PRVI IN

PREDSTAVA U BURGONjSKOJ PALATI

Dvorana u Burgonjskoj palati, u godini 1640. To je neka vrsta prostorije za loptanje, naroito udeena i ukraena za predstave. Dvorana je dugaak pravougaonik: vidi se koso, tako da jedna od njegovih strana ini pozadinu koja polazi od prve kulise desno do poslednje kulise levo, i tu se, pod uglom, sastaje sa pozornicom koja se vidi u dnu. S jedne i s druge strane te pozornice u dnu, du kulisa, nametene su klupe. Zavesa je "nainjena od dva ilima koji se razvlae sa strane. Nad ogrtaem Harlekinovim vidi se kraljevski grb. Sa pozornice vode u dvoranu iroke stepenice. Na njihovim stranama je mesto za svirae. Red svea na rampi.Sa strane dva reda galerija: gornji red je podeljen na loe. U parteru koji je, u stvari, sama pozornica,nema sedita, u dnu partera, dakle spreda, desno, nekoliko klupa, jedna via od druge, a ispod stepenica koje vode u gornja sedita i od kojih se vidi samo poetak, nalazi se neka vrsta bifea; na njemu stoje mali svenjaci, sudovi sa cveem, kristalne ae, tanjiri s kolaima, boce, itd. U dnu, u sredini, pod galerijama s loama, ulazak u pozorite. Velika dvokrilna vrata samo se upola otvaraju kad gledaoci ulaze. Na oba krila tih vrata, kao i u vie uglova i iznad bifea, prilepljene su crvene liste na kojima je napisano: KLORIZA. Dok se zavesa die, dvorana je u polutami i jo prazna. Lusteri su sputeni nasred partera, spremljeni da se upale.

PRVA POJAVA

Publika dolazi malo-pomalo. Konjanici, graani, lakeji, paevi, kesaroi, vratar itd. Zatim, markizi, KII, BRISAJ, prodavaica slatkih pia, svirai, itd. S one strane vrata uje se agor. Jedan konjanik ue urno.

VRATAR (idui za njime): Ej! Petnaest sola! KONjANIK: Ja ne plaam! VRATAR: Kako? KONjANIK: Ja sam gardist kraljev! VRATAR (drugome konjaniku koji ulazi): A vi? DRUGI KONjANIK: Isto tako! VRATAR: Ali... DRUGI KONjANIK: Musketar sam! PRVI KONjANIK (drugome): Rano do poetka. Prazno jo... Za vebu nau zgoda retka. (Bore se uzanim maevima koje su doneli.) JEDAN LAKEJ (ulazei): Pst... DRUGI LAKEJ (koji je ve uao): ampanjac? PRVI LAKEJ (pokazuje mu karte koje vadi iz grudnjaka): Karte! (Seda na zemlju.) Hoe? DRUGI LAKEJ (sedne takoe): to da neu! PRVI LAKEJ (vadi iz depa pare svee, zapali ga i prilepi za zemlju): Od svog gospodara digoh ovu sveu! JEDAN GARDIST (cvearki koja se pribliava): Godi mi kad doe jo po pomrini! (Obgrli je oko struka.) JEDAN OD BORACA (pogoen maem): Tak! JEDAN OD KARTAA: Tref! GARDIST (hoe da poljubi cvearku): Samo jedan! CVEARKA (otimajui se): Vidi se! GARDIST (vodei je u pomrinu): Ne brini! JEDAN OVEK (sedne na zemlju pored drugih koji su doneli poneto za jelo): Ko porani malo, moe lepo jesti! JEDAN GRAANIN (vodei sina): Evo mesta, sine, ovde emo sesti! JEDAN OD KARTAA: Adut! JEDAN OVEK (vadei ispod ogrtaa bocu vina, sedne takoe): Pijancu Burgonjska palata Na... (Pije.) Burgonjac"' mami! GRAANIN (svome sinu): Ve me groza hvata! (Vrhom svoga tapa pokazuje na pijanicu.) Pijanice... (Jedan od boraca, uzmiui, gurne ga.) Borci... (Posrne meu kartae.) Kockari... GARDIST (iza njega, jednako dosaujui cvearki): Ta, stani! GRAANIN (hoe brzo da ukloni sina): Strano! Eto, sine, u toj je dvorani igran Rotri! MLADI OVEK: Korne j! (Ulazi gomila paeva drei se za ruke, igrajui farandolu i pevajui: tralalalala.) VRATAR (otro paevima): Mir! Ko kakva deca! PRVI PA (s uvreenim dostojanstvom): Molim da gospodin tako se ne breca! (Brzo drugome pau, im je vratar okrenuo lea.) Daj kanapa! DRUGI PA: Evo i udice ove! PRVI PA: Ala e se ozgo vlasulje da love! JEDAN KESARO (zbijajui oko sebe vie mladia sumnjiva izgleda): Skupite se blie, novajlije mlade, Da vas ja pouim ta sve da se krade! DRUGI PA (dovikujui ostalim paevima,koji su se ve popeli na galerije): Ej! Bacite jednu duvaljku i meni! TREI PA (odozgo): Evo ti i graka! (Duva i obasipa ga grakom.) GRAANIN (svome sinu): Sve glumci uveni Igrae sad, sine! KESARO (svojim pomonicima): Oprezno i smelo... GRAANIN (svome sinu): Monfleri, pa Belroz, odle... MLADI OVEK (svome ocu): Kakvo delo? GRAANIN: Klorizu. Divna stvar! MLADI OVEK: Pisac? GRAANIN: Vrlo slavan! JEDAN GLEDALAC (pokazuje drugome jedno uzvieno mesto). Gle mog mesta, kad je Sid prvi put davan! GRAANIN (svome sinu): Baro mu je ime. NEKO (vie sa gornje galerije): ta s lampama rade! KESARO (pratei svoja uputstva pokre tima prstiju): Marame, satove, ipke... PRODAVAICA (pojavi se iza bifea): Limunade! (Graja na vratima.) JEDAN PISKAV GLAS: Mesta! JEDAN LAKEJ (udei se): Gle, markizi! Otkud ovog puta u parteru? DRUGI LAKEJ: Samo na dva-tri minuta! (Ulazi gomila malih markiza.) JEDAN MARKIZ (videvi dvoranu jo polu praznu): Do vraga! Stigosmo ko ifte, pre sveta! Koga da nagazi? Kome da se smeta? Pih! (Sretne druge plemie koji su uli malo ranije.) O, Kii, Brisaj! (Grle se sveano.) KII: Zdravo, dragi moji! Ali zato sala jo u mraku stoji? MARKIZ: Mani! Zar oveka to ne jedi, kai! DRUGI MARKIZ: Evo lampadije da ti jed ublai! DVORANA pozdravljajui dolazak lampadije): A!... (Kupe se oko lampadije koji pali lustere. Nekoliko lica ve je zauzelo mesta na galerijama. Linjijer ulazi u parter, ruku pod ruku sa Kristijanom de Nevijetom. Linjijer, nemarno odeven, tip je otmene pijanice. Kristijan, obuen elegantno ali malo staromodno, rasejan je i gleda u loe.)

DRUGA POJAVA

Isti, KRISTIJAN, LINjIJER, zatim RAGNO i LE BRE.

KII: Linjijer! BRISAJ (smejui se): Trezan! LINjIJER (polako Kristijanu): Da li biste hteli Poznanstva? (Kristijan klimne glavom u znak pristanka. Linjijer ga predstavlja.) Baron Nevijet! (Zdrave se.) DVORANA (pozdravljajui dizanje prvog zapaljenog lustera): A!... KII (Brisaju, posmatrajui Kristijana): Lep, je li? PRVI MARKIZ (uvi to): The! LINjIJER (predstavljajui Kristijanu): Gospoda Kii, Brisaj... KRISTIJAN (klanjajui se): Milo mi je! PRVI MARKIZ (drugome): Lep, samo po modi odelo mu nije! LINjIJER (Kiiju): Gospodin je dosad bio u Turenu. KRISTIJAN: Pre dvaestak dana otuda me krenu elja da ve sutra stupim u kadete. PRVI MARKIZ (posmatrajui lica koja ulaze u loe): Predsednikovica Obri... PRODAVAICA: Mleka... (Svirai udeavaju instrumente.) KII (Kristijanu, pokazujui na dvoranu koja se puni): Glete Puni se ve! KRISTIJAN: Mnogo! PRVI MARKIZ: I to lepim polom! (Pominju dame koje, raskono odevene, ulaze u loe. alju im pozdrave. Dame im vraaju s osmejkom.) DRUGI MARKIZ: Gemne... KII: Boa-Dofen... PRVI MARKIZ: Njih pamtimo s bolom! BRISAJ: avinji... DRUGI MARKIZ: Od nje nam srce puno rana! LINjIJER: I gospodin Kornej doo iz Ruana! MLADI OVEK (svome ocu): Akademiari gde su? GRAANIN (pokazujui na grupu ljudi): Eno, sine! Njih osam na broju, same veliine! Porer, Burdon, Arbo... Njima ti se divi! Kako je to lepo, kad se veno ivi! PRVI MARKIZ: Mir! Ve se i nae precioze vide. Gle Irimedonte i Bartenoide, Pa Felikserije, za njom Kasandase... DRUGI MARKIZ (oaran): Ti nadimci divni jo vie ih krase! Markie, sve ih zna? PRVI MARKIZ: Znam ih sve, markie! LINjIJER (povede Kristijana u stranu): Dragi moj, ta dama nikako ne stie! Ja odoh, jer moram sebe da napojim! KRISTIJAN (molei ga): Stanite! Vi, koji stihovima svojim Dvor i grad peckate, moraete znati Ko je ta zbog koje srce moje pati! KAPELNIK (udara tapiem o pult): Gospodo svirai! PRODAVAICA: Soka od malina! Svirai poinju da sviraju.) KRISTIJAN: Bojim se da nije lukava i fina! Jer, kako se danas govori i pie, Mene buni. Ja sam plaljiv vojnik vie. I to duha nemam, najgore me pee. Prazna loa, desno, tu je svako vee. LINjIJER (hoe da ide): Zbogom! KRISTIJAN (zadravajui ga): Ne, ne! LINjIJER: Silna mui me e neka! Uz to, d'Asusi me u kafani eka. PRODAVAICA (prolazei ispred njega, sa posluavnikom na ruci): Soka? LINjIJER: Pih! PRODAVAICA: Mleka? LINjIJER: Brr! PRODAVAICA: Tamjanike? LINjIJER: Stani! (Kristijanu.) Ostau jo malo' (Prodavanici.) Dsde, duo, kani! (Sedne ispred bifea. Prodavaica mu sipa tamjanike.) GLASOVI (iz publike, pri ulasku omalena, gojazna oveka, dobroudna izgleda): Ragno! LINjIJER (Kristijanu): Slavni kuvar! Linost dobro znana! RAGNO (u prazninom poslastiarskom odelu, prilazi urno Linjijeru): Gospodine, da li videste Sirana? LINjIJER (predstavljajui Ragnoa Kristijanu): Kolaar glumaca i sviju poeta! RAGNO (zbunjeno): I suvie asti... LINjIJER. Ve mu hvala smeta! RAGNO: Kod mene se hrane... LINjIJER: Na kredu, bez para! I sam, pored toga, pesnik je od dara! RAGNO: Kau! LINjIJER: Lud za stihom! RAGNO: Za jednu odicu... LINjIJER: Pruite im tortu... RAGNO: O, samo torticu! LINjIJER: Jo se izvinjava, dobriina vena! Za triolet daje... RAGNO: Tri hlepia! LINjIJER (ozbiljno): Mlena. Pozorite voli... RAGNO: Ludo, idealno! LINjIJER: Ulaznicu plaa kolaima stalno! Ded', na primer, danas ta vas mesto stalo? RAGNO: etiri lepinje i bureka malo! Ba nema Sirana! To mi udno pada! LINjIJER: to? RAGNO: Monfleri igra! LINjIJER: Da, zbilja ta klada Igrae Fedona. Al' ta se Sirana Tie to? RAGNO: Ne znate? Za trideset dana On je Fonfleriju, strano ljut na njega, Zabranio igru. LINjIJER (ispijajui ve etvrtu au): Lepo, al' zbog ega... RAGNO: Pa Monfleri igra! KII (koji se odvojio od svoje grupe i pribliio njima): Nita ni ne haje! Dooh ba da vidim! PRVI MARKIZ: Taj Sirano ta je? KII: Da je vian mau o njemu glas krui. DRUGI MARKIZ: Plemi? KII: O, dovoljno! Sad u gardi slui. (Pokazujui na jednog plemia koji ide po dvorani kao da trai nekoga.) Le Bre znae vie... (Dovikuje Le Breu koji im prilazi.) Vama pogled bludi Za Siranom? LE BRE: Strah me! KII: Od reih je ljudi! LE BRE (neno): Najkrasnije bie! RAGNO: Sjajan stihotvorac! BRISAJ: Fiziar! LE BRE: Muziar! KII: I odlian borac! LINjIJER: Kakav je tek spolja! RAGNO: Zbilja, ja sam mnenja Da nije za slike sveanog ampenja. Ali nastran, udljiv, plah i eljan svaa, On za ubojice izvrsna je graa Kakvu nije nala Kalovljeva ruka: eir s perjanicom od tri vitka struka, Grudnjak s peevima; a kada koraa, Ogrta mu ostrag die vrh od maa, Gordo, ko rep petlov. Od svih Artabana to Gaskonja rodi do dananjeg dana, Ponosniji, njemu pulinelska jaka eta nos - ne to je nosina, jo kak'a! Kraj tog nosoroga kad god proe neko, On uzvikne: Taj ba otera daleko!" Misli: Skinue ga!" I kriom se smei. Al' Sirano nikad na to da se rei! LE BRE (tresui glavom): U nos nek mu gleda ko bi mreti hteo! RAGNO (s patosom): Makaza Parkinih ma mu jedan deo! PRVI MARKIZ (sleui ramenima): Sumnjam da e doi! RAGNO: Hoe, ovog trena! Kladim se u petla po mojski peena! MARKIZ (smeei se): Primam! (U dvorani se uju uzvici divljenja. Roksana se pojavljuje u svojoj loi. Seda napred, njena drubenica iza nje. Kristijan, koji ba u tom trenutku plaa prodavaici, ne opazi je odmah.) DRUGI MARKIZ (s priguenim uzvikom): Ah, gospodo! Zar ne oarava!? Toliko zanosna! PRVI MARKIZ: Kao breskva prava! Ko osmeh jagode! DRUGI MARKIZ: Uz to svea tako Da srce, izbliza, nazeblo bi lako! KRISTIJAN (podigne glavu, spazi Roksanu i zgrabi ivo Linjijera za ruku): Ona! LINjIJER (pogledavi): To? KRISTIJAN: Da ujem! Bre! Ve strah poe Da me hvata! LINjIJER (pijui u kratkim gutljajima svoju tamjaniku): Jo je slobodna. Siroe. Magdalena Roben, inae Roksana. Precioza... KRISTIJAN: Avaj! LINjIJER: Roaka Sirana. (U tom trenutku ulazi u lou vrlo elegantan gospodin s ordenom Krsta na grudima i, stojei, razgovara neko vreme s Roksanom.) KRISTIJAN (drhtei): Onaj ovek? LINjIJER (koga vino ve poinje da hvata,mirkajui): He, He! To je kont od Gia. Zet je Rieljeu. Da strast svoju stia, Jer voli Roksanu, on podmuklo smera Da uzme nju neki vikont od Valvera. Svodnik. Ona nee na brak da se skloni. Gi je moan, moe lako da je goni. U pesmi sam jednoj otkrio tu bruku, Te zbog toga sada muim grdnu muku! Kraj je zao... ujte... (Ustane posrui i, sa aom u ruci, hoe da peva.) KRISTIJAN: Ne! Laku no elim! LINjIJER: Kud ete? KRISTIJAN: Valveru! LINjIJER: Pazite ta velim: Ubie vas! (Namiguje mu na Roksanu.) Sad ba na vas pogled skree! KRISTIJAN: Da! (Stoji kao zapanjen. Gomila kesaroa, videvi ga tako unezverena i otvorenih usta, priblii mu se.) LINjIJER: Ja odoh! e me sve jae salee! (Ode posrui.) LE BRE (koji je obiao salu, vraa se umiren i govori Ragnou): Ne spazih Sirana! RAGNO (ne verujui): Nisu posla ista! LE BRE: Mrda mu do ruku nije dola lista! DVORANA (lupa nestrpljivo): Ponite ve jednom!

