Skolski program 5 razred 2014 18

2

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ФОНД ЧАСОВА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД

Редни

број А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

ПЕТИ РАЗРЕД

Нед. Год.

1. Српски језик 5 180

2. Страни језик-енглески 2 72

3. Ликовна култура 2 72

4. Музичка култура 2 72

5. Историја 1 36

6. Географија 1 36

7. Математика 4 144

8. Биологија 2 72

9. Техничко и информатичко образовање 2 72

10. Физичко васпитање 2 72

Укупно : А 23 828

Редни

број Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

Верска настава / Грађанско васпитање 1 36

Страни језик- руски 2 72

Физичко васпитање- изборни спорт 1 36

Укупно : Б 4 144

Укупно : А+Б 27 972

Редни број В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

1. Информатика и рачунарство 1 36

2. Чувари природе 1 36

3. Свакодневни живот у прошлости 1 36

Редни

број

Г. ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

1. Редовна настава 28 1008

3

2. Допунска настава 1 36

3. Додатни рад 1 36

1. Назив језика националне мањине када се настава реализује на том матерњем језику.

2. Реализује се у школама где се настава одржава на матерњем језику националних мањина.

3. Статус трећег часа физичког васпитања (изборне спортске гране) регулисан је Стручним упутством министра просвете и спорта о

организовању спортских активности у основној школи бр 110-00-449-05/02 од 22. јуна 2005.

4. Ученик бира један од обавезних изборних предмета: верска настава/грађанско васпитање и изучава га до краја образовног циклуса.

5. Страни језик за ученике који су почели да га уче од трећег разреда обавезан је изборни предмет до краја образовног циклуса.

СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

СВРХА ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА

- Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, математичке, научне, уметничке, културне,

здравствене, еколошке и информатичке писмености, неопходне за живот у савременом и сложеном друштву.

- Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и

интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и

одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и допринос демократском, економском и културном развоју

друштва.

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА - Развој интелектуалних капацитета и знања деце и ученика нужних за разумевање природе, друштва, себе и света у коме живе,

у складу са њиховим развојним потребама, могућностима и интересовањима;

- подстицање и развој физичких и здравствених способности деце и ученика;

- оспособљавање за рад, даље образовање и самостално учење, у складу са начелима сталног усавршавања и начелима

доживотног учења;

- оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на сопствени развој и будући живот;

- развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције и културе, као и традиције и културе

националних мањина;

- омогућавање, укључивање у процесе европског и међународног повезивања;

- развијање свести о значају заштите и очување природе и животне средине;

- усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности демократки уређеног, хуманог и толератног

друштва;

- уважавање плурализма вредности и омогућавања, подстицање и изградња сопственог система вредности и вредносних ставова

који се темеље на начелима различитости и собробити за све;

4

- развијање код деце и ученика радозналост и отвореност за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етичке

и верске толеранције, јачање поверења међу децом и ученицима и спречавање понашања који нарушавају остваривање права на

различитост;

- поштовања права деце, људских и грађанских права и основних слобода и развијање способности за живот у демократски

развијеном друштву;

- развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког живота и подстицање индивидуалне

одговорности.

- програм се остварује на српском језику.

СВРХА ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА

- Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, научне, уметничке, културне, еколошке и здравствене

писмености, неопходне за живот у савременом и сложеном друштву.

- Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и

интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и

одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и допринос демократском, економском и културном развоју

друштва.

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено

и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга

уметничка остварења из српске и светске баштине.

Задаци наставе српског језика:

- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

-основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;

- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српког језика;

- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим

комуникационим ситуацијама;

- развијање осећаја за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

- оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела

разних жанрова.

5

Ред. бр. Наставна тема Обрада Утврђивање Обнављање Усмено

изражавање

Писмено

изражавање

1. ЧУДОТВОРНИ СВЕТ

септембар–октобар 22 1 8 6 5

2. МА ШТА МИ РЕЧЕ!

новембар 14 1 3 1 1

3. ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА

децембар–мај 15 8 5 3 8

4. У ДАВНА ВРЕМЕНА

јануар–фебруар 19 1 3 4 3

5. КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈЛЕПШЕ

март–јун 19 1 3 3 4

6. ЂАЧКО ДОБА

април 14 1 1 2 1

УКУПНО 103 13 23 19 22

Ред. бр. Наставна тема Књижевност Језик (граматика,

ортоепија и правопис)

Језичка култура

(усмено и писмено

изражавање)

Број часова по

месецима

1. ЧУДОТВОРНИ СВЕТ

септембар–октобар

5

6

13

8

4

7

22

21

2. МА ШТА МИ РЕЧЕ!

новембар 8 10 2 20


децембар 4 11 5 20

4. У ДАВНА ВРЕМЕНА

јануар–фебруар

3

7

2

9

6

1

11

17

6


март 9 8 7 24

6. ЂАЧКО ДОБА

април 9 7 3 19


мај 6 7 6 19


јун 5 2 0 7

УКУПНО 62 77 41 180

ИСХОДИ

ОСНОВНИ НИВО

1.Вештина читања и разумевања прочитаног

Ученик ће бити у стању да:

а)изражај но чита текст

б) разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себн

в ) служи се садржајем да би прсшашао одређени део текста

г) разликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

д ) изводи закључак заснован на јсдноставном тексту

2. Пиеменог изражавање

а)зна и користи оба писма (ћирилицу и латницу)

б)раставља разумљиву, граматички исправну реченицу

в ) уме да преприча текст

г ) влада основним жанровима писане комуникације; саставља приватно писмо

д) примењује правттисну норму ујендоставннм примернма

7

3. Граматика, лексика, народни и књижевни језик

а)препознаје врсте рсчи

б)на основне граматичке катсгорије променљнвих речи

в ) препознаје службу речи у реченици

г ) правилно употребљава падеже у речсници

д ) препознаје глаголске облике (перфекат, презент.футур I...)

ђ) препознаје значења непознатих речи

4. Књижевност

а) повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела

б) разликује усмену и ауторску књижевост

в) препознаје епски десетерац

г) разликује лирску и епску народну поезију

д)епскеју!1аке повезује са насловима песама

ђ) препознаје поделу народне књижевности

е) разуликује нарацију од дескрипције

ж) препознајс постојање стилских фигура (епитет, персонификација, хиперобола, ономатоипеја)

СРЕДЊИ НИВО

1.Вештина читања и разумевања прочиганог

Ученик ће бити у стању да:

а) чита „с оловком у руци" ради учења и извршевања различитих задатака

б ) проналази, издваја и упоређује битно и небитно

в ) препознаје и повезује садржаје из различитих текстова

2.Писмено изражавање

а)пише резиме краћег текста

б)зна правописну норму и примењује је у већини случајева

в ) зна да преприча текст

г)састзвља наративни и дескриптивни текст који је целовит

8

3.Граматика, лексика, народни и књижевни језик

а)познаје врсте речи

б)уме да одреди облик променљиве речи

в ) препознаје главна значења падежа у реченицама

г ) препознаје главна зпачења и функције глагоских облика

ђ) одређује значења непознагих речи

4. Књижевност

а) повезује дело са временом у којем је настало

б) препознаје књижевни род и врсту

в ) препознаје и ралликује изражене стилске фигуре

г ) разликујеформу (облике) казивања

д) одређује мотиве, идеје и композицију лирских, епских песама

НАПРЕДНИ НИВО

1.Вештина читања и разумевања прочитаног

а)издваја кључне речи и резимира текст

б)изводи закључке засноване на тексту

в)анализира садржајс из различитих текстова

2. Писмено изражавање

а) пише резиме дужег текста

б) зна и доследно примењује правописну норму

в) саставља текст на основу прочитаног дела, филма, представе

3. Граматика, лексика, народни и књижевни језик

а) познаје подврсге речи и именује их

б) зна да одреди облик променљиве речи

в ) именује главна значења падежа

г ) именује главне функције глаголских облика

ђ) зна значења непознатих речи

9

4.Књижевност

а) наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу ликова. карактеристичних тема и мотива

б) проналази и именује стилске фигуре

в ) именује форму приповедања

г ) анализира лик из прочитаног дела

Циљ

Циљ наставе енглеског језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које се остварују овладавањем комуникативних

вештина и развијањем способности и метода учења страног језика. Стога, циљ наставе страног језика је развијање сазнајних и интелектуалних

способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивних односа према другим језицима и

културама, као и према сопственом језику и наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији. Током

основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној

комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима

језика који учи.

Општи стандарди

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са

другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других

језика.

Задаци на нивоу језичких вештина

Разумевање говора

Ученик треба да разуме усмену поруку исказану савременим језиком, без непотпуних синтаксичких и лексичких тешкоћа, не дуже од

две до три минуте. Разумевање треба да се односи на различите врсте усмених порука (приповедање, разговор) а треба да буде способан и да

идентификује различите врсте исказа (изјавне, упитне и заповедне), да реконструише непознато на основу контекста и да запамти кључне

елементе поруке.

Усмено изражавање

Ученик треба да, у оквиру програмом предвиђене језичке грађе, буде оспособљен да савременим језиком, примереним свакодневној

комуникацији, искаже једноставну усмену поруку, да буде у стању да учествује у једноставном разговору, да једноставно и јасно исприча

лични доживљај, садржај разговора или наративног текста.

Разумевање писаног текста

10

Ученик треба да прочита и разуме једноставне поруке, знакове, информације, да разуме, глобално, селективно и на нивоу

имплицитног, једноставније аутентичне текстове писане савременим језиком, у вези са свакодневним ситуацијама и из домена његовог

интересовања.

Писано изражавање

Ученик треба да, у оквиру програмом предвиђене језичке грађе, буде способан да напише своје личне податке, да напише честитку,

једноставну поруку и краће неформално писмо, да опише неки доживљај и место у којем живи, да напише нешто о себи и својим

интересовањима, да напише кратак резиме о ономе што је чуо, видео или прочитао и изнесе лични став (допадање, недопадање, слагање,

неслагање и друго).

Дијалог

Ученик треба да да је способан да користи научене фразе и изразе док води дијалог са наставником, другим учеником или евентуално

говорником коме је енглески матерњи језик.

Развијање социо-културне компетенције

Поред сазнања о основним чињеницама везаним за историју, географију, културу и уметност земаља чији језик учи, ученик треба да

стекне увид, у оквиру поља свог интересовања и искуства, у сличности и разлике у навикама (вербална и невербална комуникација),

обичајима, менталитету и институцијама између наше земље и земаља чији језик учи.

Редни број

наставне теме

Назив наставне теме

Број часова

за обраду

за друге типове укупно

I What do you remember? 1 5 6

II Are you ready? 2 5 7

III What have you got? 2 2 4

IV Descriptions 2 5 7

V My world 1 3 4

VI I’m usually late! 2 6 8

VII At home 2 2 4

VIII Having fun 1 5 6

IX At the moment 2 2 4

X The future 1 6 7

11

XI About the past 1 3 4

XII Heroes 1 10 11

18 54 72

Наставна тема и

садржај

Број

часова Активности

Облици

извођења

Циљеви и задаци садржаја

програма

I What do you remember?

Life and culture: Alphabet

world 12

-слушање

-игра

-питања и одговори

-цртање по диктату.

-демонстрација

-потпун физички

одговор;

кооперативна;

интерактивно.

- питања и одговори ос себи и пријатељима;

- писање писма другу/другарици у Енглеској;

- обнављање старог вокабулара и адекватна

примена истог.

II Are you ready?

Life and culture: The UK

14

-певање; -извршавање

команди;

-рад у паровима,


-читање и писање

-демонстрација; -ди-

јалог; -игра.

-т ражење и давање инфромација;

- савладавање технике читања;

- описи интересовања;

- квиз,

- нови граматички појмови,

- комуникација.

III What have you got?

Life and culture: Collections

Story: The Silent Powers

Chapter 1 8

-слушање и понављање;

-цртање по диктату;

-слике и одговори;

-читање.

-кооперативно;

-демонстрација;

-интерактивно;

-игра.

-препознавање појмова;

-разговор о припаднсоти, о ставрима које се

користе у школи;

-постављање питања и давање исказа у основној

комуникацији;

- лексика,


- опис чланова породице.

IV Descriptions

Life and culture: London


Chapter 2

14

-групно и појединачно

читање; -препричавање про-

читаног;

-глума;

-певање.

-кооперативна;

-рад у пару;

-мануелне

активности.

- описивање ствари;

- разговор о осећањима;

- писање о измишљеној особи;

- лексика,

- нови граматички појмови.

12

V My world

Life and culture: Schools


Chapter 3

8 -наредбе;

-рад у паровима;

-читање;

-глума.


-дијалог; -скеч.

- описивање онога што радима;

- усвајање новог вокабулара;

- лексика,


- свакодневни живот.

VI I’m usually late!

Life and culture: Ma name is

Dion


Chapter 4

16 - групно и појединачно

читање; - препричавање

про-читаног;

-кооперативно; -де-

монстрација;


-игра.

- описивање навика;

- колико је сати?

- разговор о разликама;

- храна и пиће, национална кухиња.

VII At home

Life and culture: Homes in the

UK


Chapter 5

8 -рад у паровима,





одговор;



- описивање куће из снова;

- опис собе;

- нови граматички појмови;

- лексика.

VIII Having fun

Life and culture: Stephen

Hawking


Chapter 6

12 -слушање

-игра





-игра.

- шта све можеш да радиш у свом граду;

- опис слика и звукова који нас окруђују;

- написати кратку песму.

IX At the moment

Life and culture: Sports fans


Chapter 7


читање; - препричавање про-

читаног;



одговор;



- граматика;

- гардероба: шта имаш на себи, шта обично

носиш;

- описивање ствари које се сада дешавају;

- лексика.

X The future

Life and culture: An exchange

visit


Chapter 8



читаног;




-игра.

- разговор о плановима и намерама;

- предвиђање будућности;

- време и временска прогноза.

XI About the past

Life and culture: From North to

South



читаног;



-мануелне

- разговор о људима из прошлости;

- опис раног детињства;

- лексика.

13


Chapter 9

активности.

XII Heroes

Life and culture: The UK and

the USA


Chapter 10

22 -певање; -извршавање

команди;

-рад у паровима,






-игра.

- опис ствари и догађаја из прошлости;

- писање дневника;

- разговор о школској години;

- писање писма о неком догађају из

прошлости.

Циљеви и задаци:

- развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената: линија, облика, боја;

- стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да упознају

њихова визуелна и ликовна својства;

- развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно

мишљење;

- развијање осетљивости за ликовне и визуелне вредности, које се стичу у настави, апримењују у раду и животу;

- развијање моторичких способности ученика и навике за лепо писање;

- подстицање интересовања и стварање потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби, као и за чување културних добара и

естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде;

- стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвене појаве;

- омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима израженим и у делима различитих подручја

уметности;

- развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности.

Оперативни задаци: - поступно развијање способности ученика за визуелно памћење и предочавање;

- поступно оспособљавање ученика за артикулисано ликовно изражавање упознавањем слободног ритмичког компоновања

ликовних елемената: линија, облика, боја;

- поступно оспособљавање ученика за ликовно изражавање у стварању колажа, светлинских објеката и у обликовању и

преобликовању употребних предмета,

- даље развијање способности ученика за конструисање, комбинаторику и обликовање,

- проширивањесазнања и искустава ученика у коришћењу различитих материјала и средстава за рад у процесу ликовног

изражавања;

14

мотивисање ученика на активан однос према актуелним питањима која се на заштиту и унапређење човекове природне и културне

средине.

Редни

број Наставна тема Укупан број часова Број часова обраде


осталих типова

1.

Слободно ритмичко компоновање

10

4

6

2.

Линија

20

10

10

3.

Облик

24

14

10

4.

Орнамент

4

2

2

5.

Светлински објекти и колажи

4

2

2

6.

Визуелно споразумевање

4

2

2

7.

Обликовање и преобликовање употребних

предмета

6

4

2

УКУПАН БР. ЧАСОВА

72

38

34

15

- Ликовна култура –72 Часова годишње (5. разред)

Садржаји програма

Број

часова

Активности

ученика


наставника


програма

Начини

остваривања

програма

Слободно ритмичко

компоновање

4+ 6

-посматра

-реализује ликовни

рад, на одређену

тему.

-ситуационо

комуницира

-слуша

-истражује

-експериментише

-учествује у естетској

анализи ликовних

радова.

-прича

- критички поставља

питања и даје

мишљење на

одређене теме.

-мотивише

ученика на

реализацију

ликовног рада, и

подстиче

га,бодри у

његовом раду

-прати и

процењује

напредовање

-подстиче га да

активно

учествује у

естетској

анализи

ликовних радова

- Развијање способности

ученика за опажање свих

ликовних вредности, линија

облика , боје.

.подстицање интересовања и

стварање потреба код

ученика за посећивање

музеја, галерија.

.развијање способности код

ученика за апстрактно

мишљење.

.-развијање свести о појави

ритма, у околини.

Имајући у виду

велики значај

визуелних

комуникација, и

потреба развијања

критичке свести код

деце другом целином

Визуелно

споразумевање

назначена је важност

стварања и

декодирања визуелне

шифре. Треба

предочити деци да је

визуелно опажање

исход

непосредног опажања

и да има васпитно-

образовни карактер.

Задатак текстуре је да

се постигне

материјализа-ција

облика, њиме се

истиче особеност

материјала и она

учествује као и други

елементи у

композицији дела.

ЛИНИЈА

10+8+ 2

-посматра природу, и

развија опажање.

-опажа различите

врсте линија у

природи.

-користећи цртачке

материјале,

употребљава

различите врсте

линија у свом раду

-реализује ликовни

рад на одређену тему.

-учествује у естетској


-мотвише

ученика на


ликовног рада,

подстиче га у

раду.

-прати и

процењује

напредовање.

-предлаже,

поједине

изложбе, и

музеје.

- доноси

-развијање способности

ученика за опажање

ликовних вредности.

-стварање услова да ученици

на часовима ликовне

културе, користе различите

технике и средства,

материјале, и да упознају

њихова визуелна и ликовна

својства.

-развијање моторичких

способности код ученика.

16

радова.

-критички посматра

ликовни рад и даје

мишљење о томе.

монографије и

часописе како би

деца била у току

са савременим

кретањима у

визуелном свету,

дизајна, и других

појава.

Као често носилац

композиције, она је

утисак визуелне и

тактилне перцепције.

Свакако да је боја

најсложенији

ликовни елемент, али

је треба тумачити са

узрастом деце. На

часовима ликовне

културе, треба

практиковати што

више материјала, при

томе се мисли на

учила, као и на

репродукције дела

како би деца кроз

практичан рад дошли

до знања. Што се тиче

целине свет

уобразиље у

ликовним делима,

треба повезати са

другим предметима,

али и поткрепити и са

репродукцијама.

Садржаје програма

ликовне културе треба

остварити:

Примањем (учењем)

тако што ће

ученицима бити

омогућено да стичу

знања из предмета

ликовна културе,

савладавају

ОБЛИК

14+ 8+2

Посматра природу и

доноси визуелне

закључке.

-Уочава разноврсне

облике у природи.

-Развија свест о

тродимензионалности

облика.

-усваја начине

представљања

различитих врста

облика на свом раду.

-уочава сличности и

разлике

-схвата међусобне

односе, између

облика.

-представља облике у

простору

-Мотивише

ученика на

разумевање

облика,његовог

сагледавања и

доношења

визуелних

закључака.

-Доноси разне

врсте облика

како би се деца,

примером

очигледности,

уверила и

визуелно и

тактилно .

-Излаже разлику

између

природних и

вештачких

облика.

--Развија код

ученика

способност о

појавама

преклапања,

прожимања,

усецања.

-Развијање способности код

ученика за уочавање

вредности свих ликовних

елемената а посебно облика

као ликовног елемента.

-Остварити услове да

ученици на часовима

ликовне културе користе

разне материјале, и средства.

-Развијање визуелног

мишљења.

17

-Износи ново

градиво, о

облику, труди се

да своје

предавање

поткрепи

примерима из

природе

технолошке поступке

ликовног рада у

оквиру одређених

средстава и медијума

да упознају

законитости и

елементе ликовног

језика.

-јачање и

култивисање ликовне

осетљивости.

За наставу ликовне

културе на основу

садржаја и

методичких облика

усмерености,

васпитно-образовног

процеса у правцу

богаћења дечијег

ликовног искуства,

одређени циљеви и

задаци произашли су

из

ликовне уметности,

теорије стваралаштва

теорије психологије.

-Структуру програма

чине:

Наставни садржаји

који се односе на

савладавање ликовног

језика и упознавање

садржаја ликовне

културе познавање

ОРНАМЕНТ

2+ 2

-Слуша излагање.

-Посматра учила и

доноси визуелне

закључке.

-Упознаје се са

културно

историјским

споменицима, и

уочава орнаменте на

њима.

-Даје одговоре на

постављена питања

-Приказује учила

о орнаментима.

-Демонстрира

начине

конструкције

орнаменталних

форми.

-Испитује

ученике о

орнаменту



ликовних вредности .






мишљења код ученика.

-развијање стрпљивости и

прецизности у раду код

ученика.

СВЕТЛИНСКИ

ОБЈЕКТИ И

КОЛАЖ

2+2

-Ученици цртају а

потом колажирају,

стварају, нове

објекте, користечи

разне рефлектујуће и

светлеће материјале.

-Користе разне

материјале и средства

у раду.

-Користе литературу

и интернет, посебно

учила на основу

којих могу на лакши

начин да савладају

проблематику

светлинских објеката

-мотивише

ученика на



подстиче

га,бодри у


-прати и

процењује

напредовање.

-упућује ученике

на самостално

истраживање

задате теме,

путем додатне

литературе и











мишљења.

18

и колажа. интернета.


активно


естетској

анализи


дела ликовних

уметности и

елемената ликовне

писмености.

Креативност да се

нађу нова решења да

се реши један поблем

или нови начини

уметничког израза.

Домен ученичких

доживљаја.

Домен корелације са

другим васпитно-

образовнм

подручјима.

Ликовни медијуми и

средства (коришћење

ликовних дисциплина,

и употреба одређених

материјала и

средстава у у

метности.

ВИЗУЕЛНО

СПОРАЗУМЕВАЊЕ

2+2

-Развија способност

за визуелно

мишљење,и упознаје

се са појавама

визуелног, као и о

медијима који имају

све већи утицај у

друштву

-Користе литературу

кординирајући овај

предмет са часовима

српског језика и

информатике.

-Упознају се са

делима надреалиста.

-Цртају, сликају,

вајају. Раде графику

-мотивише

ученика на



подстиче

га,бодри у


-прати и

процењује



активно


естетској

анализи


-Доноси

литературу,

каталоге,

монографије






-Схватање значаја визуелне

комуникације.

-Препознавање и коришћење

визуелних знакова и

симбола.






мишљења.

ОБЛИКОВАЊЕ И

ПРЕОБЛИКОВАЊЕ

УПОТРЕБНИХ

ПРЕДМЕТА

4+2

-Развија способност за

визуелно мишљење

-Користе литературу и

интернет

кординирајући овај

предмет са часовима

информатичко-

техничког образовања.

-мотивише

ученика на



подстиче

га,бодри у


-прати и

процењује -






-Развијање моторичке

спретности.

19

-Цртају, сликају,

вајају.

Развијање

способности код

ученика за

уочавање

вредности свих

ликовних

елемената а

посебно облика

као ликовног

елемента.



