Škola veb novinarstva Udruženja novinara Srbije

Škola veb novinarstva Udruženja novinara Srbije

Predavanje: Specifičnosti veb novinarstva

Marko Nedeljković: [email protected]

Šta nam govori 2012. godina?

Specifičnosti veb novinarstva


Februar 2012.

NYT: April 2012.

FT: Septembar 2012.

Decembar 2012.

Oktobar 2012. Novembar 2012.

BUDUĆNOST JE NA VEBU


TRENDTREND

Septembra 2012. broj pretplatnika na onlajn izdanje Fajnenšel tajmsa prvi put je premašio broj pretplatnika na štampano, Njuzvik je nakon skoro 80 godina prestao da se štampa 31. decembra,

a Njujork tajms je tokom prošle godine prvi put zaradio više od čitalaca nego od oglašivača...

Septembra 2012. broj pretplatnika na onlajn izdanje Fajnenšel tajmsa prvi put je premašio broj pretplatnika na štampano, Njuzvik je nakon skoro 80 godina prestao da se štampa 31. decembra,

a Njujork tajms je tokom prošle godine prvi put zaradio više od čitalaca nego od oglašivača...

OGLAŠAVANJEOGLAŠAVANJE

Ukupna vrednost globalnog oglašavanja na vebu nadmašiće prvi put u istoriji vrednost oglašavanja u novinama tokom 2013. godine (prognoza mreže medijskih agencija ZenithOptimedia)

Ukupna vrednost globalnog oglašavanja na vebu nadmašiće prvi put u istoriji vrednost oglašavanja u novinama tokom 2013. godine (prognoza mreže medijskih agencija ZenithOptimedia)

U Srbiji internet kao glavni izvor informisanja već sada koristi 49% populacije starosti od 12 do 29 godina, odnosno 21% ukupne populacije

(Ipsos Stratedžik marketing: Mladi i novi mediji, decembar 2012)

U Srbiji internet kao glavni izvor informisanja već sada koristi 49% populacije starosti od 12 do 29 godina, odnosno 21% ukupne populacije

(Ipsos Stratedžik marketing: Mladi i novi mediji, decembar 2012)

PRIMARNI IZVOR INFORMISANJA

1

2

33


BUDUĆNOST JE NA VEBU


Oglašivači se sele na internet Oglašivači se sele na internet

Oglašavanje na internetu tokom 2012. godine ostvarilo je rast od čak 50 odsto u odnosu na 2011, čime online oglašavanje beleži ubedljivo najveći rast u našoj zemlji. Minimalan rast ostvarila je još samo

televizija (1,9%), dok je oglašavanje u štampi u padu od 10%, a radijsko u padu od 5,2%.

Oglašavanje na internetu tokom 2012. godine ostvarilo je rast od čak 50 odsto u odnosu na 2011, čime online oglašavanje beleži ubedljivo najveći rast u našoj zemlji. Minimalan rast ostvarila je još samo

televizija (1,9%), dok je oglašavanje u štampi u padu od 10%, a radijsko u padu od 5,2%.


Izvor: AGB Nielsen

Internet: + 50%TV: rast + 1,9%Radio: - 5,2%Print: - 10%

Your own sub headlineTemplates

Your own footer Your Logo

Multimedijalnost novinara

Prelazak sa tradicionalnih na

nove medije i veb novinarstvo

Približavanje medija

kompjuterizacijom

* Velika prednost za veb novinare

**21

Precesi koji su obeležili novinarstvo na početku 21. veka

* Veštine koje postaju standard

“Sva sredstva komunikacije, predstavljanja i znanja čiji su signal i sadržaj digitalizovani i koji poseduju određenu dimenziju multimedijalnosti i interaktivnosti...“ (Karol Jakubovič)

Novim medijima se najčešće označavaju digitalizovani mediji, koji koriste digitalne tekstove, fotografije, video zapise, digitalni zvuk i prostorne virtuelne konstrukcije

U najširem smislu (staro shvatanje) u nove medije su se svrstavali internet, veb prezentacije, multimedije, video igre, CD, DVD i virtuelnu realnost

U užem smislu (novo shvatanje) medije zasnovane na Web 2.0 tehnologiji (maksimalna participacija korisnika)

Odlika svih novih medija je da se posredstvom njih ostvaruju različiti oblici komunikacije i produkcije asistirane računarima i da im je cilj komunikacija određene poruke