TREA POJAVA

Isti, sem LINjIJERA; kont de GI, vikont de VALVER, zatim MONFLERI.

JEDAN MARKIZ (opazi Gia, koji je iziao iz Roksanine loe i prolazi kroz parter, opkoljen suvie uslunim plemiima, meu kojima je i vikont de Valver): Gle, kont Gi sa svitom! DRUGI MARKIZ (s omalovaavanjem): Pih! Gaskonjac! PRVI MARKIZ: Hladan i umean pri tom! Priimo mu! (Upute se prema Giu.) DRUGI MARKIZ (posmatrajui trake na ogrtau Gievu): O, da divne boje nove! Spomenak il' zdravac, kako li se zove? GI: Bolestan panjolac. PRVI MARKIZ: Taan naziv boje! U Flandriji stvari panske loe stoje. Za taj uspeh vaa zasluga e biti. GI: Hajdemo na binu! (U pratnji svih markiza i plemia uputi se na pozornicu. Osvrne se i zove.) Hajd, Valvere, i ti! KRISTIJAN (koji sve ovo slua i posmatra, zadrhti pri pomenu Valverova imena): Vikont! Idem da mu bacim usred lica... (Gurne ruku u dep i naie na ruku jednog kesaroa koji se ba spremao da ga opljaka. Okrene se. Kesaro jaukne, ali ga Kristijan ne puta.) Rukavicu htedoh... KESARO (sa plaljivim osmejkom): Mesto rukavice, Vi naoste ruku! (Promenjenim glasom, tiho i brzo.) Otkriu vam tajnu, Pustite me! KRISTIJAN (drei ga neprestano): ta to? KESARO: Jednu linost sjajnu Linjijer je pecno stihovima svojim. Sto ljudi e, i ja me' njima se brojim, Ove noi da se u zasedu skriju. KRISTIJAN: Sto ljudi? A zna li na zapovest iju? KESARO: Tajna! KRISTIJAN: O! KESARO (dostojanstveno): Poslovna! KRISTIJAN: Gde se napad sprema? KESARO: Na kapiji Nelskoj. Drugi prolaz nema. Obavestite ga! KRISTIJAN (pusti mu ruku): Al' gde da se nae? KESARO: Obiite krme, tu kod Zlatne lae", Kod Slavine", Grozda", Petla", kod Tri duda", Kod Poslednjeg groa". Ostavite svuda Cedulju za njega, o napadu rulje. KRISTIJAN: Otrau odmah. Sto na jednog! Hulje! (Posmatra Roksanu pogledom punim ljubavi.) Nju ostavljam! (Besno, gledajui Valvera.) Njega. Al' opasnost preti Linjijeru! (Ode urno. Kont de Gi, vikont de Valver, markizi i ostali plemii iezli su iza zavese, da bi zauzeli svoja mesta na klupama na pozornici. Parter je pun. Na galerijama i u loama nema takoe nijednog praznog mesta.) DVORANA (lupa nestrpljivo): Kad e jednom ve poeti! JEDAN GRAANIN (ija vlasulja, zakaena udicom jednog paa s gornje galerije, poleti uvis): Uh, vlasulja moja! VESELI UZVICI: Aj, ala je ela! GRAANIN (besno pretei pesnicom pau): Huljo! (Smejanje i uzvici, u poetku jae, zatim sve slabije. Odjednom zavlada potpuna tiina.) LE BRE (zaueno): to se namah stia sala cela? (Jedan gledalac ape mu neto.) A!... GLEDALAC: Tvrdi se tako. U loi se krije! RAZNI GLASOVI (u agoru): Kardinal! U loi! Zbilja? Jeste! Nije! JEDAN PA (ozbiljno): Bogme, sad ni okom ne sme da se trene! (Na pozornici se uju udarci. Sve se umiri. Napeta panja.) GLAS JEDNOG MARKIZA (iza zavese): Useknite sveu! DRUGI MARKIZ (promoli glavu kroz rascep na zavesi): Stolicu za mene! (Jedna stolica leti preko glava, iz ruke u ruku. Markiz je doeka i nestane iza zavese, poto je najpre bacio nekoliko poljubaca u pravcu loa.) JEDAN GLEDALAC: Mir! (Na pozornici se ponovo uju tri udarca. Zavesa se razvlai. Markizi sede raskalano s jedne i s druge strane. Zavesa u dnu pozornice predstavlja plaviast pastirski predeo. etiri mala kristalna lustera osvetljavaju pozornicu. Tiha i nena muzika violine.) LE BRE (polako Ragnou): Da l' e izii Monfleri na binu? RAGNO (takoe polako): Hoe! Ba poinje u prvome inu. LE BRE: Za Siranom briga vie me ne kolje! RAGNO: Ja izgubih petla! LE BRE: Utoliko bolje! (uje se pastirska frula. Monfleri se pojavi na pozornici, nezgrapan, u odelu planinskog pastira; eir mu okien ruama i nakrivljen na jedno uvo. Duva u menice ukraene trakama. U parteru opte pljeskanje.) MONFLERI (u ulozi pastira Fedona, klanja se): Blago onom koji, daleko od dvora, U izgaanstvo pusto sam sebe primora, Koji, kada Zefir pirne povrh grana..." JEDAN GLAS (iz sredine partera): Zar ti nisam, huljo, za pun mesec dana Zabranio igru? (Opte zaprepaenje. Svi se okreu. Gunanje.) DVORANA: ta? (Po loama ustaju da vide.) KII: On! LE BRE: O, strahote! GLAS: Tornjaj se sa bine! uje li me, skote! DVORANA (uvreeno): O!... MONFLERI: Ali... GLAS: Ni rei! RAZNI GLASOVI (iz partera, iz loa): Mir! Pst! Lake! Tie! Monfleri! Igrajte! Ne bojte se vie! MONFLERI (nesigurnim glasom): Blago onom..." GLAS (sve vie pretei): Gade, ta s tobom da radim? Da li da ti umu po leima sadim? (Nad glavama se vidi jedna ruka kako vitla tapom po vazduhu.) MONFLERI (sve slabijim glasom): Blago..." GLAS: Mar! PARTER: A!... MONFLERI (jedva ujno): Blago..." SIRANO (iskoi iz partera, stane na stolicu, prekrtenih ruku, sa eirom nabijenim na elo i spreman za boj, nakostreenih brkova, grdna nosa): Ljut sam, grom i pako! (Njegova pojava izazove senzaciju.)

ETVRTA POJAVA

Isti, SIRANO, zatim BELROZ, ODLE.