активно учествује

у естетској


радова

-Доноси

литературу,

каталоге,

монографије

-Усвајање сличности и

разлика ликовних и

примењених уметности.


ученици на часовима ликовне

културе користе разне

материјале, и средства.


мишљења.

ОСНОВНИ НИВО

- Разликује у свом раду основне медије, материјале и технике.

- Опажа облике, међусобни однос облика у простору, величину облика и боју.

- Разликује различита својства структура материјала (на основу додира и вида)

- Уочава појаву и присуство ритма у природи.

- Уочава различите врсте линија.

- Препознаје орнаменталне форме и њихову примену у свакодневном животу.

- Препознаје савремене медије комуникације (фотографија, видео, филм)

- Има развијене моторичке способности.

- Изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове.

- Описује своје радове и радове других (исказује утисак)

20

- Описује разлике које уочава на уметничким радовима из различитих земаља култура и периода.

- Зна да наведе различита занимања за која су потребна знања и вештине стечена учењем у визуелним уметностима

(костимограф, дизајнер архитекта).

- Познаје места и изворе на којима може да прошири своја знања о уметности (галерија, музеј, атеље... )

- Зна неколико примера примене визуелних уметности у свакодневном животу.

СРЕДЊИ НИВО

- Познаје и користи основне изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметности.

- Повезује облике у простору, одређује њихов међусобни однос и положај.

- Користи различоте структуре природних материјала и преводи их на ликовни језик (примењује појам текстуре).

- Користи разичите врсте линија у грађењу композиције.

- Одабира адекватан садржај да би претставио неку идеју или концепт.

- Имају развијене моторичке способности и испољавају прецизност у раду при изради орнаменталних форми.

- Поседује осећај за симетричност, ритам, композицију и репетицију.

- Примењује појам стилизације у радовима.

- Образлаже свој рад и радове других (наводи садржај, тему, карактеристике технике)

- Лоцира одабрана уметничка дела у историјски друштвени контекст.

- Има развијену имагинацију на темељу познатих догађања или прича.

НАПРЕДНИ НИВО

- Познаје и користи различите изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметности.

- Одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју идеју.

- Уочава међусобну повезаност ликовних елемената у композицији.

- Користи се богатством линија у грађењу композоције.

- Поседује осећај за валерске вредности и различите текстуре.

- Самостално граде маштовита и оригинална решења.

- Успешно ствара дела на основу имагинације на темељу познатих догађаја или прича.

- Изводи радове са одређеном намером, користећи основне ликовне елементе и приципе да би постигао одређени ефекат.

- Користи тачне термине (текстура, ритам, облик, валер) када образлаже свој рад и радове других.

- Успешно користе стилизацију облика.

- Користе савремене облике комуникације.

- Анализира одабрана уметничка дела у односу на време настанка.

- Користи места и изворе на којима може да прошири своја знања из визуелних уметности.

- Разуме међусобну повезаност и утицај уметности и друге ђивотне области.

21

Циљ и задаци

Општи циљ наставе музичке културе је развијање интересовања за музичку уметност и упознавање музичке традиције и културе свога и

других народа. Остали циљеви и задаци наставе музичке културе су:

- оспособљавање за развијање могућности музичког изражавања;

- развијање осећања за музичке вредности;

- неговање способности извођење музике(певање и свирање);

- стицање навике слушања музике,подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука;

- подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима (извођење,слушање,истраживање и стварање музике;

- развијање креативног мишљења;

- упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности;

упознавање занимања музичке струке.

Оперативни задаци

Ученици треба да:

- певају песме по слуху;

- обраде просте исложене тактове;

- усвајају нове елементе музичке писмености;

- свирају на дечјим музичким инструментима;

- изводе дечје,народне и уметничке игре;

- импровизују мелодије на дати текст;

- упознају звуке нових инструмената;

- слушају вредна дела уметничке и народне музике.

22

Редни број

наставне теме Назив наставне теме Обрада Остало

Укупан број

часова

Образовни стандарди

Основни

ниво Средњи ниво

Напредни

ниво

1. Знање и разумевање 18 9 27

1.1.1.

1.1.2.

1.1.3.

2.1.1.

2.1.2.

2.1.3.

3.1.1.

3.1.2.

3.1.3.

2. Слушање музике 18 18 36

1.2.1.

1.2.2.

1.2.3.

2.2.1.

2.2.2.

2.2.3.

3.2.1.

3.2.2.

3.2.3.

3.2.4.

3. Музичко извођење 5 1 6 1.3.1.

3.3.1.

3.3.2.

3.3.3.

3.3.4.

4. Музичко

стваралаштво 2 1 3

1.4.1.

1.4.2.

3.4.1.

3.4.2.

3.4.3.

3.4.4.

Наставне теме

(области)

Број

часова Активности у образовно-васпитном раду Начин и поступак остваривања програма

Извођење музике:

- певање песама

- свирање

- осн.муз.

писмености

50

-певање,свирање

-усвајање знања из музичке писмености

-читање нотног текста

-темпо, динамика

-обрада песама по слуху и из нотног текста

-свирање наставника(пианино)

-свирање на дечјим инструментима

-усвајање знања из муз.писмености

Слушање музике 15

-слушање музике

-музички доживљај

-упознавање музичких стваралаца

-анализа муз.дела

-на сваком часу се слуша музика

-инсистирање на муз.доживљају

-упознавање народне и уметничке музике свога и

других народа

-константно указивати на муз. вредности

Стварање музике 7

-стваралачко ангажовање у свим

муз.активностима(извођење,слушање,

истраживање и стварање музике).

-креирање покрета уз ритам

-креирање ритмичке пратње на дечјим

удараљкама

23

-импровизација

-усмена импровизација мелодије на дати текст

-стварање простих мел.мотива

Садржај

програма Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво

ОБЛАСТ 1:

ЗНАЊЕ И

РАЗУМЕВАЊЕ

МК.1.1.1. - Препозна основне елементе музичке

писмености и контекст музичког догађаја

(основне ритмичке вредности) основна

темпа,тонске висине од г-е2, основни динамички

распон и партитукрне ознаке.

- сви знаци за понављање крешедно-декресендо

МК.1.1.2.-Препозна основне карактеристике

музичких инструмената, часова, њихову поделу

и разликује вокалне, инструменталне и вокално-

инструменталне саставе.

МК.1.1.3. препозна освновне појмове народног

стваралаштва,контекст настанка српске народне

музике, музичке карактеристике и специфичне

саставе

МК.2.1.1. - препозна везу између

музичких елемената и музичког

израза .

МК.2.1.2. - повезује специфичне

карактеристике музичких

инструмената са музичких изразом.

МК.2.1.3. - повезује изразајне

елементе народне мукзике са

контекстом њиховог настанка.

МК.2.1.4. - препозна различите

в и дове српског музичког фолклора

по географским карактеристикама

МК.3.1.1. - зна И разуме сложеније елементе

музичке писмености и њихову изразајну и ес-

тетску примену (дурске лествице Ц/Г-дур

молске :а,е-молл ритмичке вредности

пунктирани ритам,динами чке вредности пп-

Х,Престо,Аллегр Андатте,

Адагро,корона,ангенти Успоравање,

укбрзавање.карак- Тер извођења.

МК.3.1.2. - зна функцију елемената музичке

писмености и извођачке саставе у оквиру

музичког дела

МК.3.1.3.- критички и аргументовано образлозе

свој став.

МК.3.2.1.- повезује опажени карактер слушаног

примера са естестском димензијом композиције

ОБЛАСТ 2

СЛУШАЊЕ

МУЗИКЕ

МК.1.1.4. - познаје основне појмове српске

духовне музике и основне карактеристике

фолклорне музике других народа

МК.1.2.1. - препознаје и именује основна

темпа, динамику, врсту такта,форму и карактер

слушаног дела

МК.1.2.2. - препознаје инструменталне

групе,појединачне инструменте и врсте гласова

МК.1.2.3. - препознаје инструменталне вокалне

саставе.

МК.1.2.4 - разликује народно од уметничког

музичког стваралаштва и препознаје основне

карактеристике Српске дкуховне музике и

фолклорне музике других народа

МК.2.2.1. - опише карактеристике

ритмичке и мелодијске

компоненте на основу сиушања.

МК.2.2.2. - опише карактер слушаног

примера, као опажених музичких

компонената.

МК.2.2.3. - препознаје

карактеристичне технике свирања и

певања.

МК.2.2.4. - препознаје основне

карактеристике српске народне му -

зике(обичаје у оквиру којих се му-

зика изводи, извођачке заставе,на-

родне инструменте и народне игре)

МК.3.2.2. - повезује опажене карактеристике

инструмента (извођачког састава са њиховом

естетском применом).

МК.3.2.3, - разликује српску ритуалну, забавну

и народну музику, као и изворну народну

музику од новокомпоноване

МК.3.2.4. - препознаје карактеристике српске

народне музике у уметницкој музици.

ОБЛАСТ 3

МУЗИЧКО

ИЗВОЂЕЊЕ

МК.1.3.1- пева музички пример од 16 тактова

уз тактирање (Ц-дур) у којој се користе:основне

ритмичке вредности основна темпа,тонске

висине од г-е(2) основни динамички распон и

МК.3.3.1. – изводе (пева и свира песму или

музички пример који садржи разноврсне

елементе музичке писмености (дурске

лествице, Ц- б-дур,молске а,д -моли, ритмичке

24

партитурне ознаке (знаци за понављање

кресендо/ декресендо)

МК.1.3.2. - пева једноставне дечије народне и

популарне песме

МК.1.3.3.- свира песму или музички пример од

16 тактора која садрже основне елементе

музичке писмености на неком од орфових

инструмената или на мелодици, фрули,блок

флаути.

МК.1.3.4. - свира неко дело из српске фолклорне

баштине

вредности, практирани ритам, диамичке

вредности,по-фф,Престо,

Аллегро,Анданте,Адагро,Граве,

Карона,акценти,успоравање-убзавање, карактер

извођења.

МК.3.3.2.- свира један или више инструмената

и може да изведе одређене специфичности

свирања, да прати другог ученика или да свира

у мањем саставу у оквирима наставе

ОБЛАСТ4.

МУЗИЧКО

СТВАРАЛАШТВО

МК 1.4.1. - осмисли аритмичку пратњу за један

инструмент песме коју зна

МК 1.4.2. - ствара мелодију од понуђених

мотива,комбиновањем

МК 1.4.3. - направи инструмент од предмета из

свог окружења (из групе ударачких

трзалачких,дувачких и гудачких)

МК 1.4.4. – импровизује (певањем свирањем)

одређену мелодију у духу популарне музике

МК 3.4.1.- осмисли ритмичку пратњу за више

инструмената песме коју зна и може да је

записе и одсвира

МК.3.4.2. - осмисли мању музичку целину

(музичку реченицу,период облике, песму,

може да је запише и одсвира

МК 3.4.3.- активно да учествује у

импровизовању и компоновању мање музичке

целине са наставником.

КМ. 3.4.4.- направи (нацртај модел задатог

инструмента (из свих инструменталних група)

МК 3.4.5. - осмисли музичку игру на основу

песме различитих жанрова (осмишљавање

драмских улога, певање,свирање, кореографију,

покрет)

Сврха: наставе историје је да ученици стекну опште образовање, да уочавајући узрочно-последичне везе развијају критичко и

самостално мишљење, разумеју историјске токове и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају

националну и општу историју.

Циљеви наставе историје:

- Развијање историјске свести, културни развој и хуманистичко образовање ученика

- Да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса

- Развијање националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика

Задаци наставе историје:

25

- Стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци

образовања, као и циљеви наставе историје буду у пуној мери реализовани

- Да ученици уочавајући узрочно-последичне везе, разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у

развоју људског друштва и да познају националну и општу историју ( политичку, економску, културну, друштвену...), као и

историју суседних народа и држава

Оперативни задаци: разумевање појма прошлости;

упознавање начина и значаја проучавања прошлости;

разумевање основних одлика праисторије и старог века;

разумевање основних временских одредница (деценија, век, миленијум);

оспособљавање за коришћење историјске карте;

стицање знања о догађајима и личностима који су обележили епоху старог века;

упознавање са основним одликама античке културе.

Циљ и задаци наставе историје остварују се кроз различите садржаје, методе и облике рада, уз поштовање Образовних

стандарда за крај обавезног образовања

Начин и поступак остваривања програма Континуирано припремање за часове, како наставника тако и ученика

Планирање наставе на годишњем и месечном нивоу

Што више користити методе рада, које активирају ученике и у којима су самосталнији у раду

Што интересантније извођење наставе историје подстицањем креативног и критичког мишљења код ученика, развијањем моралних

ставова и емотивног односа према догађајима...

Обезбеђивање корелације са сродним предметима: географија, српски језик, грађанско, веронаука, ликовно и музичко васпитање....

Консултације са наставницима сродних предмета

Осмишљавање додатног материјала

Брижљиво планирање и рационално извођење различитих метода рада ради постизања што веће индивидуализације наставе и што

већег искоришћавања и развоја ученичких капацитета

Правилан избор и комбинација различитих облика рада на часу

Стално коришћење историјске карте и историјског атласа

Комбиновање различитих врста дидактичког материјала: илустрације, шеме, графикони, дијапозитиви, ППТ, филмови...

Посета локалном музеју и културно-историјским споменицима, историјском архиву...

Упућивање ученика на коришћење додатне литературе, интернета, енциклопедија...

26

Врсте активности у образовно-васпитном раду Повезује знања из различитих области, успоставља корелацију између садржаја

Слуша на часу и активно учествује (континуирано се јавља, учествује у разним облицима рада на часу, израђује задатке-контролне,

домаће...)

Чита уџбеник, издваја најважније чињенице и појмове, израђује домаће задатаке

Развијање креативног и критичког мишљења анализом историјских текстова, графикона, историјске карте...

Користи историјску карту уз помоћ наставника или самостално

Чита и анализира историјске изворе, шеме, графиконе, лозе...

Повезује и проширује стечена знања

Повезује и инерпретира догађаје

Уочава и анализира значај историјских личности

Разликује и упоређује државно и друштвено уређење земаља одређене епохе и простора кроз одређен временски континуум

Анализира војну историју (савезе, битке, јачину и слабост противника...), политичку, економску, културну...

Објашњава основне појмове везане за одређени период

Користи текстове из историјске читанке

Комбинује сазнања из опште, националне и локалне историје

Посећује актуелне изложбе у граду ( са наставником и самостално )

Користи додатне изворе и литературу: интернет и енциклопедије...

Извештава о резултатима свог рада: одговара на часу, поставља питања, износи своје ставове, предаје лекцију...

Процењује свој и туђи рад

Развија емотивни однос и изграђује морални став према одређеним историјским личностима и догађајима

Уочава узрочно-последичне везе

Израђује помоћна наставна средства: паное, карте, шеме, лозе...

Неки од препоручених начина прилагођавања програма образовања ученицима којима је потребна додатна образовна

подршка:

- просторно, садржајно и методичко прилагођавање наставног програма (нпр. размештај седења, избор градива за учење и

вежбање, прилагођавање задатака, начина и врста оцењивања, домаћих...)

- што већа индивидуализација наставе, а посебно са ученицима којима је потребна додатна образовна подршка

- размена искустава и сарадња са члановима Већа и стручним сарадницима у школи...

- коришћење вршњачке подршке и помоћи у савладавању програмских садржаја

27

Историја– годишњи фонд часова: 36(пети разред)

Садржаји програма Број

часова


ученика

Активности наставника Циљеви и задаци садржаја програма

Увод у

историју

5

-активно

слушање

-учешће у

разговору

-гледање

илустрација

.

-мотивише

-усмерава на богаћење речника

-прати и процењује


-упознаје ученике са појмом

Историја

-разумевање појма прошлости

-упознавање начина и значаја проучавања

прошлости

-примењивање временских

одредница:деценија,век,миленијум

Праисторија

3

-активно

слушање

-учешће у

разговору

-гледање


мотивише




-објашњава појмове

-разумевање појма праисторије

-разумевање основних одлика праисторије

-разумевање поделе прошлости на праисторију и

историју

Стари Исток

3

-активно

слушање

-учешће у

разговору

-гледање


-читање

текстова

мотивише




-подстиче интересовање за

Стари Исток

-разумевање основних одлика Старог Истока

-примењивање временских одредница

-стицање знања о личностима које су обележиле

епоху старог истока

-оспособљавање за коришћење историјске

карте,атласа

-упознавање основних одлика источне културе.

Стара Грчка 10

-активно

слушање

-учешће у

разговору

-гледање


мотивише




-упознаје ђаке са митовима и

прошлошћу Старе Грчке

-разумевање основних одлика Старе Грчке

-разумевање старогрчке религије


епоху старог Грчке

-оспособљавање за коришћење историјске

карте,атласа

-упознавање основних одлика Грчке културе.

28

Стари Рим

15

-активно

слушање

-учешће у

разговору

-гледање


мотивише




-подстиче креативан дух

-исправља грешке

-разумевање основних одлика Старог Рима

-разумевање старе римске религије


епоху старог Рима

-упознавање основних одлика римске културе.

Садржај

теме

Циљеви Основни ниво

Средњи ниво Напредни ниво

1. Увод у историју

1.1.1; 1.1.2; 1.1.3; 1.1.4; 1.1.5: 1.1.6;

Прошлост (појам, историјски

извори...)

1.1.6;

- Усвајање појмова прошлост, историја,

историјски извор, архив, музеј

- Усвајање кључних питања на која историја

даје одговор (Ко? Када?Како? Зашто? Узроци?

Последице?)

-Разумевање и разликовање појмова

прошлост и историја; историјски извори,

архив, музеј

-Усвајање знања о подели историјских извора

и примена поделе за сваку врсту извора

- Повезивање и примена појмова историја,

прошлост и историјских извора на

примерима из породичне и личне историје

- Зна дефиницију појмова

историја, историјски извор,

прошлост

- Зна да наведе питања на која

историја треба да одговoри

-Именује врсте историјских

извора

-Зна где се чувају писани, а

где материјални историјски

извори

-Примењује знања о врстама

ист. извора на датим

примерима

- Самостално проналази

примере ист. извора за

одређену врсту извора

- На скици дрвета уме

самостално да обележи

прошлост, садашњост и

будућност

- Самостално разграничава

који се извори чувају у

архивама, музејима,

библиотекама...

-Зна ко је Херодот

- Самостално проналази

примере ист.извора из

породичне и личне

историје и сврстава их по

категоријама

- Уме да објасни зашто

историју зовемо

учитељицом живота

-Уме да процени

релевантност ист.извора за

историјску науку

-Уме да изврши селекцију

ист.извора

Време (појам, рачунање...)

1.1.1; 1.1.4;

- Усвајање појмова: век, деценија, миленијум,

ера, датум, хронологија

- Усвајање знања о рачунању времена по

хришћанској и муслиманској ери и развијање

умења коришћења различитих ера

-Примењивање знања хронолошких појмова

на одабраним задацима

- Зна дефиницију појмова:

век, деценија, миленијум, ера,

датум

-Уме да напише датум

-Зна којим догађајем и када

почиње хришћанска и

исламска ера

-Уме да препозна на

једноставним примерима, уз

помоћ наставника, временске

-Уме самостално да одреди

временско раздобље на

примерима

- Уме да одреди колико је

времена прошло између

догађаја

- Уме да означи године на

ленти времена (пне и не)

- Уме да унесе дате године на

ленту времена (редослед)

- Уме да примени знање из

историјске хронологије (

уме прецизно да одреди

којој деценији, веку

припада одређена година)

- Зна да одреди од које до

које године пне и не трају

одређене деценије, векови

и миленијуми

29

одреднице

- Уме да покаже на линији

времена године пре и после

нове ере

Историја, наука

о прошлости

(историја као наука и наставни предмет,

подела прошлости,

хронолошки и географски оквири

Старог века)

1.1.2; 1.1.3;

1.1.5;

- Разумевање и разликовање појмова

прошлост и историја

- Стицање знања о подели прошлости,

критеријумима поделе прошлости и

периодизацији историје (Стари век, Средњи век,

Нови век и Савремено доба)

- Разумевање историјских токова и процеса:

подела прошлости, подела историје и

критеријуми поделе...

- Посета локалном историјском локалитету,

Архиву, Музеју...

- Зна да наведе поделу

прошлости

- Зна да именује историјске

периоде

-Зна да хронолошки поређа

историјске периоде

- Зна да објасни шта је и на

основу чега је извршена

периодизација прошлости и

историје

-Уме да одреди ком делу

прошлости и историјском

периоду припадају

одређене године

2. Праисторија

1.1.2; 1.1.3; 1.1.6; 1.1.7; 1.1.8; 1.2.3; 1.2.4; Основне

одлике

праисторије

(постанак човека,

живот и занимања, проналасци,

праисторијска

налазишта на централном

Балкану) (Лепенски Вир, Старчево,

Винча, Рудна глава,

Дунав)

1.1.2; 1.1.3; 1.1.6;

1.1.7; 1.1.8; 1.2.3;

1.2.4;

- Разумевање и усвајање основних појмова

везаних за праисторију (камено доба, метално

доба, открића ватре, точка, метала,

- Примењивање основних временских

одредница: миленијум, ера

– Разумевање историјског простора и

времена дефинисање на линији времена

праисторије, фазе праисторије

- Развијање критичког мишљења кроз

анализу теорија о постанку човека (научна,

Библија, словенски мит о постанку света,

хронологије многих народа су везане за овај

догађај-Јевреји, Византија)

- Разумевање и повезивање појмова:

прошлост, праисторија и историја

- Упознавање начина и значаја проучавања

праисторије уопште и на нашим просторима

кроз анализу материјала локалног музеја,

слика са неког налазишта...

- Оспособљавање за коришћење историјске

карте, налазишта на Балкану (Винча,

Старчево, Лепенски Вир, Рудна глава, Дунав)

- Зна дефиницију (хронолошки

оквир- појава писма – IV миленијум

п.н.е.) појма праисторија и мит

- Именује праисторијска

налазишта у Србији:

Лепенски Вир и Винчу

- Зна да наведе најзначајнија

открића праисторије: ватра,

точак, метал

- На карти, уз помоћ

наставника, уме да покаже

главна праисторијска

налазишта у Србији

-Уме у локалном музеју,

локалитету покаже

историјски извор везан за

праисторију

-Уме да објасни поделу

праисторије на камено и

метално доба и да их

хронолошки разврста

- Уме да објасни настанак

земљорадње, сточарства и

занатства у праисторији

- Уме самостално, на карти,

да покаже главна

праисторијска налазишта у

Србији

-Уме да исприча мит о

постанку човека

- Зна дефиницију

многобожачке религије

-Уме у локалном музеју да

разврста праисторијске

периоде по врсти историјских

извора

- Уме да процени и

просуди о напретку

људског друштва кроз

праисторијске

периоде:развој привреде,

организацију друштва...

