SJEDNICA SAVEZNOG VIJEĆA SKUPSTINE SFRJ …

SJEDNICA SAVEZNOG VIJEĆA SKUPSTINE SFRJ

STRANA 4.

LIST SOCIJALISTIČKOG SAVEZA RADNOG NARO DA

IZLAZI SVAKOG DANA OSIM NEDJELJE

NA ENERGETSKIM POSTROJENJIMA INCEL-a

Eksplozija prouzrokovala požarB A N JA L U K A , 18. decem bra — R ano ju tro s na S tru č n e e k ip e n a d le žn ih o rgana in te n z iv n o r ade

ene rge tsk im p o s tro je n jim a RO „ IN C EL", d o š lo j e na is traz i. O ko 1 8 sati p o n ovo su p u š te n e u p o g o ndo snažne e ksp lo z ij e, a nakon to g a i požara. O vom peć i u E n erg a n i . Po r ije ć ima D uška S toka n o v ićap r i l ik o m je uniS te n a v ls o k o n a p o ns k a s k lo p k a gene- ć la n a P o s lo vo d n o g o d b o ra IN C E L -a z a te h n ič k arato ra 4 , u s lje d ćega je d o š lo do p o tp u nog raspada p ro iz v o d n a p ita n j a, o č e k u je se da u toku n o ć i počneenerge tskog s is te m a u RO IN C E L i zasto ja p ro izvo d n ja u sv im fa b rik a m a ovog k o le k t iva. k o m p le tn e p ro izvo d n je u svim fab rikam a . M a te rij al- na šteta je z n atna.

Jedinstvenije jedinstveno tržišteBEOGRAD, 18. decembra — U Skupštini postupku iZ akono izm je nam aZakonaooba-

Jugoslavije danas su zasjedali delegati Sa- veznom udruživanju organizacija udruženogveznog v ijeća Usvojeno \e više novih zakon- rada kojesebave prometom robe i uslugama iskih tekstova i od luka. Zakon o izmijenama Zakona o utvrdivanju i

Poslijedugerasprave usvojenjevrloznaća- raspo redivanju ukupnog prihoda i dohotka.jansistemskiZakon oosnovama bankarskog i Umjesto od l .januara 1986 pr imjenj ivaćekreditnog sitema Takode )e usvojen Zakon o se od početka 1987 godine. posebn im uslovima za davanje i ko rišćenjekred ila i garancija za investicije, a po h itnom STRANA 5.

I I I I I I I I I H I I I I I I I I I

вввввввввввMEĐU DESET NAS lH NAJVEĆ IH

IZVOZNIKA

„Energoinvest" prednjači

BEOGRAD. 18. decembra (Tanjug) — Najveći jugoslovenski izvoznik je sarajevski . Energoin- vest". Za devet mjeseci ovegodineslranim kupci- ma je isporućio robu za 232 m iliona dolara. Medu 170 najkrupn ijih izvoznika, prema redoslijedu na- ćinjenom u beogradskom Institutu za spoljnu trgovinu, drugo mjesto zauzima Brodogradilište „U ljanik" u Puli, sa isporukama od 154,5 m iliona dolara.

Po visin i izvoza dalje slijede: Elektrokovinska industrija „Iskra" u Ljubljani sa 138 miliona dolara, rijećki „3. maj" sa 135, sarajevski UNIS - 131, „B rodogradevna indusrija" - u Splitu -115, kra- gujevaćki Zavodi „Crvena zastava'' - 106, zagre- bačkalN A101,R M KZen icauZenici-95 i,.Š ipad" u Sarajevu sa 89,9 miliona dolara, koji je na ovoj lis ti na desetom mjestu.

Ovi kotektivi prodali su od početka godine do kraja septembra 17,6 odsto jugoslovenske robe. Vrijednosl ukupnog jugoslovenskog izvoza za 9 mjeseci je sedam m ilijardi i 384 miliona dolara. Mnogi izvoznic i su još veći kupci strane robe. O tuda pažnju zaslužuju organizacije које više izvoze nego Sto uvoze. Na listi takvih izvoznika, najuspjeSnije је splitsko brodograd iliite , po tto njegove isporukeza 90 miliona dolara nadmašu- iu kupovine. Drugi је „Jozo Lozovina Mosor" u T rogiru sa ćistom devlznom zaradom od 76 m iliona dolara, treća „Prva petoletka" u Trsteniku - sa 72, pa sarajevski ,.šipad“ sa - 68 i „ Združeni proiz- vajalci slrojne opreme" u Ljubljani, koji sa 48 miliona dolara zauzimaju peto mjesto na ovoj „rang- listi".

hapSenje terorista u belgiji

Uhvaćen „državni neprijatelj broj 1“

*..Borbenećelije” pretrpjele udarac * Policifa godinama traga za Pjerom Karetom * Mogući novi atentati

STRANA 7.V

osnovama bankarskog I krodltnog sistema

TEMA DANA NAKON D O N O ŠENJA N O VO G D E V IZ N O G ZA K O N A

Povratak dinaru prednost izvozu

9 Od pntog fanuara Шиба godine m devize će dolazltl na /*- dfnstvano devlzno tržlšte, itoprak- ttćnoznaćl ukldanje devlznlh raču- na organlzadja udruienog rada # Novi devlznl zakon pogoduje mno- glm krejlšklm Izvoznlclma, posebno onlm коШ М т а kojlxnatan dlo svoje proizvodnje plaslraju na Inostrano - konyertlbllno tr t lite

1 GLAS * ČETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985. aktuelnosti

„NARODNA ARMIJA ': „KOTO ZAZIREOD JUGOSLOVENSTVA"

GRANICESPAJANJA

„Narodna armija" u svečanom broju koji izlazi sutra, posvećena danu JNA, donosi ćlanak „Ко to zazire od jugoslovenstva?" Glavni urednik lista Gaja Petković piše o jugoslovenstvu analizirajući jed instvo Jugoslavije i njene radnićke klase. Petko- vić podsjeća dase na posljednjempoplsu stanovniStva 5,4 odsto ili 1.209.045 stanov- nlka zemlje izjasnilo kao Jugosloveni. Medutim, u ovom vremenu osobenom po nacionalnim zatvaranjima, podvajanju je- dinstvene radnićke klase i tumačenju SFRJ kao isključivo interesne tvorevine, intenzivirane su sumnje u opravdanost opstanka te grupacije stanovnika i podgrejana netrpeljivost prema svemu što teži snaženju zajedničkog, opšte- jugoslovenskog. Nosioci takvih tendenci- ja su , po Petkoviću, vazda isti: zaslijepljeni nacionalist i, nosioci birokratske moći, etatlsti na svim nivolma, separatist! i partl- kularisti, protivnici samoupravljanja, bratstva-jedinstva. ravnopravnosti naših naroda i narodnosti.

Ističući da su ravnopravnost i jedinstvo osnov rješavanja nacionalnog pitanja u nas, što je potvrdila i praksa jugoslovenske revo luc ije, Petković podsjeća na rijeći druga Tita-granice izmedu federalnih jedinica „treba da budu neštokaoonebijelecrte na jednommramornom slubu '1, pri čemu ne može svako u svakoj federalnoj jedinici da radi šta zna i šta može".

„То nisu granice razdvajanja već granice spajanja..." ,,Mi moramo stvarati svoju istoriju, svoju jugoslovensku socijalis- tičku istoriju. jedinstveni i ubuduće, ne di- rajući u nac ionalno pravo pojedinih republika da gaje svoje tradicije. ne па štelu već u interesu ćitave zajednice..."

U našoj poratnoj praksi.nažalost.biloje i povremenih mijena u gledanju na ova pitanja, pri čemu je, posebno u prelomnim, najkritičnijim etapama u koje spada i da- našnja, dolazilo do davanja primata na- cionalom na račuu klasnog i zajedničkog.

Pojedinci, a medu njima I neki komunisti sa raznih Ijestvica partijske hljerarhije - navodi autor-zaboravili su ita ie to i iri druStven i interes ove zemlje, bratstvo- jedinstvo, jugoslovenska politika, privreda, istorija, kultura, međunarodni ugled zemlje i njen decenijama strpljivo građen prestii. Oglašavaju se zagovomici člstlh ekonomskih raćunlca i uskih interesa sopstvene nacije, polltički ucjenjivači koji su svoju privrženostzajedn ićki pokušavall da naplate ipostavljanjem odredenih uslova, autoriteti koji I nakon prihvatanja zajednlćki utvrdene politike dozvoljavaju sebi da presuduju Sta je za njih prihvatljivo a šta nije...

Ukazujući da odnos klasnog i nacionalnog ima prvorazredni značaj, Petkovlć još jednom podsjeća па Titove rijeći iz 1971. godine: ..Prenebregavanjejednog III drugog za našu višenacionalnu zajednicu bilo bi štetno i neprihvatljivo... A li ja ipak dajem prednost klasnom karakteru našeg unutrašnjeg sistema". Tito nikada nije dijel io radničku klasu po republikama i pokrajinama. niti je dozvoljavao mo- gućnost daseona utapa u uskeokvire na- cionalnih politika. Po njemu, ,,U Jugosla- viji je samo jedna radnička klasa, radnlćka klasa čitave Jugoslavije". Medutim, us- tavno načelo koje daje pravo nacijama unutar Jugoslavije da raspolažu sopstve- nim proizvodnim snagama pretvorilo se u pravo republika ipokrajina dastvoreosam autarhičnih ekonomija, koje su pogodo- vale anarhičnosti i gubicima u jugoslovenskoj privredi.

Petković kaže i da odbrambena snaga Jugoslavije leži u njenom jedinstvu, privrednoj stabilnosti, nacionalnoj i soci- jalnoj ravnopravnosti. Posebno je vaino, učio nas je Tito, moralno jedinstvo oruža- nih snaga, koje su bile i ostale oružane snage naroda i narodnosti Jugoslavije.

INVENTIVNI RAD

PLANSKA ORIJENTACIJA BANJALU KE U NAREDNOM SREDNJORO ĆJU

Ravnomjerniji razvojSudarila su se, nedavno na konferenc iji za

štampu u Banjaluci, dva podatka: dosa- dašnje zaostajanje za razvoju i izuzetno značajne brojke koje se planiraju u narednoj godini I petogodištu. Očigledno je, naime, da je u srednjoročnom periodu kojl nam je dobrim dljelom za leđima Banjaluka kasnila za razvojem SR Bosne i Hercegovine i Jugo- slavije. I to prilično.

Govoreć i o svemu tome Ante Marić, predsjedn ik Izvršnog odbora Skupštineop- š tine Banjaluka, pomenuo je niz razloga među kojima su u ovdašnjim prilikama još uvijek nezaobilazna dva zemljotresa - ka- tast rofa lni iz 1969. i razorni iz 1980. godine.

Buduć i planovi razvoja će . do desetog januara dokada trajejavnarasprava, b itipod preciznom lupom javnosti Ponudeni materija l će, izvjesno je, b iti i te kako unaprijeđen prijedloz ima iž baze .

Jasno je da u situacijl kada je opština tako glomazna, sa oko 200 Hiljada stanovnika, sa gradskim, prigradsklm i seosklm mjesnlm zajednlcama I razvojni clljevi moraju biti raznollki. Plurallzam je sasvlm logićan, all je jasno da se do pravih mjerlla I pravaca razvoja mole I mora doćl jedlno uvažavanjem opštlh, zajedničklh clljeva. Javna rasprava prva je prilika da se ti zajednički, strateiki clljevi na miru utvrde, dobro odvagnu I odmjere tako da napokon ne budu popis onoga Sto se prižetjkuje a neće se moćl dostići.

Očigledno je, da je jaćanje materija lne osnove udruženog rada baza na kojoj se

ože plan irati sav drugi razvoj. Nema j i le me ni oko toga da se napredovanje onih ko ji su stagnirali mora uporn ije podupirati.

Preduslov za to je disperzija kapaciteta kojom se Banjaluka i do sada m oglad ič iti. Naime, tvornice v Bronzanom Majdanu, Krupi na Vrbasu, Piskavici već daju rezultate. T im pravcem će se kretati i naredn ih godina, jer je nedvojbeno da sporiji razvoj seoskog područja usmjerava migraciju prema gradu donoseći dodatne teškoće

Osnovni o rijentiri seznaju: prednosti imaju sanacionorazvojni programi, proizvodnja okrenuta izvozu, većoj zaposelnosti i disperziji.

Dakle. Banjaluka računa na brži razvoj uopšte i na nadmašivanje razvojdih stopa Republike čime bi se, naravno, doprin ije lo ostvarivanju planskih zadataka SRBosnei Hercegovine i Jugos lavije.

Samo po sebi se nameće i pitanje šta je, nakon godina u kojima se zaostajalo, uzda- n ica ovakosmionih planova. Odgovarajuć i na ovo p itanje Ante Marić je govorio o započetim ili programima koji predstoje u Jelšingradovoj Tvorn ici alatnih strojeva. Tvornici obuće Bosna, namjenskoj proizvo- dnji „Cajaveca", UNIS-u HVT. nizu manjih programa koji bi trebalo da donesu krupne rezultate.

Jedan od zadataka jesavkako, uzgradnju novih patpunije korištenje postojeć ih kapaciteta. Т^) podrazumijeva zaokret u ponaša- nju, rad u više smjena tamo gdje se tako ne radi, ostvarivanje veće produktivnosti, ekonomičnosti poslovanja.smjeliji ikvalite- tn iji izlazak na inostrano t ržiSte. Sve to je podloga ravnomjernijeg i bržeg razvoja u narednom petogodištu.

A KASIPOVIĆ

Nepoželjni inovatoriInovator ponekad može biti i opasnozan i-

manje. Primjeri koji potkrep lju ju ovu nevjerovatnu, ali, na žalost, istinitu, tvrdnju mogli su se čuti na savjetovanju o ličn im dohocima održanom u Banjaluci.

Nadica Fikar sa Ekonomskog fakultetau Nišu istraživala je p o ložaj inventivnog rada u nekoliko velikih radnih organizacija u Srbiji i došla do zabrin jw ajućih rezultata. Inovatori ne samoda nisu stimulisani da usavršavaju tehnološke procese, pojeftinjuju proizvodnju i kreiraju nove pro izvode, nego sućak podsticani da se time ne bave. Glavnu ulogu u ovoj negativnoj s timulaciji igraju direktori i drugi rukovodioci. Ovaj mladi istraži vač za- ključio je da direktori imaju pravo veta na odluke da li će se neka korisna inovacija uvesti u praksu, i od njihove dobre volje za- v is id a liće inovator biti uopšte nagrađenza to. Mnoga korisna rješenjazatoostajuizvan upotrebe.

Uzrok ovakvom položaju inventivnog rada nije teško dokučiti. Rukovodioci su u velikom broju s lučajeva zauzeli mjesta kojane odgovaraju njihovoj stručnoj spremi ili osposobljenosti. C t ivajući tu stećenu pozi- c iju nastoje konzervirati odnose i onemo- gućiti sve one koji bi da svojim idejama vuku naprijed. Za rukovodioce jemnogovažnije, a izgleda i draže, da se bore za više cijene, nego da podstiču svoje saradnike da novinama stvaraju uštede i tako povećavaju dohodak.

Kada inovacije uz teške muke bivaju os- tvarene, onda nastaje novo natezanje: kako nagraditi njihovog tvorca. Većina nagrada rjelava se na sudovima, pa čak ni tada, poslije sudske presude u korist inovatora, rukovodioci svim silama nastoje omesti njeno provodenje. Kada već moraju da po- puste, č ineto na perfidan način, nudeć i ino- vatorima neko rukovodno mjesto. Nadaju se

tako da će ih um iriti i zauvijek odvratiti od pomisli da se bave inventivnim radom. Krea- tivni ljud i obično ne pristaju na takve kompromisei napuštaju radnuorganizaciju u nadi da će u nekoj drugoj sredini imati v ile razumijevanja. Zato nije ni čudno što je naj- veća f luktuacija radne snage baš medu njima.

Cudno je, smatra magistar Fikar, da po zakonu pri pravn ici koj i i maj u visoku stručnu spremu pripravničke ispite mogu polagati samo pred komisijom vi£eg ili bar jednakog stepena obrazovanja. a rad inovatora mogu da ocjenjuju i oni koji su za to nestručni, pa čak u velikom b ro juslučajeva i neprijateljski raspoloženi.

Odnos prema inovac ijama i novatorstvu trebalo bi posmatrati ikaokrupno klasnopi- tanje. Radničkoj klasi ne može biti svejedno hoće li neko svojim konzervativnim stavovi- ma sprećavati podizanje tehnoloSkog nivoa proizvodnje. Nesposobnost uovom slućaju pokazuje se opasnijom i od gubitaka. Zbog takve klime koja bez izuzetka vlada u c ijeloj zemlji po broju inovacija mi smo nazadnjem mjestu u Evropi. Od ,,ispadanja“%pašavaju nas jedino Albanija i Portugal, a mora se priznati da nam ovakva poredenja ne idu načast.

Srećom u tm ini uvijek ima i poneko svijetlo mjesto. I ti šu primjeri spomenuti na savjetovanju. U Tvornici olovaka Zagreb svake godine proglašavaju najboljeg inovatora i nagrađuju gafićom. U mariborskom TAM-u inovacije uzimaju kao uslovopstan- ka i svi oni koji ne predlažu nešto novo osj- ećaju se neprijatno. Da bismoovakvu situa- ciju imali u cije lo j zemlji, najprije moraju da pocrvene mnogi direktori i drugi rukovodioci.

2. J URIC

RASTE INFLACIJA, ALI I L lCNI DOHOC I Ko će brže

Rast cijena industrijskih proizvoda ove godine će, po svemu sudeć i, iznositi oko 80 odsto, dok će poskupljenja u trgovini na malo biti dva do tri procenta niža. Ovo je Tanjugu izjaviodirektor Saveznogzavoda za cijene Kazimir 2 ivko Pregl.

Pored takozvanih dugoročnih uzroka (strukturne neusklađenosti, visokitroško- vi) ovakvoj in t laciji, objašnjava Pregl. „kumovali" su i skromno povećanje in- dustrijske proizvodnje i relativno visok no- mina lni rast ličnih dohodaka i opšte i zajedničke potrošnje.

Priliv novca na tržište svakog m jeseca je nadmašivao rast cijena. U septembru su realni lić ni dohoci bili veći nego u istom mjesecu lane, a taj porast se ida ljezad rža- va. Podaci ukazuju da oni nisu padali ni u prethodnih devet mjeseci ove godine.

Prim jetno je da realan porast lićnih dohodaka ne prati i porast Stednje gradana. To znaći da se „plate" direktno preliva- ju u potrošnju i da je do sada nešto brže trošena uštedevina. Taj novae podstakao je potrošnju i. naravno, izvršiododatn ipri- tisak na cijene.

U takozvanoj zvaničnoj definiciji de- pozitnog. novca prema rijećima Pregla, privreda do sada nije prikazivala okvirne kredite banaka. Oni su u septembru bili tri puta veći nego u januaru i dostigli su 230 m ilijardi dinara. Ako se ovome dodaju i medusobna potraživanja, mjenice i druge hartije od vrijednosti (siva em isija) može se konstatovati da je privreda „baratala" sa nešto većim sredstvima nego što se to pokazuje u zvaničnim podacima

Iz ovoga je jasno. ocjenjuje Pregl, dasu novčani tokovi bili iznad okvira proizvodnje i realnog ostvarenog dohotka. Sto su ta odstupanja bila jaća, to su cijene brže rasle.

U Saveznom zavodu za cijene smatraju da ne treba zanemariti ni uticaj takozvanih psiholoških faktora na inflaciju. Pokazalo se. naime, d a dobard iop riv rede jošzazire od zamrzavanja cijena za šta. ističe Pregl, nema nikakvog osnova Zbog toga se pred kraj godine vrši jak pritisak za povećanje cijena Medutim, iznenađujuće veliki broj radnih organizacija odustaje od zahtjeva poštoseuvjeri daSIV zaista nerazmiSljao zamrzavanju.

m ib n k o KO SANO VIĆ

, , G L A S ‘k L i s t S o c i j a l i s t i č k o e s a v c / л r a d n u i ! t i a r o d a

O pštine osnivači: B anjaluka, B osanska G rad išk a , ^ e lin ac , K o to r-V aroš, L ak- iasi, P rn jav o r, S kender- V akut i S rbac.

Izdaje i š tam pa N 1G R O ,,G las“ B anjalu ka, U lica A V N O J-a 93.

Prcdsjed nik Poslovodnog odbora Dircktor i odgovorni urednik NIGRO ..Glas" Edhvm Čizmić Nehojša Radmanović

P rv i b ro j ,G Ilasa“ izašao j e kao o rgan N O P -a za B osansku k ra jin u u Ž u pic i k ra j D rvara , 31 . ju la 1943. godine. Poslije o slobođen ja ,,G las“ izlazi u Banjaluci k ao o rgan O blasnog n a ro d n o g fro n ta d o ju n a 1951 .O d IX 1953. izlazi kao organ SSRN pod im enom „B anjalučke n o v ine“, a o d 2 9 . novem b- ra 1955. p o d im en o m ,,K ra jiškenov ine“ .O d 13.m aja 1963., list ponovo iz laz i pod im enom ,,G las“ . U kazom P redsjedn i- štva S F R J od 19. j u la 1968. „G las“ je od likovan O rdenom zas luga za na ro d sa srebrn im zracim a. O d 8. f e rb ru a ra 1983. ,,G las“ izlazi kao dnevn i list.

Urcđuje kidakcijski kolr|>ij: Anlun kasipović (desk). Kmin Krkić (popoilncvni desk). Tomo Marić (sport). 1 adil Smajić (Bosanska krajina), ArifSilnica (lchnička rcdakci- jal.Sabira Pirapićlb.injaliička hronika).NadaPutafić( kultura I.NchojšaKadmanotić, (dircktor i odgovorni urcdnik), Draîša Sprcmo (Ncdjeljni Glas).NovinskisavjL't lista „Glas": IvanAndričić, Nusreta Horić(predsji'dnik), KdhomČi/mić. Milonko Cerkcta,.lovo Kerkez, Radojka Ku/manović,I’rtdraj;l.azarcvić.OtoMarusić. Islam Mchdić, Rranko I’iva5t\ić, Ncbojša Kadmanović, (Irozda Кгц(ијк‘, NcnadTri- funović, Franjo Vardić.

ШП bosanska krajina GLAS * ČETVRTAK, 19. DECEMBRA1985.0 .

SKUPŠTINA UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I PREHRAMBENU INDUSTRIJU

Put ka vezanoj trgovini# U ovoj godinl prolzvođačl hrane su se našll u teškoća- ma, a ll Ih prevazićl mogu jedino — ako se budu planskii dohodovno ponašali unutarA IPK „Bosanska krajina" 0 Vellkezallhe postoje, a ll one se lako mogu Isporučiti na tržlšte, slstemom „vezane trgovine"

BANJALUKA, 18. decembra — Planiranje proizvodnje na njivi i njeno pravilno usm jeravanje pre- radivačkim kapacitetima samo je jedan od puteva da se prevaziće bremenito stanje koje je, zadnjih godina zadesilo proizvodače hrane O va konstatacija izrećenaje na s jedn ic i Skupšt ine udružen jaza p o ljo p r iv redu, vodo privredu i prehram benu industr iju O snovne p riv red ne kom ore B anja luka Up- ozna jući de lega te sa deveto mjese- ć n im stanjem u ovoj o b lasti Alija Memić. sekretar U d ruženia naglasio )e da je m dus trijska po ljo - p riv redna pro izvodn ja veća za 4.6 odsto nego u istom per iodu prošle go d ine Naime. na ovako pozitivna kretanja u t icao je dobar rod pše- n ice i raži ko|i je već i za 4.4 odsto nego prošle že lve, koncentrovane stoćne hrane za 19,5. p ro izvodnja a lkoho lm h pića za 2.4 odsto i prehram benih pro izvoda 25,7 odsto M edutim . m anji rast registrovan je u p ro izvodn ji šećera za 20 ods to. kand itorsk ih pro izvoda za 18.3 odsto i beza lkoho ln ih p ića 7.5 odsto

— Složeni uslovi poslovanja i negativne tendencije pratile su ovu proizvodnju tokom godine. Na

neke se može ut icati da se pre- vazidu — nepovezanost i neus- kladenost po veličini preradivačkih kapaciteta sa poljoprivrednom pr- oizvodnjom, nedovoljno ko- rišćenje kapaciteta, teško će u snabdijevanju, disparitet ulaznih i izlaznih cijena, gub itke, otežan pla- sman gotovih proizvoda, a li na nev- rijeme koje je prat i lo tokom godine poljoprivrednu proizvodnju — ne može s eut icat i — naglasio je A l ija Memić.

G ovoreć i o teškoćam a koja su zatekla po ljop riv rednu pro izvo- dnju Bajazit Paćariz. potpredsjed- n ik poslovodnog odbora za lin iju ž ita rica AIPK „Bosanska krajina". nag lasio je da se m oraju iznalazit i s istemska rješenja za ovu o b last, je r je samo tako m oguće da se žirom društvenom akcijom od njive dob ije o n o liko ko liko može. a da po l|oprivredn i pro izvodać budeza- štičen S druge strane Pačariz se za ložio da se regresiranje vješta- ćkih dubriva ne vrši u pro izvodnji. već u upotreb i O va akcija bi dala željeni efekat — po ljopriv redn i pr- oizvodač. ko ji isk ljuć ivo proizvodi za trž iš te, dob io bi je ftin ije dubrivo. a pro izvođač ne bi gub io

— U koliko se stvarno žellmo osloniti na vlastite prirodne re- surse, kao snabdjevače sirovinama prerađivaćke kapacitete, onda proizvodnja na njivi mora biti planska. To je jedini naćin da budemo naćisto ita se sve m oie ,,kod kuće'* obezbijediti preradivačima, a ita s e mora tražiti izvan Kom binata. Samo po sebi to podrazumijeva ćvršću vezu na rel aciji njiva — tvornica — naglasio je Pačariz.

O d ukupne prehram bene pr- o izvodn je samo sa dvadeset odsto p lasira preko prodaine m režeKom - binata. Sve osta lo ostaje da se pla- sira na d rugo područje. M edutim . sadašnja s ituacija na tržištu nije dovoljna garanc ija da će se kupac i naći. pa su zalihe često veće nego što je to dozvoljeno. G ovoreći na ovu temu. Rifat Beglerbegović. d irek to r „M ire C iko te " izP rijedora, predlaže da se uvede takozvana „vezana trgovina", koja ne bi zatva- rala tržišne granice. A to znači — on o liko roba ko liko AIPK-a povuče sa odredenog podruć ja neka i pla- sira svojih proizvoda. Ovaj p rijed log naišao je na odobravanje krajiških privredm ka, a 2ivko Milrovic. d irek to r „V ITE " iz Skender-Vakula je upoznao pri- sutne sa kakvim se sve teškoćama susreće ova m lada tvorn ica oko p lasm anazobenih pahulja.

R M.

IIIIII

PREDSJEDNIŠTVO OK SK BANJALUKA O _ GUB ITAŠ IMA I

Uzrok unutrašnje j slabosti I

I# Najteže stanje u„Vitaminkl“i„Tvornlciope- I karskih proizvoda“ gdje radni ljudi za sada ne I vide puteve izlaska iz teškoća I

BAN JALU KA, 18 decembar — Radne grupe, koje je fo rm irao O pštinsk i kom ite t Saveza komu- nista u Banja luci za pom oć ko- m unistim a u orgam zacijam a ud- ruženog rada, koje su iskazale najlošije poslovne rezulta te u prvih devet m jeseci ove godine, uspjele su pokrenu ti partijsku ak- tivnos t u ovim kolektivim a.

Ovo je oc ijen jeno na današnjoj s jedn ic i Predsjedništva O p- štinskog komiteta.

Nakon obilaska i izvještaja radnih grupa pokazalo se da je prva procjena o sub jektivn im uzroc i- ma loših pro izvodn ih i finansij- skih rezultata po tpuno tačna. U svim ovim ko lektiv im a navrijem e ili sa kraćim zakašn jenjim a uradeni su p rogram i sanaci|e. U INCEL-u i ,5 in te tik u “ povećana pro izvodn ja u novembru i decem bru daje osnova za nešto povo ljn ije bilanse na kraju godine. URO J a d ra n k a ” iO O U R -u

„C rn o -b ije ii te lev izori i e lektroa- kustika" ni posiovodstva ni po iiti- čki i sam oupravn io rgan in isuv la - da li pos lovnom po iitikom . U N IGRO „G lasu" i Cajavčevoj RO E lektronski p rijem n ic i i uredaji funkc ija radne organ izac ije se vr lo m alo osjeća.

Ipak, najteže stanje je u „V itam ink i" i T vo rn ic i opekarsk ih proizvoda, gdje radni lju d i za sa- d a n e v id e iz laske izk rize u ko ju su upaii.

U većini ko lektiva kadrovska struktu ra rukovod ilaca Pstručmh tim ova ne zadovoljava.

U kratko, radne g rupe O p- štinskog kom ite ta Saveza kom u- nista nastaviće započetu aktivnost. a u traženju puteva ozd- ravljenja. pa ć ak i likv idac ije nekih OOUR-a uk lju ć iće se s trućn i tim ovi nadležnih opštinsk ih i m eduopštinskih in s tituc ija i organa.

B

II

I

JAKCIJA: ,,GLASOV“ DJEDA MRAZ U M OSTARU

Biće radosti9 O d danas u akciji i Opštinska konferencija Crvenog krsta Banjaluka i Radna zajednica SO UR -a Medicinsko- fakultetski centar

BAN JALU KA. 18 decem bra — Opstm ska kon ferencija Crvenog krsta Bania luka i Radna zajednica za jedn ićk ih poslova SO UR-a M ed ic insko -faku lte tski centar uo- lat i l i su svoie p riloge za novogo- d isn |e poklone d jeci nastradalih tadnika mostarske Radne orga- n izacije ..Parkovr

Sudeci prema već p rikup ljen im poklomm’a i novcu. kop pris t iže na

S K U PŠTIN A S IZ -a ZAP- O S LJA V A N JA B A N JA - LU K A

Brananezapos-lenosti?* Plan zapošliavanja u o vo j g o d in i ne ostvaru je se kako se računalo: Irebalo b i da se zapos ll j o i 2.216 radnika, u i t a ]e le ik o pov je rova li s obzirom na k ra lko vrljem e do isleka godine

BANJALUKA. 18. decembra — Za hi- Ijade mladth ljudi koji ćeka|u na radno miesto 1986 . godine Irebalo hi da bude prekretmca u pohtici zapošl|avan|a Realizaci|om redovnih i dopunsîh programa iduće godine Irebalo bi ko- naćno zauslaviti porasl nezaposlenosli. rećeno je na današnjoj Skupstmi SIZ-a zapošl|avanja Banjaluka

U planskom petogodištu do 1990 go- dme realizaciiom redovnih i dopunskih programa treba da se obezbiiedi rasl zaposlenosti po stopi od 2.8 posto Samo u Bosni i Hercegovtni prema ovo) slopi u idućoi godini Irebalo bi zaposliti 75 200 lica, ućemu 118 hiljadapripravni- ka Medulim, prema nacrtu programa zaposlenost na podrućju krajiSke regije u idućoj godini Ireba da raste po stopi ćak 3,4 posto Zabrinjava medutim Cmjenica da |e plan zapošljavania na ovom terenu za tekuću godmu do sada ostvaren sa svega 80,5 posto. a prijem pripravnikatek sa68 posto Toćereći da do kraja godine radni kolektivi treba da zaposle još 1 474 lica i 742 pripravnika

DanaSnja skupStina SIZ-a zapošljava- n|a Banjaluka bila je u|edno i posljednja siedmca u sastavu Već od 1 januara iduce godine ovaj SIZ Iransformisaćese u Osnovnu zagednicu zapošlfavanja Zajednice opština Banjaluka Novine je u tome što će se ubuduće sva sredstva slivati u jedmstvenu interosnuzajednicu zapošliavanja na mvou Repubîke. odaklećeselinansirati redovni i dopun- ski nrogrami zaposl|avanja lakosreds- tva pristižu. na danaSnjo) skupStini po- ivučena je ćinjenica da se s konkretnim pro<;'3mima ipak kasr Stoseposebno Od'iqs na programezapoiljavanja u ne- razî|enim područjima 2 L

ž iro -raćun OOSS Novinska djelatnost. b ro j 10500-678-7615, s naznakom za d jecu ..Parkova". biće idućeg petka radosti u M osta ru .Kra jišn ic i se i ovaj put pokazuju kao humani, sprem ni da pom ogn u u nevol|i. ali lob radu ju . N iove. kaon i ran ijih godina. nećemo d jeci nositi stare stvari, nego samo vrijedne darove I dalje važi deviza da je za svakog mališana bo lje nabaviti jedan vrijedan, nego m nogo bez- naćajn ih poklona.

P riloge va lja što prije dostavlja ti u U lic i AVNOJ-a 93 gdje se nalaze prostoh je R edakcije „G lasa", a o svemu iscrpna obavještanja mogu da se dob iju na te lefone bro j 37-977 I 37-979.

IZVRŠNI O D BO R SKU PŠTIN E S IZ -a KU LTU R E I F IZ IĆ KE KU LTU R E C E L IN A C O P O TR O S N J I SREDSTAVA

ĆELINAC, 18. decpm bra — U toku ove god ine za potrebe kulture i fiz ićke ku ltu re angažovano je 7,2 m ilionad inara , š to ie z a o k o 70 odslo više u odnosu na proSlu godinu. U poredo sa rastom prihoda došlo je i do većih sad- ržaja u ovim oblastim a O vo je is- taknuto na današnjoj s jedn ic i Iz v r jn o g odbora S kupštine S IZ -a ku ltu re i fiz ićke ku ltu re opštine Celinac.

Ukazano je da u ovim djelatnostim a ima teškoća. lako su prihod i rasli za oko 70 odsto, n ije dovo ljno u odnosu na narasle potrebe. Najvi$e prihoda izdvo- jeno je za rad N arodnog univerziteta b ib lio te k e iK U D —a.,M iloš D u |ić" C elinac i ..Mladen D ok ić " Jošavka Nisu zapostavljena i inveslic iona izdvajanja Za izgradn ju p rosto rija i oprem e amater- skih društava izdvojen o je 2.5 mi- lionad inara S lvo rem suus lov iza

VIŠE PARA -BOLJI RAD* Ove godine bllo je na raspolaganju 70 odsto vlše sredstava za potrebe kulture i flzlčke kulture: stanovlšte je da dlo para u Idućoj godini treba usm jerltl za dovrienje druge faze sportsko-rekreatlvnog centra u Čellncu

aktivnost fudba lskog i rukom et- nog kluba. Vise godina izdvajase d io p rihoda fiz ičke ku ltu re za ot- p latu kred ita

U narednom petogod ištu predvideno je da se d io sredstava us- m jeri za poboljšanje p rilika u ku l-

tu ri i završi izgradn ja d ruge faze spo rs tko -rek reacionog cen tra u Celincu. D a b is e to o s tv a r ilo biće po trebno angažovati i dodatna sredstva udruženog rada i društvene zajednice.