DRUGI GLAS: Zato... SIRANO: Upamtie mene! (Zasue rukave.) Sa tom kobasicom neu da se boim! Svu u je isei dok na binu skoim! MONFLERI (pribravi sve svoje dostojanstvo): Vreajui mene, Talija se vrea! SIRANO (vrlo utivo): Pre bi vas koturnom munula pod lea, Da joj ukazaste tu ast i tu sreu Da vas vidi glupa i ko punu vreu! Ali ovoj muzi do vas hi ne staje! PARTER: Monfleri! to komad dalje se ne daje? SIRANO (onima to viu oko njega): Molim vas za milost mojim koricama! Ako rez izleti, teko svima vama! (Krug oko njega biva sve iri.) GOMILA (povlaei se): A!... SIRANO (Monfleriju): Dole! GOMILA (ponovo se pribliuje, gunajui): O!... SIRANO (okrene se ivo): ta, zar guva jo ne presta? (Gomila se opet povlai.) JEDAN GLAS (peva, u dnu pozornice): Gospodin Sirano Tiranisati zna, Ma se ne okano, Kloriza nek se da! CELA DVORANA (pevajui): Kloriza nek se da! SIRANO: Smrviu vas smesta Ako biste opet tako zapevali! JEDAN GRAANIN: Jeste li vi Samson? SIRANO: Samo mi jo fali Ta vilica vaa! JEDNA DAMA (iz loe): Sve drskiji biva! Uas! JEDAN GOSPODIN: Skandal! JEDAN GRAANIN: Bruka! JEDAN PA: Da ovek uiva! PARTER: Monfleri! Sirano! SIRANO: Ne diite viku! PARTER (dere se): Ua! Be! Kss! Ciha! Ia! Kukuriku! SIRANO: Ja... JEDAN PA: Mjau! SIRANO: ... zahtevam da prestane lupa! Pozivam na dvoboj ceo parter skupa! Priite, heroji! Svi e redom stati, Zapisau ime i broj u im dati! Napred! Ko sad hoe da s njim pone lista? Vi? Ne! Vi? Ne! Vi? Ne! Prvog duelista Dostojna e poast od mene da stigne! Ko eli da umre, neka prst svoj digne! (Tiina.) Ili stid va, moda, vrea ma moj goli? Nigde prst, ni ime? Znam dobro gde boli! (Okrene se prema pozornici na kojoj stoji Monfleri drhtei od straha.) elim da ne gledam ovaj otok vie. Ne proe li, mora... (Metnu ruku na ma.) ... da se operie! MONFLERI: Ja... SIRANO (sie sa stolice, sedne u sredinu kruga koji se napravio oko njega i zavali se kao da je kod svoje kue): Mesee puni, jo nam otud zrai, Al' triput kad pljesnem, ti da se pomrai! PARTER: A!... SIRANO (pljesnuvi rukama): Jedan! MONFLERI: Ja mislim... JEDAN GLAS (iz loe): Ostanite! PARTER: Kako? Ne sme! MONFLERI: Mislim da je... SIRANO: Dva! MONFLERI: ... sad bolje ako... SIRANO: Tri! (U tom trenutku Monfleri se izgubi, kao da je u zemlju propao. Burno smejanje i zvidanje.) DVORANA: Ih, kukavico! Ta, vrati se, ludo! SIRANO (zavali se zadovoljno u stolicu i prekrsti noge): Ako sme, nek doe! JEDAN GRAANIN: E, ovo je udo! Gde je taj upravnik? (Belroz se pojavi i pokloni se.) LOE: A!... Belroza evo! BELROZ (elegantno): Slavna... PARTER: Ne, ne! odle! ODLE (pojavi se, hunjkajui): Olou i plevo... PARTER: Bravo! Vrlo dobro! ODLE: Nek ne vie niko! Glumac, iji trbuh volite toliko... PARTER: Kukavica! ODLE: Moli... PARTER: to ga pretnje plae? JEDNI: Nek doe! DRUGI: Ne! JEDAN MLAD OVEK (Siranu): ta je razlog mrnje vae? SIRANO (ljubazno, neprestano sedei): Dva su, utokljune, sam, dovoljan svaki! Primo: to stihovi, da polete laki, Kod njega se vuku. Uz to, strano vie. Sekundo: - al' to se vas nita ne tie! STARI GRAANIN (iza njega): Pa vi nam kvarite predstavu Klorize! Ja... SIRANO (okrene stolicu prema njemu): Mazgove stari, savest me ne grize, Jer komad Barovljev ni pare ne vredi! PRECIOZE (u loama): Ju, na Baro! Draga, zar vas to ne jedi? Strano! SIRANO (okrene stolicu prema loama, galantno): Lepe gospe, cvetajte i sjajte, Zanos nam za snove i stihove dajte, Va osmejak neka ak i smrt zaludi, Al' nijedna neka o stihu ne sudi! BELROZ: Ali ko e nama tetu da podmiri? SIRANO (okrene stolicu prema pozornici): Jedva neto mudro! Da Tespidu viri Kroz ogrta rupa, ja to neu dati! (Ustane i baci na pozornicu kesu s novcem.) Uzmite tu kesu, upravo e stati! DVORANA (zapanjeno): A!... ODLE (podigne brzo kesu i odmerava je rukom): Lepa sumica, kako mi se ini! (Siranu.) Po tu cenu uvek Klorizu prekini! (Zvidanje u parteru.) Ma tad doekali sve nas zviduui! BELROZ: Ispraznite salu! ODLE (publici): Odlazite kui! (Svetina ponne da se razilazi. Sirano zadovoljno posmatra. Ali se gomila zaustavi, sluajui prizor koji dolazi. Dame po loama bile su ve ustale i ogrnule ogrtae, ali sad i one zastanu da uju i, naposletku, opet sednu.) LE BRE (Siranu): Ludae! JEDAN NAMETLjIVAC (prie Siranu): Monfleri! Bie sad skandala! Znate l' da ga titi herceg od Kandala! A ko je va patron! SIRANO: Niko! NAMETLjIVAC: Niko? SIRANO: Niko! NAMETLjIVAC: Kakvo krupno ime... SIRANO (nervozno): ujte, nisam sviko Da triput ponavljam! (Metne ruku na ma.) Evo ko me titi! NAMETLjIVAC: Morate se nekud izvan grada skriti! SIRANO: The, kako se uzme! NAMETLjIVAC: Kandal zlo zlim vraa, Duga mu je ruka! SIRANO: Ali ipak kraa Od moje, jo kad se... (Pokazujui na svoj ma.) ... ovo doda ruci! NAMETLjIVAC: Ne mislite... SIRANO: Mislim! NAMETLjIVAC: Al'... SIRANO: Kui se vuci! NAMETLjIVAC: Al'... SIRANO: Odlazi! (Pauza.) to mi nos gledate sada? NAMETLjIVAC: Ja... SIRANO (poe k njemu): ta vam na njemu tako udno pada? NAMETLjIVAC (odstupajui): Vaa milost grei... SIRANO: Je l' mlitav, pa klima Ko surla? NAMETLjIVAC: Ja... SIRANO: Ili bradavicu ima? NAMETLjIVAC: Ja... SIRANO: Il' ko kljun sovin? NAMETLjIVAC: Ja... SIRANO: Il' muva eta? NAMETLjIVAC: Ja... SIRANO: Il' spada meu fenomene sveta? NAMETLjIVAC: Ja ga ne pogledah, ne, tako mi svega! SIRANO: A to, molim, niste gledali u njega? NAMETLjIVAC: O! SIRANO: Bez sumnje, onda, gadan vam izgleda? NAMETLjIVAC: O! SIRANO: Il' mu je boja nezdrava i bleda? NAMETLjIVAC: O! SIRANO: Il' biste, moda, drugi oblik hteli? NAMETLjIVAC: O! SIRANO: to vam se lice mrti tad? ta eli? Il' bi lepi bio da je krai, tanji? NAMETLjIVAC (mucajui): Ne, ne, to je nosi, niko nema manji! SIRANO: ta? Kako? Zar opet ponienje novo? To zar nosi? NAMETLjIVAC (oajno): Boe! SIRANO: Nosina je ovo! Sluaj, upljoglave i prasti gade, Ponosim se to mi Bog tu izrast dade! Veliki nos uvek kao dokaz slui Da oveka nita ne kalja, ne rui, Da je utiv, uman, hrabar i pun^asti, Ko ja to sam! Tebi nee on porasti! Jer to lice tvoje od kog mi se gadi, Koje e sad ruka moja da pogladi... (Opali mu amar.) NAMETLjIVAC: Aj! SIRANO: Nema lirizma, duha, ni ponosa, arenila, sjaja; reju: ni po nosa! (Uhvati ga zaramena i obrne, pa ga udara odnatrag nogom.) Ko ni ovo to sad izma moja gazi! NAMETLjIVAC (beei): Upomo! SIRANO (onima oko njega): Nek dobro svaki klipan pazi Kome smena pada ova izrast moja! Ako bi taj bio plemikoga soja, Njemu e odnapred, jo jae i tee, elik, a ne koa, beleg da zaree! GI (koji je sa markizima siao s pozornice): Dosadan postaje! VALVER: Razmetljivac pravi! GI: Zar mu svi ba ute? VALVER: Niko da se javi? Ja u da mu bacim nekoliko strela! (Poe prema Siranu, koji ga posmatra, i drsko se isprsi ispred njega.) Hm... va nos je grdan..., nosekanja cela... SIRANO (ozbiljno): Tano! VALVER (smejui se): Ha! SIRANO: To svega? VALVER: Ali... SIRANO: To je malo! Boe! ta bi stvari meni na um palo! Menjajui glasom, evo ta bih reko: Napadno: Kada bih ja takav nos steko, Smesta bih ga dao da se amputira!" Drugarski: Za nj aa mora da se bira! On moe da pije samo iz bokala!" Opisno: Ko stena! Ne, stena je mala! Greben! ta? U poluostrva se broji!" Radoznalo: ta u toj futroli stoji? Pribor za pisanje ili makazice?" Ljubazno: Bez sumnje, vi volite ptice, Pa im ljubav vaa tu sedalo mete Gde mogu slobodno na odmor da slete?" Grubo: Kad puite, toliki dim stvori Da susedi dreknu: eno, odak gori!" Oprezno: Zato vam glava klone tako? Pazite, taj teret sruie vas lako!" Neno: Ah, amreli za takav nos vredi, Jer od jakog sunca moe da izbledi!" Cepidlaki: Samo ivotinjska fela, Zvana Hipokampelefantokamela, Mogla je da nosi, ne marei nita, Na tolicnoj kosti toliko mesita!" Kavaljer: iviluk sve modniji biva! Da okaim eir ba je zgoda iva!" Zanosno: Jedino mistral kada hue, Kijavicu moe ceo da navue!" Dramski: Kad krvari, More je crveno!" Mirisar: Za firmu rado bih ga prenb!" Lirski: On je koljci Tritonovoj ravan!" Naivno: Je l' pristup u tu zgradu javan?" Sa respektom: Ba vam zavidim na srei! To se, bogme, zove kuu svoju stei!" Seljak: ta, zar to nos? Avaj, mene slepa! Miljah da je krompir ili argarepa!" Vojniki: Za nian on je duu dao!" Praktiar: Kad bi mi na lutriji pao, O glavnom zgoditku ne bih sanjo vie!" Najzad, kao Piram, kad se parodie: Taj nos svome gazdi skladnost crta kvari, Zato i crveni taj izdajnik stari!" Eto ta ste mogli otoi mi rei, Da su vam pismenost i duh malo vei! Al' ni atom duha mozak va ne krije, O, bedno stvorenje, od svih najbednije! U est pismena sva pismenost vam stala, Koja skupa ine jednu re: budala! Da u vama te se lude ale rode, Pa, u krugu ove otmene gospode, Pokuate rei meni redom ovo, Ne biste ni prvo izustili slovo Reenice prve, a u prvoj rei, Jer to sebi rei nita me ne prei, Ali ne doputam da mi drugi kae! GI (hoe da odvede Valvera kojije potpuno zbunjen): Manite, Valvere! VALVER (prigueno): Ve se prenemae! Zar da se jo plaim i takva prostaka to je bez gajtana, rukavica, traka? SIRANO: Elegantnost moja drukije se kiti! Ja nalickan majmun nikad neu biti! to manje sam gizdav, to bolje mi stoji, Niti u da stupim ikad u red koji, Dok uvredu najpre nisam dobro sprao, Da mi savest drema, da mi ponos pao, Da mi ast zguvana! Sve blista na meni, Jer su duh i srce moje odeveni Slobodom i snagom. Struk svoj ne uteem, Ali duu uvek ko u steznik veem, Podvizima mesto traka se ogrnem, Ko brkove svoje i duh svoj uvrnem, Pa odvano idem od kruga do kruga, Istinom zveei ko zvekom ostruga! VALVER: Gospodine... SIRANO: Jeste, nemam rukavica! Nekoj hulji bacih jednu posred lica! Bila mi na smetnji, uz to vrlo stara, Bog sveti bi znao od kojeg je para! VALVER: Nitkov, ludak, zvekan! SIRANO (skine eir i utivo se pokloni, kao da mu se Valver predstavio): O, molim! ast tak'a! (Predstavlja se.) Sirano Savinjen, Herkul od Bereraka! (Smejanje.) VALVER: Lakrdija, klipan! SIRANO (kao da ga je gr uhvatio): Uh! VALVER (koji je hteo da ode, okrene se): Zar jo ne uti! SIRANO (sa grimasama bola, pokazujui na svoj ma): Treba ga protresti da se ne ukruti! Zbog toga i ne sme da besposlen spava! Uh! VALVER: ta vam je opet? SIRANO (ponovo pokazujui na ma): Ko da je pun mrava! VALVER (trgnuvi svoj ma): Nek bude! SIRANO: Moj udar bie vam po volji! VALVER (prezrivo): Pesnik! SIRANO: Gospodine, pesnik, nigde bolji! Ja u vam u borbi, vie ko u ali, Spevati baladu! VALVER: Baladu? SIRANO: A zna li Gospodin ta uopte znai re ova? VALVER: Al\.. SIRANO (kao da govori zadau): Ima tri strofe po osam stihova... VALVER (nestrpljivo): O! SIRANO (isto): Zadnja etiri... VALVER: Zar vi... SIRANO: I jo neto: U poslenjem stihu, borei se veto, Ubou vas! VALVER: Ali ja se neu dati! SIRANO (deklamujui): ,Dvoboj Sirana u Burgonjskoj palati Sa jednim glupakom!" VALVER: ta mu to sad znai? SIRANO: Naslov! DVORANA (sa najveim uzbuenjem): Ovo, zbilja, sve vie privlai! Mir! Uredite se! Larma nek je manja! (Uparteru se napravio krugradoznalih, zatimmarkizi i oficiri pomeani s graanima i narodom; paevi se penju drugima na ramena da bolje vide. Dame po loama stoje. Desno Gi i njegovi plemii. Levo Le Bre, Ragno, Kii itd.) SIRANO: Stihovi ve tu su, stavljam vam do znanja! (Rei u baladi propraa pokretima koji odgovaraju radnji.) Otmeno sad bacam eir svoj I ogrta, da me ne sapleta; Trzam i ma, neka pone boj, Ruku moju nita ne ometa! Ko Seladon, elegantna kreta, Ko Skaramu, koji ale znade, Unapred ti javljam, bubo kleta: Ubou te na kraju balade!" (Prvo ukrtanje maeva.) to te nosi vrag, urane moj? Al' je meni to briga deveta! Da kroz trbuh isteram ti loj? Gle, brzinom jednog muvljeg leta Oko tebe ma moj sad obleta, Na pobedu prua meni nade. Nek oglase dobo i trumbeta: Ubou te na kraju balade! Sad mi treba jedan slik na oj... to si blei od krinova cveta? Dre? Kleca? Sad sekunde broj! Srce tvoje mau mom je meta! Cak! uvaj se, meino napeta, Sakrij taj svoj raanj od parade, Zar te nije sramota od sveta? Ubou te na kraju balade!" (Objavljujui sveano.) Posveta: Nek ti dua sad Bogu odeta, Tu, kroz prorez, odmah ispod brade! Reem, seem, bodem..." (Ubode Valvera.) ta mi smeta?" (Valver posrne. Sirano ga pozdravlja.) Ubodoh vas na kraju balade!" (Radosni uzvici. Pljeskanje po loama. Cvee i depne marame lete dole. Oficiri opkole Sirana i estitaju mu. Ragno igra od oduevljenja. Le Bre izgleda srean i tuan u isti mah. Prijatelji pridre Valvera i povedu ga napolje.) SVETINA (otegnuto): A\... JEDAN KONjANIK: Izvrsno! JEDNA ENA: Divno! RAGNO (u zanosu): Ah, piramidalno! JEDAN MARKIZ: Novo! LE BRE: Glupo! MNOGI (gurajui se oko Sirana): Slavno! Sreno! Genijalno! JEDAN ENSKI GLAS: Heroj! JEDAN MUSKETAR (priblii se Siranu, pruajui mu ruku): Gospodine, to vam vredi zlata! estitam! I ja sam majstor tog zanata! Lupao sam nogom od oduevljenja! (Udalji se.) SIRANO (Kiiju): Ko je taj? KII: D'Artanjan. LE BRE (Siranu, uhvativi ga za ruku): uj... SIRANO: Malo strpljenja, Dok svet ode. (Belrozu.) Smem li ostati po asa? BELROZ (vrlo utivo): Molim! (Spolja se uje agor.) ODLE (pogleda napolje): Monfleriju to sad zvidi masa! BELROZ (sveano): sic transit! (*Tako prolazi svetska slava.) (Promenjenim glasom, vrataru i lampadiji.) istite! (odleu.) Da jedemo bre, Treba jo za sutra probe da se dre! (Lampadiji i vrataru.) Ostavite svee! Neka se zatvara! (odle i Belroz odu, poklonivi se najpre duboko pred Siranom.) VRATAR (Siranu): Niste gladni? SIRANO: Ne! LE BRE (Siranu): to! SIRANO (gordo): Jer... (Promenjenim glasom, poto se vratar udaljio.) ... jer nemam para! LE BRE (ubezeknuto): ta? Zar s onom kesom... SIRANO: Ode novac ceo! LE BRE: I sad mesec dana... SIRANO: The, makar ne jeo! LE BRE: uje, to je ludost! SIRANO: Ali gest taj vredi! PRODAVAICA: Hm... hm... (Sirano i Le Bre okrenu se. Ona im prie slobodno, obraajui se Siranu.) Ja bih da vam... pomognem u bedi... (Pokazujui na bife.) Imam sve to treba... da ne gladujete... (ivo.) Uzmite od svega! SIRANO (skida eir): Drago moje dete, Iako gaskonjski ponos meni brani Da me vaa ruka u nevolji hrani, Ipak, da ne vream vae srce edno, Uzeu od groa... (Prie bifeu i bira. Ona mu prui ceo grozd, ali on otkine samo jedno zrno.) Samo zrnce jedno... Ovu au vode... (Ona hoe da mu sipa vino, ali joj on ne doputa.) Samo iste malo... Pola kolaia... (Vragg joj drugu polovinu kolaia.) LE BRE: Ej, moja budalo! PRODAVAICA: Jo to? SIRANO: Da poljubim vau ruku malu! (Ona mu prui ruku. Sirano je poljubi kao ruku kakve princeze.) PRODAVAICA: Hvala! (Pokloni se.) Zbogom! (Ode.)

PETA POJAVA

SIRANO, LE BRE, zatim vratar.

SIRANO: Evo, sve je na astalu! (Sedne za sto i prinese pola kolaia.) Ruak... (Prinese au vode.) Pie... (Prinese zrno groa.) Voe... Al' e da se jede! Gladan sam ko hala! (Jedui.) ta mi rei htede? LE BRE: Ove glupe hulje toliko te ljute Da e, slua li ih, um tvoj da pomute! Idi pa raspitaj razborite ljude O ispadu tvome kako oni sude! SIRANO (dovrujui kolai): Slavno! LE BRE: Kardinalu... SIRANO (zadovoljno): Zar je i on bio? LE BRE: ini se da... SIRANO: Njemu ispad moj je mio! LE BRE: Ipak... SIRANO: I on pie, pa uiva kradom Kada neko tuim titra se komadom! LE BRE: Ti dumane stvara kao iz rukava! SIRANO (ubaci u usta zrno groa): Koliko sam noas navukao glava? LE BRE: Pedeset, bez ena! SIRANO: Broj! LE BRE: Graanin stari, Gi, Monfleri, vikont, akademiari... SIRANO: Stani, jer i ovo suvie mi godi! LE BRE: Ali kuda nain tvog ivota vodi? ta ti je naelo? SIRANO: Znao sam ih dosta, I komplikovana, a i sasvim prosta! Ja izabrah... LE BRE: Koje? SIRANO: Nema ravna njemu: Uzvien za svakog, uvek i u svemu! LE BRE (sleui ramenima): Bar meni sad reci zato ti je mrska Igra Monflerija? SIRANO (ustane): to muca i vrska I to tom Silenu trbuh napet krati Da roeni pupak prstima dohvati, Al' misli jo da je opasan po ene, Pa oima abljim strasno u njih blene! Ja ga silno mrzim od jedne veeri, Kad se gad taj drznu nju okom da meri! ini mi se gledah tada kako eta Dugaak pu ljigav preko jednog cveta! LE BRE (zabezeknuto): ta? Je li mogue? SIRANO (sa gorkim osmejkom): Da me ljubav mori? (Promenjenim glasom, ozbiljno.) Da! Ja volim! LE BRE: Koju? Hajd' bre govori! SIRANO: Da snim najrunija ena da me voli Smeta mi nos to se svud prvi pomoli Za etvrt pre mene! Ipak ne zastrepih Da zavolim... uas... najlepu od lepih! LE BRE: Najlepu? SIRANO: Nijedna od svih enskih glava Nije tako sjajna, fina... (Utueno.) ... tako plava! LE BRE: Koja je ta ena? SIRANO: Stvor to mozak muti, Besvesno ubija! Ni sama ne sluti Koliko je divna! Tako lepa nije Ni rua gde ljubav svoju zamku svije! Njen osmejak mora svakog da oara, Ona ni od ega savrenstvo stvara, Na boanstvo lii kretanje joj svako! Venero, u koljku ti ne staje tako Ko ona u kola! Dijana, ni blizu Hod tvoj nije ko to njen je po Parizu! LEBRE: Do avola! To je... SIRANO: Zna sigurno koja! LE BRE: Magdalena Roben? SIRANO: Da! LE BRE: Roaka tvoja? SIRANO: Roksana! LE BRE: to krije? Budi sad bar smeo, Pa joj priznaj ljubav! Sam je sluaj hteo Da ti slavu vidi! SIRANO: Pogledaj. pa kai udovite ovo ta moe da trai? to da se zanosim? Katkad, u samoi, Razneim se i ja, pa u plavoj noi Uem u vrt neki, gde vazduh mirie, I bednika ovog rairim da sie April... A kad mesec srebrn jae sine I kavaljer neki kraj mene promine S kakvom enom, ruku stisnuvi u njenu, Ja sanjam! Ah, kako strasno u tom trenu Stisnuo bih i ja ruku kakvoj eni, Da je samo data takva srea meni! I sav se zanesem... Al' trenutka toga Ugledam na zidu senku nosa svoga! LE BRE (dirnuto): Prijatelju! SIRANO: Takav as mi teko pada! Osamljen i ruan... LE BRE (ivo, zgrabivi ga za ruku): Da ne plae tada? SIRANO: Ne, ne, nikad! Pre e glave da me stane, Nego to e suza na moj nos da kane! Nikad neu dati, dok god vladam sobom, Da mi se pomea sa ovom rugobom Boanska ar suze! ta na svetu budi Uzvienost veu no suza u ljudi? I ja u greh vei ne bih mogo pasti, No da jednu suzu podsmeh obeasti! LE BRE: Nemoj da si tuan! Ljubav to ne pita! SIRANO (tresui glavom): Volim Bereniku, liim li na Tita? Volim Kleopatru, zar sam Cezar, reci? LE BRE: Al' duh, hrabrost tvoja! Evo, i sam steci Uverenje za to: ona mala ne bi, Da si ruan tako, nikad prila k tebi, Niti bi ti dala da bira od jela! SIRANO (potreseno): Da! LE BRE: ak i Roksana, za vreme duela, Bila je sva bleda! SIRANO: Bleda? LE BRE: Veruj meni! Duh i srce su joj tobom opijeni! Prii joj... SIRANO: Da mi se jo u nos nasmene? Samo tog se plaim! VRATAR (ulazi, ide prema Siranu vodei sa sobom drubenicu Roksaninu): Trae vas... SIRANO (spazivi drubenicu, usplahireno): A!... Njene Drubenice evo!