Svi mediji će postati novi mediji ili će potpuno nestati, a uspeh u budućnosti će zavisiti od toga koliko korisnika ćete zainteresovati za sadržaj koji objavljujete

DEFINISANJE NOVIH MEDIJA

Specifičnosti veb novinarstva Škola veb novinarstva Udruženja novinara Srbije

Osnovne odlike novih medija

KonvergentnostKonvergentnost

Mobilnost i umrežavanjeMobilnost i umrežavanje

Interaktivnost i dvosmerna komunikacijaInteraktivnost i dvosmerna komunikacija

Aktuelnost i stalno update-ovanje Aktuelnost i stalno update-ovanje

Individualizovano korišćenjeIndividualizovano korišćenje

it

✓

✓

✓

✓

✓

11

22

33

44

55

Novi mediji pružaju mogućnost pristupa njenim sadržajima (digitalni) u bilo koje vreme, sa bilo kog mesta i sa bilo kog digitalnog uređaja (računar, mobilni telefon,

iPhone) i koji istovremeno pružaju mogućnost interaktivne komunikacije i kreativnog učešća u stvaranju zajedničkog medijskog sadržaja, odnosno dovode do

“demokratizacije” stvaranja, izdavaštva, distribucije i potrošnje medijskih sadržaja.


1. KAPACITET

2. FLEKSIBILNOST

3. NEPOSREDNOST

4. TRAJNOST

5, INTERAKTIVNOST

6. LINKOVANJE

Šest osnovnih karakteristika veb novinarstva


KAPACITET

TEHNIČKA OGRANIČENJA

• Kapacitet servera

• Veličina ekrana

• Vreme potrebno za učitavanje

* Vreme koje novinar ima na raspolaganju za pripremu sadržaja

NOVI MEDIJI i VEB NOVINARSTVO

NEDOSTATAK PROSTORA I VREMENA (SUŠTINSKA OGRANIČENJA)

• Štampa: 500 – 600 reči

• Televizija: 40 sekundi do 2 minuta

• Foto-reporter: jedna fotografija

TRADICIONALNI MEDIJI


FLEKSIBILNOST

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE

• Fleksibilnost i sloboda kombinovanja različitih formi

• Nema ograničenja tradicionalnog novinarstva

• Kombinovanje : teksta, slike, audio, video, grafika...

•Audio picture gallery (galerija zvuka sa slikom)


OGRANIČENO PREDSTAVLJANJE

• Štampa: TEKST + FOTOGRAFIJA

• Televizija: VIDEO/SLIKA + ZVUK

• Radio: ZVUK



NEPOSREDNOSTI

POTPUNOST

ZEMLJOTRES NA HAITIJU

1. Istovremenost diverziteta: moguće je istovremeno izveštavati o više paralelnih događaja 2. Sveobuhvatnost: moguće je objavljivanje svih detalja, svih aspekata centralnog događaja u isto vreme i korisnicima prepustiti izbor njima najbitnijih

3. Brzina sa kontekstom


ZEMLJOTRES NA HAITIJU

1.Nemoguće je istovremeno ispratiti više događaja koji se paralelno odvijaju

2.Nemoguće je objaviti sve detalje već se vrši selekcija i plasira se samo jedan segment događaja

3.Nemoguće je stalno ažuriranje



TRAJNOST

Trajnost se obezbeđuje održavanjem sajta, odnosno servera

• Ograničenje može da predstavlja “zatvaranje” određenog sadržaja koji se naplaćuje

• Gašenje sajta


Trajnost se obezbeđuje arhiviranjem

• Papir se uništava

• Video i audio trake propadaju

• Čak je i arhivska građa znatno teže dostupna u odnosu na veb sadržaje



INTERAKTIVNOST

Maksimalna interaktivnost

• Interaktivnost je osnovna specifičnost veb novinarstva i novih medija uopšte

• Nov odnos publike i novinara

• Korisnicima je omogućeno da učestvuju u stvaranju medijskog sadržaja

•Cilj je obezbediti maksimalnu participaciju što većeg broja korisnika

• Glasanja, ankete, forumi, komentari, blogovi...


Minimalna interaktivnost

• U elektronskim medijima: selektivno uključivanje gledalaca ili slušalaca uz limitiran broj onih koji mogu da učestvuju

• U štampi: “odložena interaktivnost”



Link (Hyperlink) je adresa određenog dokumenta ili sadržaja na internetu, odnosno programirana veza za povezivanje stranica na vebu.