S. M.

U P IS N IC IM A Z A JM A

Izvještaji sutraSva upisna mjestaza upis i uplatu zajmazazapoiljavanje, sa podru-

ćjabanjalučkeopttine, dužnasu najkasnije do20.12.1985. gocline do 10 sati (u petak) po kuriru dostaviti drugi desetodnevn i izvjeitaj na obrasc u broj 2 PBS O snovna banka Banjaluka, U l . Marije Bursać, šalter-sala polroSaćkih kredita, ko d Suade Bukić.

f KO O R D IN A C IO NI O D B O R O PSTINSKE KO NFERENCIJE SSRN BO SAN SKA G R A D l SKA O O B ILJE 2A V A N JU Z N A C A JN IH D O G A Đ A JA I L lC N O S T I

BISTE HER0JIMA' I

9 Iz sredstava mjesnog samodoprlnosa gradi se vellkl spomen park sa trgom trtava faSis- llčkog terora, koji će biti otvoren za Dan komune 9 Biće postavljene I blste narodnlm herojima Lepoj Radić, Stevanu Duklću I Enveru Siljku

BOSANSKA GRADlSKA, 18 decem bra — Veliki spom en-park sa T rgom žrtava fašizma ko ji se u Bo- sanskoj G radišci gradi sredstvim a m jesnog sam odoprinosa biće svečano otvoren 24. ap rila sliedeće god ine u okviru obilježavanja Dana komune i 45-god išn jice ustanka naših naroda i narodnosti.'T o je od lučeno na s jedn ic i K oord inacionog

odbora O pštinske kon ferencije SSRN koji brine o obilježavanju znaćajm h događaja i ličnosti iz po li- tićke I ku ltu rne is to rije naših naroda i narodnosti U ovom spom en-parku pored um jetn ičke sku lp ture

Bore Prpoša postaviće se biste narodn im hero jim a Lepoj Radlć, Slevanu Dukiću i Enveru Siljku, zatim vjećna vatra i fontana, a o tvo rićese i zaviča jn i muzej na m jestu sadaSnjeg fisku ltu rnog doma

Posebno je isticana po treba obogaćivan ja tog muzeja u ko ji će se p ren ije ti staina izložba „Putevi pobjede" i ispisati oko 11 h iljada im ena palih boraca i žrtava faš is tićkog terora iz bosanskogradiškog Potkozarja i L ijevća poija. Naglašena je i potreba daljeg obogaćivanja i n jegovanja ho rtiku ltu re u sastavu spomen-parka, gd jećeseodv ija tiznaća jne društvene i ku ltu rne aktivnosti

Koordm acion i odbor je p rihva tio i p rijed log da se kod ban ja lučkog In s titu ta z a is to r iju narući pro jekt m onogra fije opštine Bosanska G radiška te da se nastavi i u narednoj god in i dovrši izgradn ja i u ređen jespom enika palim b o rc im a iž rtvam a faš is - tićkog terora te spom en-dom ova u više potkozar skih i lijevčanskih sela

VI.S I.

II

PILANA U G O R N JIM PO DG RA D C IM A IS PU N I- LA PLAN

Kubici za prebačaj

BOSANSKA G R A D l SKA. 18. decem bra — Prva i na js ta rijap ilana u Bosni i H ercegovin i, OOUR Drv- na industrija u P odg radcima, ko ja je upravo ob il ježila 130 god ina rada. danas je ispun ila ovogod išn ji p lan proizvodnje. O vd je je pro - rezano38.500 kub ika oblovine. D o konca god ine b iće prorezano još 1.500 kubika ob lov ine pa će god i- šn ji p lan p ro izvodn je b iti premašen za će tiri procenta.

VLS I.

S T A N O G R A D N JA U M R K O N JIĆ —G RADU

Dogodine 33 stanaM R K O N JtC —GRAD, 18. de-

cembra — Sada im a 630 slanova u društvenom sektoru na podru- ćju m rkon jićke opStine, a do polov ine iduće god ine biće ih jo š 33 Izg radn ja ieu za v ršn o j fazi. Na lo ka c iji BreSin P otok u dvije zgrade sa 20 dvosobnih, te 13 jednosobn ih i garsonijera, us-

eliće se rad n ic i m rkon jićk ih ko lektiva ko ji su izdva ja li sredstva za gradr>ju.

Izvodać radova. m rkon jićka Radna organ izacija ..G radn ja " zbog kaSnjenja, m oraće da ubrza poslove, je r se rad i o inves tic iji vrijedno j 130 m iliona dinara.

L .S .

U novom b loku dvosobnl, Jednosobnl s lanovl I garsonljere

J GLAS * ČETVRTAK, 19. DECEMĐRA 1985. bosanska krajma

N A K O N D O N O ŠENJA NOVO G DEVIZNOG ZAKO NA

Povratak dinaru - prednost izvozu

* O d prvog januara iduće godine sve devize će do tazitin a jedinstveno devizno tržište, što praktično znači uki- danje devlznih računa organizacija udruženog rada Ф Novi devizni zakon pogoduje mnogim krajiškim izvozni- cima, posebno onim kolektivima kojiznačajan dio svoje'proizvodnje plasiraju na inostrano -konverlibilno tržište

P'ta je jI ina r od prvog januara iduće godine - pos- > jedino sredstvo plaćanja u zem lji. Promet

deviza obavljaće se iskljućivo preko nadležnih banaka a ekonomskom polit ikom podsticaće se izvoz - posebno zajedn ifiki nastup privrede na svjetskom tržištu. O va opred je ljen ja svoje up o r iš te će im a ti u nedavnodonesen im zako- nima o ekonom skim odnosima s inostranstvom T o su Zakon o d eviznom poslovanju. o k red itn im odnos ima i prom e t u robe i usluga

Novim deviznim zakonom treba lo bi da se prevaz ide sadašnja praksa - zatvaranja u re- g iona lne okvire. odnosno razbijan je privrede na nacionalne ekonom ije. Forsiraćesezajed- nički izvozni program i i zajednićk i nastup na inostranom tržištu. Od prvog januara iduće godine prestaje da važi nepisano prav ilo da banke i kom iten ti m oraju b iti iz iste republike ili pokra jine Je r.o rgan izac ijeud ruženog rada ko ie zarađu ju devize, mogu ih prodavati b ilo ko|Oj poslovnoj banci u zem lji, koja jeobavez- na da u svakom trenu tku obezbijedi devize za uvoz opreme. s irov ina i reprom aterija la - pod uslovom da ko lektiv i na to im a ju pravo.

Stu b novog deviznog sisfema su izvozn ici. Za njih b i trebalo da se obezbijedi i niz prednost i, odnosno prioriteti, posebno u na- bavci roba i repromaterijala iz uvoza O viznačajni de ta lji p reciz iraće se podzakonskim aktima, od ko jih će većina (više od 60) biti doneseni in te rve n tn o -d o k ra jao ve g o d m e . jer donesćn i zakoni bez n jih se p raktično ne bi m ogli p rim jen jiva ti.

P ^D S T R E K PR1VREDI

anjalućka, a i kra jiška privreda značajno su o rijen tisan i prema inostranom trž iš tu Zbog toga se u m nogim ko lektiv im a s ovog podrućja s ve likom pažnjom p ra tilo donošenje novog deviznog zakona Nakon usvajanja ovih dokum enata i n jihova skora- šnja prim jena - među p riv redn ic ima |e izrećeno dosta poz itivn ih ocjena koje se svodena jed instvenu osnovu - da jeovošansa z a iz v o zn ike ip o d s tre kp riv re d id a se o d lučnije uklapa u tokove m edunarodne pod je le rada.

PRIORITET IPrednost kod uvoza reprom aterija la

im aće ko le k tiv i, ko ji posjeduju ugovore za već i izvoz U s luća ju da nema dovo ljno deviza - u tvrđ ivaće se p rio rite ti. Konve rt ib iln a valuta će se p rvoobezb jeđ iva tizao tp la tudugova , a odm ah potom za uvoz sirovina i repro- m aterija la nam ijen jen ih p rodukc iji OUR-a ć ij i je izvoz veći od uvoza Banke koje ne budu poštovale utvrdene k rite rije o pravu na uvoz- mogu b iti is k ljučene iz spo ljne trgov ine

Zakonske novine, ko je će znaćajno pods- taći razvoj ekonom skih odnosa s inostranstvom - pogodovaće „S ipad '-V rbasu . već god inam a jednom odna jusp ješn ijih izvozm ka s ovog područja . U ovoj god in i samo od pro- daje nam ještaja devizni p riliv će iznositi osam m ilio na dolara, a dogodine. možda i šest miliona više.

- U razvoju ekonomskih odnosa s inostranstvom n užno se m oralapristupitl odrede- nlm Izmjenam a, upravo ovakvim, koje prolzl- laze Iz novog deviznog zakona. „V rbas" jenaj- većlm dljelom proizvođać finalnih proizvoda I u mogućnosti je da svoju produkc iju u pot- punosti usmjeri ka svjetskom trž ii t u . S obzirom na to da ćenovizakon dlrektno pods-

O d desel zaradenih dolara samo jedan za po trebe uvoza: iz pogona „V rbasa"

ticati izvoznike, on bi trebalo da postane i generator za preusmjeravanja proizvodnje za Izvoz. Inače, ,,Sipad“-V rbas je u veoma povoljnoj situaciji kada su u pitanju relac ije izvoz - uvoz. Jer, od deset zaradenih dolara, samo jedan je namijenjen potrebama. uvoza. Kolektivi koji imaju veći deviznt priliv trebalo bi da imaju i veće mogućnost i za nabavku opreme i repromaterijala iz inostranstva radi još u spjeinijeg nastupa na svjetskom trii&tu. istovremeno, dužnost im je da pomognu i organizacije udruienog rada koji nisu izvoznici, kako bi se i oni postepeno uključivali u medu- narodnu podjelu rada - ist iče M irko G rahovac, direktor „Vr bas-komerca".

ATR AKTIVNIJI PROGRAMI

^ ^ je lo k u p a n sistem zakona koji, reguliše ekonom ske odnose s inostranstvom . konc ip i- ran je kao tra jno rješenje, s tim što je predvideno da do postizanja konve rtib ilnos ti dinara i dugoroćno stab ilne ravnoteže p la tnog bilansa važe posebne odredbe o p la tnom prom etu s inostranstvom .

- Program funkc ion isan ja novog deviznog sistema treba da obezbijed i da se on kreće u željenom pravcu. Sve to. naravno, podrazu- m ijeva ie fe k tesm iriva n ja in flacije . Kako ć e se ove m jere i zakoni reflektova ti u konkre tn im sredinam a, osta je da se sačeka prvi januar iduće godine. Tada će poćeti da važi novi devizni zakon. - kazeV lnkaA leks ić iz poslovods- tva Kom bina ta „Bosanska k ra jin a 'B an ja lu ka

Jedan ovakav paket dokumenata - smatra Vinka Aleksić, nesporno je uspjeh i korak naprijed. P.'lsutne su, medutim, joiuvijek diieme kakve će efekte donijet i prelazna rje ien ja i da li će, kako je predvideno - voditi ka trajnom. PoSto je sv e koncipirano na bazi ukupnog pla- tanog bilansa zemlje, već sada se Cu ju primjedbe, odnosno bojazan, da li će even- tualno manji devizni priliv praktićno uticat i na Citav lanac reprodukclje - zavisan od uvoza.

U SO UR-u „Rudi Čajavec" Banjaluka bez Iznenadenja dočekali su novi devizni zakon. O n će. kako sm atra D rago Jovanović, po tpreds jedn ik Poslovb dnog odbora SOUR- a, pozitivno d je lova ti na izvozna opred je ljen ja ovog s loženog poslovnog sistema. „Čajavaae" im a ve like m oguć nosti za još us- p ješn iji nastup na svjetskom tržištu, zahvaljuju ć i p rijesvega a traktivn im pro izvodn im program ima, zasnovanim nasavrem enim tehrio lo - g ijam a, ko jim a raspolaže re lativno mali bro j zema I j a u svijet u Izvoznici će Imatl prior ltet, a s ozbiljnijim problemima suoćiće se prolzv- odači robe iiroke potroinje (komercijalna elektronika prije svega), za koje se većina komponenata ku puje s konvertibilnog tržiita. Radi prevazilaienja ove poslovne problema-

tike, sve uspjeinlje se razvijaju I proSlruju kooperacioni i kompenzacioni poslovl s inost- ranim firmama.

F IN ALIZACIJAPRO IZVODNJE

r i nedavno usvojena savezna zakona. koji regulišu ekonom ske odnose s inostranstvom . u UNICEP-u susp rem nodoćekan i Ovaj kraji- ški kolektiv. ko ji ima i najveci ob im izvozno- uvozn ih poslova, joS poodavno se u k ljuč io u n jihovo donošenje.

DEVIZESve devize iz inostranstva će dolaziti

na račun poslovnih banaka, koje ih dnevno moraju nuditi deviznom tržiStu I prodavati onima koji imaju legitimno pravo za plaćanje u tom trenutku. To istovremeno znaći da vise ne postoje devizni raCuni organizacija udruienog rada osim konkretnih izuzetaka).

- O vim zakon im a naš SO UR mšta posebno ne dobija . ali i ne gubi. Ipak. sm atram o da je veoma korisno š to će se devize naći na jednom m jestu T o om ogućava da društvo s n jim a ra- c iona ln ije raspolaže. Kod Izvoza u naiem poslovnom sistemu moraćemo Ić i naviiefaza finallzacije, jer će tako izvoz biti isplativiji, a kolektivi će se efikasnlje povezivati u repro- dukcionim cjelinama. Uz sve ovo, za stimula- ciju Izvoza neophodne su dodatne mjere ekonomske politike - posebno prilikom kredi- tiranja. U novim uslovima privredivanja - vrijeme će brzo pokazati ko je zaista sposoban Izvoznik - kaže Lazo T o m ić, iz UN ICEP-ove R adneorgan izac ije ,,E ksport-im port“ .

U SO UR-u J e lš in g ra d " za sada is tiću da su pored izuzetno povo ljn ih novina za društvo u c je lin i - novi devizn i p rop is i don ije ti i neke diiem e, koje bi, kako is tiču u ovom ko lektivu treba lo r iješ iti p ra tećim zakonskim aktim a i d rug im „redovn im " m jeram a ekonom ske po litike .

N eophodno je ta ko d e s tim u lisa ti veći izvoz. is tić u u >(Je lš ing radu ", a lii ja s n ije u tv rd it ip r io - rite te p rilikom uvoza reprom aterija la i sirovina.

I pored jasnog opredjeljenja, kojaproizilaze iz novih zakona, da se temeljito mijenjaju ekonomski odnosi s inostranstvom - veliki zaokret se ne može oćekivati već iduće go- dlne. Jer, uz najpovoljnije okolnosti za prilag- odavanje privrede racionalnijem poslovanju potreban je I odreden vremenski period.

Mirko KISJAN Slavica KREMENO V IĆ

Branlslav B O ŽIĆ

PREDSJEDNIŠTVO O PŠTINSKOG V>IJE- ĆA SAVEZA S INDIKA- TA B AN JALU KA O FUNKCIO NISANJU DELEGATSKOG SIS- TEMA

Delegatodugleda# Delegati ne bi smjeli da budu anonimni, čak i za svoju delegatsku bazu već naprotiv, u javnosti znani i cijenje- ni Ijudi

BA N JA LU KA . 18 decem bra - Sm atra lo sedasvako m ožeda bude delegat. A li. ć in i se da je došlo vrijem e kada nas praksa upućuje na prevazilaženje ovakvih stavova za delegate valja b irati one Ijude koji uživaju povjeren je gradana O vo je rečeno na juče rašn io i sjed- n ic i Predsjedništva O pštinskog vij- eća Saveza sind ikata. u okv iru ras- p ra ve o a n a tiz ifu n k c iom saniade legatskog sistema u ban ja lućko i op- štmi. u periodu od 1982 do 1986 godine. Jer, de legat je onaj ko govori u nečije ime - ko nećije m terese zastupa, a nem ušti i pasiv- ni de legati postaju u praksi ano- n im ni i za one ko ji su ih b ira li i koje b i treb a lodazas tupa ju Delegati ne bi sm je li da budu anonim n i - a dele- g a c ije b im o ra le d ab u d u ka d ro vsk i, znatno jače nego što su danas

Treba istaći da je u ovoi taćki dnevnog reda već raspravljano na jedno j od s jedn ica Predsjedm štva O KSSRN, te d a s e raspravaodatle pom jerila i na sve d ruge n ivoe fron- ta - o tuda je d io onoga što je sm oc rečeno. u neku ruku, javnosti već poznato Јзг. i s inoć je ponovljeno da su nesum njiv i uspjesi dele- ga tskog sistem a u pog ledu m asovnosti u donošen ju odluka. poveć anom interesu za od lu č i- vanje. i naročito . za rješavan jep ita - n ja odgovornosti u društvu A li je is taknu to takode i to da je. i pored toga što delegatski sistem funkc io - niše više od decenije - odnos dele- gacija prema organ im a upravljan ja još na poćetku že ljenog razvoja Znača jne teškoće su uoćene i u pog ledu povezivanja de legacija u udruženom radu. sa m jesnim za jedn icama - u ć emu ve lić ina ba- n ja iuć ke o p š t ine predstavl/a ozbi- Ijan prob lem - a u izvjesnoj k ru tos ti izbornog sistema takode je videna teškoća koja nepovo ljno u tiče na razvoi delegatskog sistema

Brži razvoj i po tpun ija a firm acija delegaskog sistem a podrazum ije- v a lo b ira d ik a ln ije z a o k re te -ć u lo s e na siedm ci. a je d a n o d n jih , pokuša- vano je dabude sa g le d a n u potreb i ob|edm javan ja delegatskog sistema u udruženom radu sa on im u skupštinam a! Za sada. u praksi. onaj aspekt sistema ko ji se odvija u udruženom radu. i ko ji je. po svemu. suštinski te bi va l|a lo da se rep roduku je na svim da ljim m voi- ma delegatskog od luć ivan ja - vrlo malo. ili n im alo zna (a često se i ne in teresuje) o skupštinsk im od luka- ma. Takođe je rećeno i to da se kao jedan od razloga često n iske efi- kasnosti de legatskog sistema. navodi ćesta praksa da delegati ne konsu ltu ju bazu. M edutim . rećeno je. raspraveuV ijeću m jesnihza jed- n ica. gdje delegati veom a dobro poznaju stav baze. takode. ćestone daju efekte ko ji se žele

D . SOCANSKI

ZA P O Š LJA V A N JE PR IP R A V N I KA

Predviđanja nisu ostvarenaPrema podacim a O pštinske inspek-

Cije rada do sada su na podruć ju pr- n javorske opštine p rim liena 94 pripravnika na neodredeno i 38 na odredeno vri|eme. što je m anje od plana ko jim je b ilo Jlan irano da se zaposli 162 pripravnika u ovoj godin i.

Prema izvjeSt*ju inspekcije , priprav- nike nisu p rim ile radne organ izacije

„P ion ir", „G rad ip ". „M eta lka” iT vo rn ica koža. A li ima i o n ih ko lektiva ko ji su pri- m ili više p rip ravn ika nego što je to zakonom predvideno To su .Je lš in - g r a d " 1 3 ,T vo rn icao b uće ,,S loga '9 iO p- Stinski sekre tarija t uprave. ko ji je zapo- slio če tiri p rip ravn ika vise nego što je predvid io . .

D.C

PO SLIJE KU RSA S lVEN JA U K O T O R —VAROSU

Kostimi kao ,,uzorci“K o to rvarošk i R adn ičk i un iverz ite t ..D uroP u-

car S ta ri" orgam zovao ie u saradn/i sa sara/ev- sk im Zavodom za unapreden/e d o m ić in s tva tećaj k ro jen ia i šiven/a P oće ln i i p rodužn i leča i završ ilo je 115polazm ca. ko je /о u lo k u 4 0 radnih dana nastavm caSabaha K aram ustahć osposo- bila za k ro je n je iš iv a n je P o lazn icesupokaza le ve liko in le resovan je za šivenje. što je omo- guć ilo da se p rog ram obuke realizu/e u p lan i- ranom гоки.

Na kra/u završetka kursa o rgan izovana ie u Radm čkom upnerz ite tu p n g odna svećanost. Prisu tm su imah p r ilik u v id /e ti i iz ložbu radova suknje. kostime. kao neku vrs lu ..uzoraka". Sto je dokaz od ko liko g /е znaćaja orgam zovant* ovog tećaja. U naredno i god in i nastav iće??* livn o s ln a o rg a n iz o v a n /u toča/evaš iven /i.. r sn im za/ednicam a Z abrde i Vrbanjci.

D. KEREZO VIĆ

шм zemlja GLAS * ĆETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985.fiLSJEDNICA SAVEZNOG VIJEĆA SKUPŠTINE SFRJ

Jedinstvenije jedinstveno tržište9 Zakon o osnovama bankarskog I kredltnog slstema predstavlja je.dnu od bitnih poluga dugoročnog programa ekonomske stabillzacije 9 Radne organlzaclje s gublcim a ill one koje nisu blagovremeno otplatlle Investlclone zajmove neće m oćl dobltlkredlte za nova ulaganja 9 Za kredltnu podršku III bankarsku garanciju ubuduće će se m orati obezbljediti najmanje 60 odsto vlastltog ućešća u investiciji

BEOGRAD, 18. decem bra (Ta- n jug) — Savezno vijeće Skup- štine Jugoslav ije (predsjedavao je dr M iodrag T rifunov ić) usvo jilo je danas ZSkon o osnovam a bankarskog i k red itnog sistema ko ji se ubraja m edu na jznačajnije sistemske zakone na ko jim a je Savezno vijeće rad ilo u 1985 go- d in i. Pored toga, usvojeno je još neko l iko zakona iz ob lasti finan- sija, više od luka i d rug ih skup- š tinskih d okumenata.

Zakon o osnovama bankarskog i kred itnog sistema preds tav lja. b ezsum n je .jednuod b itn ih po luga dugoroćnog p rog- rama ekonom ske stab illzac ije i preduslov s tab iln ijih kretan ja u novćanom i m onetarnom sistemu U ukupno 236 članova. na oko 90 st ramca. zakon ureduje poiam bankarskog i k red itnog sistema i reguliše odnose na je- d ins tvenom jugoslovenskom trž ištu u raspolaganju društve- nom svojinom . Pored toga, zakon ureduje nać in osnivanja, p rinc ipe poslovanja i vrste banka i d ru g ih finansiisk ih organizacija Zakonom se takode ureduje odgovornost osnivaća banke i d rug ih društven ih pravnih lica za likv idnos t banke i op red je lju ju se p rinc ip i n jihovog poslovanja.

V ijeć e jedanas, p o h itn o m p o s - tupku usvo jilo dva zakona: izm jene Zakona o udruzivan ju rada i sredstava o rgan izacija ud- ruženog rada koje se bave

prorfie tom robe i uslugam a i izm jene Zakona o u tvrđ ivan ju i rasporedivanju ukupnog prihoda i dohotka.

De legati su na početku sjed- nice čitava dva sata slušali odgovore na ranije postavljena delegatska pitan ja i postavlja li nova.

Poslije delegatskih pitan ja Sa- vezno vijeće je, bez rasprave, usvo jilo prijed log za donošenje zakona o program u m oderniza- cije Saveznog sekre ta rija taunu t- rašnjih poslova i program a m odern izacije Institu ta bezbjednosti za razdoblje od 1986 do 1990 godine.

V ijeće jedanas, p o h itno m postupku, usvo jilo izm jene u Zakonu o u tvrđ ivan ju i rasporedivanju dohotka. Ovom izm jenom Zako- na om oguć ava se radnim orga- nizacijam a da kama te na obrtna sredstva i negativne kursne raz- like na ta sredstva, poslije um anjenja za prihode nastale po istom osnovu, m ogu nadoknaditi 1985 god ine na teret efekata re- va lorizacije zaliha

Sve radne organ izacije s gub i- cim a ill koje nisu b lagovrem eno o tp la t ile uzete investic ione zajmove, neće m oći da podižu kred ite za nova ulaganja To im onem ogućava danas usvojeni Zakon o posebnim uslovim a za davanje i korišćen je k red ita i ga- ranacija za investic ije

Delegati Saveznog vijeia Skupštlne SFRJ

Ovom m jerom biće pogodeni svi ko risn ic i društven ihsredstava - od privredn ih organ izacija do d ruš tveno -po litičk ih zajednica i o rgan izacija i sve sam oupravne interesne zajednice. Medutim , ovaj p rop is će im a t i neko liko izuzetaka.a li ni n jihzakonodavac ne oslobada obaveze da izm ire d u g o v e ig u b itk e R ijeć je o ko le k - tiv im a koji prelaze sa tečn ih na čvrsta goriva, o stam benoj izgradn ji I pratećim kom unaln im d je la tnostima.

Da 6i budući investito ri m ogli da računaju na kred itnu podršku i l i bankarsku garanc iju on i treba da osigura ju , u p rinc ipu , naj- m anje 60 odsto v lastitog učešća, od predračunske vrijednos t i na- m jeravanog posla. M anji proce- nat ućešćap redv id e n je za kom u - nalnu d je la tnost, zdravs tvo, socija lnu zaštitu kao i za privredne

investic ije ko jim se povećava izv-- oz, pro izvodn jas irov ina i sm anju- ju uvozna zavisnost.

Pošto će radne organ izacije ubuduće m orati više da izdvajaju za sopstveno učešće. svi su izgle- d i da će se p rom ije n it i i odnosi unutar raspodje le č is tog dohotka. To znaći da će b iti manje novca za lične dohotke i za jedničku potrošn ju .

V ijeće je zatim, usvo jilo nacrt zakona o zaštiti ž ivo tin ja od za- raznih bolesti ko je ugrožavaju c ije lu zem lju.

Delegati u Saveznom vijeć u su usvo jili i od luku o u tvrd ivanju program a s ta tis tičk ih istraživa- nja od interesa za cije lu zem lju u narednom sredn jo roć nom periodu . Program om je predvideno da se u iduć ih pet god ina obave 434 sta t is t ička istraživanja koja obu- hvataju sve oblasti d ruštveno- ekonom skog života

IZ IN T E RVJUA GENERAL— PUKOV- NIKA ZORKA Č A N A D IJA „NARO D- N O J ARM IJI"

Savezni sekretarijat za narodnu odbranu i Generalštab JNA m odernizaciji oružanih snaga pristupaju kompleks- no, podrazum ijevajući pod tim pojm om ukupnu borbenu izgradnju

BEO G RAD, 18. decem bra — U posljednje vrijem e o m odern izac iji o ružanih snaga a posebno o m odern izac iji JNA, sve češće se govori u sredstvim a javnog m form isanja ali s raz lić ilim značenjem . N erije tko se pod m oder- n izac ijom podrazum ijeva samo njen tehn ićko- tehno lošk i aspekt, izražen u m aterija ln im po- kazateljim a, u novim . najsavrem enijim tehni- čk im sreds tvima ko jasu uvedena ilic e s e u v e s ti u naoružan jenaš ih jed in ica. N em asum n jeda je tehn ičko -te h n o lošk i aspekt m odern izaci|e vrlo b itan d io to g p ro ce sa .a lije p o g re šn o c io p ro ce s svesti samo na to.

Ovo |e u in te rv juu u svecanom bro ju ..Narodne arm ije " koji izlazi sutra, rekso načel- n ik Generalštaba JN A genera l-pukovn ik Zorko

DOGRADNJA DOKTRINECanadi. odgovara juć i na p itan je : šta zapravo obuhva ta proces m odern izacije oruzam h snaga i u ćem u je njegova suština?

Savezni sekre ta rija t za narodnu odbranu i Generalštab JNA toj p rob lem atic i - nastavio je Canadi - p ris tupa ju ko m peksno, podrazum ije- vajući pod tim pojm om ukupnu borbenu izgradn ju oruzam h snaga, a posebno JNA Podrob- n ije rečeno . m oderm zacija obuhvata: tehn ičko- tehno loške inovacije. uvoden je novih vrsta na- oružanja i vo jne oprem e i osavrem enjivanje posto jeć ih sistema oružja, dogradn ju doktrine upotrebe jed in ica i d rug ih d ije lova oružanih snaga, usavršavanje organ izacije i fo rm ac ije i sistema rukovodenja i kom andovanja, savremeno vodenje kadrovske po litike , osavrem enjavanje i dogradn ju ško lskog siste- m a.obuke ivasp itan ja .m ob ilizac ijskog sistema i svih d rug ih d je la tnosti na područ ju borbene izgradn je oružan ih snaga. a prvenstveno JNA kao n jihovog udarnog dijela.

- Istakao b ih neka važnija ostvarenja u dome- nu tehn ičke m odern izacije JNA, i oružanih snaga u c je lin i B itno su narasle udarna i vatrena

m oć go tovo svih vidova i rodova a povećana je t manevarska sposobnost i pokre tljivos t je d in i- ca Sudeći prem a rezu lta tim a na združenim ta- k tićk im ^ježbam a izvedenim u p roš lo j i ovoi go- dim . m ožese reć i.dasunaš i borben isastav is te - k li veću žilavost i otpo'rnost. da m ogu duže au tonom no dejstvovati, da su borbeno znatno sposobn iji i sprem niji u p ro tivok lopnom , p ro - tivdesantnom i p rotivvazdušnom sm islu itd . To je najvećim d ije lom posljed ica i uvodenja novih sistema oružja i vo jne oprem e i inoviran ja i pob- o ljšanja posto jeć ih sistema. S d ruge strane, to je posljed ica osavrem enjivanja sadržaja i metoda rada kom andi i štabova i kva lite tn ijeg rada i veće stručne osposob ljenosti starješinskog sastava. kao i sve veće tehničke naobrazbe vo j- mka ko ji dolaze na ods luženje vo jnog roka. Zbog toga istićem da uspjesi ko je p o s tile m o u ukupno j m odern izaciji o ružan ih snaga ćine te snage takvom o ružanom s ilom ko ju i danas i ubuduće mora respektovati svaki po tenc ija ln i agresor D rugim riječim a, naše oružane snage su znaćajan takto r odvraćanja od agresije na našu zem lju

SJEDNICA PR EDSJEDN I-STVA c k s k j

Dosljedno ostvarivati

stavovePredsjednlštva centralnlh I pokrajlnsKih kom lteta treba hltno da preduzm u polltlčke aktlvnostl u delegatsklm skupštlnama radi usaglaša- vanja stavova republika I pokrajina o otvorenlm plta- njlma u plansklm dokum en- tima zemlje

BEOGRAD, 18. decem bra (Ta- n jug) — Predsjedništvo CKSKJ, na sjedn ic i ko jom je predsjedavao V idoje Žarković, razm atrilo je in fo r- m aciju Skupštine SFRJ o otvore- nim p itan jim a u usaglašavanju zakona opods tican ju bržeg razvoja p riv rednonedovo ljno razv ijen ih re - pub lika i pokra jine Kosovo, Nacrta društvenog plana Jugoslav ije za period 1986-1990. god ine i Nacrta rezo lucije o d ruštveno-ekonom - skom razvoju u 1986. godin i.

Predsjedništvo je z a k lju č ilo d a je neophodno dosljedno sprovesti stav C entra lnog kom ite ta SKJ, usvojen na 23. s jedn ic i C KS KJ^ko jim se t ra i l od kom unista da ulože m aksimalne napore da se do kraja god ine u S kupštin i SFRJ usaglase sva preosta la pitan ja, kako bi se do- nio društven i plan Jugoslavije , u t- vrd ila razvojna i ekonom ska p o liti- ka za narednu god inu i usvo jili po trebn i sistem ski zakoni. Pred- sjedništvo istiće da u cen tru aktivnosti svih o rgan izovan ih sub jektivn ih snaga mora b iti pravovreme- no donošenje i usvajanje svih planskih dokum enata i n jihovo dosljedno ostvarivanje.

Polazeć i od toga . Predsjedništvo je zak ljuč ilo da je po trebno da predsjedništva centra ln ih i pokra- jinsk ih kom iteta SK repub lika i pokrajina h itno preduzm u p o litić ke a k - tivnosti u delegatskim skupštm a- ma radi usaglašavanja stavova repub lika i pokra jina o otvoren im p itan jim a od ko jih zavisi donošenje svih p lanskih i s istem skih dokum enata.

Od posebnog je značaja da se postigne saglasnost i o o tvoren im p itan jim a u vezi sa rješenjim a u na- crtim a zakona o podstican ju bržeg razvoja privredno nedovo ljno raz- v ijen ih repub lika i pokra jina Kosovo kao Sto su stope izdvajanja za fond Federacije i dopunska sredstva iz budžeta Federacije, odnosi u raspodje li itd.

P redsjedništvo je razm o trilo i in fo rm ac iju SIV-a o sprovodenju zaključaka Predsjedništva CKSKJo aktueln im društveno-ekonom - skim prob lem im a SR M ake d o n ije i SR Crne G ore kao i in fo rm aciju o aktueln im p itan jim a ostvarivanja p o litike SKJ o najbržem razvoju SAP Kosova do 1990. godine. Predsjedništvo je zak ljuč ilo da je neophodno dosljedno sprovođe- nje stavova CKSKJ da se u da ljo j razradi razvoj ne i ekonom ske po litike preduzm u m jere za olakša- vanje teškog m aterija lnog položaja privrede soc ija lis tićk ih repub lika C rne Gore i M akedonije i SAP Kosova.

PR E D S JED N IŠTVO SK SRVSJ

JANEZ JAPELJ

PREDSJEDNIK

BEO G R AD , 18 decembra — P reds jedn iš tvo Savezne konferencije Saveza rezervn ihvo jn ih s ta rješ ina Jugos lav ije izabralo je danas pukovn ika u rezervi Janeza Jape lja . delegate Slove- nije , za novog predsjednika P redsjedništva sa jednogod i- Snjim m andatom Za sekretara P redsjedn ištva izabran je pe- nz ion isan i pukovn ik JN A Ste- van Radovanov, delegat V o jvod ine.

SAVEZ S IN D IK A T A U P O LIT lC K O M SISTEM U

0PSTI iznad PARCIJALNIH

INTERESATežlšte slndikalne akclje mora da bude na stvarnom jačanju vlastl radnlčke klase koja treba da se vršl bez posrednlka

SARAJEVO, 18 decem bra <Tanjug) — Sadašnje teškoće našeg društva ob jek tivno zahtijevaju da u ukupno j aktivnosti o rgan izacija i o rgana Saveza sm di- kata više do laz i do izražaja njegova zaštitna fu n kc ija i naćin d je lovan ja p rim jeren uslovim a i stanju društve- nih odnosa Ovo je is ta kn u to u d a n a šn jim razgovorim a za o k ru g lim s to lo m o te m i„U log a i zadaci Saveza s ind i- kata u ostvarivanju ustavnog položaja radnika u po li- t ič k o m s istem u", ko ji su održan i u Sarajevu.

Težište s ind ika lne akcije, kako je rečeno mora da bude na stvarnom jaćan ju vlasti radn ićke klase koja treba da se vrši bez posrednika. Ova o rgan izacija - rećeno je - svo jom ukupnom akcijom i odnosom treba da obezb ijed i brže prevladavanje posredovanja iz- među radn ić ke klase i donošenja od luka u p o lit ić k o m životu U tom pog ledu od suštinskog znaća ja je p itan je kako da se b rže ie fika sn ije prevazilazi p raksada se o r- ganizacije i o rgan i suviše iden tifiku ju s p rosto rom i vremenom, da u c je lin i ili d ije lom podržava juodredene parcijalne, us itn jene interese u poreden ju sopš tim .

SABOR SR HRVATSKE O JEZIKU

ZABRINJAVAJUĆEnacio nalistiCke tendencije

Data puna podrška stavovlma Predsjednlštva CK SK H o jezlčnoj polltlcl I utvrdivanju obaveze u provodenju tlh stavova

ZAGREB, 18. decem bra — N aciona lis- tičke tendencije i pojave na pod ruč ju jezika. a pose bno jez ikauško lsk im u d žb e n ic im aza osnovno i srednje obrazovanje, u H rvatskoj su zabrin java juć e, je r i na jm anji p ro d o r na- c iona l izma u oblasti odgo ja i obrazovanja m lade generacije im a dalekosežne posljedice. To je danas rećeno u obrazložen ju delegacije S oc ija lis tičkog saveza u D ruštveno-po litičkom vijeću Sabora SR Hr- vatske poslije o d lu ke te de legacije da nep ri- hvati odgovor R epubličkog kom iteta za prosvjetu, ku ltu ru , fiz ičku i te h n ić ku ku ltu ru nazas tup n ićko p ita n je op o ja va m an a c io n a - lizma u jeziku udžbenika koje je b ilo pos- tavljeno još proš log Ijeta.

