Skola saha

Aleksandar Matanovi}

[ah za prvake

Beograd, 2011

SADR@AJ

Lekcija 1 - Tri pravila

Lekcija 2 - Pe{ak

Lekcija 3 - Skaka~

Lekcija 4 - Lovac

Lekcija 5 - Top

Lekcija 6 - Dama

Lekcija 7 - Kraq

Lekcija 8 - Ciq igre

Lekcija 9 - Tabla i figure

Petnaest vekova {ahovske igre

[ah je osvojio svet

Re{ewe testova

5

15

25

31

37

41

47

55

73

77

93

94

Ne zna{ da igra{ {ah!?

To je kao da ne zna{ da pliva{ ili da vozi{

bicikl.

A barem je lako nau~iti kako se igra {ah.

I kad on po~ne da ti otkriva jednu po jednu

svoju tajnu, zavole}e{ ga i posta}ete nerazdvojni

drugari.

Autor

1222222223Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

3

Sakupqene u kutiji {ahovske figure su samokomadi drveta, a razme{tene na {ahovskoj tablioìve: mogu da se kre}u, da napadaju, da se brane,aktivne su ili nekorisne - a {ahovska tabla, kaoèdna zemqa posle ki{e, procveta i otkrivabezbroj ~arolija izve`banom oku.

U {ahovskoj igri me|usobno se bore dvevojske, a dobar vojskovo|a mora da zna {ta mogu ikakva je uloga kowice, artiqerije, pe{adije;za{to se fi gure razli~ito pona{aju u razli~itimpozicijama, za{to ista figura nekada vredi vi{e,nekada mawe... Tek tada {ahista je na pravom putuda ovlada ovom igrom, sadràjnijom i uzbudqivi-jom od svih igara koje je ~ovek izmislio.


5

LEKCIJA 1

TRI PRAVILA

Dakle, {ahovska tabla je bojno poqe na kojemse bore dve vojske. Svaka od wih ima po {estrazli~itih figura: kraq, dama, top, lovac,skaka~, pe{ak. Pravila po kojima se kre}u figure,a od toga zavise wihova snaga, osobine i mane,me|usobno se razlikuju, kao {to im se i imena raz-likuju.


7

Kraq k

Dama q

Top r

Lovac ¥

Skaka~ n

Pe{ak p


8

1222222223ÇtMvWlVmT5ÆOoOoOoOo5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5ÁpPpPpPpP5ÀRnBqKbNr57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

Belo poqe u uglu table treba da bude sa desnestrane igra~a, bela dama na belom, a crna nacrnom poqu.

TRI PRAVILA

Obe vojske su na po~etnim poloàjima,spremne za boj. O~ekuju komandu. Ali, pre toga,moramo da znamo tri pravila:

- Igra~ koji vodi bele figure prvi vu~e jedanpotez, pa onda jedan potez crni, pa opet beli.

- Bele i crne figure se me|usobno bore.Figura koja zarobi, uzme protivni~ku figuru,sklawa je sa table i staje na weno mesto.

- Kretawe figura, {ta sve mogu, koliko vrede- o tome kasnije.


9

NOTACIJA

Da bi mogli da zabeleìmo {ahovsku partijui tako je sa~uvamo od zaborava pomaè nam{ahovska notacija pomo}u koje se pi{u i ~itaju{ahovske kwige.

Evo, na primer, kako se beleè potezi:

Lg3 - to zna~i da je kraq sa poqa na kojem senalazi ide na poqe g3

Ee6 - dama ide na poqe e6

Ud8 - top ide na poqe d8

Mh5! - lovac na h5

Tf4 - skaka~ ide na poqe f4

1.1 - mala rokada (kasnije }emo videti {ta suto rokade)

1.1.1 - velika rokada


10


b9 c9 d9 e9 f9 g9 h9 i9

b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8 i8

b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7 i7

b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6 i6

b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5 i5

b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4 i4

b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3 i3

b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2 i2


11

Kretawe skaka~a i topova, ponekad, traì do -punsku oznaku:

Thg7 - zna~i da su dva skaka~a mogla da stanuna poqe g7, pa se precizira da na poqe g7 treba daide skaka~ koji stoji na "h" liniji.

