S imboli~no osnovan na Dan {ted-we, 31. oktobra 1991. godine Sa-mostalni sindikat banaka, orga-

nizacija za osigurawe i drugih finan-sijskih organizacija Srbije, po~iwe daradi kao prvi granski sindikat naovim prostorima. Osnovalo ga je 65~lanica, da bi taj broj ubrzo bio pove-}an na 116 sa vi{e od 40.000 zaposle-nih u sektoru finansija.

Brzo je izborio svoje mesto na tada-{woj sindikalnoj sceni, a posebanuspeh je predstavqalo zakqu~ivawePosebnog kolektivnog ugovora, decem-bra 1991. godine. Bio je to prvi granskikolektivni ugovor na ovim prostorima,sa odredbama koje sadr`e apsolutnonajboqu za{titu prava zaposlenih usektoru finansija. Ovaj kolektivniugovor je dugo godina predstavqao pri-mer drugim granama kako treba {titi-ti svoje ~lanstvo.

Izuzetno dobar start Sindikatafinansijskih organizacija Srbije gru-bo je prekinut krajem 1996. godine i po-~etkom 1997. godine, kada je NBJ po~e-la da oduzima dozvole za rad bankamaprimewuju}i Odluku o odr`avawudnevne likvidnosti banaka. Na udarusu se na{le ~lanice SFOS –a pa spro-vo|ewem takve politike sindikatostaje bez 3.500 ~lanova.

„Sindikat je pokrenuo postupak kodSaveznog suda i tra`i utvr|ivawe za-konitosti te odluke, Savet guvernera iguverner li~no su obave{teni da }emoreagovati na sprovo|ewe nezakoniteodluke koja je predstavqala samo po-~etak uni{tavawa nacionalnog ban-karstva, ali nije bilo odgovora. Tadasmo organizovali konferenciju za no-

vinare i obavestili javnost da }e na-{a reakcija na ovakvo stawe biti gene-ralni {trajk”, se}a se tih vremena Mi-lan Alempijevi}, predsednik SFOS–a.

Za situaciju u bankarstvu nisu bilikrivi radnici ve} lo{i potezi ruko-vodstva i nedovoqna kontrola. Dru-{tvena klima sa ratovima u okru`ewui nestabilnom politi~kom situacijomu zemqi svakako je doprinela uru{ava-wu bankarskog sistema, a najve}i ap-surd je bio {to je bankama kojima je od-uzimana dozvola za rad najve}i du`nikbila Narodna banka Jugoslavije.

Ipak, najve}i udarac za SFOS teksledi 2002. godine zatvarawem ~etirivelike banke –Investbanke, Jugobanke,Beobanke i Beogradske banke koje subile i osniva~i Sindikata finansij-skih organizacija Srbije. Bez posla

ostaje vi{e od 8.000 qudi. I tu nijekraj – iz nekih svojih razloga SFOS na-pu{taju Vojvo|anska banka, a zatim iDunav osigurawe mada su sve vreme da-vali podr{ku aktivnostima SFOS–a.

„Upozoravali smo sve relevantnefaktore dru{tva na uni{tavawe naci-onalnog bankarstva, odr`ali vanrednuSkup{tinu 24. oktobra 2001. godine iusvojili strategiju delovawa SFOS–aradi za{tite bankarskog sistema uprocesu reforme bankarstva.

Umesto da slavimo deset godina po-stojawa Sindikata, organizovali smo

Sindikat finansijskih organizacija Srbije obele`io dve decenije rada

JUBILEJ DOSTOJAN

Milan Alempijevi} otvara sve~anu sednicu Skup{tine SFOS

Me}u gostima: Dimitris Tsukalas iz gr~kog sindikata OTOE (prvi s desna)

^lanice SFOS–aInterese svojih zaposlenih u

SFOS-u {tite slede}e ~lanice: Al-fa banka AD Beograd, Agrobanka ADBeograd, NLB banka AD Beograd, Kre-di banka AD Kragujevac, Marfin ban-ka AD Beograd, JUBMES banka AD Be-ograd, Jugobanka AD Kosovska Mi-trovica, OTP banka AD Novi Sad,Banka Inteza AD Beograd, Banka Po-{tanska {tedionica AD Beograd,Privredna banka AD Beograd, Uni-verzal banka AD Beograd, Folksbanka AD Beograd, Triglav Kopao-nik osigurawe AD Beograd, DDOR ADFilijala Beograd, Sava osiguraweAD Beograd, Dunav RE Beograd, Tr-`i{te novca, Beograd, Udru`ewebanaka Srbije i Udru`ewe osigura-va~a Srbije.