Hypertext (Ted Nilsen, 1965) omogućava prevazilaženje starog linearnog sistema pisanog teksta i podrazumeva sistem za logičko povezivanje podataka unutar mreže.

Korišćenjem linkova stvara se potpuno nova arhitektura tekstova (bez obzira o kojem žanru je reč) sa ciljem da posetioci dobiju što potpuniji kontekst priče, odnosno teme.

Skot Karp smatra da se korišćenjem linkova u novinarskim tekstovima stvara potpuno nova arhitektura žanrova i podvrsta novinarstva koja se naziva LINK NOVINARSTVO.

Link novinarstvo podrazumeva povezivanje sopstvenog sadržaja sa sadržajem drugih onlajn medija, odnosno upućivanje korisnika na sadržaje koji će obezbediti bolje razumevanje našeg teksta (imaju ulogu background-a, pozadine vesti, antrfilea).



LINKOVANJE

• Linkovanje nije novinarstvo, to je samo tehnika koja omogućava novinarima da korisnicima ponude sadržaje koji su u vezi sa tekstom i čine ga razumljivijim (pojašnjenje određenog termina, ukazivanje na istorijski tok nekog događa, istraživanje na koje se pozivamo...)

• Linkovanjem se izbegava opterećivanje teksta dodatnim objašnjenjima, a istovremeno svako ima mogućnost da izabere da li će iskoristiti link.

• Link se u toj novoj arhitekturi može definisati kao “onlajn izvor”

NOVA ARHITEKTURA TEKSTA


• Mesto linka u tekstu: link ne bi trebalo stavljati u prva dva pasusa (eventualno u drugi ukoliko novinar proceni veliki značaj linkovanja informacija iz tog pasusa)

• Link predstavlja poziv na akciju i stavljanjem linka na početak teksta pozivamo čitaoca da klikom na link napusti naš tekst bar privremeno

• Jedan pasus ne bi trebalo da sadrži više od jednog, eventualno dva linka, jer opretećuje tekst i deluje zbunjujuće na čitaoce.

KAKO STVORITI DOBAR LINK- pravilno linkovanje -


• Prilikom odabira reči koje ćemo linkovati vodimo se istim pravilom kao i prilikom izbora ključnih reči ili naslova za tekst

• Samo nekoliko reči bi trebalo da predstavlja jedan link: od tri do sedam reči

• Reči/termini koji su linkovani bi trebalo da nagoveste sadržaj na koji nas link vodi

• Posetilac bi već pre klika na link trebalo da zna šta može da očekuje

STRUKTURA LINKOVANJA- pravilno linkovanje -


• Čak šest od deset najposećenijih domaćih sajtova su informativni portali, pokazuje istraživanje Gemius Audience, koje je tokom januara ove godine sprovela istoimena kompanija.



* Linkovanje se vrši označavanjem željenih reči i dodavanjem veb adrese sadržaja na koji link vodi

- nepravilno vs. pravilno linkovanje -


• Nejasan: prosečno inteligentnom čitaocu bi trebalo da bude jasno koji sadržaj će se otvoriti ukoliko klikne na link.

• Previše opšti: ukoliko link vodi ka početnoj strani određenog sajta na kojem bi čitalac sam trebalo da pronađe željeni sadržaj, odnosno informaciju. Link uvek mora voditi direktno do informacije.

• Irelevantan: ukoliko linkovi vode ka sadržajima koji nisu u direktnoj vezi sa pričom.

• Komercijalan: linkovi ne bi trebalo da vode posetioce ka reklamama ili sajtovima ukoliko se od njih na bilo koji način zahteva da potroče novac.

• Nepostojeći: kada novinar linkuje određen sadržaj, on uglavnom ne može da pretpostavi koliko će te stranice biti aktuelne, sadržaj može da se “zaključa”, ograniči ili potpuno ukloni posle izvesnog vremena.

