženja «Simillimum»

10

11

Životni vek zebrastih zebi dosta varira zbog genetskih i ekoloških faktora. U prirodnom okruženju može da doživi 5 godina, dok u zatočeništvu one obično žive od 5 do 9 godina, ali dosta njih doživi i do 12 godina. Najveću pretnju za zebraste zebe predstavljaju domaće mačke i gubitak prirodne hrane. Kao i većina drugih zeba, zebraste zebe uglavnom jedu semenke, za koje su njihovi kljunovi prilagođeni. Mogu se hraniti i pšenicom, iseckanim jabukama, salatom, kao i prosom. Zebraste zebe nisu proždrljive ptice, već jedu umereno. U zatočeništvu moraju imati stalan pristup svežoj hrani i vodi. Mužjaci i ženke su veoma slični po veličini, ali se lako mogu razlikovati jedni od drugih. Mužjaci po pravilu, imaju svetlo narandžasto perje, crveni kljun (za razliku od narandžastog kljuna ženke), i po pravilu, svetlije crno-bele šare. Kljun je ponekad jedini način da se utvrdi pol zebrastih zeba. Broj jaja kreće se od dva do sedam, a najčešće ih bude pet. U zarobljeništvu mogu da izlegu više od sedam jaja. ----

Sada nećemo raditi klasičan protokol za dokazivanje. Obično, lek se uzima u periodu od 24 sata. Dokazivači su grupa ljudi različitih godišta, socijalne strukture i pola, relativno zdravi, pošto niko nije potpuno zdrav. Osoba koja vodi dokazivanje zna šta je supstanca i ona ne komunicira sa dokazivačima. Sa dokazivačima komunicira homeopata, koji ne zna šta se dokazuje. Pre nego što se uđe u samo dokazivanje svaki dokazivač obavi razgovor sa homeopatom koji liči na uzimanje slučaja da bi se videlo šta su njegovi simptomi da bi posle mogla da se uradi sistematizacija. Obično smo relativno zdravi, jer niko nije potpuno zdrav i važno je da nismo uzimali homeopatsku terapiju najmanje šest meseci. Posle, imamo grupe dokazivača koji uzimaju lek različitih potencija 6C, 12C, 30C i 200C i 1M. Uzimamo i kontrolnu grupu koja uzima placebo. Lek se uzima 24h, najčešće tri puta, kao split doza a može i više. Onda homeopate koje komuniciraju sa dokazivačima prate proces. Dokazivači im se javljaju u određenim periodima, na nedelju dana,

dve nedelje, na mesec dana, tri meseca i šest meseci. Smatra se da je ceo krug dokazivanja završen posle šest meseci. Posle se radi sistematizacija simptoma. Simptomi se pretvaraju u rubrike. Koji se simptomi uzimaju u obzir? Oni simptomi koji su novo pojavili, simptomi koje

12

je dokazivač nekada imao, a nestali su. Npr, dokazivač je pre deset godina imao glavobolje, a pošto je počeo da dokazuje, ponovo su se pojavile. Te glavobolje ponovo ulaze u spisak simptoma. I simptomi koje je dokazivač imao, a nestali su posle učestvovanja u dokazivanju. U zavisnosti koliko su intezivni i koliki broj dokazivača je imao te simptome radi se gradacija. To je klasično dokazivanje. Ovo dokazivanje koje ćemo mi sada da radimo zove se C4 dokazivanje pojavilo se devedesetih godina prošlog veka koje su bile mračne godine za nas, ali zlatne za homeopatiju. Homeopatija je bila u punom zamahu, entuzijazmu. Bilo je mnogo novih ideja, pojavili su se sistemi, to je bio potpuno zlatno doba. A bilo je zlatno doba i u svetu osim kod nas. Putovalo se. To je poslednje doba optimizma gde su ljudi verovali da će svet biti lepo mesto, da će biti happy end. Pogledajte „main stream“ serije koje su se tada gledale. One su bile radosne, a sada imamo apokaliptične. Većina ima mračnu i pesimističnu notu sa mračim vizijama sveta. Dokazivanje je važan princip homeopatije. Ali pošto kupujemo lekove u apoteci ili ih pravimo na mašinici, mi smo se odvojili od procesa pravljenja lekova za razliku od homeopata starog doba, koji su pravili lekove. Mi smo odvojeni od supstance. U ovom procesu je zanimljivo i važno da prolazimo kroz ceo proces i ponovo se povezujemo. I ljudi koji su se bavili fitoterapijom su učestvovali od početka do kraja, a mi ostajemo bez dela procesa pravljenja homeoaptskog leka. Dobijamo gotov proizvod. Uskraćeni smo za deo iskustva. Kako je protokol C4 kao vrsta dokazivanja došao do nas? Jedan Nemac koji nije bio ni homeopata, imao je deo šamanskog iskustva. Imao je lep život i bio je materijalno obezbeđen pa je deset godina proveo na univerzitetu učeći razne stvari. Malo mu se učila filozofija, malo fizika, hemija i tako. To mu je bila preokupacija a stvarno je pre nego što je došao do ovoga bio sa nekim šamanima u Južnoj Americi. Njegova devojka je studirala farmaciju i između ostalog je kao deo klasičnog farmaceutskog obrazovanja učila i o homeopatiji. On je bio radoznalog duha i to mu je bilo interesantno. Počeo je da čita njene knjige i to Catherine Coulter „Portreti homeopatskih lekova“. Njemu je bilo interesantno pošto je imao obrazovanje iz hemije kako to da Sulphur može da bude filozof. Njemu je to bilo zavodljivo i kako je bio radoznao odlučio je da napravi taj lek, da vidi šta će se desiti. Uzeo je homeopatsku farmakopeju sa jasnim pravilima kako se prave homeopatski lekovi. Prvi lek koji je uzeo da radi je Calcare carbonica. Primetio je da mu se odmah javljaju neke misli, stanja koji uopšte ne pripadaju njemu i to je zapisivao. Kada je završio sa čitanjem farmakopeje počeo je da čita Materija medicu tog leka. Shvatio je da je to ono što je on doživeo, kakve je imao senzacije i emocije, da sve to pripada slici Calcarea carbonike. To mu je bilo uzbudljivo. Tako je krenuo da dokazuje već postojeće homeopatske lekove. Radio je trituraciju, sa kojom počinje priprema homeopatskog leka pa se tek posle prebacuje u vodeni rastvor. Pogotovo se tako radi sa čvrstim supstancama, mineralima. Jonathan Shore, koji je bio kod nas, radio je dokazivanje na ovaj način i onda je krenulo tako da se radi na mnogim koledžima. Tako je počeo taj proces. Imamo cele materija medike gde je dokazivanje rađeno na ovom principu.

13

Zašto se zove C4 dokazivanje? Nema veze sa potencijama, već sa nivoima postojanja. Možemo da uradimo male vežbe da probamo da uđemo u iskustvo tih nivoa postojanja donekle. Prvi nivo je C0, nivo tela, ove stolice, nivo materije koja je u postojanju. C1 je nivo kako naše telo reaguje na stolicu, senzacije u telu u odnosu na spoljašnji podsticaj. Sada ćemo da probamo da sednemo ravno. Polako ćemo da uđemo u ove vežbe da provežbamo posmatranje, jer je ceo proces dokazivanja vezan za posmatranje. Ispravimo kičmu da nam je udobno, zatvorimo oči i obratimo pažnju kako osećamo stolicu. Kakav nam je osećaj u stopalima? Kakav je osećaj u telu? Kakav nam je osećaj u prstima, rukama? Polako. Kada budete spremni otvorite oči. Da li neko želi da podeli šta je osećao? Nivo C2 je nivo emocija. Ljubomora, ljutnja, anksioznost. Emocije koje su u svetu dualnosti. Svaka emocija ima svoju emociju sa druge strane. To je nivo C2. Sada ćemo polako da uđemo i da posmatramo svoje emocije. Ne misli nego emocije koje osećamo u ovom trenutku. Zatvorimo oči. Posmatrajmo svoje emocije (ide meditacija). Polako otvorite svoje oči. Sledeći nivo je C3, nivo misli, uma, racionalni nivo. Tu smo opet u svetu dualnosti. Um ima tendenciju da sve stavlja u kategorije. Imamo dobro i loše, korisno i nekorisno, to je osobina uma. Svi ti nivoi su povezani, jedni utiču na druge. Misao stvara emociju, emocija stvara osećaj u telu. Emocija stvara akciju. Imamo određenu misao „Ja sam slaba“, iz nje se javlja emocija straha, anksioznosti, osećam se ugroženo. To je nivo deluzija. Zato mi se javljaju senzacije u telu npr. ukočenosti, pritisnutosti ili čega god. Ili imamo ubeđenje „Crnci su loši“. Iz ubeđenja se stvara emocija mržnje, iz emocije mržnje se stvara akcija nasilja. To je ta veza. Dolazimo do C4 nivoa. Svi dalji nivoi su teži za objasniti jer se ide iza uma, iza racionalnog. C4 je nivo srca. To je nivo gde krajnosti nisu suprostavljene, gde su prihvaćene. Tu postoji svesnost i iskustvo celine i više smo u posmatranju nego u akciji i zato se ova vrsta dokazivanja naziva C4. Mi nastupamo iz pozicije prihvatanja. Sam Hahnemann u nekom trenutku pravi razliku između znanja i mudrosti. Znanje možemo da pročitamo, saznamo, obavestimo se. To stičemo čitanjem a mudrost je iskustvo. Mi kroz ovo dokazivanje imamo iskustvo i učimo se da posmatramo. U nivou C5 izlazimo iz pojedinačnom i idemo ka kolektivnom. Granice našeg ega se šire ili ruše. To je nivo mijazama, kada je naše lično nestaje i idemo ka opštem. Nivo C6 je nivo arhetipova. Kako bi objasnili arhetip? To je nešto u samom postojanju kako je zamišljeno da bude. To je prva modla. C7 i C8 nivoi su nivoi koji se ne mogu rečima objasniti. To je deo u Kabali kada se prelazi provalija,ambis, kada nismo ova vrsta. To se ne može rečima objasniti. Ime C4 je jer polazimo iz srca, prihvatnja, razumevanja. Kako izgleda dokazivanje? Prvo nam treba neka osoba koja će biti zadužena da vodi računa o protokolu. Imamo supstancu koja se nalazi u ovom tučku i avanu. Tu supstancu treba sedam minuta da mešamo i potom tri minuta da grebemo. Taj ciklus ponavljamo dva puta. Sedam-