- Уме да повеже настанак

приватне својине са

настанком државе и крајем

праисторије

- Уме самостално да уочи

разлику између

историјских извора из

праисторије и историје из

посете локалном музеју

30

- Уочавање узрочно-последичних веза –

развој привреде, приватне својине, подела

рада и односа међу људима, настанак државе;

уочавање везе између настанка првих

заједница људи и њиховог живота око река и

мора (воде)

- Упознавање са појмовима многобожачка

религија и мит

3. Стари век - Стари исток

1.1.4; 1.1.6; 1.1.8;1.1.9; 1.2.1; 1.2.3; 1.2.4; Основна

обележја

Старог

истока

(географски појам, најпознатије државе

и структура

друштва)

1.1.2; 1.1.6; 1.1.8;

1.1.9; 1.1.10; 1.2.1;

-Разумевање историјског простора и времена:

Стари исток и време Старог века

-Уочавање узрочно-последичних веза:

настанак првих држава близу воде, како је

развој иригационих система условио и

настанак држава

-Разумевање историјских процеса и токова-

прелазак са праисторије на историју,

настанак држава и робовласничког друштва;

долазак и пролазак разних народа кроз

Месопотамију

-Уочавање улоге истакнутих личности, које

су обележиле епоху Старог истока: Менес,

Кеопс, Хамураби, Рамзес II

-Разумевање друштва: зачетак

робовласничког друштва, друштвени слојеви

-Упознавање начина и значаја проучавања

прошлости кроз примере откривања

Тутанкамонове гробнице, Бехистунске стене

за проучавање писма, Вавилона...

-Разумевање и усвајање основних појмова

везаних за Стари век (Стари исток): Стари

исток, роб, робовласник, фараон, краљ, цар

-Оспособљавање за коришћење историјске

карте: Стари исток, Египат, Месопотамија,

Вавилон, Мала Азија, Нил, Тигар и Еуфрат,

Јерусалим, Персија

-Уме да репродукује појам

Стари век

-Уме хронолошки и

просторно да дефинише

настанак првих држава у

долинама Нила, Тигра и

Еуфрата (IV миленијум п.н.е) уз

помоћ наставника

-Уме на карти да покаже, уз

помоћ наставника, Египат и

Нил и Месопотамију, Тигар и

Еуфрат

-Уме да објасни разлику

између појмова роб и

робовласник

- Зна да наведе титуле

владара: цар

-Уме да дефинише појам фараон,

Уочава и објашњава везе између

настанка првих заједница људи и

њиховог живота око река и мора

(воде)

-Уме да категорише слојеве

робовласничког друштва по

економским, политичким и

социјалним критеријумима

- Уме самостално да покаже

наведене географске појмове на

карти

-Зна ко је Рамзес II

-Уме да опише власт

владара на подручјима

Старог истока

Култура народа

Старог истока

(религија, писмо, наука,

свакодневни живот)

-Усвајање појмова: Хамурабијев законик,

Библија: Стари завет и Нови завет

-Упознавање са основним одликама културе

народа Старог истока и усвајање основних

-Уме да дефинише појам

пирамида и да је прпозна на

слици

-Зна да именује политеизам и

-Зна шта је то Хамурабијев

законик -Уме да изанализира поједине

чланове Хамурабијевог

-Зна да препозна на

примерима клинопис и

хијероглифе

-Уме да процени о значају

31

1.1.6; 1.1.8; 1.2.1; 1.2.3;

појмова везаних за њу: паганство, јудаизам,

пирамиде, писмо

- Усвајање и разликовање појмова

једнобожачка и многобожачка религија

- развијање умења анализе историјских

извора

монотеизам

-Уме да објасни разлику

између политеизма и

монотеизма

- Препознаје на примерима

врсте писама Старог истока и

материјале на којима су

писани (пре свега алфабет)

-Зна шта је Библија

-Зна ко су Јевреји и повезује

их са монотеизмом -

Јудаизмом и Библијом и

Јерусалимом

законика

-Уме да објасни настанак

алфабета

-Уме да упореди Египат и

Месопотамију

-Зна на карти да покаже

Јерусалим

- Зна да је синагога верски

објекат Јевреја

религије и свештенства у

управљању државом и у

обичном животу

3. Стари век - Стара Грчка

1.1.4; 1.1.6; 1.1.8; 1.1.9; 1.2.1; 1.2.3; 1.2.4; 2.1.1; Најстарији

период грчке

историје

(Критско, Микенско и Хомерско доба,

колонизација, митови

о Минотауру, Ахилу, Одисеју...)

1.1.6; 1.1.8; 1.1.9; 1.2.1

- Разумевање историјског простора и

времена – дефинисање на линији времена

периода развоја Критско- микенске

цивилизације, Тројанског рата, мрачног

доба Грчке

- Развијање умења анализе историјских

извора кроз епове: Илијада и Одисеја:

Тројански коњ, Јабука раздора, Ахилова

пета и митова о: Минотауру, Икару,

Дедалу, о називу Егејско море


карте: Средоземље, Микена, Троја, Крит,

Малу Азију

- Усвајање појма колонизација и еп

- Стицање знања о личностима, које су

обележиле епоху: Хомер, Ахил, Херакле,

Одисеј

- Уме да пронађе на карти, уз

помоћ наставника, Крит,

Средоземно море и Малу

Азију

- Зна да наведе појмове

колонија и колонизација, еп

-Зна ко је Хомер и зна да

именује његова дела

-Уме да објасни називе:

Илијада, Одисеја,

Тројански рат, Ахил,

Херакле,

-Уме на карти да покаже

Троју и Микену

- Уме самостално да

опише бар два мита из

овог периода

- Уме да покаже путеве грчке

колонизације

- Зна који појмови су се до

данас задржали из овог

периода историје

Грчки полиси -

Спарта и

Атина (појам

полиса, структура друштва, државно

уређење)

1.1.6; 1.1.8; 1.1.9;


времена везаних за развој Спарте и Атине

-Разумевање историјских токова и процеса :

насељавање грчких племена, колонизација

Грка

- Разумевање античког друштва, кроз

анализу и упоређивање друштава Атине и

Спарте

-Зна да објасни појмове

полис, колонизација,

аристократија, демократија,

уз помоћ наставника

-Зна ко је Перикле

-Зна да именује најзначајније

полисе: Спарту и Атину и да

их покаже на карти

- Уме да упореди, уз

помоћ наставника, Спарту

и Атину (државно,

друштвено уређење,

савези, територија)

- Уме целовито да објасни

државно уређење Атине:

архонти, народна скупштина,

ареопаг и друштвено уређење

Атине: аристократија и демос

- Уме самостално да упореди

Спарту и Атину

32


везаних за и Стару Грчку: полис, колонија,

аристократија, демос, спартанско

васпитање, државно уређење Атине

(архонти, народна скупштина, ареопаг)


карте: Спарта, Атина

-Стицање знања о личностима, које су

обележиле епоху Старог века: Перикле

-Препознаје грчке полисе као

робовласничке

-Зна да именује Грке, народ

који је створио полисе

Грчко-

персијски

ратови и

Пелопонески

ратови

( узроци ратова, битке на Маратону и

Термопилима, поход

на Сицилију, карактер и последице ратова...)

1.1.8; 1.1.10; 1.2.1;

1.2.4; 2.1.1;

-Хронолошко и просторно дефинисање

Грчко-персијских ратова и Пелопонеског

рата

-Дефинисање на линији времена периода

Грчко-персијских и Пелопонеског рата


карте: Стара Грчка, Атина, Спарта,

Балканско полуострво, Персија, Термопили

и Маратон, Сицилија

- Уочавање узрочно-последичних веза

Грчко-персијских ратова и Пелопонеских

ратова

- Усвајање назива савеза учесника ратова

- Зна када су били Грчко-

персијски ратови ( ½ V в.

п.н.е.)

-Уз помоћ наставника уме да

покаже на карти Атину,

Спарту, Персију

-Зна да именује победнике

Грчко-персијских ратова и

Пелопонеског рата, уз помоћ


-Уме на карти да покаже:

најважније битке Грчко-

персијских ратова

- Зна, уз помоћ наставник,

да опише Грчко-персијски

и Пелопонески рат (431-

404.г.п.н.е.); узроке и

последице

- На примеру Леониде, уме

да уочи елементе

патриотизма и храбрости

-Зна победнике оба рата

- Уме да на основу ист.извора

анализира тактику и

стратегију, предности и мане

грчке и персијске војске

- Уме да анализира моћ

Атинског поморског савеза и

Пелопонеског савеза

- Зна кад је била Маратонска

битка и уме да је опише

- Зна да објасни узроке и

последице Грчко-персијских

и Пелопонеских ратова

Грчка култура

(религија, Олимпијске игре, митологија,

уметност, наука,

свакодневни живот...) 1.1.6,1.1.8,1.2.3;

1.2.8; 2.1.1; 3.1.5;

-Упознавање са основним одликама

античке културе и усвајање основних

појмова везаних за њу: пантеон грчких

богова (Зевс, Хера, Атина, Посејдон),

митологија (Ахил, Херакле), Олимпијске

игре, развој уметности и архитектуре

-Обнављање појмова: мит, политеизам,

Хомер, Илијада, Одисеја

-Упознавање са основним одликама

античке културе: драма, еп, развој историје

и филозофије, алфабет

-Зна да објасни појмове:

филозофија, Олимпијске

игре, политеизам, мит, уз

помоћ наставника

-Зна да именује грчке богове:

Зевса, Херу, Атину,

Посејдона

- Уме да одреди век када су

се организовале прве ОИ

- Зна да именује грчко писмо (алфабет)

- Зна ко су Херодот и

Тукидид

- Зна да опише

Олимпијске игре, уз помоћ


- Разликује Олимп,

Олимпију и Олимпијаду

- Уме да израчуна колико

је година прошло од првих

ОИ

-Зна да наведе стилове у

грчкој архитектури: дорски,

јонски и коринтски и да их

препозна на сликама

- Зна када су организоване

прве ОИ ( 776. г. п.н.е.)

-Уме да опише самостално

ОИ (трајање, учешће, Зевс, ловоров

венац)

-Препознаје у садашњости

остатке грчке архитектуре и

културе (алфабет, ОИ, науке:

историја, филозофија, драма...)

33

3. Стари век- хеленистичко доба и његова култура

1.1.4; 1.1.6; 1.1.8; 1.1.9; 1.2.1; 1.2.4; 2.1.1; Хеленистичко

доба и његова

култура (појам хеленизма и

његови хронолошки оквири, Александар

Велики, култура)

1.1.6; 1.1.8; 1.1.9; 1.2.4;


времена, хронолошко и просторно

дефинисање Александрове владавине,

настанка, ширења и пропасти његове

државе

-Оспособљавање за коришћење историјске

карте: Персија, Гаугамела, Александрија у

Египту, Балканско полуострво


слабљење грчких полиса у међусобним

ратовима, ширење Македонске државе,

стварање хеленистичке културе, распад

Александрове државе

-Стицање знања о личностима, које су

обележиле епоху Старог века: Александар

Македонски

-Зна да покаже на карти

Балканско полуострво,

Персију

-Зна ко је и када је владао

Александар Велики (336-

323г.п.н.е.)

-Препознаје да је за

Александра Македонског

везан појам хеленизам

-Зна дефиницију

хеленистичке културе

-Зна да опише владавину

Александра Македонског

-Зна на слици да препозна

мозаик и именује га

- Уме да покаже на карти

ширење Александрове

државе

-Зна да објасни појам

хеленистичке културе

-Зна да опише битку код

Гаугамеле

- Зна да покаже на карти

Александрију и зна зашто је

важна

- Уме да повеже и самостално

исприча слабљење грчких

полиса у међусобним

ратовима, ширење

Македонске државе, стварање

хеленистичке културе, распад

Александрове државе

-Уме да покаже поделу

Александрове државе на

карти

3.Стари век- стари Рим

1.1.4; 1.1.6; 1.1.8; 1.1.9; 1.2.1; 1.2.3; 1.2.4: 2.1.1; 2.1.4; Постанак Рима

(оснивање Рима-

легенда о Ромулу и Рему, структура

друштва, хронолошки

оквири и уређење римске републике)

1.1.4; 1.1.6; 1.1.8,

1.2.3; 1.2.4;

-Разумевање историјског простора и

оспособљавање за коришћење историјске

карте: Италија, Рим


постанак Рима и прелазак са краљевства, на

републику, па на царство у Римској држави

-Усвајање и разумевање појмова везаних за

римско друштво: патрицији, плебејци


везаних за државно уређење Старог Рима:

конзул, народна скупштина, краљ, цар,

република, сенат

-Усвајање појма Пирова победа

- Зна на карти да покаже:

Италију и Рим

-Зна да прочита, на ленти

времена, периоде римске

историје

- Зна дефиницију појма

Република

- Зна да именује Сенат и

Народну скупштину, као

главне органе власти у

Римској републици

- Зна како се зове

полуострво где је настала

Римска држава и како се

зове држава која се данас

тамо налази

- Зна хронолошки

прецизно када је било

оснивање Рима:

753.г.п.н.е.

- На ленти времена уме да

хронолошки одреди

периоде Римске историје

-Уме да опише, уз помоћ

наставника, уређење

римске републике

-Зна да опише друштвено

уређење Рима: патрицији и

плебејци

- Уме да упореди друштвена

уређења држава Старог века,

које су раније учили

- Зна ко су конзули

- Уме да опише значај

Народне скупштине и Сената

у Римској републици

- Зна да објасни појам Пирова

победа

- Зна да објасни зашто је Рим

најразвијенија робовласничка

држава Старог века

Рим, светска

сила Старог

века (војска,

освајања, провинције)

1.1.4; 1.1.6; 1.1.8;

1.1.9; 1.2.4;

-Усвајање хронолошких и просторних

одредница римских освајања

- Разумевање начина ширења Римске

државе: уређење војске, „ Завади, па

владај“, романизација

- Усвајање знања о подели Римске државе

на провинције

- Зна дефиницију Провинције

- Зна ко је Гај Јулије Цезар

- Зна да опише римску војску

на основу слике војника

- Зна да покаже територију

Римске државе у њеном

највећем обиму

- Зна где се налази

Картагина

– Зна, уз помоћ

наставника, да опише

Пунске ратове ( Ко ратује? Узрок? Ток? Време?) -Са карте зна да прочита

- Зна да покаже на карти

битку код Кане 216.г.п.н.е и

да објасни њен значај.

- Зна ко је Ханибал

-Са карте зна да прочита

називе римских провинција и

повеже их са именима

34

- Развијање умења коришћења историјске

карте: Пунски ратови, Картагина, Кана,

Галија, Египат...

- Уме да именује и разликује

роба и робовласника

називе римских

провинција

- Зна у основним цртама

да опише ширење Римске

државе

- Зна да објасни зашто је

Рим најразвијенија

робовласничка држава

Старог века

данашњих држава, које се ту

налазе

- Зна да објасни зашто је Рим

најразвијенија робовласничка

држава Старог века

-Зна самостално да опише

Пунске ратове

Рим у доба

Царства

(принципат, Трајанови

ратови на Дунаву,

доминат, Централни

Балкан у Антици-

остаци)

1.1.4; 1.1.6; 1.1.8; 1.1.9;

1.2.4; 2.1.1;

-Уочавање узрочно-последичних веза –

ширење Рима, а потом његово пропадање

-Усвајање кључних знања о Римском

царству:хронолошке и просторне

одреднице, подела Царства на провинције

-Упознавање начина и уочавање значаја

проучавања прошлости у Србији (нпр.

порекло 17 римских царева)

- Стицање знања о траговима римске

државе на Балкану, Србији

- Усвајање знања о важним личностима

Старог века: Октавијану Августу, Трајану,

Диоклецијану, Константину Великом

- Зна шта је то Трајанова

табла

- Зна да покаже, уз помоћ

наставника, на карти:

Сингидунум, Наисус,

Сирмијум, Гамзиград,

Константинопољ

- Зна ко су, уз помоћ

наставника: Гај Јулије Цезар,

Октавијан Август и

Константин Велики ( 306-

337)

- Зна да наведе хронолошке

одреднице Римског царства

-Зна да наведе Римске

провинције на тлу Србије,

уме, уз помоћ наставника, да

их прочита са карте

- Зна ко су: Октавијан

Август и Константин

Велики ( 306-337) и у чему

је њихов значај

- Зна на карти да покаже:

Римске провинције на тлу

Србије и значајније

римске градове на тлу

Србије

- Зна да објасни појам

романизација и да у

садашњем времену

препозна њене трагове

- Зна да објасни од када до

када траје Римско царство

и како смо поделили тај

период

- Зна ко је Трајан и у чему

његов значај

- Зна када је основан

Константинопољ ( 330.г)

- Уз помоћ карте, може да

именује државе, које се данас

налазе на местима

некадашњих римских

провинција, као и градове,

који су настали на местима

некадашњих римских градова

на Балкану

- Уме да објасни зашто се

један период Римског царства

зове принципат, а зашто

други доминат

Пад Западног

Римског

царства (почетак

Велике сеобе, подела

Царства и пад Царства)

1.1.4; 1.1.6; 1.1.8, 1.1.9; 1.1.10; 1.2.4; 2.1.1

- Усвајање основних знања везаних за

узроке пропадања Римског царства и

покушајима његовог спасавања

- Усвајање знања о хронолошким и

просторним карактеристикама Велике сеобе

народа (Када? Ко? Где? Куда?)

-Усвајање појмова: Западно и Источно

римско царство, варвари, сеоба народа

-Развијање умења коришћења карте

- Зна хронолошки прецизно

годину и век када је био пад

Западног Римског царства

(476.г)

- Зна да објасни ко су варвари

и шта је то Велика сеоба

народа

- Зна ко су Хуни

- Зна да објасни разлоге за

поделу Римског царства

крајем IV в и да је покаже

на карти

-Зна ко су Вандали и уме

да објасни њихову улогу у

пропадању Царства

-Зна да објасни узроке

пропадања Римског

царства

- Зна којим догађајем и када

је почела Велика сеоба

народа

(Пролазак Хуна кроз Врата

народа 375.г.)

- Зна ко су Готи и какав је

њихова улога у пропадању

Римског царства

Римска

култура (религија,

уметност, наука,

свакодневни живот)

1.1.6; 1.1.8, 1.2.1; 1.2.3; 2.1.4;

-Упознавање са основним одликама римске

културе и усвајање основних појмова

везаних за њу: Трајанова табла, римски

богови (Јупитер, Марс, Венера), Тацит,

Колосеум, римски путеви, мостови,

водовод-аквадукт, терме

- Зна да примени појам

политеизам на примеру

римске религије

- Зна да именује главне

римске богове: Јупитера,

Марса и Венеру

- Зна ко је Тацит и у чему

је његов значај

-Уме да препозна остатке

римске културе на сликама

(Колосеум, аквадукт,

латиница, славолуци...)

- Зна да упореди основне

грчке и римске богове

- Уме да препозна елементе

римске културе у календару,

именима планета

35

- Усвајање знања о остацима римске

културе до данас: римском праву, писмо-

латиница, називи планета, називи месеци,

календар, латински језик...

- Развијање умења анализе текста и

сликовног материјала

-Зна да објасни појам

романизација

Хришћанство

(појава хришћанства, прогони хришћана,

цар Константин и

Милански едикт)

1.1.6; 1.1.8, 1.1.9;

1.2.1; 1.2.3;

- Усвајање чињеница и појмова везаних за

настанак и развој хришћанства: Исус

Христос, Библија, хришћанство, апостоли,

Стари и Нови завет, јеванђеља, Милански

едикт (313.г)

- Разумевање историјских процеса и токова

– постанак и развој хришћанства

- Повезује Хришћанство са

монотеизмом

- Зна ко је оснивач

хришћанства (Исус Христос)

-Зна да покаже на карти

Јерусалим

- Зна ко су апостоли и

јеванђелисти и у чему је

њихов значај

- Зна да именује свету књигу

хришћана (Библија) и из чега

се састоји (Стари и Нови завет )

- Зна да препозна симболе

хришћанства

- Зна да објасни зашто су

били прогони хришћана

- Зна хронолошки

прецизно када и којим

документом је признато

хришћанство (Милански

едикт 313.г.)

-Зна да опише живот и

делатност Исуса Христоса

-Зна који владар је и када

признао хришћанство у

Римском царству

- Уме да објасни значај

Божића и Васкрса за

хришћане

Завршни део 3.1.1;

Систематизација градива: Разумевање

историјског времена, простора, догађаја,

личности...

- Израђује, уз помоћ

наставника, линију времена,

на којој се налазе, оснивање

Рима, фазе развоја Римске

државе, подела Римског

царства, Пад Западног

римског царства, Милански

едикт, владавине Цезара,

Октавијана Августа и цара

Константина, оснивање

Цариграда, Пунске ратове и

пролазак Хуна кроз Врата

народа

- Уме да прочита једноставне

историјске информације:

појмове и њихова објашњења

и да их споји на одговарајући

начин

-Израђује, самостално

линију времена на којој се

налазе оснивање Рима,

фазе развоја Римске

државе, подела Римског

царства, Пад западног

римског царства,

Милански едикт, Цезара,

Октавијана Августа и цара

Константина, оснивање

Цариграда, Пунске ратове

(битка код Кане) и рат са

Пиром, пролазак Хуна

кроз Врата народа

-Уме да објасни

најзначајније појмове које

су учили током целе

године

- Израђује ленту времена

најзначајнијих догађаја из

римске историје

- Уме самостално да издвоји

најзначајније личности

Старог века и уоче њихов

значај

36


Циљ наставе географије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији

одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама,

да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне

садржаје, као и да упознају и разумеју географске објекте, појаве, процесе и законитости у простору, њихове узрочно-последичне везе

и односе, развију географску писменост и географски начин мишљења, свести и одговорног односа према свом завичају, држави,

континенту и свету као целини и толерантног става према различитим народима, њиховим културама и начину живота.

Задаци наставе географије су:

-стварање разноврсних могућности да кроз различите сасадржаје и облике рада током наставе географије сврха, циљеви и задаци

образовања, као и циљеви наставе географије буду у пуној мери реализовани

-упознавање и разумевање појава и процеса у географском омотачу Земље и у непосредном окружењу

-картографско описмењавање за употребу географских карата у стицању знања и у свакодневном животу

-упознавање основних географских одлика Европе, осталих континената и развијених држава света

-упознавање основних географских одлика своје државе и држава у непосредном окружењу, њихових асоцијација и интеграција

-упознавање комплементарности и регионалних разлика савременог света

-развијање естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и других феномена у геопростору

-изграђивање и развијање ставова о превентиви, заштити и унапређивању животне средине

-развијање националног, европског и светског идентитета

-развијање толеранције,постојања и припадности мултиетничком, мултијезичком, мултикултурном… свету

-развијање опште културе и образовња

-оспособљавање за самостално учење и проналажење информација.