U9b6 - na poqe b6 ide top koji se nalazi naosmom redu.

Jedino se kretawe pe{aka beleì bez figurepe{aka:

f5 - sa mesta na kojem se nalazi pe{ak ide napoqe f5

fe5 - pe{ak uzima, jede, figuru na poqu e5

de9E - na poqu e9 pe{ak je uzeo protivni~kufi guru i pretvorio se u damu. (I o tim mogu}nosti-ma pe{aka bi}e re~i kasnije).

g2U!- crni pe{ak do{ao je na poqe g2 i pretvo-rio se u topa.


12


13

Na ovoj slici iz 1892. godine, ~etvorogo-di{wi Hoze Raul Kapablanka igra {ah sa ocem.

Kapablanka je bio svetski prvak od 1921. do1927. godine.

Ideal svakog pe{aka je da postane dama.([ahovska izreka)

"Dozvolite da se predstavim. Ja sam mali,ali nas zato ima mnogo. Sva{ta znam, ali, tomoram da kaèm, kada stignem do kraja tablepostajem veoma opasan. Uprkos tome, ~esto nas{ahisti potcewuju - radije `rtvuju nas pe{akenego figure. Boqe prolaze oni koji sa nama postu-paju pametno, jer moèmo biti itekako korisni.

êtiri pravila odre|uju {ta mogu i {tasmem".

Prvo pravilo"Ja mogu da napredujem samo pravo napred, dok

sve ostale figure mogu da se kre}u napred i nazad,levo i desno. U jednom potezu mogu da se pomerimsamo za jedno poqe. Izuzetak je kada kre}em sasvoje po~etne pozicije, tada mogu u jednom potezuda napredujem i dva poqa, ako tako igra~ odlu~i".


15

LEKCIJA 2

PE[AK

Drugo pravilo

"Ja napadam samo napred, po jedno poqedijago nalno levo i desno. Naravno, kada sam naliniji "b" ili "i", mogu da napadam samo desno ililevo".

Tre}e pravilo

"Ovo pravilo je ne{to sloènije, pa vasmolim da obratite ve}u pa`wu. Kada krenem sasvog po~etnog poloàja mogu, kao {to rekoh, da sepomerim za dva poqa. Ako pritom pro|em poqekoje je napadnuto od protivni~kog pe{aka, onmoè, ako ho}e, da me zarobi - uzme i stane na tomesto gde me je napao. Moè, a ne mora! To pravilose zove "u prolazu", (a {ahisti ~esto upotrebqava-ju francusku sintagmu "an pasan" (en passant).

êtvrto pravilo

"Kad stignem do kraja table (beli pe{ak doosmog reda, crni do prvog) prestajem da budem


16

Da se podsetimo ~etiri pravila koje odre|uju{ta pe{ak sme i {ta moè:

1. Kretawe pe{aka2. Kako pe{aci napreduju3. Pravilo "u prolazu"4. Pretvarawe pe{aka u druge figure

pe{ak i pretvaram se u neku drugu figuru - u damu,ili u topa, lovca, ili skaka~a. Ne mogu da sepretvorim u kraqa. Zahvaquju}i tome, moè da sedogodi da na tabli budu po dve ili vi{e dama,vi{e od dva topa ili vi{e od dva lovca, skaka~a".


17

Pe{aci igraju

Proveravamo ono {to smo nau~ili: 4 pravila.Nare|ajte na tabli poziciju koja je na dijagramu ionda povucite slede}e poteze:2/f5!f7!3/e5!e6!4/f6!d6!5/d4!de5!6/de5!g6!7/fg7!hg7!8/g5!f69/gf6!gf6!:/ef6!e5!21/f7!e4!22/f8!e3!23/f9E!e2E


18

1222222223Ç�+�+�+�+5ÆOoOoOoOo5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5ÁpPpPpPpP5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

*Re{ewa svih testova data su na kraju kwige. Svakitest vredi odre|en broj poena. [to vi{e poenasakupimo, to nam je i znawe {aha boqe.