14

tri, sedam-tri. Ovo je nivo C0 – nivo materije. Uzećemo jedan gram materije i devet grama laktoze i to ćemo podeliti na tri dela. Imaćemo tri dela, prva tećina je 7+3, 7+3 pa ćemo onda dodati drugu trećinu 7+3, 7+3, pa ćemo onda dodati treću trećinu 7+3, 7+3 . Ja prvo radim 7 min pa ona 3 min, pa ti 7 min pa 3 minuta pa dodajemo drugu trećinu. Pa onda opet. Treba nam neko ko će voditi računa o tome. Da li je neko raspoložen? Treba nam neko odgovoran. Dokazivač: „Ja ću“. Šta su pravila procesa? Bitno je da pratimo svoj osećaj i da se ponašamo u skladu sa tim. Šta god da nam se radi da na to ne utičemo. Ako bi da legnemo dole - da legnemo, ako bi da se popnemo na sto - da se popnemo. Bitno je da ostanemo u svesti toga i da razgovore koje vodimo da napravimo razliku da budemo u samom trenutku. Da se ovaj događaj ne pretvori u ćaskanje, ali da nađemo finu ravnotežu da sebe ne sputavamo. Da osetimo šta je energija dešavanja i da idemo u skladu sa tim, a da to ne potrošimo na trivijalnosti. Da ostanemo u samoj energiji ovoga što ćemo raditi. Dokazivač:: „Sećam se kada smo pre ne znam koliko vremena radili dokazivanje kardamona, pa ste pričali o tri nivoa postojanja, ali nam tada to nije bilo jasno. Bile smo male. Kada smo bili na prvom nivou svi su osetili miris limuna i sećam se da sam imala osećaj kao da sam u nekom kovčegu i ljudi idu na moj ispraćaj, a ja se radujem, životna radost kao da plovim kroz neke predele, oni treba da me sahrane a takva radost. U stvari to je zato što je u mahuni u kojoj je semenka, koju će da zasade i iz nje će nići novi život. Imamo papire, bojice. Možemo da zapišemo, nacrtamo, odigramo, šta god nam se radi. Imamo prostirke. Prošli put je bila borba za krevet. Kada se svaki krug završi mi ćemo proći i ispričati svoja iskustva. U suštini ide krug kada se to dešava, pa onda mi referišemo šta smo osećali. Ne morate, ali možete ako želite da zapisujete. Uradite kako osećate potrebu. Pratimo emocije i sve drugo. Zato smo radili one male vežbe posmatranja, da ispratimo senzacije po telu, emocije i misli. Znači, na svim nivoima, fizički, emotivni, mentalni. Otvoreno i polako, samo da dozvolimo supstanci da se pojavi u prostoru. Ovo je sada pripremljena supstanca. Ovo je C0 i od nje ćemo napraviti C1. Uzećemo 1 gr supstance i 9 gr laktoze i napraviti prvi C1. Potom ćemo to podeliti na tri dela. Onda 7 min, 3 min. Možda je štopericom bolje. Ako koristimo mobilni, mogu da počnu da stižu poruke. Sada ću da podelim ovo. Dokazivač: „Nadam se da nećemo da se bijemo za klonju. Ceo dan juče razmišljam ako nam date neki Arsenicum, da ćemo da se pobijemo ispred wc-a“. Dokazivač: „Ja sam tako pospana. Dajte nešto za razbuđivanje“. Neko: Ako nam uđu panduri pa da zaglavimo robiju. Kako da objasniš to, prah, merimo... Danijela: Ja to ionako zovem vagom za drogu J. Jela: „Otprilike podelite na tri dela“.

15

Dokazivač: „Mene i muža su četiri sata držali na aerodromu a za tri minuta su videli da je ovo šećer“. „Tebi je mogao otići let. Jesi li sletela od nekud?“. „Sleteli smo. Oni su nas pustili pa su nas vratili, rekli su nam da otvorimo kofere. Prvo su otvorili moj neseser i svašta su nam onda radili. Meni je pao mrak na oči. Kada su ispitali videli su da je šećer. Onda je došao jedan i rekao ’Ja sam klinca lečio homeopatijom’. Četiri sata su nas držali“. Danijela: „Ovo je C1. Pre nego što počnemo ovo, samo budemo u svesti ovoga. Počećemo malu podelu. Ispričaćemo da li nam se nešto značajno dešavalo u poslednjih par dana. Kako smo spavali, da li smo nešto sanjali. Da li je bilo bilo šta što nije u našoj rutini. To ćemo pričati sada. I ono dokazivač 1, najaviš se kada počneš da pričaš“. D1: „Pričamo za poslednjih nekoliko dana? Ja sam posle onih predavanja pre dve nedelje počela intenzivno da sanjam. To je svakim danom sve intenzivnije. Imala sam neku situaciju sa sinom u zabavištu pre par dana, ali to nije nešto spektakularno, samo je bilo baš intenzivno. Došla sam po njega a vaspitačice uvek imaju nešto da ispričaju. Ovog puta su rekli kako je izvadio sline iz nosa i obrisao o drugara. E sad, da li je to istina ili nije istina? Neko priča jedno, neko priča drugo, a ja sam tako bilo zamračila da nisam znala šta da radim. Zamišljam tu scenu, moje dete kao ide, vadi iz nosa i maže. Imali smo šok u porodici. Igor i ja smo mu držali predavanje, njega ništa ne može da pomeri iz ravnoteže, a sada smo uspeli. Samo je sedeo, ništa mu nismo radili, samo smo mu držali predavanja neka. Bilo je vrlo intenzivno. Međutim, sreća je da smo svesno izašli iz svega. Možda je tu i vaspitačica. Možda je i kraj škole, to je bilo pre 2-3 dana. Onda je otišao na trening i pokoškao se tamo sa nekim. Kod mene se sve radi oko dece. Uvek je vezano za njih. Pitala sam se kako smo vaspitali to dete, šta smo napravili od njega? Gde smo pogrešili da on ide po zabavištu i to radi. To je bilo urušenje celog mog sveta za dva sata. Naravno, brzo smo isplivali. Posle pola sata sam se isplakala pošteno i dobro, šta sad? Idemo dalje. Ko zna šta je tu i bilo. Više niko ne zna šta je tu istina, šta nije istina kada su deca i vaspitačice u pitanju. Čitam neku knjigu od Jana Watsona „Modern view on miasm“ pa sam onda bila u sifilisu. Eto, to je to“.

16

D2: „Ja sam baš bila vredna. Radila sam radove po celu noć. Pre dva dana sam do pola šest sedela i nisam shvatila da pišem do pola šest. Brzo mi je prošlo vreme. Generalno kada sednem da radim brzo mi prolazi vreme. Treba mi mnogo više vremena da bih radila kako želim. Super mi ide i prijemčljiva sam na materije o kojima pišem. Sve ih osetim. Super sam“. D3: „Poslednjih par dana imam ogroman osećaj energije, mentalne snage, koncentracije iako sam sa druge strane preuzmorna zbog svakodnevnih obaveza. Ali svejedno, kao da sam na drogi. Budna iako malo spavam. Samo mi telo kljokne kada više ne mogu. Znači, fizički neizdrž. Imam veliki priliv adrenalina, imam potrebu za ispoljavanjem sebe, onoga što ja želim uz obavljanjem svakodnevnih porodičnih obaveza. Imam aritmije zbog previše aktivnosti. Počela sam da osećam ponos zbog onog što sam postigla i da osećam vrednost onog što sam uradila“. D4: „Ja sve kontra od D3. Od tupavosti, magle, zagljupljenosti, ograničenosti, pritiska, manjka energije do poistovećivanja sa dokazivačem 1 što se tiče porodičnih stvari, iskakanjem iz koloseka samo sa opasnijim varijatama. Može da mi bude smešno razmazivanje sline, ali ne može da mi bude smešno verbalno razračunjavanje sa razrednom psovkama. I to je moje dete. I onda ista priča: šta sam ovo vaspitala, šta sam uradila? Sve je pogrešno. Sve je konstantno. Malo više od godinu dana nisam bila mirna. A bila sam mirna posle onog prvog dokazivanja sa Andreasom. Drvo života je bilo prvo dokazivanje. Kao da je neka borba na svim poljima. To je to.