ESTA POJAVA

SIRANO, LE BRE, drubenica.

DRUBENICA (duboko se pokloni Siranu): Molim, gde se moe Hrabri roak nai? SIRANO (zbunjeno): Ja? DRUBENICA (opet se pokloni): Vi. Kriom. SIRANO (posrui): Boe! DRUBENICA (uz reverans): Vane stvari e se s vama da govore. SIRANO (kao malopre): Boe! DRUBENICA: Poi e se sutra, u cik zore, U crkvu. SIRANO (oslanjajui se na Le Brea): Ah, Boe! DRUBENICA: Oko sedam sati Gde e roak biti? SIRANO (slueno): Gde? DRUBENICA: Brzo! SIRANO: Nek svrati DRUBENICA: Gde? SIRANO (zbunjeno): Kolaar Ragno..., tu... DRUBENICA: Ulica koja? SIRANO: Sent-Onore... Boe, ta zbunjenost moja... DRUBENICA (odlazei): Tano sedam sati! SIRANO: Da, kad ona eli! (Drubenica ode.)

SEDMA POJAVA

SIRANO, LE BRE, zatim glumci, glumice, KII, BRISAJ, LINjIJER, vratar, svirai.

SIRANO (padne na ruke Le Breu): Ja! Sastanak! LE BRE: Vie nisi tuan, je li? SIRANO: Ona zna da ivim! LE BRE: Miruj! SIRANO (van sebe): Sad tek gorim! Sa itavom vojskom elim da se borim! Ja sad deset srca, dvaest ruku nosim, Ne kepece, hou... (Uzviknu gromko.) ... dinove da kosim! (U tom trenutku na pozornici, u dnu, vide se senke glumaca i glumica kako se kreu, apuui: proba poinje. Svirani su ponovo zauzeli svoja mesta.) JEDAN GLAS (s pozornice): Ej, pst! Mir, vi tamo, kad se dri proba! SIRANO (smejui se, Le Breu): Hajd! (Sie. Kroz velika vrata, u dnu, ulaze Kii, Brisaj, vie oficira, pridravajui Linjijera koji je mrtav pijan.) KII: Sirano! SIRANO: ta je? KII: Gle, u ovo doba Koga ti vodimo! SIRANO (poznavi Linjijera): Zar tu staru pticu! KII: Ne sme kui! BRISAJ: Strah ga! SIRANO: to? LINjIJER (promuklim glasom, pokazujui mu sasvim izguvanu ceduljicu): Tu ceduljicu... Sto njih protiv mene... zbog mojih stihova... Kod kapije Nelske... ispod tvoga krova... Dopusti da noim... tu se ja ne bojim... SIRANO: Sto? Noie zato ba pod krovom svojim! LINjIJER (uplaeno): Al\.. SIRANO (stranim glasom, pokazujui mu upaljenu lampu koju vratar ljulja u ruci i radoznalo posmatra ovu scenu): Uzmi tu lampu! (Linjijer brzo zgrabi lampu.) I ne sme se kriti! Ove noi ja u tvoj pokriva biti! (Oficirima.) Budite svedoci! KII: Al' sto njih se skrie! SIRANO: To je malo! Noas treba mi jo vie! (Glumci i glumice, u raznim kostimima, silaze sa pozornice i prilaze njima.) LE BRE: Za takva pijanca... SIRANO: Ne gunaj! LE BRE: ... ko mari? SIRANO (tapui Linjijera po ramenu): Al' to vinsko bure, taj rakija stari Uini pokatkad izvrsnu stvar. Koju!? Jedanput u crkvi, spaziv dragu svoju Gde zamae prst u osveenu vodu, On, taj vodomrzac, ului tad zgodu Pa iskapi do dna to znamenje sveto! JEDNA GLUMICA (u kostimu subrete): Ala je to divno! SIRANO: Zar nije, subreto? GLUMICA (ostalima): to sto ljudi preti tom jadnom poeti? SIRANO: Hajd'mo! (Oficirima.) Vau pomo, ma ta da mi preti, Ne traim! DRUGA GLUMICA (skoivi sa pozornice): I ja u! SIRANO: Napred! TREA GLUMICA (skoivi takoe sa pozornice, jednom starom glumcu): Hajd', Kasandre! SIRANO: Svi, svi, Izabela, Doktore, Leandre! Sa italijanskom farsom ovo vee Spojte pansku dramu i, dok huka tee, Zveka praporaca neka je okrui! SVE ENE (skaui od radosti): Bre kapuljau! Ogrta mi prui! SIRANO (sviraima): Svirajte nam! (Svirai se pridrue povorci koja se obrazuje. Sa pozornice uzimaju upaljene lampe i dele ih. Cela povorka dobija izgled bakljade.) Glumci, oficiri, ene. Ali ispred sebe... (Stane ispred njih.) ... pustiete mene, Sama, gorda, s perom koje slava vije, Scipion Nosonja trostruk ravan nije! Niotkud mi pomo ne sme biti data! Jedan! Dva! Vrataru, otvori nam vrata! (Vratar otvori oba krila na vratima. Vidi se jedan ivopisan kraj staroga Pariza, obasjan meseinom.) Pariz!... Oko njega no i magla siva, Niz krovove plave mesec se razliva... Divna pozornica! Onamo daleko Sena, ko arobno ogledalo neko, Trepti ispod laa... Okvir lepi ta je? A sad da gledate komad to se daje? SVI: Na kapiju Nelsku! SIRANO (stane na prag): Ja u prvi stati! (Pre polaska okrene se subreti.) Gospoice, malopre ste hteli znati to jednom pesniku stotina njih prete? (Istrgne ma, mirno.) Prijatelj je meni! Zato, drago dete! (Ode. Povorka - Linjijer na elu, posrui, glumice ruku pod ruku s oficirima, glumci skakuui - poe za njim u mrak, uz svirku sviraa i miravu svetlost lampi.) (Zavesa.)

DRUGI IN

PEENjARNICA PESNIKA

Duan Ragnoa, penenjara-kolaara, na uglu ulice Sent-Onore i ulice L' Arbr-Sek. Kroz staklena vrata vide se obe ulice, obvijene sivom jutarnjom maglom. Napred, levo, velik duanski sto. Nad njim gvozdeni obru na kome vise guske, patke i beli pauni. U velikim sudovima od porculana stoje dugaki strukovi poljskog cvea, uglavnom suncokreta. Na istoj strani, vie u dnu, ogroman kamin, pred njime, izmeu velikih sadaka, pri se i cvri peenje u tiganjima. Napred, desno, vrata. Iza njih, u dnu, stepenice koje vode u omanju, uzdignutiju, pregraenu sobu. Kroz otvorena vrata vide se nameten sto i mali flamanski svenjak sa upaljenom sveom: to je zasebno odelje- nje gde se jede i pije. Od vrha stepenica nastavlja se drvena galerija, kao da vodi u druge sline sobe. Na sredini peenjarnice je veliki gvozdeni obru koji se pomou konopca moe spustiti i na kome je obeena razna krupna divlja. Zaarene pei, ispod stepenica, sijaju u tami; bakarni sudovi se blistaju; ranjevi se okreu. Ureena divlja die se kao piramida. unke vise. Poinje jutarnje spremanje. Debeli kuvari, ustri kolaari i njihovi mali egrti urno dolaze i odlaze; mnogima su kape okiene kokoijim perom ili biserkinim krilom. U velikim tepsijama i korpama donose kolae razne vrste. Vie stolova puni su inija i kolaa. Drugi, okrueni stolicama, ostavljeni su za goste. Jedan mali sto, u uglu, pretrpan je hartijama. Kad se zavesa digne, tu sedi Ragno i pie.

PRVA POJAVA

Ragno, kolaari, zatim LIZA. Ragno pie za malim stolom, odbrajajui, sav inspirisan, stihove na prste.

PRVI KOLAAR (nosei veliki tanjir ukraen unaokolo): Suduk! DRUGI KOLAAR (nosei tablu): Halva! TREI KOLAAR (nosei tepsiju): Paun! ETVRTI KOLAAR (nosei tiganj): Utipci! PETI KOLAAR (nosei dugaku iniju): Kolai! RAGNO (prestane da pie i die glavu): Gle, ve preko bakra srebro zore zrai! Prestani da peva u meni, o, Boe! as lire e doi, sad se pei loe! (Ustane. Jednom kuvaru.) Ovaj sos je kratak, treba ga razvui! KUVAR: Koliko? RAGNO: Tri stope! (Ode.) PRVI KOLAAR: Burek! DRUGI KOLAAR: varci vrui! RAGNO (pred kaminom): Muzo moja, bei sad od ove vatre, Da ti lepe oi ljuti dim ne satre! (Jednom kolaaru, pokazujui na hleb.) Presek toga hleba nimalo ne vredi! Upamti: cezura uvek je posredi! (Drugom kolaaru, pokazujui na jedan nedovren kola.) Dvorcu tom od testa krov da se sagradi... (Jednom egrtu koji sedi na zemlji i natie ivinu na raanj.) A ti na tom ranju, prijatelju mladi, Meaj gorde petle i smirene patke, Ko Malerb stihove dugake i kratke, I vrti na vatri strofe od peenja! DRUGI EGRT (priblii se, noseijednu iniju pokrivenu aravom): Majstore, da ujem kakva ste vi mnenja! Mislio sam na vas, pa ne naoh mira Dok to ne ispekoh. Pogledajte! RAGNO (ushieno): Lira! EGRT: Od testa za torte! RAGNO (zaneseno): I voa sa strane! EGRT: eerne joj ice! RAGNO (dajui mu napojnicu): Divna je, bez mane! (Spazivi Lizu koja dolazi.) Moja ena! Bre novac u dep met'i! (Pokazuje Lizi liru, malo kao ustruavajui se.) Lepo? LIZA: Smeno! (Spusti na sto kese od hartije za pakovanje kolaa.) RAGNO: Kese? Hvala! (Posmatra hartiju.) Boe sveti! Pesme prijatelja! ta te stvari znae! Zar da u stihove zavija kolae? Sve je iskidano, bez veze, bez reda... Ti radi ko nekad, tako mi izgleda, S Orfejem menade! LIZA (suvo): ta ja za to marim! Kad od tih krabala nita ne pazarim, Nek bar tako plate to nam se zadue! RAGNO: Miruj, mrave! Nek se preda mnom ne rue Ti boanski popci! LIZA: Pre te ake jada Ja vam mrav ne bejah, jo manje menada! RAGNO (oajno): S poezijom tako! LIZA: Ali se zatedi! RAGNO: ta li onda, gospo, proza kod vas vredi?

DRUGA POJAVA

Isti. Dva deteta ulaze u poslastiarnicu.

RAGNO: ta elite, deco? PRVO DETE: Dajte tri patete. RAGNO (usluujui ga): Rumene i vrue. DRUGO DETE: Al' da zavijete! RAGNO (uplaeno): Da zavijem? Boe! U koju u kesu? (Uzme jednu kesu i u trenutku kad hoe da zavije patete, proita.) Kada Uliks..." Ne ta! One druge gde su? (Ostavi kesu na stranu i uzme drugu. Opet pre zavijanja pateta, proita.) Plavi Feb se..." Ni ta! (Kao malopre.) LIZA (nestrpljivo): Hajde, ta si stao! RAGNO: Odmah! Evo, odmah! (Vie za sebe.) Sviju mi je ao! (Uzima treu kesu, sa rezignacijom.) Ah, sonet Filidin! LIZA (sleui ramenima): Glupak! Sve mu smeta! (Popne se na stolicu i nameta inije na jednom ormaru.) RAGNO (im mu je Liza okrenula lea, vikne decu s vrata): Pst! Mesto tri, deco, evo est pateta! Vratite mi sonet! Ja ga moram spasti! (Deca mu vrate kesu, zgrabe brzo kolae i pobegnu. Ragno ispravlja kesu i ita deklamujui.) Slatko ime njeno u mrlji od masti! (Sirano dolazi urno.)

TREA POJAVA

RAGNO, LIZA, SIRANO, zatim musketar.

SIRANO: Koliko je sati? RAGNO (pozdravi ga snishodljivo): est. SIRANO (uzbueno): Jo sat do sedam! (Ide po duanu.) RAGNO (pratei ga): Sjajno! SIRANO: ta? RAGNO: Va dvoboj! Ko da ga sad gledam! SIRANO: Koji? RAGNO: U dvorani Burgonjske palate! SIRANO (s omalovaavanjem): A! Seam se! RAGNO (divei se): Pa jo stihovi ga prate! LIZA (Siranu, pokazujui na Ragnoa): On vas oboava! SIRANO: Ko to da mu krati! RAGNO (uini iskorak, sa jednim ranjem u ruci koji je zgrabio): Ubou te, bubo..." SIRANO (Ragnou): Koliko je sati? RAGNO (prestane da bode i pogleda u asovnik): est i pet. (Opet bode sa entuzijazmom.) ... kroz prorez, odmah ispod brade..." (U zanosu.) Ah, to ne znam i ja pevati balade! LIZA (Siranu koji joj je rasejano pruio ruku prolazei pored njena stola): ta je to na ruci? SIRANO: Ogreboh se jue. RAGNO: Da se niste tukli? SIRANO: Ni traga od tue! LIZA (pretei mu prstom): Vi laete, kanda? SIRANO: Zar mi se nos mie? No, ta la bi bila grdna, vredna prie! (Drugim tonom.) Doe li kog ekam, da budemo sami! RAGNO (sumnjajui): Teko! Pesnike e jutro da domami! LIZA (ironino): Gladnice! SIRANO: Ti s njima na znak moj izai! Sati? RAGNO: est i deset. SIRANO (sedne za mali sto i uzme hartiju): Jedno pero nai! RAGNO (prui mu pero kojeje drao iza uva): Od labuda! JEDAN MUSKETAR (velikih brkova i gromka glasa ulazi): Zdravo! (Liza mu ivo poe u susret.) SIRANO (okrene se): Ko je taj? ta trai? RAGNO: Jedan straan ratnik, bar na rei vai! Prijatelj mi eni. SIRANO (zgrabi pero i da znak Ragnou da se ukloni, za sebe): Ovo je put krai: Napisati pismo, dati, pa umai! (Baci pero na stranu.) Ali pre umreu, nego to smem... (Ragnou.) Sati? RAGNO: est i etvrt. SIRANO (za sebe): ... rei, kad ona navrati, Jednu re od onih to mi... {Lupi se u grudi.) ... ovde lee! (Opet zgrabi pero.) Pismom lake ide, usmeno je tee. Ja znam da e meni pasti sasvim lako Da napiem pismo gde se slovo svako Dahom due moje po stoti put budi: Treba samo da ga kopiram iz grudi! (Pie. Iza staklenih vrata vidi se kako se kreu mrave i lelujave senke.)

