RADNO PRAVO

SKRIPTA (DIO II)

1.

PRAVA U VEZI SA RADNIM VREMENOM I ODSUSTVIMA

2.

ZAŠTITA ZDRAVLJA I BEZBJEDNOSTI NA RADU

3.

PRAVO NA USAVRŠAVANJE I NAPREDOVANJE

A. DODATNO OBRAZOVANJE, STRUČNO USAVRŠAVANJE I OSPOSOBLJAVANJE

Ustavno pravo na razvoj licnosti

Znanje i veštine zaposlenog osnov su sigurnosti zaposlenja i osnovno merilo za napredovanje na radu. Doživotno učenje (kontinuirana edukacija) smatra se danas conditio sine qua non usklađivanja rada sa zahtevima tehnološkog razvoja, praćenja dostignuća nauke, posebno u uslovima tzv. ekonomije znanja, koja traži kvalifikovanu, prilagodljivu radnu snagu, ne samo kod poslodavaca u privatnom već i u javnom sektoru. Bez obzira na razlike u pravno režimu radnih odnosa, zajedničko i opštem i posebnom pravnom režimu radnih odnosa (državnih službenika) jeste donošenje planova i programa dodatnog obrazovanja, stručnog usavršavanja, odnosno osposobljavanja, uz obezbeđivaje sredstava pre svega od strane poslodavca, ali i iz određenih fondova u nacionalnim (npr. Tranzicioni fond u Srbije) ili regionalnim okvirima (npr. Evrospki socijalni fond u radnom pravu EU). Pravni režim stručnog usavršavanja i osposobljavanja karakteriše mnoštvo izvora prava međunarodnog porekla (oko ?? konvencija i preporuka MOR-a, od kojih je SCG ratifikovala ?? konvencija), regionalnog porekla (Izmenjena evropska socijalna povelja u okviru Saveta Evrope; osnivački ugovori i sekundarno zakonodavstvo Evropske unije), kao i heteronomno /zakoni/-autonomni/kolektivni ugovori, planovi i programi poslodavca/ pravni režim dodatnog obrazovanja, stručnog usavršavanja i osposobljavanja.

1

Opšti pravni režim

Zaposleni ima pravo i dužnost da se u toku rada (dodatno) obrazuje, stručno usavršava, odnosno osposobljava, kad to zahteva potreba procesa rada1, tehnološki razvoj, odnosno uvođenje novog načina i organizacije rada. Otuda poslodavci, kako u privatnom tako i u javnom sektoru (zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita), donose svoje planove i programe dodatnog obrazovanja, stručnog usavršavanja ili osposobljavnja. Investiranje od strane poslodavca u razvoj humanih resursa za potrebe procesa rada predstavlja trošak poslovanja za poslodavca. Ipak, zakonom se predviđa mogućnost obezbeđivanja (dela) sredstava za (dodatno) obrazovanje i stručno usavršavanje, odnosno osposobljavanje i iz drugih izvora – budžeta političke zajednice (države, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom o radu), pri čemu se ne smatra da je ova pomoć države poslodavcu oblik narušavanja načela slobode konkurencije (poslodavaca privrednih subjekata) u domaćem, niti u pravu EU.

Od suštinskog je značaja suzbijanje diskriminacije u pogledu (dodatnog) obrazovanja, stručnog usavršavanja, odnosno osposobljavanja obezbeđivanje jednakosti šansi i postupanja u pogledu ostvarivanja ovog prava. Kako sredstva poslodavca za ove namene mogu biti ograničena, to je bilo neophodno na određeni način ograničiti diskrecionu slobodu poslodavca utvrđivanjem u kolektivnim ugovorima o radu merila slekcije zaposlenih kojima će se obezbediti sredstva za dodatno obrazovanje, stručno usavršavanje ili osposobljavanje. Ovakva merila, koja su u funkciji racionalnih poslovnih odluka poslodavca, sadrže se u uporednom autonomnom radnom pravu u širem kontekstu klauzula o pravima senioriteta (eng. Seniority rights), a koje kao prioritetno merilo uzimaju rezltate rada i lojalnost, odnosno radni staž kod istog poslodavca.

Stručno usavršavanje zdravstvenih radnika

Varijetet opšteg režima stručnog usavršavanja zaposlenih javlja se u pogledu stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika, koje je uređeno zakonom (o zdravstvenoj zaštiti) i podzakonskim opštim aktima (kolektivni ugovor o radu u zdravstvu ??), a uslovljen je potrebom ne samo zadovoljenja profesionalnih ambicija zaposlenih – zadražavanje licence ili napredovanje (primarijus), već i potrebom kvalitetnog zadovoljenja javnog interesa – podizanjem nivoa kvaliteta zdravstvenih usluga, odnosno unapređenja zdravstvene zaštite. Zdravstveni radnici (i saradnici) imaju pravo i dužnost da u toku rada prate razvoj medicinske, stomatološke, farmaceutske nauke, kao i drugih odgovarajućih nauka, odnosno da se stručno usavršavaju. Otuda, stručno usavršavanje zdravstvenih radnika javlja se kao conditio sine qua non dobijanja, 1 Zaposleni ima pravo na dodatno obrazovanje i sručno usavršavanje, ali bez prava na plaćeno odsustvo sa rada, i kada to ne zahteva potreba procesa rada, s tim da poslodavac ne snosi troškove dodatnog obrazovanja ili stručnog usavršavanja. Zakon, štaviše, ne predviđa pravo zaposlenog ni na neplaćeno odsustvo s rada, ali se, shodno načelu da kolektivni ugovor o radu može da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom (načelo in favorem laboratoris), redovno kolektivnim ugovorom o radu zaposlenom priznaje pravo na određeni broj časova neplaćenog odustva sa radi radi dodatnog obrazovanja ili stručnog osposobljavanja za sopstvene potrebe. Tako, ranije važeći OKUS, a nacrt novog OKU iz 2006. Predviđa ???? Ukoliko kolektivni ugovor ne predvidi pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo sa rada, ostaje, na osnovu samog zakona (čl. 78 ZRS) diskreciona sloboda poslodavca da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo s rada.

2

odnosno produženja odobrenja za samostalan rad (licence, kao javne isprave) od strane komore (u kojoj je upisan zdravstveni radnik – imenik komore), kao i ispunjenjem uslova za akreditaciju programa kontinuirane edukacije, koju ocenjuje Zdravstveni savet (stručno-savetodavnog tela, koje ima 15 članova koje bira Narodna skupština, na predlog Vlade, iz reda istaknutih stručnjaka, i koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zaštite). Naime, licenca se izdaje na period od sedam godina, a uz zahtev za obnavljanje licence zdravstveni radnik treba da priloži dokaz o sprovedenom postupku kontinuirane edukacije (učešću na stručnim i naučnim skupovima; učešću na seminarima, kursevima, i drugim programima kontinuirane edukacije, koji imaju akreditaciju Zdarvstvenog saveta), kao i dokaz o stručnoj osposobljenosti za nastavak rada u struci.

Pored kontinuirane edukacije, stručno usavršavanje zdravstvenih radnika (i zdravstvenih saradnika) obuhvata specijalizacije i uže spcijalizacije, u skladu sa planom stručnog usavršavnja zdravstvene ustanove, donetog na osnovu plana razvoja kadrova u zdravstvu koji donosi ministar. Plan razvoja kadrova u zdravstvu obuhvata program stručnog usavršavanja; broj specijalizacija i užih specijalizacija koje se odobravaju na godišnjem nivou; kriterijume i bliže uslove za odobravanje soecijalizacija i užih specijalizacija, i dr. Zdravstveni radnik sa visokom stručnom spremom može se spcijalizovati ako ima završen pripravnički staž i položen stručni ispit, i dve godine staža po položenom stručnom ispitu. Posle specijalizacije, zdravstveni radnik sa visokom stručnom spremom može se usavršavati u užoj specijalizaciji. Odluku o odobrenju specijalizacija i užih specijalizacija donosi direktor zdravstvene ustanove (odnosno osnivač privatne prakse), a ministar svojim rešenjem daje saglasnost na odluku, protiv koga se može pokrenuti upravni spor. Vrste, trajanje, sadržinu /užih/ specijalizacija, programe obavljanja specijalizacija, način obavljanja specijalističkog staža, polaganje spcijalističkog ispita, sastav i rad ispitnih komisija, obrazac diplome o položenom specijalističkom ispitu propisuje ministar.

U pogledu zdravstvenih radnika-migranata, odnosno zdravstvenog radnika stranog državljanina (ili apatrida)2, obavljanje zdravstvene delatnosti kao profesije uslovljeno je nostrifikacijom diplome – priznanja strane školske isprave. U radnom pravu EU utvrđeni su standardi uzajamnog priznavanja diploma - direktiva br.75/362, dopunjena 93/16 (diploma lekara, doktora medicine – šest godina trajanja studija medicine, sa 5500 časova nastave); direktoiva br. 78/687 (stomatologa); direktiva br. 85/432 (farmaceuta).3

Poseban pravni režim

Poseban pravni režim (dodatnog) obrazovanja, stručnog usavršavanja i osposobljavanja državnih službenika, za razliku od nameštenika4, shodno konceptu merit

2 O radnicima migrantima – radnoj i dozvoli boravka, supra, t. ??3 B. Lubarda, Evropsko radno pravo, CID, Podgorica, 2004, str. 188 - 189.4 Kao zaposleni u državnim organima javljaju se državni službenici i nameštenci. Nameštenik je zaposleni u državnom organu koji obavlja prateće, pomoćno-tehničke poslove u državnom organu. Nameštenik, otuda, spada u kategoriju zaposlenik u opštem pravnom režimu radnih odnosa, odnosno na njega se primenjuju opšti propisi o radu, što podrazumeva da je pravni osnov zasnivanja radnog odnosa je ugovor o radu, a primenjuje se i poseban kolektivni ugovor o radu. Ipak, nameštenik ima pravo na platu, naknadu plate I druga primanja prema posebnom zakonu kojim

3

sistema, uređuje se zakonom i podzakonskim opštim aktima Vlade, odnosno rukovodioca državnog organa, uz odgovarajuće konsultativna prava reprezentativnih sindikata državnih (policijskih) službenika, ako, sa izrazitijom demokratizacijom kolektivnih radnih odnosa, ova pitanja nisu predmet kolektivnog ugovora o radu za državne službenike (npr. u švedskom pravu).

U domaćem pravu Vlada donosi program opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika iz organa državne uprave i službi Vlade za svaku godinu, a na predlog Službe za upravljanje kadrovima, dok programe posebnog stručnog usavršavanja državnih službenika donosi rukovodialc za svaki državni organ, prema posebnim potrebama odgovarajućeg državnog organa. Ovi programi se koncipiraju prema potrebama državne uprave, u funkciji profesionalizacije (i depolitizacije) javne uprave, za što se sredstva obezbeđuju u budžetu. De lege ferenda, u postupku donošenja programa nedostaje particpacija reprezentativnog sindikata državnih službenika, barem konsultovanje sindikata, pošto je stručno usavršavanje, odnosno osposobljavanje predmet socijalnog dijaloga u uporednom i međunardonom radnom pravu (Konvencija MOR-a br. 154?? O radnim odnosima državnih službenika, čl. ??).5

Zakonom je ustanovljena Služba za upravljanje kadrovima, kao telo koje je u funkciji profesionalizacije i depolitizacije državne uprave, koja vodi evidenciju internog tržišta rada za organe državne uprave i službe Vlade, zadužena za stručne poslove vezane za upravljanje kadrovim u državnoj upravi, a koju obrazuje Vlada. U postupku izbora (kandidovanja) državnih službenika, na osnovu internog konkursa koji oglašava Služba za upravljanje kadrovima, međutim, nije predviđena participacija sindikata državnih službenika. Za pitanje stručnog osposobljavanja, odnosno način provere stručne osposobljenosti, znanja i veština državnih službenika od posebnog značaja je Visoki službenički savet, koji određuje kakva se znanja i veštine ocenjuju u izbornom postupku, odnosno utvrđuje merila za izbor na radna mesta. Visoki službenički savet je samostalan (ne i nezavisan) državni organ, koji ima devet članova koje imenuje Vlada – četiri čalana među stručnjacima iz oblasti od značaja za rad državne uprave, na predlog predsednika Vlade, a pet članova iz reda državnih službenika na položaju (članovi Saveta ne mogu biti funkcioneri u državnim organima), na predlog rukovodioca Službe za upravljanje kadrovima, koja, pri tom, pruža stručno-tehničku pomoć Visokom službeničkom savetu. Mandat članova Visokog službeničkog saveta je šest godina.

Zakonom je predviđano, na legitiman način, davanje prednosti pri upućivanju na dodatno obrazovanje značajno za rad državnog organa državnom službeniku sa višom prosečnom ocenom u kvalifikacionom periodu (poslednje tri godine). Izbor državnog službenika koji će biti upućen na dodatno obrazovanje vrši se na osnovu internog konkursa u državnom organu, a ne na osnovu javnog (eksternog) konkursa, a ratio legis ovakvog rešenja treba tražiti u potrebi uvažavanja lojalnosti državnog službenika poslodavcu-državi. Uz to, državni službenik

se uređuju plate u državnim organima, što znači da se posebnim kolektivnim ugovorm ne uređuju primanja nameštenika. Kao što je teorijski neobično rešenje da državni službenici ne zaključuju ugovor o radu javnog prava, a sindikat državnih službenika može da zaključi kolektivni ugovor o radu, tako je neobično i rešenje da nameštenici zaključuju ugovor o radu, a da im se primanja uređuju platnim razredima posebnim zakonom o platama, kao i da se rešenjem o premeštaju odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuju po sili zakona odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Sve bi bilo mnogo konzistentnije da je zakonom o državnim službenicima predviđen ugovor o radu javnog prava, kao pravni osnov za zasnivanje radnog odniosa državnih službenika, koji bi tada mogao biti u skladu I sa kolektivnim ugovorom o radu za državne službenika, a da se za nameštenike zadrži opšti pravni režim radnih odnosa – ugovor o radu privatnog porava i kolektivni ugovor o radu.5 N. Valticos, op. cit., str. ???; L. Betten, op. cit., str. ???

4

ima pravo na mirovanje radnog odnosa6, ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada.

Državni stručni ispit

Stručna osposovljenost javlja se i kao uslov za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme državnog službenika – položen državni stručni ispit, osim u pogledu državnih službenika u sudovima, javnim tužilaštvima i Republičkom javnom pravobranilaštvu, koji su obavezni da polažu pravosudni ispit. Ako je državni službenik već položio pravosudni ispit, nije dužan da polaže državni stručni ispit, shodno načelu a minore ad maius??. Uredbom Vlade bliže se uređuje program i način polaganja državnog stručnog ispita za sve državne organe.

Stručno osposobljavanje pripravnika. Stručno osposobljavanje pripravnika – lica koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci radi osposobljavanja za samostalan rad, o koji zasniva radni odnos na određeno vreme, traje šest (srednje obrazovanje), devet meseci (više obrazovanje) ili jednu godinu (fakultetsko obrazovanja), a odvija se uz nadzor mentora, prema programu osposobljavanja koji donosi rukovodilac. Po okončanju pripravničkog staža, mentor daje rukovodiocu pismeno mišljenje o osposobljenosti pripravnika, a pripravnik polaže državni stručni ispit do okončanja pripravničkog staža. Posle položenog državnog stručnog ispita, pripravnik može da nastavi rad na neodređeno vreme i da bude raspoređen na odgovarajuće radno mestu, ako se raspoređivanje uklapa u kadrovski plan.

B. Strategija doživotnog učenja

Strategija doživotnog učenja, odnosno više ulaganja poslodavaca u razvoj humanog kapitala, nužan je korelat potrebe da se odgovori zahtevima koje postavljaju brze ekonomske promene I inovatorstvo. Na tome se u dobroj meri zasniva konkurentnost privrednih subjekata. Razume se, potrebno je pružiti visok nivo obrazovanja u obrazovnim ustanovama, ali je ulaganje poslodavaca u stalno usavršavanje zaposlenih takođe element očuvanja konkurentnosti, pošto visokoobrazovana, obučena radna snaga ima više mogućnosti da se lakše prilagodi ekonomskim promenama, što I zaposlenima omogućava da na novim osnovama – profesionalnom znanju I veštinama, inventivnosti, očuvaju na duži period radni odnos. Pored koristi koju od doživotnog učenja imaju visokoobrazovani zaposleni, doživotno učenje treba da omogući I zaposlenima sa nižim stepenom stručne spreme da steknu dodatna znanja kako bi mogli imati profesionalne koristi od dodastnog učenja I kako bi ostali integrisani na tržištu rada. Države članice treba da vode politiku zapošljavanja koja omogućava I radnicima u fleksibilnim oblicima zapošljavanja da budu uključeni u programe stalnog sticanja znanja I veština - posebno stariji radnici, duže nezaposlena lica, žene, mladi. Ukaganje u njihovo usavršavanje, obuku, od bitnog je značaja za integrisanost na tržištu rada. Strategija dioživotnog učenja pretpostavlja aktivno uklučivanje poslodavaca I zaposlenih, ali I socijalnih partnera, kao I vlada država članica, kako u koncipiranju startegije doživornog učenja tako I u obezbeđivanju sredstava –

6 Bliže o mirovanju radnog odnosa, supra, t. ??

5

poslodavci I država, lokalna samouprava, posredstvom službi za zapošljavanje I drugih institucija.

4.

DISCIPLINSKA I PREKRŠAJNA ODGOVORNOST

5.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA

MERILA ZA ODREÐIVANJE VIŠKA ZAPOSLENIHDE LEGE LATA I DE LEGE FERENDA

Izbor merila za odreðivanje viška zaposlenih, njihovo rangiranje i kvantifikacija spada u red posebno znaèajnih i delikatnih pitanja radnog prava u uslovima tržišnog naèina privreðivanja, a možda još više u uslovima strukturnog prilagoðavanja (tranzicije). Znaèaj i delikatnost ovih pitanja proizilazi iz èinjenice da koncept kriterijuma selekcije viška zaposlenih neposredno odreðuje radnopravni status (viška) zaposlenih kod odreðenog poslodavca. Pri utvrðivanju koncepta selekcije postavlja se problem iznalaženja modus in rebus, odnosno ravnoteže izmeðu radno-profesionalnih i socijalnih merila, izmeðu interesa zaposlenih i interesa poslodavaca. Zakonodavac ne (može da) pretenduje da sam odgovori na ova pitanja, niti da preuzme ne sebe odgovornost za koncept kriterijuma selekcije viška zaposlenih. Otuda, radije prepušta socijalnim partnerima da sami potraže odgovor na ova pitanja, što pretpostavlja slobodu u ureðivanju ovih pitanja, a samim tim i odgovornost socijalnih partnera za odreðivanje merila, njihovo rangiranje i kvantifikaciju. Stvaralaèka uloga socijalnih partnera se ogleda, tako, u ureðivanju ovih pitanja prevashodno kolektivnim ugovorima o radu ili drugim autonomnim opštim pravnim aktima - npr. sporazumom saveta zaposlenih i poslodavca.

U uporednom radnom pravu ne postoji unifirmni koncept kriterijuma selekcije viška zaposlenih. Preovlaðujuæi koncept jeste koncept koji kombinuje dva radno-profesionalna merila: rezultate rada i vernost poslodavcu, odnosno radni staž. Ovaj koncept se iskazuje u kolektivnim ugovorima o radu u kontekstu sistema starešinstva (Seniority system), koji sadrži pravila od znaèaja za ostvarivanje i drugih prava zaposlenih - npr. prava na napredovanje u toku rada. Koncept sistema starešinstva je prihvaæen npr. u švedskom7, britanskom8i amerièkom pravu.9 U manjem broju zemalja prihvaæen je koncept koji kombinuje radno-profesionalna

7S. Edlund, B. Nystrom, Developements in Swedish Labour Law, Stockholm, 1988, str. 62 - 63.8L. Wedderburn, The Worker and the Law, Middlesex, 1988, str. 27. i sledeæe.9D. Q. Mills, Labour Management Relations, New York, 1989, str. 447 - 458.

6

merila: rezultate rada i radni staž, s jedne, i socijalna merila: imovno stanje i porodiènu situaciju zaposlenih, s druge strane. Ovaj koncept je prihvaæen npr. u nemaèkom (autonomnom) radnom pravu.10

Naše radno pravo ne sadrži uniforman koncept merila za odreðivanje viška zaposlenih. Radno zakonodavstvo nabraja exempli causa merila za odreðivanje zaposlenih za èijim radom je prestala potreba, odnosno koncepcijski ispravno ne vrši rangiranje ovih merila, veæ to prepušta socijalnim partnerima pri kolektivnom pregovaranju. U pogledu moguæih merila nema veæih razlika izmeðu saveznog Zakona o osnovama radnih odnosa i republièkih zakona o radnim odnosima. Zakon o osnovama radnih odnosa navodi sledeæe kriterijume: "rezultati rada, imovno stanje zaposlenog, broj izdržavanih èlanova porodice, broj èlanova porodice koji ostvaruju zaradu, dužina radnog staža"11, a Zakon o radnim odnosima Srbije i Predlog zakona o radnim odnosima Crne Gore ovim kriterijumima dodaje još i "struènu spremu, zdrvastveno stanje zaposlenog i èlanova njegove porodice, broj dece na školovanju".12 Zakonski propisi ostavljaju slobodu subjektima kolektivnog pregovaranja da utvrde i druga merila za odreðivanje viška zaposlenih, i, što je najvažnije, prepuštaju kolektivnom ugovoru o radu ureðivanje koncepta merila selekcije viška zaposlenih, što je i uèinjeno pre svega opštim kolektivnim ugovorima za Srbiju i Crnu Goru. Ako se ostavi po strani tekst ("Predlog") Opšteg kolektivnog ugovora eksperteske grupe Socijalnog saveta Savezne vlade, pošto savezni opšti kolektivni ugovor nije zakljuèen, sa stanovišta pozitivnog prava postoje znaèajne razlike izmeðu koncepta merila za odreðivanje viška zaposlenih sadržanom u opštim kolektivnim ugovorima republika èlanica.

1. Koncept merila za odreðivanje višak zaposlenih u opštim kolektivnim ugovorima o radu

Osnovna razlika izmeðu koncepta kriterijuma selekcije viška zaposlenih jeste u tome što se Opštim kolektivnim ugovorom za Srbiju prihvata koncept alternativnih merila razlièitog ranga prioriteta, dok je Opštim kolektivnim ugovorom za Crnu Goru prihvaæen koncept kumulacije merila za odreðivanje viška zaposlenih. Druga razlika je u tome što se koncept kriterijuma selekcije sadržan u Opštem kolektivnom ugovoru za Srbiju zasniva na kombinaciji radno-profesionalnih i imovinsko-socijalnih kriterijuma, dok koncept kriterijuma selekcije sadržan u Opštem kolektivnom ugovoru za Crnu Goru uzima u obzir samo kriterijume radno-profesionalne prirode. Treæa razlika koncepcijske prirode tièe se posebne zaštite ratione personae, kad su u pitanju relativno starije kategorije zaposlenih. Uprkos bitnih koncepcijskih razlika, zajednièko obeležje oba koncepta republièkih opštih kolektivnih ugovora o radu jeste istaknuto mesto rezultatima rada, kao i složenost postupka rangiranja zaposlenih za èijim radom je prestala potreba.

2. Vrste merila za odreðivanje viška zaposlenih

10M. Weiss, Labour Law and Industrial Relations in F. R. of Germany, Deventer, 1987, str. 68 - 71.11Èlan 45. Zakona o osnovama radnih odnosa, "Službeni list SRJ", br. 29/1996.12Èlan 27. stav 1. Zakona o radnim odnosima, "Službeni glasnik RS", br. 55/1996; èlan 115. Predloga zakona o radnim odnosima Crne Gore iz 2000. godine.

7

Merila za odreðivanje viška zaposlenih mogu biti klasifikovana s obzirom na to da li se za diferentia specifica uzima radno-profesionalna ili socijalno-imovinska priroda merila.

Merila radno-profesionalne prirode

2.1. Rezultati rada

Bez obzira na prihvaæeni koncept merila za odreðivanje viška zaposlenih, i u uporednom i u našem radnom pravu se rezultatima rada daje posebno znaèajn mesto. To je razumljivo i sa stanovišta interesa zaposlenih, kao i interesa poslodavca. Osnovni interes zaposlenih jeste da radno-profesionalni uspeh, odnosno što bolji obim i kvalitet rada zaposlenog doprinosi ne samo višoj zaradi, bržem napredovanju na radu, veæ i veæoj stabilnosti ili oèuvanju zaposlenja u sluèaju kolektivnog otpuštanja zaposlenih. Na drugoj strani, interes poslodavca jeste da pri odreðivanju viška zaposlenih zadrži na radu uspešnije radnike, bez obzira što uspešniji radnici stièu višu zaradu, a pribegavanje kolektivnog otpuštanju ima za jedan od motiva smanjenje troškova radne snage (posebno kad su u pitanju ekonomski i struktirni razlozi kolektivnog otpuštanja).

Premda se rezultati rada uvek javljaju kao merilo kome se daje poseban znaèaj, razlike se javljaju u zavinosti od prihvaæenog koncepta odreðivanja viška zaposlenih, tako da se rezultatima rada daje ili rang prioritetnog merila u odnosu na druga merila, koja se javljaju kao korektivna - za sluèaj da više zaposlenih ostvaruje jednake rezultate rada, ili se rezultati rada javljaju kao merilo koje potencijalno donosi najviše bodova, ali se uzimaju u obzir i druga merila, bilo samo radno-profesionalne prirode, bilo u kombinaciji - kumulativno sa merilima socijalne prirode. Rezultati rada se javljaju kao prioritetni kriterijum u konceptu odreðivanja zaposlenih za èijim radom je prestala potreba koji prihvata Opšti kolektivni ugovor za Srbiju: "kriterijumi se primenjuju po redosledu utvrðenom ovim kolektivnim ugovorom"13, dok se rezultati rada javljaju kao jedan od kumulativno utvrðenih kriterijuma radno-profesionalne prirode u konceptu odreðivanja viška zaposlenih koji je sadržan u Opštem kolektivnom ugovoru za Crnu Goru: "primjenom kriterijuma ... utvrðuje se rang-lista zaposlenih za sva radna mjesta na kojima je prethodno utvrðeno postojanje viška zaposlenih".14

Bez obzira na rang koji se daje rezultatim rada kao merilu za odreðivanje viška zaposlenih, primena ovog merila zahteva da se na odgovarajuæi naèin urede dva osnovna pitanja: naèin utvrðivanja rezultata rada i period u kome se utvrðuju rezultati rada. Naèin utvrðivanja treba da obezbedi što je moguæe veæi stepen objektivnosti u proceni rezultata rada, a vremenski period za koji se utvrðuju rezultati rada treba da bude dovoljno reprezentativan da iskaže radno-profesionalni uèinak zaposlenih.

2.1.1. Naèin utvrðivanja rezultata rada

Naèin utvrðivanja rezultata rada zavisi od pravnog režima radnih odnosa. Razlikuje se naèin utvrðivanja rezultata rada u opštem pravnom režimu radnih odnosa, utvrðenom opštim zakonima o radnim odnosima i opštim kolektivnim ugovorima o radu, s jedne strane, od naèina utvrðivanja rezultata rada u posebnom pravnom režimu radnih odnosa 13Èlan 9. Opšteg kolektivnog ugovora, "Službeni glasnik RS", br. 22/1997.14Èlan 35. Opšteg kolektivnog ugovora, "Službeni list RCG", br. 35/1995.

8

utvrðenom specijalnim zakonima o radnim odnosima zaposlenih u državnim organima, s druge strane. Dok poseban pravni režim radnih odnosa karakteriše obaveza poslodavca (starešine odgovarajuæeg državnog organa) da svake godine ocenjuje rad javnih (državnih) službenika, što je od znaèaja i za pitanje napredovanja i ostvarivanja drugih prava javnih (državnih) službenika, dotle u opštem pravnom režimu radnih odnosa niti zakon niti kolektivni ugovorri o radu ne sadrže obavezu poslodavca (direktora ili zaposlenog sa posebnim ovlašæenjima i odgovornostima, odnosno neposredno pretpostavljenog zaposlenom) da svake godine ocenjuje rezultate rada, nezavisno od toga da li æe nastupiti neki od legitimnih razloga za pribegavanje iskazivanju viška zaposlenih.

Zakonom o radnim odnosima zaposlenih u državnim organima15, odnosno Zakonom o državnim službenicima16, predviðeno je da se rad zaposlenih ocenjuje jednom godišnje, upisivanjem ocene u radni list, s tim da se vrste ocena i postupak ocenjivanja utvrðuje uredbom.17 Premda navedenim republièkim zakonima nije prihvaæen koncept merit sistema, koga karakteriše težnja za što veæom (profesionalizacijom javne uprave, odnosno) objektivnošæu u ocenjivanju rada javnih službenika, poseban pravni režim radnih odnosa u pogledu naèina ocenjivanja rada javnih (državnih) službenika ima tu prednost u odnosu na opšti pravni režim radnih odnosa što se ocenjivanje rada zaposlenih vrši svake godine, a ne u sluèaju prestanka potrebe za radom zaposlenih.18 Stoga, de lege ferenda izmene u opštem pozitivnopravnom režimu radnih odnosa kod nas treba da idu u pravcu predviðanja obaveze poslodavca da ocenjuje rad zaposlenih svake godine, èime bi se obezbedila neophodna objektivizacija primene rezultata rada kao merila za odreðivanje višak zaposlenih.