Na ovom i V ijeću udruženog rada Sabora, nakon razm atranja izvještaja de legacije u V ijeć u repub lika i pokra jina Skupštine Jugoslavije o usaglašavanju p lansko-

financ ijsk ih dokum enata Federacije za 1986. god inu da to jeo v la š te n je d e le ga c ijida da sug lasnost ла te dokum en te .

Predstavnici svih d rug ih de legacija u d ruš tveno -po litičkom vijeć u - de legacija Saveza kom unista, S oc ija lis tičke om ladine, Saveza boraca i S ind ikata - s lož ili su se sa de legacijom S oc ija lis tičkog saveza u oc jen i pojava nacionalizm a u jeziku i jednoglasno p rihva tili zak ljuć ke u ko jim a se daje puna podrška stavovim a Predsjedništva ĆK SKHo aktue ln im p itan jim a jezidke po litike do- n ije tim 2. decembra. D ruš tveno-po litičko v ijeć e zahtijeva od Sabora. Izvršnog vijeća Sabora i svih organa i o rgan izacija u Repu- b lic i da se koncentrišu naprovođen jestavo - va P reds jedn iš tvaC K S K H .U zak ljučc im ase takođe obavezuje R epub ličk i kom ite t za prosvjetu, ku ltu ru , fiz ićku i tehničku ku ltu ru da redovno izvještava Sabor o poduzetim akcijam a i ostvaren im rezu lta tim a, kao i da - u skladu sa svojim zakonskim ovlašten jim a - ponovo isp ita već odobrene udžben ike ako se oc ijen i da je jez ik ko ji se u n jim a ko ris tio

.b io izložen n ac iona lis tičk im m an ipu lac ija - ma.

м GLAS <r ČETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985. svijet

GENERALNA SKUPŽTINA OUN OSUDILA IZRAEL

Poziv naizolaciju

Pozvane sve države da obustare poslovanfe s Iz- raelom, aponaianje TelAvl- va na okupiranlm terltorija- ma okvallflkovano kao ratnl zločin

UJEDINJENE NACIJE, 18 decembra (Tanjug) - U rezolucija- ma Generalne skupštine pozivaju se sve države da obustave poslo- vanje sa Izraelom, a ponašanje Tel Aviva na o kupiranim teritorijama opisuje kao ,/a tn i zloćin".

U rezoluciji o Bliskom istoku osuđuje se, izmedu ostalog , saradnja izmedu Izraela i Južne Af rike. Sve države se, tim povodom, pozivaju da obustave bilo kakvu pomoć Izraelu u vojnoj, ekonomskoj, fi- nansijskoj i tehnološkoj oblasti. Ova rezoluc ija je usvojena sa 92 glasaza . tridese tijedn im pro tiv i 19 uzdržanih.

U istoj rezo luciji posebno je gla- sano o pog lavlju u kome se konsta- tuje da strateška saradnja izmedu SAD i Izraela „Ohrabruje Tel Aviv u nastavljanju ekspanzionistićke i agresivne po litike" i prijeti bezbjednosti regiona u cjelini. Za tako formul isan paragraf glasale su 64 zemlje, 33 su bile protiv, a 41 se uzd ržala.

U drugoj rezoluciji kojajeusvoje- na sa 86 glasova za. 23 protiv i 37 uzdržanih pozivajuse svedržave da se uzdrže od b ilo kakvog poslova- njasa Izraelom..kakobisetazem lja izolovala na svim poljima". U istom dokumentu osuduje se nametanje izraelske uprave na okupiranim teritorijama. a ponašanje Tel Aviva opisuje kao „ratni zločin"

Genera lna skupština je takode zakljućiladasem irna B l iskom istoku ne može ostvariti bez ućešća na ravnopravnoj osnovi svih strana u sukobu, ukljućivši Palestinsku oslobodilaćku organizaciju kao predstavnika palestinskog naroda.

Generalna skupština, uz to. još jednom izjavljuje da m ir na Bliskom istoku mora biti zasnovan па sveo- buhvatnom rješenju, pod okrijem Ujedinjenih nacija, koje obezbj- eduje povlaćenje Izraela sa palestinske i druge okupirane arapske teritorije i omogućuje pales- tinskom narodu. pod vodstvom Palestinske oslobodilačke organizacije ostvarenje svojih neotuđi- vih prava. Medu više predlagača ove rezolucije bila je i Jugoslavia.

SPORAZUM INDUE I PAKISTANA

KRAJPOGRANIČNIM

SUKOBIMANJU DELHI, 18 decembra (Ta-

njug) - Indijski premijer Radživ Gandi i pakistanskipredsjednikZai ul Hak saopštili su sinoć u Delhiju da Indija i Pakistan ne napadaju međusobne nuklearne instalacije. da okončaju pograničnesukobena gleć eru Siačen i da nastoje da ri ješe problem ekstremizma u Pendžabu i takozvano kašmirsko pitanje, g lav- ni kamen spoticanja u indijsko - pa- kistanskim odnosima tokom protekle četiri decenije.

Saopštavajući sinoć na zaied- n ičkoj kon ferenciji rezultate svojih petih razgovora u ovoj godini. predsjednik Hak i prem ijer Gandi su izjavili da će nastojati da sklope i sveobuhvatni sporazum o miru

Indija i Pakistan počeće sljedećeg mjeseca pregovorekoji- ma će pokušati da usaglase pakis- tanski prijedlog za sporazum o ne- napadanju i indijski prijedlog za sporazum o miru. prijateljstvu i saradnji.

FD20RDŽ SULC OTPUTOVAO IZ BEOGRADA

ISPOLJENO OBOSTRANO RAZUMIJEVANJE

GRČKA PROTIV NOVOG NUKLEAR- NOG NAORUŽAVA- NJA

Jugoslavia Je bila posljednja etapa desetodnevne evropske turneje šefa Stejt departmenta u okvlru koje Je Još posjetio London, Brlsel, Bon, Budlmpeštu I Bukurešt

BEOGRAD, 18. decembra (Ta- njug) - Amerićki državni sekretar Džordž Sulc otputovao je jutros specijalnim „boingom 707" u Vašington, poslije 24-fiasovne posjete Jugoslaviji.

U kratkoj izjavi prije odlaska, šef američke d iplomatije je rekao da su njegovi razgovori sa jugoslovenskim rukovodiocima „b ili veoma stimulativni i da to važi za sva pitan ja o kojima su d ve strane razmjenile gledišta".

„Ispoljili smo obostrano razumjevanje", rekao je Sulc.

Jugoslavija je bila posljednja etapa 10-dnevne evropske turneje Seta Stejt departmenta, u okviru koje je još posjetio London. Brisel.Bon.Budimpeštu i Bukurešt

Na aerodromu „Beograd", Džordža Sulca su ispratili savezni sekretar Raif Dizdarević, više njegovih pomoćn ika i drugih funkcionera SSIP-a, kao i ambasador SAD u Beogradu. Predsjednik Predsjedništva SFRJ Radovan Vlajković primio je sinoć američkog državnog sekretara Džordža Sulca. Tokom razgovora, koji je trajao više od jednog sata, razmotrena su mnoga pitanja iz oblasti bilateralnih odnosa i medunarodnog života.

Obostrano je izražena želja da se bilateralna saradnja, koja je ocjenjena kao dobra, dalje una- preduje - na poznatim principima na kojima se i sada zasniva. U tom smislu ukazano je na korisnost susreta na raznim nivoima.

ocjen I predi I nako I smisl I susre

Amerićki državni sekretar je iz- javio da SAD poStuju nezavisnost i integritet Jugoslav ia Podvukao je da odnosi Sjedinjenih Ameri- ć kih Država i Jugoslavije imaju širi značaj i da pokazuju kako se može razvijati saradnja zemalja sa razlić itim društvenim sistemi- ma.

Susret Regan-Gorbaćov, u Zenevi, b ila je centralna tema razgovora o međunarodnim pitanjima. Taj sastanak je ocjenjen kao značajan radi prevazilaženja sadašnjeg nepovo ljnog stanja u medunarodnim odnosima. U to m procesu, rečeno je tokom susreta, trebalo bi da učestvuje cjelo- kupna medunarodnazajednica

Bilo je riječi i o medunarodnim ekonomskim problemima Uka- zano je na njihovu ozbiljnost i reperkusije na najširem medunarodnom planu.

Radovan Vlajković obavjestio je američkog državnog sekretara o aktivnosti pokreta nesvrstanih zemalja u kontekstu nedavno od- ržane ministarske konferencije u Luandi ipriprem azaO sm isam itu Harareu. On je, takode, inform i- sao gosta o odnosima Jugosla- vije sa susjednim zemljama i oak- tivnosti na medunarodnom planu.

Predsjednica Saveznog izvrš- nog vijeća Milka Planinc primila je takođe juče američkog državnog sekretara Džordža Sulca.

U razgovoru je posebno bilo rij- eči o proSirenju saradnje na ekonomskom planu. Ocijenjeno je da postoje sve mogućnosti i obostrani interes da se obim razmjene poveća, prvenstveno jačanjem jugoslovenskog izvoza u SAD. Ukazano je na značaj in- dustrijske i tehnološke saradnje, kao i na povoljne perspektive za veća zajednička ulaganja. koja bi trebalo da zauzmu vidnije mjesto u ukupnim ekonomskim odnosima.

Razmatrana je i medusobna fi- nansijska i bankarska saradnja. Razmijenjenesu in form acijeote- kućim privrednim kretanjima u dvije zemlje.

U srdačnom i prijateljskom razgovoru, u kome su ućestvovali i član SIV-a i savezni sekretar za inostrane poslove Raif Dizdare- vić, član SIV-a 2ivorad Kovač4- vić, ambasador SFRJ u SAD Mićo Rakić i drugi, kao i ambasadc r SAD u SFRJ Džon Skenlon. savjetnik u Stejt Departmentu Edvard Dervinski ostale ličnosti. obostrano je potvrdena sprem- nost za daljim unapredivanjem jugoslovensko-američkih odnosa i saradnje u svim oblastima na zajednički utvrdenim principima. Američki državni sekretar Džordž Sulc i savezni sekretar za inostrane poslove Raif Dizdarević od- ržali su sinoću Palati Federacijeu Beogradu. konferenciju za štampu

Sulc i Dizdarević su odgovarali na pitanja stranih i jugoslovenskih novinara i iznijeli videnja ak- tuelnih medunarodnih kretanja.

Na veoma posjećenoj konfere- i

ncijeza štampu.šefovidiplomati ja govorili su ioperspektivam a'" lateralne saradnje.

Cvrstaodluka

u

Vlada Je odbaclla zahtjev za „moderniza- clju“ postojećlh rampI za lanslranje nuklear- nlh projektlla

ATINA, 18. decembra (Tanjug) - Vlada u Atini ponovo je upozorila zapadne saveznikeda proizvodnja i instaliranje novih tipova nuklearnog oružja, uz dugogodišnje odsustvo dijaloga Istoka i Zapada, predstavlja „direktnu opasnost za evropsku bezbjednost"

Grčka se en ergično protivi svakom daljem nuklearnom na- oružavanju Evrope - oba bloka - i podržava pregovore koji bi, kao njihovprvi rezultat dove lidobitnog smanjenja stokova nuklearnog oružja velesila, a zatim do početka procesa opšteg i potpunog razoružanja.

Te stavove, kako izvještava atin- ska provladina štampa, grčki mi- nistar inostranih poslova Karlos Papuljas iznio je na nedavnom mi- nistarskom zasjedanju NATO-a i u razgovorima koje je sinoć vodio u Atini sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za evropske poslove Džejmsom Vilkinsonom.

Vlada u A tin i je odbacila zahtjev za „modernizaciju" postojećih rampi u Grć koj za lansiranje nukl- earnih projektila. Grčki socijalisti su poručili američkoj administraci- ji da defin itivno ostaju pri odluci da se nukleamo oružje i četiri vojne baze u dogovoreno vrijeme eva- kuišu sa grčke teritorije. Zavladuu Atini je u ovom trenutku ključni medunarodni problem da se sprij- eč i dalja trka u naoružavanju i počne proces razoružanja, prije svega nuklearnog.

V IJETNAMSKA AG ENC IJA O SUSRETU KMER- SK IH VOĐA U PEK ING U

BESP0ŠTEDNEOPTUZBEVIJetnamu najteže pada odlučnos t Kine da ubu-

duće pomaže sve patriotske frontove koalicione vlade Demokratske Kampućije

BANGKOK, 18. decembra - Nedavni sastanak kmerskih voda tripartitne koalicione vlade Demokratske Kampučije s najvišim kineskim rukovodiocima Hanoj je posredno komen- tarisao koristeći se „napisom" jednog lista koji izdaje ma- rionetska vlada u Pnom Penu.

Vijetnamska novinska agencija (VNA) ..vjerno" prenosi komentar u kojem se Kina bespoštedno optužuje za sva zla koja se dogadaju u Kam pućiji. VNA posebno ističe nepopust- Ijivost Pekinga. konstatujuć i da Kina ,,ne želi političko rješenje" kampučijskog problema.

Očigledno, Vijetnamu najteže pada odlučnost Pekinga da ubuduće pomaže sve patriotske frontove koalicione vlade Demokratske Kampuć ije, ne pristajući na bilo kakve prijedloge o pregovorima koji ne podrazumijevaju potpuno povlačenje vijetnamskih okupacionih trupa iz Kampučije. To je i osnovni zahtjev sadržan u rezoluciji zemalja Aseana koje poćetkom novembra ogromnom većinom glasova usvojena na zasjedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Posmatrači u Bangkoku ocjenjuju da je Peking nedvo- smislenom spremnošću o sveukupnoj pomoći tr ipartitnoj koa l ic iji Demokratske Kampućije, zaustaviošpekulacijeHan- oja o ogranićenim pregovorima na koje Vijetnam pristaje, pod uslovom da okupacione trupe ostanu na tlu Kampućije. Ta- kvoj „koncepciji" Hanoja kmerski oslobodioci svakodnevno odgovaraju kroz oružanu borbu u ratu koji sada ulazi u osmu godinu.

UGANDA POSLIJE POTPISIVANJA MIROVNOG SPORAZUMA

PRVO SVJETLO U TAMIPrema sporazumu glavni

grad Kampala treba da bude neutralna demilitarlzovana zona, a proces prekida vatre i stvaranje novlh oružanih snaga nadgledaćekenijske, tanza- nijske, brltanske i kanadske mirovne snage.

NAJROBI, 18. decembra (Tanjug) - Umorni od neizvjesnosti i stradanja u borbama za vlast kojegodinama potre- saju zemlju, žitelji Kampale oduševljeno su dočekali lidera vojne vlade generala Okela koj je juče u Naj- robiju potpisao mirovni sporazum sa vodom Arm ije nacionalnog otpora (NRA) Joveri Hisevinijem. „Želim om ir. želimo m ir “ , uzvikivali su stanovnici Kampale okupljeni da bi pozdravili sklapanje dugoočekivanog sporazuma.

Dokument potpisan u Najrobiju pre- dvida hitan prekid neprijateljstava izmedu sukobljenih strana, ćime bi se stavila taćka na višegodišnji krvavi gradanski rat. -

Prema sporazumu, glavni grad Kam- pala treba da bude neutralna demilita- rizovana zona, a proces prekida vatre i stvaranja novih oružanih snaga

Ugande koje će b iti sastavljene pretežno od snaga UNI_A (regularne armije) i NRA nadgledaće kenijske. ta- nzanijske, britanske i kanadske mirovne snage.

Približno trećina Ugande nalazi se u ovom trenutku u rukama NRA. Na toj reritoriji Musevemijeve snage ustano- vile su sopstvenu vladu iadm inistraci- ju. Prema sporazumu u Najrobiju, ova pobjeda Ugande bićeobesnažena.

Sada, kada je sporazum potpisan. predstoji vrlosloženi posao sprovode- nja njegovih klauzula u život. Izmedu snaga sjevera koje zastupa Okelov voj- ni režim, ijužn jaka ,gd je jenekadab ilo sjedište bivše kraljevine Bagande, postoji duboko. godinama produblji- vano nepovjerenje. Svi dosadašnji režimi Ugande vladali su uz neposred- ni oslonac na oružane snage regruto- vane medu manjinskim plemenima Ačoli i Langi, što je vremenom dovelo do pobune Ugandana protekle dvije decenije izgubilo živote

Sporazum izmedu Okela i Musevini- ja. ukoliko bude istinski sproveden, za šta posmatrači zasad izražavaju rezerve pa i skepsu, prvo je svjetlo u tunelu poslije godina tame i medusobnog krvavog obračunavanja Ugandana.

NESPORAZU MI U BRITANSKOJ VLADI

HELIKOPTER PODIJEUO MINISTREU slučaju „vestlenda “ koji izraduje

clvilne I vojne hellkoptere, osnovno je pod čiju „кари“ ovu vellku fir mu treba stavitl

LONDON, 18. decembra- Evropa ili Ameri- ka -pitanje je koje se sada postavlja u vladi Margaret Tačar u vezi sa akcijom spasavanja britanskog proizvodača helikoptera „Vest- lend" a oko kojeg su se već u žestokom ver- balnom duelu sudarila dva ugledna člana ka- bineta m inis tar odbrane Majkl Hezeltajn i mi- nistar trgovine i industrije Leon Briton

Ponude za izvlaćenje „Vestlenda" iz finan- sijske krize stigle su ovamo od za-

padnoevropskog konzorcijuma firm i (Italija. SR Njemačka, Francuska) i preko Atlantika. iz kom panije„Sikorski".Zaprvuvarijantuzalaže se Hezeltajn, a posao sa Amerikom podržava Briton, koji tvrdi da dijeli m išljenjecijele vlade

U slučaju „Vestlenda" koji izraduje civilne i vojne helikoptere, osnovno je pod čiju „kapu ‘ ovu veliku britansku firmu valja staviti. Stoga je to i po litiikop itan je koje bi moglo da potvrdi ili negira m nogetvrdnjedom ać ih i stranih po- smatrača da se Britanija, sa Margaret Tačer na čelu, sve izrazitije trudi da osvoji naklonost Vašingtona, tako da njeni kritićari već otvoreno govore o Britaniji kao svojevrsnom političkom, tehnološkom i ekonomskom prirepku Amerike.

LO ND O NOD D O PIS NI KA T A N J U G A

Polazeći od tog stanovišta, i braneći s tav o potrebi ujedinjavanja Evrope u sferi proizvodnje onih modela helikoptera koji bi odgovarali po trebama Londona, Bona. Rimai Pariza, Hezeltajn je najavio da će nastojati da kod evropskih partnera izdejstvuje još p>ovolj- niju ponudu, kako bi amerićka bila odbijena.

hronika GLAS * Č ET VRT AK, 19. D EC EM B RA 1985.

I

NA PU T U BANJALUKA- -JAJCE

Kamionom uVrbasB A N JA LU KA, 18.decem bra-

Kam ion RO ,,Dunav“ iz Beogra- da, m arke „ТАМ 110" i regis- tarske oznake BG 683-450, za č ijim se upravljaćem nalazio M ilan M iha jlov ić (29) iz Beogra- da, s le tio je s m agistra lnog puta Banja luka -Jajce u kanjon Vr- basa juče oko 9 ,15sa t i . Nesreća sedogod ila u b liz in i Karanovca. Pored znatrie m aterija lne štete povrijeden je i vozać. Kam ion je b io natovaren velikom ko lić i- nom bom bona, Ik rema, čok- olade, napolitanke i a lkoho lnog pića, o d če ga je v iše o d p o lo v in e završilo na dnu Vrbasa. M ališa- ni iz G om jeg Vakufa, k o jim a je bio upućen teret, tako neće na vrijem e dob iti svo je novogo- d išn je paketiće.

R. J.

HAPŠENJE GRUPE TERORISTA U BELGIJI

I

BANJALUKA

TESKO POVRIJEĐEN pjeSak

BANJALUKA, 18. decem bra- S inoć u 20,30sati u U lic i Kasima Hadžića u Ban ja luc i dogod ila se saobrać ajna nesreća u kuo jo j je teško povrijeden pj- ešak Derviš M ujanović (25) iz Čelinca. Njega je udario autom obil „zastava 1300" (BL

I 905-87), zać ijim seuprav ljačem nalazio M ile Delić iz Banjaluke. Zbog zadobijenih povreda Mu-

Ijanov ić je h itno prebaćen na hi- rurški odje l ban ja lučkog KBC,

Ig d je je i zadržan (u šok-sob i) na d a ljem lijeć enju. O ko lnosti nesreće se isp itu ju .

v________ :jIS TR A 2IVANJE KUVAJT- SKIH SO C IJA LN IH RAD - N IKA

Batine iz hobija

Мподв Kuvajćanke se odluču- lu na ćutanje. mada su u „braćnim obraćunima" jedva ostajale žlve. Ill sa teškim povredama i prelomlma

M ANAM A. 18. decem bra - Ku- vajtski lis t A l - anbaa" ob jav io je po tresnu anketu o „bračm m pravi- m a" muževa. Tu anketu s luča jn ih p ro lazn ika i sagovorn ikasugerisa li su izvješta ji kuvajtske službe za soc ija lna p itan ja u ko jim a ima si- jase t prim je ra tlaćenja i mućenja žena. Kuva jtski socija lm radn ic i su zbog toga nedavno zakljuć ili da je ne ophodno da se što prije osnuje s lužba za pom oć ženama. a li i slu- žba za ps iho loško i socija lno pre- vasp itavanje muževa

„Tako se jed inopostupasažena- m a "- iz jav io je bez trunkesram a jedan p redstavn ik jaćeg pola. odgovara juć i na p itan je ,,da li bije svoju ženu“ . „Ја uživam u tome", rekaoje d rug i, dok je treći, ipak, priznao: „Znam da je to pog rešno, ludo sam z a lju b lje n uženu, ali ne m ogudase savladam ".

Prob lem žena u braku ima dugu is to riju , re k la je je d napravn icako ja se tru d i da p om og ne ženama da se os lo b o de straha i iznesu u javnost svoje m uke Ta pravnica je ć ak saopštila da je sretala i žene koje su u „b ra čn im ob račun im a" jedvaos- ta ja le ž iv e ili sa tešk im povredama i p re lom im a, ko je su se ipak od luč i- vale na ćutanje.

,.Meni to dozvoljava moja m uškost i ako jo j se ne svida - vrata su jo j š irom o tvorena", odgovorio ie ledan an ke tiran i m uškarac Socio l- ozi i ps iho loz i su iz svoje redovne prakse, a li i iz an kete lista ,,AI- an baa" z a k lju č ili da u ponašanju muževa, ko jim a su „ba tine hob i" ima dosta s ta rog shvatanja odnosa na linn'i m uškarac - žena, jać i i manje â ian pol, ali da ima dosta i ps ihoscm atskih uzroka, abnor- m a ln o s i a lkoho lizm a , ćak narko- manije.

UHVAČEN„DR2AVNI NEPRIJATELJ BROJ 1

# „Borbene ćelije“ pretrpjele udarac # Poli- cija godlnama traga za Pjerom Karetom # Mo- gućl novi atentati

BRISEL 18. decembra „Uhapien je driavni neprijatelj br 1“, „Policlja ščepala ideo loga „Borbenih ćelija", ,,Da li je obez- glavljen terorizam" - to su bombastl naslovi be lg ijskih llstova poslije se- nzaciona lnog saopštenja belg i jske policijeda je ugradu Namiru uhap- slla četvoro terorista medu kojima i33-godlSnjeg Pjera Kareta za kojim je policijska potjernica svakodnevno objavljivana u Stampi i na televiziji .

Polic ija je naglo u svoju ko ris t p reokre n u laže s to ke k rit ike javnosti na račun nesposobnosti vlasti da savlada talas terorizm a. a lisesv i pita ju da li to znači i da je e ks trem isti- ć ka g rupa ..Borbene kom un is t ićke će lije " (CCC) doživje la d e fin it ivn i poraz. Sam m in istar pravde 2an G ol iz javio da nema sum nje da su

KUBA — SPANIJA

Bivši funkcionerporemetioodnose

HAVANA, 18 decembra (Tanjug) - Kuba traži od Spanije da|Oj izruči bivšeg tunkcionera Mimstarstva za tehničko materijalno snabdijevanje Manuela Sanćesa Peresa zbog koga je prošle nedjelje došlo do incidenta koji |e poremetio kubansko-španske odnose

Prema, izvorima iz Ministarstva inostranih poslova. Peresovo izručenje se zahtjeva zbog niegovog pokušaja da uk- rade pola miliona đolara iz kubanskih državnih fondova

Karet i još tro je uhapšenih ig ra li va- žnu ulogu u s tru k tu ri „C C C 'k o je s u za p ro te klih četrnaest m jeseci izvele 27 te ro ris tičk ih napada na be lg ijske i am er ičke banke i k rupn e kom pan ije, kao i ob jekte NATO-a. A li G ol je dodao da je teško reć i da je tim e obezglavljena o rgan izacija „С С С ". Be lg ijsk i m in is tar je, ipak po tvrd io da izm eđu „С С С " i fran- cuske ekstrem ne g rup ice „Aksion d irek t" postoje ideo loške veze i „operativn i kon tak ti". Izgleda dasu „Borbene će l ije" na neki način bile u vezi i sa zapadnon jem ačkom grupom „R o tearme frakc ion ", i kako tvrdi kom enta to r be lg ijske TV -stan ice ,,RTL" i sa irskom repu- b likanskom a rm ijom - ,,IRA"

Agenti u civilu su dva mjeseca danonoćno, mo trili na dva stana u

gradu Sarlroa, sumnjajući da je riječ o skloništima „ССС“ da bi u ponedje ljak po podne, prateći jednog mladića i djevojku koji su IzaSli iz jednog stana, došli do još dvoje mladih Ijudi u Namiru, od kojih je jedan prepoznat kao Pjer Karet. Cetvoro terorista su ušli u restoran sa „brzom hranom" lanca ,,Kvik“ na trgu ispred željezničke stanice. kada se oko njih neosjetno stegao policijski obruč. T ridesetak agenata bezbjednosti i policajaca su munjevito sa svih strana i s up- erenim automatima upali u „Kvik - hamburger" i bez jednog is- paljenog m etka šćepali Kareta i njegove kompanjone. Teroristi nisu Imaii vremena da se maše za oružje iako su pri sebi imali пек- oliko moćnih revolvera, medu kojima i jedan „m agnum".

T ako se po lic ija dočepala Kareta za kojim traga godinam a, sm atraju ć i da je on jedan od ideologa „B orben ih će lija ” O sta li uhapseni p ripada li su p rije prelaska u ile-

ga lnost ug lavnom anarh is tičko j g rup ic i „C rvena l in ija". U p rova lje - n im sk ro v iš tim a u Sarlroa p o lic ija je pronašla lažna dokum enta , apara t za um nožavanje letaka, oruž je lakosu u ponedjeljak noću blokira l i cijelu jednu četvrt grada, po licajci nisu uspjeli, uprkos bjesomučnoj jurnjavi preko krovova i p lotova, da uhvate još jednog mladića i djevojku koji suočig ledno bili Karetovija- taci ill aktivni pripadnici grupe.

Karet i još tro je pohvatanih te ro ris - ta ve ćsupodvrgnu ti saslušavanju u super obezbjedenoj Palati pravde u Briselu, ali su o d b ili da b ilo šta iz- jave ne želeći, osim Kareta, ćak ni da kažu svoja im ena U S a r lroa, Na- m iru i jo š n e k im gradov im apo lic ija je nastavila potragu za osta l im pri- padnic im a „С С С ", a l ist ,,La lib rb e - Iž ik " kao da nije o p t i mis ta i na na- s lovnoj stran i postavlja pitanje: „Neće li se te ro ris ti og las it i novim atenta tim a"

Dragan BLAG O JEVIĆ

P R O T J E R A N I

HAVANA, 18 decembra (Tanjug) - U Havani je zvanićno potvrdeno da su se u zemlju vralila ćetiri funkcionera ku- banske ambasade u Madridu. koie je u petak protjerala Spanska vlada zbog na- vodnog pokušaja otmice funkcionera Državnog komiteta za tehnićko- materijalno snabdi|evanje Manuela Sanćesa Naglašava se da su prot|erani (unkcioneri djeiovali u skladu sa izvrša- vanjem svojih dužnosti

Kubanski zahtiev za izrućenie je odgovor na odiuku španske vlade da protiera ćetiri službenika kubanskeam- basade u Madridu. optužujući ib da su pokušali da otmu Sanćesa-Peresa u trenutku kad je izlazio iz jedne madridske banke

Kubanska vlada odbacuje španske optužbe da je ri|eć o pokušaju otmice politićkog izbjeglice. naglašavajući da je Sanćes Peres najobičniji lopov

FOTO—KRITIKA

SK U PŠTIN A SFR J : O D G O V O R I NA D ELEG A TSKA PITANJA

INCIDENT USPLITU NIJE USAMLJEN

In ic ija to ri nac iona lis tičk ih ispada do k o j ih je došlo posl je u t- akm ice H ajduk-C rvena z> ezda od ig rane 20.oktobra. U Splitu uglavnom su g rup ice klei naciona lis tičk i nastro jen ih lica koja rasp iru ju klubašku eu fo riju za svoje desetruktivne ciljeve. V inovn ic i ispada su m lađa lica. a tu pojavu treba sagledati u kon teks tu povećanog d je lovanja raznih neprija te ljsk ih s truk tu ra Ovo |e na današn jo j Siedn ic i Sa- veznog vijeća rekao zam jen ik saveznog sekretara za unutrašnie poslove M irko Bunevski, odgovara juć i na p itan je de lega te Draga- na Rodića kojeg je zanim alo ka- kva je oc jena SI V-a u vezi sa poznatim napadim a na p ripadn ike voine ško le u S p litu .

Sto se tiče napada na p itom ce M ornaričke vojne škole Bunevski je is takaodasu n jih nasedam raz- lič it ih m jesta u gradu napale t ri g rupe od 15do20m lad ićas ta ros- ti od 1 8 d o 2 5 g o d in a . Raznim ne- p rija tnostim a iz loženo je 12 p ito- maca. koje su napadaći nasilno le g itim isa li.-udarali, a dvo jicu ba- c ili u more. C etiri p i tom ca su lakše ozlijedena. dvo jic i je pruže- na Ijekarska pom oć, a jedan je zadržan na lijećen ju . T ro jica izgredn ika su jednom p itom cu oduzeli rućn i sat, 500 d inara i li- čnu kartu Nažalost, zak ljuć io je Bunevski, taj in c id e n t nije usam ljen u Splitu .

Ф Ispad poslije utakmice Hajduk-Crvena zvezda izazvala grupa kteronacio- nalista koja raspiruje klu- bašku euforiju za svoje destruktivne ciljeve

Tokom ove god ine . nastavio je on. na tom podruć ju iden tifiko - vano je 108 izgredn ika ko ji su ne- p rija te ljsk i istupali, V inovn ic i su pretežno b ili m ladići. uglavnom učen ic i M eđu n jim a je znatan b ro j vasp itno zapušten ih i k le ri- ka lis tičk i indo k trin ira n ih . Neki su ev iden t irani zbog nasiln ičkog ponašanja i im ovinsk ih delikata.

Naglasivši da je ove god ine na još tri sportska susreta u S p litu b ilo nac iona lis tičk ih ispada. Bunevski je upozorio da je za- b ilježeno i vise slućajeva uznem i- ravanja p ripadn ika JNA, p rovoc i- ranja i v r ijedanja na nacionalis- tićko j osnovi. O č ito |e da se radi o sm išljenom nac iona lis tičko -šo— V IN is tićkom napadu na p ripad- nike A rm ije , p rec iz irao je Bunevski.

C IT A O C I S A R A D N IC I

Pom ocnik saveznog sekretara za unutrašn je poslove je zatim re- kaoda su nad ležn iorgan i u Splitu ene rg ično d je iovali, da su p ro tiv 22 izgredn ika podnije te kriv ične prijave zbog izazivanja nacionalne i v jerske m ržnje i nasil- n ičkog ponašanja Jedanaestori- ca izg redn ika p rija v ljenasu sud iji za prekršaje ko ji je deve to ric i odmah izrekao kazne zatvora

Već ina izgredn ika. nastavio je Bunevski, po tiče iz soc ija lno nesređenih porod ica . n ižeg ob- razovanog p ro f i la, medu kojim a je znatan bro j a lk o h o lić ara Pretežno se radi o re lig iozn im porod icam a, a neko lic ina je ev identirana i zbog nacionalis- tičkog ispoljavanja. D oda juć i da su go tovo sv i izg redn ic i napus t ili redovno ško lovan je i pohadaju večernje osnovne. ili srednje škole radn ičk ih zan imanja kao i da je kod n jih izražena socija lna dezorijen tisanost. M irko Bunev- ski je naglasio da je riječ o pojavi ko ju ne bi treba lo posm atrati samo sa stanovišta nadležnosti organa unu trašn jih poslova

Kuća kao opasnostBOSANSKA DUBICA - 0 £i mnoglh Dubičana su uprte u ovu staru bosansku kuću, koju je poodavno nagrizao zub vremena. Naime, ova kuća se nalazl na samo dva metre od dvorišta Osnovne Skole ,,Bratstvo-jedlnstvo“ u gradu na Uni. Vlasnici kuće, koji sada 2hre u novim objektima. JoS ne pomiSijaju na ruienje, a brojni osnovci na odmorima trčkaraju, ne misleći mnogo o mogućim posijedicama.

Teks! i snimak: M. Diinić

* ' 1

SANSKA PRUGA, DA ILI NE

Daleke 1914 god ine puštena je u prom et pruga uzanog ko los ije - ka K n in -P rijedor. S vedouk idan ja pruge. 1978 g o d in e .o n a je v je rn o i d o b ro ops luž iva laova j kraj N iko se na n ju nije ža lio . U NOR-u je od ig ra la posebnu ulogu Kada je izgradena Unska pruga B ihać - Knin. para le ln i d io pruge od Lićke Kaldrm e do Kina je dem on t iran i L ička Ka ldrm a je pos ta la zajedno

/ s P rijedorom pre tovarna stanica. U obnov izem lje o va pruga je im a- la dom inan tan znaćaj

Odm ah po ukidan ju pruge počele su se os jećati posljed ice, je r nam etnuti d rum sk i saobraćaj n ije mogao po d m iriti potrebe ovoga kraja. bogatog p rirodn im resursim a. Problem i su se gom i- la li I konačno je za k lju će n o d a se p ris tup i izradi e laborata o d ruštveno-ekonom skoj oprav- danosti izgradn je norm alne p ruge od Sanskog M osta do Prijedora. E laborat je izradio Saobraćajn i ins titu t 2TO Sa- rajevo i dokazao po tpuno oprav- danje. S a d a je tre b a lo p ru g u u v rs - tit i u S redn jo ročn i p lan razvoja že ljezn ičke mreže od 1986-1990 godine. P ro jekc ije plana su sačin jene, ali ove pruge nema u planu. In teresantno je napom e-

nuti da u ovom e reg ionu od 1952. god ine, tj. od izgradn je pruge D oboj - Banja luka, n ije izgradena n ijedna pruga. iako su sta tis tike pokazale da SR B iH nedosta je oko 900 k ilom etara pruga da se može uvrs titi u razvijeno že ljez- n ičko podrućje .

Ova pruga ima svoje gradevinske o lakšice, je r trasa buduće ide po t rasi uzane pruge, ko ja nije n ijedn im d ije lom uzurp irana i nema im ov insko-p ravn ih sporova Pruga je ravničarska i nem aveć ih objekata. B ogata izvo riš ta robeb i s igu rno opravdala ovu investic i- ju.