17

D5: „Ovih dana sam mentalno emotivno stabilna do ovog jutra. Da li zbog ovog leka koji se dokazuje ili ne znam šta je u pitanju. Kao da imam dve leve noge, ne mogu da izađem iz kreveta. Niti da izađem iz kuće. Muž me je dovezao do ovde, kao da ne umem da izađem iz auta. Ceo život hodam na štiklama, a evo sada sam se izula što mi potpuno neshvatljivo. Kao da mi je neko vezao noge. Čak sam se saplela što mi se nikad nije desilo. A znala sam da ću da se sapletem, rekla sam vidi kako ću da padnem danas. Kako sam izašla, tako sam se saplela. Kao da mi je neko vezao noge ili kao da imam dve leve. Čudan osećaj. Kako sam sela, kao da sam progutala ogromnu loptu. Kao da telo nije moje nego lopta. Dodirnite stolicu – ne, kao da je u mene stavljena lopta. Gledam, nema je. Neverovatno osećanje“. D6: „Poistovetila sam se sa dokazivačicom 1. Isto intenzivni snovi, poslednjih nedelja“. Jela: „Da li ima neki interesantan san?“ D6: „Pre predavanja koje smo imali sanjala sam neke stvari kojih se plašim. Nešto neobično se dešava u snu. Ja ne prepoznajem ko je to, šta je to. Samo neki glasovi kojih se plašim i onda sam po buđenju shvatila kako je to deo mene, kako ne bi trebalo toga da se plašim. I posle toga su bila predvanja gde sam shvatila da je to stvarno deo mene, zašto bih se plašila, to sam ja? Bilo mi je simpatično kako se to poklopilo. Sada je neka ravnoteža, zaokruživanje. Prethodnih pet dana je bilo baš kako treba. Zaokruženo“. D7: „U poslednje vreme imamo pojačani stres svi na poslu. Bliže se izbori, puno neke nepravde i svega što čini našu svakodnevicu zbog ove situacije koja je svima poznata. Ja se i pored svega, izazova koji se nižu jedan z drugim osećam kao Ferrum, ne reagujem kao ranije njanjavo, nego idem hrabro kroz to. Tačno je da imam malo nesanica zbog tog stresa, ali uspevam da to prevaziđem i ponosna sam što to stoički izdržavam“. D8: „Ja se poslednjih par dana osećam drugačije. Prvo od ponedeljka sam ponovo počela sa svojom veganskom ishranom. To je došlo niotkuda. Pre trudnoće dve i po godine se nisam sa time uopšte opterećivala. I ne osećam glad koju sam pre strašno osećala. Jako je zanimljivo da sam preksinoć imala užasan san gde sam se jako puno uplašila, da su nam upali u kuću. Možda je san prethodio tome da moj muž pre toga 2-3 večeri nije dobro zatvorio vrata i ja sam se probudila, vrata od kuće su bila otvorena. Probudila sam se slučajno zbog sina, a u snu je bilo je to da su pokušali kao da nam otključaju vrata, i ja sam ih držala i nisam dala da se otključaju, da ne bi otvorila kao to pre neko veče što se desilo. Skupila sam snage i hrabrosti i videla sam čoveka sa leve strane skroz u crnom i pokušavam da ga dozovem i kažem skloni se odavde, zvaću obezbeđenje, i ne mogu da izgovorim to. Osećaj stegnutost u grlu. Pokušavam da odem do muža u spavaću sobu, da njega probudim i da mu kažem da su nam ispred vrata. On se kao nekako budi i dolazi. Kada on dođe, tamo nema nikoga. Uplašila sam se kada sam se probudila i srce mi je lupalo. Još jedna zanimljiva stvar koju bi podelila da mi se sinoć i preksinoć dete budi u 2:00, ali apsolutno 2:00 i do 3:30 ne spava. U 3:31 zaspi. Samo se smiri, kao da ga muči stomak, plače, vrišti i neće da se uzme. Odguruje nas“. D9: „Verovatno nije bitno, ali jedino što je specifično u poslednjih par dana je da imam neku intenzivnu upalu mišića, gluteusa, jer sam trenirala. Sada sam se tokom ove priče razbudila.

18

Jutros sam bila tako umorna da je to bila katastrofa. Poslednjih par vikenda imam intenzivna dogadjajnja. Rođendani, žurke, sve je to super, ali jutros sam bila u fazonu hoću malo vremena samo za sebe. Juče je bilo specifično to što ja petkom radim do 14h, a juče u 13h sam čekala da zvoni da idem kući. Negde na fejsu sam videla sliku svoga muža iz 80-tih i ja se toliko naložim. Intezivno sam mislila o njemu celo popodne i jedva čekala kada će da dođe kući i planirala kako ćemo da se volimo to veče. Ali se to nije desilo jer sam uveče bila preumorna. Imala sam super trening, trener mi je rekao da sam juče imala najbolji trening u životu. Onda sam popodne zaspala u iščekivanju kume koja je trebala doći na večeru. Tonem u san, ali intenzivno osećam želju za njim, ali ajde, to ćemo večeras. I onda je bilo skoro 12h kada je kuma otišla i samo sam se skljokala. Sad sam se razbudila, jutros sam bila pospana i umorna a sad kad smo počeli osetila sam priliv energije“ D10: „Kod mene nema kume. Imala sam pre pet dana neobičan san. Više ružan nego neobičan. Sanjala sam da sam u nekoj napuštenoj zgradi i ja sam na najvišem nivou, i kada pogledam u to metalno unutrašnje, mogu da vidim celo stepenište do podnožja zgrade i delove nižih nivoa. Tu sam srela poznanicu koja je umrla pre pet godina i ostavila dvoje male dece iza nje. U snu deluje sitno i degenerično. Ona kaže ’ovo su moja deca’ a ja na različitim nivoima vidim puno dece koja su mentalno retardirana ili imaju neki fizički defekt. Potpuna konfuzija. Potom sanjam neku crnu kesu a u njoj je escajg moje pokojne svekrve. Uglavnom se vide noževi. Budim se u 2:00 i budem budna do 3:30, 4:00. Ne plačem, ne vrištim“. D10: „Ali opet u toku dana imam energije. Često sam pod nekim lakim adrenalinom. To mi ne smeta“. D11: „Sve ovo što mi se dešava uglavnom je nešto tipično. Ono što je bilo neobično ove nedelje je da sam u totalnom haosu. Nered je oko mene. Neke kutije gomilam kao horde. Niti stižem to da sredim, niti se nerviram kao što bi se ranije nervirala. Potpuno neko konfuzno stanje, skupljanje stvari, kutije. Bilo je i ovde skupljanje kutija, selidba, ali ovaj haos je počeo pre“. D10: „D11 me je podsetila, ja sam sredila haos. To je neobično. Napravila sam selekciju svog radnog stola, šta ću gde da držim, što je mnogo bolje. Sredila haos. Drugo što je neobično išla sam sinoć u pozorište i gledala neku amatersku predstavu gde bi i BITEF rekao ’ovo je previše’. Ali ja sam se totalno konektovala što meni nije uobičajeno. Drugarica me nešto natera da razumem, pa ja kao razumem, ali uglavnom ne. Sada sam stvarno uspela da ih razumem i super mi je. To nije uobičajeno. I nekako sam ekstra dobro raspoložena i optimistična. Sve će biti u redu, sve će biti divno mesto. Biće bašta. I na opštem i na ličnom nivou. Nemam energije, ali ja inače nemam previše energije“. C1 D1: „Primetila sam peckanje na licu , mada ne znam koliko je to značajno. Svaki put kada nešto mesim i radim sa brašnom ja moram ići da se umijem, da namažem kremu. Tako da ne znam koliko je ovo vezano za ovo sada. Sve sam pratila i primetila sam da mi je tih 7 minuta jako brzo prošlo, a 3 minuta tek da ne pričam. I to jeste intenzivniji zvuci i meni nije smetalo grebanje, ali u jednom momentu je stao neki autobus ili tramvaj na semaforu i mislila sam da

19

ću da poludim od onih vibracija dok se nije upalilo zeleno. Imala sam osećaj da mi sve iznutra vibrira, svaki organ. Baš mi je bilo loše. Malo mi se javlja neki osećaj mučnine, ne od početka, ali recimo negde na pola., onako kao da bih povraćala, nadam se da neću do kraja. I ono što je zanimljivo, ne osećam bol u leđima i levom kuku koji je prisutan stalno u poslednjh mesec dana. Sada ništa, kao da je rukom odnešen. Neverovatno. Neću sad da zadršavam previše, ali ovo je fenomenalno, uopšte ga nema a manje više je stalno bio tu. I smenjuje mi se osećaj da mi je udobno i neudobno na stolici. Eto, to je to. Mislim ne znam sad, pričam o osećaju samo...“ „Kao da postajem opuštenija, bezbrižnija. Uopšte nemam potrebu da gledam u telefon a muž mi je ostao sam sa decom kod kuće i ja odmah gledam dal treba da mi se jave. Mislim nisu mi se javili ali mene baš briga (smeh). Dobro je, eto postajem baš dosta opuštenija. Baš me briga, ne moraju ni da se jave, sigurno su dobro, šta bi im bilo. To je to“. D2: „Ovaj, svrbi me lice i peckaju obrazi pogotovo. Jel mogu nasumice?“ D2: „Malo mi je i haos i red ovde, ali mi je dobro, okej sam i u haosu i u redu. To o učenju stalno pričamo i razmišljam. Onda su kasnije počeli da me peckaju kapci. Malo mi se spava, malo sam euforična. Da to je energija, manjak energije. U jednom trenutku mi se javila kao trunčica, uzela sam da vadim sve ovo da jedem, ne bih li je oterala zato što me davi i grebe i ne mogu, kašljucam. Onda sam malo samozadovoljna, pa bih se malo zezala. Pa ima red – nered; pa sam prihvatila da je sve okej, opušteno, smireno, smeh, radost. Pokušala sam od te smese da napravim neki oblik. S jedne strane mi uspeva oblik, sa druge strane se urušava. Pa me to malo remeti... mislila sam da ću uspeti da napravim kao ružicu. Nervira me zvuk, što ostali brzo mute. Kao da mi tutnje po glavi. Onda uživam i javlja se želja da uživam, da mi bude lepo... Pa sam samouverena, pa sam nestrpljiva, pa se ježim od zvuka. Želim da je sve pod konac. Leđa su mi bila hladna pa me je probadao levi jajnik i ta leva strana, ne znam da li je jajnik. Osetila sam skroz donji stomak. I jedem sve vreme, što ne znam da li je novo. Malo slano, malo slatko“. D3: „Ja sam sve ispisala. Da sve čitam ili samo nešto?“ D3: „Optimistično raspoložena, osećaj kao da mi se regeneriše čitav organizam. Kao da sam na nekoj drogi, lakoća tela, a sve je oko mene totalno mirno i lagano. Gledam oko sebe i primećujem kako ljudima crveni lice. Videla sam prvo da su I.... crveni obrazi i čelo, svetlo crvene boje, narandžasto crvena. Onda gledam S.... kojoj se isto crvene obrazi, onada J..... koja je isto crvena. Primećujem taj deo, to mi je interesantno. Imam osećaj jeze, ali mi prija ta jeza. Kao da mi regeneriše organizam, kao navalu energije, mehuriće kroz ruke kroz grudi. Osećaj neke velike povezanosti sa D...., kao da smo na istoj talasnoj dužini, a ranije sam imala osećaj kao da nikako ne mogu dopreti do nje, da smo u nekom disbalansu. Sada osećam da smo vrlo emotivno povezane. Da, to nisam rekla“ Jutros sam dobila menstruaciju a kasnila mi je dobrih mesec i po dana i već sam mislila svašta (smeh). Tako da mi je to super! Onda, imala sam neku svesnost kao da mi je u porodici sve u redu, kao da ja imam svoju ulogu i moj suprug ima svoju ulogu, a ranije sam stalno bila ljuta na njega što neće da se bavi prosperitetom i da napreduje, nego se više bavi kuvanjem, decom, ovim običnim stvarima. A