U opštem pravnom režimu radnih odnosa pravi se razlika u pogledu naèina utvrðivanja rezultata rada u zavisnosti od toga da li kod poslodavca postoje ili ne utvrðeni normativi i standardi rada. Poslodavac, odnosno direktor utvrðuje redosled zaposlenih s obzirom na ostvarene rezultate rada, odnosno saèinjava odgovarajuæu rang listu zaposlenih za sva radna mesta na kojima se odreðuje višak zaposlenih, pri èemu se "utvrðivanje prestanka potrebe za radom zaposlenih vrši redosledno poèevši od zaposlenog sa najmanjim ostvarenim uèinkom, odnosno najslabijom ocenom neposrednog rukovodioca".19

"Rezultati rada utvrðuju se na osnovu ostvarenih uèinaka prema utvrðenim normativima i standardima rada"20, odnosno "rezultati rada, odnosno radni uspjeh ... procjenjuje

15Èlan 33. stav 2. i èlan 36. stav 2. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, "Službeni glasnik RS", br. 48/1991.16Èlan 46. Zakona o radnim odnosima državnih službenika, "Službeni list RCG", br. 45/1991.17Secundum et intra legem Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o ocenjivanju zaposlenih u državnim organima 1992. godine.18Ako usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled smanjenja obima i ukidanja poslova u državnom organu dolazi do smanjenja broja zaposlenih, višak zaposlenih (i postavljenih lica) se rasporeðuju na druga radna mesta u istom ili drugom državnom organu, a ukoliko rasporeðivanje nije moguæe, zaposleni koji ostaju nerasporeðeni imaju ista prava i obaveze kao i zaposleni za èijim radom je prestala potreba u opštem pravnom režimu radnih odnosa (u preduzeæima). To važi, mutatis mutandis za sluèaj ukidanja ili spajanja dva ili više državnih organa. (Èlanovi 65 - 68. Zakona o radnim odnosima u državnim organima Srbije.) 19Podtaèka 7.1. Posebnog kolektivnog ugovora za metalce Srbije iz 1997. godine.20Èlan 10. stav 1. Opšteg kolektivnog ugovora za Srbiju.

9

se na osnovu ostvarenja radne norme, tj. planova i programa i na osnovu drugih kriterijuma i mjerila kojima se prate rezultati rada zaposlenih"21.

Ako poslodavac nije utvrdio normative i standarde rada, "rezultati rada se utvrðuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca o izvršenju poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja"22. Potencijalni rizik od subjektivnosti procene rezultata rada javlja se posebno u ovom sluèaju, jer u odsustvu utvrðenih normativa i standarda rada kod poslodavca, nije izvesno da æe neposredni rukovodilac biti uvek objektivan u proceni rezultata rada (posebno u preduzeæima u procesu privatizacije), što je argument više u prilog predviðanja obaveze poslodavca da ocenjuje rad zaposlenog jedanput godišnje upisivanjem u radni dosije zaposlenog (nezavisno od eventualnog iskazivanja viška zaposlenih). Ipak, potreba za smanjenjem moguæe subjektivnosti neposrednog rukovodioca dovela je do toga da se kolektivnim ugovorima - granskim i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, bliže uredi naèin utvrðivanja rezultata rada, koji ukljuèuje "obrazloženu ocenu neposrednog rukovodioca".23

Vrednovanje rezultata rada se po pravilu vrši granskim ili kolektivnim ugovorom o radu kod poslodavca24, ali to može biti ukljuèeno i u normativni deo opšteg kolektivnog ugovora o radu. Tako, Opšti kolektivni ugovor za Crnu Goru predviða da se rezultati rada utvrðuju na osnovu obima i kvaliteta rada:

" - obim i kvalitet iznad prosjeka ................... 50 bodova - obim prosjeèan, a kvalitet iznad prosjeka ... 40 bodova - obim iznad prosjeka, a kvalitet prosjeèan ... 30 bodova - obim i kvalitet prosjeèan ............................ 20 bodova - obim ili kvalitet ispod prosjeka .................. 0 bodova".25

2.1.2. Period u kome se utvrðuju rezultati rada

Od posebnog znaèaja za objektivnost i reprezentativnost rezultata rada kao merila za odreðivanje viška zaposlenih jeste pitanje perioda valorizovanja rezultata rada. Naèelno govoreæi, kraæi period je manje reprezentativan sa stanovišta ukupnog doprinosa zaposlenog uspehu poslodavca, i vice versa. Osim toga, kraæi period po pravilu dovodi u povoljniji položðaj relativno mlaðu kategoriju zaposlenih na istom radnom mestu, odnosno defavorizuje stariju kategoriju zaposlenih, kada godine života utièu na smanjenje produktivnosti rada. Poseban problem se javlja kad su u pitanju zaposleni koji su bili upuæeni na (priunudno) plaæeno odsustvo, i za koje takoðe treba odrediti period ocene rezultata rada.

Kolektivni ugovori o radu kod nas uzimaju relativno kratak period rada pre usvajanja programa uvoðenja tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena26, odnosno pre 21Èlan 34. stav 1. taèka 1. Opšteg kolektivnog ugovora za Crnu Goru.22Èlan 10. stav 2. Opšteg kolektivnog ugovora za Srbiju.23Podtaèka 5.2. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnosti tekstila, kože i obuæe Srbije iz 1997. godine.24Podtaèka 5.2 Posebnog kolektivnog ugovora za delatnosti tekstila, kože i obuæe Srbije; podtaèka 7.1. Posebnog kolektivnog ugovora za metalce Srbije; Èlan 83b Kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za graðevinarstvo Srbije iz 2000. godine.25Èlan 34. stav 1. taèka 1. Opšteg kolektivnog ugovora za Crnu Goru.26Podtaèka 7.1. Posebnog kolektivnog ugovora metalaca Srbiije; podtaèka 5.2. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost tekstila, kože i obuæe Srbije.

10

donošenja odluke o utvrðivanju viška zaposlenih.27 Ovaj period po pravilu iznosi (najmanje) jednu28ili dve godine29, a retko se kolektivnim ugovorom o radu predviða i period od samo šest meseci.30

U sluèaju da se u referentnom periodu za ocenu rezultata rada pre donošenja odluke o prestanku potrebe za radom zaposleni nalazio na plaæenom odsustvu ili prinudnom odmoru, kolektivnim ugovorima se utvrðuje period efektivnog rada zaposlenog pre odsustva, odnosno prinudnog odmora koji se uzima u obzir za vrednovanje rezultata rada. Ovaj period se takoðe razlièito odreðuje u kolektivnim ugovorima o radu - od šest meseci do dve godine. Tako, "zaposlenom koji se privremeno nalazi na prinudnom odmoru u toku zadnje dvije godine bodovi po ovom osnovu se raèunaju prema rezultatima rada za ono vrijeme za koje je radio, a ako se dvije godine, ili duže, prije donošenja odluke o utvrðivanju viška zaposlenih stalno nalazio na prinudnom odmoru za bodovanje po ovom osnovu uzimaæe se period od dvije godine u kojima je radio do odlaska na prinudni odmor".31Ili, "rezultati rada zaposlenih koji su bili na prinudnom plaæenom odsustvu utvrðuju se na osnovu najmanje godinu dana provedenih na radu u prethodnom periodu"32, odnosno "za period od 6 meseci pre upuæivanja na plaæeno odsustvo".33

2.2. Radni staž

Pored rezultata rada, radni staž spada u kategoriju merila radno-profesionalne prirode koji ima istaknuti znaèaj i u uporednom i u našem pravu, jer se njegovim valorizovanjem potvrðuje vernost poslodavcu, odnosno radni uspeh i doprinos zaposlenog u dužem periodu rada. U uporednom radnom pravu se sistem starešinstva zasniva na kumulativnom vrednovanju rezultata rada i radnog staža kod poslodavca kod koga se utvrðuje višak. Za razliku od uporednog, u našem pravu se ne pravi razlika izmeðu radnog staža steèenog na radu kod poslodavca kod koga se odreðuje višak zaposlenih i radnog staža steèenog radom za druge poslodavce, sem u pogledu radnog staža kao osnova za primenu zaštitinih odredbi o sigurnost zaposlenja. Naime, kod nas postoje koncepcijske razlike u pogledu mesta radnog staža pri selekciji viška zaposlenih shodno republièkim opštim kolektivnim ugovorima o radu, jer se radni staž javlja ili kao jedan od kumulativno utvrðenih kriterijuma, odnosno korektivnih kriterijuma, ili kao osnov primene zaštitnih odredbi o sigurnosti zaposlenja.

2.2.1. Radni staž kao jedno od kumulativno odreðenih merila

27Èlan 34. stav 1. taèka 1. Opšteg kolektivnog ugovora za Crnu Goru.28Èlan 10. stav 3. Opšteg kolektivnog ugovora za Srbiju; podtaèka 5.2. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost tekstila, kože i obuæe Srbije iz 1997. godine; podtaèka 7.1. Posebnog kolektivnog ugovora metalaca Srbije iz 1997. godine.29Èlan 34. stav 1. taèka 1. Opšteg kolektivnog ugovora za Crnu Goru.30Èlan 83b Kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za graðevinarstvo Srbije, "Službeni glasnik RS", br. 25/2000.31Èlan 34. stav 1. taèka 2. Opšteg kolektivnog ugovora za Crnu Goru.32Podtaèka 7.1. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora za metalce Srbije.33Èlan 83b Kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za graðevinarstvo Srbije.

11

Radni staž predstavlja jedan od kumulativno odreðenih kriterijuma za odreðivanje viška zaposlenih u sistemu kolektivnog ugovaranja u Crnoj Gori, pri èemu Opšti kolektivni ugovor predviða da zaposlenom pripada jedan bod za svaku navršenu godinu radnog staža.34

2.2.2. Radni staž kao korektivno merilo

Radni staž kao korektivni kriterijum - za sluèaj da zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, prihvaæen je u konceptu selekcije koji sadrži Opšti kolektivni ugovor za Srbiju. U praksi se retko može javiti situacija da zaposleni za èijim radom je prestala potreba ostvaruju jednake rezultate rada, tako da se primena ovog korektivnog kriterijuma javlja više teorijski nego praktièno, tim pre što radnom stažu kao korektivnom kriterijumu prethodi još jedan korektivni kriterijum: "broj èlanova porodice koji ostvaruju zaradu, pri èemu prednost ima zaposleni sa manjim brojem èlanova porodice koji ostvaruju zaradau".35

Ovako marginalizovanog znaèaja radnog staža kao merila selekcije bili su svesni socijalni partneri, odnosno ugovorne strane, tako da je Opštim kolektivnim ugovorom ostavljena moguænost da se granskim ili kolektivnim ugovorom kod poslodavca radnom stažu da posebnan znaèaj za sigurnost zaposlenja.36

2.2.3. Radni staž kao osnov sigurnosti zaposlenja

Na osnovu ovlašæenja sadržanog u Opštem kolektivnom ugovoru, granskim ili kolektivnim ugovorom kod poslodavca može se predvideti da "zaposlenom koji je kod poslodavca bio u radnom odnosu u periodu utvrðenom tim kolektivnim ugovorom ne može prestati radni odnos, kad je za njegovim radom prestala potreba u skladu sa zakonom".37 Ovo ovlašæenje su iskoristili granski kolektivni ugovori odreðujuæi pri tom razlièito trajanje radnog staža - od 15 do 25 godina. Tako, u grani tekstilne industrije "zaposlenom koji ima 15 ili više godina radnog staža kod poslodavca i zaposleni kome nedostaje do 5 godina do sticanja prava na penziju, ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za njegovim radom."38 Znatno duži radni staž kao osnov sigurnosti zaposlenja predviðen je u metalskom kompleksu, jer "poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa radniku za èijim radom je prestala potreba usled tehnoloških unapreðenja, ako radnik kod poslodavca radi najmanje 25 godina."39 Drugim reèima, u pogledu ove zaštiæene kategorije zaposlenih koji su proglašeni kao višak kod poslodavca, postoji obaveza poslodavca da obezbedi ostvarivanje nekog od zakonom propisanih prava koji zaposlenom omguæuje ostajanje u radnom odnosu (npr. rasporeðivanje ili prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, ako to godine života zaposlenih dopuštaju).

Izuzetak od primene instituta prestanka potrebe za radom zaposlenih u zavisnosti od njihovog radnog staža bio je osporen pred Ustavnim sudom Srbije. Predlagaè je smatrao da su odredbe (podtaèke 5.5. i 5.6.) Posebnog (granskog) kolektivnog ugovora za delatnosti tekstila, kože i obuæe Srbije nesaglasne sa èlanom 34. Zakona o radnim odnosima, èime se narušavaju ustavni princip jednakosti graðana iz èlana 13. Ustava i ustavni princip obavezne saglasnosti

34Èlan 34. stav 2. Opšteg kolektivnog ugovora.35Èlan 12. stav 1. taèka 1. Opšteg kolektivnog ugovora.36Èlan 12. stav 3. Opšteg kolektivnog ugovora.37Èlan 12. stav 3. Opšteg kolektivnog ugovora.38Podtaèka 5.6. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnosti tekstila, kože i obuæe Srbije.39Podtaèka 6.5. Posebnog kolektivnog ugovora za metalce Srbije.

12

opštih akata sa zakonom i ostalim republièkim propisima iz èlana 119. stav 3. Ustava Republike Srbije. Ustavni sud je odbio predlog za utvrðivanje neustavnosti i nezakonitosti navedenih odredaba Posebnog kolektivnog ugovora, jer su, pored drugih argumenata, "po oceni Ustavnog suda, saglasne i ustavnim principima jednakosti graðana ..., imajuæi u vidu da se odnose na sve zaposlene koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji koja je ureðena osporenim kolektivnim ugovorom."40

2.3. Stepen korišæenja fonda radnog vremena

Ovo merilo predviða Opšti kolektivni ugovor za Crnu Goru. Primenjuje se kumulativno sa drugim kriterijumima radno-profesionalne prirode, ali tako što se "zaposlenom za svakih 50 ... èasova odsustva sa posla umanjuje po jedan bod, s tim što zaposleni po ovom kriterijumu može ostvariti najviše 12 bodova."41 Stepen korišæenja fonda radnog vremena utvrðuje se na osnovu efektivnih èasova rada za period od dve godine pre donošenja odluke o utvrðivanju viška zaposlenih. Pri tom, pod ostvarenim efektivnim èasovima rada, pored vremena provedenog na radu, uzimaju se u obzir i plaæeno odsustvo, prinudni odmor, godišnji odmor, porodiljsko odsustvo, vojna vežba i bolovanje po osnovu povrede na radu.42

2.4. Radna i tehnološka disciplina

Radna i tehnološka disciplina, kao i odnos prema sredstvima rada, je jedno od kumulativno utvrðenih merila koje predviða Opšti kolektivni ugovor za Crnu Goru, koje može doneti najviše 12 bodova, a na osnovu podataka za period od godinu dana pre donošenja odluke o utvrðivanju viška zaposlenih.43 Ako je u navedenom periodu zaposlenom bila izreèena disciplinska mera (osim mere prestanka radnog odnosa) ili ako je utvrðena imovinska odgovornost zaposlenog, po ovom osnovu zaposleni ne može ostvariti bodove.

Ovo merilo može da pokrene odreðena teorijska razmatranja, imajuæi u vidu da je savesno izvršavanje rada i pažljiv odnos prema imovini poslodavca ukljuèeno u osnovne radne obaveze zaposlenog.

Merila imovinsko-socijalne prirode

Ova merila su inspirisana idejom praviènosti, kao korektiva krutosti komutativne pravde u radnom pravu (rezultati rada - zarada - stabilnost zaposlenja), jer se smatra da se posledice kolektivnog otpuštanja lakše mogu prevladati kad su zaposleni povoljnijeg imovnog stanja.44 Ipak, merila imovinsko-socijalne prirode izazivaju brojne dileme. Da li ova merila vode negaciji rezultata rada, jer favorizuju zaposlene slabijeg imovnog stanja, što može biti posledica i slabijih rezultata rada? Da li se uvoðenjem ovih merila onemoguæava poslodavcu da zadrži na radu najuspešnije zaposlene sa kojima ima više šansi da realizuje svoju poslovnu politiku i ciljeve? Da li ova merila idu protiv konkurencije (radnih i profesionalnih sposobnosti) izmeðu

40Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, br. IU-33/2000, od 15. 6. 2000. godine.41Èlan 34. stav 3. Opšteg kolektivnog ugovora.42Èlan 34. stav 3. Opšteg kolektivnog ugovora.43Èlan 34. stav 4. Opšteg kolektivnog ugovora. 44M. Weiss, op. cit., str. 69 - 70.

13

zaposlenih, odnosno snižavaju profesionalnu kompetentnost, bez kojih nema uspešnog menadžmenta ljudskim resursima?45

U kategoriju merila imovinsko-socijalne prirode koji se javljaju u koncpetu selekcije viškova utvrðenog Opštim kolektivnim ugovorom za Srbiju spadaju imovno stanje zaposlenog, broj èlanova porodice koji ostvaruju zaradu, broj dece na školovanju, zdravstveno stanje zaposlenog i èlanova njegove uže porodice.46 Osim toga, posebnu zaštitu od prestanka radnog odnosa po osnovu prestanka potrebe za njihovim radom uživaju zaposlena sa detetom do dve godine života, kao i samohrani roditelj, usvojilac ili staralac maloletnog deteta, èiji je ukupan meseèni prihod po èlanu domaæinstva do visine garantovane neto zarade.47

2.5. Imovno stanje zaposlenog

Imovno stanje kao najvažnije korektivno merilo za odreðivanje viška zaposlenih prihvaæeno je u konceptu Opšteg kolektivnog ugovora za Srbiju. Naime, "ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, prednost ima zaposleni sa slabijim imovnim stanjem."48

"Prednost ima zaposleni sa manjim prihodima po èlanu zajednièkog porodiènog domaæinstva, odnosno sa manjom tržišnom vrednošæu nepokretnosti koju zaposleni ili èlan njegovog porodiènog domaæinstva ima u svojini."49

2.5.1. Način utvrđivanja

Naèin utvrðivanja imovnog stanja ureðen je Opštim kolektivnim ugovorom, tako što se uzmaju u obzir (neto) zarada i druga primanja zaposlenog, odnosno ostvareni dohodak po èlanu zajednièkog porodiènog domaæinstva, kao i tržišna vrednost nepokretnosti u svojini zaposlenog ili èlana zajednièkog porodiènog domaæinstva.50 Imovno stanje zaposlenog utvrðuje nadležan organ poslodavca, na osnovu dokumentacije, odnosno (javnih) isprava nadležnih organa.51 De lege ferenda, ovakav naèin utvrðivanja imovnog stanja karakteriše složen postupak povezan sa utroškom vremena i sredstava za zaposlene i odgovarajuæe službe poslodavca. Smatra se da koncept koji ukljuèuje imovno stanje kao merilo za odreðivanje viška zaposlenih unosi jedan element pravne neizvesnosti kod zaposlenih za sluèaj kolektivnog otpuštanja kao oblika reorganizacije poslodavca (preduzeæa). Osim toga, koncept treba da karakteriše jednostavnost primene i transparentnost, što ne ide u prilog kriterijuma imovinsko-socijalne prirode.

2.5.2. Vreme utvrđivanja

45Bliže o profesionalnoj kompeticiji i njenom znaèaju u upravljanju ljudskim resursima: J. M. Ivanchevich, Human Recource Menegement, Boston, 1992, str. 208 - 242.46Èlan 11. i 12. stav 1. Opšteg kolektivnog ugovora.47Èlan 12. stav 2. Opšteg kolektivnog ugovora.48Èlan 11. stav 1. Opšteg kolektivnog ugovora.49Èlan 8.2. Posebnog kolektivnog ugovora za metalce Srbije.50Èlan 11. stav 2. taèka 1. i 2. Opšteg kolektivnog ugovora. 51Èlan 11. stav 2. i 3. Opšteg kolektivnog ugovora.

14

Imovno stanje zaposlenog i èlanova zajednièkog porodiènog domaæinstva utvrðuje se u poslednjoj kalendarskoj godini.52

2.6. Broj članova porodice koji ostvaruju zaradu

Ovaj korektivni kriterijum, dosta slièan imovnom stanju zaposlenog, uzima se u obzir ukoliko zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje. Ako više èlanova porodice ostvaruju zaradu, prednost se daje zaposlenom sa manjim brojem èlanova porodice koji ostvaruju zaradu.53

2.7. Broj dece na školovanju

Broj dece na školovanju se javlja kao korektivni kriterijum koji u redosledu korektivnih merila dolazi posle broja èlanova porodice koji ostavruju zaradu, dužine radnog staža i zdravstvenog stanja zaposlenog. Gotovo da se samo teorijski može javiti situacija da su zaposleni po svim drugim prioritetnim i korektivnim kriterijuma izjednaèeni, da bi se prednost dala zaposlenom koji ima više dece na školovanju.54

2.8. Zdravstveno stanje zaposlenog i članova uže porodice

Ovaj korektivni kriterijum se utvrðuje na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, pri èemu prednost ima zaposleni koji boluje od težeg oboljenja, a prednost se daje i zaposlenom ako i èlan uže porodice zaposlenog boluje od težeg oboljenja.55

3. Merila i koncept de lege ferenda

Ne uzaleæi u teorijsko i uporednopravno razmatranje svakog od navedenih merila za odreðivanje viška zaposlenih u našem pozitivnom pravu, i bez davanja vrednosnih sudova o pojedinim merilima ili razlikama koncepcijske prirode koji se javljaju u sistemu kolektivnog pregovaranja kod nas i u uporednom pravu, ovde se ukazuje na osnovne principe koji su se iskritalisali u uporednom radnom pravu pri koncipiranju kriterijuma za odreðivanje viška zaposlenih. Ovi principi treba da posluže kao pomoæ socijalnim partnerima da se lakše snaðu i odrede jasniju koncepciju kriterijuma selekcije (viška) zaposlenih. Odgovarajuæe razumevanje i uvažavanje ovih principa od subjekata kolektivnog pregovaranja kod nas može pomoæi u sagledavanju dobrih strana prihvaæenih autonomnih pravnih rešenja, ali i sagledavanja eventualnih nedostataka.

Osnovni principi koji se istièu u teoriji radnog prava u ovom delikatnom podruèju radnopravne regulative jesu principi transparentnosti, jednostavnosti primene i ekonomiènosti. Princip transparetnosti ima za cilj da se svi (potencijalno zainteresovani) zaposleni mogu jasno

52Èlan 11. stav 1. taèka 1. Opšteg kolektivnog ugovora.53Èlan 12. stav 1. taèka 1. Opšteg kolektivnog ugovora.54Èlan 12. stav 1. taèka 4. Opšteg kolektivnog ugovora.55Èlan 12. stav 1. taèka 3. Opšteg kolektivnog ugovora.

15

upoznati sa merilima, njihovom kvantifikacijom, odnosno sa mestom koje primenom merila zauzimaju na rang listi koja opredeljuje radnopravnu situaciju ("sudbinu") zaposlenog kod odreðenog poslodavca. Na taj naèin se obezbeðuje i potrebna pravna sigurnost i jednakost, jer ako zaposleni bivaju rangirani (radi ostvarivanja prava na napredovanje i drugih prava) i pre donošenja programa iskazivanja viškova, odnosno pre odluke o utvrðivanju viška zaposlenih, shodno jasno utvrðenim i javno objavljenim i primenjenim merilima, tada se principom transparetnosti zadovoljavaju odgovarajuæi interesi i zaposlenih, ali i poslodavca. Princip transparetnosti je naroèito prisutan ukoliko je prihvaæen koncept sistema starešinstva, jer rang lista zaposlenih postoji kao permanentno dostupna svim zaposlenima, što im olakšava ostvarivanje niza prava u toku trajanja radnog odnosa, a ne samo u vezi sa prestankom potrebe za radom zaposlenih.

Princip jednostavnosti primene ima za cilj da se izbegne komplikovana procedura utvrðivanja viška zaposlenih, posebno ako se javlja veliki broj merila, èija kvantifikacija zahteva pribavljanje obimne dokumentacije. Ako se ima u vidu da je za primenu odreðenih merila potrebno pribaviti više javnih isprava nadležnih državnih organa ili ustanova (javnih službi), složenost i dugrotrajnost postupka ne mora da ima za posledicu zaštitu legitimnih interesa zaposlenih i poslodavaca. Principu jednostavnosti primene ne odgovara uzimanje u obzir merila èija verifikacija zahteva dokumentaciju (isprave) koja veæ ne postoje kod poslodavca, shodno zakonskim odredbama o evidencijama u oblasti rada. I ovaj princip se uspešno primenjuje u sistemu starešinstva, jer ovaj sistem poèiva na obavezi poslodavca da ocenjuje rezultare rada jedanput godišnje, kao i na radnom stažu kod poslodavca. Unošenje elemenata imovinsko-socijalne prirode svakako èini kompleksnijim sistem odreðivanja viška zaposlenih, nezavisno od tog da li imovno stanje prihvata kao jedan od kumulativno utvrðenih kriterijuma ili samo kao korektivni kriterijum u odnosu na rezultate rada.

Princip ekonomičnosti postupka nalaže da primena prihvaæenog koncepta odreðivanja viška zaposlenih ne predstavlja nesrazmeran trošak za poslodavca (koji po pravilu i pristupa iskazivanju viškova radi smanjenja troškova poslovanja), ali ni za zaposlene, od kojih se zahteva da snose troškove pribavljanja javnih isprava ili druge tražene dokumentacije, što sve zahteva i ne malo vreme za pribavljanje dokaza bez kojih primena (posebno imovinsko-socijalnih) merila nije moguæa. Opredeljenje za sistem starešinstva, kao najrašireniji koncept od znaèaja i za odreðivanje viška zaposlenih, u odreðenoj meri je imalo u vidu i potrebu da se zadovolji princip ekonomiènosti postupka.

6.