Ako se pruga ne bi grad ila , onda je nem inovno generalno rekonstru isa ti saobraća jn icu Sa- nski M os t-P rije d o r.izg ra d itiza o - b ilazn icu u P rijedoru s m ostom p reko Sane i, na koncu. izg rad iti že ljezn ičke pretovarne kapa- cite te. S tručn jac i tvrde da bi ove investic ije b ile skup lje od izg- radnje norm alne pruge Sanskl M ost - Prijedor.

Treba vrlo brzo i s tab ilizac ijsk i o d lu č iti ko jo j so lu c iji pripadam o.

Ibrah im O bra lić M. G orkog 5

Ban ja luka

л G L A S * ČETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985. kulturaKAKO PREVAZIĆI SVE ZAOSTRENIJE PROTIVRJEČNOSTI PRIVREDE I DRUSTVENIH DJELATNO STI CIJENA ŠKOLSKOG RADA

9 U sredinama, u kojima se pitanje materijalnog pol- ožaja prosvjetnih radnika, kao najugroženije kategorije, rješava kroz razllčite olakšice a ne kroz slobodnu razmje- nu rada, protivrječnosti će se još više zaoštravati — rećeno јв, na savjetovanju direktora predškolsklh ustanova banjalućke i bihaćke regije

JAJCE, 18. decembra— U Jajcu su prosvjetni radnici u osnovnom obrazovanju i vaspitanju oslobode- ni plaćanja doprinosa iz lićnog dohotka. U Sarajevu, pak, plaćaju komunalne usluge po nižim cijena - ma dok se u nekim sredinama ovo pitanje rješava izdvajanjem paraza am ortizaciju O čito je, dakle. da se rješenja traže na pogrešnom mjestu. Umjesto prihvaćenih principa slobodne razmjene rada, prosvje- tn im radnicim a nude se olakšice koje imaju samo privremeni karakter.

Nedavno je o ovoj temi održano i savjetovanje u Bihaću, sa direkto- rimka predškolskih ustanova i rad- nicima zaposlenim u ob lasti soct- jalne i djećije zaitite sa područja banjalučke i bihaćke regije. Uvodno izlaganje podnio je Vlajko Mihajlović, sekreta r SIZ-a za socijalnu i djećiju zaititu iz Jajca, sa kojim smo kasnijeobavilirazgovor.

— Do sada je bilo dosta govora o s lobodnoj razmjeni rada. ali na- žalost, u praksi je veoma malo uradeno Budžetski. način finansi- ranja, u kojem je u raspodjeli

ogrom nihdruštven ihsredstavaod- lučivao mali b ro j ljud i zamijenjen je no vim mehamzmom — principom slobodne razmjene rada. c ija je su štinska karakteristika svjesno uredenje i dogovaranje, bez ikakvih prim jesa prinude ili dom inacije b ilo sa č ije strane. N jegovi su akteri, dakle. sami proizvodači dobara i usluga i n jihovi korisnici ko ji ravno- pravno. sporazumno i zajednički od lučuju o svim pitanjim a koja se odnose na zadovoljavanjezajedni- ćkih potreba i interesa Nedosljed- na prim jena principa s lobodne razmjene rada upravo je ostavila najviše traga u oblasti obrazovanja i vaspitanja. kaže M thajlović

— Dabome da se č ine napori. je r su u m nogim sredinama pro- tivrječnosti ku lm in ira le da se nade rješenje i li bar ublaže posljedice. Ovo u to liko p rije što u savremenim uslovima obrazovanje i vaspitanje sve vise postaje potreba udruženog rada. odnosno udruženi rad je sve znaćajniji konsnik usluga ove djelatnosti.

I ita valja CMti?— Neophodno je da udruieni

rad, kao nosilac reprodukcije, bude u iearik samoupravnog odlučiva- nja o izdvajanju I usmjeravanju sredstava za potrebe vaspitanja i obrazovanja i, naravno, drugih dru i tvenih djelatnosti. U tom slučaju takva sredstva ne bi bila .дккНј^јепа1*, kao ito se često up- otrebtjava termin, već stvamo za- radena. Rad bi se razmjenjivao za rad izražen u novčanim sredstvima, odnosno u sadrtanim usluga ma.

Z bog toga su prisutni nespo- razumi, nesuglasice!?

— Upravo tako. Oni ko ji sredstva daju. sm atraju da je to dovo ljno ili previse, a on i ko ji ih ko ris te d a im je malo ..dodijeljeno" —. Prava istina je u tome da nas u obrazovanju, a tu se podrazum ijevaju i druge društvene djelatnosti, n iko ne izd- ržava. A sve dok se ne izvrše realne procjene ili vrednovanja po već pom enutim krite rijim a , radni ljudi u privredi io n i ko ji radeudruštven im djelatnostim a neće i ne mogu b iti u jednakom društveno-ekonom - skom položaju. — Neophodno jeda organizacije udruženog rada u oblasti obrazovanja i vaspitanja same utvrduju cijene svoga rada, a korisnic im a njihovih usluga ostaje pravo i obaveza da isp ita ju realnost tih zahtjeva. te da ih na temelju ob jektivn ih kriterija prihvate, kon- gu ju ili odbiju , što znači da sporazumno i dogovorno te cijene utvrduju.

H. KL IPO

U KO TORVAROSKOJ KO M UNI

Za kulturu — jedna desetina

0 Z a djelovanje Radnlčkog univerziteta u Kotor— Var- ošuu idućoj godini po trebno je dvadeset miiiona, a S IZ je pianirao dati samo 2 miiiona dinara

KOTOR—VAROS, 18. decembra — Sve što se č in i u naporim a da se zadovolje ku lturne potrebe žite lja kotorvaroške kom une vrti se oko Radničkog univerziteta „D uro Pu- car Stari". U sastavu ove instituc ije dje lu je b ib lio teka (sa 23.400 knjiga i oko 5000 jed in ica periodike) pokretni bioskop, ku ltu m i amate- rizam (limena glazba i tamburaški orkestar) te izdavačka djelatnost. Zanim ljivo je da u opstin i kotor- varoškoj dje lu je deset ku ltu rno- um jetn ičkih društava , a li da on i po običaju dejstvuju uglavnom kroz fo lk lo rne aktivnosti, tako da tu , od istinskog amaterizma ima veoma malo.

Izdavačka dje latnost je novost u radu ovog univerziteta. Do sada su objavili dvije knjige poezije: „Došlo vrijeme“ Ibrahim a V ig ića, ..Ponav- Ijati gradivo", Vojina Trivunovića a u priprem i je m onogratija „Skender—Vakuf i Kotor—Varoš 1941— 1945“ . i kn jiga pjesama „D ječije pjesme" Stojana Ourdevi- ća

Baveći se organizacijom javnih i ku lturn ih manifestacija ovaj radni- oki univerzitet već godinam a us- pijeva da u aprilu, ju lu i septembru organizuje prigodne film ske veče- ri. U aprilu su to Dani jugoslovenskog filma, u ju lu —

Ljetne film ske većeri, a u septembru „Mala Pula".

Pitamo d irektora Radničkog univerziteta na ko ji način pokrivaju troškove organizacije kadseznada SIZ ku lture K oto r—Varoš izdvaja samo deset odsto od potrebnih sredstava.

Odgovor je klasićan i danas p rim jen ljiv za skoro sve instituc ije ovog ili s ličnog tipa u nas. Naime, Bekir knamović, direktor Unive- rziteta, kaže:

— Pokrivamo se m aterija lno, iz godine u godinu. radom naspored- n i m dje latnosti ma od auto-škol e do obrazovanja uz rad, pa preko raznih tećajeva a ku ltura i ku ltu rne potrebe su nam osnovna d je- latnost. Tako recimo, u sljedećoj god in i je p lan irano za rad ove instituc ije negd jeoko dvadêet m iiiona dinara a iz sredstava SIŽ-a planira- na su samo dva m iiiona dinara. Sve ostalo, devet desetina potrebnih nam za rad, zaradicem osam i.

tmamović je dodao da „k riv icu " ne treba baciti na SIZ ku ltu re K otor—Varoš, je r SIZ daje ko liko može, ali insistira na sam ou- pravnom preobražaju ku ltu re , na nužnosti koju ne m ogu riješ iti samo zaposleni u ovoj ob lasti i entuzijasti.

N. G UZIJAN

UZ G O D lSN JIC U ILIRSKOG PO KRETA

Otvorena izIoz Da „Hrvatski

narodni preporod"ZAGREB, 18 prosinca(Ta-

njug) — Clan Predsjedništva Socija lis tičke Repub l ike Hr- vatske Dragutm Plašć o tvorio je sinoć u Muzeju za um jetnost i obrt, na Trgu maršala Tita u Zagrebu, reprezentativnu izlo- žbu pod nazivom .JHrvatski narodni preporod 1790— 1848". odnosno Hrvatska u doba ilirskog pokreta. u povodu 150—god išn jice ilirskogpokre ta .

Izložba sa 2.200 eksponata, te- ritorija lnoobuhvaća sve hrvatske krajeve i svu s lo jev itosttog razdo- blja, a zajednički su je p rired ili Povijesni muzej Hrvatske, Muzej za um jetnost i obrt i Muzej grada Zagreba

Otvarajući izložbu, član Predsjedništva SRH Dragutin Plašć је naglasio da je ona izuzetno velik i i znaćajan kulturn i i društven i projekat. T o je još jed - na prihka da se podsjetim o na da leke godine naše slavne po- vijesti, da ocijen im o znaćenje hr- vatskog narodnog preporoda 1790—1848. kakozaonovrijem e i prilike, ta ko iza našudanašnjicu,

za naše mjesto i ugled u Evropi i svijetu

Ideje rodene u to vrijem edopri- n ije le su buđenju nacionalne svijesti ne samo u Hrvatskoj nego i kod ostalih naših naroda i na rodnosti Pod utjecajem ilirskog pokreta došlo je do renesanse na po lju nauke i kulture, do osniva- n|a značajnih privrednih, ku ltu r- nih i znanstvenih instituc ija B itno obilježje ilirizm a je misao o nacionalnom jedinstvu Južnih Slavena, od Triglava do Crnog mora, i okup ljan je hrvatskih i osta lih južnoslavenskih zemalja u jednu ku ltu rnu cje linu. na osnovi zajednićkog književnog jezika i nacionalne svijesti.

Otvaranju izložbeprisustvovali su i dr Pavle G regorić. M ika Spi- Ijak, Ema Derosi — Bjelajac. Cedo Paić, akademik Jakov Sirotković , Ito Kosti. predstavnici d ip lom atsko konzularnog kora i Kato lićke i Pravoslavne crkve, te ugledni javni. naučni i ku ltu rn i radnici Zagreba i Hrvatske

Izložba ostaje otvorena do 17. marta iduće godine.

IT O S E D O G A Đ A

PROMOCIJ A — BEZ KN J IGEIz Zagreba se na Jokino Brdo vra-

tio Marino Zurl, razočaran.— Prvi put u životu za 31 god inu

književnog rada prisustvovao sam prom ociji svoje knjige, a da nisam mogao dob iti n ijedan prim jerak kaže pisac.

Zagrebački izdavać „M ladost" ob ja v ilo je triZ u rio ve knjige. „Pričuo poštaru", koju je ilis trovao Ivan Lacković Croata , ,Zeko u autobu- su" sa ilustracijam a Josipa Gene- ralića I „Djećak i bundeva" sa slika- ma Branka Buhuneka. Tri zname- nita barda jugoslavenske naive prvi put se po javlju ju u ovakvim knjiga- ma za djecu, a svaka knjiga štampa- na je u tiražu od 8000 prim jeraka. Ova ser ija s likovnica, na ko jo j je ra- d io Marino Zurl usaradn jisazagre- bačkim književnikom Branislavom Glumcem, izuzetan je knjižarski p ro jekt koji je namijenjen za in- ozemstvo u prevodu na šest svjetskih jezika Svojevrstan ekspe-

hm ent načinjen je uoči Danadječje radosti za jugoslavensko tržište i dogod ilo se da jesav tiraž unaprijed razgrabljen!

Na svečanoj prom ociji u zagre- baćkom salonu kn jiga ..Mladost" Vera Barić, urednica ovih edicija, obavijestila je pnsutne goste i n jo- vinare da m ogu samo vidjeti izloženo nekoliko prim jeraka ovih knjiga, a da do kupovine trebaju prićekati d rugo izdanje!

— N itko od m ojih najb liz ih i od prija te lja nije m i povjerovao da od24.000 knjiga nisam m ogao da im poklonim , pa čak ni da ponesem sa so bom na Jokino Brdo! Zadovoljstvo zbog takvog trgo- vačkog „bum a” um anjeno mi je za radost da sada u ruci nemam nijed- nu od tri svoje knjige! Ako je to trebalo predstavljati nekakvi reklam ni tnk. to je po mom sudu u najmanju ruku bezrazložno!

z .v

Г LITERARNI KONKURS POVODOM DANA JNA

Nagrađeni učenici ПBOSANSKA GRADlSKA. 18 decembra — U Bo-

sanskoj Gradišci je završen literarn i konkurs za ućen ikeškolaosnovnog isrednjeg usm jerenogob- razovanja, što ga je povodom Dana JNA raspisao Savjet za narodnu odbranu Skupštine opštine Na konkurs je prispjelo ukupno 79 poetskih i proznih radova

Prvu nagradu za poetska ostvarenja u osnovnim Skolama dob ila je Alda HuremovK iz O š Avdo Cuk u Orahovi za pjesmu „Takva je Titova vojska" Dru- ga nagrada pripada Dubravku Vujanović iz OS ..Petar Kočić " u Novoj Topoli za pjesmu „Vojnlku za prazntk“, a treću nagradu je dobila Mila Momćilo- vić, učemca OS iz Orahove: za pjesmu „Cestl tka".

U konkurenciji proznih radova medu osnovcima

prvu nagradu osvojile su sestre Irena I Dubravka VujanovK iz OS „Petar K oć ić" u Novoj Topo li, d ru - gu i treću nagradu Bojana StanUljević I Lejla Dob- ra£a iz OS .Jčiraća Ribar".

Medu srednjoškolcim a, prvu nagradu dob ila je Drag ana VHlć, drugu 2eljka Stjepanovtć, a treću Maja Antonić, učenice M edicinske škole.

U konkurenciji s redn joško lacaza prozne radove prva nagrada n ijedod ije ljena, a drugu itreću nagradu su osvojile M ilena Sam ardžić iz Poljoprivredne škole i Branislava Cvtjić, učenlca matemattćarsko- raćunarskog smjera.

Nagrade će se u ruč iti 20. decembra, na svečanoj akadem iji povodom Dana Arm ije.

V. SLIJEPČEVIĆ

KARAVAN UM JETNO STI KRSTARI BO SANSKO M KRAJINOM

Volja ne čeka zaključkeФЕк/ра entuzijasta koju saćinjavaju Tomislav Jović, Adem

Ćejvan, Kemal Coco i Nebojša Zubović posječuje osnovne ikole u najudaljenijim selima bosanskokrajiških komuna da djeci prvi put pokaže Izložbu, izvedu monodramu, omogućl da razgovaraju sa ,4M m “ umjetnicima

BANJALUKA, 18 decembra — Krajem prošle nedjelje djeca iz oko ln ih sela Bosanske Dubice, a ove iz Srpca s radošću dočekuju Karavanum jetnosti. Izložbafcakro- pisa Tomislava Jovića, stihovi Ke- mala Coce u izvodenju Adema Ćej- vana i Nebojie Zubovića i razgovoro tome kako se postaje slikar, pjesnik i g lumac, uobičajen su program. ali mal išani ga upotpun ju ju sv- o jim m aštovitim pitanjima.

U prvo vrijeme ova akci ja je nosi- la im e ..Glumac u ško li" ,ali segrupa proširivala entuzijastima. Od Nove godine ovoj družin i koja širi radost medu osnovcima pridruž iće se i pjesnik Ranko Preradović, a naj- avlju|u i jednog g ita ristu

— 2e lim o da d jeci prib liž im o stvaranje, da dem istifiku jem o um jetnike da p robud im o kod mla- d ih ljud i ljubavzaob lik , lijepu rijeć, zvuk. kaže Kemal Coco. — Do sada smo se sreli sa 20 hil jada osnovaca.

Djecu sve interesuje, a mi senad- amo da i medu njima. mada rastu daleko od velikih gradova i ku ltur- n ih središta, ima dosta onih sa prirodm m darom, ko ji ćese ostvariti kaže Tom islav Jović.

Karavan um jetnosti finansiraju samoupravne interesne zajednice osnovnog obrazovanja i kulture. te centn osnovnih škola u komunama Smisao poduhvata je želja da se stigne u h iljadu bo- sanskohercegovaćkih škola u svim komunama. Posao je iscrp lju jući, a lien tuz ijazam i ljubavek ipeko jiga ostvaruje uvjerava da će b iti oko- nćan. N jihov napor je dokaz da ni izdaleka nisu iskorištene mo- gućnosti ku ltu rnog prodora u „zabib". Ovdje se on izražava na

drugi način — unutrašnjim zadovoljstvom koje se neda platiti.

S. SlLJEGOVIĆ Snim io: A. TERZIĆ

Adem Će/van go vo ri „S a ta r i razrad“ p rod daclma ik o le u Meduvodu

P fW f fT " -. . . i ' Л t

Prvo pred tta rlfan fe um/etnika u o s n o m o /tk o ll: Kem al C oco I Tom lsla v Jovlć odgorarw ju na m nogobrofna p lten ja

feljton GLAS * ČETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985. £

Bosna šamp ion EvropeШ Superfinale Kupa košarkaških šampiona u kome je Bosna brilji- rala, savladavši ekipu Emerson sa 96:93

Jedna izuze tna generacija Partizana s pravom se smat ra da |e bila na jbo ljaek ipa koju je jugoslovenski fudbal imao! T a jPar- tizanov sastan iz 1966 dob io je potvrdu vrijednosti ig ra juć i u fm alu Kupa evrop- sk ih š a m p io n a š to p n je ip o s li|e n je n iko m e od naših n ijeusp je lo M ogao ieP artizanda savladać uvenog Real M adrida. b io je bolji u tom susretu. ali je па kraju od luć ilo iskustvo.

O d poće tka kva l if ikac ija do finala. Par- tizan je igrao izvanredno preskaćući ve l ike prepreke, ćak i slavnog M ančester Ju- najteda O staće u nezaboravnom sjećan jui onačuvenau takm icasaS lavijom izPragai Beogradu koju je dob io Partizan sa 5:0 '

Tako je naš tim nadoknadio ub jed ljivo poraz iz Praga od 1:4!

U finalu se Partizan sastavo sR ealom iz Madrida; naši su krenuli od lučno. poveli golom Vasovića U prvih desetak m inuta Hasanagić i G a l ić p ropus tili su p r il ike da r iješe meč. B e lg ijanc isu naH e jse lu b ili po- dijeljem, ve lik i bro j n jih navijao je za sim- patičn i tim Partizana P os lije vodstvaP ar- tizana (54) Real jenastav io opreznoćeka- juć isvo iušansu U 75 m inu tu iz jednač io je A ma nć iopos lije p rodora u ko m ega jem o- gao faulom zaustaviti Vasović . Spanac |е pobjegao odbram Partizana i savladao Soškića. pe trgm utakasni|eSerena jesa25 metara savladao Soškića i ve lik i pehar pripao je fudbalenm a Reala!

lako su naši izgubih u fmalu ostavili su izvanredan u t isak za što su dob ili kom- p lim en te fudba lskeE vrope ' B io je to je d a n od najvećih uspieha j ugoslovenskog k lupskog fudbala U fina lu Kupašam piona Partizan je igrao u sastavu:

Šoškić. Jusufi. Mihajlović, Bećejac. Rašovic. Vasović, Bajić. Kovačević. Hasa- nagić, Galić. Pirmajer. Tim Partizana vo- d io je tre n e rG e g ić .

Finale je od igrano u B rise lu. 11 ma|a 1966 na stadionu Hcjsel o ku p ilo s e 45 000 g ledalaca

Dinamo stigao do vrha vDeceni|<ima naši fudba lski klubovi u

evropskim kupov im a ju riša ju n a v rhisam o lezagrebać ki D inam o |ednom stigao do ci- l|a' B ilo )e to k ra je m l)e ta l967 god inekada su plavi osvo jili Kup sajamskih gradova koji je kasnije prerastao u Kup UEFA' Tai sjajan uspieh postig li su fudba leri Dmama nakon dvije fina lne utakm ice sa Lids Junajtedom .

Prvi susret odigran je u Zagrebu. 30 av- gusta 1967 god ine P re d 40 .000gledalaca na M aksim iru pob ijed io je D inam o sa 2 :0' G o loveza D inam o p os tig lisu Ćerček u39i Rora u 59 m inutu. Susret je odigran pod svjetlošću refektora, vodio ga je sudija A do lfo Perales iz Spanije. D inam o je igrao u sastavu :

Škorić, Graćanin, Brnčić, Be lin, Ra- mljak, Blaiković, Ćerček, Pirić , Zambata (kapiten), Gucmirtl, Rora.

Lids Juna jted se našim ljub ite ljim a fudbala predstavio sa ovim tim om :

Spreik, Lldl, Kuper, Bremner (kapiten), Džeki Carlton, Hanter, Bejts, Loriner, Bel- fit, Grej, O ’ Gredi.

Jedan od n a jb o ljih ig ra ća u tim uD ina m a bio je R udo lf Belin koji se s jeća „okrša ja" sa L ids Junajtedom .

- Praktično je sve odlučeno u naiem prvom susretu u Zagrebu. Bila je to iz- vanredna utakmica u kojoj je Dinamo pruiio maksimum i savladao velikog riva- ia. Englezl su tada bili zvanični prvaci svijeta pa su nekako prepotentno u ili u ovaj susret. Sjećam se da su navalili na n a i gol, Skorić je briljantno branio. Sve do naieg prvog gol a, Engiezi su bili nadmoćniji. K ad je Čerček zatresao njihovu mreiu, nisu sportski seponijeli većsu nasrnu l i nasudi- ju. Naročito lijep bio je Dinamov drugi gol nakon akcije u t ri poteza. Ja sam proigrao Zambatu, on je lijepo centrirao, a Rora na- trćao na loptu i ubacio je u mrežu - govori Belin.

Zagreb i c ije la Ju g o s la v ia s lav ili su pobjedu D inam a U revanšu. 6 septem bra naši m om ci od ig ra li su neriješeno! D ina- mu je pripao ve lik i pehar kao pob jedniku renom iranog evropskog kupa.

Borik je od sreće gorio

Iz h iljada radoznalih grla od jek iva le su riječi: Borac. B o rac... U d ivno j dvo ran iB o- rik svi su b ili ushićeni od sreće. Borac je prvak Evrope l Na kraju te velike rukom etne predstave sve se s top ilo u jednu dušu B o rčevu 'Jednosrce , krajiško. ju - naćko jugoslovensko Jedno im enausna- ma svih u B oriku tu s rcu sv ih Jugoslovena: Borac!

Suze radosnice u očim a diva medu stati- vama - Abaza Arslanagića. ko ji je te ve će ri o db ran io m noge udarce i d izao banja lućki rukom et u evropske visine. P lakali su od sreće i braća G o lić . Radenović. Karalić, Popović . O d rijeć i ni s lovo Sve se i pokretom može da kaže U zd ignu te ruke oznojena lica. m odrice iz igre. Svem ožeda se pre tvori u ću tanje A onda opet vulkan radosti B orik je па nogama

Naš šam pion jenapokon pos taona jbo lji u Evropi T reba lo j e za to pun ih šesnaest Ijeta B ilo je za taj tr iju m f po trebno punih 5 606 dana! O d onog prvog Borćevog kupa. ii Pragu 1960 god ine i v isokog poraza (19 31 to d D u k le T rnov it put je p ro la z io k r- oz če tvrtfina le 1973 i fina le 1975. god ine Ime Borčevo d ig lo se tam o gd je smo i želje li da ga v id im o Takvo) ek ip i b ilo je m jesto na samom vrhu. najvećeg evropskog takm ičen ja Tako je i svoj na|- Ijepši april ban ja lućk i sport doćekao u Boriku !

F inale kupa evropskih šam piona u rukom etu: B o ra c -F re d e ric ija 17:15(11 7) Susret je od ig ran u sportsko j dvorani Bo- rik pred oko 4 000 gledalaca Sedm erci Borac - 3. F rederic ija - 3' Isključenja: Vu- jinov ić , Rađenović B G o lić (Borac)

trenuci в jugoslo-

venskog sporta S B

:#

Žarko Varajić, predvodnik sarajev- skih košarkaša

Hansen (Frederic ija ) Sudija: Herbert M ensel i Peter Raufus (N jem ačka Demok- ratska Republika).

Borac: A rslanagić, Ravlić, Selec 2. Radenović 6. K a ra lić 2. Vukša, U nćanin 2. B ije lić , V u jinov ić 2, P opov ić 1. B o ro G o lić . M om o G o lić 2

Federicija. Japsen, Jansen. F. Hansen5. Hajdeman, Dal N ilsen 3. Sorensen, Jun- glan. A. H ansen , Andersen 3, Paulsen. Mandsen 2, Petersen 2!

Banja luka?11 a p rila 1974 god ine

Radost u GrenobluDivan ko lo rit u prekrasnoj dvorani u

G renoblu: bordo i crveno-b ije le boje Bosne i Emersona. N avijać i pjevaju! Naši su tem peram entn i. T ri h iljade „azura" u istom to n u . kao da je jedna uniform a! Ra- suti po trib inam a lič ili su na rano po ljećno cvi)eće Naši su d je lovali skrom m je, ali n jihovu moć navijan ja i bodrenja n iko nije m ogao da nadjača. B ro jćan i om jer navi- (aćab io jeuko ris tV a režana Ali, naš isu b ili g lasn iji

M noštvo reflektora obasja lo je prepunu dvoranu: sve oći uprte su u vitezove priće O ko igrača skup ilo se desetak fo to - reportera svi su že lje li da te trenu tke o trg -

Plše: Milan ŽDRALE

nuodzaborava Izvještačiiz b ro jn ihevrop- skih zemalja, n jih 110 skup ili su se u novi- narskoj loži još m nogo p rije početka velikog finala.

U takm ica poćinje, u sastavu Bosne na parketu su Varajić, D e libašić, Radovano- vić, Bosiočić i Hadžić. Bosna igrazonu>}1 - 2-2! U početku je igra nervozna. Ita lijan i u svojoj defanzivnoj varijanti nisu izdržali dugo.

Naši su u prednosti sve do 13. m inuta. Emerson je od ličan u skoku: Ita lijan i us- p ijevaju da sm anje r'ezultat i da predu u vodstvo - 30:28 izvanrednim šutevima Morsa. Naši se ne predaiu, p resjekli su neko liko akcija i p rvo po luvrijem e završa- va vodstvom - 45:43!

U nastavku Bosna igra s visokom petorkom Na parketu su: Radovanović, Varajić, Đ o g ić , Delibašić i Benaček. „S tuden ti" kao lavovi napadaju oko zone; lopta u on im od luču juć im trenucim a po- m ilu je mrežicu. „Koš, po koš, hoćemo jo š ..." - pjevaju naši navijaći.

B liž i sekra j utakm ice, sem aforpokazu je- 87:77! Bosna je šampion! Em erson po- kušava presingom da uč in i nemoguće. Sve je kratko traja lo; jugoslovenski šam- pion je nepobjediv. Novi prvak Evrope postala jeek ipa iz o lim p ijskogS ara ieva , iz zem lje svjetskih šam piona Na parketu je pjesma, kozaraćko ko lo i ve lika radost jugoslovenskih navijaća. Svi su b ili sreć ni. Bravo Bosna' ’

U takm ica superfina la Kupa evropskih šam piona u košarci. Bosna - Emerson 96:93! Palata sportova u Bulevaru Klemenso, g ledalaca oko 12.000; sudije: Teflor Tarner (Velika B ritan ija ) i P ite van d e rV ilg e (Holandija).

Bosna: Vućević, D og ić3 , Benaček4, Bo- s ioč ić 2. Izić, Radovanović 12, V ara jić45, De libašić 30. Hadžić, Pešić.

Emerson Dergati 5, K o lom bo 2, G u lko 18, Delaka, M ors 30. Osola, M enegin 10, Kanava, Tosarin i, Kararia. 1. Je lverton27.

G renobl, 5 aprila 1979. godine.

U idućem broju

MOMCI VELIKOG SRCA

K R IM I—ROMAN U NASTAVCIM A ( 19)

ZaCaran krug

F ernandel je ponovo pokazao svoje li jepe zube. U stvari, želio je da dobije u vremenu, kako bi još jednom dobro promislio da li je pametno da kaže do kraja ono što mu je na umu.

- Nisam prisluškivao njihov razgovor- pr- ošaputao je najzad. Poćeo je da se igra bokserskim rukavicama, koje su bile okačene o naslon njegove stolice. I znate, prošlo je od tada dosta vremena i. mislim, znate, kadasesveuzmeuobzir, boljejedase ne miješam.

Semi mu je uzvratio smiješak i nekoliko puta klimnuo glavom, dajući mu tjme na znanje da se apsolutno slaže s njegovim miš/jenjem, dok mu je u stvari, u želucu sve kuvalo. Tek tog trenutka se upitao kako je moguće da je Rej mogao da druguje s Fer- nandelom, kojl je vjerovatno bio dobr ćovjek, ali uskih interesovanja.

- Jasno mi je da niste prislušklvali... uos- talom to nije ni pristojno- rekao je ironično, Sto njegov sagovornik nije primijet io. - Ipak, sigurno se sjećate bar intonac ije... mislim, da II se R ej poslije tog razgovora uznemirio, da li mu je raspoloženje postalo drugaćije, da li je ostao jo i dugo kod vas?

- Pa ćlm je prekinuo razgovor, uzeo je sv- bju torbu, pozdravio me i istrćao kao da ga neko goni.

- Da li se sjecate kako je bio obučen?- Ne.- Znači, ne sjećate se o čemu je razgova-

rao sa Džoanom?- Ne radi se o tome da li sesjećam, il i ne...

već, kao što sam vam rckao, nisam prisluški- vao razgovor, niti me se to ticalo. Glas mu je ostao nervozniji i izgledalo je da se pokajao što je srdačno primio. i

Semi je ustao, prišao mu i pruiio mu ruku, koja se potpuno izgub ila u snažnoj. ogromnoj Fernandelovoj Saci.

- Pa dobro, nema smisla da vas i dalje zadržavam.

- Da, da., momci me čekaju. Treba da počnem trening.

Semi je ponovo pro$ao kroz salu za trening. N ek oliko sekundi zadrzao je pogled na dvojici momaka koji su i dalje veiikom brzinom preskakali konopac, a zatim je, mahnuvSi im rukom u znak pozdrava, na- pustio bokserski klub. Kada se našao na uli- ci, zadovoljno se proteglio i počeo duboko da udi$e svjež, čist jesenji vazduh.

Nije želio da razmišlja o Fernandelu. O d njega nije uspio da sazna n iita Sto bi mu posebno pomoglo u daljem traganju, ali je bilo očigledno da se Fernandel naglo povu- kao i da sigurno zna vise. ZaSto nije bio iskren do kraja?

Na to pitanje Semi je dobio odgovor tek nekoliko dana kasnlje, kada je ponovo na- vratlo u klub. U stvari. nije imao namjeru dase sretne s Fernandelom. već se slućajno zatc kao u tom kraju I neštogajepovuklo da

Ude u klub. T ada je u prljemnom holu, naza- puitenom zidu, okićenom bezbrojnim fotografijama. primijetio jednu sa gradskog prvenstva. Na njoj su pored dvojice boksera, izmućenlh lica, stajali Fernandel IToni. Bill su zagrljeni i nasmljani. Fotografija je mogla biti stara najvi4e dvlje-trl godine. Kasnlje, kada je uspostavio kontakt sa ostarjellm Cuvarem kluba, isposl avilo se da je njegova pretpostavka bila tačna. Od starog, oro- nulog ćovjeka, koji se nekada bavio tim surovim sportom, saznao je dosta zanimlji- vih detalja. Fernandel I Toni, Džoanin mla- dić, bili su u nekom daljem srodstvu, a zajed- n ički su se, kako je starac tvrdlo bavili pri- lićno prljavim poslovima. Nabavkom jakih doping sredstava, namještanjem mečeva i mnogim druglm stvarćicama, koje su bile sastavnl dio tog drevnog sporta.

Semi se sprljateljio sa čuvarem kluba, koji mu je za bocu vlsklja I neito novaca ispričao mnogo toga, ali ni|e mogao sve te gadostl da prlm> zdravo za gotovo. Zato je odlućio da ode do inspektora Alvina i dazatra ii od nje-

ga podatke o Tonlju I Fernandelu, £ije je pravo ime bilo Keli Sel.

x x xEma Bekon je tiho i nerazgovjetno mu-

mlala sebi neito u bradu i čitala dnevne novine uz pomoć velike lupe. Lana je rano ujutro otiSla da obide djecu, rekla je da će os- tati cio dan, al i Semi |e znao da će, kao i obićno, veći dio vremena provesti na groblju.

- Razm iiljala sam - dobacl Ema, spustivii novine na krllo. Bolje je da se povučem u neki staraCki dom I da na miru proživlm jo i ovo malo ito mi je ostalo.

Semi joj n iita nije odgovorio. Samo je ravnoduino slegnuo ramenlma i nastavio da lista svoj notes.

- Da, ja kao I da ne postojim. U ovoj kući se ne zna ni ko pije ni ko plaća - nastavila je Ema, a li poito je Semi I dalje ćutao, uv- rijedeno je napućila usne I nastavila da lista novine.

- Da II me je sinoć neko trailo?- Ako hoćei da radim kao tvoja llćna

sekretarica, plati! - uzvlknu. A sad me ostavl na miru... gle, trojlca policajacajeubijenou nekoj pljački. K aiem tl, ovaj grad |e postao prava džungla. Deset žena je sllovano, dva ubistva... grozno.

- Umijem sam da čitam!- E va neki tatica traga za svojom

kćerkom. Vanesom. Sigurno seodaladro- gi, piću. Bože. pa ona je tako mlada...

Htio je ponovo da je upozori da ga ne interesuje ita p iie u novinama, ali trgao se kada je pomenula ime. Naglo je ustao, priiao I osmotrio fotograflju i tekst.

- Uvi|ek sam govorlla da je lak ie podizati muiku djecu.

(Nastaviće&e)

м GLAS ČETVRT AK, 19. DECEMBRA 1985. kroz banjaluku шшZASTITA STARIH I IZNEM O G L I H — BRIGA C I JELOG DRUŠTVA

Usamljenost - teška boljka

# Zahvaljujući sve boljem životu I starosna dob stanovništva se produžava, međutlm, kako i kollko brlnemo o tlm Ijudima u poznim godinama - samo je kap u moru potreba 9 Medicinske službe bl morale vlše pružiti starima # Us- amljenost je najteža bolest starih / iznemoglih

Zaštita starih i iznemoglih lica nameć e se kao nužno u našem dru- štvu, kao svakodnevna briga o ovoj kategoriji stanovništva.

Zahvaljujući poboljšanju živo- tnih i radnih uslova, životnog stan- darda, prosvjećivanja stanovni- štva, a posebno izuzetnom napret- ku medicine u svijetu i kod nas, stalno se povećava broj stanovnika starijih od 60 godina, kao i njihovo ućešće u društvenom životu. Društvena briga o životima potrebama starih izraz je osnovnog Ijudskog prava na socijalnu i ekonomsku sigurnost u starosti, koja proizlazi iz ekonomskog doprinosa, koji su ostarjeli, u vidu vi- ška rada, ostvarili i davali društvu u toku svog aktivnog rada.