Ученици треба да:

-упознају предмет проучавања, поделу и значај географије као наставног предмета и науке уопште

-стекну најосновнија знања о васиони и васионским телима,њиховим основним својствима

-стекну основна знања о Сунчевом систему

-стекну основна знања о Земљи-планети, њеном постанку, облику и величини

-стекну основна знања о Земљиним кретањима и њиховим последицама

-стекну основна знања и вештине из картографије, да се оспособе за коришћење географске карте као извор информација и орјентације

у простору

37

-схвате унутрашњу грађу Земље и да разумеју данашњи распоред копна и мора и изглед рељефа

-разумеју антропогене утицаје на рељеф

-стекну основна знања о структури и саставу атмосфере

-стекну основна знања о времену и метеоролошким елементима, клими, климатским факторима и основним типовима климе на Земљи

-разумеју потребу очувања и заштите атмосфере

-се оспособе за коришћење географске литературе, интернета и различитог илустрованог материјала у сврху лакшег савлађивања

наставног градива

-развију способност за активно стицање и примену знања из географије кроз самостално учење и истраживање

Редни број Наставна тема Укупан број

часова


обраде


осталих типова

1. Увод у Географију 1 1 -

2. Васиона и Земља 6 4 2

3. Географска карта 8 5 3

4. Планета Земља 21 13 8

- Земљина кретања 4 2 2

-Унутрашља грађа и рељеф Земље 11 7 4

-Ваздушни омотач Земље 6 4 2

УКУПНО 36 23 13

38

Редни

број

теме

Садржаји

програма

Број

часова


ученика у

образовно-

васпитном

раду


наставника у

образовно-

васпитном раду

Основни

облици

извођења

програма

Циљеви и задаци садржаја програма

1. Увод у

географију 1

-слушају,

-упоређују,

-утврђују

календар

-подстиче ученике на

размишљање,

увиђање, повезивање,

логичко закључивање

-фронтални -да упознају наставни предмет,

поделу и значај изучавања

2. Васиона и

Земља 6

-слушају,

-посматрају,

-разговарају


размишљање, увиђање,

повезивање, логичко

закључивање

-подстицање ученика

на

коришћење нових

извора

знања (енциклопедије,

Интернет)

-фронтални

-индивидуални

-групни

-да стекну представу о васиони и

васионским телима, Сунчевом систему,

његовом постанку, као и о месту и

постанку Земље као планете, у

Сунчевом систему

-да упознају и стекну представу о

кретањима Земље и последицама које се

јављају због њених кретања,

-да разумеју смену годишњих доба,

смену

топлотних појасева и неједнако трајање

обданице и ноћи у току године

3. Географска

карта 8

-слушају,


-разговају,

-описују,


-уочавају,

-демонстрирају

-упознаје ученике са

основним елементима

географске карте и

картографије




закључивање

-фронтални


-групни

-да упознају основне елементе

географске карте, стекну картграфску

писменост,

-да се оспособе да самостално израђују

и

користе карту на терену, да разумеју

размер и да га знају применити и на

часовима математике, као и практично

на чаовима техничког образовања –

повезаност теорије и праксе

4. Планета

Земља 21

-слушају,


-разговарају,

-описују,





логичко закључивање

-упознаје ученике са

-фронтални


-групни

-да упознају и разумеју појаве и

процесе у географском омотачу Земље и

у непосредном окружењу, као и њихову

међусобну условљеност,

-да разумеју и схвате комплексну

39

-истражују,

-уочавају,

-читају,

-анализирају

структуром атмосфере,

одликама типова клима

-подстиче их да

самостално износе

мишљења

-иницира комуникацију

-подстиче креативност

-развијање свести о

очувању животне

средине

повезаност човека и природе,

-да изграђују свест о значају заштите

свих

геосфера као еколошког оквира за

живот на Земљи и формирање

одговорног односа према животној

средини,

-да развију естетска опажања и осећања

проучавањем и упознавањем природних

и

других феномена у геопростору и

локалној

средини.

Наставни садржаји Фонд

Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво

Увод

1

ГЕ 1.1.1. зна да

географија проучава и

природу и људско

друштво

ГЕ 1.1.2. зна основну

поделу географије

(физичка, друштвена и

регионална)

ГЕ 2.1.1. разуме зашто је географија једна од

најстаријих наука

ГЕ 2.1.2. разликује појмове литосфера,

атмосфера, хидросфера и биосфера

ГЕ 2.1.3. разликује и именује географске

дисциплине

ГЕ 3.1.1. схвата интересовање првих људи

за Земљу и остала небеска тела

ГЕ 3.1.2. уочава повезаност географије са

другим наукам

ГЕ 3.1.3. разуме међузависност природе и

људског друштва

ГЕ 3.1.4. уочава значај географије за опште

образовање и културу

Васиона

и

Земља

4+2

ГЕ 1.2.1. именује

небеска тела у Сунчевом

систему и наводи њихов

распоред

ГЕ 1.2.2. описује облик

Земље и препознаје

појаве и процесе везане

за њена кретања

ГЕ 1.2.3. уме да на

географској карти

покаже континенте и

мора

ГЕ 2.2.1. разликује појмове: васиона,сунчев

систем,галаксија,светлосна година...

ГЕ 2.2.2. описује небеска тела и њихова

кретања

ГЕ 2.2.3. разликује сазвежђа и звездане

системе

ГЕ 3.2.1. уме да прати појаве које се

периодично јављају на Земљи и на небу и то

повезивати са Земљиним кретањима

ГЕ 3.2.2. уме да се оријентише помоћу

Великих и Малих кола и звезде Северњаче

ГЕ 3.2.3. препознаје и именује Месечеве

мене

ГЕ 1.1.1. разуме појам ГЕ 2.1.1. одређује стране света у простору и ГЕ 3.1.1. доноси закључке о просторним

40

Географска карта

5+3

оријентације и наводи

начине оријентисања

ГЕ 1.1.2. наводи начине

представљања Земљине

површине (глобус и

географска карта)

ГЕ 1.1.3. препознаје и

чита географске и

допунске елементе карте

ГЕ 1.1.4. разликује

паралеле и меридијане

на географској карти

ГЕ 2.1.2. одређује положај места и тачака на

географској карти

ГЕ 2.1.3. препознаје и објашњава

географске чињенице - објекте, појаве,

процесе и

односе који су представљени моделом,

сликом, графиком, табелом и схемом

ГЕ 2.1.4. приказује понуђене географске

податке:на немој карти, картографским

изражајним средствима

(бојама,линијама,знацима...), графиком, табелом и схемом

(топографским) и каузалним везама

географских

чињеница - објеката, појава, процеса и

односа на основу анализе географске

карте

ГЕ 3.1.2. уме да користи размер и размерник

за одређивање растојања на карти и у

природи

ГЕ 3.1.3. разликује карте према размери и

садржају и уме да их користи

ГЕ 3.1.4. уме да оријентише карту у односу

на стране света и да одржава правац кретања

на терену уз помоћ карте

Земљина

кретања

2+2

ГЕ 1.2.1. зна појам

ротације и револуције

ГЕ 1.2.2. зна да опише

обртање Земље око њене

замишљене осе-ротација

ГЕ 1.2.3. зна да опише

обртање Земље око

Сунца-револуција

ГЕ 2.2.1. може да дефинише Земљину

замишљену осу

ГЕ 2.2.2. описује привидно кретање Сунца у

току дана и у току године

ГЕ 2.2.3. именује топлотне појасеве и уме да

одреди положај топлотних појасева на карти

и на глобусу

ГЕ 2.2.4. разликује и дефинише појмове:

зора,јутро,подне,вече,ноћ, обданица,оса,

полови, упоредници, Екватор, повратници,

поларници

ГЕ 3.2.1. може да опише последице

ротације:смена обданице и ноћи, разлике у

времену

ГЕ 3.2.2. може да опише последице

обиласка Земље око Сунца и нагнутост

Земљине осе: смена годишњих доба

ГЕ 3.2.3. објасни узроке неједнаке дужине

обданице и ноћи током године

41

Планета

Земља

Унутршња

грађа и

рељеф

Земље

7+4

ГЕ 1.2.1. зна унутрашњу

грађу Земље (језгро и

омотач језгра) и на слици

или моделу може да уочи

наведене слојеве

ГЕ 1.2.2. именује стене

које улазе у састав

Земљине коре

(магматске, седиментне,

метаморфне)

ГЕ 1.2.3. именује споља.

силе (ветар, вода, лед)

ГЕ 2.2.1. зна шта су фосили и да се помоћу

њих може утврдити старост стена

ГЕ 2.2.2. зна да је Земља изграђена од више

литосферних плоча које се стално крећу

ГЕ 2.2.3. разликује веначне и громадне

планине и може да наведе њихове одлике

ГЕ 3.2.1. разуме да је кретање литосферних

плоча условљено кретањем магме у омотачу

језгра

ГЕ 3.2.2. именује унутрашње силе Земље

(Земљина гравитација,унутрашња топлота

Земље) и описује њихов утицај на настанак

рељефа на Земљиној површини

ГЕ 3.2.3. зна како долази до набирања и

раседања Земљине коре

ГЕ 3.2.4. зна да су вулканизам и земљотреси

последица рада унутршњих слиа и може да

објасни последице њихове активности

ГЕ 3.2.5. разликује ерозивне (речно корито,

долина, цирк, валов, шкрапа, вртача, увала,

крашко поље, пећина, јама...) и акумулативне

облике рељефа (аде, делте, жала, песковите

пустиње, дине ,морене...)

ГЕ 3.2.6. примењује стечена знања у

различитим ситуацијама

(игра,учење,препознавање опасности)

Планета

Земља

Ваздушни

омотач

Земље

4+2


слојеве атмосфере

(тропосфера,

стратосфера, мезосфера,

термосфера)

ГЕ 1.2.2. може да наведе

састав атмосфере

(гасови,чврсте честице и

водена пара) и

загађиваче атмосфере

ГЕ 1.2.3. разликује

време и климу


временске елементе

ГЕ 2.2.1. може да опише одлике тропосфере

ГЕ 2.2.2. разуме значај атмосфере за

опстанак живог света на Земљи

ГЕ 2.2.3. именује временске или

метеоролошке елементе (сунчева светлост,

температура ваздуха, ваздушни притисак,

ветар, влажност ваздзха, облачност,

падавине) и може да их опише

ГЕ 2.2.4. разуме значај временске прогнозе

за човека и његове делатности

ГЕ 2.2.5. зна чиме се мере и како се

изражавају вредности метеоролошких

елемената

ГЕ 2.2.6. именује и описује климатсе факторе

(гш,нв, однос мора и копна, правац пружања

планина, морске струје, ветрови, врста

подлоге и човек)

ГЕ3.2.1објашњава међусобну условљеност

метеоролошких елемената

ГЕ 3.2.2. анализира табеле и клима-

дијаграме и доноси закључке

ГЕ 3.2.3. именује основне типове климе на

Земљи и описује њихове одлике

ГЕ 3.2.4. уме да уцрта зонални распоред

типова климе на немој карти методом бојења

и реонирања

ГЕ 3.2.5. разликује позитивне и негативне

утицаје, као и глобалне и локалне последице

човековог деловања на атмосферу и именује

загађиваче атмосфере

ГЕ 3.2.6. разуме важност и могућност

личног учешћа у заштити,обнови и

унапређењу атмосфера и животне средине

42

Циљеви и задаци

Ученике треба оспособити:

-да формирају и графички приказују скупове и њихове подскупове, изводе скуповне операције и правилно употребљавају одређене

знакове.

-схвате познате геометријске фигуре (права, дуж, полуправа, раван, кружница, круг, угао и друго) и као скупове тачака.

-упознају углове уз трансверзалу паралелних правих,углове са паралелним и нормалним крацима.

-упознају дељивост и основна правила дељивости природних бројева ,одређују најмањи заједнички садржалац и највећи заједнички

делилац.

-схвате појам разломака ,записивање разломка на разне начине , упоређују разломке, илуструју на бројевној правој, стекну знање у

извођењу основних операција са разломцима.

-могу да читају ,састављају и израчунавају мање сложене бројевне изразе.Умеју да реше једноставније једначине и неједначине у вези

са разломцима.

-упознају осу симетрију и њена својства,као и да умеју да изводе конструкције симетрале дужи,симетрале угла и нормале на дату

праву кроз дату тачку.

Р/б Наставна тема Укупан број часова Број часова обраде Број часова вежбе

1. СКУПОВИ 16 7 9

2. СКУПОВИ ТАЧАКА 12 5 7

3. ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВА 12 5 7

4. УГАО 20 8 12

5. РАЗЛОМЦИ 62 26 36

6. ОСНА СИМЕТРИЈА 14 5 9

7. ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ СА

ИСПРАВКАМА 8 4 4

Садржаји

програма

Број

часова

Активности у образовно-васпитном раду Начини и

поступци

остваривања рада

Циљеви и задаци садржаја програма Ученикa Наставникa

Скупови 16

(7+9)

-уочава

-именује

-повезује

-уређује

-презентује

-усмерава ученика

-подстиче на

размишљање

-развија код ученика

аналитичко,синтетичко,

-фронтални


-групни

-рад у пару

-формирање појма скупа, подскупа,

кардинал скупа, правилна употреба

симбола

-схватање смисла речи и, или, неки,

сваки

-извођење скуповних операција

43

индуктивно,дедуктивно

мишљење

Скупови

тачака

12

(5+7)

-разликује

-именује

-открива релације и

изражава их

-упоређујe

-уочава


-подстиче ученика на

увиђање, закључивање,

упоређивање

-фронтални


-групни

-рад у пару

-схватање геометријских фигура као

скуп тачака (дуж, права, полуправа,

раван, кружница, круг)

-уочавање њихових међусобних односа

-препознавање и правилно цртање

Дељивост

бројева

12

(5+7)

-уочава

-закључује

-проверава



-утиче на развој свести

ученика о значају и

примени математике

при решавању

проблема из

свакодневног живота

-фронтални


-групни

-рад у пару

-уочавање дељивост бројева са

остатком и без остатка

-тумачење једначине а=b·g+r

-увођење појма делилац и садржалац

-прости и сложени бројеви

-одређивање НЗС и НЗД

-растављање сложених бројева на

просте чиниоце

Угао 20

(8+12)

-уочава

-именује

-разликује

-упоређује

-открива релације

-изражава их






мишљење

-фронтални


-групни

-рад у пару

-формирање појма угла као

геометријске фигуре

-уочавање односа централног угла и

одговарајућег лука и тетиве

-преношење углова и упоређивање

-мерење углова

-операције са угловима у мерама

Разломци 62

(26+36)

-уочава

-именује

-открива релације

-упоређује

-закључује





-утиче на развој

тачности,прецизности,

одговорности,уредности

код ученика

-фронтални


-групни

-рад у пару

-стварање појма разломка као

количника два броја

-скраћивање, проширивање и

упоређивање разломака

-приказивање на бројној прави

-основне операције са разломцима

Осна

симетрија

14

(5+9)

-уочавање

-разликује

-упоређује

-проверава





-фронтални


-групни

-рад у пару

-стварање осне симетрије као релације

-препознавање осносиметричних

фигура и одређивање осе симетрије

-цртање осносиметричних фигура

44

примени математике у

свакодневном животу

-конструкција симетрале дужи,

симетрале угла и нормале

Писмени

задаци са

исправкама

8 (4+4)


-сагледати како су ученици савладали

пређени пограм

БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА

основни ниво средњи ниво напредни ниво

Ученик уме да: Ученик уме да: Ученик уме да:

прочита и запише различите врсте бројева

(природне, позитивне рационалне)

преведе коначан децимални запис броја у

разломак и обратно

упореди по величини бројеве истог записа,

помажући се сликом кад је то потребно

упореди по величини бројеве записане у

различитим облицима

изврши једну основну рачунску операцију са

бројевима истог записа, помажући се сликом

кад је то потребно (у случају сабирања и

одузимања разломака само са истим

имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где је

n дати природан број

одреди, реципрочну вредност, израчуна

вредност једноставнијег израза са више

рачунских операција различитог приоритета,

укључујући ослобађање од заграда, са

бројевима истог записа

одреди вредност сложенијег бројевног израза

дели са остатком једноцифреним бројем, зна

када је један број дељив другим и уме да

одреди НЗС и НЗД за два двоцифренa бројa

примени основна правила дељивости са 2, 3, 5,

9 и декадним јединицама, влада појмом

сложеног и простог броја и уме да одреди НЗС

и НЗД

оперише са појмом дељивости у проблемским

ситуацијама

користи природне бројеве и једноставне изразе

са њима помажући се визуелним

представама

користи бројеве и бројевне изразе у

једноставним реалним ситуацијама

користи бројеве и бројевне изразе у реалним

ситуацијама

АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ Ученик врши формалне операције које су

редуциране и зависе од интерпретације; уме

да:

Ученик је рачунске процедуре довео до

солидног степена увежбаности; уме да:

Ученик је постигао висок степен

увежбаности извођења операција уз

истицање својстава која се примењују; уме

да:

реши једначине у којима треба да изрази само

непознати сабирак, умањеник, умањилац,

дељеник или делилац и то са бројевима истог

записа

реши једноставније једначине у којима се

непозната појављује само у једном члану и

примењује једначине у једноставнијим

текстуалним задацима

Реши једноставније једначине и неједначине са

заградама у којима се непозната појављује у

једном члану и решење представља на

бројевној полуправи. Примењује једначине у

45

реалним ситуацијама.

Наведе примере неких скупова, одреди пресек

и унију за два конкретна („малобројна”) скупа

и схвата појмове: једнакост скупова, елемент

скупа и подскуп.

Формирају и графички приказују скупове и

њихове подскупове; изводе скуповне операције

и правилно употребљавају одговарајуће знаке;

Примене операције са скуповима и графичко

представљање у реалним ситуацијама

ГЕОМЕТРИЈА Ученик: Ученик уме да: Ученик уме да:

влада појмовима: дуж, полуправа, права, раван

и угао (уочава њихове моделе у

реалним ситуацијама и уме да их нацрта

користећи прибор; разликује неке врсте углова

и паралелне и нормалне праве)

одреди суплементне и комплементне углове,

упoредне и унакрсне углове; рачуна са њима

ако су изражени у целим степенима

рачуна са угловима укључујући и претварање

угаоних мера; закључује користећи особине

паралелних и нормалних правих, укључујући

углове на трансверзали

влада појмовима: круг, кружна линија (издваја

њихове основне елементе, уочава

њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да

их нацрта користећи прибор)

уочи осносиметричне фигуре и да одреди осу

симетрије (конструише симетралу дужи и

симетралу угла)

МЕРЕЊЕ Ученик уме да: Ученик уме да: Ученик уме да:

користи одговарајуће јединице за мерење

дужине, масе, времена и углова

претвори веће јединице дужине, масе и

времена у мање

пореди величине које су изражене различитим

мерним јединицама за дужину и масу

по потреби претвара јединице мере, рачунајући

са њима

користи различите апоене новца

при мерењу одабере одговарајућу мерну

јединицу; заокругљује величине исказане

датом мером

дату величину искаже приближном вредношћу процени и заокругли дате податке и рачуна са

таквим приближним вредностима;

ОБРАДА ПОДАТАКА

Ученик: Ученик уме да: Ученик уме да:

одреди аритметичку средину за неколико датих

природних бројева

одреди аритметичку средину за дати скуп

вредности које су из Q+

46

Циљ наставе биологије у петом разреду:

Циљ наставе биологије јесте да ученици усвајањем образовно - васпитних садржаја стекну основна знања о грађи биљака, њиховом

окружењу и разноврсности, значају биљака и њиховој заштити.

Задаци наставе биологије су да ученици:

- схвате улогу и значај биологије за развој и напредак човечанства и одрживог развоја;

- буду оспособљени за руковање једноставним лабораторијским прибором, лупом и микроскопом, као и да умеју да израде

једноставније, привремене препарате;

- упознају основну јединицу грађе живих бића;

- упознају разноврсност живих бића;

- схвате појам ботанике као научне области биологије;

- упознају и знају да објасне основну спољашњу грађу вегетативних биљних органа,

- знају да објасне грађу: цвета, плода и семена;

- схвате процесе и начине опрашивања и оплођења;

- упознају царство биљака и најзначајније групе;

- упознају основне елементе заштите флоре и степен угрожености биљака делатностима човека у природи;

- развијају интересовање и проширивање знања у одговарајућим институцијама ( ботаничка башта, природњачки музеј, библиотеке );

- упознају царство гљива и њихове основне карактеристике.

*Напомена: Део. Школског програма који се односи на инклузивно образовање за овај предмет биће анекс Школског програма

уколико постоји потреба за овом врстом подршке.

Ред.

број

НАСТАВНА ТЕМА

обрада

понављ.

вежба

укупно

I

Увод

3

1

2

6

II

Особине живих бића

и разноврсност живог света

7

4

1

12

III

Царство биљака – грађа и

17

7

7

31

47

животни процеси биљака

IV

Разноврсност биљака,

значај и заштита

9

6

2

17

V

Царство гљива

3

2

1

6

УКУПНО:

39

20

13

72

Садржај-


Траја-

ње


ученика

Начин и поступак


(наставникове

активности)

Оновни

облици

извођења

програма


постигнути извођењем

програма

IУвод

-биологија и њен значај

-начини упознавања природе

-лаборат. прибор,лупа и

микроскоп

6

- слушаjу,


-причају,

-

микроскопирају

и лупом

посматрају

-наставник презентује

наставни садржај

- објашњава

-усмерава активности

ученика

- прати рад ученика


-рад у пару

-фронтални

- да ученици схвате појам

биологије као науке значајне за

напредак људског друштва и

заштиту природе

- да буду оспособљени за

руковање лупом и

микроскопом

II Особине живих

бића и разноврсност живог

света

-особине живих бића

-грађа живих бића (ћелија,ткива

органи,системи

органа,организам)

-класификација живих бића у

пет царстава

-вируси и бактерије

12

- слушају,


-причају,

-описују,

-упоређују





увиђање,

закључивање,

повезивање


-групни

-рад у пару

-фронтални

- да упознају основну јединицу

грађе живих бића

-да упознају разноврсност и

поделу живих бића на пет

царстава

- да упознају основне елементе

грађе вируса и бактерија

III Царство биљака-грађа и

животни процеси 31

- слушају,





-групни

- да схвате појам ботанике као

научне области биологије

48

-настанак и развој биљака

-грађа,делови,облици и улога

корена,стабла,листа,цвета,плода

и семена

-животни процеси биљака-

дисање, фотосинтеза и

транспирација

-размножавање биљака-полно и

вегетативно

-растење и покрети биљака

-како биљке добијају имена

-причају,

-описују,


-истражују


ученика


размишљање, увиђање

-подстиче развој

свести о очувању

животне средине

-рад у пару

-фронтални

-да упознају и знају да објасне

основну спољашњу грађу

вегетативних биљних органа

-да знају да објасне грађу и

улогу цвета,плода и семена

-да схвате процесе и начине

опрашиваља и оплођења

IV Разноврсност

биљака,значај и заштита

-одлике,начин

живота,разноврсност

најзначајнији

представници,значај и заштита

алги,маховина,папратница,

голосеменица и

скривеносеменица

17

- слушају,


-причају,

-описују,


-истражују,

-уочавају





-подстиче развој

свести о очувању

животне средине


-групни

-рад у пару

-фронтални

- да упознају царство биљака и

најзначајније групе

- схвате значај биљака за

човека у исхрани, лечењу,

естетици простора.

- упознају основне елементе

заштите флоре и степен

угрожености биљака

делатностима човека у

природи

V Царство гљива

-разноврсност,улога и значај

гљива

-лишајеви-симбиоза алги и

гљива

-значај,ишчезавање и заштита

биљака и гљива,биодиверзитет

6

- слушају,


-описују,


- истражују




ученика




-фронтални

-групни

-да упознају царство гљива и

њихове основне

карактеристике

-да упознају основне елементе

заштите и степене

угрожености гљива

- да схвате значај гљива за

човека

НАПОМЕНА: У школском програму за пети разред се планира 2 часа теренских вежби у оквиру теме: Разноврсност биљака, значај и

заштита

49

Начин остваривања програма (методе и технике)

Програмски садржаји биологије резултат су захтева времена, најновијих достигнућа у науци и примерени су развојним

способностима ученика.

Наставне теме су логички распоређене, а обрађују садржаје из биологије -ботанике и пружају ученицима основна знања за

брже и лакше разумевање градива.

Приликом израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети око 60% часова за обраду новог градива и

око 40% за друге типове часова, укључујући и излазак у природу. Излазак у природу подразумева поред посматрања и

праћења природних појава и процеса и прикупљање биљака за ''заједнички хербар'' (по десетак најтипичнијих биљака из

окружења).