16

ZAŠTITA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA

A. PRAVOSUDNI ORGANIA. PRAVOSUDNI ORGANIIndustrijski odnosi i radno pravo su oblasti u kojima su veoma razvijeni alternativni metodiIndustrijski odnosi i radno pravo su oblasti u kojima su veoma razvijeni alternativni metodi

rešavanja kolektivnih radnih sporova, tako da ovde sudovi nemaju niti su ikada imali potpunirešavanja kolektivnih radnih sporova, tako da ovde sudovi nemaju niti su ikada imali potpuni monopol. Razloge davanja prednosti vansudskim metodima rešavanja kolektivnih radnihmonopol. Razloge davanja prednosti vansudskim metodima rešavanja kolektivnih radnih sporova, umesto sudskom rešavanju kolektivnih radnih sporova, treba tražiti pre svega u prirodisporova, umesto sudskom rešavanju kolektivnih radnih sporova, treba tražiti pre svega u prirodi kolektivnih radnih sporova.kolektivnih radnih sporova.5656

Kada se govori o ulozi sudova u rešavanju kolektivnih radnih sporova, u meri u kojoj jeKada se govori o ulozi sudova u rešavanju kolektivnih radnih sporova, u meri u kojoj je njihovo učešće legitimno, treba istaći kao posebno značajna dva načela sadržana unjihovo učešće legitimno, treba istaći kao posebno značajna dva načela sadržana u međunarodnim radnim standardima: načelo dostupnosti suda, i obezbeđivanje odgovarajućegmeđunarodnim radnim standardima: načelo dostupnosti suda, i obezbeđivanje odgovarajućeg mehanizma za dobrovoljno rešavanje (kolektivnih) radnih sporova.mehanizma za dobrovoljno rešavanje (kolektivnih) radnih sporova.5757I u okviru sudskog postupkaI u okviru sudskog postupka rešavanja kolektivnih radnih sporova javlja se faza mirenja kako bi sudija pomogao strankama urešavanja kolektivnih radnih sporova javlja se faza mirenja kako bi sudija pomogao strankama u (pravnom) kolektivnom radnom sporu da same postignu sporazum. Ovo je karakteristično, na(pravnom) kolektivnom radnom sporu da same postignu sporazum. Ovo je karakteristično, na primer, za postupak pred industrijskim tribunalima u Velikoj Britaniji i pred većima dobrih ljudiprimer, za postupak pred industrijskim tribunalima u Velikoj Britaniji i pred većima dobrih ljudi – savetima pravednika u Francuskoj.– savetima pravednika u Francuskoj.5858

Davanje prednosti u rešavanju kolektivnih radnih sporova institucijama stalnog karaktera uDavanje prednosti u rešavanju kolektivnih radnih sporova institucijama stalnog karaktera u okviru alternativnih (vansudskih) metoda: mirenju, posredovanju i arbitraži, umesto sudskomokviru alternativnih (vansudskih) metoda: mirenju, posredovanju i arbitraži, umesto sudskom rešavanju kolektivnih sporova, zasniva se na razlozima teorijske, ali i praktične prirode. Navoderešavanju kolektivnih sporova, zasniva se na razlozima teorijske, ali i praktične prirode. Navode se brojni teorijski razlozi koji opravdavaju ograničavanje uloge sudova u rešavanju kolektivnihse brojni teorijski razlozi koji opravdavaju ograničavanje uloge sudova u rešavanju kolektivnih radnih sporova. Oni su najpre vezani za potrebu očuvanja autonomije socijalnih partneraradnih sporova. Oni su najpre vezani za potrebu očuvanja autonomije socijalnih partnera (stranaka u sporu) i principa dobrovoljnosti, kao i potrebu da se, zbog prirode interesnih(stranaka u sporu) i principa dobrovoljnosti, kao i potrebu da se, zbog prirode interesnih kolektivnih radnih sporova, ovi sporovi (koji nisu podobni za presuđivanje) rešavaju uzkolektivnih radnih sporova, ovi sporovi (koji nisu podobni za presuđivanje) rešavaju uz uvažavanje principa pravičnostiuvažavanje principa pravičnosti ((ex aequo et bonoex aequo et bono). Osim toga, sudija (). Osim toga, sudija (juge d'ordre judiciairjuge d'ordre judiciaire)e) ne može da ima ulogu arbitra, jer nije kompetentan da procenjuje osnovanost, odnosnone može da ima ulogu arbitra, jer nije kompetentan da procenjuje osnovanost, odnosno legitimnost zahteva profesionalne prirode koje ističu strane u (interesnom) kolektivnom radnomlegitimnost zahteva profesionalne prirode koje ističu strane u (interesnom) kolektivnom radnom sporu. Njemu se ne može poveriti da procenjuje racionalnost subjekata kolektivnog radnogsporu. Njemu se ne može poveriti da procenjuje racionalnost subjekata kolektivnog radnog odnosa i kolektivnog pregovaranja, tj. sudija ne može da ulazi u rešavanje problema tehnološke,odnosa i kolektivnog pregovaranja, tj. sudija ne može da ulazi u rešavanje problema tehnološke, ekonomske i druge profesionalne prirode, niti da nameće rešenja za ove probleme.ekonomske i druge profesionalne prirode, niti da nameće rešenja za ove probleme. 5959RazloziRazlozi praktične prirode se zasnivaju na potrebi obezbeđivanja veće efikasnosti rešavanjapraktične prirode se zasnivaju na potrebi obezbeđivanja veće efikasnosti rešavanja kolektivnihkolektivnih sporova (pošto sudovi redovno sporije rešavaju sporove od, na primer, arbitraže), a i zbog togasporova (pošto sudovi redovno sporije rešavaju sporove od, na primer, arbitraže), a i zbog toga što su troškovi sudskog rešavanja po pravilu veći od troškova koje izaziva pribegavanješto su troškovi sudskog rešavanja po pravilu veći od troškova koje izaziva pribegavanje alternativnim metodima rešavanja kolektivnih radnih sporova.alternativnim metodima rešavanja kolektivnih radnih sporova.6060

Ipak, bez obzira što se načelno daje prednost nesudskim metodima rešavanja kolektivnihIpak, bez obzira što se načelno daje prednost nesudskim metodima rešavanja kolektivnih radnih sporova, svoje mesto u rešavanju kolektivnih radnih sporova imaju i sudovi, pri čemu zaradnih sporova, svoje mesto u rešavanju kolektivnih radnih sporova imaju i sudovi, pri čemu za rešavanje kolektivnih radnih sporova nadležni mogu biti: (specijalizovani) radni sudovi, radnirešavanje kolektivnih radnih sporova nadležni mogu biti: (specijalizovani) radni sudovi, radni tribunali (profesionalizovani ili neprofesionalizovani), i sudovi opšte nadležnosti (Holandija,tribunali (profesionalizovani ili neprofesionalizovani), i sudovi opšte nadležnosti (Holandija, 56 A. de Roo, R. Jagstenberg, A. de Roo, R. Jagstenberg, op. cit.op. cit., str. 4., str. 4.57 IbidemIbidem, str. 7., str. 7.58 IbidemIbidem, str. 24., str. 24.59 A-C. Colliard, Les libertés publics, Dalloz, Paris, 1989, str. 829.A-C. Colliard, Les libertés publics, Dalloz, Paris, 1989, str. 829.60 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 30–31., str. 30–31.

17

Italija, Grčka, SAD).Italija, Grčka, SAD).6161Imajući u vidu veliki značaj kolektivnog pregovaranja i kolektivnihImajući u vidu veliki značaj kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora o radu u pluralističkim demokratskim industrijskim odnosima, smatra se da u zajedniciugovora o radu u pluralističkim demokratskim industrijskim odnosima, smatra se da u zajednici zasnovanoj na vladavini prava (pravnoj državi), rešavanje ovako značajnih sporova ne treba dazasnovanoj na vladavini prava (pravnoj državi), rešavanje ovako značajnih sporova ne treba da zavisi samo od metoda i institucija koje same stran(k)e formiraju (tzv. alternativni metodi), jer jezavisi samo od metoda i institucija koje same stran(k)e formiraju (tzv. alternativni metodi), jer je u njihovom odsustvu neophodno predvideti i sudsku nadležnost za rešavanje (pravnih)u njihovom odsustvu neophodno predvideti i sudsku nadležnost za rešavanje (pravnih) kolektivnih sporova.kolektivnih sporova.6262

U uporednom pravu ima čak primera da se u rešavanju pravnih kolektivnih radnih sporovaU uporednom pravu ima čak primera da se u rešavanju pravnih kolektivnih radnih sporova angažuje presuditelj (angažuje presuditelj (rent a judge; settlement judgerent a judge; settlement judge).). U pravu SAD i Australije (zakonom se)U pravu SAD i Australije (zakonom se) dopušta sudijama redovnih sudova (opšte nadležnosti) da mogu imenovati nautralnu privatnudopušta sudijama redovnih sudova (opšte nadležnosti) da mogu imenovati nautralnu privatnu ličnost (ličnost (rent a judgerent a judge) da razmotri i donese odluku u pogledu pravnog kolektivnog radnog spora,) da razmotri i donese odluku u pogledu pravnog kolektivnog radnog spora, pri čemu odluka takvog neutralnog lica ima isto pravno dejstvo kao i presuda suda.pri čemu odluka takvog neutralnog lica ima isto pravno dejstvo kao i presuda suda.6363Kada se sporKada se spor rešava uz učešće trećeg lica (rešava uz učešće trećeg lica (settlement judgesettlement judge), stranke u sporu poveravaju trećem licu da), stranke u sporu poveravaju trećem licu da strankama predoči kako bi (verovatno) redovni sud rešio kolektivni spor (ako stranke same nestrankama predoči kako bi (verovatno) redovni sud rešio kolektivni spor (ako stranke same ne odrede alternativne metode rešenja spora).odrede alternativne metode rešenja spora).

B. RADNI SUDB. RADNI SUDIdeja formiranja specijalizovanih radnih sudova (tibunala) vezuje se za sami početak XIXIdeja formiranja specijalizovanih radnih sudova (tibunala) vezuje se za sami početak XIX

veka, kada je za vreme Napoleona I 1806.godine donet Zakon kojim se uspostavljaju veća dobrihveka, kada je za vreme Napoleona I 1806.godine donet Zakon kojim se uspostavljaju veća dobrih ljudi (saveti pravednika – ljudi (saveti pravednika – conseil des prud'hommesconseil des prud'hommes), kao neprofesionalni radni tribunali. Ova), kao neprofesionalni radni tribunali. Ova ideja je dobila svoje pristalice i u drugim evropskim zemljama, što je i tamo dovelo doideja je dobila svoje pristalice i u drugim evropskim zemljama, što je i tamo dovelo do formiranja veća dobrih ljudi ili (profesionalizovanih, specijalizovanih) radnih sudova (npr. uformiranja veća dobrih ljudi ili (profesionalizovanih, specijalizovanih) radnih sudova (npr. u Nemačkoj).Nemačkoj).6464

Zbog specifičnosti (kolektivnih i individualnih) radnih sporova, potrebe za njihovimZbog specifičnosti (kolektivnih i individualnih) radnih sporova, potrebe za njihovim efikasnim rešavanjem, lakšeg ostvarivanja načela dostupnosti suda,efikasnim rešavanjem, lakšeg ostvarivanja načela dostupnosti suda,6565u velikom broju zemaljau velikom broju zemalja formirani su radni sudoviformirani su radni sudovi ili radni tribunali. Oni mogu biti profesionalizovani (npr. radni sudoviili radni tribunali. Oni mogu biti profesionalizovani (npr. radni sudovi u SR Nemačkoj,u SR Nemačkoj,6666Švedskoj,Švedskoj,6767ŠpanijiŠpaniji6868), ili neprofesionalizovani (npr. veća dobrih ljudi, saveti), ili neprofesionalizovani (npr. veća dobrih ljudi, saveti pravednika u Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu),pravednika u Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu),6969a mogu se javiti i kao industrijski tribunalia mogu se javiti i kao industrijski tribunali (Velika Britanija).(Velika Britanija).7070Radni sudovi ili radni tribunali nadležni su i za rešavanje pravnih kolektivnihRadni sudovi ili radni tribunali nadležni su i za rešavanje pravnih kolektivnih

61 B. Vivier, D. Gantelme, J. P. Antoine, C. Billot, B. Vivier, D. Gantelme, J. P. Antoine, C. Billot, op. cit.op. cit., str. 378–384., str. 378–384.62 F. Schmidt, F. Schmidt, op. cit.op. cit., str. 38–39., str. 38–39.63 D. P. Twomey, D. P. Twomey, op. cit.op. cit., str. 301 i sledeće; A. de Roo, R. Jagtenberg, , str. 301 i sledeće; A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 30–31., str. 30–31.64 B. Vivier, D. Gantelme, J. P. Antoine, C. Billot, B. Vivier, D. Gantelme, J. P. Antoine, C. Billot, op. cit.op. cit., str. 403; Conciliation and Arbitration Procedures ..., str., str. 403; Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 5–6; A. de Roo, R. Jagtenberg, 5–6; A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str., str.  14.14.65 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit., op. cit., str. 92.str. 92.66 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 96–98., str. 96–98.67 F. Schmidt, F. Schmidt, op. cit.op. cit., str. 37–44., str. 37–44.68 U Španiji je predviđeno da sporove u vezi sa osnivanjem sindikata i udruženja poslodavaca, kolektivne sporove uU Španiji je predviđeno da sporove u vezi sa osnivanjem sindikata i udruženja poslodavaca, kolektivne sporove u vezi sa primenom kolektivnih ugovora o radu, sporove u vezi sa (povredom) sindikalnih prava i sloboda rešavavezi sa primenom kolektivnih ugovora o radu, sporove u vezi sa (povredom) sindikalnih prava i sloboda rešava Nacionalni sud (isključiva nadležnost ovog Suda), dok su kolektivni radni sporovi koji prevazilaze okvireNacionalni sud (isključiva nadležnost ovog Suda), dok su kolektivni radni sporovi koji prevazilaze okvire regionalnih zajednica (oblasti) u nadležnosti radnog sudaregionalnih zajednica (oblasti) u nadležnosti radnog suda. . Videti B. Vivier, D. Gantelme, J. P. Antoine, C. Billot, Videti B. Vivier, D. Gantelme, J. P. Antoine, C. Billot, op.op. cit.cit., str. 384., str. 384.69 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 573 i sledeće., str. 573 i sledeće.70 L. Wedderburn, L. Wedderburn, op. cit.op. cit., str. 262–268., str. 262–268.

18

radnih sporovaradnih sporova (ne i interesnih). To su radni sudovi u SR Nemačkoj,(ne i interesnih). To su radni sudovi u SR Nemačkoj,7171Švedskoj,Švedskoj,7272Norveškoj,Norveškoj, Danskoj, i radni tribunali – veća dobrih ljudi u Francuskoj.Danskoj, i radni tribunali – veća dobrih ljudi u Francuskoj.7373

U zemljama u kojima su formirani (specijalizovani) radni sudovi javljaju se razlike uU zemljama u kojima su formirani (specijalizovani) radni sudovi javljaju se razlike u pogledu njihove organizacione strukture i sastava, manje u pogledu nadležnosti. Sistempogledu njihove organizacione strukture i sastava, manje u pogledu nadležnosti. Sistem specijalizovanih sudova može biti dosledno izveden od prvostepenog radnog suda, prekospecijalizovanih sudova može biti dosledno izveden od prvostepenog radnog suda, preko apelacionog do najviše sudske instance (npr. u SR Nemačkoj). Međutim, specijalizovaniapelacionog do najviše sudske instance (npr. u SR Nemačkoj). Međutim, specijalizovani (profesionalizovani) radni sud (npr. u Švedskoj), odnosno (neprofesionalizovani) radni tribunal(profesionalizovani) radni sud (npr. u Švedskoj), odnosno (neprofesionalizovani) radni tribunal (npr. u Francuskoj) može biti predviđen samo u prvom stepenu.(npr. u Francuskoj) može biti predviđen samo u prvom stepenu.

Radni sud u SR NemačkojRadni sud u SR NemačkojSpecijalizacija sudstva za rešavanje radnih sporova ima dugu tradiciju u Nemačkoj.Specijalizacija sudstva za rešavanje radnih sporova ima dugu tradiciju u Nemačkoj.

Zakonski režim radnog sudstva je uspostavljen Zakonom o radnim odnosima iz 1926. godine, daZakonski režim radnog sudstva je uspostavljen Zakonom o radnim odnosima iz 1926. godine, da bi kasnije Zakonom o radnim sudovima iz 1953. (dopunjen 1979) godine, sistem radnih sudovabi kasnije Zakonom o radnim sudovima iz 1953. (dopunjen 1979) godine, sistem radnih sudova bio konzistentno izveden u svim instancama – od prvostepenog radnog, preko apelacionogbio konzistentno izveden u svim instancama – od prvostepenog radnog, preko apelacionog radnog, do Saveznog radnog suda, što je najviši stepen specijalizacije (i visoki stepenradnog, do Saveznog radnog suda, što je najviši stepen specijalizacije (i visoki stepen profesionalizacije) sudstva u ovoj oblasti (u uporednom radnom pravu).profesionalizacije) sudstva u ovoj oblasti (u uporednom radnom pravu).7474

i) Organizacija i sastav. Na nivou federalnih jedinica (i) Organizacija i sastav. Na nivou federalnih jedinica (LanderLander) formirani su prvostepeni i) formirani su prvostepeni i apelacioni radni sudovi, dok je na federalnom nivou osnovan Savezni radni sudapelacioni radni sudovi, dok je na federalnom nivou osnovan Savezni radni sud ((BundesarbeitgerichtBundesarbeitgericht).).7575U pogledu sastava veća radnog suda, na određen način je uvažen principU pogledu sastava veća radnog suda, na određen način je uvažen princip tripartizma – pored profesionalnog sudije (kao predsednika veća), članovi veća su i sudijetripartizma – pored profesionalnog sudije (kao predsednika veća), članovi veća su i sudije porotnici.porotnici.

Profesionalne sudije prvostepenog i apelacionog radnog suda, koje se imenuju doživotnoProfesionalne sudije prvostepenog i apelacionog radnog suda, koje se imenuju doživotno (bez ograničenja trajanja mandata), po pravilu imenuje ministar rada na nivou federalnih(bez ograničenja trajanja mandata), po pravilu imenuje ministar rada na nivou federalnih jedinica, dok profesionalne sudije Saveznog radnog suda imenuje predsednik SR Nemačke.jedinica, dok profesionalne sudije Saveznog radnog suda imenuje predsednik SR Nemačke. Prilikom izbora za profesionalne sudije prvostepenog i apelacionog radnog suda, selekcija se vršiPrilikom izbora za profesionalne sudije prvostepenog i apelacionog radnog suda, selekcija se vrši od strane ministra rada i ministra pravde, uz učešće (pomoć) savetodavnog komiteta.od strane ministra rada i ministra pravde, uz učešće (pomoć) savetodavnog komiteta. Savetodavni komitet ima tripartitni sastav, čije članove imenuje ministar rada sa liste kandidataSavetodavni komitet ima tripartitni sastav, čije članove imenuje ministar rada sa liste kandidata koje predlažu sindikati radnika i udruženja poslodavaca, dok članove komiteta koji predstavljajukoje predlažu sindikati radnika i udruženja poslodavaca, dok članove komiteta koji predstavljaju radno sudstvo imenuje ministar rada uz konsultovanje sa ministrom pravde.radno sudstvo imenuje ministar rada uz konsultovanje sa ministrom pravde.7676

U pogledu profesionalnih sudija Saveznog radnog suda koje imenuje predsednik države,U pogledu profesionalnih sudija Saveznog radnog suda koje imenuje predsednik države, predlog za njihovo imenovanje zajedno daju savezni ministar rada i izborni komitet za sudije. Upredlog za njihovo imenovanje zajedno daju savezni ministar rada i izborni komitet za sudije. U komitet za izbor sudija ulaze svi ministri rada na nivou federalnih jedinica i jednak broj članovakomitet za izbor sudija ulaze svi ministri rada na nivou federalnih jedinica i jednak broj članova koje bira savezni parlament. Prilikom imenovanja profesionalnih sudija Saveznog radnog sudakoje bira savezni parlament. Prilikom imenovanja profesionalnih sudija Saveznog radnog suda konsultuju se i Savezni ministar pravde, kao i poseban odbor (telo) koje predstavlja interesekonsultuju se i Savezni ministar pravde, kao i poseban odbor (telo) koje predstavlja interese samih profesionalnih sudija Saveznog radnog suda (ali bez prava na veto). Za razliku od prava nasamih profesionalnih sudija Saveznog radnog suda (ali bez prava na veto). Za razliku od prava na određeno učešće u postupku izbora profesionalnih sudija prvostepenog i apelacionog radnogodređeno učešće u postupku izbora profesionalnih sudija prvostepenog i apelacionog radnog suda, u postupku izbora profesionalnih sudija Saveznog radnog suda, nisu predviđenasuda, u postupku izbora profesionalnih sudija Saveznog radnog suda, nisu predviđena participativna prava sindikata zaposlenih i udruženja poslodavaca.participativna prava sindikata zaposlenih i udruženja poslodavaca.7777

71 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 96–97., str. 96–97.72 F. Schmidt, F. Schmidt, op. cit.op. cit., str. 37–44., str. 37–44.73 Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 7.Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 7.74 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 96; V. R. Berghahn, D. Karsten, , str. 96; V. R. Berghahn, D. Karsten, op. cit.op. cit., str. 88., str. 88.75 R. Brković, “Aktuelna pitanja o radnim sudovima u Evropskoj uniji”, Radno i socijalno pravo, br. 3–6/1998, str.R. Brković, “Aktuelna pitanja o radnim sudovima u Evropskoj uniji”, Radno i socijalno pravo, br. 3–6/1998, str. 294.294.76 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 97., str. 97.77 IbidemIbidem..

19

Kada je u pitanju postupak izbora sudija porotnika prvostepenog i apelacionih radnihKada je u pitanju postupak izbora sudija porotnika prvostepenog i apelacionih radnih sudova, čiji je mandat ograničen na četiri godine, oni se biraju sa liste koju podnose sindikatisudova, čiji je mandat ograničen na četiri godine, oni se biraju sa liste koju podnose sindikati radnika i udruženja poslodavaca na području (mesne nadležnosti) suda, a sličan postupak jeradnika i udruženja poslodavaca na području (mesne nadležnosti) suda, a sličan postupak je predviđen i za izbor sudija porotnika Saveznog radnog suda. U svom radu, profesionalne i sudijepredviđen i za izbor sudija porotnika Saveznog radnog suda. U svom radu, profesionalne i sudije porotnici su nezavisni i ne mogu dobijati uputstva od bilo kog subjekta koji učestvuje u postupkuporotnici su nezavisni i ne mogu dobijati uputstva od bilo kog subjekta koji učestvuje u postupku njihovog izbora, niti mogu biti opozvani.njihovog izbora, niti mogu biti opozvani.7878

Prilikom odlučivanja u tročlanom veću, sve sudije (profesionalne i sudije porotnici) imajuPrilikom odlučivanja u tročlanom veću, sve sudije (profesionalne i sudije porotnici) imaju jednako pravo glasa, pa se odluke donose većinom glasova. Međutim, u praksi, zahvaljujućijednako pravo glasa, pa se odluke donose većinom glasova. Međutim, u praksi, zahvaljujući svom pravničkom visokospecijalizovanom obrazovanju u oblasti radnog i socijalnog pravasvom pravničkom visokospecijalizovanom obrazovanju u oblasti radnog i socijalnog prava (industrijskih odnosa), dominantno mesto pripada profesionalnim sudijama, pa sudije porotnici(industrijskih odnosa), dominantno mesto pripada profesionalnim sudijama, pa sudije porotnici najčešće prihvataju stav profesionalnog sudije.najčešće prihvataju stav profesionalnog sudije.7979

ii) Nadležnost u pogledu kolektivnih radnih sporova. Radni sudovi su nadležni za rešavanjeii) Nadležnost u pogledu kolektivnih radnih sporova. Radni sudovi su nadležni za rešavanje pravnih radnih sporova, dok je za rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova predviđenpravnih radnih sporova, dok je za rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova predviđen drugi mehanizam (alternativni postupci i metodi kolektivne akcije).drugi mehanizam (alternativni postupci i metodi kolektivne akcije).8080Radni sudovi rešavajuRadni sudovi rešavaju individualne i kolektivne (pravne) sporove. Premda je broj slučajeva rešavanja individualnihindividualne i kolektivne (pravne) sporove. Premda je broj slučajeva rešavanja individualnih radnih sporova od strane radnih sudova daleko veći od broja slučajeva rešavanja (pravnih)radnih sporova od strane radnih sudova daleko veći od broja slučajeva rešavanja (pravnih) kolektivnih radnih sporova, u nemačkoj teoriji radnog prava se smatra da je nadležnost radnihkolektivnih radnih sporova, u nemačkoj teoriji radnog prava se smatra da je nadležnost radnih sudova (a posebno uloga Saveznog radnog suda) pri rešavanju kolektivnih sporova jošsudova (a posebno uloga Saveznog radnog suda) pri rešavanju kolektivnih sporova još značajnija, s obzirom na to da su njihove odluke imale stvaralačku ulogu i značaj u izgradnji iznačajnija, s obzirom na to da su njihove odluke imale stvaralačku ulogu i značaj u izgradnji i razvoju (pluralističkih) industrijskih odnosa u Nemačkoj. To posebno važi u pogledu odlukarazvoju (pluralističkih) industrijskih odnosa u Nemačkoj. To posebno važi u pogledu odluka (presuda) Saveznog radnog suda koje su imale značaj “sekundarnog” izvora prava, i koje su(presuda) Saveznog radnog suda koje su imale značaj “sekundarnog” izvora prava, i koje su doprinele uspostavljanju strukture (sistema) kolektivnog pregovaranja, afirmaciji ideje jednakostidoprinele uspostavljanju strukture (sistema) kolektivnog pregovaranja, afirmaciji ideje jednakosti sredstava radne borbe u slučaju kolektivnih radnih sporova (industrijskih konflikata), kao isredstava radne borbe u slučaju kolektivnih radnih sporova (industrijskih konflikata), kao i strukture predstavljanja zaposlenih (participacija – savet zaposlenih, predstavnici radnika ustrukture predstavljanja zaposlenih (participacija – savet zaposlenih, predstavnici radnika u upravnom i nadzornom odboru preduzeća).upravnom i nadzornom odboru preduzeća).8181

U pogledu kolektivnih radnih sporova, predviđena je isključiva nadležnost radnih sudovaU pogledu kolektivnih radnih sporova, predviđena je isključiva nadležnost radnih sudova za rešavanje sporova koji se javljaju između ugovornih strana koje su zaključile kolektivniza rešavanje sporova koji se javljaju između ugovornih strana koje su zaključile kolektivni ugovor o radu, kao i između ugovornih strana i trećih lica. U pitanju su, bliže određeno, sporoviugovor o radu, kao i između ugovornih strana i trećih lica. U pitanju su, bliže određeno, sporovi u pogledu: važenja i/li primene kolektivnih ugovora o radu; odluka koje se mogu doneti u vezi sau pogledu: važenja i/li primene kolektivnih ugovora o radu; odluka koje se mogu doneti u vezi sa industrijskim konfliktima; priznavanja prava na kolektivno pregovaranje, tj. priznavanja prava daindustrijskim konfliktima; priznavanja prava na kolektivno pregovaranje, tj. priznavanja prava da se bude ugovorna strana pri zaključivanju kolektivnog ugovora o radu; postupka izborase bude ugovorna strana pri zaključivanju kolektivnog ugovora o radu; postupka izbora predstavnika zaposlenih u nadzorni odbor preduzeća (uključujući i preduzeća koja su upredstavnika zaposlenih u nadzorni odbor preduzeća (uključujući i preduzeća koja su u zakonskom režimu saodlučivanja (zakonskom režimu saodlučivanja (MittbestimungMittbestimung),), kao i postupka izbora za članove savetakao i postupka izbora za članove saveta ((BetribsratBetribsrat). Druga pitanja, koja ne spadaju u izborni postupak, rešava sud opšte nadležnosti). Druga pitanja, koja ne spadaju u izborni postupak, rešava sud opšte nadležnosti (građanski sud).(građanski sud).8282Specifično ovlašćenje radnog suda vezuje se za rešavanje kolektivnih radnihSpecifično ovlašćenje radnog suda vezuje se za rešavanje kolektivnih radnih sporova, odnosno za pravo na izdavanje privremene zabrane industrijske akcije (štrajka ilisporova, odnosno za pravo na izdavanje privremene zabrane industrijske akcije (štrajka ili lokauta), ako sud proceni da bi pribegavanje industrijskoj akciji moglo izazvati “nesrazmernulokauta), ako sud proceni da bi pribegavanje industrijskoj akciji moglo izazvati “nesrazmernu štetu”.štetu”.8383

78 IbidIbid..79 IbidIbid..80 V. R. Berghahn, D. Karsten, V. R. Berghahn, D. Karsten, op. cit.op. cit., str. 90., str. 90.81 IbidemIbidem, str. 91–99., str. 91–99.82 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 185., str. 185.83 IbidemIbidem..