NEPRAVILNO LINKOVANJE LINK NE ISPUNJAVA SVOJU FUNKCIJU AKO JE:


KONTROLA I PONAŠANJE

Publika ima kontrolu nad sadržajem

•Sadržaj je dinamičan

•Hipertekst i linkovi prevazilaze ograničenja koja postoje u štampi

• Ljudi na vebu tačno znaju šta žele da pročitaju i ne gube vreme na ostale sadržaje


Urednici novina imaju potpuno

kontrolu sadržaja

• Sadržaj je statičan

• Limitirana linearno organizovanim sadržajem

• U novinama često pročitamo mnogo toga što nas ne zanima ili nismo planirali da pročitamo

ŠTAMPA


• Endrju Leonard (1999), stručnjak za nove medije: uključivanje javnosti u medijsko izveštavanje ima dodatnu vrednost za sve: i za uredništvo, i za vest, i za čitaoca

• Tom Kurli (2004), izvršni direktor Asošiejted presa: vesti kao ‘pouke’ ustupaju mesto vestima kao ‘razgovoru’

• Džej Rozen (2006), profesor novinarstva na Univerzitetu u Njujorku: blogosfera i internet su ukinuli novinarski monopol u odabiru vesti tako što su sa rasprave o potrebi za javnim servisom prešli na raspravu o potrebi za novinarstvom koje podrazumeva uključivanje javnosti i interakciju sa istom

• Alen Rasbridžer (2012), urednik Gardijan onlajna: „novinari nisu jedini stručnjaci na svetu“ i njihov uređivački rad danas više nije moguć bez saradnje i učestvovanja čitalaca

NOVA KULTURA INFORMISANJA


PUT KA OTVORENOM NOVINARSTVU

Tradicionalno novinarstvo

OTVORENO NOVINARSTV

O

PRELAZNI PERIOD

Jednosmerna komunikacija

Delimično otvaranje

Gardijan: priča o vuku i tri praseta


Nepovratan proces, otvoreno novinarstvo je budućnost

Vest preuzimaju: Politika, Večernje novosti, Danas, Blic, Press, 24 sata...

Televizije: RTS, B92, TV Prva, Pink, Avala...

O rastućem uticaju novih medija (društvenih mreža) svedoči i organizovanje prvog redakcijskog kolegijuma na Tviteru 13. septembra 2012. i to od strane nedeljnika NIN koji do 11. septembra nije imao stranicu ni na jednoj društvenoj mrežianas, Blic, Press, 24 sata...

Televizije: RTS, B92, TV Prva, Pink, Avala...

O rastućem uticaju društvenih mreža svedoči i organizovanje prvog redakcijskog kolegijuma na Tviteru 13. septembra i to od strane nedeljnika NIN koji do 11. septembra nije imao stranicu ni na jednoj društvenoj mreži

“Otvoreno novinarstvo” (Open-source journalism) je termin skovan još 1999. godine u jednom članku Endrjua Leonarda (Andrew Leonard) za Salon.com o onlajn terorizmu, kada je autor nakon komentara s bloga Slashdot i Jane's Intelligence Review ponovno napisao svoj članak koristeći informacije i formulacije koje je dobio kao odgovor od strane čitaoca na prvobitni članak.

Koncept „otvorenog novinarstva“ podrazumeva apsolutni angažman redakcije u potrazi za svim korisnim informacijama koje potiču od građana, odnosno publike, a koje doprinose što potpunijoj interpretaciji tema o kojima se izveštava

Web 2.0 tehnologija

Usvajanje „digitalne kulture“

Kako prevazići “tenziju” između stručne novinarske verifikacije i otvorenog učešća zainteresovanih korisnika, odnosno na koji način uključiti korisnike i istovremeno ostati u okviru profesionalnih standarda?

DEFINISANJE OTVORENOG NOVINARSTVA

Novinarstvo u digitalnom dobu Ekspanzija koncepta otvorenog novinarstva

• Izmenjena priroda najnovijih vesti

• Redefinisani zahtevi publike (“digitalna kultura”)

• “Društvena preporuka” postaje sve značajnija u plasiranju medijskih sadržaja

• Angažovaniji korisnici imaju tendenciju da budu lojalniji

• Društvene mreže i ekonomija šerovanja narušavaju tradicionalni poslovni model jer se oglašivači sve više okreću ka “participativnim medijima”

Promene do kojih dolazi u digitalnom dobu

• Multimedijalni storiteler

• Graditelj zajednice na vebu

• Koristi društvene mreže da sluša, ne samo da emituje poruke ili sadržaje

• Pouzdan pokazivač

• Učestvuje u “link ekonomiji”

NOVINAR BUDUĆNOSTI

Hvala na pažnji!


Documents

Škola veb novinarstva Udruženja novinara Srbije