20

sad negde shvatam kao da je to u redu, jer ja radim svoj deo posla, a on radi svoj deo posla. Kao da sam negde pomerena na toj razini. Osećaj da su mi noge jako teške, kao da imam ogromne cipele na nogama. Kao da se oslobađam potrebe da sve držim pod kontrolom i negde puštam da se stvari same od sebe dese. Imala sam osećaj kao da smo svi opijeni smehom, čak i kad gledam slike kao da mi se smeše ovi sa slika, vrlo čudno (smeh). I kad je I... mutila toliko mi se sviđao zvuk zvona, zveckanja. Od jednom sam upala u pesmu... imala sam osećaj kao da sam negde na moru, neke morske fjake, ono kao „let it be“, samo se čuje zvono sa zvonika kako udara i to mi je jako prijalo. Bila sam skroz skroz mirna i opuštena. I sa druge strane, kad neko recimo radi s tim, onda imam osećaj da im je užasno teško i naporno to što rade, a kao da je meni izuzetno lako i uživam. I srce mi se smirilo, eto“. D4: „Za razliku od onog prethodnog kruga šta je promena jel tako? To što mi prija ova tupost i glupost... i ništa. Bukvalno ništa. Imala sam kao neku maglu u glavi i sad sam rekla I....., isto kao neka droga. Osećam da sam pustila kontrolu i baš me briga što nema kontrolu. Sve će to samo da se sredi i ne zavisi od mene. Zapisala sam „tabula raza - prija“ i ograničenost i prostorna i mentalna. Prostorna jer sam imala utisak da navaljuju na mene sa svih strana – izvoli sad ovo je tvoje (dodaje papire) i ovo je tvoje (smeh)“. D5: „Osetila sam pospanost i uprkos tome dobro raspoloženje, napade smeha. Ali me iritira tuđ smeh dok ja to radim i isto osmeh sa slike, kao da je žena prisutna ovde i u jednom trenutku sam se samo okrenula i rekla vidi kako je čudan osmeh. Osećaj jeze u ramenima, nadlakticama i leđima, povećana osetljivost čula sluha, nestabilnost pri hodu. Dok sam trituririala, osećaj spirale, doći do suštine sebe, do samospoznaje, potreba da da se izrazim. Radoznalost, osećaj da ne treba da budem ovde već kod kuće, što obično nikada ne osećam. Ne razmišljam šta sad oni tamo rade, vi ste tamo a ja sam ovde i super mi je. Sada ima strašnu želju da budem i tamo u isto vreme, apropo vas što ste ovde. Želja za učenjem, osećaj da vreme brzo prolazi, probadanje sa leve strane ispod lopatice, potreba da se iskažem da budem ono što jesam i nelagodnost u levom delu donjeg stomaka. To je to. Odskočila sam kao da mi je neko iglu zaboo ispod leve lopatice“. D6: „Na početku pulsiranje zuba, potreba da stiskam vilicu. Zvuk osećam drugačije, u grlu. Svrbuckanje ušiju takođe i sve to nekako ide na dole. Par puta sam imala duboko disanje i vibracije u u usnama. Blago probadanje sa desne strane. Kad se približila supstanca, nekakva blagost i dragost prema supstanci onako kao da mi je draga, kao strpljenje, oprezno, lepo sa njom. Onda miris supstance, kao da miriše. U toku mešanja kao da se menja supstanca. Od nežne postaje odvojena samostalna... kao da ne mora više tako prema njoj. Onda nemirne noge što inače nije moj simptom, ja ne mogu da im nađem mesto, ali ih ne klatim inače. Osetila sam jezu u rukama a hladnoću u listovima. Imala sam senzaciju promene vazduha u ušima kao da se penjam na neku veliku nadmorsku visinu. I da, kao nežnost prema supstanci tako sam osetila i nežnost prema sebi i nije bilo nikakvih misli, a inače uvek o nečemu razmišljam“. D7: „Pri samom susretu sa ovim prahom, supstancom imala sam želju da je naglo i brzo mešam i da uronim u tu supstancu. I baš me je bilo briga da li neko čuje ili ne (smeh) bili smo samo on i ja i imala sam želju da uronim u tu supstancu i da postanemo jedno. Uživala sam u

21

tom mešanju praha i uopšte nisam želela da to prestane. Bilo mi je žao što traje samo 7 minuta. Na trenutke sam pravila grublje pokrete i ispadalo je sa strane da bih se povezala još više sa tom energijom i imala sam jaku želju da je probam. Palo mi je na butinu ali nisam smela da probam jer poštujem pravila (smeh). Osećala sam se korisno dok sam to mešala. Par minuta nakon toga sam osetila smirenje i pospanost. Onda je S... u jednom trenutku došla na red i videla sam je kao malo žmuri, malo meša, opušteno skroz, i onda sam se pitala kako je moguće da ova žena želi da zašmuri i da ne gleda ovu supstancu ili eventualno da joj se prispavalo dok to radi. Nešto od ta dva je bilo sigurno, ali shvatila sam da smo različite i drugačije sve doživljavamo (smeh). Oprostila sam joj što je tako i osetila sam sreću 15 minuta nakon susreta sa supstancom“. D8: „Kada je počeo deo sa mešanjem pomislila sam koliko me nervira ovaj zvuk mešanja i da li će oni svi to sve vreme. Tako mi je to paralo uši da sam razmišljala samo da li će prestati. Međutim kako je sve to išlo, kada je došlo do mene, pomislila sam da li je mešanje ili struganje gore.Shvatila sam da je struganje gore i izračunala sam da je kod mene. Bila sam razočarana. Imala sam svrab lica i to deo oko brade što je inače počelo pre jedno 5 dana i sad da li je zbog ove supstance i ne, ali toliko me je svrbelo lice inače i baš se vidi. A peckanje lica kao ubod, odnosno kao mravi. Umor i pospanost i ovo što je rekla D4, tupost neka. Uzela sam telefon i uopšte me nije interesovalo niti išta ovde oko mešanja niti nešto na telefonu. Desni deo glave od potiljka ka slepoočnici je počeo da mi seva. Pritisak u potiljačnom delu i sve vreme sam morala da se nameštam i da ga masiram. Otežano gutanje sam osetila to veče, baš kad sam ja strugala, kao u tom snu o kome sam pričala prošli put. Baš onako kao da me je neko uhvatio rukom tu, ne baš da je uhvatio ali onako se sužava.I nazad sam napisala tri leka koja su mi sama od sebe došla koja mislim da dokazujem. Eto“. D9: „Ja ću biti potpuno razočarenje ali ništa. Ništa, jedva. Ja sam u odnosu na druge prilično osetljivo biće, ali ovo ništa. Bile su mi hladne ruke i bilo mi je hladno. Ovo mešanje me je neverovatno uspavalo, tih 7 minuta me je potpuno opilo. Posle toga su mi bile tople ruke ali hladna stopala. Ono što imam od samog početka je budnost. Budnost i radoznalost kao da sam se razbudila, ali ništa nisam dobila. Ali nisam razočarana. Ja sam sinoć ljudima na večeri pričala o mojim velikim očekivanjima od ovoga, al ništa. Nemam osećaj da sam izgubila vreme, a vreme mi je nekako relativno brzo prošlo. Čim si ti rekla 3 + 7 minuta ja sam odma zbrojala, jao koliko će to da traje (smeh). Ali mi je prošlo nekako brzo. Sad se osećam baš kao „mali Mujo“, potpuno“. D10: „Od fizičkih senzacija imala sam to žarenje u obrazima, svrab, nelagodnost, neko bockanje i peckanje, osećaj proboda igle u levom delu želuca i užasne hladnoće. Što se tiče drugih senzacija, bile su podeljene. Zavisi da li se radilo tučkom ili kašičicom. Kada sam radila 7 minuta tučkom, osećala sam slike snega, leda i nekog prostora bez života, bez biljnog, životinjskog, ljudskog prisustva. Osećaj neke bezvremenosti, bez ograničenja, ne znam. Kao neki smiraj, neke teme o smrti, ali smrt u smislu mir, kao beksraj. A onda kad je krenulo sa kašičicom struganje, onda se javila euforija i imala sam osećaj kao da se neki tamo živi stvor muči da probije nešto.... tu težinu koju neku tamo ima izaziva kod mene neku radost, kao da će doći nešto čudesno, neki prelep osećaj. Onda sam povremeno osećala kao miris neke gline i osećaj da vreme jako brzo prolazi“.