U momentu kada je SFOS–u pri-znata reprezentativnost, 24. febru-ara 2011. godine, postojalo je 10.214priznatih pristupnica. Sada je tajbroj pove}an {to je razlog za zado-voqstvo.

masovan protest 12. decembra u 12 satiispred Narodne banke Jugoslavije.Pregovori sa tada{wim guverneromNBJ Mla|anom Dinki}em nisu donelirezultate. Posle progla{ewa ste~aja4. januara 2002 . godine, radnici In-vestbanke i Beobanke nastavili suprotest u zgradama gde su radili, nedozvoqavaju}i ste~ajnim upravnicimada u|u. Zbog jakog policijskog obezbe|e-wa nekoliko dana su bili bez hrane i

ugro`enog zdravqa, pa je SFOS odlu-~io da se 13. januara protest okon~a.Bilo je to te{ko vreme, puno isku{e-wa” ka`e Milan Alempijevi}.

Epilog tih turbulentnih godina zaSFOS je bio: 22 ~lanice mawe sa oko17.000 zaposlenih.

Me|utim, u Sindikatu su svi bilisvesni da se mora krenuti daqe. Usle-dila je reorganizacija, izmena Statuta

i rad sa ~lanicama na terenu. Su{tinaje da, za razliku od drugih sindikata,SFOS ima realno ~lanstvo, dokazivopristupnicama.

Stalni zadatak je pove}awe broja~lanova, na tome se radi i posti`u re-zultati, a me|u ~lanicama je i nekoli-ko stranih banaka.

Uz pomo} SFOS–a potpisuju se poje-dina~ni kolektivni ugovori sa dobromza{titom za zaposlene u ~lanicama,advokat SFOS–a je stalno anga`ovanna za{titi prava zaposlenih koje bra-ni na sudu, a sve dileme ~lanovi mogurazre{iti uz pomo} pravnika, stru~-waka za radne odnose.

Osnovni ciq – za{tita interesa iprava radnika, zbog koga je SFOS iosnovan, i danas je izuzetno aktuelan,jer se u uslovima duge tranzicije pro-blemi zao{travaju, sindikalni akti-visti su izlo`eni raznim pritiscimai ucenama a zaposleni upla{eni zasvoju egzistenciju.

U SFOS-u su ponosni {to su uspeli,bez obzira na sve te{ko}e i probleme,da odr`e tradiciju u organizovawu Su-sreta zaposlenih u sektoru finansija.Ova manifestacija je pre svega jedanod na~ina neposrednog komunicirawasa ~lanstvom i stvarawa jedinstva.Sportska nadmetawa odavno nisuosnovni motiv Susreta. Mnogo vi{e pa-`we privla~e okrugli stolovi na koji-ma se razmatraju `ivotno va`ne teme irazre{avaju problemi.

Od 2009. godine Susreti su postalime|unarodna manifestacija.

PO[TOVAWAKonfederacija slobodnih sindikata – budu}nost

Sindikat finansijskih organizacija Srbije jedan je od osniva~a Konfede-racije slobodnih sindikata – zna~ajne sindikalne centrale osnovane 2003. go-dine ~ije su ~lanice sindikati Elektroprivrede Srbije, PTT-a, Telekoma, Jav-nog servisa RTS, Telenora, Dunav osigurawa, Sindikat medicinskih sestara,RTB–a Bor, Unije prosvetnih radnika... Sindikati okupqeni u KSS imaju bezma-lo 200.000 ~lanova.

SFOS je duboko svestan da bez brojnog ~lanstva i dobre materijalne osno-ve nema stvarne sindikalne snage, tako da se od KSS–a kao nove sindikalnecentrale o~ekuje mnogo.