Imajući ovo u vidu, potrebno je utvrditi u kojim se razmjerama u nas razvija društvena briga o starima i šta poduzimamo i planiramo da se ovoj populaciji obezbijedi si- gurnija i bolja starost.

U okviru obilježavanja Svjetske nedjelje starih u amfiteatru zgrade SIZ-а za penziono i invalidsko osi- guranje , juče je održana proširena sjednica Konferencije Gerontolo- škog društva. Razgovor i diskusija vodili su se o temi „Stari i udruženi rad“. Prisutni su informisani o organizaciji i dosadašnjem radu Službe kućne njege i pomoći starima, a dogovoreni su i dalji zadaci.

Učestvujući u diskusiji Simo Kuko lj, delegat iz „Incela", naglasio je:

-S v e š to je d o s a d u č in je n o u ra d - n im organ izacijam a i m jesnim zajednicam a je nedovo ljno. i lo je sam o kap vode u m oru. T rebam ose b o riti p ro tiv usam ljenos t i starih i iznem og lih , kako u gradu lako i na selu. Da bism o u naprijed ili huma- n ita rn i rad, treba preth o dn o da o r- gan izu jem o stručne službe i izdv-

PIJAČNIBAROMETAR

POVRĆE: lukod 60 do 70, bijeli luk od 200 do 250, kupus 100, karfiol 200, kelj od 120 do 150, špinat 150, praziluk240, grah od 450 do 600, krompir od 50 do 60, mr- kva od 120 do 150, cikla 80, rotkva 80 dinara po kilogramu.

VOĆE: jabuke od 100 do 120, kruške od120 do 150, grožde 200, na- randže 380, limun 400, grejpfrut 400, smokve 600, mandarine 500 dinara po kiiogramu.

ORASI: jezgra od 2.300 do 2400 , u Ijusci 700 dinara po kilogramu.

MED: 600 dinara po kilogramu.

JAJA: od 30 do 32 dinara po komadu.

MLIJEČNI PROIZVO- Dl: sir od 300 do 500, kajmak od 500 do700, užički kajmak 1.200 dinara po kilogramu.

CVIJEĆE: karanfll od 60 do 80, ruže 250, hrizanteme 150, iris 150, Ijiljan od 150 do 180, gerber od 130 do 180 dinara po struku.

Ž.P.

o jim o veća m a terija lna sredstva Stare osobe trebale bi im a t i odredene be nefic ije . kako zd ravstvene. lako i eko nom ske Na prim je r, besplatnu njegu. sto- m ato loške i bo ln ičke usluge. lijekove. zatim besplatna putova- nja, pozorišne predstave i s lično

Kukolj je is takao da je sad pravi trenu tak za ko rjen ite prom jene u zaštiti s tarih. Isto tako. p red lož io je da svaka m jesna zajedn ica zaposli po jednog soc ija lnog radnika, kako bi se prob lem i s tarih na vrijem e uoč ili i o tk lo n ili.

Dr Ahmet Zvizdić. de legat Sek- c ije SSRN za zdravstvo rekao je:

U zdravstvenom sm islu, starenje izaziva sve vise problem a. O rganizam postaje n e o tpo ran, obo ljen ja su p o p ra tna pojava, a do lazi i do fiz io lo šk ih prom jena. Dakle, neophodno je posve titi m nogo pažnje starim i obo lje lim . Naime. RMC ima patronažnu slu- žbu, ko ja se nedovo ljno koris ti. a zna mo da je kućna njega vrlo b it na

Zakonom o soc ija lnoj zaštit i u t- vrdena je izmedu ostalog. društve- na obaveza o o rgan izovan ju i p ružan ju kućne njege i pom oći u kuć i o s ta rje l im lic im a. Kod nas takav način rada uspostavljen je poče tkom ju la ove god ine Zd- ravstvena služba. m edu t im. još nema organ izovane spec if ičneslužbe zaostarje le . iako se naprip rem am a radi već d i'že vrijeme. Kod nas još nema preventivne zdravstvene za- š tite starih . n iti geron to loske am- bu lante . kao i ni posebnog ge ron to loškog liječenja.

U juče rašn jo j raspravi na roč ito je zapaženo izlaganje Nadana Filipo- vića. d e legata M edicinskog faku lte ta :

- U p rilic i smo da pra tim o akciju H um an izacija odnosa medu po lo - vima. U svako m s luča ju .m n og o ko - r is n ije b i b ilo d a se pa žn ja p o sve tila hum an izac iji odnosa medu Ijud i- ma. Zar ne bi b ilo b itn ije da m ladi, savrem eni lije čn ik ču je nešto i o tom e. S ta lo nam je d o to g a d a lje k a - ri uspostave p rav ilneodnosesapa - c ijen tim a i da zadovolje e tičke norm e. U srednje m edicinske škole. kao i na m edicinske faku lte te treba lo bi uvesti predm et e tika savrem enog lije ćnika i odnos prema pacijen tu.

U priprem i Konferencije , pored G e ron to loškog društva. ućestvo- vali su SSRN i O pštinsko vijeće Sa- veza s ind ikata Banjaluka, ko ji su uk ljučen i u ovu aktivnost i na repu- b ličkom nivou.

Senada H A D Z lĆ

A E R O Z A G A Đ E N J E

| Prema podacima dob ije- I nim od banjalučkog Institu- ! ta zaštite za 17. i 18. decem-l I bar 1985. god ine koncentra- f cija sumpor-dioksida po I kubnom metru izmjerena je : I u Centru 70, Boriku 64. Mej- 3 danu 69, Vrbanji 93, Cesmi 1 97 i De l ibašinom selu - I mikrograma. Dozvoljena - gornja granica kratkotrajne 1 koncentrac ije iznos i 500, a I dugotrajne 150 mikrogra- ! ma.I Koncentracija čadi po 1 kubnom metru izmjeranaje: I u Centru 308, Boriku 223, I Mejdanu 67, Vrbanji 185, ] Cesmi 140. Delibašinom se- I lu 92, a dozvoljena gornja 1 granica i kratkotrajne i I dugotrajne koncentracije je I 150 mikrograma.

j ZAGAĐENJE VAZDUHA SVE ČEŠĆA TEMA BANJALUČANA

1 Uoblaku besparice

I

Ф Za čistiji vazduh neophodna značajnija ulaganja za ugradnju uređaja za bolje prečišća- vanje otpadnih gasova Ф Hitno rješenje ovog problema je imperativ budućnosti,jeru vazduh koji udišemo svakodnevno odlaze toneprašine i sve više otrovnih gasova i čadi

Da je to tako, najbolje govore i podaci da jekoncen t- racija sum por-d ioksida u vazduhu u vrijem e kada se ne loži vatra bila samo 96 m ikrogra- ma u jednom kubnom metru. Medu tim. p rv id a n idecem bra govore da je jedan kubni me- ta r vazduha ispunjen sa 239 m ikrogram a sum por-d ioksida. Uz to veće je i prisustvo cadi.

Ovi podaci svakako upozo- ravaju . Govore da je priča o

I pored toga što u Radnoj organizaciji INCEL imaju ug- radene filte re koji unekoliko sprečavaju zagadenjeatm os- fere. samo n jihovd im n jak Ba- njaluku u jednom danu pospe sa gotovo 19 tona prašine. M edutim . s tručn jac i tvrde da bi ova ko lič ina ipak bila u gra- nicama to lerancije kada u atm osferu ne bi odlazila p rašina drug ih zagađivača. sum por dioksid i još nekih gasova iz fabričk ih dimnjaka.

Za osam mjeseci (od aprila do decembra) ove godine iz banjalučkih d im njaka u vazduh u prosjeku dnevno je o d - lazilo 908 m iligram a prašine po jednom kvadratnom metru. Ko liko je to opasno, najbolje govori podatak da je dozvoljena granica upola ma- nja - 450 m iligram a po jednom kvadratnom metru.

ZIMADONOSINEVOLJE

Ništa bolja s ituacija nije ni sa sum por-d ioks idom koji na roč ito u ovim zimskim mjesecima, kada dim i iz gotovo svake kuće odlazi u vazduh koji udišemo. Podaci dob ijen i m jeren jem stručn jaka Institu tazaštiteu Banjaluci govore da je u periodu od aprila do decembra ove godine svaki kubni m etarvazdu- ha bio ispunjen i sa92m ikrog- rama sum por-d ioksida i 39 m ikrogram a čadi.

- S obzirom na to lerantne v r ijednosti koncentracije sum por-d ioksida i ćadi u vazduhu, ovo i nisu zabrinjava- juć i podaci. Medutim , uvjeren sam da će u z im sk im mjesecima kada se zbog loženja ne- kvalite tn ih goriva sum por- d ioksid oslobadati nesam o iz fabričk ih d im njaka nego i iz ostalih d imnjaka m nogobro j- nih kotlovnica, zagadenost vazduha s igurno b iti znatno veća - kažeMiroslavŠajnović, naučni saradnik u Institu tu zaštite u Banjaluci.

NAJKRITIČNIJIDAN

M aksim alno dozvoljena koncentrac ija su m p o rd io ks i- d a u vazd u h u je 6 5 0 ,a ča d i3 5 0 m ikrogram a u jednom kubnom m etru vazduha i takva zagadenost vazduha ne bi sm jela po tra ja ti vise od jedan dan u godin i.

U Banja luci je vazduh naj- zagadeniji b io 17. novem bra ove god ine i to u vrem enu od 18 do 22 sata S trućn jac i Insti- tu ta zaštite su u to vrijem e u Boriku iz m je r il id a je ti jednom kubnom m etru vazduha b ilo čak deset h iljada m ikrogram a sum por-d ioks ida. š to je z a 15 puta vise od dozvo ljene granice. Na sreću. to je tra ja lo kratko.

č isto j i nezagadenoj Banjalu- ci ipak samo prošlost, stara bar petnaestak godina. Ovaj grad se sada po nalazima st- ručnjaka uvrštava u zagade- nije sredine u zem l ji.

RAZLOZI NISU OPRAVDANJA

Za ovakvo veliku koncent- raciju prašine. dima i o trovn ih

gasova u vazduhu koji udišemo banjalučki privred- nici će s igurno naći bezbroj razloga, naročito u z imskim mjesecima. Mnoga od tih opravdanja su svakako u radu. C in jen ica je da u banjalu- čkim kotlovn icam a poslje- dnjih godina sagorijevaju naj- slabije vrste uglja s velikim procentom pepela i sumpora. tako da ni ugradeni filte ri za prečišćavanje vazduha nisu m oćni, je r su pro jektovani na m nogo kva lite tn ije vrste goriva. Pored uglja, znaćajhom ko lič inom čadi vazduh Banja- lučana zagrade i m okri otpaci drveta, ko ji sagorijevaju u ko tlovnici Radne organiza- c ije „S ipad-Vrbas."

Rješenje svih ovih teškoća, je , svakajco, u ugradivanju uredaja za bolje prečišća- vanje vazduha. Za to su, da- kako, potrebna značajna ulaganja koja u sadašnjim uslovima privredivanja banjalučki radni ko lektiv i nisu u mo- gućnosti da obezbijede. Isti- na, u m nogim radnim orga- n izacijam a su već p lan ira l i ugradnju noveoprem eko jab i B anja lučanima trebalo da ga- rantu je č is tiji vazduh. U nekim sredinam a je, kako smo saznali, čak napravljena i investic iona dokum entacija, ali ni koraka dalje. Svu aktivnost zakočila je besparica.

A rgum entiko jim asadašn je go tovo k ritično zagadenje vazduha pravdaju banjalučki p rivredn ic i su s igurno objek- tivni. M edutim , bez para neće pom oći ni česti skupovi u Ba- n ja luc i posvećeni ovoj p rob lem atic i, ni napori stru- čnjaka Institu ta zaštite koji svakodnevnim mjerama aer- ozagadenja nastoje ukazati na ozb iljnost ovog p rob lema. Neće pom oći ni najavljene rigo rozn ije kazne, ko je će us - koro us lijed iti za sve one koji prekom jerno buduzagadiva li a tm osferu. Rješenje je u većim ulaganjim a za ugradnju oprem e za prečišća- vanje vazduha. To bi, kako smo ouli i u Koord inacionom odboru za aerozagadenje, morala b iti svakodnevna preokupacija banjalučkih privredm ka i im perativ budućnosti.

V. DU BO ČAN IN

w

I ^

I ZAVOD ZA ISTRAŽIVANJE I ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA PRO ŠIRUJESVOJU DJELATNOST

L A B O R A T O R IJ A Z E M L J O T R E S N O G I N Z I N J E R S T V A9Stručn]aci ovog zavoda uz

pom oć nove savremeno oprem- Ijene laboratorlje m oćl će ubu- duće više pom ććl pružatl огда- nizacljam a trusnlh područja 9 0 d Banjaluke do Tanzanije

Danas u 11 sati će u prisustvu poslovnih partnera iz c ije le Jugoslav ije u sastavu Zavoda za istraživanje i isp itivan je konstrukc ija b iti o tvorena labora to rija zem ljo tresnog inženjerstva.

Puštanjem u rad labo ra to rije s tvo riće se uslovi za ulazak u prob lem atiku zem ljo tresnog inženjerstva sa stanovišta isp itivan ja gotov ih elemenata i konstrukcija, s ta tičk ih i d inam ičk ih analiza objekata ko ji će se g rad iti na trusnom području .

Na p rigo d n o j svečanosti, koja će se

povodom 5 -god išn jice p o s to ja n jaZ a vo da za istraživanje i isp itivan je kons trukc ija održati u v ijećn ic i Doma ku ltu re najzaslu- žn ijim radn ic im a i radn im organ izacijam a sa kojim a je ostvarena dobra poslovna saradnja b ić e uručene zahva ln ice i plakete.

U Zavodu, ko ji poslu je u sastavuSO UR- a 2 T O Sarajevo, d je lu ju : B iroza isp itivan je konstrukc ija u Ban ja luc i iSara jevu, B iroza pro jektovanje, a u fazi konstitu isan ja je i B iro zem ljo tresnog inženjerstva, č im e će Zavod p ro š ir iti svoju d je la tnost prvenstveno u trusn im područjim a.

D je la tnost Zavoda usm jerena je na pružanje istražno-razvo jn ih usluga u privredn im d je la tnostim a, isp itivan je mostova, kranova, gradevinskih m aterija- la, isp itivan je g radevinskih objekata na uticaj zem ljotresa, izradu investic iono- tehn ičke dokum en tac ije objekata specija ln e n a m jene itd .P os jedu juna jm ode rn iju

m jernu e lektrooprem u koju koris tezasta - tička i d inam ićka isp itivan ja svih vrsta g radevinsk ih konstrukc ija . raspolažu autom atskom obradom podataka...

S tručn jac i Zavoda su svoje usluge pruža li investito rim a iz c ije le ze m lje, pasu do sada podvrg li s ta tićkom i d inam ičkom isp itivan ju vise od 500 drumova, izradili ekspertize nosivosti konstruk tivn ih siste- m a . industrijsk ih ob jeka ta u velikim privredn im s is tem im akao š tosu :R M K Ze- r.ic a, ,,Sipad", ,,Energoinvest“ , ru- da rsko—to p io n iča rsk i bazen Bor itd. Ura- d ili su i niz p o je k a ta re k o n s tru k c ije io jič a - nja m ostova, že ljezn ičk ih pruga, izvršili s tatička i d inam ička isp itiva n ja stad ionau B ugojnu, V inkovcim a, R ijeci, vršili tehni- čku as is tenciju na rekonstrukc iji i montaži m ostova na pruzi D aresS a lam — Kigoma u Tanzan iji itd.

A .M E H M E D O V lC

kroz banjaluku;GLAS & ČETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985.SL

Š T A K A Ž U G R A Đ A N I

BOLJE DA NE ZNAMSetik K ahrim anović , penzioner:

Ugroženost ž ivo tnesred ine jesve izraženiji p rob lem nesam o na- seg grada nego svih sredina. Kad je riječ o urednosti i Ijepoti Banja- luke, jasno je d a su kom una lneorgan izacijeza ta jile , ali im adosta i ne- m arnosti gradana, S tose tičeaerozagaden ja , lakšem ijekad neznam podatke o tome. Ipak, saznao sam da je zagadenost vazduha nekad iznad dozvo ljene granice. Ako im amo tako razvijenu indus triju onda bi se treba lo m alo više razm is liti o zaštiti sredine u ko jo j živim o odnosno, o zdravlju svih nas.

NAJTEŽE SRČANIM BOLESNICIMASadeta Suijanović, student:

— A ko zanem arim o sve ono što daje ružnu sliku našem gradu, odnosno i naše neodgovorno ponašanje i nerad kom unalaca, ostaje o tvoreno p ita n je i istovrem eno ve lik i p rob lem — aerozagadenje. To je o n o n a š to mi teško m ožem outica ti, dok, naža lost.zd rav ljestanovn i- ka našeg grada biva sve ugroženije . Najteže je, svakako. srćanim bo lesn ic im a koje povećanjezagadenosti vazduha vod itražen ju pom- oć i Ijekara.

INCEL — NAJVEĆI ZAGAĐIVAČLuka Crnćević, trgovac:

— Sve fabrike pom alo doprinose zagadenosti radne i ž ivotne sredine, ali INCEL u tom e, bez sumnje, prednjači. Zato i jeste najgore gradanim a u B oriku i V rbanji. Ja lično i nisam svjestan u kakvoj ugroženoj sred in i živim dok ne vid im kako je crn sn ijeg ili veš ko ji se suši naba lkonu . O nda jeva ljdasvakom jasno kako to u tičenazd rav lje svih nas, a posebno kakve tegobe im aju p lućn i i srćani bolesnici.

KUDA POBJEĆI...Rifet Bukić, trgov a c

— B an ja luka je doskoro bila jedan od na jć is tijih gradova, pa nism o to like p ro b le m e sa za g a d e n ošću z ra ka im a liio s je ć a li.P o s lje d n jih g o - dina brz razvoj indus trije uč in io je svoje. Pored p rivrednog razvoja, dob ili sm o i ono loš ije š to industrija lizac ija nosi. Zagadenost c ije le s r- d ine a posebno vazduha, je takva da je to v id ljivo n a sva ko m koraku. u svakom trenu. Setnje, ko jesu ranije b ileom iljenezasve i stare i m lade , sada su zaboravljene je r su aerozagadenje i d rug i o b lic i ugrožavanja živo tne sred ine i oko linu Banja luke u ć in ili nepriv lačnom i nezdravom .

KAD VEŠPOCRNISafma Durić, trgovac

— G rad bi, svakako, trebao da bude č is tiji. T o bi znač ilo i u redn iju oko lin u iz d ra v ije uslove ž iv o ta ira d a .D o vo ljn o m ije d a p o g le d a m ve š ko ji se sušio na teras i ili da prebriSem balkon, a da ne govo rim o tom e kako to u tiče nazdravlje . N a jte ie mi je kad v id im majke ko je g u ra ju u ko lic im a svoje bebe kroz grad. Ovakav grad donosi svim a bolest, a o bebam a da i ne govorim o.

UGRADITI FILTEREMuhamed Maslo, penzionen

— A e ro za g a d e n je fiije samo problem našeg grada, ali je razlika u tom e što d ru g i nastoje s lične problem e riješ iti što p rije i tim e zaštiti sred inu bez prepreka za da lji razvoj industrije i p rivrede u c je lin i. To su p rim je ri ko ji se treba ju s lijed iti. Tako bi o rgan izac ije udruženog rada koje su u našem gradu poznate kao zagađivači treba lo da što prije ugrade filte r, što bi znatno, u tica lo na stvaranje zdravije sredine

L M A R TIN O V IC

SAVEZ INŽENJERA I TEHNlCARA BANJALUKA

Doprinos stvaralaštvuS avez in ž in jera i teh n ićara (S IT ) u

B a n ja lu c i, o rg a n iz a c ije d ruštvenog k ara k te ra zn a ć a j n e u borbi za dalji razvoj sam o u p ravn ih i društveno - e ko n o m skih o d n o sa , još n ije regu li- sao sve b itn e p re tp o s ta v k e za aktivniji rad. Z a sad a ć lan o v i ove o rg an izac ije o ku p lja ju se u p ro s torijam a D ru š tva arh ite ka ta , g ra d e v in a ra i te h n ićara (D A G IT ).

K a ko je R e p u b lič k a kon feren c ija S S R N B iH u S/.J.T, r a c j cazm aira ia i d je lo van je u d ru že n ja g ra đ a n a i d ruš tveni h o rg a n iza c ija , a usv je tlu novih zako n sk ih prop isa , o c je n a je da bi d o k ra ja m a rta n a re d n e g o d in e tre b a lo usk lad iti praksu i d je lo van je prem a o d re d b a m a Z a k o n a o d ru š tven im or- g an izac ijam a i u d ru že n jim a gradana.

T o svakako o b a vezu je i S avez inžin jera ite h n ič a ra u B a n ja lu c i. ko jib i

te b a lo d a u s k la d e s ta t ut o o rg a n izo v a - n ju i p rip rem e svu d o k u m e n tac iju za upis u sudski reg is ter duš tven ih o rg a - nizac ija . U z to, nužan je p ro g ra m ra d a N je g a . svakako. o p re d je lju je već sta- tut ove o rg an izac ije . ali osnovni zada - tak S IT b io bi p raće n je i p ro u ć avan je razvoja i o dn osa nau ke i te h n ik e s privredom i društvom u Cjelini, k a k o u zem lji tako i svijetu.

Svoj p rostor inžen jeri i teh n ičari t r a i ić e prije sveg a u s tvaralaćK om radu, d ak le u n ap red ivaće inovatorstvo, što je u ovom tre n u tku zn a č a jan doprinos društvu u ostvarivan ju d u g o ro ć nog p ro g ram a eko n o m ske stab ilizacije . N e vo lje koje ih prate (p ro s to r , m ate rija ln a osnova, o ć e kuju da će rije šiti kad a budu bro jn iji i u tvrde svoje p ro g ram e rada

Z. LOLlC

PRIVREDNA BANKA SARAJEVO

OSNOVNA BANKA BANJALUKA OBAVJEŠTAVA SVOJEŠTEDIŠE

Kako oročiti

I I

kamateФ Obračunate kamate koje se isplaćuju u

dinarima Banka će voditi kao uloge po videnju uz kam atnu stopu od 7,5 odsto godišnje sve dok vlasnik štednog uloga te kamate ne podigne ili ne da B a n d nalog za prenos Ф Kamata na devizne štedne uloge jedinstve- na za sve gradane, a vlasnicima deviza sa boravištem u zem lji obračunava se u dinarima

Budući dase prim iće kraj god ineže lim o in fo r- m isati c ijen jene štediše o načinu obraćuna kamate na devizne štedne uloge. K aoštosteveć ranije obaviješteni, obračun kamata po deviznim štednim ulozim a gradana izm ijenjen je odlukom SIV-a. Prema toj od luc i, gradani koji imaju devizne štedne uloge kod Banke, a m jesto prebiva- lišta im je u ze m lji, imaju pravo nad inarskukam a- tu po tim ulozim a.

BANKA MISLI NA VAS!

Obračunate kamate koje se isp laću ju u d ina ri- ma banke će vod iti kao uloge po videnju uz kamatu od 7.5 odsto godišnje sve dok vlasnik š tednog u loga te kamate ne podigne i l i ne da Banci nalog za prenos. Ovo je od naročite važnosti za one štediše koji d inarsku kamatu po deviznom štednom ulogu žele o roč iti. D ab i naše štediše kod podizaYija kamate poćetkom godine izbjegle čekanje pred šalterom , već od danas, pa sve do 25. decembra. m ogu dati NALOG BANCI ZA PRENOS kamate na: tekući račun. dinarski štedni ulog po videnju, oročeni depozit na rok preko 3 mjeseca, d inarski štedni u log oročen

preko 12 mjeseci ili d inarski ulog oročen preko 24 mjeseca.

KAKO ĆE SE OBRAČUNAVATI KAMATE?

Po ovim štednim ulozima Banka obračunava kamatu shodno odlukam a i Sporazumu banaka o po litic i kam atnih stopa. Kamate će se obraču- nati po godišnjim kamatnim stopama koje važe za devizne štedne uloge gradana i to:

-7,5 odsto na devizne štedne uloge po videnju,-9 odsto na devizne štedne uloge oročene

preko 12 m jeseci,- 11 odsto na devizne štedne uloge oročene preko 24 mjeseca.-12,5 odsto na devizne štedne uloge oročene preko 36 mjeseci.

Visina kam atnih stopa na devizne štedne uloge je jed ins t vena za sve gradane. Kamate koje se isplaćuju u dinarim a za gradane saboravištem u zemlji preračunava se po srednjem kursu na dan 31.12.1985. godine, to jest nadan obraćuna.

Kamata u devizama pripada štedišama koji žive i rade u inostranstvu i na dan obračuna. 'o jest 31.12 1-985. godine. p rip isu je se štednom u logu. .

Za sve in form acije u vezi s obračunom kamate možete se ob ra liti našim poslovnim jedinicam a. gdje možele dob iti i obrasce naloga za prenos kamate. Zahtjev za prenos kam ate obračunate ;)0 deviznim štednim ulozim a gradana možete podn ije ti ii nnšim poslovnim jed in icam a kod kojih so vodi vaš ulog: Banja luka, C e l inac. G lam oć, K ljuč. Kotor-Varoš, Laktaši, M rkon jić- Grad, Prnjavor, Skender-Vakuf i Srbac.

PHIVHIDH4

l iHltS&MJtYS

OSNOVNA BANKA- BANJA LUKABAMJAUflU

NALOG PRIVREDNOJ BANCI SARAJEVO — OSNOVNOJ BANCI „BANJALUKA" BANJALUKA — POSLOVNOJ JEDINICI

Dinarsku kamatu koja će31.12.1985. god ine biti obračunata po mom deviznom štednom ulogu broj:

(up iš ite pun bro j oevizne štedne kn již ice)

PRENESITE na

1. Tekuć i račun broj:

2. Dinarski štedni ulog po videnju

3. Depozit oročen na tri mjeseca (najniži ulog preko 50.000 din.'_____________

i4. Dinarski štedni ulog oročen na 12

odnosno 24 mjeseca ______________

(U slučaju oročavanjadepoz ita ilištednog uloga potrebno je da štedišadođeuBanku radi zaključivanja ugovora).

(Mjesto i datum) (Potpis vlasnika)

N APO M ENA: Potpis vlasnika mora biti identičan potpisu koji ste deponovali na štednoj knjižici il i deviznom računu.

(N A LO G BANCI M O ŽE SE DATI I NA O VO M O B R A SCU PUTEM PO ŠTE ILI L IČ N O )

I| (N A I

м GLAS -tf ČETVRT AK, 19. DECEMBRA 1985. sport- а и а а в в в в в н в н в н н а в н в а а

ZA SAMO NEKOLIKO M .IFSECI NA G R A D SK O M STADIONU

Jedni igrali1 . drugi gledali

Koilko su u protekloj polut- ezonl prvenstva drugollgalalu- tall u Fudbatekom klubu Sorac najboija Je BustracIJa toto- reportera ,,Glasa“ Rastka 0*1- ojića, koji Je zabilježlo Inter e- santan moment na Jedno) od prijateUskih prlpremnlh utakmica. Cltavo vrljeme prlprema ulgravala se Jedna eklpa, da biwet) dio tereta na kraju prvenstvene Jeseni Izntjela *a- evlm tiruga. Na klupl za rezervne igrafe iansu su Cekail

sitI neoćektvano doiekall; Ms Ourgutović, Malbaia, 0 , _, Somki, Mandić, Bariiić, Sukafo (Jedlrri nije igrao u prvenstvu), KuruzovićlLemlć.Kaoitosevl- di HJeC Je o goto vo iltavo) ekipl, stoga nije ni iudo da J» uz pov- oljen raspored prwog dijeta ta- kmKenla (devat utakmlca kod ki>4e) tlm Bore* osvojlo samo 1в bodova I vMa nego skrommi 11. pozidju na prvenstvenoj

SPORT U ANEGDOTI

SkromnostNa upravo zavrSenom tradic ionalnom tu rniru

„R udi Cajavec", od l ičnu igru pružio je veteran Milan Borovnica, sakup ivši u devet ko la sedam poena.

— čestltam, ćestltaml Posebne čestitke za pobjedu nad i^ra£em kojeg najviie cijeniml —presrete ga majstorski kandidat Rom ić.

— Na znam na koga misiifc zabiiježio sam iest jedinical — odgovori mu Borovn ica.

— Pa, mislim na samog sebei

I NOVIVIDFIZICKOGVASPITANJAU TERCIJARNOJ SKOLI

Kuglanje u školamaTercijarna škola u B an ja luci u svojo j nastavi

fizićkog vaspitanja uvela je jednu novinu. Svi učen ici trebaju da se nauče osnovnim elem entim a ku- glaškog sporta, pa je pos ljedn jih dana kuglana Sportske dvorane „B o rik " dupke puna i u ju ta rn jim term in im a. B lizu 1000 sredn joško laca prv i put sesu- sreću sa ovim sportom za ko ji u Bosanskoj k ra jin i vlada sve već e in teresovanje. Zan im an je koje su po- kazali učen ic i T e rc ija rne škole v je ro ja tno će pota- knu ti i ostale ban ja lučke sredn je ško le da se povedu za ovim p / imjerom .

KOSARKAU BOSANSKOJ DUBICI PRVA GENERACIJA

KoSarka ima desetogodišnju tradic iju u Bosanskoj D ub i- ci. KošarkaSi Une najveć i uspjeh postigli su plasmanom u Republičku ligu Bosne i Hercegovine. Zbogsmjenegenera- cija gotovo svake godine trener prof. Rade Banjac je primo- ran da „obnavlja" ekipu novim talentovanim, ali nedovoljno iskusnim igraćima.

Ovaj sn im ak je prva generacija d u b ić kih košarkaša iz 1975. godine. S to je slijeva: Banjac, trener S iljak. Japundža, Zm ijanac, Đ ukić, S to jn ić , M. M u la b d ić i M ijić /ču će : U m iće- vić, Bečirević, Gvozden, i. M u labd ić i B lago jević

SPORTSKI VREMEPLOV

Modelari PrijedoraU okviru Aero kluba Prijedor koji se sada zove

Aeroklub „Prve partizanske avijacije" ranijih godina je veoma uspješno djelovala i sekcija modelara. Bila je posebno popu larna među učenicima gimnazije koj i su bili i njeni najbrojniji članovi. U ovom broju donosimosn imak modelara iz 1955. godine. Naslici su: Sveto štrbac, Adem Okiopdžić, Habib čulić, Vlado Đurić I Jakub Radasllć.

NAGRADA U PRAVE

RUKENa nedavno završenom

Prvenstvu B anja luke za žene, ko je je održano u povodu novem barskih pra- z riika .za s lu že n o je triju m fo - vala m ajstorski kand ida tM i- lica S tanivuk. O vd je na fo to g ra f iji v id im o je kada prima nagrade za osvojeno prvo m jesto ko je su u ru č ili M o lorad M išo Popović i Fa- d il C orbadžić .

O rgan izaciju trad ic iona l- nog nadm etan ja šah ištk in ja pom og li su S IZ za regio- nalne puteve Banja luka, RO „V e le prehrana", RO „Vele- teks til" i OOUR „M eta l", a te h n ičku o rgan izac iju p ro - voo je O pŠtinski šahovski savez Banjaluka.

PAD (NI)JE LETN a meću S lavija — Goša iz Sm ederevskePalankećak tri pu-

ta dom ać i bokseri „ le tje li" su na pod! Na prvom sn im ku m ladi Palikuća poklekao je od udarca Petronljev lča. na drugom sn im ku Jaku pović sud ija ima nakon snažnog udarca Je ftića i na trećem sn im ku ko los Novak ovako je završio poslije žestoke „kon tre " te ika ša gostiju A ndrtća.

Jakupović je. za raz liku od N o va ka i Palikuće, ipak usp io d a se oporavi i bez obzira na pa d zab ilje ž io pobjedu.

A sve ove spektaku larne nokaute u subo tu u „B o riku " b ilj- ežila je kamera fo to -re po r tera ,,Glasa" Rastka O stojlća.

NAKON ODRŽANOG PRVENSTVA BANJALUKE ZA 2ENE

шш sport GLAS * ĆETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985. SLB£KS U O C EK IVA N JU m e C a

SA P R lS T IN O MAKCIJE „GLAS A “

U SU SRET IZBORU NAJBOLJIH SPORTISTA BOSANSKE KRAJINE

K A N D ID A TI ZA DESET N A JB O LJIH U BO S A N S K O J K R A JIN I: M IR A D M ITR O V IĆ I T A T JA N A G R G IĆ .R U K O M E T A Š IC E „K N E Ž O P O LJK E " IZ BO SAN S KE D U B IC E

Ponos „Knežopoljke i t

Ф Dok je M ira Dmltrovlć do sada odigrala p reko 600ut- akmlca, postlgavši oko 1.800 golova, petnaestogodišnja Tatjana Grgić je u prvu ekipu „Knežopoljke" zakoračila sa specijalnlm Ijekarskim odobrenjem

U neku ruku su rukom etašice „K nežopo ljke " posta le svojevrstan im idž vrlo c ijen jenog i u poslovnom svije tu znanog kao ozb iljnog partnera RO „K nežopo ljka". koja god inam a već poslu je veoma us- pješno, ostva ru juć i značajnu akum ulaciju .

A kada je riječ o dub ićkom rukom etu, bo lje reći o ženskom rukom etu, onda je im e Mire

------------------------------------------------4

ĐUROICABARLOVIĆU zabavno m bloku na

izboru najboijih sportista Bo sa n ske krajine u 1985. godini učestvovaćeĐurdica Bariović, ne kadašnj a inter- pretatorka u „Novim

\ Josilima“. _________>

D m itro v ić " nezaobilazno u svim ra zgovorim a. Pune dvije decen ije ova rukom etašica je p risu tna u du- b ičkom rukom etu. Zapravo, 1986. ko jo j sm o na p ra g u .je ju b ila rn a i za RK „K nežopo ljka" i za M iru D m itro - vić Od igra la je M ira preko 600

S TRELJASTVO

meč eva i postigla tri puta v iiego lo - va na prvenstvenim, kup i prijate^- skim utakmicama. Zapažene igre u dresu ..Knežopoljke" bile su joj svojevrsna preporuka da se zajedno sa sestrom N adorn Tomaš nade i u prvom sastavu beog- radskog Radničkog, viiestrukog državnog iampiona.

Mira Dmitrović je zagazila već u četvrtu deceniju, ali ni u 33. godini se ne predaje. Prv i je strijelac i naj- bolja igračica RK „Knežopoljka'. Domaća je puMika obožava, a na gostovanjima , gdje god igrala „Knežopoljka" Mira je cijen jena. Ig- ra, inaće, pivotmena, a odlikuje se razomim i vrlo lukavim šutevima. Zaposlena je u RO „Knežopoljka", gdje se ističe kao savjesna i vrlo dobra radnica.

Ako je M ira D m itrov ić na zalasku karijere. onda je Tatjana Grgić na najboljem p u tudanas lijed iiskusnu klupsku d rugaricu Tatjana je na|- m lada rukom etašica „K nežopo ljke", koja je n a fina lu M O Iu Ć e lin cu skrenuia na sebe pažnju ok itivš i se z latnom m edaljom . Na sm otri na j- bo ljih p ion irsk ih sastava u C elincu prošle god ine Tatjana je proglaše-

T A K M lC E N JE U PO VO DU 22. DEC EM BRA. D AN A JN A

„Slavko Rodić najuspješniji

BAN JALU KA — T rad ic iona lno takm ićenje u streljaštvu. vaz- dušnom puškom , u povodu 22. decem bra dana JNA, održano u M jesnoj za jedn ic i H iseta ll.o k u p iio je preko 200st rije laca iz 12 banja iu- čkih družina.