22

D11: „Zaboravila sam da kažem u onom prvom krugu da sam osetila kao strah,kao uvodna meditacija gde si nam dala instrukciju da osetimo neke emocije. Strah pomešan sa besom, tako su se smenjivali. U ovom krugu se to definitivno pretvorilo u neku iritabilnost, počevši od hiperosetljivosti na zvuke. Ne mogu da kažem da je to nemam i inače, ali nikada za ove godine mi se nije desilo da me ovaj zvuk ovako iritira. Stvarno nepodnošljivo i u strahu sam kako ću izdržati do kraja. Kao da mi se na temu zvuka javljala jeza hladnoće. Od fizičkih senzacija i meni neka potiljačna glavobolja kreće, stezanje u vratu i potiljku,bolela me je desna ruka od mešanja, znači nikad kraja i mislila sam da ću dobiti upalu mišića koliko je ovo teško. Baš me je bolela ruka, kao da sam ne znam ni ja šta radila. Isto sam zaboravila u prvom krugu da napomenem da sam sve vreme dok smo bili ovde imala užasan svrab levog uva koji je ovde nestao u ovom krugu. I svetlo mi smeta. Generalna iritabilnost i osetljivost, preosetljivost na zvuk i na svetlo“. D12: „Prvo su mi bile užasno teške cipele pa sam morala da ih sazujem, a onda su me noge nervirale. Razmišljala sam šta će mi noge, totalno su mi višak bile. Onda nisam mogla da podnesem da su mi na podu, nego sam morala nešto da ih nameštam i razmišljala šta će čoveku uopšte noge, kao totalno besmisleno. Onda sam počela strašno sve da kontrolišem, a ja to nikad ne radim. Htela sam nešto kao da zapišem, pa da olovku zarežem, pa me je ruka bolela kao da ne znam šta... ali moram ja to da završim, ne smem da ostavim na pola. Onda sam odjednom imala neko more u glavi, odnosno više plavo nemo koje je na moru. To je nekako bilo lepo i prijatno. A onda u toj lepoti na prozoru je bila kao neka žena i ona mi je išla na živce. Šta ona sad nas gleda? Mislila sam „ženo skloni se nemoj da nas gledaš“, kao da nam ulazi u prostor, a to je sada naše i ona ne sme ni da nas gleda. Išao mi je na živce zvuk, čula sam sve što se dešava spolja i bilo mi je muka u nekom trenutku. Pospanost koja je tupa ali strašno prijatna“. D7 dodaje: „Obzirom da ste se svi žalili na bol u desnoj ruci, ja već dve nedelje imam bol u obe ruke u podlaktiama i ako duže držim ruku u tom položaju boli me. A sad dok sam mešala sam toliko uživala i apsolutno nikakav bol 7 minuta nisam osetila, sve je prošlo kao da sam popila neki lek protiv bolova. D5: „Na osnovu dokazivača D10 meni je ovo izgledalo kao poslednji napor pri porođaju, kao da će nešto jako lepo iz toga da izađe. Zato sam imala taj osećaj spirale kao da je to cilj. Kao poslednji napor da će beba sada da izađe“. D1: „Nije htela da prekine dokazivača D7 dok je pričala kako je uživala i sve, a ja sam primetila kako si ti skroz promenila izraz lica, kako si postala nekako lepa, skroz si se promenila (smeh), kao da si sinula“. Jela: „Ovo je C2“ D1: „U početku su me svi nervirali jer su pričali dok sam ja počela da mutim, morala sam kao neka stroga učiteljica da kažem ’dobro, sada je dosta!’. Brzo mi se izgubio osećaj gladi. Bila sam gladna, mogla sam sve da pojedem, kao neka rupa. Čim sam počela da mešam, glad je bila kao rukom odnešena. Osetila sam vrtoglavicu, sve mi se zavrtelo ali je brzo prošlo.

23

Dobila sam osećaj povezanosti sa svima i mogla bih se sa svima grliti, makar ih prvi put videla. I dalje su zvukovi još jači nego što su bili u C1. Svidelo mi se to što mogu biti opuštena, što mogu da se izujem, da stavim noge na sto ako želim. Pojavio mi se osećaj da mrzim ušogljenosti, sve propisane norme. Baš mi se sviđa da budem slobodna, da ne moram da brinem kako ću da sednem i kako će to da bude tumačeno, ako sedim drugačije nego što je propisano. D5 je pravio neke čudne zvuke dok je mešala, kao da valjaš neko kamenje, takav zvuk si proizvodila. Sve mi je bilo smešno, samo bi se smejala i pričala neke smešne stvari. Morala sam da dišem duboko da to pustim, ne znam dali bih mogla da se zaustavim, baš mi je došlo da se smejem. Osetila sam da mi je telo lagano, opušteno, slobodno ništa ga ne steže, osim ukočenosti u levoj polovini vrata. Sve mi je bilo slobodno samo me ovde pritišće. Zvukovi su bili još jači, sve kreće da me svrbi, moram da se češem. Više nemam onog osećaja u licu al me sada celo telo svrbi. I vreme prolazi još brže. Čini mi se kao da smo seli pre pet minuta a prošlo je sigurno više od sat vremena. Izoštrio mi se vid. Sad ova slova vidim lepo, nisam ih tako lepo videla kada smo došli. I sada su mi svi lepi. Sve ste mi lepši i lepši. I dalje nemam bol u leđima i kuku. Pitam se da li ga je uopšte bilo. Imam osećaj kao da ga nije ni bilo“. D2: „Ja imam sastav. Prvo me je nerviralo što su se svi smejali i pričali i treba da se koncentrišu na nešto bitnije. Gube nešto precious, je li se tako kaže? Dragoceno na srpskom. Nekako je neuhvatljiva, mora da mu se posveti pažnja, onda su sve svi umirili, skoncentrisali, malo su me peckale oči. Dobili smo neki mir, jedinstvo, sada smo svi spremni. Osećam se nežno, a kako sam grebala pa mi je to nedodriljivo, daleko, trebala sam da zatvorim oči. Kada drugi rade imam osećaj da im je teško. Glasni zvukovi mi pogoršavaju, a kada ljudi šapuću to mi je fino i nežno. Imala sam iritaciju u nosu na neke mirise. Onda opet mir i spokoj. Svi su neuredni, prosipaju po sebi. Pa se onda opet umirim. Kada je I.... mutila kao onaj beli kamen na moru da se prevrće. Ali ne obluci, nego oni veliki. I to što ostane na kašičici kao da će da se izgubi neki deo. Bitno je da je sve tu zajedno. Izgledalo mi je, ne znam ko je mutio kao put u središte zemlje, tako neki zvuk i mora jako duboko da se uđe. Ta leva nozdrva mi je opet iritirana. Unutra mi je hladno, a prija mi vazduh koji prolazi a golica me. Još uvek me golica. Opet levi jajnik malo probada, pa ode na desno, pa vrati na levo. Isto probadajući bol, kako je duboko u zemlju, tako i unutra i kao da poprima svačije stanje, kao da je malo propustljiv, komunicira sa onim koga dira. D3: „Meni je najviše do izražaja došao miris. Ja stalno pričam kako vrlo intenzivno osećam jasmin. I kada sam radila sa supstancom to mi je bilo najupečatljivije. Imala sam potrebu da što pre završim to što radim. Kao dosta mi je sada. U više navrata sam imala osećaj kao da je neka biljka puzavica, ne znam zašto i intenzivan osećaj neke ljubavi prema ljudima, pogotovo prema ljudima koje poznajem i čak sam imala potrebu da izrazim tu ljubav ne samo rečima nego i energetski da im uputim osećaj ljubavi. Ništa više“. D4: „Ja sam morala da se izujem pre nego što mi je stigla činija, ali se nisam olakšala u smislu osećaja. I dalje imam taj pritisak, valjda od čarapa. Tako sam krenula da odlepljujem sa onom kašičicom, pošto to moje nije mešanje nego odlepljivanje sa zidova. Kako sam vrtela pomislila sam kako ni ovo ne može da se odlepi, taj osećaj. Ne znam to da verbalizujem, ali mi je uletela scena iz filma „Nacionalna klasa“ kada Voja Brajović kaže Draganu Nikoliću: „Ajde

24

sada pazi pa prospi to“. I onda sam počela da se smejem i nisam mogla do kraja da izbacim tu scenu iz glave. Sada ću prosuti ovo što radimo ceo dan da bih odlepila to nešto, pritisak. Neki, ne znam šta, ali mi je prijatan osećaj spirale sam crtala. I bubamare su došle do izražaja, i sunce ali i njega sam crtala spiralom. Sve neke spirale na gore“. D5: „Osećaj emotivnog odvajanja, puštanja, smirenja, opuštanja, prihvatanja, ciklus, razmišljanje da je sve ciklus, da se osećam stabilno, emotivno davanje podrazumeva ispunjavanje kroz to davanje. Čulo dodira se izoštrava. U jednom trenutku me je podsetilo na pripremu hrane. To celo struganje na hranjenje. A forma, biti u formi ili van forme ali u smislu oblika ili ispuniti neku formu življenja ili bilo čega i sa druge strane ne biti u toj formi. Kreativnost, javni nastup, vrhunac umetničkog dela, samo to motanje kao izvođenje neke melodije, zaista u nekom trneutku biti prisutan. Nemir u tabanima, u jednom trenutku svrab i osećaj gladi koji se pojavio pa nestao u nekom trenutku. To je to“. D6: „Od prvog kruga je ostalo neko osećanje nežnosti. Onda kao nešto obraćam pažnju na kosu, prste, uši, osećanje da je kosa naelektrisana. Sada su počele da se osećaju neki planovi. Prvo nije bilo nikakvih misli. Kada je D4 mešala meni je bilo kao da nešto ispisuje, šta to piše? Od prvog kruga isto palpitacije. Senzacija za ruku je slabost. Pokušala sam na početku da nešto crtam, i sada ne mogu, ruka teška, slaba. Nema šanse. I svrab u grlu i u ušima je ostao. U par navrata nešto kao štucanje. Onda me je čak i ta ruka svrbala. Sveukupno mi je bilo uživanje u toj tišini, kao da nema nikakvih problema, neka sve to traje koliko može. Jedino me je iritiralo kada je supstanca ispadala. To ne treba da bude. Treba da bude u svojim okvirima. I na kraju sam se izula“. (smeh) D7: „I dalje lep osećaj, ali ovo kao da je neka druga vrsta odnosa. Sve je lepo a mi smo se već upoznali prošli put pa smo sada kao u braku. Sad više nije tako ...Već se znamo i dalje je lepo i karakteristično je da i u jednom i u drugom slučaju se nameće ta tema odnosa supstance i mene ali sada je drugačije. Pravim drugačije pokrete, improvizujem lako. Dolazi do izražaja kreativnost, lakoća pokreta, sloboda izbora, zadovoljstvo, nema telesnih manifestacija. Prošli put sam imala želju da liznem, sada da pojedem to. I velika želja za slatkišima. Eto to je to“. D8: „I dalje kao i u C1, bolovi u potiljačnom delu vrata da sam imala takvu potrebu da I.... pitam samo malo da mi pritisne, da me izmasira. Sada to već prošlo. Velika uspavanost. U jednom trenutku sam stvarno zaspala. Ovaj krug mi je bio jako dosadan i kada je krenulo D1 pomislila sam: joj tek sada smo krenuli. Kako je B... rekla dobro je gotovo, tako sam se i ja osetila....Sada i dalje osećam svrab, svuda me svrbi i smeta mi kosa kod lica. Inače mi to nikada ne smeta, ali me sada svrbi po leđima ali gornji deo po ramenima i po rukama svrab i peckanje kao od koprive“. D9: „Ja ću se nadovezati na taj svrab. Ja sam imala neki......... pa tamo iza vrata, pa na kraju pete. Nikada me nisu svrbele pete. Onda sam se izula pa sam se češkala o nogu od stola. Tek na kraju sam se obula. Na samom početku sam odspavala par krugova. Vas tri uopšte nisam videla. Bile su mi tople ruke i noge. Primetila sam da sam nisam žedna, da ceo dan nisam ništa pila, što je čudno za mene. Dosadno hajde. Primetila sam da me ove grickalice vuku,