ETVRTA POJAVA

RAGNO, LIZA, musketar, SIRANO, pie za malim stolom; pesnici u crno odeveni, sa smaknutim arapama uprskanim blatom.

LIZA (Ragnou): Evo ti krabala! Bie blata puno! PRVI PESNIK (ulazei, Ragnou): Drue moj! DRUGI PESNIK (tresui mu ruke): Kolega! TREI PESNIK: Kolaarska kruno! (Njukajui.) Al' mirie slatko! ETVRTI PESNIK: Febe! PETI PESNIK: Apolone! RAGNO (koga su pesnici opkolili, grle ga i tresu mu ruke): Oh, kako njihova svaka re me trone! PRVI PESNIK: Kod kapije Nelske grdna rulja stala, Te smo jedva proli! DRUGI PESNIK: Noas krv je pala! Osam mrtvih... SIRANO (podigne za trenutak glavu): Valjda njih sedam na broju? (Pie dalje.) RAGNO (Siranu): A da li vi znate ime tom heroju? SIRANO (ravnoduno): Ja? Ne! LIZA (musketaru): Avi? MUSKETAR (gladei brkove): Moda! SIRANO (piui, za sebe, mrmlja s vremena na vreme): ... volim... PRVI PESNIK: Svi se ude Da od cele bande jedan jai bude! DRUGI PESNIK: Gomila tapova ceo kej pokriva! SIRANO (isto): oi... TREI PESNIK: Bezbroj kapa! PRVI PESNIK: Da stranoga diva! SIRANO (kao malopre): usne vae... PRVI PESNIK: Taj se ne plai ni vraga! SIRANO (i dalje mrmlja): ... kad vas vidim, klonem, izda me sva snaga... DRUGI PESNIK (eljno zgrabi jedan kola, Ragnou): Speva li to novo? SIRANO (mrmlja): ... kao sunce sjati... (U nedoumici da li da potpie pismo, ustane i stavi ga u grudnjak.) Neu da potpiem, lino u ga dati! RAGNO (odgovarajui Drugom pesniku): Jedan recept skovah. TREI PESNIK (namesti se pored jedne inije s kolaima): itaj! ETVRTI PESNIK (posmatrajui pare pite, koje je zgrabio): Ova pita Neto je zle volje! PRVI PESNIK (epa jedan kola): S lica mu se ita Da je dosad jedva ekao na mene! DRUGI PESNIK (guei se kolaima): ujmo! TREI PESNIK (prevrui nemarno jedno pare suduka): Ovaj suduk poeo da vene! RAGNO (koji se spremao da recituje, nakalje se, natue kapu, zauzme pozu): Da, recept za torte u vezanu slogu. DRUGI GTESNIK (prvom, gurajui ga laktom): Dorukuje? PRVI PESNIK (drugom, isto tako): Rua! DRUGI PESNIK (zagrize u liru): Sad bar rei mogu Da i ja od lire videh vajdu neku! RAGNO (recituje): Kako da se torte od badema peku. Razbij najpre, vangli s kraja, Dosta jaja; Muti, pa u penu meku Od limuna uspi soka I, odoka, Dodaj badem jo u mleku. Zatim sve to skupa suni, Da ispuni Svu tepsiju, dokle stane; Uz to neka jedna vrsta, Tako s prsta, Od kajsija sok se kane. Sad ostavi da se pee; Kad protee Sat, ti vadi; i od sorte, U kakvu si formu meto, Zaas eto Od badema slatke torte!" PESNICI (punih usta): A!... Izvrsno! Divno! JEDAN PESNIK (guei se): Hu! (Odu, jedui, u pozadinu. Sirano, koji ih je posmatrao, prie Ragnou.) SIRANO (Ragnou): Vidi ta rade? Prosto se ve gue! RAGNO (poluglasno, smeei se): Vidim! Nek se slade! Neu da ih bunim, sam oi obaram, Al' time dvojaku radost sebi stvaram: Dok stihove itam, strasti svoje radi, Ja pomaem one to pate od gladi! SIRANO (tapui ga po ramenu): Bravo, Ragno! (Ragno ode pesnicima. Sirano ga prati oima, zatim vikne malo otrije.) Lizo! (Liza se trgne iz nenog razgovora s musketarom i poe prema Siranu. Pokazujui na musketara.) Taj nametljiv biva! LIZA (uvreeno): U mom gordom oku pobeda se skriva, Na vrline moje koji god navale! SIRANO: Zar kad i u zemlju oi se obale? LIZA (stiavajui ljutinu): Ali... SIRANO (glasno): Ragno, Lizo, prijatelj je meni. Ne doputam da zbog kojekog crveni! LIZA: Al'... SIRANO (jo glasnije, da musketar uje): Ko ima ui, neka ih otvara! (Pozdravi musketara, i pogledavi najpre u asovnik,ode na vrata u dnu da posmatra i oekuje.) LIZA (musketaru koji je mirno otpozdravio Siranu): Tome se ne nadah od vas - musketara! to mu nos... MUSKETAR: Nos? (Ode urno. Liza za njim.) SIRANO (daje s vrata znak Ragnou da ukloni pesnike): Pst! Pst! RAGNO (pesnicima, pokazujui vrata desno): Tamo bie bolje... SIRANO (nestrpljivo): Pst! Pst! RAGNO (gurajui pesnike): Tu stihove itajmo do volje! GTRVI PESNIK (punih usta, oajno): Dobro, ali ta e kolai da rade? DRUGI PESNIK: Ponesimo! (Pou svi za Ragnoom, u sveanoj povorci, poto je najpre svaki uzeo to moe vie kolaa.)

PETA POJAVA

SIRANO, ROKSANA i njena drubenica.

SIRANO: Malo osetim li nade, Predau joj pismo! (Roksana, pod maskom, pojavi se iza staklenih vrata, u pratnji svoje drubenice. Sirano otvori brzo vrata.) Napred! (Prie drubenici.) Re, dve DRUBENICA: Molim! SIRANO: Jedete li mnogo? DRUBENICA: ak se i razbolim! SIRANO (uzme brzo nekoliko kesa sa stola): Evo od Benzrada jednog madrigala... DRUBENICA (kiselo): U!... SIRANO: Zaviu njime kolae od sala... DRUBENICA (razvedri lice): A!... SIRANO: Volite l' pite? DRUBENICA (dostojanstveno): O!... S povie krema! SIRANO: Metnuu tad est u jednu od poema Sent-Amana. Evo jo i gurabija U pesmi aplena... DRUBENICA (zanosno): Ala e da prija! SIRANO (punei joj ruke kolaima): Jedite napolju, ovde sam u biti. (Gura je na ulicu.) DRUBENICA: Ali... SIRANO: Javite se kad budete siti! (Zatvori vrata za njom, zatim se uputi prema Roksani i, skinuvi eir, zastane na pristojnoj daljini.)

ESTA POJAVA

SIRANO, ROKSANA, zatim drubenica.

SIRANO: O, najlepi ase od svih to sam znao! Jo ivim, jo nisam u zaborav pao! Kakve vi to... meni... donosite vesti? ROKSANA: Najpre hvala to sam mogla se otresti Onoga glupaka! Za tog stvora huda Jedna linost... SIRANO: Kont Gi? ROKSANA (obori oi): ... htede da me uda! SIRANO (pokloni se): Znai da ne bee uzrok borbe nae Runi nos moj nego lepe oi vae! ROKSANA: Al' od ispovesti da me strah ne hvata, Treba da u vama opet gledam... brata, Ko nekada kad se igrasmo nas dvoje... SIRANO: Da, na selu, leti... ROKSANA: Za maeve svoje Vi ste trsku sekli... SIRANO: Kukuruzna svila Bee kosa lutki... ROKSANA: To je radost bila! Jurismo se... SIRANO: Brasmo kupine zelene... ROKSANA: Sve to sam elela iniste za mene! SIRANO: Roksana se onda zvala jo Madlena I kratka je bila haljinica njena... ROKSANA: Da li bejah lepa? SIRANO: O, nikada runa! ROKSANA: Pamtim kad doete k meni, lica tuna, Kad vam od pentranja ogrebe se ruka, A ja brina mama, pa me stane muka Da se ljuta pravim, i poviem jetko: (Uhvati ga za ruku.) A otkud ta rana, je li ti, nesretko?" (Zastane ubezeknuto.) O!... I opet jedna! To je strano! (Sirano hoe da otrgne ruku.) Stani! U tim godinama! ta je uzrok rani? SIRANO: Kod kapije Nelske... igrasmo se... ROKSANA (sedne za jedan sto i umoi svoju maramu u au vode): Hodi! SIRANO (sedne takoe, vie za sebe): Kao nena majka i sad brigu vodi! ROKSANA (briui mu krv sa ruke): Priajte mi! Dotle krv e da se zbrie! Koliko ih bee? SIRANO: Sto njih, moda vie! ROKSANA: Dalje? SIRANO: Ja ne, al' vi da li ete hteti Rei to to niste smeli... ROKSANA (ne putajui mu ruku): Sad u smeti! Dah prolosti hrabri srce da ne uti. Ja volim... SIRANO: A!... ROKSANA: Ali taj to i ne sluti! SIRANO: A!. ROKSANA: Jo ne! SIRANO: A!... ROKSANA: Skoro bie mu sve jasno! SIRANO: A!. ROKSANA: I on me voli plaljivo i strasno, Ali ne sme rei! SIRANO: A!... ROKSANA: Vrela vam ruka!... Na usni mu lebdi... SIRANO: A!... ROKSANA (obvije mu ruku maramom): On je iz puka Gde ste vi! SIRANO: A!... ROKSANA (smejui se): Kadet! SIRANO: A!... ROKSANA: Rei se moe Da je uman, hrabar, gord i lep... SIRANO (ustane, sav bled): Lep? ROKSANA: Boe, ta je vama? SIRANO: Nita! Malo... (Pokazuje ruku, smeei se.) ... rana boli! ROKSANA: Kaem vam, srce ga moje ludo voli! Al' u pozoritu samo videh njega. SIRANO: Govorili niste? ROKSANA: Pogledima svega! SIRANO: Pa kako tad znate... ROKSANA: Prilika se prui Na Plas-Roajalu. Tu se ovek drui S brbljivcima raznim te uh... SIRANO: Kadet da je? ROKSANA: Da u gardi slui. SIRANO: Da l' ga ko poznaje? Ime? ROKSANA: Baron Kristijan od Nevijeta. SIRANO: Kako? Ne, to ime nema naa eta! ROKSANA: Tek od jutros stupi. Komandir je eti Karbon Kastel-alu. SIRANO: Kako srce leti Olako i brzo! Vas vie privlae... DRUBENICA (otvori vrata u dnu): Gospodine, ja sam pojela kolae! SIRANO: itajte stihove to na kesi stoje! (Drubenica se izgubi.) Vas vie privlae, jadno dete moje, Duh i lepe rei. Ako on, pak, nosi Duu prostu? ROKSANA: Ne, ne! Vidi se po kosi! Ko heroj d'Irfeov! SIRANO: Ako ogovara, Kao to se elja? ROKSANA: Ni to! Da oara Zna svakoga! Fin je, tako mi se ini! SIRANO: Da, rei su fine, kad su brci fini! Al' glup ako bude? ROKSANA (lupne nogom): Umrla bih tada! SIRANO (posle kratke pauze): Zato ste me zvali, da to ujem sada? Ali ta se, gospo, to sve mene tie? ROKSANA: O eti sam vaoj ula strane prie. Ona, kau, ima sve Gaskonjce same... SIRANO (malo vatrenije): Da, koji od besa isto se pomame Kada u njoj tuom milou se skrije Kakav utokljunac, a Gaskonjac nije! Jeste li to uli? ROKSANA: Sad me brige mue! SIRANO (kroza zube): S pravom! ROKSANA: Al' videi vau hrabrost jue, Kazniv one hulje i onog glupaka, Rekoh: o, da hoe miica mu jaka... SIRANO: Da, braniu vaeg maloga barona! ROKSANA: Dakle, ruka vaa bie njemu sklona? O, nikad vam nisam prijateljstvo krila! SIRANO: Da! ROKSANA: Neka vas smatra kao druga mila! SIRANO: Da! ROKSANA: I neka samo, najvie vas molim, Dvoboja se kloni! SIRANO: Da! ROKSANA: Kako vas volim! Al' sad moram ii! (Metne urno masku na lice. Rasejano.) Ne uh nita vie O toj borbi! Strano! Nek mi esto pie! (Dobaci mu rukom poljubac.) Ja vas volim! SIRANO: Da, da! ROKSANA: Sto njih? Grozne stvari! Moram ii! Zbogom, prijatelju stari! SIRANO: Da! ROKSANA: Nek pie! Sto njih! uu posle! Srea, Al' i hrabrost vaa! SIRANO (pokloni se): Ovo bee vea! (Roksana ode. Sirano stoji nepomino, oborene glave. Tiina. Vrapga, desno, otvore se. Ragno pomoli glavu.)

SEDMA POJAVA

SIRANO, RAGNO, pesnici, KARBON KASTEL-ALU, kadeti, rulja, zatim LE BRE, GI.