20

Apelacioni radni sud je nadležan za rešavanje po žalbama na presude prvostepenog radnogApelacioni radni sud je nadležan za rešavanje po žalbama na presude prvostepenog radnog suda.suda.8484Savezni radni sud može, pod određenim uslovima, da rešava u trećem stepenu po pravnimSavezni radni sud može, pod određenim uslovima, da rešava u trećem stepenu po pravnim lekovima protiv presuda apelacionog radnog suda.lekovima protiv presuda apelacionog radnog suda.8585

Radni sud u ŠvedskojRadni sud u ŠvedskojSpecijalno sudstvo za rešavanje radnih sporova u Švedskoj uvedeno je Zakonom o radnimSpecijalno sudstvo za rešavanje radnih sporova u Švedskoj uvedeno je Zakonom o radnim

sudovima iz 1928. godine, koji, uz Zakon o kolektivnim ugovorima, sačinjava celinu.sudovima iz 1928. godine, koji, uz Zakon o kolektivnim ugovorima, sačinjava celinu.8686

i) Organizacija i sastav. U pogledu svog unutrašnjeg sastava, uvažen je u određenoj merii) Organizacija i sastav. U pogledu svog unutrašnjeg sastava, uvažen je u određenoj meri princip tripartizma, tako da opšti sastav (veća) radnog suda uključuje profesionalne sudijeprincip tripartizma, tako da opšti sastav (veća) radnog suda uključuje profesionalne sudije ((officialsofficials), članove određene od poslodavaca i članove određene od zaposlenih sindikata.), članove određene od poslodavaca i članove određene od zaposlenih sindikata. Uobičajeno je da veće radnog suda broji sedam članova – predsednika, potpredsednika (saUobičajeno je da veće radnog suda broji sedam članova – predsednika, potpredsednika (sa velikim pravosudnim iskustvom), nezavisnog eksperta za tržište radne snage, zatim dva člana navelikim pravosudnim iskustvom), nezavisnog eksperta za tržište radne snage, zatim dva člana na poslodavačkoj strani (jednog određuje Švedska konfederacija udruženja privatnih poslodavaca –poslodavačkoj strani (jednog određuje Švedska konfederacija udruženja privatnih poslodavaca – SAF, a drugog poslodavci u javnom sektoru, na nivou države ili opštinske vlasti), kao i dva članaSAF, a drugog poslodavci u javnom sektoru, na nivou države ili opštinske vlasti), kao i dva člana na strani zaposlenih (jednog određuje Švedska konfederacija sindikata – LO, a drugog Švedskana strani zaposlenih (jednog određuje Švedska konfederacija sindikata – LO, a drugog Švedska konfederacija sindikata javnih službenika – TCO).konfederacija sindikata javnih službenika – TCO).8787

Članove veća na strani poslodavaca i sindikata bira vlada, ali na preporukuČlanove veća na strani poslodavaca i sindikata bira vlada, ali na preporuku asocijacijaasocijacija poslodavaca, odnosno sindikata.poslodavaca, odnosno sindikata.8888

ii) Nadležnost u pogledu kolektivnih radnih sporova. Radni sud je u prvom stepenu (poredii) Nadležnost u pogledu kolektivnih radnih sporova. Radni sud je u prvom stepenu (pored individualnih) nadležan za rešavanje kolektivnih radnih sporova koji se tiču odnosa izmeđuindividualnih) nadležan za rešavanje kolektivnih radnih sporova koji se tiču odnosa između strana kolektivnog ugovora, u vezi sa naknadom štete zbog nezakonite industrijske akcije.strana kolektivnog ugovora, u vezi sa naknadom štete zbog nezakonite industrijske akcije.8989RadniRadni sud je prvostepeni sud za rešavanje individualnih radnih sporova u vezi sa uslovima radasud je prvostepeni sud za rešavanje individualnih radnih sporova u vezi sa uslovima rada radnika, člana sindikata koji je zaključio kolektivni ugovor, dok u pogledu uslova rada drugihradnika, člana sindikata koji je zaključio kolektivni ugovor, dok u pogledu uslova rada drugih (sindikalno neorganizovanih) radnika, u prvom stepenu su nadležni oblasni sudovi (opšte(sindikalno neorganizovanih) radnika, u prvom stepenu su nadležni oblasni sudovi (opšte nadležnosti). U pogledu ovih drugih, radni sud se javlja kao drugostepeni, kada odlučuje po žalbinadležnosti). U pogledu ovih drugih, radni sud se javlja kao drugostepeni, kada odlučuje po žalbi radnika (koji nije član sindikata) protiv presude oblasnog suda.radnika (koji nije član sindikata) protiv presude oblasnog suda.9090Nadležnost suda je proširena iNadležnost suda je proširena i na sporove u vezi sa pravom na udruživanje i pregovaranje (Zakonom o pravu na udruživanje ina sporove u vezi sa pravom na udruživanje i pregovaranje (Zakonom o pravu na udruživanje i pregovaranje iz 1936) i radne sporove državnih i javnih službenika (Zakonom o državnim ipregovaranje iz 1936) i radne sporove državnih i javnih službenika (Zakonom o državnim i opoštinskim službenicima iz 1965. godine), da bi sa donošenjem Zakona o rešavanju radnihopoštinskim službenicima iz 1965. godine), da bi sa donošenjem Zakona o rešavanju radnih sporova, u nadležnost radnog suda ušli “svi sporovi u vezi sa kolektivnim ugovorima i drugisporova, u nadležnost radnog suda ušli “svi sporovi u vezi sa kolektivnim ugovorima i drugi sporovi između poslodavaca i zaposlenih (industrijski sporovi)”.sporovi između poslodavaca i zaposlenih (industrijski sporovi)”.9191

Kad je reč o kolektivnim radnim sporovima povodom kolektivnog ugovora o radu, švedskiKad je reč o kolektivnim radnim sporovima povodom kolektivnog ugovora o radu, švedski Zakon o zajedničkom regulisanju radnog života iz 1976. god. predviđa da je kolektivni ugovorZakon o zajedničkom regulisanju radnog života iz 1976. god. predviđa da je kolektivni ugovor pravno obavezujući akt za sve članove asocijacija koje su ga zaključile. U praksi, međutim,pravno obavezujući akt za sve članove asocijacija koje su ga zaključile. U praksi, međutim,

84 IbidemIbidem, str. 96., str. 96.85 IbidemIbidem, str. 97., str. 97.86 F. Schmidt, “The Right to Strike in a National Context”, En hommage à Paul Horion, Faculté de droit de Liège,F. Schmidt, “The Right to Strike in a National Context”, En hommage à Paul Horion, Faculté de droit de Liège, 1972, str. 231.1972, str. 231.87 F. Schmidt, F. Schmidt, op. cit.op. cit., str. 39–40. Bliže o SAF, LO, TCO i drugim asocijacijama zaposlenih i poslodavaca u, str. 39–40. Bliže o SAF, LO, TCO i drugim asocijacijama zaposlenih i poslodavaca u Švedskoj, videti u našem Leksikonu industrijskih odnosa.Švedskoj, videti u našem Leksikonu industrijskih odnosa.88 F. Schmidt, F. Schmidt, op. cit.op. cit., str. 40., str. 40.89 IbidemIbidem, str. 38 i 44., str. 38 i 44.90 IbidemIbidem, str. 39 i 44., str. 39 i 44.91 IbidemIbidem, str. 38–39., str. 38–39.

21

švedski poslodavci redovno primenjuju odredbe kolektivnog ugovora na sve zaposlene,švedski poslodavci redovno primenjuju odredbe kolektivnog ugovora na sve zaposlene, nezavisno od toga da li su članovi sindikata sa kojima je zaključen kolektivni ugovor.nezavisno od toga da li su članovi sindikata sa kojima je zaključen kolektivni ugovor.9292

Industrijski tribunal u Velikoj BritanijiIndustrijski tribunal u Velikoj BritanijiBudući da je veliki uspeh kolektivnog pregovaranja doveo do toga da se i (kolektivni)Budući da je veliki uspeh kolektivnog pregovaranja doveo do toga da se i (kolektivni)

sporovi rešavaju prevashodno autonomnim, tzv. alternativnim metodima (mirenje, posredovanje,sporovi rešavaju prevashodno autonomnim, tzv. alternativnim metodima (mirenje, posredovanje, arbitraža), u modelu rearbitraža), u modelu rešavanja (kolektivnih) radnih sporova nije se u većoj meri javila potreba zašavanja (kolektivnih) radnih sporova nije se u većoj meri javila potreba za sudskim rešavanjem sporova. Zbog toga je u Velikoj Britaniji do formiranja industrijskihsudskim rešavanjem sporova. Zbog toga je u Velikoj Britaniji do formiranja industrijskih tribunala, po uzoru na specijalizovano (radno) sudstvo u mnogim evropskim državama, došlo tektribunala, po uzoru na specijalizovano (radno) sudstvo u mnogim evropskim državama, došlo tek 1964. godine (1964. godine (Industrial Trading ActIndustrial Trading Act).).9393Doduše, postojao je pokušaj da se sistem industrijskihDoduše, postojao je pokušaj da se sistem industrijskih tribunala uspostavi i ranije – Zakonom o industrijskim sudovima iz 1919. godine (tribunala uspostavi i ranije – Zakonom o industrijskim sudovima iz 1919. godine ( IndustrialIndustrial Courts ActCourts Act), ali su u praksi industrijski sudovi bivali redovno zaobilaženi, pošto su stranke), ali su u praksi industrijski sudovi bivali redovno zaobilaženi, pošto su stranke kolektivnog radnog spora davale prednost autonomnim, alternativnim (nesudskim) metodima rekolektivnog radnog spora davale prednost autonomnim, alternativnim (nesudskim) metodima re--šavanja sporova.šavanja sporova.9494

i) Organizacija i sastav. Sastav veća industrijskog tribunala uključuje profesionalnog sudijui) Organizacija i sastav. Sastav veća industrijskog tribunala uključuje profesionalnog sudiju ((lawyer chairmanlawyer chairman)), , kao i predstavnika zaposlenih i poslodavaca.kao i predstavnika zaposlenih i poslodavaca.

ii) Nadležnost u pogledu kolektivnih radnih sporova. Industrijski tribunali su isključivoii) Nadležnost u pogledu kolektivnih radnih sporova. Industrijski tribunali su isključivo nadležni za rešavanje individualnih radnih sporova, najpre u vezi sa nedopuštenim otkazomnadležni za rešavanje individualnih radnih sporova, najpre u vezi sa nedopuštenim otkazom ((unfair dismissalunfair dismissal), ali i drugim pitanjima individualnih radnih sporova. Sam postupak rešavanja), ali i drugim pitanjima individualnih radnih sporova. Sam postupak rešavanja radnih sporova je dosta neformalan i fleksibilniji je od klasičnog sudskog postupka, efikasniji je iradnih sporova je dosta neformalan i fleksibilniji je od klasičnog sudskog postupka, efikasniji je i omogućava učešće predstavnika zaposlenih i poslodavca, što uz učešće profesionalnog sudijeomogućava učešće predstavnika zaposlenih i poslodavca, što uz učešće profesionalnog sudije kao pravnog eksperta potvrđuje svoje prednosti.kao pravnog eksperta potvrđuje svoje prednosti.9595U pogledu rešavanja kolektivnih radnihU pogledu rešavanja kolektivnih radnih sporova nije predviđena nadležnost industrijskih tribunala, već službe za mirenje (posredovanje)sporova nije predviđena nadležnost industrijskih tribunala, već službe za mirenje (posredovanje) i arbitražu (ACAS).i arbitražu (ACAS).9696

U Irskoj je radni sud nadležan za rešavanje svih kolektivnih radnih sporova u vezi saU Irskoj je radni sud nadležan za rešavanje svih kolektivnih radnih sporova u vezi sa štrajkom i otpuštanjem učesnika u štrajku, kao i za sporove između samih sindikata (kao štrajkom i otpuštanjem učesnika u štrajku, kao i za sporove između samih sindikata (kao suisui generisgeneris kolektivnih sporova). kolektivnih sporova).9797U pogledu kolektivnih radnih sporova u vezi sa kolektivnimU pogledu kolektivnih radnih sporova u vezi sa kolektivnim ugovorima, odnosno kolektivnim pregovaranjem, Irska je u okviru Evropske unije jedinstvena pougovorima, odnosno kolektivnim pregovaranjem, Irska je u okviru Evropske unije jedinstvena po tome što je formirala tripartitno sačinjene komisije (predstavnici ministarstava, poslodavaca itome što je formirala tripartitno sačinjene komisije (predstavnici ministarstava, poslodavaca i zaposlenih sindikata). Ove komisije po pravilu donose neobavezujuće preporuke, koje se čestozaposlenih sindikata). Ove komisije po pravilu donose neobavezujuće preporuke, koje se često prihvataju u praksi.prihvataju u praksi.9898

Veće dobrih ljudi u FrancuskojVeće dobrih ljudi u FrancuskojNeprofesionalni radni tribunali u evropskim razmerama se najpre javljaju u Francuskoj.Neprofesionalni radni tribunali u evropskim razmerama se najpre javljaju u Francuskoj.

Već 1806. godine, za vreme Napoleona I, došlo je do formiranja specijalizovanog sudstvaVeć 1806. godine, za vreme Napoleona I, došlo je do formiranja specijalizovanog sudstva (tribunala) za rešavanje određenih (individualnih) radnih sporova u gradu Lionu – veća dobrih(tribunala) za rešavanje određenih (individualnih) radnih sporova u gradu Lionu – veća dobrih ljudi ili saveti pravednika (ljudi ili saveti pravednika (conseil des prud'hommesconseil des prud'hommes). U narednim godinama se ovo). U narednim godinama se ovo specijalizovano neprofesionalno sudstvo širi i pokriva celu Francusku i, što je još važnije, bivaspecijalizovano neprofesionalno sudstvo širi i pokriva celu Francusku i, što je još važnije, biva

92 IbidemIbidem, str. 41–42., str. 41–42.93 O. Kahn-Freund, O. Kahn-Freund, op. cit., op. cit., str. 34–35.str. 34–35.94 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit., op. cit., str. 69–70.str. 69–70.95 O. Kahn-Freund, O. Kahn-Freund, op. cit.op. cit., str. 34; A. de Roo, R. Jagtenberg, , str. 34; A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit., op. cit., str. 92 i 109.str. 92 i 109.96 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit., op. cit., str. 109.str. 109.97 B. Vivier, D. Gantelme, J. P. Antoine, C. Billot, B. Vivier, D. Gantelme, J. P. Antoine, C. Billot, op. cit.op. cit., str. 383., str. 383.98 IbidemIbidem, str. 378., str. 378.

22

uzor mnogim evopskim zemljama koje prihvataju koncept specijalizacije sudstva u oblasti radnihuzor mnogim evopskim zemljama koje prihvataju koncept specijalizacije sudstva u oblasti radnih sporova.sporova.9999

i) Organizacija i sastav. Shodno odredbama francuskog pozitivnog zakonodavstva (Zakoni) Organizacija i sastav. Shodno odredbama francuskog pozitivnog zakonodavstva (Zakon iz 1979. god., poznat pod nazivom Bulenov zakon, iz 1979. god., poznat pod nazivom Bulenov zakon, Loi Boulin, Loi Boulin, sa dopunama iz 1982. god.),sa dopunama iz 1982. god.), predviđeno je da veće dobrih ljudi u svom sastavu bude organizovano (funkcionalna nadležnost)predviđeno je da veće dobrih ljudi u svom sastavu bude organizovano (funkcionalna nadležnost) u pet sekcija – sekciju za trgovinu, industriju, poljoprivredu, kadrove (menadžment iu pet sekcija – sekciju za trgovinu, industriju, poljoprivredu, kadrove (menadžment i profesionalno osoblje), i sekciju za druge delatnosti. Svaka od ovih sekcija ima najmanje osamprofesionalno osoblje), i sekciju za druge delatnosti. Svaka od ovih sekcija ima najmanje osam članova (članova (conseillersconseillers) – po četiri na strani poslodavaca i zaposlenih. Ukoliko sekcija broji) – po četiri na strani poslodavaca i zaposlenih. Ukoliko sekcija broji šesnaest članova, može formirati u svom sastavu odeljenja (šesnaest članova, može formirati u svom sastavu odeljenja (chambreschambres),), kako bi se iz razlogakako bi se iz razloga praktičnosti izvršila rapodela predmeta (slučajeva) i olakšala unutrašnja komunikacija u radnompraktičnosti izvršila rapodela predmeta (slučajeva) i olakšala unutrašnja komunikacija u radnom tribunalu (veću dobrih ljudi).tribunalu (veću dobrih ljudi).100100Pri tom, svaka sekcija (ili odeljenje, ako je formirano) mora daPri tom, svaka sekcija (ili odeljenje, ako je formirano) mora da ima dva biroa – biro za mirenje (ima dva biroa – biro za mirenje (bureau de conciliationbureau de conciliation)) i biro za suđenje (i biro za suđenje (bureau de jugementbureau de jugement).). Najzad, u okviru veća dobrih ljudi se (od 1979. god.) formira pisarnica, sa svojim uobičajenimNajzad, u okviru veća dobrih ljudi se (od 1979. god.) formira pisarnica, sa svojim uobičajenim zadacima.zadacima.101101

U pogledu sastava veća (odnosno biroa ili odeljenja), uvažen je princip bipartizma. Tako,U pogledu sastava veća (odnosno biroa ili odeljenja), uvažen je princip bipartizma. Tako, biro za mirenje ima dva člana (savetnika, biro za mirenje ima dva člana (savetnika, conseillersconseillers) – jednog (predstavnika) poslodavca i) – jednog (predstavnika) poslodavca i jednog (predstavnika) radnika, koji naizmenično predsedavaju, dok biro za suđenje ima četirijednog (predstavnika) radnika, koji naizmenično predsedavaju, dok biro za suđenje ima četiri člana – po dvojicu sa poslodavačke i strane zaposlenih. Pri tom, prihvaćen je princip rotacije,člana – po dvojicu sa poslodavačke i strane zaposlenih. Pri tom, prihvaćen je princip rotacije, tako da svaki član biva jedanput u birou za mirenje, a drugi put u birou za suđenje.tako da svaki član biva jedanput u birou za mirenje, a drugi put u birou za suđenje.102102

Savetnici, odnosno članovi veća (biroa, odeljenja) se biraju. Pasivno biračko pravo pripadaSavetnici, odnosno članovi veća (biroa, odeljenja) se biraju. Pasivno biračko pravo pripada svakom licu starijem od 21 godine, bez obzira na kvalifikacije koje poseduje. Zbog svog laičkogsvakom licu starijem od 21 godine, bez obzira na kvalifikacije koje poseduje. Zbog svog laičkog karaktera (nepravničkog obrazovanja), u radu veća se uočavaju određene slabosti. Međutim,karaktera (nepravničkog obrazovanja), u radu veća se uočavaju određene slabosti. Međutim, uprkos nastojanjima da se u sastavu veća uvede i profesionalni sudija (princip tripartizma), douprkos nastojanjima da se u sastavu veća uvede i profesionalni sudija (princip tripartizma), do sada su se sindikati i poslodavci (njihova udruženja) uporno i snažno suprotstavljali uvođenjusada su se sindikati i poslodavci (njihova udruženja) uporno i snažno suprotstavljali uvođenju sudije profesionalca u strukturu veća dobrih ljudi.sudije profesionalca u strukturu veća dobrih ljudi.103103Ipak, da bi se ublažile slabostiIpak, da bi se ublažile slabosti neprofesionalnosti veća dobrih ljudi, shodno Zakonu iz 1979. god (neprofesionalnosti veća dobrih ljudi, shodno Zakonu iz 1979. god (Loi BoulinLoi Boulin), predviđena je), predviđena je finansijska obaveza vlade da omogući stručno (pravničko) osposobljavanje, koje je fakultativnofinansijska obaveza vlade da omogući stručno (pravničko) osposobljavanje, koje je fakultativno (i traje dve sedmice godišnje). Mandat savetnika (dobrih ljudi) traje pet godina, a nije predviđena(i traje dve sedmice godišnje). Mandat savetnika (dobrih ljudi) traje pet godina, a nije predviđena mogućnost opoziva.mogućnost opoziva.104104Svoju dužnost pravednik (savetnik), kako već samo ime sugeriše, obavljaSvoju dužnost pravednik (savetnik), kako već samo ime sugeriše, obavlja iz počasti,iz počasti,105105s tim da je poslodavac dužan da obezbedi plaćeno odsutvo radniku (savetniku, članus tim da je poslodavac dužan da obezbedi plaćeno odsutvo radniku (savetniku, članu veća), a predsedavajući uz to dobija i posebnu naknadu za svoj rad.veća), a predsedavajući uz to dobija i posebnu naknadu za svoj rad.106106

ii) Nedležnost u pogledu kolektivnih radnih sporova. Veće dobrih ljudi je isključivoii) Nedležnost u pogledu kolektivnih radnih sporova. Veće dobrih ljudi je isključivo nadležno (što znači da se ni kolektivnim ugovorom o radu ne može predvideti nadležnost drugihnadležno (što znači da se ni kolektivnim ugovorom o radu ne može predvideti nadležnost drugih institucija) za rešavanje individualnih radnih sporova, a ne i za rešavanje kolektivnih radnihinstitucija) za rešavanje individualnih radnih sporova, a ne i za rešavanje kolektivnih radnih sporova.sporova.107107Ukoliko je u pitanju individualni radni spor čiji iznos (u tužbenom zahtevu) ne prelaziUkoliko je u pitanju individualni radni spor čiji iznos (u tužbenom zahtevu) ne prelazi

99 J. Rivero, J. Savatier, J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 274–275; A. de Roo, R. Jagtenberg, , str. 274–275; A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 117–118., str. 117–118.100 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 140., str. 140.101 IbidemIbidem, str. 141., str. 141.102 IbidemIbidem, str. 140., str. 140.103 IbidemIbidem, str. 145., str. 145.104 IbidemIbidem, str. 146; J. Rivero, J. Savatier, , str. 146; J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 277–278., str. 277–278.105 To slikovito izražava i zvanični simbol (logotip) veća dobrih ljudi, na kome se ne nalazi mač (boginje) pravde,To slikovito izražava i zvanični simbol (logotip) veća dobrih ljudi, na kome se ne nalazi mač (boginje) pravde, već stisak ruku (rukovanje); A. de Roo, R. Jagtenberg, već stisak ruku (rukovanje); A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 142., str. 142.106 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 147., str. 147.107 J. Rivero, J. Savatier, J. Rivero, J. Savatier, op. citop. cit., str. 280–281; G. H. Camerlynck, J. Lyon-Caen, J. Pélissier, ., str. 280–281; G. H. Camerlynck, J. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 578–579;, str. 578–579; A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 139., str. 139.

23

12.000 franaka, veće odlučuje u prvoj i konačnoj instanci, dok u pogledu sporova više vrednosti,12.000 franaka, veće odlučuje u prvoj i konačnoj instanci, dok u pogledu sporova više vrednosti, žalba se može podneti apelacionom i kasacionom sudu (u okviru kojih se formira i socijalnožalba se može podneti apelacionom i kasacionom sudu (u okviru kojih se formira i socijalno odeljenje) kao drugostepenom sudu.odeljenje) kao drugostepenom sudu.108108Ipak, do proširenja nadležnosti veća dobrih ljudi naIpak, do proširenja nadležnosti veća dobrih ljudi na rešavanje (pravnih) kolektivnih radnih sporova može doći jednim “zaobilaznim” putem –rešavanje (pravnih) kolektivnih radnih sporova može doći jednim “zaobilaznim” putem – podelom kolektivnog radnog spora na čitav niz individualnih radnih sporova, kada je to moguće.podelom kolektivnog radnog spora na čitav niz individualnih radnih sporova, kada je to moguće. Na primer, ako se javlja spor u pogledu tumačenja odredbi kolektivnog ugovora o zaradamaNa primer, ako se javlja spor u pogledu tumačenja odredbi kolektivnog ugovora o zaradama (pravni kolektivni radni spor), koji je od značaja za sve radnike, da bi se mogla zasnovati(pravni kolektivni radni spor), koji je od značaja za sve radnike, da bi se mogla zasnovati nadležnost veća dobrih ljudi svaki od zainteresovanih radnika (obuhvaćenih dejstvomnadležnost veća dobrih ljudi svaki od zainteresovanih radnika (obuhvaćenih dejstvom kolektivnog ugovora) bi morao povesti (individualni) radni spor pred većem dobrih ljudi. Inače,kolektivnog ugovora) bi morao povesti (individualni) radni spor pred većem dobrih ljudi. Inače, nadležnost po tužbi za tumačenje i izvršenje kolektivnog ugovora o radu neposredno je datanadležnost po tužbi za tumačenje i izvršenje kolektivnog ugovora o radu neposredno je data visokom tribunalu (visokom tribunalu (tribunal de grande instancetribunal de grande instance), a ne veću dobrih ljudi.), a ne veću dobrih ljudi.109109U prošlosti, uU prošlosti, u rešavanju kolektivnih radnih sporova su, shodno zakonodavstvu Narodnog fronta, učestvovalirešavanju kolektivnih radnih sporova su, shodno zakonodavstvu Narodnog fronta, učestvovali komiteti pomiritelja, pošto je zakonodavstvo predviđalo obavezu mirenja, a ukoliko stran(k)e ukomiteti pomiritelja, pošto je zakonodavstvo predviđalo obavezu mirenja, a ukoliko stran(k)e u kolektivnom radnom sporu ne pristupe mirenju, bilo je predviđeno da tada arbitražni odborkolektivnom radnom sporu ne pristupe mirenju, bilo je predviđeno da tada arbitražni odbor donosi pravno obavezujuću odluku. Posle Drugog svetskog rata, Zakonom iz 1950. godine jedonosi pravno obavezujuću odluku. Posle Drugog svetskog rata, Zakonom iz 1950. godine je takođe bilo predviđeno obavezno mirenje, pod uslovom da same stran(k)e u sporu nisutakođe bilo predviđeno obavezno mirenje, pod uslovom da same stran(k)e u sporu nisu predvidele formiranje (privatnog tela) institucije za rešavanje kolektivnih radnih sporova.predvidele formiranje (privatnog tela) institucije za rešavanje kolektivnih radnih sporova. Međutim, zakonom propisana obaveza mirenja nije zaživela u praksi, i zbog toga što za povreduMeđutim, zakonom propisana obaveza mirenja nije zaživela u praksi, i zbog toga što za povredu ove zakonske odredbe nije bila predviđena sankcija (ove zakonske odredbe nije bila predviđena sankcija (lex imperfectalex imperfecta)).. Neuspeh zakonom Neuspeh zakonom nametnutog (ali nesankcionisanog) postupka mirenja je na svojevrstan način potvrdio i samnametnutog (ali nesankcionisanog) postupka mirenja je na svojevrstan način potvrdio i sam zakonodavac, koji je Zakonom iz 1982. god. umesto obaveznog, predvideo (samo) postupakzakonodavac, koji je Zakonom iz 1982. god. umesto obaveznog, predvideo (samo) postupak dobrovoljnog mirenja.dobrovoljnog mirenja.110110

SUD OPŠTE NADLEŽNOSTISUD OPŠTE NADLEŽNOSTISud opšte nadležnosti, odnosno parnični (građanski) sud je nadležan za rešavanjeSud opšte nadležnosti, odnosno parnični (građanski) sud je nadležan za rešavanje

(kolektivnih) radnih sporova u Holandiji (bez specijalizovanog odeljenja u okviru suda za radne(kolektivnih) radnih sporova u Holandiji (bez specijalizovanog odeljenja u okviru suda za radne sporove, kao podvrste parničnih sporova), kao i u Grčkoj i Italiji (u kojima postoje formiranasporove, kao podvrste parničnih sporova), kao i u Grčkoj i Italiji (u kojima postoje formirana posebna specijalizovana veća za socijalno pravo).posebna specijalizovana veća za socijalno pravo).111111

UPRAVNI SUDUPRAVNI SUDUpravni sud je po pravilu nadležan za rešavanje radnih “službeničkih” sporova izmeđuUpravni sud je po pravilu nadležan za rešavanje radnih “službeničkih” sporova između

različitih kategorija javnih službenika i države kao poslodavca.različitih kategorija javnih službenika i države kao poslodavca.112112

108 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 139., str. 139.109 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, op. cit.op. cit., str. 580., str. 580.110 Videti A. de Roo, R. Jagtenberg, Videti A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 152., str. 152.111 B. Vivier, D. Gantelme, J. P. Antoine, C. Billot, B. Vivier, D. Gantelme, J. P. Antoine, C. Billot, op. cit.op. cit., str. 378., str. 378.112 IbidemIbidem, str. 384., str. 384.

24

CC. . ARBITRAARBITRAŽŽAA

POJAMPOJAM ARBITRAARBITRAŽŽEEKolektivniKolektivni radniradni sporovisporovi SbSb..uu sporovisporovi č čijiiji jeje predmetpredmet podobanpodoban zaza arbitraarbitražžnono rereššavanjeavanje – –

arbitrabilnostarbitrabilnost rationeratione materiaemateriae ((objektivnaobjektivna arbitrabilnostarbitrabilnost). ). NaimeNaime, , predmetpredmet kolektivnogkolektivnog radnogradnog sporaspora jeje najnajččeešćšćee vezanvezan zaza kolektivnakolektivna pravaprava č čijiiji sadrsadržžajaj socijalnisocijalni partneripartneri mogumogu slobodnoslobodno ureuređđivatiivati ( (oblastoblast dispozitivnihdispozitivnih pravnihpravnih norminormi), ), pripri č čemuemu jeje autonomijaautonomija ugovornihugovornih stranastrana ograniograniččenaena ustanovomustanovom apsolutnogapsolutnog socijalnogsocijalnog javnogjavnog poretkaporetka, , aliali nene ii relativnogrelativnog socijalnogsocijalnog javnogjavnog poretkaporetka ( (derogabilnostderogabilnost inin favoremfavorem laboratorislaboratoris).).113113

ArbitraArbitražžaa ( (socijalnasocijalna arbitraarbitražžaa))114114jeje metodmetod mirnogmirnog rereššavanjaavanja kolektivnogkolektivnog radnogradnog sporaspora kojikoji sese sastojisastoji uu tometome š štoto stranstran((kk))ee uu kolektivnomkolektivnom radnomradnom sporusporu poveravajupoveravaju tretreććemem liculicu iliili licimalicima rereššavanjeavanje sporaspora, , osimosim uu slusluččajuaju tzvtzv. . savetodavnesavetodavne arbitraarbitražžee ( (advisoryadvisory arbitrationarbitration), č), čijaija odlukaodluka nene obavezujeobavezuje strankestranke..115115Treće lice kao svojevrstan organ stranaka donosi pravnoobavezujućeTreće lice kao svojevrstan organ stranaka donosi pravnoobavezujuće (meritorne) odluke, kojima se pravnosnažno okončava kolektivni radni spor. Otuda se arbitraža(meritorne) odluke, kojima se pravnosnažno okončava kolektivni radni spor. Otuda se arbitraža shvata i kao kvazi-sudski proces, jer stranke u sporu poveravaju neutralnoj trećoj stranishvata i kao kvazi-sudski proces, jer stranke u sporu poveravaju neutralnoj trećoj strani obavezujuće rešavanje spora.obavezujuće rešavanje spora.116116No, i kada se radi o arbitraži koja donosi meritorne odluke, ovomNo, i kada se radi o arbitraži koja donosi meritorne odluke, ovom metodu rešavanja kolektivnih radnih sporova je svojstveno i to da arbitri nastoje da najpremetodu rešavanja kolektivnih radnih sporova je svojstveno i to da arbitri nastoje da najpre pomognu stranama u sporu da same sporazumno reše spor (u ovoj fazi arbitražno veće postupapomognu stranama u sporu da same sporazumno reše spor (u ovoj fazi arbitražno veće postupa de facto de facto kao posredničko veće), i tek ako se u tome ne uspe, arbitraža donosi svoju obavezujućukao posredničko veće), i tek ako se u tome ne uspe, arbitraža donosi svoju obavezujuću odluku.odluku.