25

kao gledam ih, a neću. Inače nikada ne jedem te grickalice . I ukočenost vrata, sad kad si ti rekla vidim da i ja imam. To je to, ništa drugo“. D10: „Na početku sam osetila (a)simetriju leve i desne polovinu lica. Levu stranu osećam veću, mlohavu, ogromnu. Osećam jaku konfuziju, teško biram reči da bi mogla da se izrazim, što mi inače nije problem u životu. I kao da imam duple slike. Nisu to duple slike u nekom.... nego su to duple slike događaja koji su vrlo slični, a postoji mala razlika, kao ono na onim dvema sličicama na zidu. Kao da se dešava sinhronicitet. Imala sam jedan biser sa D.... na pauzi. Kao da se preklapaju događaji. U tom smislu konfuzija. Onda zvuci koji dolaze, telefon ili kada neko progovori, kao da dolaze iz neke druge dimenzije. A zvuci koji se čuju u avanu mi baš prijaju. Kao da se drobi neka krečnjačka stena pa neki fin zvuk tog praha, kao neko poliranje. A kada krene sa tom kašičicom kao neki mali glodar, samo mu vidim zubiće, to mi strašno prija. To je to. Osećaj jedinstva, ljubavi sa svima, neka pripadnost, treperi mi srce od sreće. To je sve“. D11: „Prvo mi je ova priča bila strašno prijemčljiva. Dešavala se i tokom pauze, i ovde o tom nekom besmislu sistema, o toj nekoj stezi života, odvojenosti od prirodnog života. Nemam pojma. Nastavila sam da o tome razmišljam kada smo krenuli trituraciju u ovom krugu. I onda sam konstatovala da je puno priče o deci, to je tema dece ili puno dece...... Dosadno mi je od zvuka. Ovi zvuci koje se proizvode su mi iritirajući, fali mi neki zvuk koji je suptilniji, neka muzika, nešto fino. Imam žudnju za lepšim zvucima. Fizički napor pogoršava. To ste videli (smeh). Ruke su mi slabe i to stezanje u vratu i dalje.... I ja sam osetila, mislim da je to još neko imao, kao ubadajući bol u plećku, desno, nešto između svraba i pečenja. Neka senzacija. To je bilo neobično“. D12: „Žamor u početku mi je baš prijao. Imala sam neki tup bol u glavi, ali mi nije smetao što nije karakteristično za mene jer ja sam sinja kukavica. Ja stalno kukam boli, boli, ali ovo mi je bilo ok. Neka konfuzija. Teško mi je da razumem reči. Ne znam šta se ponovili pet puta, ja na kraju ne mogu da čujem reč. Kao da reč dolazi iz daljine i kako dolazi tako se menja. Nije mi dosadno, ali bih da se nešto dešava, da ima neko uzbuđenje, da negde idemo. Ok sam, ali hajde da se nešto desi. Ljubav prema zajednici i osećaj potpunog jedinstva, ali u ovoj zajednici. Opet me ova žena nervira (smeh).(zvuk koji dolazi izvan prostorije,) Sad je bila u kuhinji, i šta sad ti ide opet tamo šta ćeš sada ovde sa nama? Beži. Baš sam je primetila. U isto vreme mi smo u zajednici, ali u isto vreme potpuno je kul da ja budem slobodna. Neko je hteo još nešto da doda“. D10: „Ja sam usput dodavala to kao dosadno mi je, ne baš u smislu da umirem od dosade, nego hajde neko dešavanje, da nešto radimo zajedno. Da se nešto pokrene“. D9: „Meni je to bilo u prvom krugu, a sada mi je baš dosadno“ (smeh). D?: „Bilo mi je super kada smo počeli da se zezamo, napokon nešto, u smislu hajde to uzbuđenje, da nešto bude“ Jela„Idemo sada na C3“.

26

D1: „Bila sam jako uzbuđena kada sam shvatila da ću da grebem. Ta promena mi se svidela. Baš sam bila uzbuđena. Dok sam grebala osećala sam da radim nešto jako važno. Bila sam fokusirana da to skinem sa ivica. Nije me zanimalo sve što se dešavalo oko mene. Čula sam da svi nešto pričate, čula sam glasove, ali uopšte ne znam šta govorite. Baš je bio dobar osećaj tog fokusa. Ponovo se intenziviralo peckanje po licu sve vreme. Nema ga više po telu, ali po licu imam osećaj da je to ponovo jako, da je ta supstanca svuda oko nas, u svakoj pori vazduha po čitavoj prostoriji. Osetila sam još jaču povezanost sa grupom, sa svima vama, baš intenzivno. Baš sam zahvalna što sam ovde i kako proći kroz proces je super stvar, da pomeriš granice svesnosti, svoje limite, da vidiš ko si u stvari i šta možeš. Razmišljala sam o mojima kod kuće i kao da mogu da se povežem sa njima. Uopšte mi nisu nedostajali, jer tamo sam sa njima. Takav sam imala osećaj. Već vidim i šta rade i tu sa sa njima kao da ih posmatram. Neku laganu pospanost, blaženstvo sam osetila. Spava mi se, i baš mi je nešto lepo. Odjednom sam osetila da me je preseklo nešto po nogama, izrazit osećaj hladnoće. Kao da se odjednom nešto otvorilo i kao neki hladni talas mi je prešao preko nogu i to je prošlo. Dok smo pričali osetila sam kao neku potrebu da doživim neku duboku životnu mudrost koju ću kasnije podeliti sa drugima. Potreba da se napunim nekim iskustvom, mudrušću koju ću kasnije preneti na druge ljude, da podelim svoja iskustva sa njima, tj. svima vama. To je to“. D2: „nos me opet golica, lice pecka, jako svrbi. Onda mi je bilo dosadno dok nije krenula priča o seksu, kao da sam se izgubila. Konfuzija ne znam kome da dam...prijatno mi je bilo dok sam lagano mešala. Blaženstvo. U spiralu mi to ide. Kada treba žustrije, boli ruka, to mi se uopšte ne radi. Probadalo me sa leve strane u grudima. Kroz sva tri nivoa mi se provlači probadajući bol. I opet to krš, kamenje i svi se istežu. I.... se istezala i S... se istezala rukama. Jedem sve vreme i sve me svrbi. U momentu sam se isključila, ne vraća mi se negde, ne znam ni gde, ali sam se isključila“. D3: „Sada nisam imala baš ništa posebno. Osećaj težine u plućima i nije to slabost nego osećaj kao da ću se skljokati. Kao da nemam mišiće koji me drže a ne da sam umorna. I razmišljam kako sam imala puno veća mentalna, duhovna i emotivna iskustva na početnim potencijama koje su bile niže nego na ovim sada višim“. D4: „Ja sam još uvek na C0, dobro hajde C1 zato što dok sam triturila u jednom momentu su svi ućutali a ja sam pokušala da se utopim nekako. Onda sam skapirala dok sam to radila sad smo kao jedan. Nije mi smetalo uopšte iako mi generalno smeta kada ja pričam a neko grebe, ona je (ne znam ko) iritantno je grebala, baš je ozbiljno shvatila grebanje i neki pritisak u glavi osećam sve vreme a lakše mi je kada ovako nešto rukama pritisnem i zato lupetam neke gluposti. Ne znam šta je ovo. Nacrtala sam nešto tako. Zračim“. D5: „U početku potpuno opuštena, relaksirana ali počinje iritacija na zvuke a onda imam osećaj iščekivanja i nestrpljenja kada ću početi da grebem. Kada sam krenula imala sam osećaj kao da ne sme ni jedan delić da ispadne napolje, da odleti. Zato je to bilo tako ....... si pogodila senzaciju. I onda se smenjuje energično naspram umrtvljenosti kako je dalje krenulo smenjivanje energije. Na kraju potreba za kretanjem, za nekom promenom“.

27

D6: „Ja sam se radovala promeni pošto menjamo uloge. Na početku sam gledala oko sebe. Nisam bila skroz fokusirana. Primetila sam kao da mi je skroz izoštren vid. Prestale su fizičke senzacije koje su predominirale u prva dva kruga. Ali ipak sam u nekom trenutku osetila bol u slepoočnici i levo teme i to da mi je sve bilo smešno što nije neki novi simptom (smeh), ovaj moraju da se olabave kočnice. Očigledno tako je do sada bilo. I onda kao neka sloboda pokreta, kao da mi se pleše. Iritabilno mi je jedino zvono, to nisam uopšte osećala kada se menja. Sada to zvono, zašto?“ D7: „Nije mi krivo što sam promenila ulogu. Osećala sam se sputano, prazno. Morala sam da balansiram između toga da očistim ovu čašu a i da ne smetam drugima. Balans je morao da bude prisutan. i onda sam se osećala beskorisno. Kada je moja cimerka preuzela da radi ono moje bivše, stvarno sam uživala i dalje u njenom radu, ako uopšte smem to da prijavim“. D8: „Kada mi je došla supstanca mislila sam joj kako ću da izdržim sedam minuta. Baš to nisam htela, ali baš sam uživala i htela sam sve vreme da to radim blago i nežno, nikako da ne stružem po činiji. Dok su drugi radili ja sam sve vreme razmišljala o poslovnim planovima i nešto sam računala a toliko sam se zbunila sa brojkama da sam ono krenula da sabiram i množim na tablici. Potpuno nešto glupo. Nisam uopšte mogla da se saberem sa tim brojevima. Osetila sam svrab koji pecka po licu ali je sada konstantan bio bol u donjem delu leđa od sedenja i prosto me podsticao da ustanem. Nisam više mogla da sedim i utrnulo mi je ovo pozadi. Što se tiče crtanja toliko sam crtala da sam se jedva zaustavila sa crtanjem. Glupost neka. Ovo sam precrtala ali mi je bila poenta da uokviravam sve što sam nacrtala“. D9: „Želja za slanim. Sve sam pojela“. D10: „Nivo konfuzije je sve veći i veći. Ne mogu da se izrazim. Ovo je strašno. Ne mogu da se setim reči. Ja sam svesna svojih emocija i nijansiranosti u doživljaju, ali uopšte ne mogu da se izrazim što mi je neobično i jako me frustrira. Imam pritisak na ušima, ja vas ništa ne čujem. ......................... ja osećam povezanost, neko jedinstvo sa ovom grupom, ali kao da dolazim iz nekog drugog medijuma i kao da vaše reči dolaze...... i ja treba prvo da ih čujem, pa onda da shvatim, i tako kao u nekom ........... Taj neki užasan, neprijatni osećaj. Eto“. D11: „Ja se osećam više povezano nego pre, ali nije to neka harmonija i uzvišeno stanje. Dokazivač C3 me je asocirao na moje stanje. Ja sam kao nešto i pokušavala, prizivala anđele ne bi li se spojila sa tom supstancom, nešto da dođe, ali od bazičnog, telesnog nivoa, meni je muka. (smeh). Samo taj telesni nivo mogu da primetim da mi se dešava, ništa dalje od toga. Nema šanse. Ono što sam primetila da sam se nekoliko puta zagrcnula što sa vodom, kao da u tom delu nešto ima i kao neko suženje, nešto ne znam šta, nešto usko. Usko grlo. Da li sam ja uopšte rekla da sam ja D11?“. Neko: „Sad si rekla“:) D12: „Imala sam baš jak probadajući bol u levoj strani, kao srce, ali baš jako i trajalo je. Jako kratko na trenutke me obuzme takva ekstaza. Potpuno ekstatično osećanje i onda prođe. Bilo mi je jako prijatno, baš jako prijatno. Kada je tako ekstatično osećam trnce po celom telu. I