RAGNO: Slobodno? SIRANO (ne miui se): Da... (Ragno da znak pesnicima da se vrate. Uisto vreme, na vratima u dnu pozornice, pojavi se Karbon Kastel-alu, u uniformi gardijskog kapetana. Spazivi Sirana, ini ive gestove.) KARBON: Tu je! Bravo! SIRANO (podigne glavu): Kapetane... KARBON (radosno): A, na heroj! Glas ve ode na sve strane! Triestak kadeta ele da te vide! Piju preko puta! SIRANO (uzmiui): Ne! KARBON (stane na vrata ijakim glasom vie onima preko ulice): Nee da ide! JEDAN GLAS (spolja): Gde je on? (Galama na ulici, zvek maeva sve blii, uju se i koraci.) KARBON (trljajui ruke): . Evo ih! KADETI (ulaze): Sto mu muka! Vraga! Grom i pako! Gde je? RAGNO (ustukne uplaeno): O!... (Ljubazno kadetima.) Gospodo draga, Jeste li vi, zbilja, svi Gaskonjci isti? KADETI: Svi! JEDAN KADET (Siranu): Bravo! SIRANO (pokloni se): Barone! DRUGI KADET (tresui mu ruke): Slavno! Uvek isti! SIRANO (kao malopre): O, barone! TREI KADET: Sjajno! Hodi mi na grudi! SIRANO (isto): O, barone! VIE GASKONjACA (opkole ga): Zdravo! SIRANO (ne znajui kome da odgovori): O, ba... milost, ljudi! RAGNO: Vi ste svi baroni? KADETI: Svi! PRVI KADET: Time se kae Da se itav toranj moe da naslae Od grbova naih! LE BRE (ulazi urno, Siranu): Jedna rulja hita! Trai te ko luda! S njom noanja svita... SIRANO (uplaeno): Zna li gde sam? LE BRE (trljajui ruke): Rekoh! JEDAN GRAANIN (ulazi praen gomilom): Amo se uputi Sav svet iz Marea! (Ulica puna sveta. Nosiljke i kola stiu pred vrata.) LE BRE (polako Siranu, smeei se): A Roksana? SIRANO (ivo): uti! RULjA (derui se na ulici): Sirano! (Jedna gomila upadne u poslastiarnicu. Guva. Uzvici.) RAGNO (skoi na sto, oduevljeno): Kod mene neka svi nagrnu! Nek mi sve razbiju, nek duan prevrnu! Ovo je divota! MNOGI (gurajui se oko Sirana): Prijatelju... drue... SIRANO: Otkud svi ti znanci da me sad okrue? LE BRE (ushieno): Uspeh! JEDAN MALI MARKIZ (dotri rairenih ruku): Da ti kaem... SIRANO: Ti? Ti? Da li s vama uvah ovce kadgod? DRUGI MALI MARKIZ: Vie lepih dama U kolima mojim sad poznanstvo trae... SIRANO (hladno): A vas ko e najpre meni da prikae? LE BRE (ubezeknuto): ta je tebi? SIRANO: uti! JEDAN LITERAT (s priborom za pisanje): Detalje bih hteo... SIRANO (suvo): Ne! LE BRE (mune ga u lakat): Renodo! On je, to veli svet ceo, Novine pronab! SIRANO: uti, sit sam svega! LE BRE: U njima se nae vazdan kojeega! Ta ideja veno za budunost osta. JEDAN PESNIK (prie Siranu): Jedan pentakrostih... NEKO (prie takoe): Molim... SIRANO (razjareno): E, sad dosta! (Guranje. Napravi se palir. Kont Gi se pojavi u pratnji oficira. Zatim Kii, Brisaj i oni isti oficiri to su pratili Sirana na kraju prvoga ina. Kii pristupi ivo Siranu.) KII (Siranu): Kont de Gi! (Mrmljanje. Svi se razmaknu.) Dolazi od strane marala Gasiona! GI (pozdravi Sirana): On se divi, prepun hvala Za podvig o kome glas ve svud krstari! RULjA: Bravo! SIRANO (pokloni se Giu): Maral dobro razume te stvari! GI: Verovao ne bi da to zbilja bee, Ali mu gospoda ova se zaklee Da su sve videla! KII: Ba oima svojim! LE BRE (tiho Siranu koji se zamislio): Ali zato... SIRANO: uti! LE BRE: Sluaj, ja se bojim Da ti pati! SIRANO (uplaeno, savlaujui se): ta, zar tu da bol me oda? (Brkovi mu se nakostree; lupi se u grudi.) Nikad! GI (kome je Kii neto aputao): Podvig ovaj moe da se doda Karijeri vaoj, pored drugih uda! I vi ste u slubi kod gaskonjskih luda? SIRANO: Kod kadeta. JEDAN KADET (stranim glasom): Kod nas! GI (posmatrajui Gaskonjce koji su se pore- ali oko Sirana): A\... to se ne jave! To su te uvene usijane glave? KARBON: Sirano! SIRANO: Na slubi! KARBON: Svi su tu na broju! Dede sad prikai kontu etu moju! SIRANO (uini dva koraka prema Giu, pa pokazujui na kadete): To su, eto gaskonjski kadeti, Komandir im Karbon Kastel-alu. Ubojice, jedva ih podneti, To su, eto, gaskonjski kadeti, Laovi, al' svakome na meti, O grbu im se nadaleko u! To su, eto, gaskonjski kadeti, Komandir im Karbon Kastel-alu; Kraci tanki, mogu se prozreti, Brci maji, a zubi vini zlu. Teko onom koji njima preti! Kraci tanki, mogu se prozreti, Na kapi, kad kurum je poseti, Perom tad rupu zapue na dnu! Kraci tanki, mogu se prozreti, Brci maji, a zubi vini zlu. Trboseci ili probisveti, Sva srea i slast za njih lee tu! Gotovi su za slavu umreti, Trboseci ili probisveti! Srce njima ne stoji u peti, Gde se gine, tu njin je randevu! Trboseci ili probisveti, Sva srea i slast za njih lee tu! To su, eto, gaskonjski kadeti, to mir muu ne daju ni u snu! ujte, ene, varljive pameti, To su, eto, gaskonjski kadeti Zbog kojih e mu da vam se sveti I prosuti kletvu i mrnju svu! To su, eto, gaskonjski kadeti, to mir muu ne daju ni u snu! GI (nemarno sedne u fotelju koju mu je Ragno brzo doneo): Danas je to luksuz drati poetu. Stupite kod mene! SIRANO: Ni kod kog na svetu! GI: Rielje, moj ujak, divi se dvoboju. Ja u mu ve rei, vas radi, jo koju. LE BRE (ushieno): Boe! GI: Vi imate, valjda, to za binu? LE BRE (Siranu na uvo): Ti e jo da gleda svoju Agripinu! GI: Nosite mu! SIRANO (u iskuenju i malo zagrejan): Zbilja... GI: On ume da ceni. Moda e stihove gdegde da izmeni... SIRANO (lice mu se opet pomrai): Sva krv mi uzavri. Nema tog stvorenja Koje sme da meni i zapetu menja! GI: Al' kad mu stih koji divljenje probudi, Nagradi ga dobro. SIRANO: Neka se ne trudi! On me nikad bolje nagradio ne bi, No ja kada stih svoj pevam samom sebi! GI: ini mi se da ste i suvie gordi! SIRANO: Zaista? JEDAN KADET (ulazi s maem u ruci, na koji su nabodeni razni eiri s iskrzanim perjem, izbueni i izgaeni): Sirano! To je onoj hordi Ostalo pri bekstvu. Divlja nasred keja! KARBON: Neka ti poslui umesto trofeja! (Smeh.) KII: Taj to hulje posla mora da se dere! BRISAJ: Ko li je to? GI: Ja sam! (Smeh prestane. Tiina.) Vrean preko mere Od jednog pijanca, bilo mi je muno Da tog stihoklepca kaznim svojeruno. (Nelagodna pina.) KADET (poluglasno Siranu, pokazujui na eire): Svi su vrlo masni... Da li da se pre? SIRANO (zgrabi mu ma iz ruke i, poklonivi se, pozdravljajui maem, baci sve eire Giu pred noge): Prijatelji vai neka ih zadre! GI (skoi): Nosiljku mi dajte! Ovo je strahota! (Siranu, uvreeno.) Vi... JEDAN GJTAS (na ulici, viui): Nosai konta! GI (stiavi se, s osmejkom): Znate Don Kihota? SIRANO (skinuvi eir): Slavnoga vetrogonju! GI: Setite se... JEDAN NOSA (u dnu, s nosiljkom): Mesta! GI: Vetrenjaa onih... SIRANO (poklonivi se): Glava trinaesta! GI: Kada se napadnu, biva vie puta Da ba napadai onoga minuta... SIRANO: Zar ti to napadam po vetru se kreu? GI: U glib padnu! SIRANO: Ili me' zvezde uzleu! (Gi ode. Vidi se kako se penje u nosiljku. Njegovi pratioci se razilaze apuui. Le Bre poe donekle za njima. Rulja odlazi.)

OSMA POJAVA

SIRANO, LE BRE, kadeti koji su posedali levo i desno za stolove i slue se jelom i piem.

SIRANO (zajedljivo pratiocima Gievim, koji odlazei ne smeju da ga pozdrave): Gospodo... gospodo... LE BRE (vrati se oajno podignutih ruku ka nebu): O\... Sad je sve kasno! SIRANO: ta? Ti opet guna? LE BRE: Zar ti nije jasno Da se stalno protiv sree svoje bori? To je preterano! SIRANO: Da, s pravom me kori! LE BRE (trijumfujui): A!... SIRANO: Al' da se vidi dokle princip vodi, Moja preteranost nimalo ne kodi! LE BRE: Svoj duh musketarski da stegne bar malo, Srea, slava... SIRANO: Lepo, do ega ti stalo? Da kraj zatitnika, ko brljan po kori, Liui je, sebi vrst oslon da stvori, Penjem se lukavstvom, ne snagom? Il' ode Pevam punom depu, ko u duhu mode? Ne, hvala! Da budem lakrdija gnusni, Pa da ekam gde na ministrovoj usni Osmejak se raa? Da sam sebe sputam? Ne, hvala! Da abu svakog jutra gutam? Prljava kolena, odran trbuh nosim I, krei lea, tuu milost prosim? Da milujem kozu, a da kupus sadim. Il' kladionicom neprekidno kadim? Ne, hvala! Da letim iz krila u krilo, Velikim nazivan ma od koga bilo? Da mi madrigali budu vesla unu I uzdasi baba jedrila nadunu? Ne, hvala! Il' da se jo i za to brinem Kako izdavaa sa vrata da skinem? Ili biti biran za papu od brae Koja po krmama dane svoje trae? Zbog jednog soneta da za slavom udim, A pisati druge da se i ne trudim? Ne, hvala! krabala talentom nazivam? Kakvim upljim listom terorisan bivam, Pa da stalno muim i tu muku turu: O, da l' sam u volji Francuskom Merkuru?' Ne, hvala! Da bledim, da budem u tremi, Da uivam manje u kakvoj poemi No u posetama? Da raunam, brojim, Da poznanstva pravim i planove krojim? Ne, hvala! Ali da pesmom se zagrevam, Da sam nezavisan, da usamljen snevam, Da mi glas treperi i da okom ivim Stupam svud, smejem se i eir nakrivim, Pa za ubojicu il' pesnika vaim, Bez brige za slavu put na mesec traim! Samo to napie neka bude tvoje, Da sme sebi rei: eto, dete moje, Sve te stvari, cvee, voe, lie s grane, U tvome su vrtu tvojom rukom brane! Ako bi, sluajno, uspeh bio vei, Ne mora Cezaru za to hvalu rei, Nego samom sebi! Reju, nee biti Parazitski brljan, niti e se viti Kao bor visoko; moda mnogo nie, Ali sam, tvoja e snaga da te die! LE BRE: Sam se dii, al' ne protiv celog sveta! Kakva ti je, vraga, ta manija kleta Da dumane stvara i navlai bede? SIRANO: Kad vidim ta vama prijatelji vrede I kako napuen podsmeh va ih prati, Volim to mi niko nee pozdrav slati, to se prijatelji svi od mene skrie, Pa radosno kliknem: jedan duman vie! LE BRE: Ludost! SIRANO: Da, taj princip moda je i tetan, Ali, kad me mrze, tek onda sam sretan! Ne dopadati se, meni to ba godi! Ti ne zna koliko ovek slae hodi Pod paljbom oiju! Kakvu radost ine Zavist kukavica, jed i bale njine! Prijateljstvo vae, bez vrstine svake, Lii na ipkaste 'talijanske jake U kojima vrat va brzo omlitavi. Ta jaka vam prija, ali kodi glavi. Poto vrat va nema vie snage one, Vama elo lako popusti i klone. Ali meni mrnja, taj va zlotvor ljuti, Svakim danom jaku sve to jae kruti, Te mi vrat i glava uvek vrsto stoje. Ja za venac smatram sve dumane svoje. Za mene taj venac tek je srea prava; On me malo stee, al' i ozarava: Jer liei savim na jaku panjola, Mrnja jeste sindir, al' i oreola! LE BRE (posle kratke pauze uhvati ga pod ruku): Vii iz sveg grla ta ti dugdu skoli, Al' mi tiho priznaj: ona te ne voli! SIRANO (ivo): uti! (Za to vreme Kristijan je uao i hteo je meu kadete. Ovi nee ni da govore s njim. Naposletku sedne sam za sto. Liza ga slui.)

DEVETA POJAVA

SIRANO, LE BRE, kadeti, KRISTIJAN DE NEVIJET.

JEDAN KADET (sedei za stolom, u dnu pozornice, sa aom u ruci): Ej, Sirano! (Sirano se osvrne.) Priaj o megdanu! SIRANO: Evo sad! (Ode natrag, pod ruku sa Le Breom. Oni razgovaraju tiho.) KADET (ustane i poe napred): Oitaj lekciju valjanu Ovom egri! (Zastane kod Kristijanova stola.) KRISTIJAN (podigne glavu): egri? DRUGI KADET: Tom severcu koji Mlakonja izgleda! KRISTIJAN: Mlakonja? PRVI KADET (zajedljivo): Postoji Stvar koja se ne sme u re da unese, Ko ue u kui onog kog obese! KRISTIJAN: To je? DRUGI KADET (stranim glasom): Pogledajte! (Metne tajanstveno triput prst na nos.) Sad znate! KRISTIJAN: A,tako! To je... DRUGI KADET: Pst! Moe vas vrag odneti lako! (Pokazuje na Sirana koji, u dnu, razgovara sa Le Breom.) Pobesni im uje jednu re o nosu! TREI KADET (koji je, kad se Kristijan okrenuo prema drugom kadetu, seo polako na Kristijanov sto, iza njegovih lea): Dvojici, tu skoro, svu utrobu prosu, Samo to je glas njin malo hunjkav bio! ETVRTI KADET (grobnim glasom, pomaljajui se ispod stola gde se bio zavukao etvoronoke): Neka ne spominje, kom je ivot mio, Kobnu hrskavicu! PETI KADET (spusti Kristijanu ruku na rame): Jednu re ko zucne, Ne, ko migne samo, zadnji as mu kucne! Ko maramu vadi, za pokrov se brine! (Pauza. Svi kadeti oko Kristijana prekrstili ruke i posmatraju ga. Kristijan prie Karbonu, kojirazgovara sa jednim oficirom i pravi se da nita ne vidm.) KRISTIJAN: Kapetane! KARBON (okrene se, merei ga oima): Molim! KRISTIJAN: ta severci ine Kada od junjaka uju hvale same? KARBON: Dokau da nisu ni severci mame! (Okrene mu lea.) KRISTIJAN: Hvala! PRVI KADET (Siranu): Priaj! SVI: Priaj! SIRANO (vraajui se k njima): Da vam priam?... Hou! (Svi priblie stolice i naprave krug oko njega ispruivi vratove. Kristijan objai jednu stolicu.) Pooh im u susret, potpuno sam, nou. Mesec, ko srebrn sat, na nebu je sjao... Kad sajdija neki, sam Bog bi ga znao, U omota taman stade sat da skriva. Nigde zraak jedan, nigde dua iva. Na keju zavlada pomrina grozna. Do avola! ovek jedva jo da pozna... KRISTIJAN: Svoj nos! (Tiina. Svi ustaju polako i uasnuto gledaju u Sirana koji, zaprepaen, zastane u prianju. Oekivanje.) SIRANO: Ko je ovaj? JEDAN KADET (poluglasno): Jutros se upiko. SIRANO (uini korak prema Kristijanu): Jutros? KARBON (poluglasno): Baron Nevij... SIRANO (zastane, ivo): A!... (as bledi, as crveni, kao da hoe svakoga trenutka da jurne na Kristijana.) Ja... (Odjednom se savlada, priguenim glasom.) Zgodna miso.. (Produava priu.) Dakle... (Opet plane.) Vraga! (Nastavi priu obinim glasom.) Bee mrano dozlaboga. (Napeta panja. Svi posedaju gledajui u Sirana.) Ja pomislih: zato da zbog kojekoga Zamerim se kakvu hercogu il' knezu? Bolje da... KRISTIJAN: Nos uva! (Svi opet ustanu. Kristijan se klati.) SIRANO (priguenim glasom): ... budem na oprezu I da ne zavlaim... KRISTIJAN: Nos! SIRANO: ... meu njih ruku, Jer me lako mogu... KRISTIJAN: Za nos da povuku! SIRANO (briui znoj sa ela): ... po prstu da lupe! Al' bee ve kasno. Da se natrag vratim, ne bi bilo asno, Te viknem: Gaskonje, napred, dunost zove!" Tad osetih... KRISTIJAN: Zvrku! SIRANO: ... smrdljive nitkove. I stanem... KRISTIJAN: Nos u nos s njima! SIRANO (jurne na njega): Sto mu muka! (Svi Gaskonjci potre napred da vide. Sirano, doavi do Kristijana, savlada se i produi prinu.) Dignem... KRISTIJAN: Nos! SIRANO (bled i smeei se): ... ma! Bocnem dvojicu vrh kuka. Jedan pisnu... KRISTIJAN (kine): Ci-ha! SIRANO (plane, kadetima): Idite! (Kadeti jurnu na vrata.) JEDAN KADET: Lav planu! SIRANO: Ostau sam s njime! DRUGI KADET: Gledam, ko na dlanu, Kako ga pretvara u gomilu kae! RAGNO: ta kaete? TREI KADET: Taman za patete vae! RAGNO: Sav drhtim od straha! Jedva dooh k sebi! KARBON: Hajdemo! ETVRTI KADET: Ve vidim gde mu kosti prebi! PETI KADET: Teko njemu kad on stane da mu sudi! ESTI KADET (zatvarajui vrata desno): Koa mi se jei! (Svi kadeti odu, jedni na vrata u dnu, drugi na vrata levo i desno, a neki uza stepenice. Sirano i Kristijan ostanu sami, licem u lice, posmatrajui za trenutak jedan drugoga.)