Sindikat finansijskih organizacijaSrbije ime veoma razvijene odnose sasrodnim sindikatima iz inostran-

stva. Jo{ 1994 . godine potpisan je proto-kol o saradwi sa gr~kim sindikatom bana-ka OTOE, a slede}e,1995. godine i sa ki-parskim sindikatom banaka ETYK.

Godina 1998. je posebno va`na jerSFOS uspostavqa saradwu sa jednom odnajve}ih svetskih sindikalnih mre`a –UNI (UNION NETWORK INTERNATIONAL) -UNI finansije Evropa. SFOS je bio u pri-lici da predstavi svoju organizaciju i Sta-

tut i kontakti su nastavqeni odmah slede-}e godine. Samo dan posle velikog prote-sta organizovanog ispred NBJ, 13. decem-bra 2001. godine SFOS je prvi sa ovih pro-stora dobio odluku o prijemu u ~lanstvo,{to je priznawe, ~ast ali i obaveza. Od2003. godine SFOS je punopravni ~lan UNIfinansije Evropa i svoj ste~eni ugled po-tvr|uje u~e{}em u radu ove svetske sindi-kalne mre`e.

Me|u brojnim nastupima delegacijeSFOS-a na me|unarodnoj sceni, izdvajamodva: 2009. godine je postignut zna~ajan uspeh

i zapa`eno u~e{}e u radu Konferencijesindikata finansijskog sektora Meditera-na, odr`ane na Kipru na kojoj je u~estvovalo15 delegacija i po~etkom ove, 2011. godine,u Gr~koj gde se odr`avala Konferencijasindikata finansijskog sektora UNI GLO-BAL UNION za ju`nu i jugoisto~nu Evropu.Bilo je prisutno oko 100 u~esnika, a pred-stavnici SFOS-a su imali zapa`eno izla-gawe o stawu u finansijskom sektoru Srbi-je, gde je posebno nagla{eno da strane bankekoje posluju u Srbiji uglavnom ne po{tuju va-`e}e zakonske propise.

Me|unarodni ugled je uticao na oprede-qewe da se preko SFOS–a 2008. godine re-alizuju u praksi principi Evropskog savetarada i to prvo u Marfin banci.

U pro{loj, 2010. godini , SFOS je uspo-stavio saradwu sa Sindikatom banaka iosigurawa Italije i Nacionalnim sindika-tom zaposlenih u bankama i osigurawu Egip-ta, dok su sa granskim sindikatima iz biv-{ih jugoslovenskih republika ve} tradici-onalno dobri odnosi.

SFOS je septembra 2002. godine bio do-ma}in predstavnicima sindikata banaka ju-goisto~ne Evrope koji je odr`an u Beogradu,otvorio ga je tada{wi ministar za rad, so-cijalnu politiku i zapo{qavawe DraganMilovanovi}.

„U prilici smo da koristimo iskustvaevropskih sindikata i to nam poma`e u sva-kodnevnom radu. Nadamo se da }e u budu}no-sti i finansijski sektor uploviti u mirni-je tokove, pa }e i rad sindikata na terenubiti druga~iji i na vi{em nivou”, napomiwepredsednik SFOS–a Milan Alempijevi}.

ME\UNARODNI UGLED

Predsednik SFOS-a na Konferenciji sindikata banaka Mediterana

Dana{wi Sindikat finansijskihorganizacija Srbije /SFOS/ osno-valo je 65 ~lanica, a taj broj je ubr-

zo pove}an na 116, sa preko 40.000 zapo-slenih u sektoru finansija. Brzo se iz-borio za mesto na tada{woj sindikal-noj sceni, a veliki uspeh bio je zakqu-~ivawe Posebnog kolektivnog ugovora udecembru 1991. godine. Izuzetno dobar

start SFOS-a grubo je prekinut 1996. ipo~etkom 1997. godine, kada je Narodnabanka Jugoslavije po~ela da bankamaoduzima dozvole za rad. Na udaru su sena{le ~lanice SFOS-a, a sprovo|ewemtakve politike sindikat je ostao bez3.500 ~lanova, rekao je Milan Alempi-jevi}, predsednik SFOS-a, na sve~anojsednici Skup{tne Sindikata finan-

sijskih organizacija 29. oktobra, upri-li~enoj povodom 20 godina postojawa irada.