T E S T O V I uz lekciju 2*

Nagradni poeni za uspe{no re{avawe testova: od 1 do 10

1. Beli pe{ak je napotezu. Ima dve mogu} -nosti. Koje su to?

Ta~an odgovor vredi 1 poen


19

1222222223Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+p+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

2. Crni pe{ak igra,ima tri mogu}nosti. Koje suto?

2 poena

3. Beli pe{ak je stigaodo sedmog reda i na potezuje. Ima ~etiri mogu}nosti.Koje?

4 poena


20

1222222223Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+o+�+�5Ã�+p+p+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

1222222223Ç�+�+�+�+5Æ+�P�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

4. Crni pe{ak je stigaodo drugog reda, na potezu jei ima osam mogu}nosti.Kojih?

5 poena

5. Na ovom dijagramubeli pe{ak je sa e2 do{aona e4. Crni pe{ak ima dvemogu}nosti. Koje?

2 poena


21

1222222223Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+o+�+5À+�+�+r+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

1222222223Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�Op+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

6. Sa poqa f3 pe{ak jedo{ao na poqe f5. Crnipe{aci sada imaju vi{emogu}nosti. Koje su to?

3 poena


22

1222222223Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+o+�5Ã�+�Op+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9


23

[ah pre svega u~i ~oveka da bude objektivan.(Aleksandar Aqehin)


24

Dobar {ahista uvek ima sre}e.(Kapablanka)

"Ja sam sporiji od lovca ili topa, da i nepomiwem damu, ali ja jedini mogu da ska~em, dapreska~em preko prepreka! Kada sam u centrutabele, hteo bih da skrenem pa`wu protivnicimaza wihovo dobro; treba da paze {ta rade! Mojekretawe je u obliku slova G, a ja mogu da preska~emi svoje i protivni~ke figure".


25

LEKCIJA 3

SKAKA^

1222222223Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�:�5Á�+�+�:�+5À+�+�+�+n57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

1222222223Ç�+�N�+�+5Æ+.+�+.+�5Å�+.+.+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

1222222223Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+.+.+�+5Ä+.+�+.+�5Ã�+�N�+�+5Â+.+�+.+�5Á�+.+.+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

Skaka~i igraju

Pe{aci i skaka~i su sami na tabli, bez drugihfigura.

Na svojoj tabli nare|ajte poziciju sa dijagra-ma i povucite slede}e poteze: 2/f5! d7! 3/e5! e6! 4/Td4!ef5! 5/Tf5Te8!6/Tg4!Thg7! 7/Tg7Tg7


26

1222222223Ç�M�+�+m+5ÆOoOoOoOo5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5ÁpPpPpPpP5À+n+�+�N�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

T E S T O V I uz lekciju 3

7. Beli je na potezu.Koje mogu}nosti ima beliskaka~?

4 poena

8. Crni je na potezu.Koje i koliko mogu}nostiima crni skaka~?

4 poena1222222223Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

27

1222222223Ç�+m+�+�+5Æ+�+�+o+�5Å�O�N�+�+5Ä+p+�+p+�5Ã�+p+o+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

1222222223Ç�+m+�+�+5Æ+�+�+o+�5Å�O�N�+�+5Ä+p+�+p+�5Ã�+p+o+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

PETNAEST VEKOVA [AHOVSKE IGRE.RO\ENA JE U INDIJI, OSVOJILA JE SVET

[ahovska igra ro|ena je u Indiji, u Penxabu oko 550.godine. Iz Indije {ah je krenuo iz zemqe u zemqu premazapadu. Tokom vekova pravila igre postepeno su se mewalai taj proces trajao je sve do 16. veka.


77

ÂTURANGA

âturanga je prvi oblik{ahovske igre, zami{qenekao "ratna igra". U igri suu~estvovala ~etiri igra~a isvaki je imao po osam figurana tabli sa 64 poqa. Figure suse kretale po druga~ijim prav-ilima od dana{wih, a ciqigre je bio uni{tewe ce lo -kupne protivni~ke vojske.