Shodno materijalnopravnoj teoriji o pravnoj prirodi arbitraže, arbitraža se shvata kao organShodno materijalnopravnoj teoriji o pravnoj prirodi arbitraže, arbitraža se shvata kao organ stranaka. U slučaju rešavanja interesnih kolektivnih radnih sporova, materijalnopravna teorijastranaka. U slučaju rešavanja interesnih kolektivnih radnih sporova, materijalnopravna teorija izgleda prihvatljivija. Premda se može braniti procesnopravna teorija (arbitraža kao izabraniizgleda prihvatljivija. Premda se može braniti procesnopravna teorija (arbitraža kao izabrani sud), materijalnopravna teorija izgleda prihvatljivija i u slučaju rešavanja pravnih kolektivnihsud), materijalnopravna teorija izgleda prihvatljivija i u slučaju rešavanja pravnih kolektivnih sporova, s obzirom na postojanje savetodavne arbitraže. sporova, s obzirom na postojanje savetodavne arbitraže. Ovde se ne ulazi u izlaganje o pravnojOvde se ne ulazi u izlaganje o pravnoj prirodi arbitraže. Spomenućemo samo to da u teoriji postoje dva osnovna gledišta o ovomprirodi arbitraže. Spomenućemo samo to da u teoriji postoje dva osnovna gledišta o ovom pitanju. Procesnopravnapitanju. Procesnopravna (jurisdikciona) teorija smatra da je arbitraža nedržavni(jurisdikciona) teorija smatra da je arbitraža nedržavni sud, dok posud, dok po materijalnopravnoj (ugovornoj) teoriji, arbitraža nije sud već organ stranaka u sporu.materijalnopravnoj (ugovornoj) teoriji, arbitraža nije sud već organ stranaka u sporu.117117

Bitno obeležje arbitraže je dobrovoljnost, što znači da se nadležnost arbitraže zasnivaBitno obeležje arbitraže je dobrovoljnost, što znači da se nadležnost arbitraže zasniva arbitražnim sporazumom, koji može biti predviđen u obligacionomarbitražnim sporazumom, koji može biti predviđen u obligacionom118118delu (materijalnopravnog)delu (materijalnopravnog) kolektivnog ugovora (kompromisorna klauzula) ili ugoveren, u slučaju da nije predviđenkolektivnog ugovora (kompromisorna klauzula) ili ugoveren, u slučaju da nije predviđen kolektivnim ugovorom, naknadnim sporazumom stranaka za kolektivni radni spor koji se javiokolektivnim ugovorom, naknadnim sporazumom stranaka za kolektivni radni spor koji se javio (arbitražni kompromis).(arbitražni kompromis).119119Iz principa dobrovoljnosti proizilazi i fakultativna arbitraža kaoIz principa dobrovoljnosti proizilazi i fakultativna arbitraža kao

113 Bliže o razlici između apsolutnog i relativnog socijalnog javnog poretka u radnom pravu, u našem LeksikonuBliže o razlici između apsolutnog i relativnog socijalnog javnog poretka u radnom pravu, u našem Leksikonu industrijskih odnosa, str. 95–97.industrijskih odnosa, str. 95–97.114 Termin “socijalna arbitraža” koristi se u francuskoj teoriji radnog prava i industrijskih odnosa; G. H. Camerlynck,Termin “socijalna arbitraža” koristi se u francuskoj teoriji radnog prava i industrijskih odnosa; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 992–994., str. 992–994.115 Primer savetodavne arbitraže predviđa i pozitivno radno pravo u SR Jugoslaviji, tačnije Zakon o radnimPrimer savetodavne arbitraže predviđa i pozitivno radno pravo u SR Jugoslaviji, tačnije Zakon o radnim odnosima Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 55/96): “Arbitraža .... posreduje i pruža pomoć u sporovima kojiodnosima Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 55/96): “Arbitraža .... posreduje i pruža pomoć u sporovima koji nastanu u postupku zaključenja, promene i primene kolektivnih ugovora” (čl. 115. ZRO).nastanu u postupku zaključenja, promene i primene kolektivnih ugovora” (čl. 115. ZRO).116 J. M. Ivancevich, J. M. Ivancevich, op. cit.op. cit., str. 672–673., str. 672–673.117 Videti Leksikon građanskog prava, Nomos, Beograd, 1996, str. 32.Videti Leksikon građanskog prava, Nomos, Beograd, 1996, str. 32.118 Klauzule kolektivnog ugovora o obrazovanju i pribegavanju arbitraži ulaze u obligacioni deo kolektivnogKlauzule kolektivnog ugovora o obrazovanju i pribegavanju arbitraži ulaze u obligacioni deo kolektivnog ugovora, dok prihvaćena arbitražna odluka ulazi u normativni deo kolektivnog ugovora o radu. U tom smislu, F.ugovora, dok prihvaćena arbitražna odluka ulazi u normativni deo kolektivnog ugovora o radu. U tom smislu, F. Kessler, Kessler, op. cit.op. cit., str. 392–393., str. 392–393.

25

pravilo,pravilo,120120s tim da se izuzetno i specifično za rešavanje kolektivnih sporova, može predvidetis tim da se izuzetno i specifično za rešavanje kolektivnih sporova, može predvideti (zakonom) i obavezna arbitraža.(zakonom) i obavezna arbitraža.

Značajna prednost arbitražnog rešavanja (pravnih) kolektivnih radnih sporova u odnosu naZnačajna prednost arbitražnog rešavanja (pravnih) kolektivnih radnih sporova u odnosu na sudsko rešavanje ovih sporova jeste u efikasnosti (brzini), što je u najtešnjoj vezi sa jednimsudsko rešavanje ovih sporova jeste u efikasnosti (brzini), što je u najtešnjoj vezi sa jednim drugim pravilom arbitražnog rešavanja sporova – pravilom o jednostepenosti, što znači da sedrugim pravilom arbitražnog rešavanja sporova – pravilom o jednostepenosti, što znači da se arbitraarbitražnom odlukom pravnosnažno okončava (pravni) kolektivni radni spor.žnom odlukom pravnosnažno okončava (pravni) kolektivni radni spor.121121

S obzirom na to da arbitraža podrazumeva odnos poverenja između stranaka u sporu iS obzirom na to da arbitraža podrazumeva odnos poverenja između stranaka u sporu i arbitara, od posebnog je značaja pitanje koja lica mogu biti arbitri, i kakva svojstva oni morajuarbitara, od posebnog je značaja pitanje koja lica mogu biti arbitri, i kakva svojstva oni moraju da ispunjavaju.da ispunjavaju.

Mogu postojati dve vrste arbitara – neutralni arbitri (treća strana) i oni koji se određuju izMogu postojati dve vrste arbitara – neutralni arbitri (treća strana) i oni koji se određuju iz redova samih strana u sporu. Arbitri iz redova stranaka u sporu javljali su se po pravilu krajemredova samih strana u sporu. Arbitri iz redova stranaka u sporu javljali su se po pravilu krajem XIX i početkom XX veka, kada su se predstavnici stranaka u sporu okupljali da “arbitriraju”,XIX i početkom XX veka, kada su se predstavnici stranaka u sporu okupljali da “arbitriraju”, odnosno da pregovaraju i dođu do rešenja spora. odnosno da pregovaraju i dođu do rešenja spora. (U to vreme termin arbitraža se shvatao kao(U to vreme termin arbitraža se shvatao kao sinonim za kolektivno pregovaranje). Arbitražno telo (panel) je donosio odluku koja jesinonim za kolektivno pregovaranje). Arbitražno telo (panel) je donosio odluku koja je obavezivala stranke u sporu. Danas se određivanje predstavnika stranaka u sporu kao arbitaraobavezivala stranke u sporu. Danas se određivanje predstavnika stranaka u sporu kao arbitara javlja kao izuzetak u pojedinim granama industrije (pošto je arbitraža neutralnog lica pravilo).javlja kao izuzetak u pojedinim granama industrije (pošto je arbitraža neutralnog lica pravilo). Na primer, u SAD, u oblasti elektrograđevinarstva, fomiran je Savet za industrijske odnose, kaoNa primer, u SAD, u oblasti elektrograđevinarstva, fomiran je Savet za industrijske odnose, kao arbitražni odbor bez neutralnih lica, koji može da konačno i obavezujuće reši kolektivni radniarbitražni odbor bez neutralnih lica, koji može da konačno i obavezujuće reši kolektivni radni spor (samo) jednoglasnim donošenjem odluke.spor (samo) jednoglasnim donošenjem odluke.122122

Arbitri iz redova strana u sporu (što se u praksi relativno retko javlja), odnosnoArbitri iz redova strana u sporu (što se u praksi relativno retko javlja), odnosno predstavnici zaposlenih (sindikata) i poslodav(a)ca, javljaju se pri rešavanju kompleksnijihpredstavnici zaposlenih (sindikata) i poslodav(a)ca, javljaju se pri rešavanju kompleksnijih kolektivnih radnih sporova, kako bi se u toku arbitražnog postupka više reprezentovali interesikolektivnih radnih sporova, kako bi se u toku arbitražnog postupka više reprezentovali interesi strana u sporu, i kako bi oni svojim iskustvom i poznavanjem specifičnosti delatnosti u kojojstrana u sporu, i kako bi oni svojim iskustvom i poznavanjem specifičnosti delatnosti u kojoj nastaje kolektivni spor doprineli kvalitetu arbitražne odluke. No, ovi arbitri, premda ravnopravninastaje kolektivni spor doprineli kvalitetu arbitražne odluke. No, ovi arbitri, premda ravnopravni članovi arbitražnog veća, u praksi nemaju takav uticaj i autoritet kao neutralni arbitar, kojegčlanovi arbitražnog veća, u praksi nemaju takav uticaj i autoritet kao neutralni arbitar, kojeg strane zajednički biraju (imenuju) i koji je obično i predsedavajući arbitražnog veća.strane zajednički biraju (imenuju) i koji je obično i predsedavajući arbitražnog veća.123123Retko seRetko se dešava da se formira arbitraža od predstavnika strana u sporu bez učešća neutralnog člana.dešava da se formira arbitraža od predstavnika strana u sporu bez učešća neutralnog člana. Primer ovakve arbitraže je zabeležen u američkoj praksi arbitražnog rešavanja kolektivnihPrimer ovakve arbitraže je zabeležen u američkoj praksi arbitražnog rešavanja kolektivnih sporova u oblasti prevoza robe (sporova u oblasti prevoza robe (truckingtrucking), kada su sporove zajednički rešavali sindikalno-), kada su sporove zajednički rešavali sindikalno-poslodavački komiteti.poslodavački komiteti.124124

U pogledu neutralnih arbitara, koji u praksi imaju ključnu ulogu u rešavanju kolektivnihU pogledu neutralnih arbitara, koji u praksi imaju ključnu ulogu u rešavanju kolektivnih radnih sporova, bilo da se arbitražno veće sastoji samo od neutralnih lica (treće strane), bilo da seradnih sporova, bilo da se arbitražno veće sastoji samo od neutralnih lica (treće strane), bilo da se njima pridodaju arbitri predstavnici strana u sporu (i eventualno arbitar koji predstavlja javnunjima pridodaju arbitri predstavnici strana u sporu (i eventualno arbitar koji predstavlja javnu vlast), postavljaju se strogi uslovi koje oni moraju ispunjavati.vlast), postavljaju se strogi uslovi koje oni moraju ispunjavati.

Da bi neko lice moglo da bude (neutralni) arbitar, ono treba da ispunjava određenaDa bi neko lice moglo da bude (neutralni) arbitar, ono treba da ispunjava određena svojstva: časnost, integritet, nepristrasnost, kompetentnost.svojstva: časnost, integritet, nepristrasnost, kompetentnost.125125Pre nego što prihvati imenovanje zaPre nego što prihvati imenovanje za arbitra, arbitar mora da upozna strane u sporu (ili javnu službu koja ga imenuje) sa prethodnim iarbitra, arbitar mora da upozna strane u sporu (ili javnu službu koja ga imenuje) sa prethodnim i

119 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 993; J. Rivero, J. Savatier, , str. 993; J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 416; D., str. 416; D. Tarakcioglu, Tarakcioglu, op. cit.op. cit., str. 265., str. 265.120 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 993., str. 993.121 O. Kahn-Freund, O. Kahn-Freund, op. cit.op. cit., str. 126–127; D. Tarakcioglu, , str. 126–127; D. Tarakcioglu, op. cit.op. cit., str. 253–258; Leksikon građanskog prava, str. 32., str. 253–258; Leksikon građanskog prava, str. 32.122 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 315–316., str. 315–316.123 Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 81 i 167.Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 81 i 167.124 T. St. Antoine, T. St. Antoine, op. cit.op. cit., str. 268., str. 268.125 Code of Professional Responsability of the National Academy of Arbitrators, American Arbitration Association,Code of Professional Responsability of the National Academy of Arbitrators, American Arbitration Association, Federal Mediation and Conciliation Service, 1985.Federal Mediation and Conciliation Service, 1985.

26

aktuelnim odnosima sa stranama u sporu, ako bi oni mogli da utiču na njegovu nepristrasnost.aktuelnim odnosima sa stranama u sporu, ako bi oni mogli da utiču na njegovu nepristrasnost. Tako, arbitar bi morao da obelodani podatke o tome da je (bio) član odbora direktora uTako, arbitar bi morao da obelodani podatke o tome da je (bio) član odbora direktora u preduzeću; da je kao punomoćnik (advokat) uz nadoknadu zaključio određene pravne poslove ilipreduzeću; da je kao punomoćnik (advokat) uz nadoknadu zaključio određene pravne poslove ili preduzimao određene radnje za poslodavca ili sindikat (u sporu); da je vlasnik izvesnog brojapreduzimao određene radnje za poslodavca ili sindikat (u sporu); da je vlasnik izvesnog broja akcija u preduzeću; da se nalazi u srodničkim odnosima ili da ima druge posebne interese uakcija u preduzeću; da se nalazi u srodničkim odnosima ili da ima druge posebne interese u preduzeću ili sindikatu; ili bilo koje druge okolnosti koje mogu voditi opravdanom postavljanjupreduzeću ili sindikatu; ili bilo koje druge okolnosti koje mogu voditi opravdanom postavljanju pitanja njegove nepristrasnosti.pitanja njegove nepristrasnosti.126126Ukoliko strane u sporu smatraju da su obelodanjene činjeniceUkoliko strane u sporu smatraju da su obelodanjene činjenice takve da to, ipak, neće uticati na nepristrasnost potencijalnog arbitra, one ga mogu prihvatititakve da to, ipak, neće uticati na nepristrasnost potencijalnog arbitra, one ga mogu prihvatiti (zadržati) za arbitra. Međutim, ukoliko arbitar smatra da postoji jasan konflikt interesa, arbitar će(zadržati) za arbitra. Međutim, ukoliko arbitar smatra da postoji jasan konflikt interesa, arbitar će se sam, shodno obavezi koja proizilazi iz kodeksa profesionalne i etičke odgovornosti, povućise sam, shodno obavezi koja proizilazi iz kodeksa profesionalne i etičke odgovornosti, povući (nezavisno od izražene želje strana u sporu).(nezavisno od izražene želje strana u sporu).127127

S obzirom da je arbitar lice kome je dato ovlašćenje od strane socijalnih partnera, odnosnoS obzirom da je arbitar lice kome je dato ovlašćenje od strane socijalnih partnera, odnosno (ugovornih) strana u sporu da reši njihov kolektivni spor, arbitar je dužan da preuzme punu ličnu(ugovornih) strana u sporu da reši njihov kolektivni spor, arbitar je dužan da preuzme punu ličnu odgovornost za odluku koju donosi (odnosno ne može delegirati svoju funkciju odlučivanja bezodgovornost za odluku koju donosi (odnosno ne može delegirati svoju funkciju odlučivanja bez saglasnosti strana u sporu).saglasnosti strana u sporu).128128Međutim, njegova se odgovornost ne prostire na pitanjeMeđutim, njegova se odgovornost ne prostire na pitanje sprovođenja donete odluke, tako da on ne učestvuje u postupku njenog (sudskog)sprovođenja donete odluke, tako da on ne učestvuje u postupku njenog (sudskog) izvršenja.izvršenja.129129Arbitar svoju funkciju obavlja uz odgovarajuću naknadu (što se određujeArbitar svoju funkciju obavlja uz odgovarajuću naknadu (što se određuje sporazumom sa stranama u sporu pre njegovog imenovanja).sporazumom sa stranama u sporu pre njegovog imenovanja).130130U SAD se troškovi arbitraže poU SAD se troškovi arbitraže po pravilu dele na jednake delove između stranaka u sporu. Godine 1985. prosečni dnevni troškovipravilu dele na jednake delove između stranaka u sporu. Godine 1985. prosečni dnevni troškovi su iznosili 317, a prosečni ukupni troškovi za arbitražno rešavanje spora 1.200 dolara.su iznosili 317, a prosečni ukupni troškovi za arbitražno rešavanje spora 1.200 dolara.131131Inače,Inače, mali je broj zemalja u kojima postoje profesionalni arbitri (V. Britanija, Austrija, SAD, Kanada).mali je broj zemalja u kojima postoje profesionalni arbitri (V. Britanija, Austrija, SAD, Kanada). U svakom slučaju, smatra se da, zbog velikog značaja koje ima rešavanje kolektivnih radnihU svakom slučaju, smatra se da, zbog velikog značaja koje ima rešavanje kolektivnih radnih sporova, arbitri uživaju veliki društveni ugled.sporova, arbitri uživaju veliki društveni ugled.

Kodeks profesionalne odgovornosti donet je u SAD od strane Američkog udruženjaKodeks profesionalne odgovornosti donet je u SAD od strane Američkog udruženja arbitara, Nacionalne akademije arbitara i Federalne službe za mirenje i posredovanje.arbitara, Nacionalne akademije arbitara i Federalne službe za mirenje i posredovanje.132132AmeričkoAmeričko arbitražno udruženje (AAA) je neprofitna organizacija, koja ima svoje regionalne službe (uarbitražno udruženje (AAA) je neprofitna organizacija, koja ima svoje regionalne službe (u većim gradovima SAD), i ima svoju listu arbitara. Arbitri se biraju na osnovu prijava kojevećim gradovima SAD), i ima svoju listu arbitara. Arbitri se biraju na osnovu prijava koje podnose Udruženju, sa podacima o profesionalnim kvalifikacijama, iskustvu u oblastipodnose Udruženju, sa podacima o profesionalnim kvalifikacijama, iskustvu u oblasti industrijskih odnosa, i drugim činjenicama koje ih čine prihvatljivim za neutralna lica (arbitre)industrijskih odnosa, i drugim činjenicama koje ih čine prihvatljivim za neutralna lica (arbitre) od strane menadžmenta i sindikata.od strane menadžmenta i sindikata.133133

Za socijalne partnere, odnosno subjekte kolektivnog radnog spora, značajno je tehničkoZa socijalne partnere, odnosno subjekte kolektivnog radnog spora, značajno je tehničko pitanje kako doći do informacija o (priznatim)pitanje kako doći do informacija o (priznatim) arbitrima koje bi mogli odrediti za rešavanjearbitrima koje bi mogli odrediti za rešavanje njihovog kolektivnog spora. Iako je moguće da strane u sporu za arbitra odrede (bilo koje) lice zanjihovog kolektivnog spora. Iako je moguće da strane u sporu za arbitra odrede (bilo koje) lice za koje smatraju da je dovoljno kompetentno i nepristrasno, po pravilu se i ovde ide ka određenojkoje smatraju da je dovoljno kompetentno i nepristrasno, po pravilu se i ovde ide ka određenoj institucionalizaciji, odnosno formiranjuinstitucionalizaciji, odnosno formiranju (posebnih) udruženja arbitara, u čiji sastav mogu ući(posebnih) udruženja arbitara, u čiji sastav mogu ući samo ona lica koja ispunjavaju potrebne uslove za arbitre, odnosno članove arbitražnogsamo ona lica koja ispunjavaju potrebne uslove za arbitre, odnosno članove arbitražnog udruženja. U zavisnosti od prirode spora, kao kompetentna lica (arbitri) mogu se javiti pravniciudruženja. U zavisnosti od prirode spora, kao kompetentna lica (arbitri) mogu se javiti pravnici

126 A. M. Zack, A Handbook for Grievance Arbitration, Procedural and Ethical Issues, Lexington Books, New York,A. M. Zack, A Handbook for Grievance Arbitration, Procedural and Ethical Issues, Lexington Books, New York, 1992, str. 185–187.1992, str. 185–187.127 IbidemIbidem, str. 188., str. 188.128 IbidemIbidem, str. 191–192. Pri tom, odluku mora doneti u roku koji mu je sporazumom o arbitraži određen., str. 191–192. Pri tom, odluku mora doneti u roku koji mu je sporazumom o arbitraži određen.129 IbidemIbidem, str. 202., str. 202.130 Bliže o načinu utvrđivanja troškova i naknade za rad arbitra, Bliže o načinu utvrđivanja troškova i naknade za rad arbitra, IbidemIbidem, str. 193–195., str. 193–195.131 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 337., str. 337.132 Integralni tekst Kodeksa (sa amandmanima usvojenim 1985. godine) dat je kod A. M. Zack, Integralni tekst Kodeksa (sa amandmanima usvojenim 1985. godine) dat je kod A. M. Zack, op. cit.op. cit., str. 183–202., str. 183–202.133 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 335 i sledeće., str. 335 i sledeće.

27

(pravni spor, spor o pravima i obavezama ugovornih strana), ekonomisti (spor o finansijskim(pravni spor, spor o pravima i obavezama ugovornih strana), ekonomisti (spor o finansijskim interesima strana, npr. povodom primanja zaposlenih), inženjeri (spor u pogledu proceneinteresima strana, npr. povodom primanja zaposlenih), inženjeri (spor u pogledu procene vrednosti radnih mesta). U praksi Američkog arbitražnog udruženja, najčešće su za arbitrevrednosti radnih mesta). U praksi Američkog arbitražnog udruženja, najčešće su za arbitre angažovani pravnici (profesori prava, advokati, sudije).angažovani pravnici (profesori prava, advokati, sudije).134134Pri tom, u uporednim modelimaPri tom, u uporednim modelima rešavanja kolektivnih radnih sporova javlja se često i rešenje po kome javne službe za mirenje irešavanja kolektivnih radnih sporova javlja se često i rešenje po kome javne službe za mirenje i posredovanjeposredovanje (npr. u SAD Federalna služba za mirenje i posredovanje, u Velikoj Britaniji Služba(npr. u SAD Federalna služba za mirenje i posredovanje, u Velikoj Britaniji Služba za savetovanje, mirenje i arbitražu, u Japanu Nacionalne komisije za radne odnose, itd.)za savetovanje, mirenje i arbitražu, u Japanu Nacionalne komisije za radne odnose, itd.) sačinjavaju listu kompetentnih i neutralnih lica koja mogu biti izabrana od strana(ka) u sporu zasačinjavaju listu kompetentnih i neutralnih lica koja mogu biti izabrana od strana(ka) u sporu za arbitre.arbitre. Ova lica, “arbitri rada” (Ova lica, “arbitri rada” (labour arbitratorslabour arbitrators), na listi javnih službi nisu u radnom odnosu), na listi javnih službi nisu u radnom odnosu kod javne službe. To su po pravilu univerzitetski profesori radnog prava, industrijskih odnosa,kod javne službe. To su po pravilu univerzitetski profesori radnog prava, industrijskih odnosa, industrijskog inžinjeringa,industrijskog inžinjeringa,135135a u drugim zemljama i sudije (npr. u Nemačkoj, Švajcarskoj,a u drugim zemljama i sudije (npr. u Nemačkoj, Švajcarskoj, Danskoj, Grčkoj, Turskoj, Kostariki, Madagaskaru, Gvatemali, Kamerunu), istaknuti advokati,Danskoj, Grčkoj, Turskoj, Kostariki, Madagaskaru, Gvatemali, Kamerunu), istaknuti advokati, državni funkcioneri, članovi parlamenta, a katkad i inspektori rada (npr. u Venecueli, Boliviji idržavni funkcioneri, članovi parlamenta, a katkad i inspektori rada (npr. u Venecueli, Boliviji i nekim afričkim državama).nekim afričkim državama).136136

Za razliku od mirenja i posredovanja, arbitraža je više formalni (formalizovan) metodZa razliku od mirenja i posredovanja, arbitraža je više formalni (formalizovan) metod kojim se kolektivni spor rešava donošenjem, po pravilu, pravno obavezujuće odlukekojim se kolektivni spor rešava donošenjem, po pravilu, pravno obavezujuće odluke137137(osim ako(osim ako se ne radi o savetodavnojse ne radi o savetodavnoj138138arbitraži, arbitraži, advisory arbitrationadvisory arbitration). Pri tom, u slučaju rešavanja pravnog). Pri tom, u slučaju rešavanja pravnog kolektivnog radnog spora, odluka arbitraže ima dejstvo pravnosnažne sudske presude, dok kodkolektivnog radnog spora, odluka arbitraže ima dejstvo pravnosnažne sudske presude, dok kod rešavanja interesnih kolektivnih sporova, odluka arbitraže postaje pravno obavezujuća kaorešavanja interesnih kolektivnih sporova, odluka arbitraže postaje pravno obavezujuća kao integralni deo kolektivnog ugovora o radu i ima pravnu snagu (tog) kolektivnog ugovora o radu.integralni deo kolektivnog ugovora o radu i ima pravnu snagu (tog) kolektivnog ugovora o radu. Po pravilu se smatra da svi aspekti arbitražnog postupka (razmatranje, diskusija i sl.), kao i samaPo pravilu se smatra da svi aspekti arbitražnog postupka (razmatranje, diskusija i sl.), kao i sama arbitražna odluka, jesu poverljive prirode, tako da ih arbitar može objaviti samo uz pristanakarbitražna odluka, jesu poverljive prirode, tako da ih arbitar može objaviti samo uz pristanak strana u sporu. Odluka arbitra mora biti konačna (jednostepenost), izvesna (jasna) i što jestrana u sporu. Odluka arbitra mora biti konačna (jednostepenost), izvesna (jasna) i što je moguće više konciznamoguće više koncizna.. Drugim rečima, odluka treba da izražava prirodu spora, da forma i stil Drugim rečima, odluka treba da izražava prirodu spora, da forma i stil (jezik) budu razumljivi predstavnicima stranaka u sporu, kako ne bi bilo potrebe za naknadnim(jezik) budu razumljivi predstavnicima stranaka u sporu, kako ne bi bilo potrebe za naknadnim razjašnjenjima. Naknadna razjašnjenja i tumačenja arbitražne odluke mogu biti dopuštena samorazjašnjenjima. Naknadna razjašnjenja i tumačenja arbitražne odluke mogu biti dopuštena samo uz saglasnost obe stranke.uz saglasnost obe stranke.139139Ukoliko sporazum o arbitraži dopušta razjašnjenja i tumačenjaUkoliko sporazum o arbitraži dopušta razjašnjenja i tumačenja arbitražne odluke, arbitar je dužan da omogući stranama da budu saslušane. U slučaju pravnearbitražne odluke, arbitar je dužan da omogući stranama da budu saslušane. U slučaju pravne arbitraže, u vezi sa tumačenjem kolektivnog ugovora, često se predviđa da “arbitar nemaarbitraže, u vezi sa tumačenjem kolektivnog ugovora, često se predviđa da “arbitar nema ovlašćenje da dodaje, oduzima ili menja u bilo kom pogledu odredbe kolektivnog ugovora”.ovlašćenje da dodaje, oduzima ili menja u bilo kom pogledu odredbe kolektivnog ugovora”.140140

Odluka arbitraže se može pobijati u vrlo ograničenom broju slučajeva. Ukoliko bi seOdluka arbitraže se može pobijati u vrlo ograničenom broju slučajeva. Ukoliko bi se strankama u sporu dalo pravo da pred sudom pobijaju odluku arbitraže u širokom krugustrankama u sporu dalo pravo da pred sudom pobijaju odluku arbitraže u širokom krugu slučajeva, prednosti koje arbitraža ima usled niskih troškova i efikasnosti, tj. jednostepenostislučajeva, prednosti koje arbitraža ima usled niskih troškova i efikasnosti, tj. jednostepenosti (pravnosnažnosti odluke) bile bi izgubljene.(pravnosnažnosti odluke) bile bi izgubljene.141141Odluka arbitraže se samo izuzetno može pobijati,Odluka arbitraže se samo izuzetno može pobijati,

134 IbidemIbidem, str. 336., str. 336.135 A. L. Goldman, A. L. Goldman, op. cit.op. cit., str. 308., str. 308.136 Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 167–171.Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 167–171.137 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 994; A. de Roo, R. Jagtenberg, , str. 994; A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 28., str. 28.138 Poseban oblik arbitraže je arbitraža kombinovana sa postupkom posredovanja (Poseban oblik arbitraže je arbitraža kombinovana sa postupkom posredovanja (Med-ArbMed-Arb). Kod ove vrste arbitraže). Kod ove vrste arbitraže u prvoj fazi se spor rešava posredovanjem, a ako posredovanje ne uspe, prelazi se u drugu fazu, kada ista lica sporu prvoj fazi se spor rešava posredovanjem, a ako posredovanje ne uspe, prelazi se u drugu fazu, kada ista lica spor rešavaju donošenjem arbitražne odluke. Videti D. Q. Mills, rešavaju donošenjem arbitražne odluke. Videti D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 310., str. 310.139 A. M. Zack, A. M. Zack, op. cit.op. cit., str. 202., str. 202.140 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 338., str. 338.141 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 320–321. Otuda iznenađuje odredba Zakona o radu Kine (čl. 84. st. 2), koja predviđa da, str. 320–321. Otuda iznenađuje odredba Zakona o radu Kine (čl. 84. st. 2), koja predviđa da stranka nezadovoljna odlukom pravne arbitraže (u vezi sa sporom o primeni kolektivnog ugovora) može podnetistranka nezadovoljna odlukom pravne arbitraže (u vezi sa sporom o primeni kolektivnog ugovora) može podneti tužbu tzv. narodnom sudu u roku od 15 dana od dostavljanja arbitražne odluke. (Chinese Labour Act, 1994 – prematužbu tzv. narodnom sudu u roku od 15 dana od dostavljanja arbitražne odluke. (Chinese Labour Act, 1994 – prema ILO, Natlex database, Internet, 1998).ILO, Natlex database, Internet, 1998).