Rezultati: Ekipno seniori 1. „N iko la Bokan" 533 kruga. 2 „Rada V ranješević" 532, 3. K ra jisn ik 519, Seniorke: 1. „S lavko R od ić" 521, 2 „N iko la B okan” 520, 3 . ..Rada Vranješević", 495, Jun io ri 1 „N iko la B okan" 523, „S lavko Ro- d ić " 512,3 „Rada V ran ješević"503, Jun io rke : 1 .Slavko R od ić" 531, 2 „Rada Vranješević" 450. 3 ..Krajisnik' 410. m ladi jun io ri: 1 Vr- bas 520, 2. Petricevac 492, 3 K ra ji- šnik 487, m lade jun io rke : 1. „Slavko R odić 494, 2 „Rada Vranješević" 475, 3 . „B raća Pavlić" 455.

Po jedinaćno seniori: 1 Ranko S tan ivuković (Rada Vranješević )

KUGLflNJE

186 krugova, 2. S iniša Skenderi|a (N iko la Bokan) 182, 3. M irsad Berber (Rada Vranješević) 180, Se- niorke: 1. Ism ihana H e ld ić (S lavko Rodić) 181, 2. Zora S ipura (Rada Vranješević) 178,3 Branislava Ga- lić (N iko la Bokan) 177. ju n io ri: 1. Dragan T ub ić , (S lavko Rodić). 176 krugova, 2. S in iša Kuruzović (Ka- s im Hadžić ) 176, 3 Dragan Panić (N iko la Bokan 176 Jun io rke : 1 Ružica S tepić (S lavko Rodić) 180, 2 D ijana Đ ordevic (S lavko R odić) 176,3. V a len tinaG o lubov ić (Slavko Rodić) 175, m lađi jun io ri: 1. Edin M uhedinović, (Vrbas) 176.2 A rm in Beširbašic (Vrbas) 176.3 A m irT a - h irov ić (S lavko R odić) 173, m lade jun io rke : 1 Dževetdina Dervović (Slavko Rodić 170. D ijana Lerhe (Rada Vranješević) 169, 3. An ita Vunić (S lavko R odić) 164.

V. A N IĆ

[O P S T IN S K A L IG A B A N JA LU K A

Zaostalo koloBA N JALU KA — U zaosta lom na-

stupu trećeg kola Opštinske ku- glaške lige igrači „Čajaveca" izbo- r ili s u s e z a t reću p o z ic iju .d o ksu takm ićari Kosmosa prvenstvenozav- rš ili na četvrto j poz ic iji. Ekipa kra jišn ika rezulta tom od 4530 čunjeva zauzela je deveto m jesto. Po jed inačn im rezu lta tim a is tak l isu se M ilorad M arković (Kosmos) koji je obo rio 842 čunja i t ime izb io na treće m jesto, dok se Davorin Kuzek

(„Cajavec ') sa 820 ,,kegli“ p lasirao na šesto m jesto Z ap o re da ku p o je - d inačno j konku renc iji od ig raće se još dva kola

REZULTATI: 1. Partizan 14625, 2. 2e ljezn ićar 14612, 3. „Čajavec" 14771 (4809) (Mrakodolac 849, Kuzek 820. O um onić 790, Ajder 779, A ndrijan ić 775, Dodig 796), * . Kosm os 14131 (4652), 5. Partizan II 14085. 6. V rbas 14080...

R.J.

IBAN JALU KA, O pštinski sekretarija t zanarodnu odbranu Banja-

luka organizovao je sportske susrete.na kojim a su po redorgan iza to - ra ućestvovali O kružni štab, Uprava vojnog okruga lO pš tinsk iš tabza te rito rija lnu odbranu. Takm ićenja u malom fudba lu i odbo jc i održana su povodom 22.decem bra, Dana A rm ije

Pobjednik tu rn ira u malom fudba lu je ekipa O pštinskog sekre tarija ta za narodnu odbranu. koja je u fina lu savladala tim Opštinskog štaba te rito rija lne odbrane sa 12:1.

N ajbo lji u odbojkaškom takm ičen ju b ili su predstavm ci Uprave vo jnog okruga, ko ji su u fina lu pob ijed ili ekipu O pštinskog š tabate -| vo jnog okruga, koji

I r ito rija lne odbrane sa 2:0.pstm skog štaba t e ^ ^

RUDAR BEZ IG R A C A JESENI

TOPIĆ U JNAPRIJEDOR — U skoro sivom aslinastu un ifo rm u treba da obuće i

N ed je ljko Top ic , fudba le r Rudara Kao što |e poznato. T op ic je m i- nu log Ijeta po tp isao za L jub ijce i po ocjenam a izvještača na jbo lji je fudba le r Bosanske krajine, takoda ćesen jegovo odsus tvu uek ip i Ru- dara u nastavku takm ičen ja i te ka ko o s je titi Specificm m d rib lingom za samo neko liko utakm ica osvo jio je i s im patije p rob irljive prijedorske fudba lske publike.

na za na jbo lju rukom etasicu S tru - čn jaci su pu n ih va leza o vu d jevo jć i - cu. M nogi idu tako da leko u tvrdn j. da će Tatjana G rg ić za ko ju god inu

DRAGAN NIKITOVIĆ

Voditetj na zavrienoj svečanosti Izbora najboijih sportista Bosanske krajine, koja će se održati 26. decembra u Sportskoj dvorani „Borik“, je Dragan N1- KITOVIĆ, sportski komen- tator TV Beograd.

nadmašiti čak i M iru D m itrov ić od ko je je. kako nam reče. za ovo relativno kratko vrijem e dok je klub, m nogo naućila Tatjana je izrazita Ijevoruka rukom etašica sa iz raže- n im sko k šutom

Petnaestogodišnja Tatjana Gr g ić igra u p rvo j postav ..Knežopoljke" sa specija ln im Ije karskim odobrenjem . a li jo j to ni m alo ne smeta da bude m edu na j- bo l jim a. a nen je tko i na jbo lja na ut akm ic i S tandardna je i u na jbo ljo j jun io rske reprezentacije Bosne Hercegovine

S. R ISO JEVK'

^ D A N A S SEM INAR

I S E L E K C IJ IM L A D IH | SPO R TISTA

I Kako I usmjeriti j talente?I BANJALUKA F orm iranog ',1 H i već a firm isanog fudba lera ne . 1 treba u č iti fudba lsko j v ještin i.I n iti košarkaša iq ri pod koševi

Im a . A li. u p ion irsk im i jum or- skim pogom m a ;4)dagogija i st- rućnost trencrskog zvanja ima

Idobro pod logu Kako usm jeriti ta lentovane spor»iste. kako izv- rš iti selekc ju m ladih koša

Irkaša. rukom efaša . fudbalera. boksera .. p itan je je ko je će d o - m im rati n a strucnom seminaru,

I ko ji danas u sal: H ig ijen skog zavoda o rg an izu ju D ispanzer za sportsku m ed ic inu i C entar

Iza ško lo va n je is tr jcn o u sa v rša - vanje am aterskih sportsk ih kadrova u Bania luci

I Na sem inaru c e b itio b ra d e n e f I če tir i tem atske oblasti: ..Sele k-

Ic ija u s p o r tu '. ..Iskustvauselek- c iji ira d u sm la d im u iu ko m e tu ". ..Selekcija m ladih u fudba lu".

I..Organizacifa i p rogram iran je rada u p ion irsk im i jun io rsk im se lekc ijam a '

I Predavać is u dr S rdanS avić i ps iho log L jub ica Boćanac izBeograda. te dr Jasm in La tifić .

Josip Pelc i nastavnik Branko Janković iz Banjaluke.

Se minar poćin je s radom u 17 minuta. s JR. J

ш semmai ^ u t i i 30 mi

ISPO RTSKI SUSRET S TA R JE S l NA, T E R IT O R IJA LA - CA I V O JN IH S LU ZB E N IK A

j Uspješna takmičenja jП Л М I Л I I IW Л _ A n ć t i n p l / I , л — м _______ _________ n ____*

I

SA H 0 V S K I z a d a t a k

Broj 1033Priprema: Nikola LAKIĆ, Sahovski majstor

Bijelfc Khl, Del, Ta3. Sfl, pjeiaci a4 .b2 .d4 .12 (8) C m tK H 7 .D e 6 .T g 8 , LIS, p je ia - ci a7, c6, e4. h6 (8)

Crni vuće i dobija!Na neobično Itjep naćtn sa-

vladao je crni protivnik nakon dva poteza (Zverackov — Fog el, Donjeck, 1971).

Rješenje jxo ito g zadatka 1...TI1 2. Kll Dh3 3. Ke1 T a l 4 . T e l Dg2 S. Dd1 Tc1 i bijeii je predao. jer nakon 6. D e l D g 1 7. Kd1 еЗ 8.1e3 Se4. gubi damu.

Dvodnevnikarantin

9 Dva dana uočl nedjeljnog m eča sa vlšestruklm driavn lm prvakom bokserl Slavije će se povućl na skro- vlto mjesto ne b i li u m iru skovall p lan za dva boda Ф M irko Joklć otputovao u M aribor kako b l prlprem ao te- Skaša Antona Novaka Ф Nedlsclpllnovanim zatvorena vrataB A N JA LU K A — U ned je ljnom

meću sa višestruk im d ržavn im prvakom P r iš tin o m S lavija b ije od- sudnu b itku za p rvo ligaško b itisan ja . Dva boda su kod kuće već izgub ljena u okrša ju sa G ošom . lide rom prvenstva, pa bi g u b itak i jednog boda sa če to m L jah N im an ija b io za Banja- lućane ka tastro fa lan . Z bog toga su u S laviji svi na nogam a. Sve je podredeno ned je ljnom m eću s P ri- š tinom O držan je i sastanak ć lanova Predsjedništva k luba sa s tručn im štabom D ogovoreno je d a se b o kse ri dva dana pred m eć povuku u karan- tin. Gdje: to fe.~ kažu. k lupska ta jna. ko ju neže le da saopštava ju javnosti.

P red jedn ištvo k luba je u ć in ilo napor više kako b i svi p rvo tim c i ovu sedm icu b ili na okupu i tren ira li dva puta dnevno. Zapos len i bokseri b raća Zdravko i Zvonko Pala I Jeleno Palikuća su d o b ili sedam s lobodn ih dana od svo jih ko lek tiva kako bi m ak- s im a lno p rip re m lje n i dočekali ned je ljn i meć.

— U M aribo r je o tpu tovao M irko Jokić, ko ji t e p rip rem ati A n tona No- vaka. N ovak je to ta ln o ne-

p rip rem ljen , a ne može da doputu je u B an ja luku i d a tre n ira s o s ta lim prvo- tim c im a . Nadam se da će ko liko - to lik o pop rav iti ko nd ic ionu priprem - Ijenost za ov ih neko liko dana — kaže Zelim ir Koiplć, trener Slavije.

Bokserski nerado govore u ishodu m eča sa Prištinom . P ro tivn ik je, kažu. jak, ali je G o š a u to lik o b ila n e u g o d n i- ja Sto su im ali ptovoljniji raspored po k ategorijam a.

Sasvim je izvjesno da u ek ip i Sla- v ije neće b iti Fahrud ina Ljuce, ko ji je prem a riječ im a predsjedavajućeg Predsjedništva k luba Nebojše Rad- m anović a. pred meč sa Gošom ucje- n jivao k lu b tražeći novae.

— Sa ned isc ip linovan im ć emo raskrs titi m akar nam se to razb ilo o glavu. Nećem o to le risa ti n ikakve is- pade. U k lubu te b iti m jesta samo za boksere ko ji shvataju k lupske obaveze. Meć sa P riš tinom je presudan za nas. Ne sm ijem o izgub iti ni bod. Im am o snage da savladam o renom i- ranog p ro tivn ika i da popravim o bodovn i sa ldo na tabeli — kaže Radmanović.

S. R IS O V IĆ ^

Karaktorlstlćan tkok: Zlatan Saraćević u akciji

P oklom ke rukom eta u B an ja luc i je obradova la v ijest da je naša reprezen- tac ija osvo jila z la tnu m edalju na Balka- n ijad i, a posebno su ponosn i na Borčeve reprezenta tivce Z latana A r- nautovića i Z la tana Saračević a, k o jis u obav ili lavovski d io posla u kovanju z la tnog tro fe ja . A rn a u to v ić je p ro - g lašen n a jb o ljim g o lm a n o m .d o k je Sa- raćević b io prvi s trije lac sa 22 postig - nuta zgod itka . O dm ah po povra tku iz Bugarske p r ik lju č ili su se svo jo j ek ip i i već u subo tu nas tup ili p ro tiv S lo g e B o - snaprevoza. A rnau tov ić je na ovo j u t- akm ic i o d b ran io nekd liko z icera u svom stilu , a Saračević je prostc izrešeteo m režu vrlo d o b rih g o s tiju iz D oboja (14 golova). P itam o Borčevoc sna jperis tu kako je b ilo na BalkanijadL

— Ig ra li sm o od ličn o . To što u našim Redovima n ije b ilo čak sedam s igu rn ih

pu tn ika za S vje tsko prvenstvo n ije nas dem ora lisa lo , v e t nas je, napro tiv , m o- t i v isa lo da se bo rim o i onda kada je naj- teže. T a k o s m o u fin a lu usp je lisav lada- t i i Rum une. ko ji su o b jek tivno b ili jači od nas, ali sm o mi izg leda vise že lje li pob jedu — ob jek tivan je Saraćević .

Ф Jeste li zadovo ljn i v lastitim uč inkom ?

— S igu rn i dasam zadovo ljan . Posti- gao sam 22 go la i b io prvi strije lac ispred Rum una S tinge, š to je, m ora se prizna ti, ve lik i usp jeh.

Ф P rognoze za Svjetsko prvenstvo?— Im ali sm o p rilik u da odm je rim o

snage sa jedn i m od naših ve lik ih rivala. Rum unim a. S iguran sam da će oni, pored nas, DDR-a i SSSR—a, b iti g lav- ni kand ida ti za osvajanje prvog mjesta No, i m i ćem o na svjetskom šam piona- tu b it i jo š ja č i. I.P E R IJA

R U K O M E TA Š I B O R C A N A B A LK A N IJA D I

Zlatani se pozlatiliФ Osvajanju zlatne m edalje naših rukom etaša znača-

jan doprinos dali Arnautovlć, kao najbolji golm an i Sa- račević, prvi strijelac

konkursi - oglasi [HGЖSOUR AIPK „BOSANSKA KRAJINA " RADNA O RGANIZA- CIJA „MET AL" BANJA LU KA, NA OSNOVU O DLUKE RAD- NlCKOG SAVJET A, RASPISUJE

KONKURSza prijem pripravnika na neodređeno , vrijeme

1. Prtpravnlk sa završenlm elektrotehnlčklm fakultetom smjer račun ske tehnike i autom at lke, u Službl AOP-a - 1 1zvrSllac

Kandidati su dbžni dauz pri jav u na konkurs dostavediplo- m u o završenom faku ltetu .

Pri jave kandidata koji ne ispun javaj u uslove konkursa kaoi neblagovremene pri jave neće se uzeti u razmat ranje.

Konkurs ostajeotvoren 15da na od dana objavljiva nja, a prijave sa dokumentima slati na adresu: SOUR AIPK „BOSANSKA KRAJINA" RO ,,M ETAL“ Banjaluka, Ive M ažara 18.

U jedno se raspisuje

KONKURSza izbor radnika sa posebnim ovlaštenjima i odgovornost ima

na izborni period od 4 godine

1. „Skladiftar u poslovnici 117/ 3, 113/ 1, 113/31122 grane- 4 izvriioca

USLOVI: završena škola srednjeg u smjerenog obrazovanja specijalna V stepen i li škola usmjerenog obrazovanja I I I stepen i 2 godine radnog iskustva.

Kandidati su dužni da uz prijavu na konkurs dostave diplo- mu svjedočanstvo o završnoj ško l i i dokaz o radnom iskustvu na tim i sličnim poslovima.

Prijave kandidata koj i ne ispunjavaju uslove konkursa, prijave uz koje nisu priloženi tražni dokumenti kao i neblagovremene prijave neće se uzeti u razmatranje.

Konkurs ostaje otvoren 15 dana od dana objavljivanja, a prijave sa doku mentima slati na adresu: SO UR AIPK ..BOSANSKA KRAJINA" RO „M ETAL" Banjaluka, Ive Mažara 18.

UNICEP - CELPAK OOUR KONFEKCIJA PAPIRA BOSANSKA DUBICA

Na osnovu odluke Radničkog savjeta OOUR-a Konfekcija papira od 9 .12.1985. godine, raspisuje se

GLASza stručnu pripremu nezaposlenih lica za obavljanje poslova i radnih zadataka konfekcioniranja flissa1. KONFEKCIONAR 40 polaznikaUSLOVI: Osim opštih uslova predvidenih Zakonom, kandidati treba da imaju završenu školu III stepena u zanimanju KONFEKCIONAR ili KROJAČ.

Svi kandidati se po grupama upućuju na dopunsku obuku za poslove i radnezadatke konfekcioniranja flissa u trajanju od 2 mjeseca u RO „Regeneracija" Zabok.

Kan didati koji sa uspjehom završe obuku, biće primljeni u radn i odnos naneodredeno vrijeme: 15 kandidata koji postig- nu najbolji uspjeh u toku obuke zasnovaće radni odnos odmah nakon obuke za prvu smjenu, a ostali po uvođenju II smjene i daljeg proširenja pogona.

U z prijavu naoglas treba priložitidokazeostručnojspremii izvod iz matične knjige rodenih.

Nepotpune i neblagovremene prijave neće se razmatrati.Rok trajanja oglasa je 8 dana od dana objavlj ivanja u

dnevnom listu ,,Glas“ Banjaluka.Prijave dostaviti na adresu:

UNICEP — CELPAK OOUR KONFEKCIJA PAPIRA BOSANSKA DU BICA- Komisija za radne odnose -

SOUR KPK KRAJISNIK BANJALUKA Na osnovu člana 10. Pravilnika o radnim odnosima

RZZP KPRO „Proleter" Kotor-VaroS, Komisija za radne odnose RZZP, raspisuje

GLASza vrienje poslova i radnih zadataka

1.POGONSKI KNJIGOVOĐA, dva izvriioca, jedan na neodredeno vrijeme I jedan na odredeno vrijeme do povratka radnice sa porodiljskog odsustva.

Pored opštih uslova predvidenim zakonom, kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove:-SSS, završena ekonomska škola,-6 mjeseci radnog iskustva

Prije izbora kandidata po oglasu izvršiće se prethodna provjera znanja kandidata prijavljenih na oglas.

Uz prijavu na oglas dostaviti:-svjedočanstvo o završenoj školi,-uvjerenje o radnom iskustvu,-Ijekarsko uvjerenje,-izvod iz MKR

Prijave sa potrebnom dokumentac ijom o ispunjavanju uslova oglasa dostaviti Komisiji za radne odnose RZZP KPRO „Proleter" Kotor-Varoš.

Oglas ostaje otvoren 8 dana od dana objavljivanja. Nepotpune i neblagovremene prijave neće biti

razmatrane.

' 9 AV E S E t.IN A M A S L E Š E

34-448

PRODAJA AUTOMOBILIP R O D A J E M nov a u to m o b il zastava 750 L C .g o d in a p ro izvod n je 198 5 , au to m o b il je p o tp u n o nov i u g aran tn o m je roku, in fo rm a c ije n a te le fon bro j 5 5 -3 9 2 B a n ja lu ka . ( , 5 3 5 4 7

P R O D A J E M a u to m o b il T A M 2001 kiper c ijen a 60 0 .000 nov ih d in ara , kab ina. Sasiju od tam a 2001, go d in a p ro izvo d n je 1976. i bukova drva, te le fo n bro j 751- 565 , B a n ja lu ka . 0567 88

P R O D A J E M a u to m o b il ta m ić , je ftino , ispravan. reg istro van u U lic i 23. april kod b ro ia 2 4 . T rn , Skola. B an ja luka

053 624

P R O D A J E M au to m o b il zastavu 101 ,g o - d in a p ro izvo d n je 1976. za d ije love V id o - sav P ero PerSić, U lic a S a v e K ovafiev ića broj 1/1, B a n ja lu ka . 053 6 4 8

P R O D A J E M a u to m o b il fia t 1300 s p lin om . g o d in a p ro izvo d n je 1978, c ijen a180 .000 novih d inara . in fo rm ac ije na te le fon bro j 52 -398 , pos lije 15,00 sati

B a n ia ' Uka 053 64^

P R O D A J E M au to m o b il zastavu 101 ko m fo rt. g o d in a p ro izvo d n je 1982 P itati pos lije 15 sati na te le fo n broj 32 -291 , B a n ja lu ka 053 669

P R O D A J E M a u to m o b il zastavu 750 , g o - d in a p ro izvo d n je 1975, povol jno, te le fo n broj 49 -1 9 9 , p ita ti o d 16 d o 19 sati. B a n ja lu ka . 053 6 7 0

KUĆE

R ADNO VRIJEME OD 7.00 do 00

P R O D A J E M zem ljiS te 2 .000 kvadratn ih m etara, n en ac io n a lizo v an o , p arce li- sano D e sn a N ovosellja u zp u t do V rbasa, te le fon bro j 39-852 , B anjac, B an ja luka .

1-20 5 3 6 8 8 -6 8 9

P R O D A J E M useljivu kuću u U lic i d r M la d e n a S to jan o vića bro j 61 - A , m ože se p o g led ati sub oto m i p o n e d je ljk o m o d14 d o 17 sati, B an ja luka . 1 - 1

0 56708P R O D A J E M ku ću prizem n icu s baStom u cen tru g rad a , te le fo n b ro j 5 9 -3 1 7 o d 16 d o 1 9 sati. B a n ja lu ka . 053 602

P R O D A J E M kuću s dvoriStem i drug im p o m o ć n im o b jek tim a u B an ja luc i s loka- c ijo m u ce n tru g rada . S v e in fo rm a c ije n a te le fon bro j 21 -819 , B an ja luka .

1-2056 779

P R O D A J E M p rizem n u kuću zavrSenu i tri d u n u m a ze m lje u T rn u Jav iti na te le fon bro j 0 7 8 /2 3 -8 6 0 od 6 do 14 sati. Đ u k ić . B an ja luka . 0 5 *7 7 8

P R O D A J E M kuću u U lic i H a d ž ih a lilo - vića broj 33 . Po brde, B an ja luka .

056 787P R O D A J E M m anju ku ću u T rn u , up itati u g o s tio n ic i „B lakna", pos lije 1 5 s a tiL ju - biša, B an ja luka . 1-3

053 6 0 4 — 605P R O D A J E M v iken d icu u izgradnji s1 .500 kva d ratn ih m etara zem ljiS ta kod S latin e , te le fo n broj 49 -8 5 7 pos lije 15sa- ti. B an ja luka . 053621

P R O D A J E M kuću p rizem nu, useljivu , je d a n sprat, u ku p n e p o v riin e 180 kvadra tn ih m etara I zem lju u sam oj b lizin i LaktaSa Jav iti se n a adresu: R adom ir K rem ić , PetoS evci. LaktaSi D o sta po v o lin o im a od 6 d o 17 dun um a.

0 5 3 6 0 7 -6 0 8P R O D A J E M m anju ku ću u d u p le k s u radi s e lid b e , te le fo n broj 55-583 , B anja luka .

053 616P R O D A J E M ku ć u s razrad en o m ugo s- tite ljsko m rad n jo m n a m a g is tra ln o m p u - tu P rije d o r-B a n ja lu k a . pitati na te le fo n

broj 725 -22 5 . B a n ja lu ka . 1-100 5 3 642

P R O D A J E M po v o ljn o veću nedovrSenu du p leks ku ću jed an ili ob a dije la . te le fo n broj 23 -324 , B a n ja lu ka . 1 - 1 О

053 6 5 5P R O D A J E M ku ću s ugo stite ljskom radn jom . ku ć a je na d o b ro m m jestu , uho d an posao, te le fo n broj 756 -33 5 , B a- nja lu ka 1 -3

053 6 6 2P R O D A J E M ku ć u s d v o riS n o m zg ra d o m u U lic i V la d e V itju k a b ro j 15. Pe tar G rg ić , te le fo n bro j 58 -649 . B anja luka .

053 6 7 9P R O D A J E M dvoriSnu zg rad u tri d u n u - m a ze m lje na T u n jic a m a .T o n e G a g u la , B anja luka .

053 683P R O D A J E M ku ć u u U lic i F ah re ta D e - d ić a broj 10, s baStom 1 / 1 , te le fo n bro j 51 -631 . B an ja luka .

053 685P R O D A J E M kuću p re k o V rb a s a ,te le fo n bro j 4 9 -2 7 7 ili 30 -8 0 6 , B an ja luka .

053 6 8 6

ZEMLJIŠTEP R O D A J E M 1.000 kvadratn ih m eta ra p laca u R am ić l m a pokra j asfa lta s g ra d e - vinskom d o zv o lo m i p ro jekto m , te le fo n bro j 5 5 -4 7 2 pos lije 15 ,0 0 sati Вап^акЛса^

P R O D A J E M 2 ,5 d u n u m a zem lje , m anju kuću im a s tru ja , b u n a r, vodu, up ita ti u U lic i B la g o ja P aro v ića bro j 127 -A kod novog „R udi C a jav eca" u N o vako v ić i- m a. M iloS S eku lić , B a n ja lu ka . 053631

P R O D A J E M tri d u n u m a z e m lje n a T u n ji- cam a, te le fo n bro j 46 -287 . B anja luka .

0 5 3 6 3 9P R O D A J E M zem lju za v lken d ice , te le fo n bro j 46 -287 . B an ja luka .

053 637P R O D A J E M zem lju u K u ljan im a kod Z a - lu žan a 15 d u n u m a kra j as fa ltn o g puta , u p ita ti Jozu T o p ića, te le fo n bro j 7 2 2 -1 0 7 D ra g o č a j ili Iv icu A leks lća , te le fo n bro j 72 2 -0 0 7 , D rag o ča j, B a n ja lu ka . 053 674

RAZNOP R O D A J E M s jem en ke kanadskih bundeva ko je dostlžu tež in u p reko 1 0 0

k ilog ram a, im am b lje le , c rven e, lu te , ze len e i ro za boje , c ije n a je 1 2 0 novih d i- n ara po je d n o m o džaku (ku ć lc i). N a j- m anje Saljem 5 o d ža ka uz p o ii ljk u Saljem I uputstva, k u p c lm a koji narufie preko 1 .0 0 0 - novih d in ara vrljedn ostl i fo to g ra fije u bojl od bun deva . N a - ru d ib e n ic e m o že te slati na adresu: S lobo dan Sm iljković , U lic a D a m jan a M aksića 1 /1 5 2 , 372 40 T rs ten ik ill na te le fon broj 0 3 7 /7 1 4 -2 6 3 pos ll|e 14,00 sati. 1 - 2

003 2 6P R O D A J E M h ltn o fe n d e r b a s g ita ru .P r i- gan ica , U lic a M irk a Kovačev ica bro j 69, B a n ja lu ka . 053 606P R O D A J E M p o jača lo m eazzl 6 6 6 im a eho i hal 4 u laza i a u to -ra d io -b la u p u n k t u U lic i V a h id e M ag la jlić broj 1, te le fo n broj 52 -567 , B an ja luka .

056 770P R O D A J E M po nab avno j c lien i nov d u b l-ra d io -k a s e to fo n cro w n jap an ske p ro izvodn je , te le fo n bro j 3 1 -6 1 6 od18,00 d o 2 1 , 0 0 sat. B an ja luka .

056 773P R O D A J E M novu Sivaću m ašlnu Slavica", te le fo n brj 52 -383 , B anja luka .

056 7 8 0P R O D A J E M g arn itu ru za au to g e n o za - varivanje. veliku i m alu kutnu brusilicu b u iilic u i b iax, te ro lnu kab la 5 0 m etara , te le fon b ro jB 9 -2 9 8 , B anja luka .

056 7 8 6P R O D A J E M po v o ljn o flip e r b lack kn ig h t, g o d in a p ro izvo d n je 1981, p o - n u d e na te le fon broj 42 -3 2 3 , B an ja luka .

0 4 6 790P R O D A J E M ko lo r-te lev izo r, „grund ig" ekran 6 6 c e n tim e ta ra i friž id er, „goren je" 27 0 litara , p ita ti svaki dan p os lije 16 sati na te le fo n broj 41 -213 . B an ja luka .

056 7 7 5P R O D A J E M te levizor u bo ji, ekran 6 6

cen tim eta ra , nov, pov ljno , te le fo n broj3 9 -1 6 7 poslije 20 sati. B an ja luka .

1-3053 6 1 0

P R O D A J E M rote l p o jaća lo po g o d n o za kafiće i veće prostore. SaSa Jovašević hotel „K rajina", te le fo n bro j 40 -181 sob a 214 , pos lije 16 sati, B an ja luka .

0 5 3 6 2 3P R O D A J E M e le k trič n u fritezu z a p o m f- rit k a p ac ite ta 1 0 lita ra , in fo rm a c ije n te le fo n bro j 47 -389 , B an |a lu ka.

053 627P R O D A J E M ispravan ko lo r-te lev izo r g o ren je se lek to m atik , te le fo n bro j 4 7 - 96 2 pos lije 16 sati, B an ja luka .

053 6 3 8P R O D A J E M rad io -kase to fo n m in i- lin iju , te le fon broj 4 6 -2 8 7 , B an ja luka .

053 6 3 6P R O D A J E M kaseto fon son y polovan , in fo rm ac ije n a te le fo n bro j 7 22 -19 7 , B anja luka . 0 5 3 6 5 3

P R O D A J E M stereo tu n e r p io n eer po t- p un o nov, n e k o rtite n c ijen a 5 0 .0 0 0 n o - vih d inara , te le fo n broj 56 -684 , B anja luka .

053 6 5 2

SOBE (PONUDE)IZ D A J E M ležaj u nam jeStenoj dvokrevetnoj sob i sa c e n tra ln im grijan je m stu d en tic i-u će n ic i u U lic i Petra K očića bro j 3, B an ja luka . 0 5 6 8 0 0

IZ D A J E M ležaj s tu d en tic i u nam jeStenoj dvokrevetnoj sob i sa c e n tra lim g r i- jan je m u cen tru g rada u U lic i R a d e Ličine broj 20, stan 16, te le fon bro j 43- 495, B an ja luka . 056 772

IZ D A J E M nam ješten u d vo krevetn u sobu s g rijan jem . zapo slen im oso bam a. M ilka S panović , U lic a D a n ka M itrova broj 29, B an ja luka . 0 567 82

IZ D A JE M le ia j u nam jeStenoj dvokrevetnoj sobi zapo slen om m uSkar- cu. B u levar revo luc ije broj 8 . stan 75, B anja luka . 056 768

IZ D A J E M nam jeStenu sobu sa c e n tra l- nim grjan jem u o b zir d o la ze sam o d jevojke, te le fon bro j 57-322 . B a n ja lu ka

0 5 6 798IZ D A J E M nam jeStenu d vo krevetn u so - bu za m uSkarce s p o s eb n im u lazom , top lom vodom i cen tra ln im g rija n je m u N jegoševoj u lici bro j 53. B an ja luka .

053 6 1 3IZ D A J E M je d n u praznu sobu s posebnim u lazom za dvije d jevo jke u U lic i Iva- na G o ran a K o vač ića broj 4. te le fo n bro j 57-178 , B a n ja luka 053 629

IZ D A J E M nam jeStenu d vo krevetn u sobu sa cen tra ln im g rijan jem kod h o te la „ V r b a e te le fo n bro j 5 7 - Џ 9 . B a n ja lu ka

053 643IZ D A J E M nam jeStenu sobu sa c e n tra l- nim g rijan jem . s u p o trebo m ku h in je , zapo slen o j ie n s k o j osobi, p o g led a ti od 15 sati u .U lic i H asana K ik ića bro j 2 9 /4 stan 97, „Borik", B anja luka.

0 5 3 646IZ D A J E M nam jeStenu dvo krevetnu I jed n u jed n o krev e tn u nam jeStenu sobu, te le fon bro j 58-599 . Lepa, B a n ja lu ka

0 53 6 7 6IZ D A J E M nam jeStenu dvo krevetnu so - bu s tuden tim a sa cen tra ln im g rijan jem . te le fon broj 24 -540 , U lica K asim a H e rcegovca bro j 3 / I I I , B an ja luka

053657IZ D A J E M nam jeStenu sobu sa c e n tra l- nim g rijan jem i top lo m vodom za jednu studenticu U p ita ti: N e venka B o jan ić , U lic a R ade V ran ješević broj 67. stan 22. B o rik . Banja luka .

053 6 5 9IZ D A J E M nam jeStenu sobu za d jevo |ke u B o riku . te le fon bro j 49-277 , B a n ja luka

053687IZ D A J E M nam jeStenu dvo krevetnu sobu m uSkarcim a u U lic i m arSala T ita broj9 te le fo n broj 51-401 Ili 22 -442 . B anja luka .

053 715

P R O D A J E M tra k to r ze to r sup er 50 kon j- skih snaga u selu R a jiC evcim a, opStina LaktaSi D o ji in B a tinar. RajiCevci broj 18.

053 6 7 3P R O D A J E M jed n o so b an stan i g a ražu u M ejd an u , in fo rm ac ije na te le fo n bro j 22 - 242, B a n ja lu ka 1-2

053 6 6 7 -6 6 8P R O D A J E M d je ii j i krevet s uloSkom , rezb aren , u B ih aćko j u lic i broj 21 , te le fo n broj 39-928 , B an ja luka .

0 5 3 658P R O D A J E M nov tape deck fiSer. te le fo n broi 54-832 , B an ja luka

053661P R O D A J E M tra k to r ze to r 4911 u o d - lifinom stan ju s kab in o m L ju b o ja O urad VrbaSka u lica bro j 223 , B o sanska G radiS ka

0 53 6 8 2P R O D A J E M novu ..singer'' d vo rednu maSinu za S trikanje . in fo rm a c ije na te le fon broj 4 4 -9 4 8 od 8 d o 20 sati ili te le fon bro j 3 5 -8 3 7 od 16 do 20 sati. B a n ja lu ka

0 5 3 6 8 0P R O D A J E M s tereo -m u zifik i cen ter sharp te le fo n bro j 32 -6 4 7 , B an ja luka .

0 5 3 692P R O D A J E M m otor a u to m o b ile zastave 750 u U lic i F ad ila M a g la jlić a bro j 3. B a n ja lu ka . 0 5 3 , 0 7

STANOVI (PONUDE)IZ D A J E M p razan m anji stan jed n o so - ban S to jan G rb ić , M is ir lić a u lica bro j 7, B a n ja lu ka . 0 5 6 789IZ D A J E M jed n o so b an stan s p o sebn im u lazom u U lic i R a n ka S ip ke broj 40 B a n ja lu ka 0 5 6 793

IZ D A J E M stan u U lic i Z a rk a V ran jeS e- vića bro j 15, te le fo n bro j 54 -440 . B anja luka .

053 6 1 2

IZ D A J E M p razan jed n o so b an stan s g r i- jan je m u U lic i ljub ijsk ih ru d ara broj e v id je ti do p o d n e ili uveće. B an ja luka .

053632

STANOVI (POTRAŽNJA)

T R A Z l za p o s le n a d je v o jk a p ra z n u s o - bu ilig a rso n i|e ru , p o n u d e n a te le fon bro j 2 4 -3 5 8 do 14 sati. B a n ja lu ka

056771T R A Z l s tu d en tica g arso n ije ru sa ce n t- ra ln im g rija n je m te le fon broj 58-182 . B anja luka .