Концепција програма пружа широке могућности за примену различитих наставних метода, као и употребу

информационих технологија. Избор наставних метода зависи од циља и задатка наставног часа и опремљености кабинета.

Избор облика рада је препуштен наставнику. Наставници треба да препознају различите нивое знања ученика; да настије

да побољшају квалитет и проверавају резултате учења.

наставник за припрему рада на часу треба да користи уџбеник одобрен од стране Министарства просвете и спорта и да се

усавршава пратећи акредитоване семинаре и најновију стручну литературу.

50

Садржаји Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво

Увод

разуме значај и уме самостално да

реализује систематско и дуготрајно

прикупљање података

Осо

би

не

жи

ви

х б

ић

а и

ра

зно

вр

сно

ст ж

ив

ог с

вет

а

уме да наведе основне карактеристике

живог света

разликује живу и неживу природу у

непосредном окружењу и у типичним

случајевима

препознаје основне сличности и

разлике у изгледу и понашању биљака

и животиња

уме да наведе називе пет царстава и

познаје типичне представнике истих

зна да постоје просторне и временске

промене код живих бића и познаје

основне чињенице о томе

зна да су најмањи организми саграђени

од једне ћелије у којој се одвијају сви

карактеристични животни процеси и

зна основне карактеристике грађе такве

ћелије

зна да је ћелија најмања јединица грађе

свих вишећелијских организама у

чијим одељцима се одвијају разноврсни

процеси, и зна основне карактеристике

грађе тих ћелија

зна основне карактеристике грађе

биљака, животиња и човека и основне

функције које се обављају на нивоу

организма

примењује критеријуме за разликовање живог од

неживог на карактеристичном биолошком материјалу

(препаратима, огледима)

познаје и користи критеријуме за разликовање биљака

и животиња и примењује их у типичним случајевима

познаје критеријуме по којима се царства међусобно

разликују на основу њихових својстава до нивоа

кола/класе

уме да објасни везу између промена у просторном и

временском окружењу и промена које се дешавају код

живих бића у околностима када делује мањи број

чинилаца на типичне заједнице живих бића или

организме

разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у

зависности од функције коју обављају у вишећелијским

организмима (разлике између биљне и животињске

ћелије, између коштане и мишићне ћелије и сл.)

зна и упоређује сличности и разлике између нивоа

организације јединке: зна да се ћелије које врше исту

функцију групишу и образују ткива, ткива са истом

функцијом органе, а органи са истом функцијом

системе органа

зна карактеристике и основне функције спољашње

грађе биљака, животиња и човека

примењује критеријуме за разликовање

живог од неживог у граничним случајевима

и у атипичним примерима (вируси, делови

организама, плодови и сл.)

уме да објасни зашто је нешто

класификовано као живо или као неживо

разуме критеријуме по којима се разликују

биљке и животиње и уме да их примени у

атипичним случајевима

познаје критеријуме по којима се царства

међусобно разликују на основу њихових

својстава до нивоа класе/реда најважнијих

група

уме да објасни везу између промена у

просторном и временском окружењу и

промена које се дешавају код живих бића у

комплексним ситуацијама у сложенијим

заједницама

зна карактеристике и основне функције

унутрашње грађе биљака, животиња и

човека

разуме морфолошку повезаност појединих

нивоа организације и њихову међусобну

функционалну условљеност

разуме узроке развоја и усложњавања

грађе и функције током еволуције

51

Ца

рст

во

би

ља

ка

- гр

ађ

а и

жи

во

тн

и п

ро

цеси

познаје основну организацију органа у

којима се одвијају различити животни

процеси

разуме да је за живот неопходна

енергија коју организми обезбеђују

исхраном

разуме да су поједини процеси

заједнички за сва жива бића (дисање,

надражљивост, покретљивост, растење,

развиће, размножавање)

зна да организми функционишу као

независне целине у сталној интеракцији

са околином

разуме да јединка једне врсте даје

потомке исте врсте

зна основне појмове о процесима

размножавања

уме на задатом примеру да одреди

материјалне и енергетске токове у

екосистему, чланове ланаца исхране и

правце кружења најважнијих супстанци

(воде, угљеника, азота)

разуме да је за живот неопходна енергија која се

производи, складишти и одаје у специфичним

процесима у ћелији и да се то назива метаболизам

разуме да биљне ћелије, захваљујући специфичној

грађи, могу да везују енергију и стварају (синтетишу)

сложене (хранљиве) материје

разуме да и у биљној и у животињској ћелији сложене

материје могу да се разграђују, при чему се ослобађа

енергија у процесу који се назива дисање

разуме основне разлике између полног и бесполног


разуме механизам настанка зигота

разуме узроке развоја и усложњавања

грађе и функције током еволуције

разуме значај и уме самостално да

реализује систематско и дуготрајно

прикупљање података

уме да осмисли једноставан протокол

прикупљања података и формулар за упис

резултата

уме самостално да прави графиконе и

табеле према два критеријума уз детаљан

извештај

разуме значај контроле и пробе у

експерименту (варирање једног/више

фактора), уме да постави хипотезу и извуче

закључак

зна, уз одговарајуће навођење наставника,

самостално да осмисли, реализује и извести

о експерименту на примеру који сам

одабере

разуме да је у остваривању

карактеристичног понашања неопходна

функционална интеграција више система

органа и разуме значај такве интеграције

понашања за преживљавање

разуме сличности и разлике у интеграцији

грађе и функције јединке током животног

циклуса

52

Ра

зно

вр

сно

ст б

иљ

ак

а,

знач

ај

и з

аш

ти

та

зна да организми функционишу као



разуме да јединка једне врсте даје

потомке исте врсте

1зна основне појмове о процесима


разуме утицај човека на биолошку

разноврсност (нестанак врста, сеча

шума, интензивна пољопривреда,

отпад)

препознаје основне процесе важне у

заштити и очувању животне средине

(рециклажу, компост) и у заштити

биодиверзитета (националних паркова,

природних резервата)

зна шта може лично предузети у

заштити свог непосредног животног

окружења

разуме предности и недостатке

употребе додатака у храни и исхрани

(конзерванси и неконтролисана

употреба витамина, антиоксиданата,

минерала итд.) и опасности до којих

може да доведе неуравнотежена

исхрана (редукционе дијете, претерано

узимање хране и сл.) и познаје основне

принципе правилног комбиновања

животних намирница

разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта,

као и значај очувања природних ресурса и уштеде

енергије

разуме значај природних добара у заштити природе

(националних паркова, природних резервата,

ботаничких башта, зоо-вртова)

разуме значај и зна основне принципе правилног

комбиновања животних намирница

зна како се чува хранљива вредност намирница

разуме узроке развоја и усложњавања грађе

и функције током еволуције

Ца

рст

во

гљ

ив

а зна да организми функционишу као



уме на задатом примеру да одреди

материјалне и енергетске токове у

екосистему, чланове ланаца исхране и

правце кружења најважнијих супстанци

(воде, угљеника, азота)

разуме да је за живот неопходна енергија која се

производи, складишти и одаје у специфичним

процесима у ћелији и да се то назива метаболизам

53

Циљ и задаци Циљ васпитно — образовног рада је да доприноси:

- техничко - технолошком васпитању и образовању ученика; формирању стваралачке личности; стицању основних техничко -

технолошких знања, умења и вештина и оспособлавању за њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу; стицању радних

навика; развијању интересовања и способности за техничко стваралаштво и проналазаштво; упознавању економских, социјалних,

техничко — технолошких, еколошких и етичких аспеката рада и производње и њиховог утицаjа на развој друштва. Задаци наставе техничког образовања су:

- да помаже схватању законитости природних и техничких наука,

- да даје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима друштвено корисног рада,

- да помаже развоју стваралачког и критичког мишљења,

- да помаже развоју општих техничких склоности и способности,

- да помаже савладавању основних принципа руковања различитим средствима рада, обjектима технике и управљања

технолошким процесима,

- да развија прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака,

- да стекну радне навике и оспособе се за међусобну сарадњу и тимски рад,

- да навикну на правилну примену одговарајућих мера заштите на раду и стичу знања о потреби

- заштите радне и животне средине,

- да помаже избору струке и занимања.


Ученици треба да се:

- упознају са програмом техничког образовања,

- упознају са организацијом рада у кабинету за техничко образовање и мерама заштите.

- стекну представу о четири основна вида саобраћаја: друмски, железнички, водни и ваздушни,

- стекну знање о начинима регулисања друмског саобраја,

- упознају пут од идеје до реализације,

- упознају елементе техничког цртања,

- науче приказивати своје идеје помоћу скице,

- науче како се врши избор материјала за реализају своје идеје, као и редослед операција и алата при обликовању материјала,

- упознају основну конфигурацију рачунара и науче повезати

основне елементе конфигурације рачунара,

- науче укључити рачунар у рад и функцију тастатуре, упознају неке могућности употребе рачунара са готовим програмима.

- реализују своју идеју уз примену конструкторских комплета и готових елемената.

- упознају врете и карактеристична својства лако обрадивих материјала: дрво, картон, кожа, пластичне масе,

54

- упознају основне принципе механичке обраде материјала,

- науче правилно да користе прибор и алат за механичку обраду

материјала.

- упознају могућности коришпења енергије сунца, ветра и воде,

- се навикавају на штедњу енергије.

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

(2 ЧАСА СЕДМИЧНО, 72 ЧАСА ГОДИШЊЕ)

V разред

РЕДНИ

БРОЈ

ТЕМЕ

САДРЖАЈ ПРОГРАМА БРОЈ ЧАСОВА ОБРАДА ВЕЖБА УТВРЂИВАЊЕ

1. УВОД У ПРЕДМЕТ 4 3 1 0

2. ГРАФИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ 8 5 2 1

3. ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 16 8 7 1

4. ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ 8 1 7 0

5. МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНОЛОГИЈЕ 12 4 7 1

6. ЕНЕРГЕТИКА 4 3 0 1

7. КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ 12 1 11 0

8. САОБРАЋАЈ 8 4 3 1

У К У П Н О 72 29 38 5

Редни број

теме

Број часова Садржај програма Активности

ученика у

образовно-




образовно-


Облици


програма

Циљеви и

задаци

садржаја

програма

1. 4 УВОД У ПРЕДМЕТ -Уче о значају

предмета,

- Наставник

усмерава учениково - Фронтални

- Организује

радно место,

55

-Упознавају се са

организацијом

рада у кабинету,

-Упознају се са

техничким

напретком.


наводећи их тако на

одговарајуће

закључке

- Упознаје их са

техничким

напредком од

праисторије до

данашњег доба

припрема и

одлаже прибор

и други

материјал за рад

- Оспособи се за

коришћење

уџбеника и

радне свеске

2. 8 ГРАФИЧКЕ

КОМУНИКАЦИЈЕ

- Уче да користе

прибор за цртање,

- Упознају се са

форматимапапира,

са врстама

линија,мерама на

техничком цртежу

- Наставник усмерава

ученике на правилно

коришћење прибора,

- Наставник упознаје

ученике са

коришћењем свеске,

- Упознаје ученике са

правилима цртања,

правилним

коришћењем врста

линија и прибора

- Фронталми

- Индивидуални

- Научи да

нацрта оквир у

свесци

- научи формате

папира,

- Уме да

правилно

примени врсте

линија,

3. 16 ИНФОРМАТИЧКЕ

ТЕХНОЛОГИЈЕ


деловима

рачунара,

- Науче хардвер и

софтвер,

- Уче функцију

штампача и

скенера,

- Науче да покрену

програм,

- Науче да

демонcтрирају

програм


деловима рачунара,

- Објашњава

ученицима појмове

хардвера и софтвера,

- Укључује рачунар,

- Показује изглед

радне површине,

- Покреће програм за

цртање и обраду

текста.



- Науче разлику

између хардвера

и софтвера,

- Данауче да

покрену

програм,

- Да правилно

укључе и

искључе

рачунар,

4. 8 ОД ИДЕЈЕ ДО

РЕАЛИЗАЦИЈЕ


елементима

конструкторског


врстама материјала

од којих се израђују



- Рад у групи

- Да науче да

користе

конструкторски

56

комплета,

- Раде скицу према

сопственој идеји,

- Уче о појму

алгоритма,

- Графички

представљају

блокове алгоритма,

- Израђују модел

по својој идеји на

основу скице.

конструкторски

комплети,


деловима

конструкторског

комплета,

- Начином израде

скице,


графичким

представљањем

алгоритма и значајем

сваког блока у

алгоритму.

комплет,


нацртају скицу,

алгоритам,

-Да модел

одговара

нацртаној

скици.

5. 12 МАТЕРИЈАЛИ И

ТЕХНОЛОГИЈЕ

- Упознају са

врстама

материјала,


коришћењем алата,

- Значајем

рециклаже и

заштите животне

средине.

- Доноси разне врсте

материјала и

оспособљава ученике

да их препознају,


природне и вештачке


- Упознаје са

правилима руковања

алата,

- Упознаје са

значајем рециклаже.




разликују

природне и

вештачке



примене

одговарајући

алат у

зависности од


- Да практично

рециклирају

новински папир.

6. 4 ЕНЕРГЕТИКА


врстама и значајем

енергије, изворима

енергије,

трансформацијом,

коришћењем и

- Упознаје ућенике са

обновљивим и

необновљивим

изворима енергије,

- Применом

алтернативних извора



- Да науче

изворе енергије

и њену

примену,

- Да направе

ветрењачу и

57

штедњом енергије. енергије. објасне начин

претварања

енергије,

- Да се упознају

са коришћењем

соларне

емергије.

7. 12 КОНСТРУКТОРСКО

МОДЕЛОВАЊЕ

- Да практично

примене

одговарајуће

материјале(дрво,

папир, текстил,

кожу),

- Надарени

ученици могу да

корисе рачунар за

просторно

моделовање.

- Да усмери ученике

да правилно користе

материјал и алат,

- Да користе

одговарајући програм

на рачунару,

- Даје савете и

сугестије, да

израђени модел има

функцију, добар

изглед.

- Рад у групи

- Идивидуални

- Развијење

вештина,

- Одабирање

израде предмета

према вештини,

- Да рационално

користе

материјал,

- Да правилно

примене алат у

зависности од

материјала.

8. 8 САОБРАЋАЈ

- Да се упознају са

врстама саобраћаја

и саобраћајних

средстава,

- Да упознају

правила саобраћаја

и правила кретања

пешака у

саобраћају,

- Да науче

регулисање

саобраћаја путем

семафора,

саобраћајних

знакова и


врстама саобраћаја,


значајем саобраћаја

као привредне гране,


ученицима о

одговорности

учесника у

саобраћају,


утицајем саобраћаја

на заштиту зивотне

средине,




- Да науче врсте

саобраћаја и


средстава,

- Да науче да се

правилно

понашају на

раскрсници,

- Да науче да се

улица прелази

на обележеном

пешачком

прелазу,

- Да науче о

правилима

58

полицајца,

- Да се уопзнају са

врстама и

знацењем


знакова.

светлосном

сигнализацијом,

знаковима и

правилимапонашања

учесника у

саобраћају.

кретања пешака.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Програм техничког и информатичког образовања ослања се на досадашња искуства у наставној пракси и на постојећу реалност, а има

за циљ поред модернизације предмета, рационализацију наставе и растерећење ученика, тако да је програм еволутивне природе.

Програм се реализује у форми предавања (теоретска настава) и вежби. Настава се реализују коришћењем превасходно метода

визуелног и практичног приказа, коришћењем савремених наставних средстава. Програм вежби реализују се у форми заокружених

програмских целина (модула) које омогућују ученицима креативну слободу. Овакав приступ омогућује индивидуализацију наставе,

према надарености, способностима, мотивима и интересовањима ученика. У програму није приказана подела наставних садржаја

према врсти материјала који се обрађују. За сваку програмску целину постоји одређен оквир (циљ и задаци), а наставни садржаји се

реализују као програмске активности. Избор вежбе из програмских садржаја остварује сваки ученик према личном опредељењу. Вежба

треба да садржи идеју (намену, изглед), материјал (избор), скицу, технички цртеж, план редоследа и поступака обраде и потребног

алата и прибора. У реализацију вежбе се може укључити и више ученика уколико је рад сложенији, односно ако је он оправдан,

односно рационалан у односу на циљ, задатке и ако примена овог облика рада има социолошко, психолошко, педагошко и дидактичко

оправдање.

Повезаност теорије и праксе постиже се кроз јединство теоријских садржаја и вежби које у реализацији треба да се преплићу и

допуњују. Програмски садржаји функционално обезбеђују корелацију са сродним садржајима из наставе физике, математике,

биологије, хемије и др.

Акценат информатичког дела овог предмета је да се код ученика развије основна информатичка писменост, али и да се оспособе да

примењују савремену технологију у комуникацији, да проналазе корисне информације, насупрот усвајању готових знања.

Информатичка обука треба да оспособи ученике за употребу савремених информатичких и комуникационих технологија и у другим

наставним областима у оквиру наставног процеса. Познајући основе информатичке писмености, ученици су у могућности да све

технике и технологије доживљавају и истражују на садржајнији начин користећи шири спектар извора информација. Где год је то

могуће и реално изводљиво, треба користити ИКТ као средство за истраживање, као средство за представљање сопствених идеја и као

начин за реализацију планираног задатка.

Садржаје техничког и информатичког образовања у целини треба реализовати кроз вежбе, почев од планирања, графичког

представљања замисли, преко извршавања радних операција до процене и вредновања. Реализацијом ових вежби ученици откривају и

59

решавају једноставне техничке и технолошке проблеме, упознају примену природних законитости у пракси. Формирају свест о томе

како се применом технике и технологије мења свет у коме живе. Уочавају како на околину техника утиче позитивно, а како се понекад

нарушава природни склад и како се могу смањити штетни утицаји на природно окружење и тиме развијају свест о заштити животне

средине.

Предвиђени садржаји из техничког и информатичког образовања захтевају разноврстан методички приступ односно примену

поступака. Уводити ученике у свет технике и савремене технологије на занимљив и атрактиван начин, чиме се подстиче њихово

интересовање за техничко стваралаштво. Омогућити ученицима да исказују властите креативне способности, да траже и налазе

сопствена техничка решења и да се доказују у раду.

С обзиром да је настава техничког образовања теоријско - практичног карактера, часове треба остваривати са поделом одељења на две

групе.

Ученицима треба обезбедити да на најефикаснији начин стичу трајна и применљива научно-технолошка знања, да се навикавају на

правилну примену техничких средстава и технолошких поступака. Не инсистирати на учењу мање значајних чињеница и сличних

теоријских садржаја.

Ради што успешније корелације одговарајућих наставних садржаја, усклађивања терминологије, научног осмишљавања садржаја и

рационалног стицања знања, умења и навика неопходна је стална сарадња са наставницима физике, математике, хемије, биологије,

ликовне културе, информатике и рачунарства и др.

Приликом конкретизације појединих садржаја програма, нарочито упознавања нових и савремених технологија, у обзир треба узимати

специфичности средине и усклађивати их са њеним потребама. Васпитно-образовни циљеви су идентични за све школе. Међутим,

планиране вежбе омогућавају различите начине за постизање тих циљева. За њихову реализацију потребно је поступно уводити

ученике у алгоритме (активности тј. скуп операција које треба извршити одређеним редом да би се решио задатак, односно извршила

радња) конструкторског моделовања при изради сопственог пројекта као израза слободног избора идеја, материјала, поступка и др.

Алгоритмизовати наставу значи одредити прецизан систем правила и упутстава по којима ће се одвијати све наставникове и ученикове

активности, да би се најсигурније и најбрже дошло до постављених циљева.

Посете музејима технике, сајмовима и обиласке производних и техничких објеката треба остваривати увек када за то постоје услови,

ради показивања савремених техничких достигнућа, савремених уређаја, технолошких процеса, радних операција и др. Када за то не

постоје одговарајући услови, ученицима треба обезбедити мултимедијалне програме у којима је заступљена ова проблематика.

Ученицима се не задају домаћи задаци, већ све садржаје програма - знање, умења и вештине треба да усвоје на часовима редовне

наставе и коришћењем одобреног уџбеника, радне свеске и дидактичког материјала.

Увод

Упознати ученике са техником, техничким достигнућима и значајем техничког образовања, значајем техничког и информатичког

образовања и организацијом рада у кабинету за техничко образовање, организацијом радног места. Омогућити ученицима да упознају

специфичности рада у кабинету техничког образовања. Посебну пажњу треба посветити заштити на раду приликом коришћења алата.

Графичке комуникације

Уводећи их у алгоритам конструкторског моделовања ученике треба научити како се скицом може изразити идеја и како се применом

правила (стандарда) израђује технички цртеж. Ученици треба да упознају формате папира. Оспособити ученике да правилно користе

прибор за техничко цртање и развију вештину његовог коришћења. На разради своје идеје ученици треба да упознају врсте линија и

60

њихову примену, да препознају начине просторног приказивања предмета, појам и елементе котирања. У току рада ученике уводити у

појам и врсте размере и оспособити их да умеју да нацртају технички цртеж у различитим размерама и да га искотирају.

Информатичка технологија

При реализацији ове тематске целине ученике треба упознати са основним појмовима у области информатике и рачунарства.

Објаснити појмове информација и податак, шта је то рачунар и како ради. Навести примене рачунара у свакодневном животу.

Ученицима објаснити појмове хардвер и софтвер, основне делове рачунара и периферијске уређаје. Упознати ученике са

најосновнијим карактеристикама монитора, тастатуре, миша и кућишта рачунара, не упуштајући се у дубље теоријске расправе.

Укратко објаснити функцију штампача и скенера. Код тумачења софтвера објаснити појмове програм и алгоритам, и разлику између

системског и апликативног софтвера. Објаснити повезивање рачунара са периферијским уређајима у јединствену целину и то и

практично реализовати. Објаснити елементе предње и задње стране кућишта. Обрадити поступке за правилно укључивање и

искључивање рачунара.

Ученицима објаснити појам радне површине и упоредити је са радним столом. Показати покретање програма са радне површине и из

старт менија. Демонстрацију рада са програмима, као и рад са прозорима, извршити на програмима који су ученицима блиски

(Цалкулатор, Гамес, Паинт ...). Оставити неколико часова за рад у наведеним програмима да кроз "игру" овладају вештином рада

мишем и тастатуром.

Демонстрирати рад у сложенијим програмима, а нарочито оним који су у непосредној вези са програмским садржајима наставе

техничког образовања. Омогућити ученицима да нацртају једноставан технички цртеж помоћу рачунара.

Инсистирати на томе да сваки ученик самостално уради одређену операцију у раду са рачунаром. Кроз реализацију модула утврдити

пређене садржаје и повезати их са наставом техничког образовања.

Од идеје до реализације

Прве реализације својих идеја ученици остварују употребом конструкторских комплета којима располаже кабинет за техничко

образовање тј. без обраде материјала. Конструкторски комплети могу бити од различитих материјала: дрвета, пластичне масе или

метала. Израда скице према сопственој идеји претходи даљем раду. Пошто у саставу комплета има разноврсних делова (осовине,

точкови, зупчаници, разне врсте плочица, завртњи и др.) ученике треба упутити како се они међусобно спајају у одговарајуће целине.

Са завршеним моделима ученици демонстрирају њихову функцију и намену. После демонстрације модели се растављају, а делови

враћају на одговарајуће место. Ова наставна тема се протеже и кроз друге теме јер ученици кроз наредне наставне садржаје упознају

пут од идеје до реализације односно од скице и техничког цртежа, преко упознавања техничких материјала до начина обраде

материјала и коначне реализације идеје у поглављу модула. Објаснити ученицима да ће приликом материјализације своје идеје путем

конструкторског моделовања уместо правих објеката израђивати моделе и макете.