28

pred nadležnim sudom tužbom za poništaj, ukoliko su povređene odredbe arbitražnog sporazumapred nadležnim sudom tužbom za poništaj, ukoliko su povređene odredbe arbitražnog sporazuma (kompromisorne klauzule u obligacionom delu kolektivnog ugovora) u pogledu sastava(kompromisorne klauzule u obligacionom delu kolektivnog ugovora) u pogledu sastava arbitraže; u slučaju nečasnosti postupka ili ispoljene pristrasnosti (arbitraže; u slučaju nečasnosti postupka ili ispoljene pristrasnosti ( fraudfraud)) arbit(a)ra;arbit(a)ra;142142protivurečne i nejasne izreke; prekoračenja postavljenog zadatka; odluke suprotneprotivurečne i nejasne izreke; prekoračenja postavljenog zadatka; odluke suprotne ustavu;ustavu;143143povrede odredaba socijalnog javnog poretka (npr. ukoliko bi pri rešavanju interesnogpovrede odredaba socijalnog javnog poretka (npr. ukoliko bi pri rešavanju interesnog kolektivnog spora o visini zarada, arbitraža odredila visinu zarade koja bi bila niža odkolektivnog spora o visini zarada, arbitraža odredila visinu zarade koja bi bila niža od garantovane zarade).garantovane zarade).

U pojedinim zemljama, kao u Francuskoj zakonom iz 1950. godine, uspostavljen jeU pojedinim zemljama, kao u Francuskoj zakonom iz 1950. godine, uspostavljen je poseban – Viši arbitražni sudposeban – Viši arbitražni sud ((Cour supérieur d'arbitrageCour supérieur d'arbitrage), koji sačinjavaju četiri sudije), koji sačinjavaju četiri sudije administrativnog sudstva i četiri sudije sudova opšte nadležnosti (i čija je organizacija iadministrativnog sudstva i četiri sudije sudova opšte nadležnosti (i čija je organizacija i funkcionisanje precizirana odredbama Zakonika o radu), koji razmatra tužbe zbog prekoračenjafunkcionisanje precizirana odredbama Zakonika o radu), koji razmatra tužbe zbog prekoračenja ovlašćenja arbitara ili povrede zakona. Viši arbitražni sud može poništiti arbitražnu odluku izovlašćenja arbitara ili povrede zakona. Viši arbitražni sud može poništiti arbitražnu odluku iz navedenih razloga i ostaviti strankama u sporu da rešavaju spor. Tek ako bi se i naknadnanavedenih razloga i ostaviti strankama u sporu da rešavaju spor. Tek ako bi se i naknadna arbitražna odluka poništila od strane Višeg arbitražnog suda, ovaj bi mogao da odluči o rešenjuarbitražna odluka poništila od strane Višeg arbitražnog suda, ovaj bi mogao da odluči o rešenju spora.spora.144144

Upravo zbog toga što pribegavanje arbitraži za strane u sporu predstavlja određeniUpravo zbog toga što pribegavanje arbitraži za strane u sporu predstavlja određeni rizikrizik145145((Ad arbitrium hoc animo adimus, neque tantum, quantum postulavimusAd arbitrium hoc animo adimus, neque tantum, quantum postulavimus ,, consequamurconsequamur),),146146a posebno zbog toga što se prihvatanjem arbitražnog rešavanja industrijskoga posebno zbog toga što se prihvatanjem arbitražnog rešavanja industrijskog konflikta (interesnog kolektivnog spora) socijalni partneri u tom sporu lišavaju (odriču) prava nakonflikta (interesnog kolektivnog spora) socijalni partneri u tom sporu lišavaju (odriču) prava na industrijsku akciju, tj. ne mogu pribeći metodima direktne industrijske akcije zbog (eventualnog)industrijsku akciju, tj. ne mogu pribeći metodima direktne industrijske akcije zbog (eventualnog) nezadovoljstva odlukom arbitraže, u praksi se arbitraži mnogo ređe pristupa nego mirenju inezadovoljstva odlukom arbitraže, u praksi se arbitraži mnogo ređe pristupa nego mirenju i posredovanju. posredovanju. Čak i kad se arbitraži pribegava, to se čini po pravilu tek posle neuspeha mirenjaČak i kad se arbitraži pribegava, to se čini po pravilu tek posle neuspeha mirenja ili posredovanja.ili posredovanja.147147Tako, u SAD u privatnom sektoru sindikati i poslodavci se tradicionalnoTako, u SAD u privatnom sektoru sindikati i poslodavci se tradicionalno protive pribegavanju arbitraži za rešavanje interesnih kolektivnih sporova.protive pribegavanju arbitraži za rešavanje interesnih kolektivnih sporova.148148Ipak, arbitraža ostajeIpak, arbitraža ostaje kao značajan metodkao značajan metod mirnog rešavanja (posebno pravnih) kolektivnih radnih sporova.mirnog rešavanja (posebno pravnih) kolektivnih radnih sporova.149149Moglo biMoglo bi se reći da je arbitraža svojevrsni supstitut za industrijske konflikte,se reći da je arbitraža svojevrsni supstitut za industrijske konflikte,150150odnosno odnosno quid pro quoquid pro quo za za sporazum da se ne pribegava štrajku.sporazum da se ne pribegava štrajku.

VRSTE ARBITRAŽEVRSTE ARBITRAŽEPostoji više vrsta arbitraže za rešavanje kolektivnih radnih sporova. Ako se za Postoji više vrsta arbitraže za rešavanje kolektivnih radnih sporova. Ako se za principiumprincipium

divisionisdivisionis uzme (ne)obaveznost pristupanja arbitraži, razlikuju se fakultativna (dobrovoljna, uzme (ne)obaveznost pristupanja arbitraži, razlikuju se fakultativna (dobrovoljna, ugovorna) i obavezna (prinudna, zakonska) arbitraža. ugovorna) i obavezna (prinudna, zakonska) arbitraža. S obzirom na predmet kolektivnog radnogS obzirom na predmet kolektivnog radnog spora, razlikuju se pravna i interesna arbitraža. Prema tome kako se organizuje, odnosno da li jespora, razlikuju se pravna i interesna arbitraža. Prema tome kako se organizuje, odnosno da li je

142 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit., op. cit., str. 321.str. 321.143 Leksikon građanskog prava, str. 33.Leksikon građanskog prava, str. 33.144 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 994., str. 994.145 A. M. Zack, A. M. Zack, op. cit.op. cit., str. 188–189., str. 188–189.146 U slobodnom prevodu Ciceronove izreke: “Arbitraži pristupamo sa spremnošću da ne dobijemo ništa, niti sve štoU slobodnom prevodu Ciceronove izreke: “Arbitraži pristupamo sa spremnošću da ne dobijemo ništa, niti sve što smo tražili”.smo tražili”.147 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 28., str. 28.148 T. St. Antoine, T. St. Antoine, op. cit.op. cit., str. 263. U praksi ima retkih izuzetaka, na primer u rešavanju interesnih sporova između, str. 263. U praksi ima retkih izuzetaka, na primer u rešavanju interesnih sporova između sindikata metalskih radnika i privatnih poslodavaca (industrije čelika). sindikata metalskih radnika i privatnih poslodavaca (industrije čelika). IbidemIbidem..149 U pogledu rešavanja individualnih radnih sporova, pribegavanje arbitraži je u SAD mnogo češće. Bliže, D. Q.U pogledu rešavanja individualnih radnih sporova, pribegavanje arbitraži je u SAD mnogo češće. Bliže, D. Q. Mills, Mills, op. cit.op. cit., str. 340., str. 340.150 Vrhovni sud SAD je primetio da dok je trgovinska (privredna) arbitraža supstitut za sudski spor (postupak), dotleVrhovni sud SAD je primetio da dok je trgovinska (privredna) arbitraža supstitut za sudski spor (postupak), dotle je radna arbitraža supstitut za industrijske sporove. Videti T. St. Antoine, je radna arbitraža supstitut za industrijske sporove. Videti T. St. Antoine, op. cit.op. cit., str. 267., str. 267.

29

arbitraža uspostavljena na trajniji način ili samo za jedan određeni slučaj (kolektivni spor),arbitraža uspostavljena na trajniji način ili samo za jedan određeni slučaj (kolektivni spor), razlikuje se stalna (ugovorna ili zakonska)razlikuje se stalna (ugovorna ili zakonska) i i ad hocad hoc (ugovorna) (ugovorna) arbitraža. S obzirom na brojarbitraža. S obzirom na broj arbitara kojima se poverava rešavanje kolektivnog spora, razlikuje se inokosna od kolektivnearbitara kojima se poverava rešavanje kolektivnog spora, razlikuje se inokosna od kolektivne arbitraže. Inokosna arbitraža je mnogo češće predviđena za rešavanje individualnih (pravnih)arbitraže. Inokosna arbitraža je mnogo češće predviđena za rešavanje individualnih (pravnih) radnih sporova, dok je kolektivna arbitraža (radnih sporova, dok je kolektivna arbitraža (ad hocad hoc ili stalna) karakteristična za rešavanje ili stalna) karakteristična za rešavanje (pravnih i interesnih) kolektivnih radnih sporova.(pravnih i interesnih) kolektivnih radnih sporova.151151Najzad, s obzirom na to da li se rešavajuNajzad, s obzirom na to da li se rešavaju kolektivni radni sporovi u delatnostima koje ulaze u opšti pravni režim ili sporovi u tzv. vitalnimkolektivni radni sporovi u delatnostima koje ulaze u opšti pravni režim ili sporovi u tzv. vitalnim delatnostima koje ulaze u poseban pravni režim, razlikuju se arbitraža u opštem i arbitraža udelatnostima koje ulaze u poseban pravni režim, razlikuju se arbitraža u opštem i arbitraža u posebnom pravnom režimu kolektivnih radnih sporovaposebnom pravnom režimu kolektivnih radnih sporova..

Posebnu vrstu arbitraže (ili posredovanja) predstavlja tzv. Posebnu vrstu arbitraže (ili posredovanja) predstavlja tzv. Med. Arb.Med. Arb. Kod ove vrste Kod ove vrste arbitraže, stranke u sporu ovlašćuju treću stranu da sama izabere da li će da posreduje ili rešavaarbitraže, stranke u sporu ovlašćuju treću stranu da sama izabere da li će da posreduje ili rešava spor u svojstvu arbitraže. Primarni cilj je, ipak, rešavanje spora posredovanjem (u prvoj fazi), alispor u svojstvu arbitraže. Primarni cilj je, ipak, rešavanje spora posredovanjem (u prvoj fazi), ali ako posredovanje ne uspe, treća strana može (u drugoj fazi) da reši spor donošenjemako posredovanje ne uspe, treća strana može (u drugoj fazi) da reši spor donošenjem obavezujuće arbitražne odluke.obavezujuće arbitražne odluke.152152

Opšti pravni režim rešavanja kolektivnih radnih sporova u pogledu arbitraže (takođe)Opšti pravni režim rešavanja kolektivnih radnih sporova u pogledu arbitraže (takođe) počiva na principima dobrovoljnosti, autonomnosti, neutralnosti države i tripartizma, što znači dapočiva na principima dobrovoljnosti, autonomnosti, neutralnosti države i tripartizma, što znači da je i ovde fakultativna (dobrovoljna) arbitraža pravilo.je i ovde fakultativna (dobrovoljna) arbitraža pravilo.

Dobrovoljna arbitražaDobrovoljna arbitražaPod dobrovoljnom (fakultativnom) arbitražom podrazumeva se dobrovoljno pristupanjePod dobrovoljnom (fakultativnom) arbitražom podrazumeva se dobrovoljno pristupanje

strana u sporu arbitraži, tj. ugovoreni metod (postrana u sporu arbitraži, tj. ugovoreni metod (postupak) rešavanja kolektivnog spora, u komestupak) rešavanja kolektivnog spora, u kome strane u sporu same biraju arbitre kojima poveravaju rešavanje spora i određuju pravnustrane u sporu same biraju arbitre kojima poveravaju rešavanje spora i određuju pravnu (ne)obaveznost arbitražne odluke.(ne)obaveznost arbitražne odluke.153153Ukoliko stran(k)e ne predvide obaveznost odluke arbitraže,Ukoliko stran(k)e ne predvide obaveznost odluke arbitraže, takav varijetet dobrovoljne arbitraže se naziva i savetodavnom arbitražomtakav varijetet dobrovoljne arbitraže se naziva i savetodavnom arbitražom ((advisory arbitrationadvisory arbitration).). U ovom slučaju, stranke dobrovoljno pribegavaju arbitraži i dobrovoljno prihvataju (eventualno)U ovom slučaju, stranke dobrovoljno pribegavaju arbitraži i dobrovoljno prihvataju (eventualno) arbitražnu odluku,arbitražnu odluku,154154što znači da je arbitraža dobrovoljna u svim fazama postupka.što znači da je arbitraža dobrovoljna u svim fazama postupka. 155155PojamPojam dobrovoljna arbitraža se koristi i u slučaju kada je pribegavanje arbitraži obavezno, ali je odlukadobrovoljna arbitraža se koristi i u slučaju kada je pribegavanje arbitraži obavezno, ali je odluka neobavezujuća, osim ako je same strane u sporu (dobrovoljno) prihvate.neobavezujuća, osim ako je same strane u sporu (dobrovoljno) prihvate.156156

Po pravilu, i radi brzog i ne tako skupog rešavanja kolektivnog spora, stranke sporazumomPo pravilu, i radi brzog i ne tako skupog rešavanja kolektivnog spora, stranke sporazumom prihvataju pravnu obaveznost arbitražne odluke.prihvataju pravnu obaveznost arbitražne odluke.157157Odluka arbitraže postaje obavezna za strankeOdluka arbitraže postaje obavezna za stranke bilo na osnovu početnog sporazuma,bilo na osnovu početnog sporazuma,158158bilo naknadno kada stranke izjave da prihvataju odluku.bilo naknadno kada stranke izjave da prihvataju odluku.159159

Međunarodni radni standardiMeđunarodni radni standardi sadržani u Preporuci o dobrovoljnom mirenju i arbitraži br.sadržani u Preporuci o dobrovoljnom mirenju i arbitraži br. 92 iz 1951. godine upravo predviđaju ovakvu vrstu arbitraže kao pravilo, jer je ona najviše u92 iz 1951. godine upravo predviđaju ovakvu vrstu arbitraže kao pravilo, jer je ona najviše u duhu principa rešavanja kolektivnih sporova (i nenametanja volje stranama u sporu, odnosnoduhu principa rešavanja kolektivnih sporova (i nenametanja volje stranama u sporu, odnosno očuvanja njihove autonomije kolektivnih volja). Preporuka predviđa i to da ako su se strankeočuvanja njihove autonomije kolektivnih volja). Preporuka predviđa i to da ako su se stranke sporazumele da prihvate obaveznu snagu arbitražne odluke, tokom trajanja postupka arbitražnogsporazumele da prihvate obaveznu snagu arbitražne odluke, tokom trajanja postupka arbitražnog

151 T. St. Antoine, T. St. Antoine, op. cit.op. cit., str. 268., str. 268.152 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 38; D. Q. Mills, , str. 38; D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 310., str. 310.153 T. St. Antoine, T. St. Antoine, op. citop. cit., str. 267; A. de Roo, R. Jagtenberg, ., str. 267; A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 29., str. 29.154 J. Rivero, J. Savatier, J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 121., str. 121.155 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 29; Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 17., str. 29; Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 17.156 A. de Roo, R. Jagtenberg,A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit. op. cit., str. 29; Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 18., str. 29; Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 18.157 T. St. Antoine, T. St. Antoine, op. cit.op. cit., str. 267., str. 267.158 D. Tarakcioglu, D. Tarakcioglu, op. cit.op. cit., str. 273., str. 273.159 F. Kessler, F. Kessler, op. cit.op. cit., str. 392; A. de Roo, R. Jagtenberg, , str. 392; A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 29., str. 29.

30

rešavanja kolektivnog radnog spora, one treba da se uzdrže od pribegavanja kolektivnojrešavanja kolektivnog radnog spora, one treba da se uzdrže od pribegavanja kolektivnoj (direktnoj industrijskoj) akciji, i da prihvate arbitražnu odluku.(direktnoj industrijskoj) akciji, i da prihvate arbitražnu odluku.160160

U okviru Evropske zajednice, odnosno Evropske unije, prednost mirnim metodimaU okviru Evropske zajednice, odnosno Evropske unije, prednost mirnim metodima rešavanja kolektivnih sporova je data posebno sa donošenjem Evropske povelje o osnovnimrešavanja kolektivnih sporova je data posebno sa donošenjem Evropske povelje o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1989. godine. U tački 13 Povelje se jasno kaže: “U cilju pružanjasocijalnim pravima radnika iz 1989. godine. U tački 13 Povelje se jasno kaže: “U cilju pružanja pomoći pri rešavanju sporova, treba podsticati uspostavljanje i korišćenje na odgovarajućempomoći pri rešavanju sporova, treba podsticati uspostavljanje i korišćenje na odgovarajućem nivou postupaka mirenja, posredovanja i arbitraže, u skladu sa praksom u konkretnoj zemlji”.nivou postupaka mirenja, posredovanja i arbitraže, u skladu sa praksom u konkretnoj zemlji”.161161

Uporednopravni modeli rešavanja kolektivnih radnih sporova predviđaju takođeUporednopravni modeli rešavanja kolektivnih radnih sporova predviđaju takođe fakultativnu arbitražu kao pravilo, pri čemu se razlike javljaju s obzirom na pravnufakultativnu arbitražu kao pravilo, pri čemu se razlike javljaju s obzirom na pravnu (ne)obaveznost odluke i značaj(ne)obaveznost odluke i značaj koji se u praksi industrijskih odnosa pojedinih zemalja dajekoji se u praksi industrijskih odnosa pojedinih zemalja daje dobrovoljnoj arbitraži. Premda je arbitraža manje “popularan” metod rešavanja kolektivnihdobrovoljnoj arbitraži. Premda je arbitraža manje “popularan” metod rešavanja kolektivnih sporova od mirenja i posredovanja, u nekim zemljama je ova praksa više, a u nekim manjesporova od mirenja i posredovanja, u nekim zemljama je ova praksa više, a u nekim manje razvijena. U red zemalja u kojima se nešto češće pribegava arbitraži spadaju SAD i SRrazvijena. U red zemalja u kojima se nešto češće pribegava arbitraži spadaju SAD i SR Nemačka, dok se u Italiji i Japanu vrlo retko pristupa arbitražnom rešavanju kolektivnih sporova.Nemačka, dok se u Italiji i Japanu vrlo retko pristupa arbitražnom rešavanju kolektivnih sporova.

i) i) SAD.SAD. Pincip fakultativnosti arbitraže očuvan je u rešavanju kolektivnih radnih sporova u Pincip fakultativnosti arbitraže očuvan je u rešavanju kolektivnih radnih sporova u američkom pravu industrijskih odnosa. U privatnomameričkom pravu industrijskih odnosa. U privatnom sektoru američki sindikati i poslodavcisektoru američki sindikati i poslodavci neradonerado pribegavaju arbitraži u rešavanju interesnihpribegavaju arbitraži u rešavanju interesnih kolektivnih sporovakolektivnih sporova162162(a kategorički se(a kategorički se protive zakonom nametnutoj obaveznoj arbitraži).protive zakonom nametnutoj obaveznoj arbitraži).163163Sasvim je drukčije u pogledu pravnihSasvim je drukčije u pogledu pravnih kolektivnih radnih sporova, pošto velika većina kolektivnih ugovora o radu (čak oko 95%)kolektivnih radnih sporova, pošto velika većina kolektivnih ugovora o radu (čak oko 95%) predviđa arbitražupredviđa arbitražu kao metod rešavanja (svih ili samo određenih) sporova u vezi sa primenom ikao metod rešavanja (svih ili samo određenih) sporova u vezi sa primenom i tumačenjem kolektivnih ugovora o radu.tumačenjem kolektivnih ugovora o radu.

Ukoliko strana u sporu, koja se kolektivnim ugovorom obavezala na rešavanje pravnogUkoliko strana u sporu, koja se kolektivnim ugovorom obavezala na rešavanje pravnog spora arbitražnim putem, ne ispuni svoju ugovornu obavezu (da stvarno pristupi arbitražnomspora arbitražnim putem, ne ispuni svoju ugovornu obavezu (da stvarno pristupi arbitražnom postupku, odredi arbitra, i dr.), Taft-Hartlijevim zakonom predviđena je tužba koja se podnosipostupku, odredi arbitra, i dr.), Taft-Hartlijevim zakonom predviđena je tužba koja se podnosi nadležnom sudu, kako bi se obezbedilo da strana u sporu pristupi arbitražnom rešavanjunadležnom sudu, kako bi se obezbedilo da strana u sporu pristupi arbitražnom rešavanju spora.spora.164164Nadležan sud može, na osnovu kolektivnim ugovorom predviđenog arbitražnogNadležan sud može, na osnovu kolektivnim ugovorom predviđenog arbitražnog rešavanja kolektivnog spora, zabranitirešavanja kolektivnog spora, zabraniti štrajk (lokaut) čije bi organizovanje bilo suprotno obavezištrajk (lokaut) čije bi organizovanje bilo suprotno obavezi preuzetoj kolektivnim ugovorom o pribegavanju arbitraži i poštovanju arbitražne odluke.preuzetoj kolektivnim ugovorom o pribegavanju arbitraži i poštovanju arbitražne odluke.165165

U praksi, na zahtev strana u sporu, Federalna služba za mirenje i posredovanje (FMCS) imU praksi, na zahtev strana u sporu, Federalna služba za mirenje i posredovanje (FMCS) im dostavlja listu (mogućih) arbitara, pri čemu se događa da do imenovanja arbitara za konkretnidostavlja listu (mogućih) arbitara, pri čemu se događa da do imenovanja arbitara za konkretni spor čak i ne dođe, ako u međuvremenu strane same reše spor. spor čak i ne dođe, ako u međuvremenu strane same reše spor. To potvrđuje, na primer, podatakTo potvrđuje, na primer, podatak da su u 1980. godini strane u sporu tražile od FMCS listu arbitara u 29.906 slučajeva, a da je doda su u 1980. godini strane u sporu tražile od FMCS listu arbitara u 29.906 slučajeva, a da je do imenovanja arbitara došlo samo u 13.911 slučajeva.imenovanja arbitara došlo samo u 13.911 slučajeva.166166Isto tako, i nakon što strane u sporuIsto tako, i nakon što strane u sporu imenuju arbitre, u toku samog arbitražnog postupka one mogu da postignu sporazumnoimenuju arbitre, u toku samog arbitražnog postupka one mogu da postignu sporazumno (kompromisno) rešenje spora, što znači da arbitri najpre nastoje da deluju kao pomiritelji ili(kompromisno) rešenje spora, što znači da arbitri najpre nastoje da deluju kao pomiritelji ili posrednici.posrednici.167167

160 N. Valticos, N. Valticos, op. cit.op. cit., str. 166., str. 166.161 La Charte communautaire des droits sociaux des travailleurs, Le Dossier de l' Europe, 6/90, str. 4.La Charte communautaire des droits sociaux des travailleurs, Le Dossier de l' Europe, 6/90, str. 4.162 Ipak, ima primera (eksperimenata) pribegavanja interesnoj arbitraži, posebno u industriji za proizvodnju stakla,Ipak, ima primera (eksperimenata) pribegavanja interesnoj arbitraži, posebno u industriji za proizvodnju stakla, papira i čeličnoj industriji u SAD. papira i čeličnoj industriji u SAD. U tom smislu, D. Q. Mills, U tom smislu, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 314., str. 314.163 T. St. Antoine, T. St. Antoine, op. cit.op. cit., str. 262–263., str. 262–263.164 IbidemIbidem, str. 266; A. L. Goldman, , str. 266; A. L. Goldman, op. cit.op. cit., str. 304., str. 304.165 U pitanju je U pitanju je Boys Market Boys Market doktrina, koje se sudovi drže u skladu sa Taft-Hartlijevim zakonom (doktrina, koje se sudovi drže u skladu sa Taft-Hartlijevim zakonom ( LaborLabor Management Relations ActManagement Relations Act) iz 1947. godine. Bliže, A. L. Goldman, ) iz 1947. godine. Bliže, A. L. Goldman, op. cit.op. cit., str. 305., str. 305.166 A. L. Goldman, A. L. Goldman, op. cit.op. cit., str. 309., str. 309.167 IbidemIbidem..

31

ii) ii) SR Nemačka. SR Nemačka. U modelu rešavanja kolektivnih radnih sporova u SR Nemačkoj principU modelu rešavanja kolektivnih radnih sporova u SR Nemačkoj princip dobrovoljnosti je dosledno primenjen i poštovan. To, na primer, potvrđuje poseban procesnidobrovoljnosti je dosledno primenjen i poštovan. To, na primer, potvrđuje poseban procesni kolektivni ugovor o radu – Arbitražni sporazum iz 1954. godine, zaključen između Savezakolektivni ugovor o radu – Arbitražni sporazum iz 1954. godine, zaključen između Saveza sindikata Nemačke (DGB)sindikata Nemačke (DGB)168168i Udruženja poslodavaca Nemačke (BDA).i Udruženja poslodavaca Nemačke (BDA).169169Jedan od razloga zaJedan od razloga za zaključivanje ovog sporazuma bio je vezan za potrebu da se očuvaju principi autonomnosti izaključivanje ovog sporazuma bio je vezan za potrebu da se očuvaju principi autonomnosti i fakultativnosti u rešavanju kolektivnih radnih sporova, kako se ne bi dogodilo da se vladafakultativnosti u rešavanju kolektivnih radnih sporova, kako se ne bi dogodilo da se vlada (eventualno) odluči da sačini predlog zakonskog regulisanja arbitražnog rešavanja (postupka)(eventualno) odluči da sačini predlog zakonskog regulisanja arbitražnog rešavanja (postupka) kolektivnih sporova.kolektivnih sporova.170170Zbog svega toga, obavezna (prinudna) arbitraža ne igra nikakvu ulogu uZbog svega toga, obavezna (prinudna) arbitraža ne igra nikakvu ulogu u rešavanju kolektivnih radnih sporova u SR Nemačkoj.rešavanju kolektivnih radnih sporova u SR Nemačkoj.171171

Kada se odluče za arbitražno rešavanje kolektivnog spora, socijalni partneri po praviluKada se odluče za arbitražno rešavanje kolektivnog spora, socijalni partneri po pravilu formiraju specifičan arbitražni komitetformiraju specifičan arbitražni komitet, , čiji je zadatak ne da reši spor, kako je to uobičajeno učiji je zadatak ne da reši spor, kako je to uobičajeno u uporednim modelima mirnog rešavanja kolektivnih sporova, već samo da predloži rešenje sporauporednim modelima mirnog rešavanja kolektivnih sporova, već samo da predloži rešenje spora (tzv. savetodavna arbitraža). Tek ukoliko strane u sporu prihvate(tzv. savetodavna arbitraža). Tek ukoliko strane u sporu prihvate preporuku arbitražnog komiteta,preporuku arbitražnog komiteta, spor je rešen. Prihvaćeni predlog postaje sastavni deo kolektivnog ugovora, odnosno stiče pravnospor je rešen. Prihvaćeni predlog postaje sastavni deo kolektivnog ugovora, odnosno stiče pravno obavezujući karakter (snagu). Ukoliko, međutim, strane u sporu ne prihvate predlog arbitražnogobavezujući karakter (snagu). Ukoliko, međutim, strane u sporu ne prihvate predlog arbitražnog komiteta, arbitražni postupak rešavanja interesnog kolektivnog radnog sporakomiteta, arbitražni postupak rešavanja interesnog kolektivnog radnog spora je propao, i mogućeje propao, i moguće je pribeći metodima direktne industrijske akcije.je pribeći metodima direktne industrijske akcije.172172Unošenja klauzula u kolektivnim ugovorima oUnošenja klauzula u kolektivnim ugovorima o pribegavanju arbitraži u slučaju neuspeha pregovaranja, predstavlja jedan od najvažnijih razlogapribegavanju arbitraži u slučaju neuspeha pregovaranja, predstavlja jedan od najvažnijih razloga uspešnosti sistema industrijskih odnosa u SR Nemačkoj.uspešnosti sistema industrijskih odnosa u SR Nemačkoj.173173

U pogledu arbitražnog rešavanja U pogledu arbitražnog rešavanja sui generissui generis kolektivnih radnih sporova koji se javljaju kolektivnih radnih sporova koji se javljaju između saveta zaposlenih i poslodavca, predviđena je i posebna ugovorna arbitraža.između saveta zaposlenih i poslodavca, predviđena je i posebna ugovorna arbitraža.

iii) Japan. U modelu mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova u Japanu arbitražaiii) Japan. U modelu mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova u Japanu arbitraža zauzima skromno mesto. zauzima skromno mesto. I u ovom modelu se rigorozno poštuje princip dobrovoljnosti, što značiI u ovom modelu se rigorozno poštuje princip dobrovoljnosti, što znači da je obavezna (prinudna) arbitraža nepoznata.da je obavezna (prinudna) arbitraža nepoznata.