0 53 7 1 9T R A Ž I s tu d en tica jed n o krev e tn u na- m jeStenu sobu sa c e n tra ln im grijan jem In fo rm ac ije na te le fo n broj 47 -389 . B a n ja lu ka

053 626T R A Z l s tran acn am jeS ten jed n o so b an ili dvo soban stan, te le fon bro j 34 -072 , B anja luka .

053672

STANOVI (ZAMJENA)M IJ E N J A M stan u B o riku , p rizem lje , za o d g o vara ju ć i ili veći u cen tru . N o vo j var- oSi ili naselju K arla R o jca , uz odgovor. in fo rm ac ije na te le lon bro j 58-613 , B a n ja lu ka 056784

M IJ E N J A M dvo soban stan na Starfiev i- ci. I ll sprat, za o d g o vara ju ć i ili veći jed n o so b a stan na H isetim a II I spratu, te le fon broj 5 8 -8 6 4 do 16 do 19 sati, B a n ja lu ka 053 6 6 6M IJ E N J A M dvo soban stan strog i cen ter prvi sprat sa cen tra ln im g rijan jem te le fo n o m za veći stan. te le fo n broj 32 - 449 . B a n ja lu ka 056791M IJ E N J A M v e c stan .n o v , u n a se lju K rala R o jca za dva m an ja stana u cen tru In fo rm a c ije na te le fo n bro j 49-002 . B a n ja lu ka 056795M IJ E N J A M tro so b an stan. 8 5 kvadratn ih m etara , za jed an dvo soban i jedan jed n o so b an stan, te le fon broj 44-316 . B a n ja lu ka 053619M IJ E N J A M g a rs o n ije ru za jednoso ban ili veći stan uz dog ovor. te le fo n broj 54 - 8 3 9 p o s lije 15 sati, B an ja luka . 1 . 3

0 53 6 4 0M IJ E N J A M dvo soban stan za dva jed n o so b n a ili jednoso ban 1 garso n ijeru . U p ita ti na te le fo n broj 5 7 -3 0 9 u svako d o b a d an a. B a n ja lu ka 053651

M IJ E N J A M dvo soban stan u ce n tru g ra - d a za veći s ta n . te le fo n broj 38 - 881 od 1 6 sati. B a n ja lu ka 053700

M IJ E N J A M jed n o ip o so b an stan za trosoban . te le ton bro j 3 1 -29b od 18 do 20 sati. B a n ja lu ka 053 705P R IJ E D O R — B A N J A L U K A 1 d ruga M J E S T A B O S A N S K E K R A JIN E

M IJ E N J A M jed n o so b an i jed n o ip o so - ban stan u P rijed o ru za o d g o vara ju ć i ili veći stan u B a n ja lu c i T e le fo n broj 0 7 8 /2 4 -1 4 9 od 16 do 21 sati svaki dan , B a n ja lu ka . 053 615

KUPOVINAK U P U J E M stan je d n o ip o s o r , m javiti na te le fo n bro j 5 1 -0 1 8 svaki dH' o d 8 d o 2 0 sati. B a m a lu k a

056 7 7 6

K U P U J E M p tu d n ju Sajbu .lu tom obila 125 pz ili lade, te le fon oroj 23-216 . B anja luka .

056 792

ЕГЗ konkursi - oglasi GLAS £ ČETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985.

Komisija za radne odnose RZ Druitveni standard I zaitita SOUR-a „ Jelšingrad" Banjaluka na sjednlci odrianoj dana 6.12.1985. godine donijela je odluku da se raspi&e

O G LA Sza obavljanje poslova i radnih zadataka

1. CUVAR — 6 izvr&ilaca2. VATROGASAC — 2 izvršiocaPored opštih uslova predviđenih ZUR-om

kandidati treba da ispunjavaju i sljedeće posebne uslove:

Redni broj jedan: završena škola čuvara — KV radnik smjer metalski, elektro, gradevin- ski i metalurSki ili PK radnik, te da kandidati nisu stariji od 40 godina života.

Redni broj dva: završena vatrogasnaškola— KV radnik metalske, elektro ili gradevinske struke. Radno iskustvo 6 mjeseci na poslovima vatrogasca.

Položen stručni vatrogasni ispit.Oglas je otvoren 8 dana od dana

objavljivanja.Prijave na oglasdostaviti kadrovskoi službi

RO Društveni standard i zaštita, Ulica braće Podgornika 8 Banjaluka u oglasnom roku.

Uz prijavu kandidati treba da dostave redni broj jedan: dokaz o stručnoj spremi, uvjerenje o nekažnjavanju i da se ne vodi kri- vični postupak, redni broj dva: dokaz o st- ručnoj spremi, potvrdu o radnom iskustvu i uvjerenje o položenom stručnom vatro- gasnom ispitu.

Neblagovremene i nepotpune prijave neće se uzimati u razmatranje.

OKRUŽNI SUD U BANJALUCI

Na osnovu člana 16 Pravilnika o radnim odnosima Radne zajednice Okružnog suda Banjaluka, povodom odluke predsjednika suda, Komisija za sprovodenjejavnog oglasa Radne zajednice Okružnog suda u Banjaluci raspisuje

JAVNI

O G LAS1. za prijem jednog radnika na neodredeno

vrijeme na poslove i radne zadatke održava- nja električnih, vodovodnih i drugih instalacija u objektu pravosudnih organa, održavanja uredaja i instalacija za zagrijavanje prostori- ja, održavanje uređaja za gašenje požara I loženje centralne kotlovnice

2. za prijem jednog radnika knjigovode kontiste na odredeno vrijeme — do povratka radnice sa porodiljskog odsustva.

Za radno mjesto pod brojem 1 potreban je kvalifikovani radnik sa poznavanjem poslova centralnog grijanja, održavanja elekto i vodovodnih instalacijatestručniispitizjedne iz ovih oblasti sa radnim iskustvom od najmanje 1 godine na tim ili sličnim poslovima.

Za radno mjesto pod brojem 2. srednja ekonomska škola ili druga odgovarajuća srednja škola knjigovodstveno-financijske st- rukeinajmanje godina radnog iskustva na sličnim ili istim poslovima.

Osim opštih uslova podnosioci prijavadu- žni su da prilože potvrdu o potrebnoj stručnoj spremi, izvod iz matične knjige rodenih, Ije- karsko uvjerenje, izvod iz knjige državljanstva i potvrdu o radnom iskustvu.

Prijave se podnose u roku od 8 dana od dana objavljivanja javnog oglasa u dnevnom listu „Glas".

Neblagovremene i nepotpune prijave neće se uzimati u razmatranje.

UNICEP — RO INCEL

BANJALUKA

R adnički ?avjet R adne o rg an izac ije IN C E L , dana 27.11 .1985 . g od ine don io je O d luku o raspisivanju

KO NKURSAza dod je lu kred ita redovnim studentim a

školske 1985/86. g od ine1. Dodjeljuju se 2 kredita redovnim studen-

tima maiinskog fakulteta2. Dodjeljuje se 1 kreditredovnom studen-

tu elektrotehničkog fakulteta — smjer slabe struje

3. Odjeljuju se 3 kredita redovnim studenti- ma elektrotehničkog fakulteta — smjer jake struje

4. Dodjeljuje se 1 kredit redovnom studen- tu šumarskog fakulteta

5. Dodjeljuju se 2 kredita redovnim studen- tima gradevinskog fakulteta.

Pravo učešća na konkursu im aju redovni s tu d e n ti.a p re d n o s tim a ju studenti završnih god ina stud ija na naveden im faku ltetim a.

Za in teresovan i kandidati uz prij avu na konkurs treba da p rilože sljedeće dokum ente:

— uvjeren je o po loženim ispitim a u školskoj 1 9 84 /85 . godin i i prosjek oc j ena,

— potvrdu o upisu redovnog studija u školsko j 1985 /86 .g o d in i,

— uvjeren je o za je d n ič kom dom aćinstvu ,— potvrdu o prosjeku prim anja po članu

za jed n ičko g dom aćinstva,— pism ena izjava kand idata da ne prim a

kred it ili stipendiju .Prijave sa odgovara juć im d oku m en tim a

podnose se K adrovskoj službi RO IN C E L — B anjaluka, M ed en o p o lje bb.

Prijave sa nepotpunom doku m en tac ijo m neće se razm atrati.

K O N K U R S JE O T V O R E N 15 D A NA O D D A N A O B JA V L J IV A N JA .

Komisija za radne odnose Radne organiza- c ije Industrije konfekcije ,,Mladost“ Mrkonjić-Grad, raspisuje

O G LASza prijem u radni odnos

1. pomoćnik poslovode prodavnice Glina — 1 izvršilac pripravnik,

2. pomoćnik poslovode prodavnice Caplji- na — 1 izvršilac pripravnik

3. pomoćnik poslovode prodavnice Arandelovac — 1 izvršilac pripravnik,

4. pomoćnik poslovode prodavnice broj 30, Bugojno — 1 izvršilac pripravnik

5. pomoćnik poslovode prodavnice broj 6 i 33 u Mrkonjić-Gradu - 2 izvršioca pripravnika,

6. šivača odjeće na prostim operacijama —10 izvršilaca pripravnika,

7. bravar za održavanje - 1 izvršilac pripravnik,

8. fizički radnik za potrebe prodavnice Duvno — 1 izvršilac,

9. rukovalac parnih kotlova za potrebe pogona Baraći — 1 izvršilac,

10. čistačica — 1 izvršilacO sim opštih uslova p redviden ih z akonom ,

kandidati treba da ispunjavaju i s ljedeće posebne uslove:

— za radno m jesto pod 1, 2, 3, 4. i 5. kvalifikovani rad n ik -trg ovac — p r odavač,

— za radno m jesto pod 6. kva lifikova n i radnik — šivač od jeće,

— za radno m jesto pod 7. kvalifikovani radnik — bravar,

— za radno m jesto pod 8. radnik sa završenom osnovnom školom ,

— za radno m jesto pod 9. kvalifikovani rad - nik — rukovalac parnih kotlova sa šest m j eseci radnog iskustva,

— radn ik s a završenom o sn o vn o m školom .R adni odnos se zasniva na n eodredeno

vrijem e.K and idati su dužni uz prijave na oglas dos-

taviti d o k a ze o ispunjavanju uslova u pog ledu stru č ne sprem e i even tu a ln o radnog iskustva.

N ep o tp u n e i neb lag ovrem en e prijave neće se uzeti u razm atran je .

Prijave na oglas se podnose u ro k u o d 8 d a - n a n a adresu: Industrija kon fekc ije „M ladost" M rk o n jić -G ra d .

„M L A D O S T " M R K O N J IĆ -G R A D

_______________________________________________ J

ZAVOD ZA IZGRADNJU BANJALUKA

raspisuje

OGLASza prijem radnika

1. imovinsko-pravni poslovi -1 radnik na neodredeno vrijeme

2. Imovinsko-pravni poslovi — 1 radnik na odredeno vrijeme

3. poslovi daktilografa — administratora — 1 radnikna odredeno vrijeme.

Uslovi:Osim opštih uslova propisanih zakonom,

kandidati treba da ispunjavaju sljedeće posebne uslove:

Pod 1. — VSS-dipl. pravnik i godina dana radnog iskustva.

Pod 2. — VSS-dipl. pravnik i godina dana radnog iskustva

Pod 3. — VSS ili KV l-a, b klasa, bez radnog iskustva.

Oglas ostaje otvoren osam (8) dana od dana objavljivanja u kojem roku kandidati mogu podnijeti prijave na isti, sa dokazima o ispunjavanju uslova oglasa:

— ovjeren prepis diplome o školskoj spremi,

— potvrdu o radnom iskustvuZa poslove i radne zadatke pod tač. 1.i 2.

vršiće se provjera radne sposobnosti putem testiranja, a za poslove i radne zadatke pod tačkom 3 . vršiće se provjera radne sposobnosti putem testiranja na el. mašini.

Nepotpune i neblagovremene prijave neće se razmatrati.

Prijave se podnose na adresu; Zavod za izgradnju Banjaluka, Ul. Marije Bursać br. 4.

ZAVOD ZA IZGRADNJU BANJALUKA

RADNIČKI SAVJET RADNE ORGANIZA- CIJE „GRADSKA TOPLANA" BANJALUKA

raspisuje

OGLASza vršenje poslova i radnih zadataka1. finansijski knjigovoda, 1 izvršilac.2. knjigovoda osnovnih sredstava i saldo kon- ta, 1 izvršilac.3. elektroinžinjer, 1 izvrSilac.4. KV monter, 1 izvršilac.

Uslovi:1. SSS, IV s te p en s tru cn esp rem e .eko n o m sk i tehn ičar, 1 g od ina radnog iskustva.2. VŠ, V I s tep en s tru čn esp rem e .eko n o m is ta , 1 g od ina radnog iskustva.3. VSS, V II stepen stručne sprem e, d ip lo m ira - ni e lek tro in žen je r — en erg etičar, 1,5 god ina radnog iskustva (u ko liko se ne prijavi kand i- dat sa iskustvom prim iće se prip ravn ik).

4. KV, III s te p e n s tru čn esp rem e .m aš in b ra - var — m eh an ičar m ašina a la tljika ili m onter cen tra lno g grijan ja , po ložen atest za au to gen o i e lektrovaren je , vozački ispit ,,B“ kategorije , 1 g od ina iskustva na izgradn ji to - plinskih instalacija .

Pod 1. i 2. popuna se vrši na odredeno vrijem e do povratka radn ica sa porodiljskog odsustva, a pod 3. i4 .n a n e o d re d e n o v rije m e .

O g las osta je otvoren 8 dana od dana objavljivan ja.

Prijave dostavljati na adresu; R A D N A O R - G A N IZ A C IJ A „G R A D S K A T O P L A N A " B A - N JA L U K A , J. K R IŽ A N IĆ A BB. N eblago vrem eno dostavljene i prijave bez dokaza o ispunjavanju uslova oglasa neć e se razm atrati.

EKKELEKT ROKERAMIČKI KOMBINAT

PRIJEDOR OOUR „Prijedorka" Prijedor

Ko m isija za radne odnose O O U R-a „P rijedorka" Prijedor, raspisuje

OG LASza popun u radnog mjesta

SMJENSKI ELEKTRIČAR I I GRUPE — 1 izvrSilacOsim o pštih uslova predvidenih zakonom orad -

nim odnosim a, kandidat treba da ispunjava i sljedeće posebne uslove:

Kvalifikovan e lektrićarPrijave na oglas podn ije ti na adresu: E lektroke-

ram ički kom binat Prijedor, OOUR „P rijedorka" P rijedor, U l. 1. maja br 61, u roku 8 dana od dana objavljivanja u dnevnom lis tu „G las" Banjaluka.

Neblagovrem ene i nepotpune prijave neće se razmatrati.

EKK OOUR ..PRIJEDORKA"

FGLAS » ČETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985. konkursi - oglasi lP*

ROBtH V A L A N A P

bosUoв н и нз и и

Jn a \te x

RADNA O RGANIZACIJA „NO VO GROBLJE" BANJALUKA

Na osnovu člana 6. i 46. Pravilnika o radnim odnosima radnika Radne organizacije „Novo groblje" Banja- luka Komisija za radne odnose raspisuje ponovni

O G LASza prijem pripravnika

1. KV-klesar, teracer, zidar, keramičar ili tesar na neodredeno vrijeme, pripravnik, jedan Izvršilac

Pored opštih uslova predviđemh zakonom kandidati treba da ispunjavaju i sljedeće posebne uslove:

- završena škola usmjerenog obrazovanja za zvanje KV-klesara, teracera, zidara, keramičara ili tesara Ili stepena složenosti, bez radnog iskustva.

Prijave sa dokazima o ispunjavanju uslova oglasa dostaviti na adresu: RO „Novo groblje" Banjaluka, Ante Jakića br. 8.

Oglas ostaje otvoren 8 dana od dana objavljivanja - do popune.

SOUR GIK „KOZARA"ZIRO „1. MAJ" BANJALUKA

OOUR ,,DRVODJELSKA“

N a osnovu č lana8,12,13. i 55. P ravilnika o r adnim odnosima Komisija za radne odnose OO UR-a „Drvodj elska" raspisuje

OGLASza popunu slobodnih radnih mjesta

1. KV-sto!ara2. KV-stoiara- pripravnika, 3 Izvriioca

Pored opštih uslova predvidenih zakonom kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove:

1. KV-stolar sa završenom odgovarajućom školom i 1 godinom radnog iskustva.

2. KV-stolar sa završenom odgovarajućom školom bez iskustva.

Radni odnos se zasniva na neodredeno vrijeme.Oglas ostaje otvoren do popuneslobodnih radnih

mjesta.Prijave slati na adresu. ZIRO „1. M AJ“ BANJALU -

KA, OOUR „DRVODJELSKA", Pilanska 3.

SOUR „JEL&NGRAD"RO „TVORNICE STROJEVA,

UREĐAJA I ALATA“ BANJALUKA

OOUR „TVORNICA ALATNIH ST ROJEVA

I UREĐAJA ZA MEHANIZACIJU KOTOR—VAROS

Komisija za radneodnoseOOUR-& „Т vornica alatnih strojeva i uređajaza mehanizaciju"Kotor-Varoš,objav lju- je

OG LASo uslovima za obavljanje poslova, odnosno radnih zadataka

1. INDUSTRIJSKI ĆUVAR-VAT - ROGASAC... KV, SSS... 4 izvriioca

Osim opštih uslova utvrđenih Zakonom o udruženom radu kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove:

- položen ispit za profesionalnog vatrogasca,

- 1/2 godine radnog iskustva na poslovima industrijskog ćuvara - vatrogasca.

Oglas je otvoren 8 da na od prvog narednog dana od dana objaljivanja.

Uz pr ijavu kandidati su obavezni dostaviti:

1. svjedočanstvo o završnom ispitu KV, SSS (ovjerena toto-kopija),

2. uvjerenje o položenom ispitu za profesionalnog vatrogasca,

3. uvjerenje o odslu ženju vojnog roka.

Prijave dostaviti na adresu. SOUR „JELSINGRAD", RO „TVORNICE STROJEVA, UREOAJA I ALATA" BANJALUKA, OOUR „TVORNICA ALATNIH STROJEVA I UREOAJA ZA MEHANIZACIJU" KOTOR- —VAROS, sa naznakom ,,za Kom isiju za radne odnose" - 78220 K O TO R -V A R O S .

Neblagovremene i nepotpune prijave neće biti razmatrane.

RADNA ORGANIZACIJA ZA KOMUNALNU DJELATNOST

„NOVI GRAD“ BOSANSKA GRADI ŠKA

Na osnovu člana 14. i 15. Pravil- nika o radnim odnosima Radne organizacije za komunalnu djelatnost „Novi Grad" Bos. Gradi- ška, Komisija za radne odnose na sjednicamaodržanim 12.12.1985. i 16.12.1985. godine raspisuje

O G LASza prijem radnika

1. „Vozač auto-podizača, »e- kalca i cisterne", 1 izvršilac na neodredeno vrijeme.

2. ,,R adnlk na auto-podlzaću“, 1 IzvrSilac na neodredeno vrijeme.

Kandidat pod rednim brojem 1. treba da imaKV (III stepen), vozač „С" kategorije i radno iskustvo od 6 mjeseci.

Obavezna prethodna provjera kandidata.

Kandidat pod rednim brojem 2. treba da je NK (I stepen), osmogodišnja škola.

Posebni uslovi utvrdeni samou- pravnim opštim aktima radne organizacije. Lični dohodak prema Pravilniku o raspodjeli ličnih dohodaka radne organizacije.

Rok za prijavu 8 dana od dana obj avljivanja oglasa.

Rok za popunu radnog mjesta odmah.

Ponude bez dokaza natraiene uslove i ponude dostavljene van utvrdenog roka neće se uzimat i u razmatranje.

Ponude se dostavljaju na adresu: Radna organizacija za komunalnu djelatnost „NoviGrad"Bos. G radiška.

GLAS ČETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985.

Dana 25. decembra 1985. godine navriava se duga i bolna godina od prerane smrti na&e drage majke, bake, pu- nice i svekrve

STOJANKE (M ILANA) TADIĆ

Dana 22. dec embra 1985. godine u 9,30 sati posje- tićemo njen grob u Ramićima, okititi ga cvijećem i zaliti suzama.VJEČNO OŽALOŠĆENI:sin Đ O K O , kćerke: GORDANA i O BRENA, zet M ANFRED, snaha ZO R IC A, unučad: GORDANA i GORAN

053634

Dana 19. decembra 1985. godine navriavaju se tri godine od smrti na- šeg dragog supruga, oca, svekra I djeda

SLAVKA (GOJKA) RODIĆANjegov dragi lik, plemenitost i dobro ta ostaće nam u trajnoj uspomenl.

O ŽA LO ŠĆ EN A PO R O D ICA 053677

D a n a 19. d ec em b ra 198S. g o d in e n a v ria v a se 10 tu- žnih g o d in a o tkako nas je n ap u stiia i zauv ijek ostaviia naSa d rag a i n ikad ne- p reža lje n a kćerka , sestra m ajka i sup ru ga

MIRJANA INĐIĆ,

rođ. JANJUŠV ječno oža lošćcne p oro - d ic e J A N J U Š I IN O IĆ

053691

IN MEMORIAM

DOJČIN BOROJEVIĆ

19.6.1985 — 19.12.1985.

I posiije ovih tužnih šest mjeseci od smrti našeg veiikog učiteija i uzora, preteško je shvatiti da dalje moramo sami.

supruga MLADENA i sin NENAD 053656

TU2NO SJ EĆANJE

HUSEIN HUSO KOBILJ19.12.1979 — 19.12.1985.

O2ALOŠĆENA PORODICA

Savez slijeplh zahvalju je na prilogu .

Tužnim srcem javtjamo svoj rodbinl, prijateljlma I poznanlclma da |e u ut- o rak 17. decembra 1985. godine u 49. godini ilvo- ta Iznenada premlnula naia draga

MARIJA (Josipa) PUJIĆ rođ. BABIJ

Sahrana će se obaviti učetvrtak 19. decembra 1985. godine u 15 sati na grobiju „Svetl lvo“ uDe- libašinom selu. Sprovod kreće ispred kapeie. OŽALOŠĆENI: suprug Zvonko, sin Ziatko, kće- rk a Tatjana, brat Jorko, sestra Sofija, snaha Ma- ra, zaova Božana i ostala ožaiošćena rodbina i prijateiji.

074738

Dana 19. decembra 1985. godine navriava te tutna godina dana od imrtl nai* drage I nikad neprežaljene majke

ŠUHREBARUČIJA

O Z A L O Š Ć E N I: sinovi, kće rk e , u nu ćad i zetovi

053633

D a n a 16. decem bra 1985. go d in e navrSlle su se dvi|e go d in e od sm rti n a ie g dragog

BOŠKAMOMIĆA

U n ed je lju 22. d ecem bra 1985. g o d in e pos jetlćem o njegov grob i ok ititi ga c v lje ie m .

P O R O D IC A M O M IĆ 053716

RO » T R G O P R O M E T *B A N J A LUKA

OOUR

ZA PROMET METALNE, TEHNIČKE I TEKSTILNE ROBE NA B1ALO — BANJA LUKA

Rvotmcara Markovićfl bb

U svojim robnim kućama ,,Centar“ i „Gvožđar“, te prodavnicama:

— „Radioton"— ,,Tehnometal“— ,,Elektrotehna“— „Željezo"

Salon ima namještaja:

— „Grmeč—Nam]eštaj“— ,,Kastel“— ,,Mejdan“— „Pokućstvo"

i prodavn icama u Prijedoru:

— ,,Metalotehna“— „Merkur"— „Univerzal" i— „Sanitarija"

nudi prr 5 vode, Gorenjeki snižene cijene do 33%, a prigodna prodaja traje qo w 1 1 :1. ^985. godine

Pastiri i neboderi

B A N J A L U K A , d ec e m bra — S la v k o Š ik m a m P e ta rK o -

c :̂ iz Javorana o v a k o še ta - ; j za s v o |im s ta d o m vec pe - t n a e s tak godina. N ije teško. кз г .Ј o o g o to v o k a d je z im a . : ; p u t ove . o s ta v ila još otk- ' z e le ne površine. Ba- . - . ja ijk a je (be z ozbira šta o n jo i m is l i l i ) još ..ze lena : ie p o lic a . a Borik. Starčevi- ca su sasvim solidni p a s n ja c i . kažu ovćari iz

J a v o ra n a . .Imamo dosta p r i|a te lja u gradu. ovako. us- p u t im s v ra t im o i napasamo s ta d o na n jihovim parcela- m a. a li u prolazu. evo, malo zastadosmo i u Boriku

M irn o stado. sa svojim pastirima uz m odernu osm okatn icu — neob ić na s lik a iz gradske vreve u kojoj |o š ima mjesta za id ilu .

Snim io: R. OSTOJIC

ЈУГО С Ш 1И УЛЈ У Г О С ' т л п и г.л

C O S L A M VA

9 Kod neklh maraka, kao ito /e to slučaj, na primjer, s blokovlma posvećenlm 100-godlSnjlcl ieljeznlca, cijene su skoćlle za 30 odsto, pa tako ova dva bloka danas staju ćak 35.000 dinara

Ф Skupljanje maraka nije vlše samo hobl, relaksaclja I opu- štanje, već I blznls u kome svol račun vide I Zajednlca jugoslovenskih PTT preduzeća I mnogl trgovcl markama.

Svake god ine Zajedn ica j ugoslovenskih PTT preduzeća izdaje Katalog maraka. ko jim se regulišu, da tako kažemo, neki odnos i na fila te lis tičkom tržištu.Sasvim razum ljivo, c ijene jugos lovensk ih m araka ovise. p rije svega, od stanja na svjetskom , odnosno evropskom fila te lis tičko m podruć ju, od pot- ražnje maraka, in flac ije . a li i m no- g ih d rug ih faktora O vogod išn ji katalog je, vjerujem o, o tome vo- d io računa. a li fila te lis ti nisu zadovoljn i p rezen tac ijom m aterija la, cijenam a pogotovo, o tira ž u nekih izdan ja .špeku lac ijam a iza - ku lisn im radnjam a, da se i ne govori. Kada to ka ie m o , onda posebno m is lim o na zakasnje lo ob jav ljivan je t ira ia po jed in ih serija i ja znan je da trgovc i jugos lovenk im markama. ob ićno bo lje obaviješten i od skup ljača i entuzijasta, iz svega izvlače do- bit, špeku lišu po jed in im izdan jima (EVROPA-CEPT. FLORA I FAUNA, ZA S TITA PRIRODE I,PONEKAD, BLO KO VIM A) š to dovod i u nezavidan po loža j one što u fila te liji vide jedan divan hobi, re laksaciju . opuštanje.

Inaće, u ovogod išn jem katalo- gu poznata esoe ran t ica marka nom ina le 300 d inara iz 1953 g o - d ine, dostig la je c ijenu od 30.000 d inara (proš le god ine je bila22.000 d inara), a se rija b lokova na tem u vazdušne pošte, izdata povodom 100-god išn jice željez- nica na te rito r iji Jugoslav ije još 1949. god ine, u tiražu od svega 27 500 pari b lokova. danas staje ćak 35.000 d inara (proš le god ine24.000 d inara). I osta la „ćvrsta" izdanja, iz ran ijih godina, dob ila su nove c ijene i veći bro j serija danas se na fila te lis tićko m trž iš tu ne može d o b iti ispod 5000 ili 8000di- nara. Takav je slućaj. na prim jer. sa prvim p rigodn im izdanjem flo re jugos lovenskog područja (sastoji se od 12 raz lić itih v rijednosti), koja se prošle go- d ine prodavala po c ijen i od 5500, a sada 8000 dinara. Poznati T itov b lok. izdat povodom proslave os loboden ja zemlje u Užicu, b io je prošle god ine 10.000 dinara, a sada mu je c ijena „skoč ila " na 15 00 0 dinara. O č ig le d n o .fila te li- \a n i|e samo hobi...

D M .

NA S O V JE TS K O J FAR M IPLAVSKO jezero sm ješ teno

je u podnožju p lan inskog masi- va P rok le tije , izvoriš te je rijeke L im i u toka b is tre i uv ijek h ladne rjeć ice Ljuće

BOKSER Netrnoi Farasing iz T a jlanda postao je 1978. god ine svjetski prvak u pap irka tego riji. V isok je 150 centim etara pa se sm atra na jn iž im bokserom ko ji je ikada osvo jio jednu od titu la prvaka svijeta

DANSKI biskup Roskilde iz- dao je 1234. god ine prvi m eta ln i novae na kojem je b ila ut isnuta i god ina kada je novae pušten u op tica j Zna se da je do danas sačuvano sam o šest komada ovih novćića. ko ji p redstavlja ju neproc jen jivu num izm atičku vrijednost.

N E D JE U N O izdanje „Nju- jorfc tafmsa", 17 oktobra 1965. godine im a lo je 946 stram ca. a tež ilo je b lizu 3.5 k ilogram a. Ovaj b ro j lis ta s tigao je u ruke ćita laca pos lije dužeg Strajka gra tićara

PRV I brodovi koje je pokreta- la m aiina po jav ili su se krajem 18. vi jeka (1783) u F rancusko j.a p lov ili su po r ijec i Som.

U zimskom centeru Cakaltaja (B o liv ija ) nalazi se resto ran na nadm orsko) v is in i od 5 340 metara. To je najv iš i ugos t ite ljsk i ob jeka t na svijetu.

PLANETA Merkur krece se oko Sunca brz inom od 172.248 k ilom e tra na sat. a od Sunca je udaljena oko 57.9 m iliona k ilom etara. Inače. M erkur je „na jb rža " p laneta Sunćevog sistema

PRVA željeznićka veza us- postvljena je 3. m aja 1830. go- d ine na re lac iji K en terberij — V a jtsteb l (Velika B ritan ija ), d u g o j desetak k ilom eta ra Voz se kretao brz inom od 24 k ilom etra na sa t .

PRVA atomska elektrana na Z em lji puštena je u rad 27 juna 1954 god ine u b liz in i Moskve.

Krave vole muzikupreko ko jih se neprestanoem i- tu jena rodnam uz ika Kakopiše sovjetski ned je ljn ik „N ed je lja ", s tručn jac i su utvrd ili da m u z ik a ubrzava stvaranje m l ijeka i da je ono kvalitetm je.

MOSKVA — Na sovje tsko j državnoj farm i u Kazahstanu nedavno je ustanovljena nova metoda za ub iran je veće ko lič ine m lijeka od krava: u sta- jama su postavljem zvućm ci

I TO SE D O G A D A

Ledena“ šalaposlije neko liko sati i prebaćen u bo ln icu gdje se osvijestio po- s lije dva dana. „D ije te jednostavno nije m oglo da shvati kakvim se opasnostim a iz laže trčan jem potakvom vrem enu.a posebna opasnost p rije ti kada pokušavam o da natjeram o dije te da se služi log ikom odra- slih Ijud i", rekao je lokaln i šerif. Rođaci nisu mogli zna tida im je „šala" uspjela, je rse d je čko isk - rao iz kuće.

MANKATO — Jedan šesto- god išn ji dječak ko ji je nedavno nag trčao po snijegu na tem pe- raturi od m inus 16 stepeni i zbog toga dob io prom rzline, uć in io je to izs trahaod kupanja je r su ga njegovi rodaci ..up czo rili" daćesesm an jiti nakon kupanja u kadi i da je jedim „ l ijek" za to valjanje po snijegu.

Dječak je pronaden u nesvjesnom stanju u snijegu

3 Lažne diplome

U Z JU B ILE J

Pumpa od čokolade VA S lN G TO N — Da d ip lom a n ije

presudna stvar u ž ivo tu , do kazuje izvještaj am e r ić kog Federal nog is t- ra in o g b iroa (FBI) prem a kom e 7400 Am erikanaca posjedu je kup ljene kva lifikac ije . Lažni d ip lo m c i rade £ak i u tako specija- lizovan im ob lastim a kao što su atom ska ene rrija , a rh itektu ra , me- d ic ina i tarma^ ’ogija.

Od 200 s .jen ika im e ričke vlade ko ji su k ..p ili lažne diplom e, n jih 75 zaposleno je u m istarstvu odbrane. Jedan k r iv o u v ac uspio je da se zaposli u B ije lo j kući, ad ru - g i je p rim ljen u ta jnu službu.

JA P A N C I R E Z E R V IŠU P U T O V A N J A

U susret Halejevoj kometiTO KIO - M nogi japansk i Rezervacije su koncen t risane

građani p rijav lju ju se tu r is tina m art i a p ril kada će ona bitičk im agencijam a za putovanje najb liža Zem lji. Najvećeu A ustra liju kako bi posm atra li kn jižere u T ok iju organizujuHalejevu kom etu, č iji se pr- izložbe o Ha l ijevoj kometi, kojao lazakiznad A ustra lijeočeku je se prib ližava Zem lji svakih 76početkom s ljedeće godine. godina na putu ka Suncu.

ŽENEVA — Se t pos lastiča r- n ice hotela ,,ln te rko n tin en ta l“ u 2enevi p rip rem io je m in is trim a za naftu zem alja-č lan ica OPE- KA zaista o rig ina lne p o k lo n e . Svaki uće s m k d o b io je n a ftn ito - ranj i benzinsku pum pu od — čokolade. D om iš lja t i m ajstori za poslastice iz ra d ili su od istog materija la i am b lem oran izac ije sa u tisnu t im bro jem 25. ko ji oz- naćava dvadese tpe togod išn jicu osn ivan ja o rgan izacije ze- m alja — izvozm ca nafte.

liAZIV ZA ZJlVB- ŠETJJL U NtKIM SLAVEBa m JE-

S UfffOR | ZIC1HA.

m i c i J i x i bosjlb-BLOO P IS C A

JAV9A *АИЕТКАД П јјА ______

PUDElLG- KI KLUB IZ AHS- TERDAMA

TAjLIJABSKI gra- CIKAHJE D IT E U

U S E - YIOLIHA KATA_____________

PRITQKA 1XVJE D HHVATS-

KOJ

PHIPADNH H IT S- IOG N ABODA U

TESA-L I J I ZAMISAO

PUŽIĆOGRC

0LUMICAEKBEBGWILAHOČTALA GAU6USL0 7

RIJETKAHAGLA

KAJVEĆEбРинтакиТА1Н1СЖ-

J jX —S T E » ^

* N* a tarn Između redova, da И ne zamjerim naslovul

* Id*)* pretpo*lav1Jenlh naj- laUe udu u pognute glave!

* Izmedu uvodne I zavrine r i ) *a , m ote a* do*la u radit i!

* N*rad se ograduje naj- n d m rlj*£ima!

* Nisu svi fv *d za ikone!* Izmedu dva praznika, sve je

man)* radnih dana!* Pnro me usltne, pa meonda

dokusure!Borislav MITROVIĆ

SLATIO-v c w ib ib i,

DHVODJE-U t GOfiJE U

i t a l i j iGHČKA

OLUJA/ t u r /

MUSLIM.MUĆEO

IME

<-f*t Г J N :.)-10 POD- iU ČJE

6TARAŽUIA

R je ie n je iz p rš lo g b ro ja (vo d o ra v n o ): zajam za zapošljavanje, A m a ro , ja ra m , onager, kada, humoreska, uma, udarnik, morta lite i P erast, Jagorčev ina.

GLAS * ČETVRT AK, 19. DECEMBRA 1985. panorama ШИ

GLAS -Cr ČETVRTAK, 19. DECEMBRA 1985.

-PROGRAM IN FO R M AT ORBANJALUKA : ŠTA MISLITE O PLAĆANJU ODVOZA SMEĆA IZVAN OBJED INJENE NAPLATE?