28

bilo mi je lepo, osećaj jedinstva i želja da se to pokaže. Grliću te posle, pripremi se (smeh). To je to“. „Jel’ ima još neko nešto da doda?“ D2: „To jedinstvo je nekako neopterećujuće. Tu je ali smo svi svoji i sve je tako lagano i kompaktno“. Kraj prvog dana Jela: „Drugi dan“ Šta se dešavalo u međuvremenu? D1: „Sanjala nisam ništa i malo sam razočarana. Ne znam šta sam očekivala da će da se desi ali sam se probudila jako odmorna. Sinoć kada sam došla kući bilo mi je neobično to mi ništa nije teško. Obično kada se vratim oni su bili sami kod kuće ceo dan, čekali su mamu da otvore kljun i dobiju večeru. Meni to ništa nije bilo teško. Za čas sam sve spremila. Oni su me čekali u gradu, išli su na sladoled i doživela sam... i to. Muž je prvi put bio sa njima ceo dan sam. Uvek je tu bila neka baka da pripomogne jer on, zaboga, ne može sam. Sada su prvi put ostali sami i njih četovoro su se prvi put lepo povezali, bilo mi je lepo da ih gledam. Kao da je on podigao odnos sa njima na viši nivo i baš mi je bilo lepo da ih posmatram kako su komunicirali kada sam došla kući. Baš mi je to bilo neobično i stalno ću da ih ostavljam“. D2: „Imam slično iskustvo kao D1. Meni su muž i ćerka bili kući sami zajedno što se nikad ne dešava. Uvek je tu sin. Kada sam ja došla oni su spavali, pa su se mazili, pa su se kikotali. Pojavila se neka bliska veza između njih. Kao da ja nisam više jedina na ovom svetu, kao da je i tu nešto drugačije. Ni meni nije bilo teško ali sam bila brza i onda sam se sručila u krevet. Spavala sam kao top. Sanjala jesam. Sin se budio, išao u wc, došao u krevet u jednom momentu. Neko ludilo se dešavala, ja to nisam ništa ispratila. Ustala sam i došla ovamo. Mogla bih još da se izležavam. Neverovatan je osećaj kad legnem u krevet. Mnogo mi to prija. Jako mi prija da se opustim. Bila sam se ukočila“. „D3 je odsutna, ide D4“. D4: „Ja sam opet kontra. Nikog nije bilo kući kada sam došla. Bila sam celo veče sama ali sam renovirala stan od poda do plafona i uživala u tome. To mi je bilo čudno i neobičan osećaj. Dočekala sam ih sva hepi, sva nešto... što isto nije bilo uobičajeno. Uobičajeno bi bilo da sredim i da ih dočekam sa onim „Da li znate šta sam do sada sklanjala i odakle vam ideja da...“ Celu noć sam sanjala nemam pojma šta i bila sam hepi što sam se probudila. Ono kao „Ahhhhhhhh, umorila sam se“. Nisam se osećala iscrpljeno nego ludilo, ničega se ne sećam ali znam da sam se probudila i ustala potpuno ok bez ikakvih tegoba. A juče sam zaboravila da kažem a jutros sam primetila da toga nema, zadnjih nedelju dana me boli ispod lopatice ka grudnom košu. Baš neprijatan i ujutru kad ustanem nisam mogla da nađem neki položaj dok se umivam. Toga jutros nema a skapirala sam kada sam se umivala. Pa ko pokušam da

29

se setim šta sam sanjala – nema šanse. I onda skapiram da ništa ne boli, da mi je potpuno ok. To je drugačije“. D5: „Konfuzija prisutna i dalje. Fizička najviše, generalno a psihički opuštenost. Otišla sam iz kuće i ostavila da se snađu što obično nikada ne uradim. Obično kažem ovo je ovde, međutim jutros sam izašla baš tako, sa pola mozga. Takav je opšti utisak“. D7: „Dokazivač D7 će biti beskrano dosadan. Kada sam došla kući bila sam mnogo umorna i sve aktivnosti sam svela na minimum. Možda sam bila i malo tužna, ali to je zbog nekih drugih stvari. Ne verujem da je lek tu uticao. Probudila sam se jutros pre vremena, na žalost. Htela sam da spavam više ali sam se probudila pre sata. Ništa značajano nisam primetila. Osluškivala sam sebe, ali nije htelo da izađe“. D8: „Ja samo želim da nestanu ove staklene noge. Potpuno osećaj jutros od kako sam se bukvalno probudila noge kao od stakla. Ne mogu da zakoračimim. Kako zakoračim ja lelujam, kao da nisam tu, kao da sam na nekom oblaku, hodam. Sinoć sam bila na nekom dečijem rođendanu, ja sam se tako dobro provela, tako smo igrali sa tom decom. Ja ne mogu to da vam opišem. To mi je bio utisak jer sam već bila na nekoliko dečijih rođendana, to mi je dosadnjikavo. Ali toliko je juče bilo divno. Bila su tako neka vesela deca i tako mi je bilo lepo. A jutros od fizičkih simptoma bol u levom ramenu koji je sada nestao, ali baš onako da nisam bukvalno mogla da podignem ruku gore. Išao je od ramena. Ali ove staklene noge su jako specifične od jutros“. D9: „Ja sam takođe bila puna energije sinoć. Obično ne budem, obično budem umorna nakon ovih vikenda i onda mislim ja sada idem kući i sada ću da čitam srebrnu seriju, sad ću ja to napokon da uradim, onda se javio muž da je u gradu pa smo otišli u brzinski šoping, ali fin. Neka fina večera kući, neko novo vino. Onda sam rano otišla u krevet, oko 10h. Onda šta dolazi neobično i neprijatno ja sa budim u 4:50, budi me nagon za mokrenjem. Obično odem, piškim, vratim se i zaspim. Ja se vrtim i nisam mogla zaspati. Onda pomislim na D...., ona ustaje svako jutro u 5 i uči. Razmišljam da li sada da ustanem i da čitam tu srebrnu seriju. Onda kažem ma ne, biću satrana čitav dan i osećam se umorno jer ja se nekad zbrajam, spavala sam sedam sati, ali džabe. Osećam se umorna, prebijena. Hajde da odmeditiram, jer ja nikad ne navijam sat. Budim se sama u 6 i onda odmeditiram i onda nekada posle toga opet zaspim. To mi prija i probudim se na vreme. Uradim i to i opet nisam zaspala. Bila sam budna do 6 sati i posle toga sam zaspala. Budim se jutros u sedam i po umorna i setim se nekog neprijatnog sna. Sada se sećam samo u fragmentima, više sam se sećala jutros. Bilo je neko putovanje sa ekipom sa posla. Mi imamo dva puta godišnje te neke .......... days, tako nešto, ali nešto neprijatno. Hotel je raspad. Ja ulazim u moju sobu kao da je neko bio tu, kao da je provalio, tu je jako hladno. Na prozoru ima neka rupa. Pokušavam da zovem recepciju pa se niko ne javlja. Ali nešto tu nije ok, kao da je neko bio tu pa preturao. Sa druge strane se odjednom penjem uz neki balkon u tom hotelu i kao da, ne znam sad, obnažena sam. Nemam sve što treba da imam od garderobe, ali je sve to nešto neprijatno. Ustala sam teška i umorna. Ja sam ujutru uvek puna energije. Jutros sam jedva ustala. I sva sam bila tako spora, zato sam i zakasnila. I imam bol ispod leve lopatice, leva strana. Ovo je potpuno atipično i neprijatno jutro za mene“.