Oko 600.-te godine ~a tu -ranga se pro{irila u Per siji.Posle arapskog os va jawa Per -sije, ~aturanga je pretrpelamnoge izmene i dobila drugoime - [AT RANX. Igrala su dvaigra~a, a raspored figura bioje kao i u savremenom {ahu.Neke figure - dama, lovac, pe -{ak, kretale su se po dru ga~i -jim pravilima. Bile su "spori-je" i zbog toga su mawe vre-dele. Staropersijsko ime za

damu, na primer,bilo je "fir -zans", {to zna~ivezir - mudar~ovek. U izme -we nom obliku,taj na ziv sedanas koristi uRusi ji. Mi ka ̀ e -mo dama, Rusiferz. Ciq igre bio je uni{ -tewe, matirawe protiv ni~ kogkraqa. [ah - mat na persij -skom jeziku zna~i "kraq jemrtav".

[atranx se u devetomveku pro{irio prema Sred -wem i Bliskom istoku, a{ahovski centar sveta pos taoje Bagdad. Igra je steklazna~ajnu popularnost, a zavis-no od snage, igra~i su bilirazvrstani u pet kategorija.


78

Kratak prekid dominacije sovjetskih{ahista desio se 1972. godine. Na velikuscenu stupio je Amerikanac Robert Fi{er. Utoku nekoliko godina savladao je na spek-takularan na~in sve prepreke, dospeo dome~a sa Spaskim i pobedio. Igra i razumesve vrste pozicija. Da li igra belim ilicrnim figurama, da li igra protiv velemajs-tora ili slabih igra~a - igra na pobedu.

Preleteo je {ahovsko nebo kao meteor, osvetleo svoju epohu isagoreo. Po{to je osvojio titulu, povukao se sa {ahovskihtakmi~ewa, da bi mnogo kasnije odigrao prijateqski me~ saSpaskim u Jugoslaviji 1992. godine. I taj me~ je dobio - i to jebilo sve u wegovoj {ahovskoj karijeri.

Uslove koje je Fi{er postavio novomizaziva~u i FIDE nisu bili prihva}eni, pa jenovi prvak sveta, a da nije odigran me~ za tit-ulu, postao Anatolije Karpov 1975. Taq oKarpovu kaè: "Mnogi planovi Karpova u igripostaju razumqiviji wegovom protivniku ondakada vi{e ne moè uspe{no da se suprot-stavqa". A naslednik Karpova, Kasparovdodaje: "Mnogi ne razumeju fenomen - Karpovai ja duè vremena nisam uspeo da se nosim swim". 1222222223

Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

90

Pobedom nad Karpovom 1986. GariKasparov je osvojio {ahovski tron. Nadma{ioje rekord Taqa - postao je {ampion usvojoj 22.godini. Petrosijan kaè: "Partije Kasparovakarakteri{u dinami~nost i bogatstvo ideja".Dok prema Taqu: "Glavne osobine Kasparovajesu duboko strate{ko majstorstvo i nenad-ma{na ta~nost u igri". I Botvinikove re~i:

"Kasparov ima neobi~an dar za kombinatorni {ah, sli~noAqehinu".

NOVA PRAVILA U SISTEMU TAKMIÊWA

Sukob izme|u Fi{era i FIDE, kao i kasniji nesporazumiizme|u Kasparova i Karpova nametnuli su potrebu da sepromeni sistem takmi~ewa. Umesto dotada{weg trogodi{wegciklusa koji je trebalo da savlada pretendent za me~ sa{ampionom, novim sistemom takmi~ewa put do titule osetno jeskra}en i olak{an. Na jednom jedinom turniru sastavqenom od100 prvih igra~a sa FIDE rejting liste, pobednik sti~e pravona me~ za titulu. Tako su za kratko vreme, znatno kra}e negoranije, novi prvaci sveta postali: 1999. Aleksandar Hali f -man, 2000. Indijac Vi{vanatan Anand, 2002. Ruslan Pono -mariov, 2004. Rustan Kasimxanov, 2005. Veselin Topalov iVladimir Kramnik, koji je osvojio {ampionsku titulu 2006.godine. 1222222223

Ç�+�+�+�+5Æ+�+�+�+�5Å�+�+�+�+5Ä+�+�+�+�5Ã�+�+�+�+5Â+�+�+�+�5Á�+�+�+�+5À+�+�+�+�57ÈÉÊËÌÍÎÏ9

91

Documents

Skola saha