Материјали и технологије

Упознати ученике са појмом и поделом материјала (природни, вештачки). Врсте и својства материјала (физичка, хемијска и

механичка) објаснити на елементарном нивоу. Ученици треба да помоћу једноставног прибора упознају својства материјала

(испитивање тврдоће, еластичности, обрадивости итд.). Користити само оне врсте материјала које ће се употребљавати за моделовање

и то: дрво, папир, текстил, кожу, пластични материјал. Начин обраде материјала реализовати упознавањем принципа деловања алата за

механичку обраду материјала.

61

Приказати правилно коришћење алата за ручну обраду материјала и извођење операција и заштита на раду: обележавање, сечење,

завршна обрада (бушење, равнање, брушење). Поступно увођење ученика у рад са алатом при извођењу разних операција мења

суштински карактер наставе техничког образовања - обрада материјала тако постаје средство креативног изражавања, а не циљ у

настави техничког образовања.

Енергетика

Обновити наставне садржаје из природе и друштва и познавање природе који се односе на топлоту (сунце извор светлости и топлоте),

воду (распрострањеност воде), ваздух (кретање ваздуха - ветрови), кретање и отпори кретању тела. Затим упознати ученике са

прецизнијим појмом, врстама и значајем енергије за човечанство. Назначити основне изворе енергије без улажења у детаље. Упознати

ученике са начином коришћења и претварања у неке корисне облике енергије сунца, воде и ветра као њима већ познатих извора

енергије.

Конструкторско моделовање - модули

Пројекат који је настао проласком кроз све етапе од идеје до реализације треба да буде реализован у овом делу програма. У зависности

од тежине рада за који се ученик определио могуће је урадити и више радова. Ученике треба упознати са могућношћу да се сами

опредељују за одређену активност у оквиру дате теме, да могу реализовати своју идеју која је у складу са њиховим способностима,

интересовањима и надареностима. При изради "пројекта" ученици примењују раније стечено знање из пројектовања и конструкторског

моделовања, а у модулима примењују раније стечена знања из обликовања материјала. Остварити корелацију са ликовним

васпитањем. Ученици се могу определити и за рад на рачунару.

Саобраћај

Дати општи преглед функционисања саобраћаја (појам): врсте, структура, функција. Тежиште је на друмском саобраћају и у том

контексту бицикл у саобраћају. Ученици треба да се на интересантан и очигледан начин упознају са правилима и прописима кретања

пешака и бицикла у јавном саобраћају, начине регулисања саобраћаја и безбедно кретање од школе до куће. За реализацију ових

наставних садржаја, а за практично увежбавање могу се користити полигони у оквиру школе или саобраћајне макете које могу

израдити и ученици на редовним часовима или у раду слободних активности.

У овој етапи реализације наставе техничког образовања треба прилагодити - трансформисати простор и опрему у кабинетима -

радионицама за примену иновираних програма техничког образовања. Треба имати у виду да се један део садржаја односи и на

информатичку технологију. Због тога кабинет треба преуредити да буде функционалан и да се сви наставни садржаји могу

реализовати. То значи да за поједине врсте операција треба предвидети наменски простор и опрему, а да се при томе међусобно не

ометају. Односно, један део предвидети за обраду дрвета и метала. За ове операције пожељно је да се предвиди посебна просторија са

неколико радних места. С обзиром да се реализује модуларна настава, што значи да ће се ученици истог одељења моћи опредељивати

за различите модуле активности, треба предвидети услове за реализацију такве наставе. Други простор, обезбедити за "пројектовање" -

рад на техничкој документацији, затим, место за рад са конструкторима и рад на рачунару. Складном организацијом простора и опреме

створиће се повољни услови за диференцирану и индивидуалну наставу. У случају адаптације постојећег простора или при изградњи

нових, треба уважавати следеће захтеве:

- школски простор организовати тако да омогући све облике диференцираног и индивидуалног рада, са мањим или већим

могућностима за вишенаменско коришћење,

- да кабинет-радионица поседује једну помоћну просторију која је повезана са основном за рад мањих група или појединих ученика у

оквиру додатног рада, слободних техничких активности, за рад са талентованим ученицима, за припрему наставе и др,

62

- да намештај који се набавља буде флексибилан тако да се може брзо и ефикасно прилагодити за рад мањих група и индивидуални рад

ученика.

У складу са прихваћеном концепцијом пројектовати етапни развој и обезбеђење наставних средстава и дидактичког материјала.

Дидактички материјал треба да је у складу са концепцијом техничког и информатичког образовања, тј. односно да подстиче развој

техничког мишљења и стваралаштва ученика.

С обзиром на различитост функција и карактера појединих делова програмских садржаја, као и психофизичких могућности ученика у

појединим фазама, у настави техничког и информатичког образовања се, по правилу користе сви постојећи облици рада, који су иначе

заступљени у осталим наставним предметима: фронтални, групни, рад у паровима и индивидуални рад.

Фронтални облик рада примењује се најчешће зато што је економичан у припремању и одржавању часова и ученицима обезбеђује

поступност, систематичност, као и лакше праћење и контролисање рада и резултата рада ученика. Међутим, у настави техничког

образовања треба водити рачуна и о слабим странама фронталног облика рада као што је спутавање иницијативности и самосталности

у раду, немогућност ангажовања свих ученика у раду, појединци не могу да задовоље своје склоности и развију своје способности

темпом који им одговара.

Групни облик рада се чешће користи у настави техничког образовања, а посебно у реализацији наставних садржаја као што су:

упознавање принципа и начина функционисања појединих справа, уређаја, апарата, машина и сл. Приликом њиховог расклапања и

склапања; проучавање појединих технолошких процеса; примена практичних знања, умења и вештина, рад на рачунару и др.

Индивидуални облик у настави техничког образовања има посебну улогу у реализацији модула и конструкторског моделовања.

Израда "пројекта" захтева од наставника индивидуални рад са сваким учеником тако да им омогући рад у складу са њиховим

способностима, склоностима и интересовањима. Овај облик рада се примењује када ученици постигну одређена знања, умења и

вештине и извесно искуство које могу примењивати у самосталном раду при реализацији "пројекта".

Избор метода зависи од циља и задатака наставног часа, опремљености кабинета наставним средствима и изабраног облика рада.

Ученике оцењивати према резултатима које постижу у усвајању наставних садржаја, узимајући у обзир и све њихове активности

значајне у овој настави (уредност, систематичност, залагање, самоиницијативност, креативност и др.). Не треба одвојено оцењивати

теоријска и практична знања, нити примењивати класично пропитивање ученика, већ изводити оцене на основу сталног праћења рада

ученика.

У петом разреду ученик треба да:

- је способан да своје идеје прикаже скицом и једноставнијим техничким цртежом, као и да их израђује правилном применом основног

прибора за техничко цртање;

- уме да укључи рачунар и покрене одговарајући програм;

- користи рачунар за исписивање текста и једноставније техничке цртеже, без програмирања;

- уме да састави једноставније статичке и динамичке моделе и макете од делова из конструкторског комплета и готових елемената,

према одговарајућим упутствима и својим идејама;

- разликује природне и вештачке материјале;

- зна битне карактеристике материјала погодних за механичку обраду;

- зна да уради план радних поступака;

- уме самостално да изради једноставније предмете од лако обрадивих материјала, по својој идеји, помоћу одговарајућег прибора и

ручног алата, применом основних радних операција;

63

- зна начине искоришћавања енергије Сунца, воде и ветра;

- познаје основна правила и прописе кретања пешака и бицикла у јавном саобраћају;

- познаје хоризонталну, вертикалну и светлосну сигнализацију у саобраћају.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Циљ и задаци: Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским,моторичким активностима,у повезаности са осталим васпитно-

образовним подручјима,допринесе интегралном развоју ученика,развоју моторичких способности,стицању,усавршавању и примени

моторичких умења,навика и непоходних теоретских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.

Задаци наставе физичког васпитања су:

Подстицање раста,развоја и утицање на правилно држање тела;

Развој и усавршавање моторичких способности;

Стицање моторичких умења која су као садржај утврђени програмом физичког васпитања и стицање теоријских знања

неопходних за њихово усвајање;

Усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичкох васпитања дефинисаног циљем овог васпитно-образовног

подручја;

Формирање морално-вољних квалитета личности;

Оспособљавање ученика да стечена умења,знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада;

Стицање и развијање свести о потреби здравља,чувања здравља и заштити природе и човекове околине.

Оперативни задаци:

Усмерени развој основних моторичких способности,првенствено брзине и координације;

Усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика и навике предвиђених програмом физичког васпитања;

Примена стечних знања,умења и навика у сложенијим условима(кроз игру , такмичење и сл.);

Задовољавање социјалних потреба за потврђивањем,групним поистовећивањем и сл.;

Естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности;

Усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.

64

Садржаји НЕДЕЉНИ ФОНД ЧАСОВА

ГОДИШЊИ ФОНД

ЧАСОВА

1.ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ

1.1РЕДОВНА НАСТАВА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

2

72

2.ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ

2.1 ИЗАБРАНЕ СПОРТСКЕ ГРАНЕ

2.2 СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ(секције)

2.3 АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ

2.4 КОРЕКТИВНО-ПЕДАГОШКИ РАД

2.5 ШКОЛСКА И ДРУГА ТАКМИЧЕЊА

1

1

36

36

Наставни садражај Број часова Број часова

обраде


увежбавања


провере


понављања

АТЛЕТИКА

16 5 9 2 /

ГИМНАСТИКА

21

8

8

5

/

ТЕСТИРАЊЕ

12

/

/

12

/

СПОРТСКА ИГРА

23

8

8

7

/

УКУПНО 72 21 25 26 /

1.ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ

Наставни

садржаји

Број

часова

Активности ученика

у васпитно-

образовном раду

Активности наставника

у васпитно –образовном

раду

Начин и

поступак



програма

-ходање -дискусија -разговор -разликује правилно од неправилног

65

АТЛЕТИКА

16

-трчање

-вежбање

-анализирање

-такмичење


-објашњавање

-показивање


-физичко

вежбање

држања тела

-развијање и усавршавање

моторичких способности

-изводи покрете у задатом смеру

-вешто изводи једноставне форме

природног кретања

ВЕЖБЕ НА

СПРАВАМА

И ТЛУ

21

-вежбање





- поређење


-физичко

вежбање

-вешто изводи задате вежбе са

реквизитима

-уочава своје моторичке

способности и особине,сличности и

разлике међу вршњацима

ТЕСТИРАЊЕ

12

-мерење

-мерење


-упоређивање

-физичко

вежбање

-мерење физичких способности

ученика

СПОРТСКА

ИГРА

23

-вежбање


-трчање

-скакање

-такмичење


-поређење




-физичко

вежбање

-разговор

-познаје правила спортске игре и

придржава их се

-стварање услова за социјално

прилагођавање ученика за

колективни живот и рад

Исходи у физичком васпитању

Наставна облааст гимнастика

Назив вежбе Основни

ниво

Средњи

ниво

Напредни

ниво

Веж

бе

на

тлу

(„п

арте

р“)

Колут напред из чучња до чучња *

Колут напред преко препреке-одразом, без изразите фазе лета *

Колут напред преко препреке са фазом лета (сунђер струњача) *

Колут напред летећи са изразитом фазом лета (сунђер струњача) *

Из става раскорачног колут назад до става раскорачног *

Из става раскорачног колут напред до става раскорачног *

Став на шакама уз помоћ *

Став на шакама уз малу помоћ *

Став на шакама, издржај, колут напред *

Премет странце упором у „бољу“ страну *

Премет странце упором улево и удесно *

66

Прекопит („салто згрчено телом“) напред *

Мост из лежећег на леђима *

Мост заклоном и усклоном уз помоћ *

Вага претклоном и заножењем на левој и на десној нози * П

рес

ко

к

Разношка преко козлића *

Згрчка уз помоћ *

Згрчка преко козлића или коња *

Разношка и згрчка са изразитом фазом лета *

Ра

збо

ј

Ученици и ученице – дочелно вратило или нижа притка разбоја: Узмак одразом једне ноге до упора предњег,

премах одножно десном/левом до упора јашућег, потхват десном/левом и спојено премахом одножно левом/десном

одношка са окретом за 90º

*

Ученици и ученице – дохватно вратило или виша притка разбоја: Њих у вису предњем, саскок у зањиху *

Ученици – дохватно вратило: Суножним одразом узмак до упора предњег, саскок подметно

*

Ра

збо

ј

Ученице – двовисински разбој: Лицем према нижој притки – залетом и суножним одскоком наскок у упор

предњи; премах одножно десном; премах одножно левом; прехват на вишу притку и спојено подметно успоставити

предњих и саскок у предњиху

*

Ученици и ученице – дочелно вратило или нижа притка разбоја: Ковртљај назад у упору предњем

*

Ученици – паралелни разбој:

На почетку разбоја: њих у упору, предњихом упор до седа разножно; саседом сножити и зањихом саскок

*

Из замаха (предњиха) у упору предношка са окретом за 180º према притки до става на тлу

*

Њих у потпору; предњихом упор до седа разножног: упор за рукама и спојено колут напред до седа разножно

*

Гр

еда

Ученици и ученице – ниска, средња или висока греда: Наскочити на произвољан начин; усправ – одручити;

кораци успону унапред до средине греде; чучањ и окрет у чучњу за 180º усправ; два корака зибом почучњем уназад;

окрет у успону за 180º - узручити, кораци до краја греде; саскок пруженим телом (бочно)

*

Ученице – висока греда или греда висине од 80cm

Наскок у упор предњи, упор одножно десном (левом), окрет за 90º улево и прехват бочно (палчеви су окренути

један према другом), упор клечећи на десној заножити левом (мала вага); ослонцем заножене ноге испред тела

усправ уз помоћ; четри корака у успону – узручити; саскок суножним одскоком, доскочити на исто место –

одручити, четри корака са предножењем; окрет за 90º, узручити; саскок пруженим телом, завршити леђима према

греди

*

67

Залетом и суножним одскоком наскок премах одножно десном у упорјашући; окрет за 90º у лево; прехватом бочно

и ослонцем стопалима иза тела упор чучећи; усправ, одручити; два корака зибом почучњем; скок суножним

одскоком и доскок на једну ногу, слободна је у заножењу; вага претклоном и заножењем, усклон, валцер кораци до

краја греде – таласи у одручењу; окрет у успону за 180º и једна дужина греде произвољна комбинација кретања

(кораци, поскоци, окрети...), на крају греде саскок згрчено – бочно у односу на греду (завршити леђима према крају

греде)

* К

ру

го

ви

Ученици

Дохватни кругови: Суножним одривом згибом вис узнето, издржај; крос вис предњи саскок (уз помоћ)

*

Доскочни кругови: Из замаха предњихом вис узнето, вис стрмоглаво, вис узнето, вис стражњи – саскок (уз помоћ)

*

Доскочни кругови: Из виса предњег вучењем вис узнето, вис стрмоглаво – издржај, вис узнето, отварањем вис

предњи и спетни саскок

*

Ко

њ с

а х

ва

та

љк

ам

а

Ученици

Наскок у упор предњи; премах одножно у упор јашући (назначити); њих у упору јашућем; премах заножном у упор

стражњи; замахом ногама унапред саскок

*

Наскок у упор предњи; премах одножно десном напред ван, премах одножно десном назад; премах одножно левом

напред ван, премах одножно левом назад до упора предњег; замахом ногама уназад саскок

*

Наскок у упор предњи; премах одножно десном напред, премах одножно левом напред, премах одножно десном

назад до упора јашућег; њих у упору са преношењем тежине са руке на руку и спетно. Премах одножно десне

саскок са окретом за 90º улево

*

Наставна облааст рукомет Елементи Основни

ниво

Средњи

ниво

Напредни

ниво

Вођење лопте „јачом“ руком у месту и праволинијско кретање умермном брзином

*

Вођење лопте „јачом“ и „слабијом“ руком у месту *

Вођење лопте „јачом“ и „слабијом“ руком у кретању максималном брзином (праволинијски и са променом

правца)

*

Вођење лопте „јачом“ руком у праволинијском трчању максималном брзином

*

Бацање (додавање) лопте тзв. „кратким замахом“ изнад висине рамена *

Бацање (додавање) лопте тзв. „дугим замахом“ на веће растојање *

Бацање (додавање) лопте иза леђа *

Увртање подлакта „слабијом“ руком *

Хватање лопте у висини груди *

68

Хватање непрецизно бачених лопти (високих, ниских) *

Бочни („шасе“) шут *

Шут из трка („чеони шут“) *

Скок шут са позиције бека, крила, пивота *

Игра на два гола *

Игра на два гола уз примену свих правила *

Три корака *

Три секунде *

Три метра *

Искључења *

Не прави прекршај ношена лопта *

Не прави прекршај преступ *

Извођење аута *

Индивидуална тактика одбране *

Индивидуална тактика напада *

Преузимање играча при блокади *

Игра на два гола уз суђење самих ученика *

Ученик/ученица се такмичи *

Ученик/ученица учествује у организацији утакмице или турнира *

Наставна облааст фудбал Елементи Основни

ниво

Средњи

ниво

Напредни ниво

Праволинијско вођење лопте произвољним делом стопала *

Вођење лопте променом правца кретања разним деловима стопала уз присуство играча који

омета

*

Примање лопте, разним деловима тела у месту и кретању *

Одузимање лопте, избијањем, уклизавањем, гурањем раменом *

Зазстављање лопте која се креће у ваздуху произвољним делом стопала или било којим делом

тела

*

Вођење лопте произвољним делом стопала и шутирањ на гол произвољним делом стопала *

Одбијање лопте главом *

Техника голмана *

Примање лопте, разним деловима тела у месту и кретању *

Недозвољени контакт са лоптом *

Убацивање лопте у игру пре почетка утакмице, након прекида и када напусти терен

*

Измена играча *

Извођење слободних и казнених удараца *

Испуњава тактичке задатке *

Временске казне и искључења до краја утакмице *

69

Тактика одбране – индивидуална и колективна; постављање код извођења аута

*

Тактика напада *

Ученик/ученица се такмичи *

Ученик/ученица зна да суди *

Ученик/ученица учествује у организацији утакмице или турнира *

Наставна облааст плес Елементи Основни

ниво

Средњи

ниво

Напредни

ниво

Успешно пљеском (ударањем дланом о длан) прати акценте у темпу музичке пратње

*

Успешно пљеском или топотом прати задати ритам и темпо музичке пратње *

Успешно се креће у задатом простору у свим смеровима комбинујући ходање и трчање

*

Целокупну своју моторику (кретање и покрете појединих делова и целог тела) изводи у ритму и темпу музичке пратње

самостално, у пару, у групи

*

Повезује ( просторно и временски) плесне елементе (најмање шест основних елемената технике: галоп, дечији поскок,

мењајући корак, кораци са привлачењем са и без преноса тежине тела, кораци са укрштањем напред – назад,

укључујући ходање и трчање) у целини

*

Уз помоћ (наставника) реализује задату комбинацију основних корака у аеробном загревању у трајању од 2 пута 32 4/4

такта

*

Самостално реализује задату комбинацију основних корака у аеробном загревању у трајању од 2 пута 32 4/4 такта

*

Успешно моторички у ритму и темпу реализује одабране народне, друштвене и дечије плесове

*

Састаља и изводи самосталну плесну комбинацију у 2/4 такту од произвољно одабраних и укомпонованих основних

елемената технике плесова

*

Исказује креативност и стваралаштво кроз састављање мањих композиција покрета и кретања и плесних комбинација

*

Влада терминологијом плесова *

Учествује на такмичењу *

Наставна облааст ритмичка гимнастика Елементи Основни

ниво

Средњи

ниво

Напредни

ниво

Мачији поскок, дечији поскок, галоп напред и странце, поскок са заножењем, комбинација галоп – поскок са

заножењем

*

Окрет за 90º, 180º и 360º *

Суножно прескакање вијаче са и без међупоскока – обртање вијаче унапред и уназад, прескакање вијаче у

трчању

*

70

Ритмичко ударање чуњева један о други и о под, мали кругови чуњевима *

Галоп + дечији поскоци вијачом *

Галоп + поскок заножењем *

Галоп + мачији скок са бацањем и хватањем лопте, замаси лоптом у хоризонталној равни спојено са окретом за

180º и 360º

*

Прескакање вијаче у трчању *

Прескакање вијаче галопом и странце *

Прескакање вијаче дечијим поскоцима *

Кружење вијачом ( бочно и чеоно) *

Трчање са обртањем вијаче и прелаз у галоп *

Научени поскок или скок повезати са ударањем чуња о чуњ испред и иза тела – изнад главе и испод ногу

*

Ритмички састав без реквизита *

Ритмички састав лоптом *

Ритмички састав вијачом *

Ритмички састав обручем *

Ритмички састав чуњевима *

Ученица се такмичи *

Наставна облааст стони тенис Елементи Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво

Форхенд и бекенд техника без ротације *

Форхенд и бекенд ударац са ротацијом по дијагонали *

Основни став у игри *

Примена сложених техника са обе стране рекета *

Пимпл игра обема странама *

Основна техника кретања *

Штоп игра и активна игра спином *

Школси сервис обема странама *

Разноврсни сервис *

Зна када је поен *

Промена сервиса *

Трајање сета *

Активна игра *

Испуњава тактичке задатке у зависности од противника *

Користи више врста квалитетног ротираног сервиса са увежбаним тактичко – техничким наставком у игри

*

Такмичи се *

Познаје организацију игре *

Суди на мечевима *

Искатује вољу за напредовањем *

71

Наставна облааст атлетика Елементи Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво

Правилно трчи варијантама технике трчања на кратке, средње и дуге стазе и мери резултате

*

Изводи технику штафетног трчања *

Правилно скаче у даљ згрчном варијантом технике и мери дужину скока *

Правилно скаче у даљ варијантом технике увинуће *

Зна атлетска правила за скок у даљ *

Правилно скаче у вис варијантом технике маказице *

Правилно скаче у вис леђном варијантом технике *

Зна атлетска правила за скок у вис *

Правилно баца куглу варијантом технике из места и мери дужину хитца *

Правилно баца куглу леђном варијантом технике и мери дужину хитца *

Зна атлетска правила бацања кугле *

Такмичи се у једној од атлецких дисциплина *

Такмичи се у атлецком петобоју *

Наставна облааст пливање Елементи Основни

ниво

Средњи

ниво

Напредни

ниво

Пливање произвољним начином, скок на ноге са висине 1m у дубоку воду, одржавање у усправном положају у дубокој

води, започињање пливања из вертикалног – хоризонталног плутања, коришћење зидабазена за окрет, подизање три

предмета са дна базена или роњење 6 метара са променом дубине и правца

*

Плива једном од техника спортског пливања *

Поседује вештину самопомоћи у виду безбедног понашања у и око водене средине

*

Плива две технике спортског пливања *

Такмичи се *

72

2.ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ

2.1 ИЗАБРАНЕ СПОРТСКЕ ГРАНЕ

2.2 СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ ( секције)

2.3 АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ

2.4 КОРЕКТИВНО-ПЕДАГОШКИ РАД

2.5 ШКОЛСКА И ДРУГА ТАМИЧЕЊА

1

1

36

36

СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ (СЕКЦИЈЕ)

Слободне активности ( секције) организују се за уценике са посебним интереовањем за спорт. Рад се одвија у спортским

секцијама или сколским екипама које се формирају према интересовању ,способностима И полу уценика.

АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ

Од активности у природи планирана су два кроса

Кросеви:

-јесењи крос,у организацији Црвеног крста ( октобар);

-пролецни крос,у организацији Спортског савеза из РТС-а ( мај)

Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) јесте да пружи целовит православни погледна свет и живот, уважавајући две

димензије: историјски хришћански живот(историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот(будућу димензију идеалног).То значи да

ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему

се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о

свету, којим се настоји показати да хришћанско виђенје(литургијско, као и подвижничко искуство Православне цркве) овухвата све

позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образованје. Све то остварује се како на

информативно-сазнајном тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу у свим

сегментима живота(однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом.

Задаци наставе православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:

73

-развије отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима,

према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни

индивидуализам и егоцентризам;

-развије способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у

заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и сопственој одговорности за друге, за свет као творевину

Божију и за себе,

-развије тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске

заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже измђу

заједнице и властите личности и ка остваренју сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом;

изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског

стваралаштва у науци и другим областима;

-изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа

према Богу, људима и природи.

Напомена: у току школске године планирана је посета храму Св. Ђорђа на Лазареву суботу, као и учешће на Литургији у неком од

храмова, у зависности од објективних могућности (удаљеност, време, могућност организовања итд).

НАСТАВНИ САДРАЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА БРОЈ ЧАСОВА ОБРАДЕ ОСТАЛИ ОБЛИЦИ

Припрема света за долазак Сина Божјег у свет 2 1 1

Стари Завет између Бога и света кроз изабрани

народ

5 2 3

Аврам родоначелник јеврејског народа праслика

Христа као главе Цркве 6 3 3

Мојсијев закон као припрема и водич ка Христу 15 8 7

Старозаветни мотиви у православној

икинографији 8 4 4

УКУПНО 36 18 18

74

Ред.

бр.

теме

Број

часо

ва

Садржај

програма


ученика у

образовно-

васпитном

раду



образовно-


Основни

облици

извођења

програма

Циљеви и задаци садржаја програма

1 2

Припрема света

за долазак Сина

Божјег у свет

-разговара

-слуша

-илуструје

-уочава

-расуђује

-читање Библије

-излагање новг

садржаја

-

индивидуални

-фронтални

-групни

-рад у пару

-уочавање да је први човек прекинуо везе са

Богом и осудио себе и сву творевину на

смрт,људи су самим рођењем постајали

смртни и зато нису могли да буду

посредници између света и Бога,та се веза

остварила тако што је Бог постао човек

2

5

Стари Завет

између Бога и

света кроз

изабрани народ

-разговара

-слуша

-илуструје

-уочава

-расуђује

-читање

сведочанстава

забележених у

Старом Завету и

светоотачка

тумачења

-


-фронтални

-групни

-рад у пару

-довести ученике до сазнања да цео Стари

Завет говори о рађању,страдању и

Васкрсењу Сина Божјег као човека за

спасење света

-Аврам и његови потомци као почетак

цркве Христове

-слика жртвовања Исака од стране Аврама

као праслика страдања Божјег Сина за

спасење света

3 6

Аврам

родоначелник

јеврејског

народа праслика

Христа као главе

Цркве

-разговара

-слуша

-илуструје

-уочава

-расуђује



садржаја

-подстицање на


-


-фронтални

-групни

-рад у пару

-уочити да образање има значење

заједништва Адама и његовог народа с

Богом,то је праслика крштења

Христовог,сваки рођен од смртног човека

Адама,рађа се за смрт,сваки рођен од

Христа Сина Божјег,рађа се за живот

4 15

Мојсијев закон

као припрема и

водич ка Христу

-слуша

-илуструје

-уочава

-расуђује



садржаја

-подстицање на


-


-фронтални

-групни

-рад у пару

-Мојсијев закон има значење човековог

слободног избора између Бога и природе од

тога зависи постојање или непостојање

човека ,та истина је водич ка Христу

5 8

Старозаветни

мотиви

у православној

иконографији

-разговара

-слуша

-илуструје

-уочава

-расуђује

-читање

сведочанстава из

Старог Завета и

светоотачких

тумачења

-


-фронтални

-групни

-рад у пару

-Православна иконографија приказује

јединство старозаветне и новозаветне

Цркве

-Спасење света и људи ће бити на крају

историје,кад Христос поново дође у сили и

75

слави и кад Васкрсну сви људи у Христу.

Начин остваривања програма(методе и технике рада)

Циљ наставе у 5.разреду је да ученици на примеру старозаветне историје уоче да бог није одустао од остварења свог првобитног плана

о свету,који се огледа у сједињавању свих стврених бића са Богом преко човека,и поред тога што је то први човек Адам одбио да

испуни.

Овај програм треба реализовати читајући кључне одломке из Старог завета и тумачећи их из перспективе будућег великоцарства

Божијег као што и новозаветне догађаје треба тумачити из перспективе другог доласка Христовог и великоцарства Божојег.Тему

Припрема света за долазак Сина великобожијег треба реализовати препричавањем Библијске историје од пада Адама до позива

Авраму да напусти родитељски дом и пође за Богом.Указати ученицима на то да се Бог не појављује у свету као индивидуа,већ кроз

историјске догађаје и да су то они који указују на будуће Царство божије.Теме Избора Аврама... и Аврам и јеврејски народ као

праслика Христа и цркве,реализовати препричавањем библијске историје везане за Аврама.

Указати на то да библијска историја под избором Аврама подразумева многе,читав један народ,као и на то да имена „Израиљ“,“слуга

Божији“истовремено означавају једног и многе.Довести у везу са Христом и литургијом,црквом,где се под Христом подразумевају

истовремено један и многи.

Тему Десет божјих заповести треба реализовати на основу старозаветног описа давања заповести Мојсију на гори Синају,указујући да

суштина овог закона неје његово индивидуално упражњавање и испуњење,већ да он има смисао у односу човека према Богу и другом

човеку,односно да прописује шта не треба учинити другом човеку,на основу чега се подвлачи значај другог Бога и човека,за живот нас

самих.

Упоредо са боблијском историјом ,глобална светска историја показује да људи , будући да су иконе Божије,не престају да теже

бесмртности.То се види кроз стварање разних религија ,митова,али и филозофије и науке,као и културе и уопште цивилизације ,које

све имају као крајњи циљ налажење начина да се превазиђе смрт.

Циљ и задаци:

Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне заједнице, проширивањем знања о

демократији, њеним принципима и вредностима кроз практично деловање

Задаци: -подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу школе развијањем вештина за унапређивање услова школског живота кроз

праксу

-упознавање школских правила и процедура

-разумевање функционисања органа управљања школе и стручних тела

-упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе

-развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање, аргументовање ставова и изналажење мишљења

-обучавање техникама групног рада

76

-развијање способности критичког просуђивања и одговорног одлучивања и деловања

Ред.

број

НАСТАВНА ТЕМА

радионица

I

Упознавање основних елемената програма

6

II

Сагледавање услова школског живота

4

III

Избор проблема на коме ће се радити

1

IV

Сакупљање података о изабраном проблему

8

V

Активизам и партиципација-план акције

12

VI

Јавна презентација плана акције

1

VII

Осврт на научено-евалуација

4

УКУПНО:

36

77

ЦИЉ

Циљ наставе страног језика-руског језика у основном образовању заснива се на птребама ученика које се остварују овладавањем

комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика.

Циљ наставе руског језика у основном образовању стога јесте:развијање сазнајних и интелектуалних способности, ученика, његових

хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према

сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавања на отвореност у комуникацији, стицање свести и

сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног

језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји

норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу

образовања и самостално, учење истог или другог страног језика.

ОПШТИ СТАНДАРДИ

Кроз наставу страних језика богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим

језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других

језика.

ЗАДАЦИ НА НИВОУ ЈЕЗИЧКИХ ВЕШТИНА

Разумевање говора

Ученик треба да разуме усмену поруку исказану савременим језиком, без непотребних лексичких и синтаксичких тешкоћа, и не дужу

од две до три минуте; и то на нивоу глобалног разумевања, на нивоу селективног разумевања и разумевања имплицитног садржаја.

Разумевање треба да се односи на различите врсте усмених порука, а ученик треба да буде способан да идентификује различите врсте

исказа, да уочи кључне речи експресивне елементе исказа, да уочи одредбе за исказивање различитих, програмом предвиђених односа,

да реконструише непознато на основу контекста и да запамти кључне елементе поруке.


Ученик треба да, у оквиру програма предвиђене језичке грађе, буде оспособљен да савременим језиком, примереним свакодневној

комуникацији, искаже једноставну усмену поруку, да буде у стању да учествује у једноставном разговору, да једноставно и јасно

исприча лични доживљај, садржај разговора или наративног текста.


Ученик треба да прочита и разуме једноставне поруке, знакове, информације, да разуме, глобално, селективно и на нивоу

имплицитног, једноставније аутентичне текстове писане савременим језиком, у вези са свакодневном ситуацијом и из домена његовог

интересовања.

Писано изражавање

Ученик треба да, у оквиру програмом предвиђене језичке грађе, буде способан да напише своје личне податке, да напише честитку

разгледницу, једноставно краће неформално писмо, да опише неки доживљај и место у којем живи, да напише нешто о себи и својим

интересовањима, да напише кратак резиме о ономе што је чуо, видео или прочитао и изнесе лични став.

78

Развијање социокултурне компетенције

Поред сазнања о основним чињеницама везаним за историју, географију, културу и уметност земље чији језик учи, ученик треба да

стекне увид, у оквиру поља свог интересовања и искуства, у сличности и разлике у навикама, обичајима, менталитету и институцијама

између наше земље и земље чији језик учи.

Оперативни задаци на нивоу језичких вештина

Разумемевање говора

Ученик треба да:

-препознаје страни језик који учи међу другим страним језицима;

-препознаје изјавну, заповедну и упитну интонацију;

-препознаје гласове, нарочито оне којих у матерњем језику нема;

-разуме оне изразе које наставник употрбљава током часа да би дао упутства за рад и друго;

-разуме кратке дијалоге и монолошка излагања до пет реченица, које исказује природним темпом наставник, други ученици или их

чује преко звучног материјала, а који садржи искључиво језичку грађу обрађену током петог разреда;

-разуме једноставне дечије песме и бројалице у вези са обрађеном техником.



-правилно изговара гласове,посебно оне које наш језик не познаје;

-правилно репродукује основне интонацијске схеме;

-користи устаљене изразе учтивости;

-поставља питања и даје императивне исказе у основној комуникацији на часу и у игри;

-ступи у дијалог у оквиру четири-пет реплика, постављањем и одговарењем на питања, води разговор у оквирима комуникативних

функција и лексике обрађених у током петог разреда;

-монолошки, без претходне припреме али уз наставников подстицај, у три до пет реченица представи себе или другога, уз помоћ

питања саопшти садржај дијалога или наративног текста, или опише ситуацију, слику и лице, предмет, односно животињу;

-интерпретира кратке, тематски прилагођене песме и бројалице/рецитације.



-упозна и, када је позната језичка грађа, савлада технике читања у себи;

-упозна основна правила графије и ортографије;

-разуме упутства за израду вежбања у уџбенику и у радним листовима;

-разуме смисао кратке писане поруке, честитке и разгледнице;

-разуме глобално и селективно садржај непознатог текста који се састоји од искључиво познате језичке грађе.

Писмено изражавање


-упозна основна правила графије, ортографије и интерпукције у оквиру усмено стечених језичких знања;

-пише кратке реченице на основу датог модела;

79

-кратко одговара на једноставна питања(ко, шта, где) које се тичу обрађене теме, ситуације у разреду или њега лично:

-пише кратку поруку, честитку и разгледницу;

-издвоји и напише кључне речи из обрађеног дијалога или теме.

ПЛАН РАДА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ИЗ РУСКОГ ЈЕЗИКА

НАЗИВ ТЕМЕ

Укупан број часова обрада утврђивање понављање

1. Знакомство 2 1 1

2. Гости в школе 3 2 1

3. Гости в доме 2 1 1

4. Концерт и проводы 2 1 1

5. Звуки и буквы 2 1 1

6. В Москве 2 1 1

7. Суббота 3 2 2

8. Чья это семья? 4 2 1

9. Перед Новым годом 5 3 2 1

10.С Новым годом 3 1 3

11.Зимние забавы 5 2 1

12.О вкусах не спорят 3 2 2

13.Мы считаем,

вычитаем 4 2 2

14.Как всё успеть? 6 3 1 1

15.Занимайтесь спортом! 3 2 1

16.Наступила весна 3 1 2 1

17.О России 8 3 1 3

18.Занатия в школе 4 2 1 1

19.Обедаем по-русски 4 3 1

20.Скоро каникулы 4 1 1 2

80

Укупан број часова

72 36 27 9

ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ(други страни језик)

РУСКИ ЈЕЗИК-ГОДИШЊИ ФОНД ЧАСОВА 72 (5. разред)

Садржаји програма(теме) Број часова(трајање) Начин и поступак

остваривања програма

Активности у васпитно -


1.ШКОЛА

-школски простор, школски

прибор, активности, излети

8 -монолог,-дијалог, сарадња,-

прилагођавање говора

наставника знањима ученика, -

схваћање значења поруке

укључујући њене култоролошке

и васпитне елементе који воде

што бољој социјализацији

ученика,-увођење новог

лексичког материјала,-усвајање

и коришћење познатих

граматичких структура и

обрнуто,-корелација са другим

наставним предметима

-слушање и разумевње текстова

и дијалога, као и рецептивно

усвајање лексике,

-постављање питања и давање

одговора,

-учествовање у

лингводидактичким играма,

-писање и преписивање,

-активно учествовање у

дијалозима на задату тему,

-читање,

-извођење вежби,

-активно учествовање у раду,

-слушање текстова с диска

2.ЈА И МОЈИ ДРУГОВИ

-дружење

-спорт

16 -монолог,-дијалог,-сарадња,

-прилагођавање говора

наставника знањима ученика,

-схваћање значења поруке,

-увођење новог лексичког


--усвајање и коришћење


-аудирање и разумевање

текстова и дијалога, као и

рецептивно усвајање лексике,



одговора,



81

обрнуто,

-корелација са другим



3.ПОРОДИЦА И БЛИСКО

ОКРУЖЕЊЕ

-ужа и шира породица, суседи и

пријатењи,

-кућни њубимци и обавезе

према њима




-схваћање значења поруке,



-усвајање и коришћење


обрнуто,




кратких текстова и дијалога,

као и рецептивно усвајање

лексике,


одговора,


-читање,



4.ПРАЗНИЦИ

-Божић,Нова година 4 -монолог,-дијалог,-сарадња,







обрнуто,



-читање,





лексике,


одговора,


-извођење вежби за понављање

кратких исказа,


5.МОЈ ДОМ

-просторије у кући, обавезе у

кући








-читање,




лексике,


одговора,

82

обрнуто,







6.ИСХРАНА

-оброци, омиљена храна, здрава

храна

-навике у исхрани у зрмњи чији

се језик учи








обрнуту,



-читање,




лексике,


одговора,





7.ОДЕЋА

-одевни предмети

-прикладно одевање







граматичких структура,



-читање,




лексике,


одговора,





8.ОКРУЖЕЊЕ

-место у улици где станујем

-важне установе у окружењу

(биоскоп, школа, пошта,

позориште, музеј, банка,

болница)

-посета установама









-читање,




лексике,


одговора,


83

наставним предметима -активно учествовање у раду,



9.ОСТАЛО

-годишња доба, месеци, дани у

недељи и делови дана,

-исказивање

времена(метеоролошко, и

хронолошко-пуни сати и пола

сата)

-бројеви до 30

-основни подаци о земљи чији

се језик учи










-читање,




лексике,


одговора,





Наставни

садржаји

Број

часова

Активности ученика у

васпитно-образовном

раду

Активности наставника у

баспитно-образовном раду

Начин и

поступак



програма

ЕЛЕМЕНТИ

СПОРТСКЕ

ИГРЕ

36

-вежбање


-поређење

-трчање

-скакање

-пешачење


-поређење



демонстрација

-дијалог

-физичко

вежбање

-турнир

-излет

-познаје правила спортске

игре и придржава их се

-стварање услова за

социјално прилагођавање

ученика за колективни

живот и рад

С П О Р Т Уводни час обрада увежбавање теорија провера укупно

О Д Б О Ј К А 1 8 24 1 2 36

ФУДБАЛ 1 8 24 1 2 36

84

-развијање основних

моторичких активности

-развијање такмучарског

духа

(1 час недељно, 36 часова годишње)

Пети разред


Циљ образовно-васпитног рада изборног предмета је да се ученици оспособе за самостално коришћење рачунара.

Задаци образовно-васпитног рада:

упознавање ученика са применом рачунара у различитим областима људске делатности;

развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;

подстицање креативног рада на рачунару;

оспособљавање за рад на рачунару.

Оперативни задаци:

- упознавање ученика са графичким радним окружењем оперативног система;

- упознавање ученика са организацијом дискова, датотека и директоријума;

- упознавање ученика са подешавањем околине за рад на српском језику;

85

- упознавање ученика са инсталацијом додатних уређаја и програма;

- упознавање ученика са радом у програму за обраду текста;

- упознавање ученика са основним програмима за рад у мултимедији;

- оспособљавање ученика за самостално коришћење рачунарских програма.

ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО

(1ЧАС СЕДМИЧНО, 36 ЧАСА ГОДИШЊЕ)

V разред

РЕДНИ БРОЈ

ТЕМЕ САДРЖАЈ ПРОГРАМА БРОЈ ЧАСОВА ОБРАДА ВЕЖБА

1. ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ 14 3 11

2. РАД СА ТЕКСТОМ 14 1 13

3. УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ 8 2 6

У К У П Н О 36 6 30

Редни

број теме

Број

часова Садржај програма

Активности ученика у

образовно-васпитном

раду



образовно-


Облици


програма

Циљеви и

задаци

садржаја

програма

1. 14 ОПЕРАТИВНИ

СИСТЕМ

- Уученици уче о

оперативном систему

Windows или Linux,


графичким радним

- Упознаје

ученике са

врстама

оперативних

система радом у

- Фронтални,

- Групни,

- Рад у пару,

-Индивидуални

-Упознавање са

интерфејсом

Windows-a,

-Упознавање са

радом у

86

окружењем, падном

површином, Windows

Explorer-oм,

- Учие основне радње на

рачунару, рад сафлешом

и СD-ом, рад са мишом

итастатуром,

-Уче и практично изводе

рад на рачунару, рад са

контроном таблом.

њима,

-Упознаје ученике

са радним

окрузењем па

рачунару и како

да изводе

поједине

операције,

-Показује

ученицима како

да врше пренос

података на

преносиве

меморије,

-Надгледа и

усмерава

практичан рад

ученика.

Windows

Еxplorer-у,

-Да ученици

науче да врше

преношење и

чување података

на спољашње

меморијске

јединице,

- Да ученици

науче да

формирају,

именују и

премештају

фолдере и

фајлове

-Да знају да

изврше,

инсталацију

нових програма

и њихово

уклањање.

2. 14 РАД СА ТЕКСТОМ

- Уче основне појмове у

програму за обраду

текста,

-Раде у програма за

обраду текста

-Раде са тастатуром и

упознају се са функцијом

појединик типки

-Уче и практично раде са

функцијама листе за

набрајање-Bullets and

numbering

- Упознаје учнике

са појмом

интерфејс,


са програма за

обраду текста и

практично их

обучава за рад у

истим,


са тастатуром и

функцијом


- Групни,


- Индивидуални.

- да науче шта је

то интерфејс,

-да се упознају

са радом у

програма за

обраду текста

-упознавање са

тастатуром и

функцијом


-да науче

функције листе

87

-Word Art

-Уче да врше

форматирање текста


-Учи ученике како

да користе

функције листе за

набрајање-Bullets

and numbering

-Word Art

-Показује

ученицима како

да врше

форматирање

текста

за набрајање-

Bullets and

numbering

-Word Art

-знају да врше

форматирање

текста

3. 8 УВОД У

МУЛТИМЕДИЈУ

-Уче о појму мултимедија

-Оспособљавају се да

користе: Media Player,

Real Player, Micro DVD

...). –Добијају

основне информације о

преносу ,обради и

репродукцији слике и

звука на рачунару

- Врше практичну

употребу едукативних

CD-a i DVD-a

(електронске књиге,

енциклопедије, атласи...).

-упознати ученике

са појмом

мултимедија

–оспособити

ученике да

користе: Media

Player, Real Player,

Micro DVD ...).

–дати ученицима

основне

информације о

преносу ,обради и

репродукцији

слике и звука на

рачунару

-практично

реалиизовати

употребу

едукативних CD-

a i DVD-a

(електронске

књиге,

енциклопедије,

атласи...).


- Групни,


- Индивидуални.

-упознавање

ученика са

појмом

мултимедија

–оспособљавање

ученика да

користе: Media

Player, Real

Player, Micro

DVD ...). –

добијају основне

информације о

преносу ,обради

и репродукцији

слике и звука на

рачунару

-науче

практично

реалиизују

употребу

едукативних

CD-a i DVD-a

88

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

При реализацији тематске целине "Оперативни систем" треба упознати ученике са оперативним системом Wиндоwс или Линуx.

Потребно је на самом почетку упознати ученике са графичким радним окружењем, са посебним нагласком на радну површину -

Десктоп и његове делове (Таскбар, иконице, позадинска слика). Објаснити ученицима шта је Схортцут и употребу десног и левог

клика мишем. Објаснити ученицима рад са објектима у Мy Цомпутер-у. У оквиру ове наставне јединице упознати их са организацијом

дискова, датотека и директоријума. Објаснити преносне и фиксне меморијске медијуме: дискете, ЦД и ДВД, Фласх меморије као и

хард дискове. Пошто су ученици савладали овај део програма треба их упознати са програмом за управљање датотекама и

директоријумима, Wиндоwс Еxплорер. Ученицима указати на сличности са иконом Мy Цомпутер, објаснити им рад са објектима и

функцију десног тастера миша у овом програму, а посебан акценат ставити на Цлипбоард (на копирање и премештање објеката). Сваки

ученик треба да научи да копира односно премести објекат са диска на преносни меморијски медијум (дискету, фласх меморију, ЦД и

друго) и обрнуто. Након што су ученици савладали основе, објаснити им и остале појмове у Еxплорер-у, манипулацију групама

објеката (помоћу тастера Схифт или Цтрл) и акценат ставити на проналажење фајлова односно на наредбу Финд. Након што су

савладали Еxплорер, ученицима омогућити да вежбају један час те да самостално праве директоријуме и да проналазе одређене врсте

датотека коришћењем џокер знакова * и ? (на пример слике, *.јпг), као и на основу датума измене или величине фајла.

Објашњавање Цонтрол Панел-а почети са подешавањем изгледа радне површине и тастатуре. Сваки ученик треба да научи да промени

позадинску слику и да подеси српску ћириличну и латиничну тастатуру. Остала подешавања, као што су датум и време, подешавање

миша, мултимедијалних уређаја, звука и постављање пассwорд-а показати ученицима без детаљније обраде ових опција. Објаснити им

шта су то фонтови. Ученицима омогућити један час да понове стечена знања кроз вежбу. Ученицима треба показати како се инсталира

програм, а такође и како се уклања непотребан програм опцијом Адд/Ремове програмс. Један час допустити ученицима да вежбају

инсталирање програма, а уклањање програма им допустити само уз надзор наставника. Објаснити групе програма (Аццессориес,

Цоммуницатион, Фаx, Мултимедиа) и како се њима манипулише.