S obzirom na to da javne službe za mirenje i posredovanje igraju značajnu ulogu uS obzirom na to da javne službe za mirenje i posredovanje igraju značajnu ulogu u japanskom modelu mirnog rešavanja kolektivnih ugovora (mirenje i posredovanje), predviđenajapanskom modelu mirnog rešavanja kolektivnih ugovora (mirenje i posredovanje), predviđena je i mogućnost da se strane u sporu sporazumeju i povere komisijama za radne odnose da rešeje i mogućnost da se strane u sporu sporazumeju i povere komisijama za radne odnose da reše njihov interesni kolektivni spor u svojstvu arbitraženjihov interesni kolektivni spor u svojstvu arbitraže. . To se u praksi u privatnom sektoru, doduše,To se u praksi u privatnom sektoru, doduše, retko dešava. Ukoliko se strane u sporu sporazumeju o arbitraži, bilo tako što obe strane u sporuretko dešava. Ukoliko se strane u sporu sporazumeju o arbitraži, bilo tako što obe strane u sporu zatraže arbitražno rešavanje kolektivnog radnog spora, bilo tako što jedna strana u sporu zatražizatraže arbitražno rešavanje kolektivnog radnog spora, bilo tako što jedna strana u sporu zatraži arbitriranje od strane komisije za radne odnose, ali u skladu sa odredbama kolektivnog ugovoraarbitriranje od strane komisije za radne odnose, ali u skladu sa odredbama kolektivnog ugovora koje takvu mogućnost dopuštaju, predsednik odgovarajuće komisije za radne odnose imenujekoje takvu mogućnost dopuštaju, predsednik odgovarajuće komisije za radne odnose imenuje komitet arbitarakomitet arbitara iz reda (sa liste) članova komisije za radne odnose.iz reda (sa liste) članova komisije za radne odnose.174174Komitet donosi odluku uKomitet donosi odluku u pisanoj formi, koja pravno obavezujepisanoj formi, koja pravno obavezuje strane u sporu i smatra se sastavnim delom kolektivnogstrane u sporu i smatra se sastavnim delom kolektivnog ugovora (odnosno ima isto pravno dejstvo kao i kolektivni ugovor o radu).ugovora (odnosno ima isto pravno dejstvo kao i kolektivni ugovor o radu).175175

U javnom sektoru, rešavanje interesnog kolektivnog radnog spora može se poveritiU javnom sektoru, rešavanje interesnog kolektivnog radnog spora može se poveriti arbitraži uz učešće komisije za radne odnose u javnim korporacijama i nacionalizovanimarbitraži uz učešće komisije za radne odnose u javnim korporacijama i nacionalizovanim

168 Osnovne informacije o ovoj konfederaciji rada videti u našem Leksikonu industrijskih odnosa, str. 38–40.Osnovne informacije o ovoj konfederaciji rada videti u našem Leksikonu industrijskih odnosa, str. 38–40.169 IbidemIbidem, 21–22., 21–22.170 V. R. Berghahn, D. Karsten, V. R. Berghahn, D. Karsten, op. cit.op. cit., str. 88., str. 88.171 IbidemIbidem..172 IbidIbid..173 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 314., str. 314.174 Japanese Labour Relations Adjustment Law, 1946 as amended 1988 – prema ILO, Natlex database, Internet,Japanese Labour Relations Adjustment Law, 1946 as amended 1988 – prema ILO, Natlex database, Internet, 1998.1998.175 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 154; T. Hanami, , str. 154; T. Hanami, op. cit.op. cit., str. 208–209., str. 208–209.

32

preduzećima. Arbitražni postupak može započeti na zahtev strana u sporu, ali, što je specifično, ipreduzećima. Arbitražni postupak može započeti na zahtev strana u sporu, ali, što je specifično, i na zahtev odgovarajućeg ministra, pa čak i po sopstvenoj inicijativi komisije, pod uslovom dana zahtev odgovarajućeg ministra, pa čak i po sopstvenoj inicijativi komisije, pod uslovom da strane u sporu nisu u prethodnom postupku posredovanja rešile spor, i da je proteklo dvastrane u sporu nisu u prethodnom postupku posredovanja rešile spor, i da je proteklo dva meseca.meseca.176176

I u Japanu je za rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova predviđena nadležnostI u Japanu je za rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova predviđena nadležnost redovnih sudova.redovnih sudova.177177

iv) Italija. Gotovo da nema primera pribegavanja (na osnovu sporazuma strana u sporu iliiv) Italija. Gotovo da nema primera pribegavanja (na osnovu sporazuma strana u sporu ili klauzule kolektivnog ugovora) arbitraži za rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova. Vrloklauzule kolektivnog ugovora) arbitraži za rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova. Vrlo retko se kolektivnim ugovorom predviđa pribegavanje arbitraži, ali ne za rešavanje kolektivnihretko se kolektivnim ugovorom predviđa pribegavanje arbitraži, ali ne za rešavanje kolektivnih pravnih (ili interesnih), već samo individualnih pravnih sporova.pravnih (ili interesnih), već samo individualnih pravnih sporova.178178Arbitraža za rešavanjeArbitraža za rešavanje individualnih pravnih radnih sporova ima jednu značajnu prednost u odnosu na sudsko rešavanjeindividualnih pravnih radnih sporova ima jednu značajnu prednost u odnosu na sudsko rešavanje ovih sporova, posebno u zemljama gde nisu osnovani (specijalizovani) radni sudovi, a to jeovih sporova, posebno u zemljama gde nisu osnovani (specijalizovani) radni sudovi, a to je efikasnost (brzina) rešavanja.efikasnost (brzina) rešavanja.

v) SR Jugoslavija. U modelu rešavanja kolektivnih radnih sporova u SR Jugoslavijiv) SR Jugoslavija. U modelu rešavanja kolektivnih radnih sporova u SR Jugoslaviji kolektivnim ugovorima je predviđena mogućnost arbitražnog rešavanja kolektivnih sporova.kolektivnim ugovorima je predviđena mogućnost arbitražnog rešavanja kolektivnih sporova. Međutim, gotovo da nema kolektivnog ugovora koji sadrži klauzulu kojom bi se straneMeđutim, gotovo da nema kolektivnog ugovora koji sadrži klauzulu kojom bi se strane obavezale da sve ili određenu vrstu kolektivnih sporova rešavaju putem arbitraže. Tako, uobavezale da sve ili određenu vrstu kolektivnih sporova rešavaju putem arbitraže. Tako, u delatnostima koje spadaju u opšti pravni režim rešavanja kolektivnih radnih sporova u praksi jedelatnostima koje spadaju u opšti pravni režim rešavanja kolektivnih radnih sporova u praksi je veoma redak primer arbitražnog rešavanja kolektivnih sporova.veoma redak primer arbitražnog rešavanja kolektivnih sporova.

Izuzetak predstavlja Predlog opšteg kolektivnog ugovora za SR Jugoslaviju, ali samo uIzuzetak predstavlja Predlog opšteg kolektivnog ugovora za SR Jugoslaviju, ali samo u pogledu posebne vrste kolektivnih sporovapogledu posebne vrste kolektivnih sporova, , tj. u pogledu kolektivnog spora koji se javlja izmeđutj. u pogledu kolektivnog spora koji se javlja između saveta zaposlenih i poslodavca: “U slučaju spora o korišćenju sredstava fonda solidarnosti,saveta zaposlenih i poslodavca: “U slučaju spora o korišćenju sredstava fonda solidarnosti, stambenog fonda, sredstava preduzeća za rekreaciju i odmor, objekata preduzeća za kulturno-stambenog fonda, sredstava preduzeća za rekreaciju i odmor, objekata preduzeća za kulturno-zabavni i sportski život, restorana za ishranu zaposlenih, odlučuje arbitraža” (čl. 82. st. 2). Prizabavni i sportski život, restorana za ishranu zaposlenih, odlučuje arbitraža” (čl. 82. st. 2). Pri tom “arbitražno veće za rešavanje sporova između saveta zaposlenih i direktora formira se na tajtom “arbitražno veće za rešavanje sporova između saveta zaposlenih i direktora formira se na taj način da strane u sporu određuju po jednog arbitra samostalno, a trećeg sporazumno” (čl. 8. st. 2.način da strane u sporu određuju po jednog arbitra samostalno, a trećeg sporazumno” (čl. 8. st. 2. Aneksa Predloga OKU). Osim toga “ugovorne strane mogu, kolektivnim ugovorom ili posebnimAneksa Predloga OKU). Osim toga “ugovorne strane mogu, kolektivnim ugovorom ili posebnim sporazumom, utvrditi i dodatna pravila za rešavanje spora između saveta zaposlenih i direktora”sporazumom, utvrditi i dodatna pravila za rešavanje spora između saveta zaposlenih i direktora” (čl. 8. st. 1. Aneksa OKU).(čl. 8. st. 1. Aneksa OKU).

Obavezna arbitražaObavezna arbitražaObavezna (prinudna) arbitraža u klasičnom značenju sadrži dva bitna elementa –Obavezna (prinudna) arbitraža u klasičnom značenju sadrži dva bitna elementa –

obaveznost postupka i obaveznost arbitražne odluke,obaveznost postupka i obaveznost arbitražne odluke,179179a da se ne traži saglasnost ili pristanaka da se ne traži saglasnost ili pristanak strana u kolektivnom radnom sporu.strana u kolektivnom radnom sporu.180180Jedina sloboda stranaka se ogleda u učešću u izboruJedina sloboda stranaka se ogleda u učešću u izboru arbitara.arbitara.181181Ipak, termin “prinudna arbitraža” koristi se i u značenju koje uključuje obaveznostIpak, termin “prinudna arbitraža” koristi se i u značenju koje uključuje obaveznost pribegavanja arbitražnom postupku bez pristanka strana(ka), ali uz dobrovoljnost u pogledupribegavanja arbitražnom postupku bez pristanka strana(ka), ali uz dobrovoljnost u pogledu prihvatanja arbitražne odluke.prihvatanja arbitražne odluke.182182

176 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 159., str. 159.177 Ibidem,Ibidem, str. 154. str. 154.178 T. Treu, T. Treu, op. cit.op. cit., str. 155–156; R. Fahlbeck, Legal Nature of Collective Agreement, Stockholm, 1968, str. 38., str. 155–156; R. Fahlbeck, Legal Nature of Collective Agreement, Stockholm, 1968, str. 38.179 O. Kahn-Freund, O. Kahn-Freund, op. cit.op. cit., str. 148., str. 148.180 A. de Roo, R. Jagtenberg, A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 29; Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 18., str. 29; Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 18.181 D. Tarakcioglu, D. Tarakcioglu, op. cit.op. cit., str. 272., str. 272.182 Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 18.Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 18.

33

Prava je retkost da se u nekom modelu rešavanja kolektivnih radnih sporova predvidiPrava je retkost da se u nekom modelu rešavanja kolektivnih radnih sporova predvidi obavezna (prinudna) arbitraža (umesto dobrovoljne, fakultativne) kao opšti metod rešavanjaobavezna (prinudna) arbitraža (umesto dobrovoljne, fakultativne) kao opšti metod rešavanja kolektivnih radnih sporova. kolektivnih radnih sporova. Takav je slučaj sa modelom rešavanja kolektivnih sporova uTakav je slučaj sa modelom rešavanja kolektivnih sporova u Australiji i na Novom Zelandu.Australiji i na Novom Zelandu.183183U ovim zemljama se smatra (i zbog toga što je sačuvanaU ovim zemljama se smatra (i zbog toga što je sačuvana nezavisnost arbitara u odnosu na vladu) da obavezna arbitraža i kolektivno pregovaranjenezavisnost arbitara u odnosu na vladu) da obavezna arbitraža i kolektivno pregovaranje (kolektivni ugovori) ne samo da se ne isključuju, već se na određeni način dopunjuju, pošto su(kolektivni ugovori) ne samo da se ne isključuju, već se na određeni način dopunjuju, pošto su odluke prinudne arbitraže samo minimum, dok lokalni i kolektivni ugovori na nivou preduzećaodluke prinudne arbitraže samo minimum, dok lokalni i kolektivni ugovori na nivou preduzeća mogu ići i iznad ovog minimuma, odnosno predvideti povoljnije odredbe za radnike (u odnosumogu ići i iznad ovog minimuma, odnosno predvideti povoljnije odredbe za radnike (u odnosu na arbitražnu odluku).na arbitražnu odluku).184184Ukoliko arbitri ne sačuvaju svoju nezavisnost u odnosu na državuUkoliko arbitri ne sačuvaju svoju nezavisnost u odnosu na državu (vladu), prinudna arbitraža može imati destruktivno dejstvo na kolektivno pregovaranje i(vladu), prinudna arbitraža može imati destruktivno dejstvo na kolektivno pregovaranje i demokratske industrijske odnose. Dovoljno je spomenuti efekte prinudne arbitraže u Vajmarskojdemokratske industrijske odnose. Dovoljno je spomenuti efekte prinudne arbitraže u Vajmarskoj Nemačkoj, koja je imala razorno dejstvo na kolektivno pregovaranje i autonomiju sindikata.Nemačkoj, koja je imala razorno dejstvo na kolektivno pregovaranje i autonomiju sindikata.185185

Češće se dešava da se obavezna arbitraža predvidi (ne kao opšti već) kao izuzetak odČešće se dešava da se obavezna arbitraža predvidi (ne kao opšti već) kao izuzetak od pravila (fakultativne arbitraže), i to samo za rešavanje kolektivnih radnih sporova koji se javljajupravila (fakultativne arbitraže), i to samo za rešavanje kolektivnih radnih sporova koji se javljaju između javnih službenika u organima (državne) uprave, kada nije priznato pravo na industrijskuizmeđu javnih službenika u organima (državne) uprave, kada nije priznato pravo na industrijsku akciju. Dugo vremena se država kao poslodavac protivila uvođenju prinudne arbitraže zaakciju. Dugo vremena se država kao poslodavac protivila uvođenju prinudne arbitraže za rešavanje ove vrste kolektivnih radnih sporova, pozivajući se na teoriju suverenosti državnerešavanje ove vrste kolektivnih radnih sporova, pozivajući se na teoriju suverenosti državne vlasti. Naime, prenošenje (delegiranje) ovlašćenja države u ovoj materiji na treća lica – arbitrevlasti. Naime, prenošenje (delegiranje) ovlašćenja države u ovoj materiji na treća lica – arbitre (na prinudnu arbitražu) predstavlja ograničavanje suverenosti državne vlasti.(na prinudnu arbitražu) predstavlja ograničavanje suverenosti državne vlasti.186186No, postepeno (iNo, postepeno (i sa demokratizacijom radnih odnosa u javnom sektoru i državnim organima) napušta se učenje osa demokratizacijom radnih odnosa u javnom sektoru i državnim organima) napušta se učenje o suverenosti kao smetnji za zakonsko regulisanje pitanja prinudne arbitraže, kao svojevrsnesuverenosti kao smetnji za zakonsko regulisanje pitanja prinudne arbitraže, kao svojevrsne kompenzacije za nepriznavanje prava na industrijsku akciju (štrajk, piketing, bojkot) javnimkompenzacije za nepriznavanje prava na industrijsku akciju (štrajk, piketing, bojkot) javnim službenicima (državnim službenicima). Tako, u okviru SAD, u ograničenom broju slučajeva islužbenicima (državnim službenicima). Tako, u okviru SAD, u ograničenom broju slučajeva i pod restriktivnim uslovima je u četrnaest federalnih država predviđena obavezna arbitraža upod restriktivnim uslovima je u četrnaest federalnih država predviđena obavezna arbitraža u kolektivnim sporovima zaposlenih (javnih službenika) u državnim organima i države kaokolektivnim sporovima zaposlenih (javnih službenika) u državnim organima i države kao poslodavca. Naime, do prinudne arbitraže može doći samo pod uslovom da strane u sporu nisu uposlodavca. Naime, do prinudne arbitraže može doći samo pod uslovom da strane u sporu nisu u prethodnom postupku posredovanja, uz učešće Federalne službe za mirenje i posredovanje, došleprethodnom postupku posredovanja, uz učešće Federalne službe za mirenje i posredovanje, došle do rešenja kolektivnog spora.do rešenja kolektivnog spora.187187Ovde je očigledan rizik to što obavezna arbitraža može da umanjiOvde je očigledan rizik to što obavezna arbitraža može da umanji zainteresovanost strana u sporu da ga sporazumno reše tokom posredovanja, u nadi da moguzainteresovanost strana u sporu da ga sporazumno reše tokom posredovanja, u nadi da mogu bolje proći sa (prinudnom) arbitražom.bolje proći sa (prinudnom) arbitražom.188188

Obavezna arbitraža se javlja i u posebnom pravnom režimu rešavanja kolektivnih radnihObavezna arbitraža se javlja i u posebnom pravnom režimu rešavanja kolektivnih radnih sporova. Ona tada predstavlja zakonom nametnut metod (postupak) za strane u kolektivnomsporova. Ona tada predstavlja zakonom nametnut metod (postupak) za strane u kolektivnom radnom sporu, uz pravnu obaveznost arbitražne odluke. Jedini element principa autonomnostiradnom sporu, uz pravnu obaveznost arbitražne odluke. Jedini element principa autonomnosti ogleda se u odgovarajućem učešću strana u sporu pri određivanju arbitara. Takva prinudnaogleda se u odgovarajućem učešću strana u sporu pri određivanju arbitara. Takva prinudna arbitraža se može javiti u: ratno vreme; kao izuzetak od pravila fakultativne arbitraže, u javnomarbitraža se može javiti u: ratno vreme; kao izuzetak od pravila fakultativne arbitraže, u javnom sektoru i eventualno u vitalnim delatnostima; izuzetno, kao sastavni deo industrijskih odnosa; i usektoru i eventualno u vitalnim delatnostima; izuzetno, kao sastavni deo industrijskih odnosa; i u zemljama u razvoju, u funkciji ekonomske politike. Postoji i gledište (nema veći broj pristalica uzemljama u razvoju, u funkciji ekonomske politike. Postoji i gledište (nema veći broj pristalica u teoriji) koje pod obaveznom arbitražom podrazumeva i arbitražu kod koje su strane u sporuteoriji) koje pod obaveznom arbitražom podrazumeva i arbitražu kod koje su strane u sporu dužne samo da pristupe arbitraži, ali da ih odluka pravno ne obavezuje.dužne samo da pristupe arbitraži, ali da ih odluka pravno ne obavezuje.

183 R. Fahlbeck, R. Fahlbeck, op. cit.op. cit., str. 38., str. 38.184 IbidemIbidem, str. 38–39., str. 38–39.185 Bliže: O. Kahn Freund, Bliže: O. Kahn Freund, op. cit.op. cit., str. 149–152; D. Tarakcioglu, , str. 149–152; D. Tarakcioglu, op. cit.op. cit., str. 276–281., str. 276–281.186 T. St. Antoine, T. St. Antoine, op. cit.op. cit., str. 271. , str. 271. Uz to, verovalo se da sistem žalbi u okviru uprave čini pitanje obavezne arbitražeUz to, verovalo se da sistem žalbi u okviru uprave čini pitanje obavezne arbitraže suvišnim. suvišnim. IbidemIbidem..187 W. Chamberlain, J. K. Kuhr, W. Chamberlain, J. K. Kuhr, op. cit.op. cit., str. 433 (fusnota 24)., str. 433 (fusnota 24).188 IbidemIbidem, str. 433 i 438., str. 433 i 438.

34

Obaveznoj arbitraži se pribegava(lo) u vanrednim prilikama, posebno u toku rata. Ona seObaveznoj arbitraži se pribegava(lo) u vanrednim prilikama, posebno u toku rata. Ona se uvodila za vreme I i II svetskog rata u Velikoj Britanijiuvodila za vreme I i II svetskog rata u Velikoj Britaniji 189189i Francuskoj; za vreme II svetskog ratai Francuskoj; za vreme II svetskog rata u SAD i Kanadi, kao i Nemačkoj.u SAD i Kanadi, kao i Nemačkoj.190190Osim toga, zadržavala se u nekim zemljama i tokom velikihOsim toga, zadržavala se u nekim zemljama i tokom velikih ekonomskih kriza – na primer u Francuskoj od 1946. do 1950. godine.ekonomskih kriza – na primer u Francuskoj od 1946. do 1950. godine.191191

Obavezna arbitraža se može javiti u javnom sektoru i u vitalnim delatnostimaObavezna arbitraža se može javiti u javnom sektoru i u vitalnim delatnostima ((essentialessential servicesservices)) kao ključnim delatnostima ekonomije, u kojima kolektivni sporovi, a posebno metodikao ključnim delatnostima ekonomije, u kojima kolektivni sporovi, a posebno metodi direktne industrijske akcije mogu da ugroze funkcionisanje sistema (industrijskih odnosa idirektne industrijske akcije mogu da ugroze funkcionisanje sistema (industrijskih odnosa i nacionalne ekonomije uopšte). Javlja se i kao svojevrsni supstitut za pravo na industrijsku akciju,nacionalne ekonomije uopšte). Javlja se i kao svojevrsni supstitut za pravo na industrijsku akciju, odnosno kao kompenzacija za zabranu štrajka određenim kategorijama zaposlenih u državnimodnosno kao kompenzacija za zabranu štrajka određenim kategorijama zaposlenih u državnim organima.organima.192192

Prinudna arbitraža se čak uvodila i u zemljama u razvoju (npr. u Africi) da bi se sprečilo daPrinudna arbitraža se čak uvodila i u zemljama u razvoju (npr. u Africi) da bi se sprečilo da štrajkovi ugroze realizaciju (vladinih) planova ekonomskog razvoja, pri čemu se štrajk niještrajkovi ugroze realizaciju (vladinih) planova ekonomskog razvoja, pri čemu se štrajk nije posmatrao sa stanovišta fundamentalnog socijalnog prava zaposlenih.posmatrao sa stanovišta fundamentalnog socijalnog prava zaposlenih.193193

Prinudnoj arbitraži se upućuju ozbiljni prigovori. Ona je u suprotnosti sa opštim principimaPrinudnoj arbitraži se upućuju ozbiljni prigovori. Ona je u suprotnosti sa opštim principima (mirnog) rešavanja kolektivnih radnih sporova (principima dobrovoljnosti, autonomnosti,(mirnog) rešavanja kolektivnih radnih sporova (principima dobrovoljnosti, autonomnosti, neutralnosti države) i opštom filozofijom industrijskih odnosa. Direktan je atak na autonomijuneutralnosti države) i opštom filozofijom industrijskih odnosa. Direktan je atak na autonomiju sindikata i (udruženja) poslodavaca, odnosno na slobodu kolektivnog pregovaranja (socijalnogsindikata i (udruženja) poslodavaca, odnosno na slobodu kolektivnog pregovaranja (socijalnog dijaloga). Ima negativne efekte na kolektivno pregovaranjedijaloga). Ima negativne efekte na kolektivno pregovaranje194194i slobodu izbora metoda rešavanjai slobodu izbora metoda rešavanja kolektivnih radnih sporova, pa joj se otuda oštro suprotstavljaju i sindikati i poslodavci.kolektivnih radnih sporova, pa joj se otuda oštro suprotstavljaju i sindikati i poslodavci.195195ZnačiZnači isto što i odricanje od prava na industrijsku akciju (pre svega štrajk i lokaut) i vodi prinudnomisto što i odricanje od prava na industrijsku akciju (pre svega štrajk i lokaut) i vodi prinudnom uspostavljanju industrijskog mira. Obavezna arbitraža ima naročito neuralgičnu tačku u odnosuuspostavljanju industrijskog mira. Obavezna arbitraža ima naročito neuralgičnu tačku u odnosu na državu (vladu), pošto (se pokazalo da) gubitak neutralnosti ugrožava ili čak razarana državu (vladu), pošto (se pokazalo da) gubitak neutralnosti ugrožava ili čak razara pluralističke industrijske odnose, devalvira socijalni dijalog, i marginalizuje sistem slobodnogpluralističke industrijske odnose, devalvira socijalni dijalog, i marginalizuje sistem slobodnog kolektivnog pregovaranja. Ozbiljnost prigovora i težina argumentacije nedvosmisleno sekolektivnog pregovaranja. Ozbiljnost prigovora i težina argumentacije nedvosmisleno se potvrđuju na istorijskom primeru – u Vajmarskoj Nemačkoj, upravo zbog potpadanja podpotvrđuju na istorijskom primeru – u Vajmarskoj Nemačkoj, upravo zbog potpadanja pod vladinu dominaciju (zavisnost), prinudna arbitraža je imala razarajuće dejstvo na kolektivnovladinu dominaciju (zavisnost), prinudna arbitraža je imala razarajuće dejstvo na kolektivno pregovaranje, autonomiju sindikata, (udruženja) poslodavaca i pluralističke industrijskepregovaranje, autonomiju sindikata, (udruženja) poslodavaca i pluralističke industrijske odnose.odnose.196196Imajući u vidu sve ove ozbiljne rizike prinudne arbitraže, razumljivo je što je onaImajući u vidu sve ove ozbiljne rizike prinudne arbitraže, razumljivo je što je ona gotovo nepoznata u modelima rešavanja kolektivnih radnih sporova u zemljama pluralističkihgotovo nepoznata u modelima rešavanja kolektivnih radnih sporova u zemljama pluralističkih industrijskih odnosa (Italija, SR Nemačka, Francuska, Japan).industrijskih odnosa (Italija, SR Nemačka, Francuska, Japan).

Treba primetiti da se socijalna zbilja industrijskih odnosa gotovo uvek postara da opovrgneTreba primetiti da se socijalna zbilja industrijskih odnosa gotovo uvek postara da opovrgne jednoznačno određenje pojedinih institucija i metoda za rešavanje kolektivnih radnih sporova.jednoznačno određenje pojedinih institucija i metoda za rešavanje kolektivnih radnih sporova. Postoje primeri modela rešavanja kolektivnih radnih sporova koji daju veoma značajno mestoPostoje primeri modela rešavanja kolektivnih radnih sporova koji daju veoma značajno mesto samoj prinudnoj arbitraži, a da to, ipak, nema navedene negativne (destruktivne) posledice posamoj prinudnoj arbitraži, a da to, ipak, nema navedene negativne (destruktivne) posledice po pluralističke industrijske odnose, dijalog socijalnih partnera i njihovu autonomiju u odnosu napluralističke industrijske odnose, dijalog socijalnih partnera i njihovu autonomiju u odnosu na

189 U toku Prvog svetskog rata (u periodu 1915–1917) uvedena je na osnovu U toku Prvog svetskog rata (u periodu 1915–1917) uvedena je na osnovu Munitions of War Act 1915, Munitions of War Act 1915, a u tokua u toku Drugog svetskog rata na osnovu Drugog svetskog rata na osnovu Conditions of Employement and National Arbitration Order 1940.Conditions of Employement and National Arbitration Order 1940. Posle II svetskog Posle II svetskog rata nije odmah došlo do ukidanja akta o prinudnoj arbitraži, već tek 1950. godine. rata nije odmah došlo do ukidanja akta o prinudnoj arbitraži, već tek 1950. godine. Videti: M. P. Jackson, Videti: M. P. Jackson, op. cit.op. cit.,, str. 299– 300; A. de Roo, R. Jagtenberg, str. 299– 300; A. de Roo, R. Jagtenberg, op. cit.op. cit., str. 29., str. 29.190 A. de Roo , R. Jagtenberg, A. de Roo , R. Jagtenberg, op. citop. cit., str. 70 i 32.., str. 70 i 32.191 IbidemIbidem..192 N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, op. cit.op. cit., str. 430–431., str. 430–431.193 Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 168.Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 168.194 N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, op. cit.op. cit., str. 437; Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 27., str. 437; Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 27.195 N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, op. cit.op. cit., str. 437., str. 437.196 O. Kanh-Freund, O. Kanh-Freund, op. cit.op. cit., str. 149–152., str. 149–152.