DESETA POJAVA

SIRANO, KRISTIJAN.

SIRANO: Hodi mi na grudi! KRISTIJAN: Ali... SIRANO: Bravo! KRISTIJAN: Kako? SIRANO: Svaka re me zgodi! KRISTIJAN: Zbilja? SIRANO: Zagrli me! Ja sam brat njen! Hodi! KRISTIJAN: iji? SIRANO: Njen! Roksanin! KRISTIJAN (potri prema Siranu): ta? SIRANO: udno ti pada? KRISTIJAN: Vi njen brat? SIRANO: Od strica! KRISTIJAN: Pa vi znate tada... SIRANO: Znam sve! KRISTIJAN: Da l' me voli? SIRANO: Po reima njenim, Voli te! KRISTIJAN (zgrabi ga zaruke): Da znate koliko vas cenim! SIRANO: E? Ja uh od tebe i miljenja gora! KRISTIJAN: Oprostite! SIRANO (posmatra ga i spusti mu ruku na rame, vie za sebe): Hulja, lep je, nema spora! KRISTIJAN: Divim vam se! Od sad svaka mrnja nesta! SIRANO: A nosevi oni? KRISTIJAN: Povlaim ih smesta! SIRANO: Ona eka pismo... KRISTIJAN: Pismo? SIRANO: Odmah sedi! KRISTIJAN: Od same pomisli krv mi se ve ledi! SIRANO: to? KRISTIJAN: Glup sam! SIRANO: To pravi glupaci odriu! Tvoj napad na mene ui e u priu. KRISTIJAN: S protivnikom lako preistim raune. Moj duh je vojniki. Al' me ene zbune! U oima njinim ja vidim toplinu... SIRANO: A da li to vidi i u srcu njinu? KRISTIJAN: Ne! ja sam od onih to, kad priu eni, O ljubavi ute kao zaliveni! SIRANO: Da mi je Bog samo lepi oblik dao, Da govorim s njima jo kako bih znao! KRISTIJAN: Umeti stvar rei! Ah, to nemam dara! SIRANO: Da mi je lik kakva lepa musketara! KRISTIJAN: Roksanu svi meu precioze broje. Razoarau je! SIRANO (posmatrajui Kristijana): Kad bi rei moje U njegovu duu mogle sada stati! KRISTIJAN (oajno): to reitost nemam! SIRANO (odluno): Ja u ti je dati! Ti lepotu meni, i jo ovog dana Stvorie se od nas heroj iz romana! KRISTIJAN: ta? SIRANO: Moe li za mnom da re izgovara? KRISTIJAN: Ti hoe... SIRANO: Tad nee da je razoara! Da se udruimo! Reci da li moe Iz grudnjaka moga od bivolske koe Da mi dua pree u tvoj, sav od veza? KRISTIJAN: Al' Sirano... SIRANO: Hoe? KRISTIJAN: Mene hvata jeza... SIRANO: Da je ne rashladi, kada se ve boji Da sam nee moi, hoe li da spoji Sa usnama svojim moje rei vrele? KRISTIJAN: Ti sav gori! SIRANO: Hoe? KRISTIJAN: Da li te vesele Takve stvari? SIRANO (zanosno): Mene... (Trgne se, nemarno.) ? Da, vreme mi skrate! Pesniku su za to sve vetine date! Ii u kraj tebe, vie slian seni: Ja u duh tvoj biti, ti lepota meni! KRISTIJAN: Al' pismo to eka! Da napiem... Kako? Ja nikada ne bih... SIRANO: O, to je bar lako! (Izvadi iz grudnjaka pismo koje je maloas napisao.) Evo pisma! KRISTIJAN: Kako? SIRANO: Stavi jo adresu! KRISTIJAN: Ja... SIRANO: Ne brini! Rei ba za nju i jesu! KRISTIJAN: Pa otkud ste znali... SIRANO: Pusti ga nek ide! Mi imamo uvek za svoje Hloride Pisamce u depu. Nama u snu sine Kakav lik lep, pa se ko mehur raspline, Da nam dua posle eljno za njim luta. Uzmi ovo pismo i bar ovog puta Nek se tvoja dua s takvim likom spoji, Nek otidne onoj to stvarno postoji! Sva priznanja pustih nek pate i ude: Tu su sve te ptice to veito blude! Uzmi ga i vidi, jer to nisam krio, Da sam vie reit, manje iskren bio! Uzmi ga! KRISTIJAN: Da l' ide sve ba za Roksanu? SIRANO: Kao rukavice to na ruke stanu! KRISTIJAN: Ali... SIRANO: Samoivost ni za ta ne pita: Sve e verovati kad pismo proita! KRISTIJAN: Dobri prijatelju! (Padne mu u naruje. Stoje zagrljeni.)

JEDANAESTA POJAVA

SIRANO, KRISTIJLN, Gaskonjci, musketar, LIZL.

JEDAN KADET (odkrine polako vrata): Svud grobni mir vlada. Jedva smem... (Promoli glavu.) ta? SVI KADETI (ulaze i gledaju Sirana i Kri- stijana kako stoje zagrljeni): A!... O!... JEDAN KADET: Ko da se tom nada! (Opta zapanjenost.) MUSKETAR (podrugljivo): ta? KARBON: E, ba je sladak! Da ga sada pljesnu Po levoj nozdrvi, sam bi dao desnu! MUSKETAR: Da mu nos pomenem, nee da se ljuti? (Zove Lizu pobedonosno.) Lizo! Pazi! (Uvlai vazduh kroz nos, afektirajui.) Hm, hm! Ve mi glavu muti Miris ovaj! (Poe Siranu, gledajui mu drsko u nos.) Va nos pogreiti nee Na ta to mirie? SIRANO (opali mu amar): Na spomenak cvee! (Urnebesan smeh i pljeskanje. Kadeti opkole Sirana i skau od radosti.)

(Zavesa.)

TREI IN

ROKSANIN POLjUBAC

Mali prostor u starom predgrau Mare. Starinske kue. Perspektive uliica. Desno kua Roksanina i zid njene bate, nad kojim tri iroko lie. Nad kapijom prozor i balkon. Kraj kapije klupa. Po zidu se penje brljan. Jasmin pokriva balkon, treperi i pada. Preko klupe i kamenja koje viri iz zida, moe se lako dospeti na balkon. Preko puta starinska kua istoga stila, od opeke i kamena, i kapija. Zvekir na kapiji umotan je u platno, kao bolestan palac. Kad se zavesa digne, drubenica Roksanina sedi na klupi. Vrata na balkonu Roksaninu irom su otvorena. Pred drubenicom stoji Ragno, obuen u nekakvh livreju: ba dovrava priu, briui suze u oima.

PRVA POJAVA

RAGNO, drubenica, zatim ROKSANA, SIRANO i dva paa.

RAGNO: S jednim musketarom pobegla je tada! Sam, propao, ja se obesih od jada! Sirano me spase... Behu to zli dani! Sad sam ovde kuni nastojnik Roksani. DRUBENICA: ta je do propasti dovelo vas dvoje? RAGNO: Lizini ratnici i poete moje! Mars i Apolon su sloki torte jeli: Eto zato smo se ovako proveli! DRUBENICA (ustane i vie prema otvorenom prozoru na balkonu): Roksana, pouri! ROKSANIN GLAS (s prozora): Samo dva minuta! Ogrta oblaim! DRUBENICA (Ragnou, pokazujui na ulaz kue preko puta): Tamo, preko puta, ekaju nas. Tu se lepo drutvo zbira. Danas o ljubavi itae Klomira. RAGNO: O ljubavi? DRUBENICA (zastieno): Pa, da! (Vie prema prozoru.) Roksana, hajd' bre! Zna da o ljubavi govor e da dre! ROKSANIN GLAS: Evo idem! (uje se svirka teorbi, koja se sve vie pribliava. Sirano peva iza kulisa: la-la-la-la!) DRUBENICA (iznenaeno): Svirka? ta e to da znai? SIRANO (u pratnji dva paa koji sviraju na teorbe): Akordi vam nisu isti, ej, svirai. PRVI PA (ironinno): A otkud vi znate da ba nisu isti? SIRANO: Jer sam muzikalan, ko svi Gasendisti! (Pa igra i peva: la-la-la-la! Sirano mu istrgne teorbu i sam produi pesmu.) Daj meni teorbu da produim dalje! ROKSANA (pojavi se na balkonu): Vi ste? SIRANO (pevajui u melodiji): Ja, Sirano koji pozdrav alje Ljiljanima vaim i vaem jasmi.. .nu! ROKSANA: Sad u sii! (Ode s balkona.) DRUBENICA (pokazujui na paeve): ta vam to u pamet sinu? SIRANO: Te sam virtuoze na opkladi steko! D' Asusi zapeo za pravilo neko. Da! Ne! Tad odjednom viknu te dve ptice to svud za njim idu, grebui u ice, I predloi ovo, kao kraj prepirke: Da se opkladimo u jedan dan svirke!" On izgubi, i dok Feb ne pone sjati, Svirka njina mora stalno da me prati. Za sve to uradim ona svedok posta... Sprva lepo bee, sad mi je ve dosta! (Sviraima.) Dajte Monfleriju koncert ispred stana... (Paevi se povuku u nameri da odu. Drubenici.) Hteo bih da ujem da li jo Roksana... (Paevima koji odlaze.) Dugo i to jae da ste mu se drali! (Drubenici.) Da li jo Roksana svoga dragog hvali? ROKSANA (izlazei iz kue): On je lep, duhovit! Ja ga volim silno! SIRANO (smeei se): Ima mnogo duha? ROKSANA: Mnogo, izobilno, Vie od vas! SIRANO: Tano! ROKSANA: Kada razgovara, Nitavne sitnice u ari pretvara! Jeste, katkad muze okrenu mu lea, Ali, odmah zatim, divne stvari rea! SIRANO: Sumnjam! ROKSANA: Strano! Eto, ne veruje niko! Zar da nema duha to je lep toliko? SIRANO: Pria li o srcu? ROKSANA: To tek uti vredi! SIRANO: Pie li? ROKSANA: O!... Evo nekoliko redi: (Deklamujui.) Ti mi srce upa, jo vee je, alim!. (Trijumfujui, Siranu.) No? SIRANO: Tja! ROKSANA: ujte dalje: Da mogu da patim, Kad mi srce uze, ti mi svoje prati!..." SIRANO: Koliko u njemu srca mogu stati? as ima, as trai! Govori ko dete! ROKSANA (lupne nogom): To je ljubomora... SIRANO (zadrhti): ta? ROKSANA: ... jednog poete! Zatim: Blizu tebe srce mi ne die, A poljubac da se moe da napie, Usnom bi itala svako moje slovo!..." SIRANO (i nehotice se smei od zadovoljspgva): He, he! (Trgne se, pa potcenjujui.) Naduveno! ROKSANA: ujte jo i ovo... SIRANO (ushieno): Sva pisma napamet znate? ROKSANA: Jer ih volim! SIRANO (gladei brkove): Laskavac! ROKSANA: Ne! Majstor! SIRANO (skromno): Majstor? ROKSANA (odluno): Majstor! SIRANO (poklonivi se): Molim! DRUBENICA (koja je dotle stajala u pozadini, doe napred): Kont Gi! (Siranu, pokazujui mu kuu.) Bre tamo sklonite se sada! Da vas tu zatee, ne bih bila rada. Moe da nanjui... ROKSANA (Siranu): Moju slatku tajnu! On me voli, uz to, ima mo beskrajnu! Zar za ljubav moju treba bede ljue? SIRANO (ulazei u kuu): Dobro... dobro... (Kont de Gi se pojavi.)

DRUGA POJAVA

ROKSANA, GI, drubenica u dnu pozornice.