Инсталацију нових додатних уређаја ученицима објаснити на практичном примеру. Објаснити им појам плуг&плаy (прикључи и почни

да користиш) као и ток инсталације. На посебном часу за вежбање сваки ученик треба да инсталира програм са ЦД-а, да га покрене и

на крају да га под надзором наставника уклони са рачунара.

Објаснити појам рачунарског вируса и злонамерног програма. Објаснити опасности од рачунарских вируса и злонамерних програма и

како се од њих треба штитити. Објаснити појам легалног и пиратског софтвера.

При реализацији тематске целине "Рад са текстом" показати ученицима на које се начине може покренути програм за обраду текста

(иконица, Старт/Програмс, Старт/Рун). Посебну пажњу обратити на радни простор као и на главни мени и траку са алатима. Сваки

ученик треба да научи како се постављају и уклањају тоолбар-ови. Показати ученицима како се креира нови документ, односно како

се отвара већ постојећи. Објаснити како се снима документ и нарочито нагласити разлику између команди Саве и Саве Ас. Пошто су

обрађене основне команде Филе менија објаснити ученицима како се одређује изглед и величина стране, као и маргине (дијалог Паге

Сетуп).

Пошто су се упознали са основним операцијама у програму за обраду текста, ученицима детаљно објаснити функције тастера са

тастатуре, нарочито оних који су неопходни за рад у програму за обраду текста (Дел, Бацкспаце, Инсерт…), као и појам курзора.

89

Показати како се селектује текст а након тога ученици сами треба да примене опције Цлипбоард-а које су научили у претходној теми

(Цут, Цопy, Пасте).

Појам форматирања објаснити на примеру знака, објашњавајући ученицима дијалог Фонт. Кроз практичан рад ученици треба да

савладају технику промене изгледа карактера (промена величине, боје, врсте фонта).

Код форматирања пасуса објаснити функцију тастера Ентер и дијалог Параграпх, односно како се врши поравнавање текста, увлачење

редова и дефинисање прореда. У оквиру ове јединице показати ученицима и дијалог Буллетс анд Нумберинг. Ученицима обезбедити

довољно времена да утврде стечено знање кроз практичну израду задатака.

У наставној јединици штампање објаснити укратко ученицима како се инсталира штампач и посебно се осврнути на дијалоге Принт и

Принт Превиеw са својим командама.

Ученицима треба објаснити на који начин се ради са сликама у текстпроцесору коришћењем менија Инсерт. Такође демонстрирати

употребу Wорд Арт-а. Након тога наставити са графиком у програму за обраду текста и то са тоолбар-ом Драwинг. У овој наставној

јединици показати ученицима како се цртају објекти, готове објекте (Аутосхапес) као и текст боксове и објаснити им како се врши

промена боје фонта, линија и површине.

При реализацији тематске целине "Увод у мултимедију" ученике упознати са појмом мултимедија. Оспособити ученике да користе

неке најчешће употребљаване апликације за рад са мултимедијом (нпр. Медиа Плаyер, Реал Плаyер, Мицро ДВД ...). Дати им основне

информације о преносу, обради и репродукцији слике и звука на рачунару. Демонстрирати и практично реализовати употребу

едукативних ЦД-а и ДВД-а (електронске књиге, енциклопедије, атласи...)

Циљ и задаци:

Циљ наставе изборног предмета чувари природе јесте развијање функционалне писмености из области заштите животне

средине,усвајање и примена концепта одрживог развоја и остваривање образовања о квалитету живота.

Задаци наставе предмета чувари природе су да ученици:

-развијају образовање за заштиту животне средине;

-развијају вредности,ставове,вештине и понашање у складу са одрживим развојем;

-развијају здрав однос према себи и другима;

-умеју да на основу стечених знања изаберу квалитетне и здраве стилове живота;

-примењују рационално коришћење природних ресурса;

-препознају изворе загађивања и уочавају последице;

-стичу способност за уочавање,формулисање,анализирање,и решавање проблема;

-развијају радозналост,активно учествовање и одговорност;

-поседују развијену свест о личном ангажовању у заштити и очувању животне средине,природе и биодиверзитета;

90


часова Начин остваривања Врсте активности

I Положај и улога човека у природи

4+11

- разговор

- предавање

-израда пројеката о здравом стилу

живота

- слушаjу,

- разговарају

- анализирају

- планирају

- истражују квалитет животне

средине нашег краја

II Природна богатства (ресурси) и

одрживо коришћење

4+2

- разговор

-предавање

-израда ветрењаче и воденице

- слушају,

- разговарају и планирају активности,

- описују ресурсе из животне средине

III Извори и последице загађивања

животне средине 5+6

- разговор

-предавање

-израда пројеката о загађивању

-израда пројекта-рециклажа папира

- слушају,

- посматрају презентације и филмове о

загађивању

- истражују мишљење својих

вршњака о загађивању животне

средине

IV Биодиверзитет-биолошка

разноврсност 2+2

- разговор

-предавање

-презентација радова и пројеката

- разговарају о значају разноврсности

живог света,

-планирају и постављају изложбу

91

Свакодневни живот у прошлости – годишњи фонд часова: 36 (пети разред)


часова


ученика




програма

Начин остваривања програма

УВОД

3

-активно

слушање

-учешће у

разговору

-гледање


мотивише



-упознаје ученике

са појмом

свакодневни живот

у прошлости

.

Стичу базичку језичку и

научну писменост.

Оспособљавају се ра решавају

задатке и проблеме у

новонасталим ситуацијама.

Упознавају се са динамиком

културних промена

У настави користити задатке који захтевају

примену наученог. Неопходно је вршити

стално поређење са савременим добу.

Наставник има слободу да креира коначну

верзију програма уважавајући

интересовање ученика. Не дозволити

претерану фактографију.

ИГРЕ У

ПРОШЛОСТИ

7

-активно

слушање

-учешће у

разговору

-гледање


мотивише

-усмерава на

богаћење речника



-објашњава

појмове















СВАКОДНЕВНИ

ЖИВОТ У

ПРАИСТОРИЈИ

И У СТАРОМ

ВЕКУ

26

-активно

слушање

-учешће у

разговору

-гледање


-читање

текстова

мотивише

-усмерава на

богаћење речника



-подстиче

интересовање за

свакодневни живот















92

Српски језик – допунска настава 5. Садржаји

програма

Број

часова


ученика




програма

Начин остваривања

програма

-служба речи у

реченици

-морфологија (врсте

речи)

-глаголски облици

-читање и

рецитовање

-препричавање

-падежи

9

-слуша

-чита

-пише

-говори

-записује

-треба и

објашњење


-убацује се у

разговор

-саопштава

-објашњава

-мотивише

-проверава

-указује на

грешке и

исправља

-оспособљава ученике да

правилно читају, пишу,

говоре

-оспособљава за самосталан

рад

-развија радне навике

објашњавање правила

-рад на једноставним

примерима и реченицама

-коришћење

очигледности и

поступности

-прилагођава-ње садржаја

психофизич-ким

способностима ученика

-систематско праћење

рада сваког ученика

Допунски рад се организује за ученике који , из објективних разлога , у редовној настави енглеског језика не постижу задовољавајуће

резултате у неком од програмско-тематских подручја. Зависно од утврђених недостатака у знањима и умењима ученика, као и узрока заостајања, наставник формира одговарајуће групе с којима

организује допунски рад (на пример: група ученика с недовољним знањем одређених садржаја и граматике или правописа; група ученика који

нису савладали неки од предвиђених елемената књижевне анализе или облика усменог и писменог изражавања; група ученика са

артикулационим проблемима, итд.)

Наставна тема и

садржај

Број

часова Активности

Облици

извођења


програма

REVISION

Numbers

The Present Simple Tense 4

-слушање




одговор;


-тражење и давање обавештења;

-описивање и именовање предмета;

-изражавање припадности;

- обнављање старог вокабулара и адекватна

93

интерактивно. примена истог.

SCHOOL LIFE

Body

Time and timetables

Reading and dictation 4




-дијалог;

-игра.

-исказивање једноставне усмене поруке;

-савладавање технике читања;

- описи појмова;

- лексика,



FAMILY LIFE

Meet my family

The Present Continuous

Tense

3


-читање.




-игра.

-препознавање појмова;

-разумевање наставникових инструкција;

-постављање питања и давање исказа у основној

комуникацији;

- лексика,


- писање кратких реченица.

HEALTH / SHOPS /

CLOTHES

Simple Past Tense 4

-групно и појединачно чи-

тање;

-препричавање

прочитаног;



-мануелне активности.

-исказивање просторних односа;

-кратки одговори на постављена питања;

-описивање активности;

- лексика,


- оброци; -специфичност одређених кухиња

SPORTS / TRAVEL /

HOLIDAYS

Adjectives;

Reading

3

-наредбе;

-рад у паровима;

-читање;



-писање кратких реченица на основу дате слике;

-усвајање новог вокабулара;

- лексика,


-стране земље и знаменитости.

.

Циљеви допунске наставе су:

Допунска настава се организује за ученике који спорије усвајају знања или су били одсутни са часова и за оне који желе да утврде

своје знање, са циљем разумевања, препознавања, отклањања нејасноћа и бржег и квалитетнијег усвајања знања, умења и вештина из

наставног градива.

94

Садржаји

програма

Број

часова


ученика у

образовно-

васпитном

раду

Активности наставника у

образовно-васпитном раду

Основни

облици

извођења

програма


програма

Васиона и Земља 1

Слушају,

питају,

разговарају

-подстиче на усвајање знања

-мотивише за рад

-методе рада прилагођава

карактеристикама и


-индивиодуални

-рад у пару

-фронтални

Боље разумевање, препознавање,

Географска карта 3

Питају,

демонстрирају,

илуструју







-рад у пару

-фронтални

Обучавање картографској

писмености и примени стечених

знања

Кретања Земље и

последице њених

кретања

2

Питају,

слушају,

демонстрирају







-рад у пару

-фронтални

Боље, брже уочавање и разумевање и

усвајање знања

Планета Земља 3

Разговарају,

питају,

упоређују







-рад у пару

-фронтални

Разумевање појмова, усвајање знања,

повезивање и примена наученог

Садржаји

програма

Број

часова


поступци


рада


програма Ученикa Наставникa

Скупови 1

-уочава

-именује

-повезује

-уређује



-фронтални


-формирање појма скупа, подскупа,

кардинал скупа, правилна употреба

симбола

-схватање смисла речи и, или, неки,

95

-подстиче на размишљање

-помаже ученицима у

савладавању градива

сваки

-извођење скуповних операција

Скупови тачака 1

-разликује

-именује

-открива

релације и


-упоређује





-фронтални


-схватање геометријских фигура као

скуп тачака (дуж, права, полуправа,

раван, кружница, круг)

-уочавање њихових међусобних

односа

-препознавање и правилно цртање

Дељивост бројева 1

-уочава

-закључује

-проверава




ученика о значају

математике

-фронтални


-уочавање дељивост бројева са

остатком и без остатка

-тумачење једначине а=b·g+r

-увођење појма делилац садржалац

-прости и сложени бројеви

-одузимање НЗС и НЗД

-растављање сложених бројева на

просте чиниоце

Угао ﴾сабирање и

одузимање

углова,графички

и аналитички)

1

-уочава

-именује

-разликује

-упоређује









-фронтални









Врсте углова 1

-уочава

-именује

-разликује





способност да брже

усвајају знања

-фронтални









Разломци

(опште,децимални 3

-именује

-упоређује



-фронтални


-стварање појма разломка као

количника два броја

96

запис,процентни

запис)


ученика о значају

математике

-скраћивање, проширивање и

упоређивање разломака

-приказивање на бројној прави

-основне операције са разломцима

Осна симетрија

(симетрала дужи

и угла,нормала)

1

-уочава

-разликује

-упоређује







мишљење

-фронтални


-стварање осне симетрије као

релације

-препознавање осносиметричних

фигура и одређивање осе симетрије

-цртање осносиметричних фигура

-конструкција симетрале дужи,

симетрале угла и нормале

Редни

број

теме

Број

часова

Садржај

Активности ученика Активности наставника Облици


програма

Оперативни

задаци извођења

програма

1.

1

УВОД У

ИСТОРИЈУ

-слушају

-повезују

-схватају

-анализирају и

расправљају о темама из

прошлости

-раде домаће задатке

-држи предавања


-прати и усмерава рад

ученика

-издаје конкретне задатке

-фронтални


-рад у пару

-групни


појма

прошлости


основних одлика

праисторије и

старог века

2.

1

ПРАИСТОРИЈА

-слушају

-читају

-коментаришу

-схватају


издаје конкретне задатке


-усмерава рад ученика

-подстиче закључке и

анализе

-фронтални


-рад у пару

-групни

примењивање

временских

одредница

(деценија, век,

миленијум)

97

3.

2

СТАРИ ИСТОК слушају

-повезују

-схватају



прошлости


издаје конкретне задатке


-усмерава рад ученика

-подстиче закључке и

анализе

-инивидуални

-групни

-рад у пару

-групни

стицање знања о

личностима које

су обележиле

стари исток

4.

3

СТАРА ГРЧКА

слушају

-повезују

-схватају



прошлости





ученика

-фронтални


-групни

-рад у пару

упознавање са

основним

појмовимаи

личностима из

периода Старе

Грчке

5.

2

СТАРИ РИМ

слушају

-повезују

-схватају



прошлости


-држи предавања



ученика


-фронтални


-групни

-рад у пару

упознавање са

основним

појмовима и

личностима из

периода Старог

Рима

Циљеви допунске наставе су:

Допунска настава се организује за ученике који спорије усвајају знања или су били одсутни са часова и за оне који желе да утврде

своје знање,са циљем разумевања, препознавања, отклањања нејасноћа и бржег и квалитетнијег усвајања знања,умења и вештина из

наставног градива.

Садржај-


Трајање Активности

ученика

Начин и поступак остваривања

(наставникове активности) Оновни

облици

извођења


постигнути

извођењем програма

98

програма


и разноврсност


2 Слушају,питају




карактеристикама и способностима

ученика

-фронтални

-


Боље разумевање

градива

Биљке-грађа и


Слушају,

питају,

упоређују





ученика

-фронтални

-


Боље разумевање и

уочавање

Разноврсност

биљака,


3 Слушају,питају,

упоређују





ученика

-фронтални

-



градива и уочавање

разлика

Царство гљива 1 Слушају,питају,

упоређују





ученика

-фронтални

-



градива и уочавање

разлика

Напомена: Часови допунске наставе се могу по потреби кориговати

Садржаји програма Број часова Начин и пступак

пстваривања програма

Активности у васпитно -


-читање

-писање

-гласови и слова

-глаголи(садашње и прошло

време,исказивање заповести)

18 -монолог

-дијалог

-сарадња

-доследност

-интеракција

-слушање

-читање

-писање

-самосталност

-упорност

99

-именице

-придеви

-бројеви

-мотивација

-пажња

-игра

-истрајност

Српски језик – додатни рад 5. Садржаји програма Број

часова


ученика




програма

Начин остваривања

програма

граматика

-категорије речи

-однос речи у

реченици

-значење и употреба

падежа

-проучавање

локалног говора

књижевност

-разумевање епских

и лирских текстова

(песничких слика,

ликова,мотива)

-композиција

9

-усвајање правила

граматичких

облика

-приповедање

-богаћење

говорне културе

-усвајање

правилног

изговора речи

-слушање

-читање

-излагање

-разговор

-мотивација

-примена

усвојених

граматичких

целина

-проверавање

-развијање говорне кулуре

-развијање логичког

мишљења и радних навика

-оспособљавање за

самостални истраживачки

рад

-оспособљавање за

правилно тумачење текста

-развијање осећања за

самосталан стваралачки

рад

-рад на изузецима и

компликовaни-јим

примерима

-коришћење индуктивних

и дедуктивних приступа

-систематско праћење

напредовања ученика

За додатни рад се опредељују даровити ученици и посебних интересовања за енглески језик. Ангажоване ученике стога треба

стимулисати (похвале, награде, интерна школска такмичења у циљу припрема за општинско, окружно и републичко такмичење које се

организује само за ученике осмог разреда) и постепено их уводити у области професионалне оријентације ка широком пољу

делатности које пружа знање енглеског језика.

100

Наставна тема и садржај Број

часова Активности Облици извођења Циљеви и задаци садржаја програма

1.Школа:

-Школски простор,давање

информација.

Садашње време

1

-слушање

-игра

-понављање(ЦД)

-цртање по диктату.



одговор;



-тражење и давање обавештења;

-описивање и именовање предмета;

-изражавање припадности; - усвајање новог вока-

булара и адекватна примена истог.

2.Породица и окружење:

-Дружење и спорт; Мој

албум; Навике и хоби. Прошло

време

1

-певање;

-извршавање команди;

-рад у паровима.


-дијалог;

-игра.

-исказивање једноставне усмене поруке;

-савладавање технике читања;

- описи појмова;


4.Код доктора:-

Здравље; Медицина; Хиги-

јена) Будуће време 2

-групно и појединачно чи-

тање; -препричавање про-

читаног; -певање.



-мануелне активности.

-исказивање просторних односа;

-кратки одговори на постављена питања;

-описивање активности.

5.Храна: -

Храна и пиће; У ресторану;

Рецепти. Придеви

1

-наредбе;-рад у паровима;

-читање; -глума.



-писање кратких реченица на основу дате слике;

-усвајање новог вокабулара;

- оброци; -специфичност одређених кухиња.

7.Слободне активности:-

Забава; Филм; Музика. Прилози 1


-индивидуални рад;

-погађање појмова.

-физички одговор;

-дијалошка;

-групни рад.

-усвајање новог вокабукара; -саопштавање дија-

лога или наративног текста уз помоћ постављеног

питања; -ширење вокабулара.

8. Конверзација:

-Употреба текста из уџбени-

ка као подлога за нове рече-

ничне целине

1

-читање познатих текстова

-дијалози;-диктат; -глума;

-игра асоцијација.

-индивидуални рад;

-рад у групама;

-дијалог.

--самостално сналажење у проблемима за правил-

но коришћење граматичких целина, синтаксе рече-

нице; издвајање и писање кључних речи текста.

9. Граматичке целине:

Именичке групе;

Чланови;

Заменице;

2

-индивидуални одговори

на питања;-израчунавање

аритметичких појмова.

-интеракција;


-дијалог.

- правилно коришћење врста речи и реченица у

монолозима и дијалозима; -упознавање нових пра-

вила фонетике и морфологије; -правилно казивање

реченице у зависности од времена казивања.

101


часова


поступци


рада

Циљеви и задаци

садржаја програма Учениka Наставниka

Скупови; решавање

текстуалних задатака

применом Веновог

дијаграма

3

-уочава

-именује

-повезује

-уређује







мишљење

-фронтални


-проширивање знања о

појму скупа кардиналној

вредности скупа,

операцијама са

скуповима кроз израду

задатака веће тежине и

задатака са ранијих

такмичења

Геометријске фигуре као

скупови тачака, логичке

операције у унији,пресеку

и разлици

2

-открива

релације и


-упоређује

-уочава





-фронтални


-уочавање њихових

међусобних односа

-препознавање и

правилно цртање

Бинарни бројни систем 2

-уочава

-закључује

-проверава





примени математике при

решавању проблема из


-фронтални


-упознати ученике са

појмом бинарног

бројног сиситема и кроз

израду различитих

задатака увежбати рад

са бинарним системом

Рационални поступци при

рачунању,одабрани

задаци

2

-уочава

-именује

-разликује

-упоређује

-открива

релације










-фронтални


-коришћењем олакшица,

за што краће време доћи

до решења

102

Дијаграми и њихова

примена у решавању

математичких проблема,

метод дужи

2

-уочава

-именује

-открива

релације

-упоређује

-закључује







мишљење

-фронтални


- прављење и читање

дијаграма у решавању

математичких проблема

Права и

кружница,конструктивни

задаци

2

-уочавање

-разликује

-упоређује

-проверава







-фронтални


-примена стеченог знања

на решавање

конструктивних

задатака

Одабрани задаци са

такмичења 5

-oткрива

релације

-закључује







мишљење

-фронтални



мишљења и

закључивања

Задаци логично-

комбинаторне природе 2

-oткрива

релације

-закључује





-фронтални



мишљења и

закључивања

Разломци,одабрани

задаци

2

-открива

релације

-закључује





примени математике при

решавању проблема из


-фронтални


-усавршити рад са

разломцима, операције

са разломцима и

примену у практичним

задацима кроз израду

такмичарских задатака

Осна симетрија 6

-разликује

-упоређује

-проверава






-фронтални


-применити и допунити

знање о осној симетрији

кроз израду практичних

задатака и задатака из


103

мишљење

Конструкција

пресавијањем папира 1

-oткрива

релације

-закључује





-фронтални


-пресавијањем папира

конструисати различите

фигуре

Одабрани конструктивни

задаци-примена

изометријских

трансформација

2

-упоређује

-открива

релације








-фронтални


-извођење различитих

конструкција применом

изометријских

трансформација

Разломци и примена,

одабрани задаци 4

-открива

релације

-закључује





-фронтални


-примена разломака на

решавање раѕличитих

задатака

Процентни рачун

2

-открива

релације

-закључује






мишљење

-фронтални


-решавање проблема

применом процентног

рачуна

Циљеви додатног рада: Додатни рад се организује за ученике који показују веће интересовање и жељу за новим сазнањима која

превазилазе оквире предвиђене планом и програмом, са циљем повезивања и примене научеог у свакодневном животу.

Садржај-


Трајање Активности

ученика

Начин и поступак остваривања

(наставникове активности)

Оновни

облици

извођења

програма


постигнути

извођењем програма

Увод

1 - посматрају,

разговарају,

рукују

микроскопом и

-обучавa за руковање лупом и

микроскопом

-упућује

-фронтални

-


-групни

Оспособљавање за

учење повезивањем

демонстрацијом

104

лупом -подтиче на радозналост и самостални

рад

-одговара на питања


и разноврсност


1

- посматрају,


-описују,

-упоређују

разлике између

ћелија

-упућује

-подстиче на размишљање, логичко

закључивање и упоређиваље

-подтиче на радозналост и самостални

рад


-фронтални

-


-групни


учење повезивањем и

упоређивањем

Биљке-грађа и




-описују,

-упоређују

-уочавају

-закључују

-препознају

-израђују

препарате

-


-изводе

једноставне

огледе

-упућује




рад


-усмерава и прати активности ученика

-фронтални

-


-групни


учење повезивањем,

упоређивањем и


Разноврсност

биљака,


3



-описују,

-упоређују

-уочавају

-закључују


-упућује




рад



-фронтални

-


-групни





Царство гљива 1



-описују,

-упоређују

-уочавају

-упућује




рад

-фронтални

-


-групни





105

-закључују


-израђују

препарате

-


-изводе

једноставне

огледе



План додатног рада се може мењати у зависности од потреба ученика, њихових захтева и исказаних жеља , као и процене предметног

наставника да поједине области треба додатно појаснити.

Додатни рад ће окупљати ученике који желе да продубе своја знања и који желе да сазнају нешто више о предмету који уче. Одржаваће

се у терминима који буду одговарали ученицима.

1.Стихи : Научусь-ка я считать

2.Шутки

3.Сказка

4.Басня: Заяц и лягушка

5.Стихи : Дети в клетке

6.Шутки

7.Сказка : Тигрушка-Добрушка

8.Стихи : Весна - красна

9.Шутки

Documents

Skolski program 5 razred 2014 18