30

D10: „Ja sam juče brzim korakom prošetala do kuće. Htela sam da izbistrim glavu. Ja sam i dalje bila toliko konfuzna da mi nije bilo dobro. Čini mi se da je bilo još gore kad legnem. Kao da imam potpuno zapušenje mozga, to je bilo strašno. Ali neka ekcitiranost, nisam mogla da zaspim. Na kraju sampomislila da otvorim flašu vina, i onda ajde kao pivo je manje. Onda sam to sručila. Zaspala sam u 1h a probudila se jutros u 5h. Mislim da nisam ništa sanjala“. D11: „Samo da kažem za juče. Više stvari razmenimo u ovim pričama okolo nego ovde gde bi trebalo da se registruje. Što se tiče konfuzije i zaboravnosti, ja sam se juče dva puta vraćala kući, dva puta sam zaboravljala stvari. Nije da mi to nije nepoznato, ali juče je ipak bilo izraženije. Ja sam imala neko neprijatno veče. To mogu biti neki razni događaji, neka saznanja i pozivi lične prirode i to, ali ja već dugo ne reagujem tako. Izrazito sam bila napeta, anksiozna, uznemirena. Odavno se nisam tako osećala. Bila sam na nekom lepom koncertu. Mladi sa muzičke akademije su imali nastup, džez odsek. Lepo je bilo. Ja strašno volim te mlade umetnike, tu decu, njihove prve nastupe, poluzbunjeni, a talentovani. Divna je i muzika bila i sve. To me je razgalilo i opustilo, dobro i pivce posle. Probudila sam se pre sata iako sam silom prilika imala nekih obaveza jutros. Legla sam u 1h, a ustala u 6h i to bez sata. Baš sam malo spavala ali sam se ipak probudila pre sata. Bolje sam danas nego sinoć u svakom slučaju“. D12: „Bila sam umorna i jedva sam čekala da zaspim. Onda sam sanjala užasan san i baš sam se uplašila. Sanjala sam da sam zarobljena i da se to dešava negde u Bosni za vreme rata. To su te neke naše ratne godine. I ja sam u logoru i to je ženski logor gde je nasilje užasno prisutno. Zarobljena sam i svesna da je nad svima nama učinjen čin nasilja ali ja ga u snu ne doživljavam. Onda sam se probudila ne znam kada, nisam gledala na sat i bila sam užasno uplašena. Nisam mogla da zaspim što je za mene netipično jer ja spavam na grani, gde god, totalni sam spavač. Jutros sam se jedva probudila jako kasno. To je to. Ima li još neko nešto da doda?“ D2: „Mene je bolelo rame isto predhodnih dana ispod leve lopatice i da me ne boli. Juče me je bolelo, danas me ne boli. Kako god da se osećam ja sam polu-ovde, polu-nisam. Kao da sam u dva paralelna sveta“: D6: „I ja kao da sam i kući i ovde. I............ I D7 ima takav osećaj...... Svi pričaju u glas-nejasno D10: „U petak sam nešto sto puta zaboravljala, ostala duže na poslu a inače nisam baš toliko izgubljena u svemiru. Ostavila sam ispred vrata ranac sa svim ono zaključana, otišla po ranac sa svim stvarima, onda sam došla kući, obukla se u pidžamu i kao da navijem sat na telefonu

31

i onda ono kao: Ranac! I onda sam se vraćala u 1h i našla sam ga. Nisam baš toliko sklona tome. On je stajao tamo gde jeste, potpuno nezanimljiv bilo kome. „Moje dete je u petak zaboravilo ranac u školi, što se nikad nije desilo“ „Deca u dokazivanju“. „Moje dete stalno zaboravlja“. „Moj sin je prijemčiv na sve i on je jako sanjao i jako je pričao u snu i nije mogao da se dozove i ne zna šta je. Budio se da ide u wc da kaki. On inače kaki jednom nedeljno“. D9: „Ja sam zaboravila detalje mog sna. Znam da je bio neprijatan, ali sada kada si rekla nasilje, ne sećam da je bilo nasilja, ali nešto mi je blisko. Nešto mi rezonuje. Ne znam da ti kažem šta, sad sam i zaboravila“. C4 D1: „Pa, zapisala sam ali sada mi je sve nešto bezveze da pričam o tome. Kao da se količina supstance smanjuje pa se povećava...Valjda nisam bila skoncentrisana pa nisam videla da ti stvarno nešto dodaješ. Kao da mi se ta supstanca stalno sažima i skuplja. I dalje sam bila fokusirana na mešanje. Nije me zanimalo šta drugi pričaju, ja to radim i to mi prija. Tako mi je prijalo da gledam samo u jednu tačku i da žmurim i da se isključim od svih. I dalje osećam povezanost između nas svih ali mi je prijao da se ne uključujem u razgovor. Uopšte nemam potrebu da bilo šta kažem, da pričam svoja iskustva sa porođaja. To je uvek zanimljiva tema i svi hoćemo da ispričamo nešto svoje. Sada mi se nije pričalo o tome. Bilo mi je dovoljno da slušam i da se smejem i tako. Nemam potrebu da pričam. Uspela sam čak na momenat, što je uvek teško, da se oslobodim svih misli. U jednom momentu nisam imala ni jednu misao. Nažalost, kratko je trajalo i bila sam ljuta zbog toga. Onda sam se setila sad će štoperica i bila sam ljuta zbog toga što ću morati opet da se uključim u nešto. Kratko je trajalo ali mi je jako prijalo. Drugo mi nije bilo značajno. U jednom trenutku sam bila jako pospana“. U međuvremeu vodio se razgovor o porođaju. Nije snimljeno „Kako si sa bolom?“ D1: „Nema ga onako. Ni jutros nisam rekla kada smo došli. Nema unutrašnjeg bola. Ja sam osetila ovih dana kao baš me kost bolela. Mislila sam mi neka rakčina tu sada izjeda kost. Juče kada sam izašla odavde potrčala sam za autobusom i malo me zabolela zadnja loža, ali kao da je istegnut mišić. Nema više ono kao da je izašlo sve spolja, na površinu. Nemam više bola u kuku i leđima. Videćemo šta će biti dalje“. D2: „Opet sam se zbunila. Kada sam ja došla da grebem opet smo počeli priču o seksu pa sam ja opet zijala okolo. Imam fizičku iritaciju u nosu sa desne strane, unutra. Pričali smo puno o prirodi, krošnjama, drveću, to se stalno nešto provlači. Zvuk me stalno iritira kao da čujem jače nego što jeste. Kada čujem zvuk ide mi jeza po leđima. Svrbi lice. Smenjuje se pričljivost i tišina. U jednom momentu sam shvatila da su svi rumeni. Evo opet nos. Nos me

32

peče sa spoljne strane. Krilca. U jednom momentu mi krene vodeni sekret iz leve. Nekako osetim pluća, taj tu deo što nikad ne osetim. Imala sam neko suženje u grlu kao da ne može da mi prođe ne znam šta i to sam shvatila kada smo pričali o porođajima, a jutros sam pričala o dva sveta, to jeste iz jednog u drugi svet neki transfer. I da sam se smejala do suza na momente. I to mi se dešava i danas i juče. To je to“. D4: „Ja sam napisala....... svrbi me levi obraz na par tačkica nekih i na slepoočnici stalno iste tačke od kada je krenuo krug. Sada ne osećam. Drugo ništa. D5: „Potreba da se bilo šta što se radi dovede do savršenstva. Osećaj da sam na dva mesta u isto vreme. Osećaj da se ovde u prostoru spajamo u jednu celinu. Izoštreno čulo sluha i zujanje u desnom uhu“. D7: „Osetila sam umor kao i juče popodne. Kao da sam delom ovde, delom negde drugde. Odjednom je iskrslo pitanje ’ko si ti?’ tu više nisam imala misli. Juče sam se već posle C1 osula i to je sada pojačano. Imam puder pa se ne vidim. Jedina telesna manifestacija je da sve biva jače i jače“. „Šta biva jače i jače?“ D7: „Osip. Ne vidi se zbog pudera“. D8: „Dok sam grebala osećala sam se kao da kuckam u stenu. Imala sam bolove u nogama. Ponovo osećaj staklenih nogu i potreba da ih mazim i masiram i gladim. Trebala sam da ustanem i dase protegnem. Nacrtala sam nešto između nekog zeke i tako to, ali sive boje. Nisam htela da uzimam drugu boju. Osećaj nečeg detinjastog, možda zbog tog rođendana sinoć. To sam krenula da crtam dok je D7 mešala. Do tada apsolutno ništa“. D9: „Kako smo počeli krug ja sam baš osećala bol ispod leve lopatice koji se javio jutros. Jako mi je bio intenzivan miris ove slane hrane ali odoljevam. To je bilo tako do 50-tog minuta. Tada sam pukla. Pre nego sam počela da mešam osetila sam svrab desnog uha. Dok sam ja mešala mi se intenziviralo levo uho, pa iznad leve usne i ispod ljevog malog prsta. Sve sa leve strane. Kada sam slušala Gocine falusne priče imam ambivalentna osećanja da li da podelim neku anegdotu sa vama ali neću. Zanimljivo je ali ne znam da li je neumesno, nismo baš toliko bliski“. D10: „Imam pojačan osećaj u obrazima u odnosu na juče. Još intenzivniji svrab na obrazima i vatra obostrano, na oba obraza. Još naglašenije nego juče, kao mešanje dve tri sfere, dva tri sveta. Kada vas pogledam, kao neka fiksna slika u nekom vakumu, vidim vas nacrtane, ali čujem zvuke sa strane, telefon. Kao da je to neka druga dimenzija, glasovi iz neke druge prostorije, treća dimenzija. Svaki mi zvuk deluje kao neki upad u ovaj naš vakum. Takav je osećaj“. D11: „Samo da spomenim da je tokom trituracije bilo puno razgovora o deci i juče i danas o porođaju i iskustvima. Puno smeha. Juče mi je bilo užasno dosadno i želela sam da odem i da

33

se nešto dešava a sada imam osećaj pripadnosti. Ovde mi je ok, ok mi je u grupi. Od fizičkih simptoma imam teret, potiljačna glavobolja, vrat. Rameni deo mi je kao da mi stoji neki teret“. D12: „Probadajući bol sa leve strane iznad obrva. Bolje mi je kada zatvorim oči. Vid mi je izoštren, ali mi smeta svetlost. Prija mi da zatvorim oči. Kada zatvorim oči imam potrebu da se povučem, izolujem ali sa nekom brigom kako ću, da li treba ili ne treba da se izolujem, grupa je tu. Pa neke misli o tome. Neka blaga mučnina. To je to“. D1: „Imam još nešto da kažem, zaboravila sam. Imam i ja to kočenje u vratu i dalje izraženo, ali kada sam tražila da se otvori prozor nisam imala nedostatak vazduha nego kao da se sve ovde nešto zguslo, kao da se ovde napunilo nešto i moram otvoriti da to nešto izađe napolje, zguslo se i kao da treba da izađe napolje iz nekog lonca“. D11: „Vratio mi se svrab levog uha od juče ujutru“. „Da li se još neko setio nečega?“ „Kakav je osip?“ D7: „ Da vam kažem ja sam juče imala osip na obrazu posle C1. Međutim meni se desi nekada kada promenim klimu ili od prašine nekog predmeta da imam osip pa prođe. Mislila sam da će proći, ali nije prošlo da bi mi J... danas skrenula pažnju da imam osip i na