ROKSANA (Giu, napravivi reverans): Sad ba izioh iz kue! GI: Ja putujem. Dsfoh da vam zbogom kaem. ROKSANA: Kud? GI: U rat! ROKSANA: A!... GI: asa ne smem da odlaem! ROKSANA: A!... GI: Opsesti Aras, takav nalog stie. ROKSANA: A!... GI: Odlazak moj vam stvara malo grie? ROKSANA (utivo): O!... GI: Ja drhtim! Da l' u da vas vidim? Kada? Znate l' da komandant puka postah sada? ROKSANA (rasvnoduno): Bravo! GI: I ba gardu poverie meni! ROKSANA (iznenaeno): A!... GI: Va roak tu je, hvalia uveni! Al' osveti mojoj sad umai nee! ROKSANA (uplaeno): Zar i garda mora u rat da se kree? GI (smejui se): Mora! ROKSANA (klone na klupu, za sebe): Kristijane! GI: ta? ROKSANA (sva utuena): To... duu... bode... Kad se neko voli, a on u rat ode! GI (iznenaeno i zagrejano): O!... Prva re vaa zanosna i meka, Na rastanku! ROKSANA (drugim tonom, hladei se lepezom): Dakle, osveta ga eka? GI (smeei se): Krivo vam! ROKSANA: Naprotiv! GI: Viate ga? ROKSANA: Ree! GI: S njim se drui kadet... (Dosea se imena.) Nev... ROKSANA: Dug? GI: Kose smee! ROKSANA: Rie! GI: Lep! ROKSANA: The! GI: Al' glup! ROKSANA: S lica mu se ita! (Drugim tonom.) Rsfak moj sav gori u rat da pohita! To osveta nije, jer ba vatru voli! Znam ja ta e njega jae da zaboli! GI: To je? ROKSANA: Nek se za put druge ete spreme, Al' skrtenih ruku, za sve ratno vreme, Nek ostanu ovde i on i kadeti! Ko mu ivot uva, taj mu se tek sveti! GI: Samo ena moe tako to da smisli! ROKSANA: Budu li van vatre, od besa bi svisli! Vama e to slatku osvetu da prui! GI (pribliivi se): Pa vi me volite? (Roksana se smeka.) Savet va mi slui Kao dokaz vae ljubavi, Roksana! ROKSANA: I jeste! GI (vadei nekoliko zapeaenih pisama): Naredbe. Kad sa sviju strana ete se jo noas bojitu upute... (Odvoji jedno pismo.) Ostae kadeti. Oni i ne slute! (Metne pismo u dep.) Zadrau njega. (Smeje se.) Ha, ha! Ba mi prija Da nasedne jednom i taj kavgadija! Volite li kad se za nos vuku ljudi? ROKSANA (posmatrajui ga): Katkad! GI (sasvim se priblii Roksani): Pored vas se mora da izludi! Tek vam srce ganuh, da odem tog asa!... ujte! Osnovan od oca Atanasa, Tu blizu manastar kapucina lei. Laicima pristup u njega je tei, Ali mene otac svaki e da skloni U rukave svoje: iroki su oni! Jer, kako u slubi Rieljea stoje, Oci se ujaka i neaka boje. Da sam otiao verovae svako. Pod maskom u doi i tako u lako Ostati do sutra! ROKSANA (ivo): A zar vas ne plae Slava, dunost vaa... GI: Ba! ROKSANA: Pa ime vae? GI: ujte... ROKSANA: Ne! GI: Dopusti! ROKSANA (neno): Ne! GI: O!... ROKSANA (za sebe): Kristijane, Ti e da ostane! (Glasno.) elim, Antoane, Da ste heroj! GI: Re ta nebesna me krepi* Vi volite... ROKSANA: Onog za kim srce strepi! GI (ushien od radosti): Idem! (Poljubi Roksani ruku.) Je l' vam pravo to ispunih elju? ROKSANA (neno): Jeste, prijatelju! (Gi ode.) DRUBENICA (uini za Giem komian reverans): Jeste, prijatelju! ROKSANA (drubenici): Da mu rat ukradoh, pred Siranom uti, Jer e se, dozna li, na mene da ljuti! (Vie prema kui.) Roae! TREA POJAVA ROKSANA, drubenica, SIRANO. ROKSANA: Odosmo! Klomira nas zvala. (Pokazuje preko puta.) Bie i Alkandar. DRUBENICA (zabrinuto): Ja bih ivot dala Da smo zakasnile! SIRANO (Roksani): eka vas ta luda! (Sigli su pred Klomirina vrata.) DRUBENICA (ushieno): A!... Gle, zvekir platnom obvijen je svuda! (Zvekiru.) Povili te, da ti metal sad ne zvei, Da ne buni, lolo, njine lepe rei! (Podigne ga vrlo paljivo i zakuca neno. Vrata se otvaraju.) ROKSANA (Siranu, stojei na pragu): Kristijan nek eka! udo to ga nema? SIRANO (brzo, ba kad Roksana hoe da ue u kuu): A!... (Roksana se osvrne.) O emu danas bie vaa tema? ROKSANA: O... SIRANO (ivo): O? ROKSANA: Al' utite! SIRANO: Ko zid! ROKSANA: O svaemu! Govorite smelo", ja u rei njemu, O ljubavi, lepo, uzvieno, mnogo!" SIRANO (smeei se): Da! ROKSANA (metne prst na usta): Pst! SIRANO: Pst! ROKSANA: Ni rei! (Ue i zatvori vrata za sobom.) SIRANO (poklonivi se): uvau se strogo! (Vrata se opet otvore i Roksana pomoli glavu.) ROKSANA: Moe da se spremi! SIRANO: Biu grob! ROKSANA i SIRANO (istovremeno): Ni slova! (Vrata se zatvore.) SIRANO (zove): Kristijane!

ETVRTA POJAVA

SIRANO, KRISTIJAN.

SIRANO (brzo, Kristpijanu): Tebe eka slava nova! Ja znam sve to treba. Ne izgledaj glupo. Pamenje priberi. Vreme nam je skupo. Hou da te uim. Hajdemo kod tebe... KRISTIJAN: Ne! SIRANO: ta? KRISTIJAN: Tu je ekam! SIRANO: Urazumi sebe! Hajd' brzo da ui... KRISTIJAN: Neu, kad ti kaem, Da u govor vie tue rei slaem! Ona me sad voli. to da mozak morim? Hvala! Ne bojim se! Sam u da govorim! SIRANO: Oho! KRISTIJAN: Misli, moda, da jo nisam sviko? Videe da nisam ni ja glup toliko! Lekcije su tvoje ostavile traga. Sam u da govorim! Valjda, do sto vraga, Znam i ja da grlim! (Spazi Roksanu koja se vraa od Klomire.) Evo nje! Ne idi! SIRANO (poklonivi se): Govorite sami! (Izgubi se iza bapgenskog zida.)

PETA POJAVA

KRISTIJAN, ROKSANA, nekoliko gospode i precioza, zatim drubenica.

(Roksana izlazi iz Klomirine kue. Oprata se sa grupom koja je prati. Reveransi i pozdravi.) DRUBENICA (oajno): Ba mi se ne svidi to zakasnih! ROKSANA (klanjajui se): Zbogom! (Svi se klanjaju Roksani. Zatim se oproste meusobno i odu na razne strane. Roksana spazi Kristijana.) Vi ste! (Prie k njemu.) No je gusta. Oni su daleko. Ulica sva pusta. Sednimo! Ja sluam. Vazduh sav mirie... KRISTAN (sedne na klupu, pored nje. Pauza): Ja vas volim... ROKSANA (zaklopi oi): Lepo. Da ujem to vie! KRISTIJAN: Ja te volim... ROKSANA: Dobro. A ta dalje znate? KRISTIJAN: Ja vas... ROKSANA: To je tema. Razvijte je! KRISTIJAN: Ja te... ROKSANA: Pa? KRISTIJAN: Ti da me voli, slae bi mi palo! Reci da me voli! ROKSANA: Opiite malo Svoju ljubav! KRISTIJAN: Ja vas... O!... Skinite veo ROKSANA: S oseanja svojih! Kad bih sada smeo Da tvoj vrat zagrlim! KRISTIJAN (koji se pribliio Roksani i isto prodire oima njen beli vrat): Kad bih sada smeo Da tvoj vrat zagrlim! ROKSANA: Samo dalje, molim! KRISTIJAN: Ja te volim... ROKSANA (hoe da ustane): Opet! KRISTIJAN (zadrije, brzo): Ne, ja te ne volim! ROKSANA (sedne ponovo): No, to je ve bolje! KRISTIJAN: Ja te oboavam! ROKSANA (ustane i ode dalje od njega): O!... KRISTIJAN: Glup bivam! ROKSANA (suvo): Sve se vie uveravam! A glupost i samoj lepoti ar krati. KRISTIJAN: Ali... ROKSANA: Nek reitost opet vam se vrati! KRISTIJAN: Ja... ROKSANA: Znam, volite me. Zbogom! (Poe u kuu.) KRISTIJAN: Ne, Roksana! Ja vas... ROKSANA (otvarajui vrata da ue): ... oboavam! Neka, drugog dana! Odlazite! KRISTIJAN: Ali... (Roksana mu zatvori vrata ispred nosa.) SIRANO (koji je malopre nevien uao, skidajui eir, ironino): Uspehu se divim!

ESTA POJAVA

KRISTIJAN, SIRANO, zapgim paevi.

KRISTIJAN: Pomozi! SIRANO: Ne! KRISTIJAN: Znaj da ne mogu da ivim, Ne vrati li mi se odmah milost njena! SIRANO: Kako da je vratim, vraga, ovog trena? Tek da ui rei treba sad poeti. KRISTIJAN (zgrabi ga za ruku): Pogledaj! (Prozor na balkonu osvetli se.) SIRANO (uzbueno): Njen prozor! KRISTIJAN (viui): Ah, ja u umreti! SIRANO: Mir! KRISTIJAN (sasvim polako): Umreti! SIRANO: Mrak je... KRISTIJAN: Pa? SIRANO: Ii e lako... Odatle, bednie, da se nisi mako! A ja u onamo pod balkon se skriti I za sve to treba apta tvoj u biti! KRISTIJAN: Ali... SIRANO: uti! PAEVI (pojave se u dnu, Siranu): Ej! SIRANO: Pst! (Daje im znak da govore polako.) PRVI PA (poluglasno): Naa serenada Gotova je! SIRANO (tiho): Brzo u zasedu sada! (Prvom pau.) Ti onde... (Drugom pau.) Ti tamo! Budite na strai! Ako ko nanfe, kao znak nek vai Jedan akord! DRUGI PA: Kakav? Dur il' mol? SIRANO: Na smenu: Mol, ide li ovek, ali dur za enu! (Paevi odu, svaki na jedan ugao ulice. Kristijanu.) Zovi je! KRISTIJAN: Roksana! SIRANO (uzme nekoliko sitnih kamenia i baci kroz prozor balkona): Evo boljeg znaka!

SEDMA POJAVA

ROKSANA, KRISTIJAN, SIRANO koji se sakrio ispod balkona.

ROKSANA (otvori pola prozora): Ko me vie? KRISTIJAN: Ja! ROKSANA: Ko? KRISTIJAN: Kristijan! Zbog mraka Ne vidi se! ROKSANA (sa potcenjivanjem): A, vi! KRISTIJAN: Hou da produim! ROKSANA: Ne, ne! Danas moram da se na vas tuim! Loe govorite! KRISTIJAN: Milost! SIRANO (ispod balkona, Kristijanu): Malo tie! ROKSANA: Odlazite! Vi me ne volite vie! KRISTIJAN (kome Sirano apue rei): ta? Takva... optuba? O, pravedni... Boe! Sve vie vas... volim! ROKSANA (koja je ve htela da zatvori prozor): Oho, to ve moe! KRISTIJAN (stalno ponavlja Siranove rei): Ljubav... ko u ljuljci... rasla mi u dui... Svirepa... da htede... duu da ugui... ROKSANA (izie na balkon): to dua tu ljubav, da bi sebe spasla, Ne udavi dok je u kolevci rasla? KRISTIJAN (i dalje ponavlja): Htede... ali grdna... tekoa se javi... Novoroene je... bilo... Herkul pravi... ROKSANA: Lepo! KRISTIJAN (isto): U povoju... zadavi dve zmije... Oholost i... sumnju... ROKSANA (nasloni se preko balkona): A, to zgoreg nije! Al' to su vam rei danas tako trome? Da bolovi kakvi matu vam ne lome? SIRANO (gurne Kristijana pod balkon a sam stane na njegovo mesto): Ovako je teko! Sam u napred stati! ROKSANA: to mucate tako volela bih znati? SIRANO (poluglasno, kao Kristijan): No je, pa vam rei uho jedva vide! ROKSANA: Kako moje rei! SIRANO: Njima lake ide! U srce mi slaze, pa su bolje sree: Uho vam je malo, moje srce vee! Zatim, rei vae k meni dole bee, A moje se penju: to je, gospo, tee! ROKSANA: Ali ta tekoa sad je neto manja? SIRANO: Jer ve izuie vetinu penjanja! ROKSANA: Zbilja, ja sam ovde mnogo na visini! SIRANO: Da bih mrtav pao, tako mi se ini, Da rei vam tvre u srce me lupe! ROKSANA (uini pokret): Sii u tad! SIRANO (ivo): Ne, ne! ROKSANA (pokazuje klupu ispod balkona): Eno tamo klupe! Popnite se! SIRANO (povue se uplaeno u mrak): Ne, ne! ROKSANA: to? SIRANO (koga zanos sve vie obuzima): Kad smo ve sami, Govorimo tiho u tami... ROKSANA: U tami? SIRANO: Da se ne vidimo, ta divnije pada! Vi nazrete jedva kako kroz no sada Crn i dug ogrta vetri zatalasa, Ja haljinu letnju kako se belasa; Ja sam senka samo, vi blesak to zrai! Da znate ta meni trenut ovaj znai! Jer ako se, katkad, vie reit biva... ROKSANA: esto! SIRANO: To to u dnu srca mog poiva Ja preutah! ROKSANA: Zato? SIRANO: Uzrok tome jesu... ROKSANA: ta to? SIRANO: Oi vae to svakog zanesu! Al' me ovo vee hrabro napred goni! Da prvi put... ROKSANA: Zbilja, glas vam udno zvoni! SIRANO (priblii se, grozniavo): Sasvim udno, jer ja smem da samo nou Budem svoj! I zato... (Zastane zbunjeno.) Al' gde sam? ta hou? Oprostite! Ne znam ta se zbiva ovo... Za mene je sve to odve divno... novo... ROKSANA: Novo? SIRANO (uzalud pokuava da se pribere): Novo, jer se dosad... uvek plaih... Jedino podsmeha... i tuih... i vaih... ROKSANA: Podsmeha? Zbog ega? SIRANO: Ja uzleem, snevam, Al' od stida srce duhom zaodevam! Skinuo bih zvezdu, ali me strah prei: Da me ne ismeju, ja sve kitim rei! ROKSANA: Pa to je ba lepo! SIRANO: Sad ne ko inae! ROKSANA: udim se! ta treba te rei da znae? SIRANO: Amor, tul i strele neka dalje bee, Sad su nam potrebne stvari vie svee! Ne kap po kap to bi muza iz svog vrela, U naprsku zlatnu, u duu nam snela; Iz prirodne reke to bujicom lije Nek se dua naa do volje napije! ROKSANA: A duh? SIRANO: to ste tu jo, on mi pomo prui. Al' e miris ovaj to oko nas krui, as i no ta da se prave slasti lie, Ako govorimo ko to pesnik pie! Neka nam se pogled meu zvezde vine, Sve vetako e se sa nas da raspline! Alhemijom naom, slutnja me ne vara, Pravo oseanje postalo bi para! U toj praznoj pari ja za duu strepim: Da se i najlepe ne uini lepim! ROKSANA: Al duh? SIRANO: U ljubavi ja se njega gnuam! Zloin je da njime dugo sreu kuam! A doi e, zatim, i taj trenut sveti Teko onom koji tu slast ne oseti! Kad ljubav toliko otmena se javi Da je duhovita re samo skrnavi! ROKSANA: E, lepo! I mi se nadamo toj srei! Kakve rei ete onda meni rei? SIRANO: Sve, sve to mi padnu, pred vas