Najve}i udarac bio je 2002. godine ka-da su zatvorene Investbanka, Jugobanka,Beobanka i Beogradske banke, koje su bi-le osniva~i SFOS-a. Bez posla je ostalo8.000 qudi.

-Ono {to se nazivalo reforma ban-karstva mi smo nazivali uni{tavawemnacionalnog bankarstva. Suo~eni sa na-stalom situacijom odr`ali smo vanred-nu Skup{tinu u oktobru 2001. godine itom prilikom usvojili strategiju delo-vawa SFOS-a, naglasio je Alempijevi}.

Danas SFOS ima 22 ~lanice, od kojisu, skoro, polovina strane banke, sa10.240 ~lanova. On je jedan od osniva~aKonfederacije slobodnih sindikata/KSS/, a od 2002. je punopravni }lan UNIfinansije Evropa.

Povodom obele`avawa 20 godina ra-da, predsednik SFOS-a Milan Alempije-vi} uru~io je organizacijama i pojedinci-ma zahvalnice i plakete za doprinosrazvoju SFOS-a. U ime UNI-OTOE zahval-nicu je primio Dimitris Tsukalas a To-ma` Boltin u ime Sindikata banakaSlovenije. Zahvalnicu su primili i Min-ka Re{idbegovi} iz Sindkata radnikabanaka BiH, Miodrag Ze~evi} iz Sindi-kata finansija Republike Srpske i Sve-tlana Petrovi} iz Sindikata banakaMakedonije. Dobitnici Plakete su: Qi-qana Spai}, prvi predsednik SFOS-a,Milan Alempijevi}, Qubisav Zindovi},Stanko Jovanovi}, Dana Paji}, Ratko ^e-meriki}, Nenad Cveti}, Dragan Gardi},Du{an Gruji}, Marija Mati}, Mara Avaku-movi}, Danilo Joki}, Milo{ Brki}, Zo-ran Radifkovi}, Zlatko Medica, SuzanaDuki}, Ankica Stepanovi} i SlobodanMihajlovi}.

Na sve~anosti uprili~enoj povo-dom 20 godina rada Sindikata fi-nansijskih organizacija Srbije /

SFOS / 29. oktobra, Qiqana Spai}, je-dan od osniva~a tog sindikata i prvapredsednica SFOS - a, podsetila je navreme kada se “rodio” novi sindikat.

- Pre dvadeset godina bili smo uGranskom sindikatu dru{tvenih delat-nosti a s obzirom da smo u to vreme bi-li broj~ano i finansijski izuzetno jaksindikat mi smo se izdvojili iz te gra-ne. U po~etku smo mislili da nam je do-voqno {to smo se odvojili ali ubrzosmo shvatili da se rukovodstvo te graneuglavnom bavi nekakvim zastarelim iarhai~nim stvarima. Zbog toga smo done-li odluku da se potpuno odvojimo i osnu-jemo na{ sindikat. Na Dan {tedwe - 31.oktobra 1991. godine realizovali smona{u nameru i osnovali Sindikat fi-nansijskih organizacija Srbije. Ja sambila prvi predsednik. Odmah smo po~e-li pregovore s poslodavcima u bankama.Naravno, ciq tih pregovora bio je boqimaterijalni i socijalni status zaposle-nih. Rezultat takvog rada bio je i prviPoseban kolektivni ugovor /PKU/ koji jeSFOS potpisao s poslodavcima u de-cembru 1991. godine. Re~ je o KU koji jedugo bio uzor mnogima za dono{ewe ko-lekgtivnih ugovora, ka`e gospo|a Spa-i}, koja je do 1993. godine bila na funk-ciji predsednika.

Dve decenije SFOS-aPrvi granski sindikat. Punopravni ~lan UNI finansije Evropa. Zahvalnice i plakete

zaslu`nim organizacijama i pojedincima.

Qiqana Spai} - prvi predsednik

Sa sve~anosti SFOS-a