DO BRA IDEJAOmer Ćoralić, kv radnik

-Sada gradani odvoz smeća plaćaju kad to njimaodgovara.patakoponckad zaborave otići na poJtu Ako radnici .Cistoće" bud u sami dolazil i do naJih stanova, mislim da cc efekat naplate biti mnogo bolji, a dugovanja znatno manj a. Ujcdno, novi način naplatc treba b iti mogućnost da se zaposli neko sa eviden- cije SIZ-a za zapošljavanj e, je r nečij i po- saoće morati b iti obilazak stanova.

NEPOTREBNE KOMPLI KACIJE

Subhija Kadenić, penzi<4ler*-Ja imam malu penziju, pa ipak

redovno placam sve svoje obaveze. Ne vjerujem da iko može zaboraviii da plati struju, vodu, grijanje... Jendostavnij e je ovako putem poštc i nema potrebe kom- pl ikovati. Samo ćesejoš i morati plaćati novi s lu iben id ko ji ie hodati po gradu.

MOGUĆNO ST VIŠE

Gospava Vujčić, penzioner-Slabogsam zdravlja, pa mi recimozi-

m i nije baš jednostavno otići do pošte. M islim da je zato mogućnost p laćanja odvoza smeća kod kuće dobra. Tako ćc vjerovamo i dugovanja b iti znatno smanj ena.

VRAT ITI KANTE Osman H iisclić, penzioner

— M islim da j e pravilnije naplaćivati uz pomoć inkasanata. S njima se čovjek može i dogovoriti kad da mudodu.aefe kat naplatc ćesigurno b iti bolji nego do sada. Medutim, uznovi nafin naplatc va- Ijalo bi razmisliti kako bolje odvoziti ot- pad. Uvjercn sam da bi b ilo najbolje kada bi sađ^Snjc vreće ponovo zamijemle kante za smećc. q ц

Z A N IM LJ IV O S T I

SNJE2NI REKORD UNOVEMBRU

VASlNGTON - Snježni po krivač u Sjevernoj Americi, Evropi i Az iji dostigao je prošlog mjese- c a rekord, objavila je američka naciona lna meteorološka uprava. Snijeg je u tom vremenu prekrio 13,2 miiio na kvadratnih kilometara u Sjevernoj Americi i 23,9 kvadratnih kilometara u Evropi i Aziji. To j e najveći zabilježeni opseg ot- kako se vrše satelitska mjerenja snježnih padavi- n a započeta 1966. godine. Uevroazijskomdijelu, zapadni dio Sovjetskog Saveza, Mongolija i sjeveroistočna Kina imali su veći snježni pokri- vać od normalnog. Po riječima stručnjaka, ovaj rekord ne ukazuje nužno da će zima biti oštrija negoobično.

SPORT

VESELIJI - BEZ POVREDA

MASTRIHT, HO LANDIJA Ako želite daizbjegnete povrede na skijaškim stazama ove godine, onda je možda naj bolji način za to da pijete alkohol, da sezabavljate do kasno u noć, i da stefizi- čki nepripremljeni, tvrdi jedan tim holandskih na- učnika sa Limburg univerziteta.

Prema rezultatima analiza 1.000 skijaSa možese zaključiti da savjet da se dobro pripremite prije i os- tanete u formi za vrijeme skijan ja nije uopšte dobar , jer je veći broj povredazabilježen upravo medu onima koj i su gaposlušali. Jedinoobjašnjenjezaovako iznenađujuće rezultate leži u tome da su oni koj i pi- ju, ostaju do kasno uveče i dolaze nepripremljeni na skijanje mnogo više oprezniji na stazama od onih koji vode „zdrav život “. __________________________

BORBA PROTIV DROGE

I „Plavi gram" juri švercere {MAJAMI - Američki potpredsjednik Džordž

Buš isprobao je novo sredstvo za borbu protiv švercera drogom u Floridi - gliser „plavi grom" koji razvija brzinu preko 95 kilometara na sat. Deset metara dug čamac košta 150.000 dolara i može da napravi pun zaokret u mjestu pri punoj brzini. Namijenjen je hvatanju šverc era drogom koji koriste izuzetno brze glisere da prebace to- varsa brodova nakopno. U akciju hvatanjasudo sada bili uključeni avioni i helikopteri. Uprkos velikim uspjesima ove godine u borbi protiv trgovine drogortJ u Floridi specijalna jedinica ameri- ćkih v lasti za suzbijanje krijumčarenja drogom priznaje da j e taj vid kriminala i daljie cvjeta, posebno sa kokainom.

II

B v ii I ć k

I pr

ČETVRTAK, 19. DECEMBRA BANJALUKAProgram emituje na ST 280 metara (1071 kHz) i IJKT 95.9 M HzOd 5,00 do 9,00 - JUTARNJI PRO GRAMRADIO — BANJALUKE(5,30 VIJEST1,6,00 JUTARNJI DNEVNIK RS,7.30 JUTARNJA HRON1KA,

'8,00 PEDAGOŠKI RAZGOVORI: H U M A - N IZACIJA ODNOSA M EDU P O LO VIM A I O D G O VORNO R O D ITEIJSTVO ,8.30 V IJEST1)Od 12,00 do 14,00 - ZAJEDNIČKI PROGRAM RADIO — STANICA B il l14.00 - Pofetak programa14.05 - POSTER 85 (VIJESTI u 14,30, Oglasi i obavještenja u 15,00)15.30-D N E V N IK15.45 - Intermeco16.00 - Dnevnik Radio-Sarajeva16.30 - Magazin sedam17.00 - IZ UDRUŽENOG RADA — SIZ-a17.30-Radio-drama: FE IJTO N OTlTU,(deseti nastavak)18.00 - Završetak programaOd 18,00 do 01,00 - PRVI PRO GRAM RADIO — SARAJF.VA.

BOSANSKA GRADlSKA5.00 - 7,00 — JUTARNJI PROGRAM (Vijesti u5.30 i 6,30)12.00 - 14,00 - ZAJEDNIČ Kl PROGRAM RA- D1O— STAN K A B il l(Susret na talasu)14.00 - POČETAK EM ITO VANJA I NAJAVA POPODNF.VNOG PROGRAMA14.05 - Muzika - informacije - muzika14.50 - Oglasi i obavjeitenja15.00 - Revija izvodafa narodne mu/ike 15,320-JZ U D R U Ž E N O G RADA I M JE S N III Z A JE D N I('A “ , informalivno-polittfka emisija15.45 - M inute sa...16.00 - DNEVNIK Prvog programa Radio- Sarajeva16.30 - Melodije koje se pamte16,55 - Vijesti17.00 - Završetak i odjava popodnev nog programa

PRNJAVOR Program emituje na st 1341 kiloherc i ukl 48,3 megaherea12.00 - Zajednieki program14.00 - Najava programa i vijesti14.05 - Snimite, emitujemo(zabavna)14.30 - Rcklamne poruke radnih kolektiva,oglasi i obavještenja'15.30 - HronikaopštinePrnjavor-potezaktuelno- informativna-emisija15.50 - Deset minuta sa... (mu/ička emisija)16.00 - Odjava programa

SRBAC12.00- Zajednifki program radio-stanica B il l14.00 - Danas na talasima Kadio-Srpca14.05 - Magazin 85 (Vijesti u 14,30)15.30 - I Ironika srhačke komune 15,45- Disko-noviteti16.00 - Odjava i završetak emitovanja.

BOSANSKA DUBICA11.00 - Najava i pregled programa11.05 - PRIJEPODNEVNI M A G A Z IN -po rtre t zanimanja12.00 - SUSRET NA TAI.ASU14.00 - Zabavljaju vas populami muz.ički sastavi14.30 - V IJESTI

14,33 - Poželjcli ste - poslušajte 15.00 - Jugoton ekspres15.30-1 IRO NIK A KOM UNE I UDRUŽENOG RADA # 15,50 - Obavjeitenja i oglasi16.00 - Odjava programa

JAJCE

Od 12.00 do 14,00 - ZAJED N IČ KI PROGRAM R AD IO — STANICA B il l

14.00 - Najava programa14.10 - Vijesti14.15 - Na današnji dan 14,25 - EPP15.00 - l.ikovi i dogadaji15.15 - Vrijeme radoznalosti15.30 - I IR O M K A KOMUNE15.45 - U ritmu narodne mu/ike16.00 - Odjava programa i preu/imanje Dnevnika Prvog programa Radio-Sarajeva

BOSANSKI NOVI

12.00 - Zajednifki program RS B il l14.00 - 1 danas smo zajedno14.10 - Želje slušalaea15.00 - 1 ironika M Z15.15 - Pje&ani sat15.30 - Novosti dana15.45 - EP-prospekt16.00 - Dnevnik RS I i odjava programa

KLJUČ

Od 12,00 do 14,00 -ZA JE D N IČ K I PROGRAM- — RAD IO STANICA BiH

14.00 - Najava progenia, muzika, oglasi i reklame14.30 - Radio-mozaik 15,40 - Vijesti iz komune16.00 - Predstavljamo vam... odjava programa Od 16,00 do 17,00 - Prenos Prvog programa Radio-Sarajeva.

PRIJEDOR

12.00 - Zajednieki program13.00 - Vijesti13,05 - česlitke, ie lje, pozdravi...14.00 - P o litifka emisija14.45 Rezervisano za ONO i DSZ15.00 - Muzika i EPP15,30-IIR O N IK A DANA15.45 - Muzika raspoloženja16.00 - Odjava programa

BANJALUKAKOZARA - Kum (američki) u 11,16 i19 sati.VRBAS - Pogrešna vrata (za- padnonjemački, komedija) u 16, 18 i20 satiPALAS - velika sala Lov na zelene di- jamante (američki) u 10. 16 18 i 20, mala sala AD A(domaći)u 16,3018,30i 20,30 sati.NARODNO POZORI&TEU 11 sati predstava Galeb za učenikeMetalske škole.l).ll ( 1.11 m Z O R I Š T lNemu prcdslave.

DOM KUl.Tl.'REIzloiba slika Murisa Čorbića. U 20 sati goditnji koncert RKUD „Pelagic*

UM JETNIČKA GALERIJA Dvanaesti jesenji salon.

BIBLIOTEKAOdjeljenja u ITomu radnifke soli-

darnosti rade svaki dan, osim subote i nedjelje. (и! 7,30 do 19 sati.

Odjeljenje u Mejdanu radi svaki dan. osim subote i nedjelje, od 7,30 do 19 sati.

Odjeljenje u Bud/aku radi ponedjeljkom i utorkom od 15 do 19, srijedom.detvrtkom i petkom od lOdo15 sati.

MUZEJ BOSANSKE KRAJINE

Stalna izložhena postavka Mu/cja je oti orena м akog dana sent poned ji-ljka od 9 do 15 sati. Subotom. nedjeljoni i pra/nikom od 9 do 13 sati. UMJETNIČKA <;a le r ija Dvanacsti jesenji salon.

DEŽURNA APOTEKA\ o c n o de/urs lu» ima apoteka . . I . inaj" н I lici ' ladimira \ a / o r a 2 l . u k Inn 21-414.

DO M JNA

| / l o / h a к п ј |ц и ( » а ј и о ч ј а i / i laiija» — D O M .I S A i ( * a n i i / o i i s k a b i h l io lcka .

V AŽNIJI TELEFO NI:SUP 92 Vatrogasci 93 Hitna pmnoć 94Bolniea 33-725 (stara lokaeija) i 38- 111 (Paprikovac).Autobuska stanica 45-355Željeznifka stanica 31-229Taksi-stanica 22-222Inspekcija 32-100Dežurna inspekcija 32-354Elektrobanjaluka 42-555Servis za hitne popravke stanova 45-404Atlas 31-995lnex-turist 21-261Putnik 43-900Turist-biro 35-082Slavnik Koper 31-113Mladost BiH 39-835-Center za obavještenja 985Služba za intervenlne kvarovc„Vodovoda ikanalizacije“ te l.40-811 i40-815POI.ASCI VOZOV A

Za Sarajevo: 056. (b r/i), 02,00 (brzi) 06,07 (olimpik), 9,26 (brzi),13,15 (brzi), 16,05 (brzi) i 18,10 (poslovni).

Za Zagreb: 01,11, 03,13, 04,12. 09,57 (poslovni), 15,06 i 16,22.

Za Beograd: 06,53 (poslovni, a od Rume se odvaja za Novi Sad), 10,01 (putnički do Doboja, iz Doboja brzi u 14,00), 14,50 (pu tn iik i do Doboja, iz Doboja u 17,32) 22,45 putnički do Doboja iz Doboja 01,38.DOLASCI VOZOVA

Iz Sarajeva: 01,08, 03,00 (brzi),09,55 (poslovni), 15,04 (brzi), 16,16 (brzi), 20,10 (poslovni).

Iz Zagreba: 00,42, 01,52, 13,12, 16,02 (brzi), 18,08 (poslovni), 21.42 (ubrzani).

Iz Beograda: 05.35, 08,25, 13,28, 16,16,19,05, 21,57

VANRF.DNI VOZOVI Svake nedjelje. BANJALUKA -

M ARIBOR u 13,25 - 1 DOBOJ - BA- NJALUKA — U UBLJANA u 14,01

POLASCI AUTOBUSA IZ BANJALUKE

ZA ZAGREB: 01,20; 02,00; 03,00; 05,30; 06,00; 07,45; 08,30; 09,30;11,00; 12,00; 12,40; 13,15, 14,30; 15,10; 15.20; 17.00; 18.15; 18,15; 19,24; 20,00; 22,00.

ZA BEGORAD: 05.00; 06.00; 09,30; 15,00; 17,00; 23.00.

ZA L JUBI.JANU: 01,20; 08,20; 12,00; 13,15; 15,10; 19,25 (za Porcč preko l.jubljane).

ZA SARAJEVO: 00,30, 08,00,12,00,00,45 (u prolazu u 10,00 13,35, 915,15).

ZA KRANJSKU GORU: 13,15 ZA TU ZLU : 05,35 i 15,45 ZA DUBROVNIK: 20,20, 22,00.

24,00 (polasci u prolazu),ZA MOSTAR: 06,00 i 3,00 (preko,

Bugojna, Prozora i Jablanice) 11,26 (u prolazu) 22,00,00,24.

ZA B IJE U IN U : u 11,00 (iz pr- njavora u 12,15 i Drrvente u 14,40 sati)

ZA NOVI SAD: u 13,00(u 14.05iz Trnjavora, Iz Dervente u 14,40).

ZA DERVENTU: 07,00. 09,00,08.00 10,00, 11.00 12,00, 13,30,17.00.18.00.

ZA PRIJEDOR: 05.30, 05,36,07.00, 07,30, 08,00, 09,15, 09,45,10.15. 10,45, 11,45, 12,15, 13,30, 13,45, 15.30. 15,45, 16,45, 17,00,18.15.19.30.20.15.

ZA SRBAC: 06,56. 07,45, 09,15, 12,15.12,30, 16,00,17,15.

ZA K l:K O I,.IE I SRBAC:u6,15, a povratak iz Srpca u 11,00.

AUTOBUS NA RELACIJI BA- NJALUKA— I.UŠCI— PALANKA u povratku saobraća preko PRIJEDO- RA umjesto BRONZANOG MAJ- DANA sa polaskom iz LUŠCI PA- L ANKE u 05,45, SANSKOG MOS- T A 06,35, iPRUEDORAu07,10sati.

ZAR O VIN J: 19,25ZA RIJEKU: 6,00.07,45. 22,00.ZA UMAG: 06,00.ZA SPLIT: 06,40.ZA ŠIBENIK: 07,30, 22,30

(subotom i ncdjeljom).SANSKI MOST: 10,15, 06,30.

12 .1 5 . 15 .45 .BOSANSKA GRADlSKA: Svakih

pola sata

BOSANSKA GRADIŠKA\J I)omu kulture prika/ujc se Film OSVETNIK 1 / PAKLA u 20 sati.

N \R O D \A RIRI.IOTFKA u цгаИчкот Domu kulture utvorena jc ponedjeljkom i srijedom od 20 do 17 4<iti. a utorkom.čehrtkom ipetkomod10 do 14 sati. GRADSKA I I I \ ( )M - CA u BosanskojCJradisciradiod 10 do 18 sati. a subotom od 7 do 13 sati. Odjeljenje hihlioteke u Ncnoj lopoli (ii /yradi SI IJNOR-a) radi ponedjeljkom, srijedom i petkom od 12 do 15 sati. I slim danima knjiuese i/daju i ii odjeljenju hihlioteke ii O raho\i ( l )omu kulture) od 17 do 20 sati.

Stalna i/ložha ..Putevi pobjede** ot\orena je od 10 do 13 ii Radniekom (lomu. t Spomen-domu ..I .epa Radie" u (io rn jim Poduradcima posta%ljena je i/To/Ini ..Reôlueionarna prošlost (io rn jih Pod^radaea".

\P O T F.KA u l lic i marsala Tita broj 11 (telefon 813— 130) radi od 7 do H sati. O tu ira se i u 21 sat /a bitne slučajeê. Apoteka kod bolniee radiod 7 do 14 sali. Nedjeljoin i pra/nikom apoteka radi od V do 11 sati.ott ara se i u 13. 16. H i 21 sat.

Medicinski cent ar u Bosanskoj (.radišci - - 813—433.

Autobuska stanica u Bosanskoj (iradišci — 813—500.Turist-biro 813—080.Taksi i— stanica 811— 716 ..llek tro - Bosanska (iradiska** 813-344*

ČELIN A C

u kino-sali prika/uje se film ZVIJKR NA COV JEKU u 13 i 19,30 sati.

De>urna apolcka Doma /dravlja radi od 7 do 15 sali. osim subote. telefon 850-047. Hitna pomoć Doma /dravlja radi od 15 do 07. l)om /dra- \ Ija radi od 7 do 15 sati sv aki dan osim nedjelje i driavnih pra/nika. Telefon 850—015 — Narodna biblioteka _lvo \ndric“ radi svaki dan od 7 do 15 sati. osim nedjelje i drJavnih pra/nika. Telefon 850—013. Autobuska stanica 850— 139.

KOTOR— VAROŠU kino-sali prikazujese film STEPE- NICE ZA NEBO.

Apoteka radi od 7 (to 19 sali. a subotom od 7 do 24sali. Hitna pomoe Doma zdravlja 880-001. Dejurna valrogasna slu>ha 880— 104. Bi- bliolcka radi od 7 do 19 sali.

LAKTAŠI Nema kino-predslave.

Narodna biblioleka „Veselin Masl- i4a" radi od 7 do 15sati. a ncdjcljom ne radi. Hitna pomoe Doma /dravlja. telefon broj 830— 250. Apoteka radi od 7 do I9sati,subotomod7dol4sati. telefon 830—030. Dobrovoljnovatro- gasno društ\o 830—006.

SKKNDKR—VAKUFNema kino-predstave.Biblioteka. po/ajmno odjeljenje.

radi svaki dan od 7.30 do 15.30sali. a ponedjeljkom od 10 do 16 sali. Dom zdravlja radi od 7.30 do 15.30 sali. telefon 890—611. Opilinski cenlar za obavjeitenje radi od 00 do 2-* sata. telefon 890—620.

SRBACApoteka 840—003. Dobrovoljno

vatrogasno druttvo 840— 150. Bi- blioteka 840—038.

, PRNJAVORStanica za bitriu pomoe 860— 190.

S IIP 860—001. Autobuska stanica 860—462.

Д Е Ж УР Н А СТРАНАОПШТИНСКИ ШТАБ ТЕРИТОРИ- ЈАЛНЕ ОДБРАНЕ БАЊ АЛУКА

НАЈБОЉИ У РЕПУБЛИЦИ

Б А Њ А Л У КА , 18. децембра — Поводом 22. децембра — Дана ЈНА, данас је у На- ставиом центру Раковачке баре при- реОен свечани с ку п старјеш ина О кру- ж ног штаба територијалне одбране Ба- њалука. О разво јном п у туо р уж а н и хсн а - ra наше земље реферат је поднио Здравко Мацановић, помоПник коман- данта територијалне одбране о круга Ба- њалука. М ацановић је истакао да су остварени запажени усп јеси у обуци и васпитању, што лотврОују резуптати вје- жби и оцјене надлеж них органа. На овој свечаности , ко јо ј су присуствовали и представници м еђуопш тинских и оп- ш тинских друш твено-политичких op ra - ниазција и гарнизона ЈНА, на јзаслуж ни- јим по јединцима и јединицам а уручена су одликовањ а, ппакете, захвалнице и друга признања. О пш тински штаб тери- торијалне одбране Бањалука добио је препазну заставицу територијалне од - бране Босне и Херцеговине и проглаш ен најбољим опш тинским штабом терито- ријалне одбране у Републици за ову годину п в

МИЛКАПЛАНИНЦ ОТВОРИЛАПЛИНСКО ПОЉЕ „МОЛВЕ"

НАЈВЕћЕУ ЈУГОСЛАВИЈИ

М О ЛВ Е . 18. децембра (Тан југ) — Предсједница С авезног изврш ног ви- јећа М илка П л ани нц св ечан о је данас пустипа у пуну производњ у плинско noibe „Молве", недалеко о д ђ у р ђ евца у Подравини. Толољ е, н а Ј в е ћ е у Југо - славији, даће идуПе го д и не о ко мили- јарду кубних метара ппина.

Загребачка Радна организациЈа ..ИНА—наф атаплин" укљ учујуПи и производњ у у Молвама. у куп н о ће у 1986 години остварити о ко 2 ,2 мили- Јарде кубних метара плина. те о ко три милиоиа тона нафте.

ДОДИЈЕЉЕНЕ НАГРАДЕ ТАНЈУГА„САША ВЕСЕЛИНОВИћ"

ПРИЗНАЊА ПЕРУБ Е О ГР А Д . 18. децембра (Тан југ) —

О вогодиш њ и д обитницитрадиционалне Н аграде Тан југа „С аш а Веселиновић" су новинари агенције Б ож идар КажиП и Ми- лан СоколовиП.

Н овинарско признањ е додијељ ено је Б ожидару Каж ићу за извјештавање са меча за титулу св је тско г првака у шаху изме1)у Карпова и Каспараова. д о к је Ми- лан С окол ковић награ1)ен за извјештава- ње о трагеди ји ко ја се д есипа на брисел- ском стадиону „Х е јсеп" на утакм ици „Јувентус-Л иверпул ".

Доди)ељене су и д в и је равноправне д руге н а гр а д е -ђ о р ^У Јеф тићуза анали- тичко писање о актуелним друш твено- ппитичким збивањ има на Косову и допи - сни ку из М ексика С пободану Чаш улу за извјештавање о катастровалном земљ- отресу у изузетно теш ким условима за рад.

Перо Ш паравало д о б и тн и к је треће на- граде за н и зн а п и са о д е п е га тски м и зб о - рима и репортаж а из радниг организација.

ЛОТОБРО ЈЕВИ 2 9 18 21 25 28 34

ДОПУНСКИ БРОЈ 38

ВРИЈЕМЕИ ЗВ ЈЕШ ТАЈ РЕ П УБ Л И Ч КО Г ХИДРО- М Е ТЕ О Р О Л О Ш КО Г ЗА В О Д А БиХ

НАОБЛАЧЕЊЕЗА БО С АН С КУ КРАЈИ Н У: У јутро мје-

стим ично no котпинам а магла и мраз д о- 4 степена. Т око м дана наступиПе на- обпачењ е и киш а м јестим ично. а на ви- шим пл ан инам асни јег. Н а јвиш адневна температура о д 3 до 8 стелени

ЗА Б А Њ А Л У КУ : У јутро сум аглииа. a током дана наоблачење и слаба киш а Највиша дневна температура о ко 8 сте- пени.

ЗА Н АРЕДН А Д В А -ТР И ДАНА: У овом периоду наступиће побољшање време- на и пораст температура Једино ће ју- тра остати хладна и no котлинам а ма- ГП ОВИТ8

ВО ДО С ТАЈ: Уна-БихаП 27 цм, би- стра. температура воде встепени , Сана -С а н ски М о ст-17 6 ц м ,б и стр а ,те м пе ра - тура воде 7 степени. Врбас-Бањ алука 98 цм, бистар. температура воде 7 сте- пени. На свим ријекам а водостај у опа- дању.

НАКОН ПРЕСТАНКА РАДА „НЕОПЛАНТА—Ф ИЛМ А"

„ВЕЛИКИ ТРАНСПОРТ“

HA ТВН О ВИ САД, 18. децембра (Тан југ) —

П осли је престанка рада ф ипм ске куће „Н еопланта -ф ипм " и покретањ е стечај- ног поступка , право над снимљ еним ма- теријапом „В е пи ко г транспорта" преузе- ла je Тепевизија Нови Сад ко ја припрема посебну телевизи јс ку серију. Ф и лм „В елики транспорт" и им овинска права над н>им, ка ко се истиче у изв јеш тају при- временог органа „Н еполанта -ф илм а ', улазе у стечај за једно с остапом имови- ном, јер , због дугова ко ји посто је према домаПим и иностраним партнерима, ни ко се ни је нашао да о ткуп и овај играни филм Вељка Булајића.

ЗАВРШЕНО ВАНРЕДНО ЗАСЈЕДАЊЕ СЕВ—a

ИНТЕГРАЦИЈАНАУКЕ

М О С КВ А, 18. децембра (Тан југ) — Ван- редни двод нвн и сам ит Савјета зауза јам - ну е ко н о м ску помоП (СЕВ) заврш ен је да- нас усвајањ ем ш и роко г програма н аучно -техничке сарадњ е земаља - чла- ница ове организц и је д о 2.000 године П отлисивањ ем тог важ ног д о кум ента земље такозване соци јалистичке за|ед- нице обавезале су се да у наредних 15 ro- д ина интегриш у сво је научне итехн ичко - технолош ке потенци|але у о ко 15 на|ва- ж ни јих програм а

КАДРОВСКА КО МИСИЈА СКУПШТИНЕ СР С РБИЈЕ

ПОНОВО О ДИРЕКТОРУ ЈАТ-а

БЕОГРАД. 18. децембра — Ком исија С купш тине СР С рбије за избор и имено- вање ни данас се ни је изјаснилао пријед- л о гуза изб ор ге нер алн огди ректораЈА Т - а, (авља Танјуг.

К оординациони одбор за кадровску поли тику ЈАТ-а предлож ио је сулш тин- с ко ј ком и си ји да за генералног директо - ра ЈА Т —а изабере Миљенка Зрелеца, са- даш њ ег директора Савезног завода за меГ)ународну просв јетну , културну и тех- ни чку сарадњ у И конкурсна ком исија ЈАТ-а такоГ)е је предложила да Зрелец буде једини кандидат за д иректора.

На ко н кур с за генералног директора на|већег ју го сл о ве н ско г авио-превозни- ка по|авила су се још тро јица кандидата. To су: Милан Бог дановић, л уковни к и ма- гистар машинства, М ирко ИвковиП, д о к- тор правних наука и савјетник предсјед- ника у Савезном ком итету за саобраПај и везе и М иодраг Васиљевић. правник и ви- со ки стручни сарадник генералног д и - ректора ЈАТ-а.

ДВОСТРУКО ВИШЕ ИЗВОЗНИХ ПОСЛОВА НАКРЕДИТ

ЗНАЦИОХРАБРЕЊА

Б Е О Г Р А Д . 18. д е ц ем б ра (Т а н ју г ) — В р и|ед - н о ст новозакљ уче них изв озних послова на кр ед и т . у чијем ф и н ан си р ањ у учествује Ј у го - сл о в ен с ка б а н ка за м еО ун ародн у еко н о м с ку сар ад њ у (Ј У Б М Е С ), д о с ти гл а je о д јан уар а д о кр а ја о кхо бра м и л и јар д у и 2 0 9 м и лио на д ола- ра, ш то је д в о с тр у ко виш е н е го у истом пр о ш ло - го д иш њ ем раздобљ у.

Т о је, ка ко је и с та ка о п р е д с је д н и к П о сл о во д - н о г о д б о р а И л и ја МарЈановиП на д ан а ш њ о ј С кул ш тини Ј У Б М Е С -а . знак охр аб рењ а и пот- врбује да ју го с л о в е н ски лроизвоО ачи. у п р ко с смањ ењ у св је тске тр говине . усп је ва ју д а no - већавају извоз капитал них добара.

ЗАГРЕБ

УМРО НАРОДНИ ХЕРОЈ ДУШАН ЕГИћЗ А Г Р ЕБ, 18. д е ц е м б р а (Т а и ју г ) — Д а н а с је у

З агр еб у п р е м и н у о н а р о д н и херој генерал - п о тп у ко в н и к Ј Н А у пе н зи ји Д у ш а н Е ги ћ , н о - си л ац „П а р ти за н с ке с л о м е н и ц е 1941. го д и - не". Д у ш а н Егић ро Г>ен је у сел у Б резичани к о д П р и је д о р а 27. јан у а р а 1916. го д и н с , у зем љ о р ад н и ч ко ј п о р о д и ц и . П о с л и је осн ов- н о г образов ањ а у р о д н о м м јесту , n o x a l)a o je н и ж у ги м н а зи ју у П р и је д о р у . О д м а х п о с п и је о ку п а ц и је зем љ е р ад и о је на прикупљ ањ у о р у ж ја и укљ учио се у п р и п р е м у уста н ка . У

Н а р о д н о о с л о б о д и л а ч ку во јску ступ и о је 27. јул а 1941. го д и н е , у Први к о зар ачки п а р ти- за н с ки о д р е д . Ч лан К П Ј по стао је но вем бра 1941. го д и н е . Б и о је н а јп р и је борац . з а ти м к о - м а н д и р чете, к о м а н д а н т батаљ она Д р уге к р а ј и ш ке б р и гад е , за м је н и к ко м а н д а н та ис- те б р и гад е , к о м а н д а н т 17. м а јев ач ке и П ете ко за р а ч ке б р и гад е и за м је н и к к о м а н д а н та Д р у ге к р а ји ш к е д ив и зи је.

ПослиЈе рата генерал Д у ш а н ЕгнП je у ЈН А обављ ао н и з о д го в о р н и х д у ж н о с д ти.

OCHOBHAБАНКА

„БАЊАЛУКА"

КУРСНАЛИСТА(ф орм ирана 18. децембра 1985. године)

КУРС У ДИН АРИ М А

Земље

А устри јаБелги јаД анскаФ р а н ц ускаХопандијаИталијаН орвеш каС Р Њ ем ачкаШ ва јцарскаШ ведскаЈапанВ. БританијаКанадаС АДАустралија

Куповни и прода јни курсеви за девизе п р и м јењују се од 14 сати 18. д ецембра 1985. го д и н е , а средњ и кур севи од 19. децембра 1985. године.

ВалутаКуповми за девизе

Средњи за девизе

П рода јни за девизе

100 ш илинга 1718,79 1721,37 1723,95100 ф ранака 592,60 593,49 594,38100 круна 3336,20 3341,21 3346,22100ф ранака 3962.86 3968.81 3974,76100 ф лорина 10728.10 10744,22 10760,34100 пира 17,78 17,81 17,83100 круна 3969.19 3975,15 3981.11100 марака 12093,93 12112,10 12130,27100 ф ранака 14434.27 14455.96 14477.64100 круна 3957.61 3963.56 3969,51100 јена 150,60 150,83 151,051 ф унта 436,95 437.60 438,261 допар 219,75 220,80 220.411 долар 302.85 303,30 303,761 долар 208.21 208,52 208,83

ЧЕТВРТАК, 19. ДЕЦЕМБРА

ПРВИ ПРОГРАМ

18.15 - Преглед програма 8,20 - ТВ кале ндар8.30 - ВРУћЕ — ХЛАДНО - програм за дјецу, 29.00 - ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ10.30 - Вије сти10,35 - Ш КО ЛС КИ ПРОГРАМ13.00 - Вијести15.00 - Ш к о л с к и п р о г р а м р е п р и з а16.05 - Преглед програма16.10 - Скија ј мо сви - до куме нтар- но -о бразо вна серија, 1/1217.10 - ТребевиП^С вјетски куп у 6о- бу-дво сједу, снимак17.25 - Дне вник 117.45 - Вруће - хладно - програм за Дјецу, 2/518 ,15 -Додјела Нобеловихнаграда у 85.18.45 - LUoy-експре рс - забавно-му- зичка емисија19.15 - Цртани филм19.30 - Дневник 2 19,55 -ТВ-спот20.00 - Спектар-политчки магазин21.05 - Квискотека - квиз,1/1522.10 -ДневникЗ22.25 - О туризму четвртком 22,40 - Преглед програма за петак.

ДРУГИ ПРОГРАМ

18.05 - П р е гл е д п р о гр а м а18.10 - Т В -ж у р н а л : УНИС18.25 - ТАСС је о в л а ш т е н д а о б ј ави - с е р и јс к и ф и л м , 9 /1 019.30 - Д н е в н и к20.00 - Ж О Р Ж БИЗЕ: „КАРМЕН“ - о п е ра - д и р е к т а н п р е н о с п о в о д о м о тв а р а њ а н о в е з гр а д е ОПЕРЕ у Оси јеку22.10 - Студио 222.25 - Ж О РЖ БИЗЕ, „КАРМЕН" — on e p a ,н а с т а в а к00,25 - П р е гп ед п р о гр а м а за п е та к .

I

1. П Р О ГРАМ - 16,10 - С АТИ

СКИЈАЈМО СВИдокументарно-образовна1/12

сери ја.

Основни цип, сери/е .Скијајмо сви" је попупаризација скијања као обпика масовне спортскс рекреа- ције. Уз дванаест једночасовних емиси/а, гпедаоцићеупознатиски- 1ашку опрему, њено правипно одржавање и сервисирање, скија- шку шкопу. зимски спортски цен- тар.

Емисије садрже низ рубрика ny- тем ко1их fie се j -педаоци на зани- мп<ив начин информисати о овом попупарном спорту.

Између остапих ту су и рубрике. Шкопа аппског скијања, Шкопа скијашког трчања, Скијашка опре- ма. Куда на скијање, Асови бијепог спорта, Здравље и скијање - наш љекар вам савјетује.

ME 2UAM ŠTA t>A K AO lM ..,^JOŠ IM КМЗЕ S T tfrLO р л у е с А к п е

РЕМ2.ГРЕ...

ГЛ А СР Е Д А К Ц И ЈА Улица А В Н О Ј-а 93. Телеф он: д и р е кто р и

одговорм и ур е д и и к 34-417. Редакци ја 37-979,37-977, дакти - л о гр а фи 34-449. О гласно у У лици Весепина M acneuie 13. те- п е ф о н 34-448.Т е л е кс 45-208 УУ ГЛ А С , ООУР Н ови нска д је латност Бањ алука, ж и р о -р а чун број: 10500-603-4106 ко д С Д К Бањалука. П ретппата за С Ф Р Ј: јед ном јесечна 1.100 динара, тром јесечна 3.300 динара, п о пугод иш њ а 6.600 ди- нара, годиш њ а 13.200 динара, сам о за „Н ед јељ ни Глас"

2.400 динара год иш њ е . Претппата за иностранство : једно- м јесечна 2.200 динара, тром јесечна 6.600 динара, полуго - диш њ а 13.200 димара, годиш њ а 24.600 динара. сам о за „Н едјељ ни Глас" 4.800 динара годиш њ е.

КО П И ЈУ У П ЛА ТН И Ц Е ЗА П Р Е ТП ЛА ТУ П О С Л А ТИ НА О ГЛ А С Н О .

Уплате на девизни рачун број: 10500-620-71000-552 ко д П риаредне банке Сарајево, О сновне банке Бањалука Рје- шењ ем Р епубличког ком итета за образовањ е, науку, кул - туру и ф изичку кул тур у СР БиХ б р о ј 0 2 -4153/82 „Гл ас" је ослобођен плаћања пореза на промет.

Documents

SJEDNICA SAVEZNOG VIJEĆA SKUPSTINE SFRJ …