35

državu (vladu). Sve to ukazuje na veliki značaj koji mogu da imaju određene specifičnostidržavu (vladu). Sve to ukazuje na veliki značaj koji mogu da imaju određene specifičnosti (istorijsko-kulturne, civilizacijske) na model rešavanja kolektivnih radnih sporova. Najbolji(istorijsko-kulturne, civilizacijske) na model rešavanja kolektivnih radnih sporova. Najbolji primer za ovo predstavljaju Australija i Novi Zeland, odnosno njihov model industrijskih odnosaprimer za ovo predstavljaju Australija i Novi Zeland, odnosno njihov model industrijskih odnosa i rešavanja kolektivnih radnih sporova.i rešavanja kolektivnih radnih sporova.

Prinudna arbitraža u Australiji je (normalni) sastavni deo industrijskih odnosaPrinudna arbitraža u Australiji je (normalni) sastavni deo industrijskih odnosa još od krajajoš od kraja XIX veka. Naime, posle serije štrajkova u 1890-im, koji su duboko potresali ekonomiju zemlje,XIX veka. Naime, posle serije štrajkova u 1890-im, koji su duboko potresali ekonomiju zemlje, došlo je do (državne, vladine) intervencije u industrijskim odnosima, koja je značila inauguracijudošlo je do (državne, vladine) intervencije u industrijskim odnosima, koja je značila inauguraciju prinudne arbitraže kao sastavnog dela industrijskih odnosa, čak njihovog uporišnogprinudne arbitraže kao sastavnog dela industrijskih odnosa, čak njihovog uporišnog stuba.stuba.197197Uprkos tome što je u Australiji i na Novom Zelandu dat suštinski značaj obaveznojUprkos tome što je u Australiji i na Novom Zelandu dat suštinski značaj obaveznoj arbitraži, bitno su ublažene njene (moguće) štetne posledice zahvaljujući dvema bitnim crtamaarbitraži, bitno su ublažene njene (moguće) štetne posledice zahvaljujući dvema bitnim crtama ovih modela rešavanja kolektivnih sporova. Prvo, osigurana je nezavisnost arbitara u odnosu naovih modela rešavanja kolektivnih sporova. Prvo, osigurana je nezavisnost arbitara u odnosu na vladu (državu), i drugo, odluke prinudne arbitraže su za strane u sporu samo pravnoobavezujućivladu (državu), i drugo, odluke prinudne arbitraže su za strane u sporu samo pravnoobavezujući minimum, što znači da strane u sporu, odnosno socijalni partneri, subjekti kolektivnogminimum, što znači da strane u sporu, odnosno socijalni partneri, subjekti kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora o radu na nivou preduzeća i na lokalnom nivou, mogupregovaranja i kolektivnih ugovora o radu na nivou preduzeća i na lokalnom nivou, mogu predvideti i povoljnije uslove rada od utvrđenih arbitražnom odlukom (kao minimalnihpredvideti i povoljnije uslove rada od utvrđenih arbitražnom odlukom (kao minimalnih uslova).uslova).198198

Shodno Zakonu o zaštiti zaposlenosti iz 1975. godine, sindikat u V. Britaniji ima pravo daShodno Zakonu o zaštiti zaposlenosti iz 1975. godine, sindikat u V. Britaniji ima pravo da zahteva započinjanje postupka prinudne arbitraže, u cilju priznavanja pregovaračkih pravazahteva započinjanje postupka prinudne arbitraže, u cilju priznavanja pregovaračkih prava sindikatu, ako poslodavac uskraćuje ta prava sindikatu, iako je preporukom Službe za mirenjesindikatu, ako poslodavac uskraćuje ta prava sindikatu, iako je preporukom Službe za mirenje (posredovanje) i arbitražu (ACAS) poslodavcu predloženo da prizna pregovaračka prava(posredovanje) i arbitražu (ACAS) poslodavcu predloženo da prizna pregovaračka prava sindikatu o kome je reč.sindikatu o kome je reč.199199U V. Britaniji se u još jednom specifičnom slučaju kolektivnog radnogU V. Britaniji se u još jednom specifičnom slučaju kolektivnog radnog spora, ovaj put vezanom za pitanje zarada i drugih uslova rada, javlja specifična vrsta obaveznespora, ovaj put vezanom za pitanje zarada i drugih uslova rada, javlja specifična vrsta obavezne arbitraže – prinudna jednostrana arbitraža (arbitraže – prinudna jednostrana arbitraža (compulsory unilateral arbitrationcompulsory unilateral arbitration). Do nje može doći). Do nje može doći na zahtev sindikata koji je upućen Centralnom arbitražnom komitetu (CAC), kada poslodavac nena zahtev sindikata koji je upućen Centralnom arbitražnom komitetu (CAC), kada poslodavac ne dostavi sindikatu potrebna obaveštenja, bez kojih pregovaranje (o zaradama i drugim uslovimadostavi sindikatu potrebna obaveštenja, bez kojih pregovaranje (o zaradama i drugim uslovima rada) gubi svaki smisao. U ovom slučaju CAC jednostrano utvrđuje zarade i druge uslove rada,rada) gubi svaki smisao. U ovom slučaju CAC jednostrano utvrđuje zarade i druge uslove rada, što obavezuje poslodavca (koji nije ispunio svoju obavezu davanja obaveštenja koju mu ješto obavezuje poslodavca (koji nije ispunio svoju obavezu davanja obaveštenja koju mu je prethodno naložio CAC).prethodno naložio CAC).200200

Prinudna arbitraža bi mogla da ima opravdanje u delu javnog sektora, kao alternativa zaPrinudna arbitraža bi mogla da ima opravdanje u delu javnog sektora, kao alternativa za štrajkove, kada pravo na štrajk nije priznato određenim kategorijama javnih (državnih)štrajkove, kada pravo na štrajk nije priznato određenim kategorijama javnih (državnih) službenika.službenika.201201

Pravna arbitražaPravna arbitražaPravna arbitraža za svoj predmet ima rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova, tj.Pravna arbitraža za svoj predmet ima rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova, tj.

sporova koji nastaju u toku tumačenja i primene pravnih normi sadržanih u odredbama važećegsporova koji nastaju u toku tumačenja i primene pravnih normi sadržanih u odredbama važećeg kolektivnog ugovora (kolektivni radni spor u užem smislu),kolektivnog ugovora (kolektivni radni spor u užem smislu),202202ili odredbi o kolektivnim pravimaili odredbi o kolektivnim pravima zaposlenih, odnosno poslodavaca, u važećim zakonskim i podzakonskim aktima. U pitanju suzaposlenih, odnosno poslodavaca, u važećim zakonskim i podzakonskim aktima. U pitanju su sporovi o kolektivnim pravima kojima stranke slobodno raspolažu. Zadatak arbit(a)ra (sporovi o kolektivnim pravima kojima stranke slobodno raspolažu. Zadatak arbit(a)ra ( arbitar dearbitar de iureiure), određen ili ograničen arbitražnom klauzulom u kolektivnom ugovoru, slično ulozi sudije,), određen ili ograničen arbitražnom klauzulom u kolektivnom ugovoru, slično ulozi sudije,

197 M. P. Jackson, M. P. Jackson, op. cit.op. cit., str. 302 i 327; N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, , str. 302 i 327; N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, op. cit.op. cit., str. 438., str. 438.198 R. Fahlbeck, R. Fahlbeck, op. cit.op. cit., str. 38–39., str. 38–39.199 Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 27.Conciliation and Arbitration Procedures ..., str. 27.200 O. Kahn-Freund, O. Kahn-Freund, op. cit.op. cit., str. 116., str. 116.201 N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, op. cit.op. cit., str. 438; P. Jovanović, “Kolektivna prava zaposlenih u novom radnom, str. 438; P. Jovanović, “Kolektivna prava zaposlenih u novom radnom zakonodavstvu”, Pravni život, br. 5–8/1997, str. 962.zakonodavstvu”, Pravni život, br. 5–8/1997, str. 962.202 R. Fahlbeck, R. Fahlbeck, op. cit.op. cit., str. 392–393., str. 392–393.

36

je u tome da najpre protumači kolektivni ugovor, a ne da menja ili dopunjuje kolektivni ugovor,je u tome da najpre protumači kolektivni ugovor, a ne da menja ili dopunjuje kolektivni ugovor, odnosno da primeni pravo (pravnu normu) na dati slučaj (kolektivni radni spor), tj. u donošenjuodnosno da primeni pravo (pravnu normu) na dati slučaj (kolektivni radni spor), tj. u donošenju zakonite odluke. zakonite odluke. Arbitar se pri rešavanju spora mora kretati u okvirima zakona (heteronomnogArbitar se pri rešavanju spora mora kretati u okvirima zakona (heteronomnog prava) i kolektivnih ugovora na snazi (autonomnog prava). Često se sporazum o arbitražnomprava) i kolektivnih ugovora na snazi (autonomnog prava). Često se sporazum o arbitražnom rešavanju pravnih sporova javlja kao rešavanju pravnih sporova javlja kao quid pro quo quid pro quo za sporazum da se ne štrajkuje.za sporazum da se ne štrajkuje.203203

Interesna arbitražaInteresna arbitražaInteresna arbitraža ima za cilj rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova, tj. sporovaInteresna arbitraža ima za cilj rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova, tj. sporova

koji nastaju u postupku zaključivanja ili izmena i dopuna (revizije) kolektivnog ugovora okoji nastaju u postupku zaključivanja ili izmena i dopuna (revizije) kolektivnog ugovora o radu,radu,204204povodom pitanja koja treba da budu regulisana u novom kolektivnom ugovoru o radu (ilipovodom pitanja koja treba da budu regulisana u novom kolektivnom ugovoru o radu (ili drugom opštem aktu koji donose poslodavac i savet zaposlenih). Arbitri imaju više slobode negodrugom opštem aktu koji donose poslodavac i savet zaposlenih). Arbitri imaju više slobode nego kod pravne arbitraže, pri čemu rešavaju spor kod pravne arbitraže, pri čemu rešavaju spor ex equo et bonoex equo et bono, tj. po pravičnosti (, tj. po pravičnosti (arbitar dearbitar de factofacto), na osnovu svih okolnosti slučaja, odnosno relevantnih činjenica ekonomske, poslovne,), na osnovu svih okolnosti slučaja, odnosno relevantnih činjenica ekonomske, poslovne, delom socijalne i slične prirode, uzimajući u obzir i etičke momente (savesnost i motive strana).delom socijalne i slične prirode, uzimajući u obzir i etičke momente (savesnost i motive strana). Pri rešavanju interesnih (ekonomskih) kolektivnih sporova arbitar ne utvrđuje ko jeste a ko nije uPri rešavanju interesnih (ekonomskih) kolektivnih sporova arbitar ne utvrđuje ko jeste a ko nije u pravu, već pri donošenju arbitražne odluke kojom se uređuju odnosi socijalnih partnera vodipravu, već pri donošenju arbitražne odluke kojom se uređuju odnosi socijalnih partnera vodi računa o svim mogućim (i ozbiljnim) pre svega ekonomskim, a potom i socijalnim i kulturnimračuna o svim mogućim (i ozbiljnim) pre svega ekonomskim, a potom i socijalnim i kulturnim reperkusijama svoje odluke.reperkusijama svoje odluke.205205Razume se, i pri rešavanju interesnog kolektivnog spora Razume se, i pri rešavanju interesnog kolektivnog spora ex equo etex equo et bonobono, arbitri ne mogu biti apsolutno slobodni u odnosu na važeće pravo, tj. oni ne mogu rešiti, arbitri ne mogu biti apsolutno slobodni u odnosu na važeće pravo, tj. oni ne mogu rešiti spor (i stvoriti pravnu normu) a da to bude suprotno odredbama apsolutnog socijalnog javnogspor (i stvoriti pravnu normu) a da to bude suprotno odredbama apsolutnog socijalnog javnog poretka.poretka.206206

U slučaju posebne vrste (interesne) arbitraže – arbitraže poslednje ponude, arbitri imajuU slučaju posebne vrste (interesne) arbitraže – arbitraže poslednje ponude, arbitri imaju mnogo manje slobode, jer spor rešavaju na osnovu poslednje ponude (interesa) jedne ili drugemnogo manje slobode, jer spor rešavaju na osnovu poslednje ponude (interesa) jedne ili druge strane u sporu. U ovoj vrsti arbitraže, arbitri se ne mogu odlučiti za kompromisno rešenje.strane u sporu. U ovoj vrsti arbitraže, arbitri se ne mogu odlučiti za kompromisno rešenje.

Zbog rizika koje sobom nosi, interesna arbitraža u privatnom sektoru nije tako čest metodZbog rizika koje sobom nosi, interesna arbitraža u privatnom sektoru nije tako čest metod rešavanja ove vrste sporova. U privatnom sektoru u SAD, na primer, njoj se retkorešavanja ove vrste sporova. U privatnom sektoru u SAD, na primer, njoj se retko pribegava,pribegava,207207pošto stranke u sporu radije žele da zadrže mogućnost nastavka pregovaranja ilipošto stranke u sporu radije žele da zadrže mogućnost nastavka pregovaranja ili pribegavanja metodu industrijske akcije (štrajku, lokautu), kao obliku ekonomskog pritiska upribegavanja metodu industrijske akcije (štrajku, lokautu), kao obliku ekonomskog pritiska u cilju postizanja rešenja kolektivnog spora. Nasuprot privatnom, u javnom sektoru se češćecilju postizanja rešenja kolektivnog spora. Nasuprot privatnom, u javnom sektoru se češće pribegava interesnoj arbitraži.pribegava interesnoj arbitraži.208208

Za razliku od prakse u privatnom sektoru u SAD, u SR Nemačkoj je praksa pribegavanjaZa razliku od prakse u privatnom sektoru u SAD, u SR Nemačkoj je praksa pribegavanja arbitražnom rešavanju interesnih kolektivnih radnih sporova mnogo više razvijena, na osnovuarbitražnom rešavanju interesnih kolektivnih radnih sporova mnogo više razvijena, na osnovu klauzula obligacionog dela kolektivnog ugovora o arbitraži.klauzula obligacionog dela kolektivnog ugovora o arbitraži.209209

Stalna arbitražaStalna arbitražaStalna arbitraža (Stalna arbitraža (standing arbitrationstanding arbitration), kao institucionalni oblik rešavanja kolektivnih), kao institucionalni oblik rešavanja kolektivnih

radnih sporova, po pravilu predviđena zakonom ili podzakonskim aktom (uredbom vlade) i bezradnih sporova, po pravilu predviđena zakonom ili podzakonskim aktom (uredbom vlade) i bez

203 R. A. Gorman, R. A. Gorman, op. cit.op. cit., str. 545., str. 545.204 F. Kessler, F. Kessler, op. cit.op. cit., str. 393., str. 393.205 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 993., str. 993.206 O odnosu autonomnog (kolektivni ugovori) prava i socijalnog javnog poretka, u našem Leksikonu industrijskihO odnosu autonomnog (kolektivni ugovori) prava i socijalnog javnog poretka, u našem Leksikonu industrijskih odnosa, str. 95–97.odnosa, str. 95–97.207 R. A. Gorman, R. A. Gorman, op. cit.op. cit., str. 573–574., str. 573–574.208 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 312–313., str. 312–313.209 IbidemIbidem, str. 314., str. 314.

37

učešća stranaka u sporu u njenom formiranju, je vrsta arbitraže kod koje arbitražni organiučešća stranaka u sporu u njenom formiranju, je vrsta arbitraže kod koje arbitražni organi funkcionišu na stalnoj osnovi, što joj omogućuje kontinuitet u radu i organizaciju (nadležnost)funkcionišu na stalnoj osnovi, što joj omogućuje kontinuitet u radu i organizaciju (nadležnost) shodno teritorijalnom principu (lokalna, okružna, regionalna, nacionalna arbitraža), ili shodnoshodno teritorijalnom principu (lokalna, okružna, regionalna, nacionalna arbitraža), ili shodno principu delatnosti (preduzeće, grana industrije). principu delatnosti (preduzeće, grana industrije). Stalne arbitraže imaju i unapred propisanaStalne arbitraže imaju i unapred propisana pravila postupka, kojima se stranke podvrgavaju. Sve češće se stalna arbitraža javlja u okvirupravila postupka, kojima se stranke podvrgavaju. Sve češće se stalna arbitraža javlja u okviru javnih službi za mirno rešavanje kolektivnih sporova (koje, tako, mogu da stranama u sporujavnih službi za mirno rešavanje kolektivnih sporova (koje, tako, mogu da stranama u sporu pruže pomoć u formi mirenja, posredovanja ili arbitraže), što omogućava da se arbitrima lakšepruže pomoć u formi mirenja, posredovanja ili arbitraže), što omogućava da se arbitrima lakše pruži tehnička pomoć (podrška zahvaljujući stalnim sekretarijatima ovih službi). Stalna arbitražapruži tehnička pomoć (podrška zahvaljujući stalnim sekretarijatima ovih službi). Stalna arbitraža se može javiti i u formi dobrovoljne arbitraže, a ako se radi o obaveznoj arbitraži (u opštem ilise može javiti i u formi dobrovoljne arbitraže, a ako se radi o obaveznoj arbitraži (u opštem ili posebnom pravnom režimu arbitraže), onda je ona redovno stalna arbitraža.posebnom pravnom režimu arbitraže), onda je ona redovno stalna arbitraža.

Klasičan primer stalne arbitraže javlja se, na primer, u Velikoj Britaniji, u kojoj poredKlasičan primer stalne arbitraže javlja se, na primer, u Velikoj Britaniji, u kojoj pored ACAS-a, postoji i Centralni arbitražni komitet (ACAS-a, postoji i Centralni arbitražni komitet (Central Arbitration CommitteeCentral Arbitration Committee, CAC). Centralni, CAC). Centralni arbitražni komitet je zakonom predviđen organ za dobrovoljnu arbitražu. U CAC-u su sindikat iarbitražni komitet je zakonom predviđen organ za dobrovoljnu arbitražu. U CAC-u su sindikat i poslodavci predstavljeni u jednakom broju (najčešće imaju po jednog člana u arbitražnomposlodavci predstavljeni u jednakom broju (najčešće imaju po jednog člana u arbitražnom odboru), s tim da predsedavajući ima posebno značajna ovlašćenja pri rešavanju spora (pošto gaodboru), s tim da predsedavajući ima posebno značajna ovlašćenja pri rešavanju spora (pošto ga druga dva člana arbitražnog odbora ne mogu nadglasati).druga dva člana arbitražnog odbora ne mogu nadglasati).210210Odluke se obično donoseOdluke se obično donose jednoglasno, a ako do toga ne dođe, odluku donosi predsedavajući (jednoglasno, a ako do toga ne dođe, odluku donosi predsedavajući (chairman who acts aschairman who acts as umpireumpire). Nadležnost CAC-a, na osnovu zahteva stranke u kolektivnom sporu upućene ACAS-u). Nadležnost CAC-a, na osnovu zahteva stranke u kolektivnom sporu upućene ACAS-u da se CAC odredi za rešavanje spora, sastoji se više u tome da se pomogne strankama u sporu dada se CAC odredi za rešavanje spora, sastoji se više u tome da se pomogne strankama u sporu da same kreiraju prava i obaveze (dobrovoljna arbitraža), a manje u tome da se utvrdi koja prava isame kreiraju prava i obaveze (dobrovoljna arbitraža), a manje u tome da se utvrdi koja prava i obaveze su na snazi.obaveze su na snazi.211211Svoju odluku (Svoju odluku (awardaward) CAC mora da obrazloži.) CAC mora da obrazloži.

Stalna arbitraža u SR Jugoslaviji. Formiranje stalne (institucionalne) arbitraže, za teritorijuStalna arbitraža u SR Jugoslaviji. Formiranje stalne (institucionalne) arbitraže, za teritoriju jedne ili više opština, odnosno grada, predviđena je Zakonom o radnim odnosima Srbije, alijedne ili više opština, odnosno grada, predviđena je Zakonom o radnim odnosima Srbije, ali samo za rešavanje (individualnih i) kolektivnih radnih sporova “koji nastanu u postupkusamo za rešavanje (individualnih i) kolektivnih radnih sporova “koji nastanu u postupku zaključivanja, promene i primene kolektivnih ugovora” (čl. 115. st. 1. t. 2. i čl. 116. st. 1. ZRO).zaključivanja, promene i primene kolektivnih ugovora” (čl. 115. st. 1. t. 2. i čl. 116. st. 1. ZRO).

Shodno zakonskom osnovu za osnivanje stalne arbitraže (institucionalne – za određenuShodno zakonskom osnovu za osnivanje stalne arbitraže (institucionalne – za određenu teritoriju), podzakonskim opštim aktom za sprovođenje zakona – Pravilnikom o arbitraži zateritoriju), podzakonskim opštim aktom za sprovođenje zakona – Pravilnikom o arbitraži za radne sporove (“Službeni glasnik RS”, br. 2/97) predviđen je način izbora, postupak i rad stalneradne sporove (“Službeni glasnik RS”, br. 2/97) predviđen je način izbora, postupak i rad stalne arbitraže. Sama arbitraža, shodno Pravilniku, obrazuje se sporazumom regionalne privrednearbitraže. Sama arbitraža, shodno Pravilniku, obrazuje se sporazumom regionalne privredne komore i organizacije sindikata na nivou opštine, odnosno grada (čl. 2. st. 1. Pravilnika). Uzgred,komore i organizacije sindikata na nivou opštine, odnosno grada (čl. 2. st. 1. Pravilnika). Uzgred, ova odredba Pravilnika se ne izjašnjava u pogledu sindikalnog pluralizma (ne predviđa da se radiova odredba Pravilnika se ne izjašnjava u pogledu sindikalnog pluralizma (ne predviđa da se radi o većinskoj organizaciji sindikata na nivou opštine, odnosno grada), a i dalje zadržava monopolo većinskoj organizaciji sindikata na nivou opštine, odnosno grada), a i dalje zadržava monopol (regionalne) privredne komore u predstavljanju poslodavaca (što zahteva preispitivanje imajući u(regionalne) privredne komore u predstavljanju poslodavaca (što zahteva preispitivanje imajući u vidu proces privatizacije i mogućeg pluralizma udruženja privatnih poslodavaca).vidu proces privatizacije i mogućeg pluralizma udruženja privatnih poslodavaca).

Sporazum o formiranju stalne arbitraže sadrži odredbe o nazivu učesnika sporazuma,Sporazum o formiranju stalne arbitraže sadrži odredbe o nazivu učesnika sporazuma, sedištu arbitraže, načinu finansiranja rada arbitraže, obavljanju stručnih poslova za potrebesedištu arbitraže, načinu finansiranja rada arbitraže, obavljanju stručnih poslova za potrebe arbitraže, načinu donošenja poarbitraže, načinu donošenja poslovnika o radu arbitraže, načinu objavljivanja sporazuma islovnika o radu arbitraže, načinu objavljivanja sporazuma i drugim pitanjima od značaja za rad stalne arbitraže (čl. 2. st. 2. Pravilnika). Arbitraža sedrugim pitanjima od značaja za rad stalne arbitraže (čl. 2. st. 2. Pravilnika). Arbitraža se konstituiše nakon što njeni osnivači imenuju arbitre, koji među sobom biraju predsednikakonstituiše nakon što njeni osnivači imenuju arbitre, koji među sobom biraju predsednika arbitraže, s tim da i predsednik i članovi arbitraže mogu imati svoje zamenike. Stalna arbitražaarbitraže, s tim da i predsednik i članovi arbitraže mogu imati svoje zamenike. Stalna arbitraža može raditi u jednom ili više veća, što zavisi od broja predmeta (i sporazuma o formiranjumože raditi u jednom ili više veća, što zavisi od broja predmeta (i sporazuma o formiranju arbitraže). Strane koje su zaključile sporazum o obrazovanju arbitraže imenuju po jednogarbitraže). Strane koje su zaključile sporazum o obrazovanju arbitraže imenuju po jednog predstavnika u (svako) arbitražno veće (sa liste arbitara koja se vodi kao zajednička kod osnivačapredstavnika u (svako) arbitražno veće (sa liste arbitara koja se vodi kao zajednička kod osnivača arbitraže), s tim da trećeg člana arbitražnog veća imenuje “poslodavac kod koga je nastao spor”arbitraže), s tim da trećeg člana arbitražnog veća imenuje “poslodavac kod koga je nastao spor”

210 O. Kahn-Freund, O. Kahn-Freund, op. cit.op. cit., str. 135., str. 135.211 IbidemIbidem, str. 135–136., str. 135–136.

38

(čl. 116. st. 3. ZRO).(čl. 116. st. 3. ZRO).212212Odredba Zakona i Pravilnika o tome da poslodavac kod koga je nastaoOdredba Zakona i Pravilnika o tome da poslodavac kod koga je nastao kolektivni spor imenuje trećeg člana arbitražnog veća predstavlja očiglednu povredukolektivni spor imenuje trećeg člana arbitražnog veća predstavlja očiglednu povredu (univerzalno prihvaćenog) principa o formiranju arbitražnog veća – jednake zastupljenosti strana(univerzalno prihvaćenog) principa o formiranju arbitražnog veća – jednake zastupljenosti strana u sporu kod izbora neutralnih arbitara. Stoga, u sporu kod izbora neutralnih arbitara. Stoga, de legede lege ferenda, ferenda, neophodno je da se izmeni Zakonneophodno je da se izmeni Zakon o radnim odnosima Srbije (a potom i sprovedbeni akt – Pravilnik), kako bi se omogućiloo radnim odnosima Srbije (a potom i sprovedbeni akt – Pravilnik), kako bi se omogućilo strankama u sporu da zajednički odrede trećeg člana arbitražnog veća (a ako se stranke ne mogustrankama u sporu da zajednički odrede trećeg člana arbitražnog veća (a ako se stranke ne mogu sporazumeti o ličnosti trećeg arbitra, da se imenovanje trećeg arbitra sa liste arbitara odredi odsporazumeti o ličnosti trećeg arbitra, da se imenovanje trećeg arbitra sa liste arbitara odredi od strane mesno nadležnog suda ili, eventualno, od strane ministra rada). Na taj način, uvažili bi sestrane mesno nadležnog suda ili, eventualno, od strane ministra rada). Na taj način, uvažili bi se uporednopravni standardi u pogledu sastava arbitražnog veća.uporednopravni standardi u pogledu sastava arbitražnog veća.

Ad hoc arbitražaAd hoc arbitražaAd hoc arbitražaAd hoc arbitraža, , kao neinstitucionalizovani oblik rešavanja kolektivnih radnih sporova, sekao neinstitucionalizovani oblik rešavanja kolektivnih radnih sporova, se

javlja samo za rešavanje određenog kolektivnog radnog spora, tj. od slučaja do slučaja, i ne zajavlja samo za rešavanje određenog kolektivnog radnog spora, tj. od slučaja do slučaja, i ne za sve sporove koji mogu nastati povodom kolektivnih ugovora o radu. Ova vrsta arbitraže je uveksve sporove koji mogu nastati povodom kolektivnih ugovora o radu. Ova vrsta arbitraže je uvek dobrovoljna arbitraža, bilo pravna ili interesna, pri čemu same stranke u sporu određuju praviladobrovoljna arbitraža, bilo pravna ili interesna, pri čemu same stranke u sporu određuju pravila postupka (na primer usmenost, donošenje odluke većinom glasova),postupka (na primer usmenost, donošenje odluke većinom glasova),213213mada to mogu prepustiti imada to mogu prepustiti i samim arbitrima.samim arbitrima.

Izbor arbitara za Izbor arbitara za ad hocad hoc arbitražu moguć je direktno sporazumom stranaka u sporu, ali se arbitražu moguć je direktno sporazumom stranaka u sporu, ali se često njima pruža pomoć na taj način što se formiraju nacionalna udruženja arbitara kojačesto njima pruža pomoć na taj način što se formiraju nacionalna udruženja arbitara koja strankama u sporu uvek mogu dostaviti spisak (potencijalnih) arbitara, kompetentnih zastrankama u sporu uvek mogu dostaviti spisak (potencijalnih) arbitara, kompetentnih za rešavanje datog kolektivnog spora.rešavanje datog kolektivnog spora.214214Osim toga, važan izvor arbitara se može naći i u okviruOsim toga, važan izvor arbitara se može naći i u okviru javnih službi za mirenje i posredovanje, koje takođe omogućavaju strankama u sporu da dobijujavnih službi za mirenje i posredovanje, koje takođe omogućavaju strankama u sporu da dobiju spisak kompetentnih arbitara za rešenje njihovog kolektivnog spora.spisak kompetentnih arbitara za rešenje njihovog kolektivnog spora.215215

Ad hoc arbitraža se javlja kao najčešći oblik rešavanja Ad hoc arbitraža se javlja kao najčešći oblik rešavanja sui generissui generis kolektivnih radnih kolektivnih radnih sporova. Tako, u SR Nemačkoj se za rešavanje sporova između saveta zaposlenih i poslodavcasporova. Tako, u SR Nemačkoj se za rešavanje sporova između saveta zaposlenih i poslodavca po pravilu formira po pravilu formira ad hoc ad hoc arbitražni komitet (mada Zakon o uređenju preduzeća predviđa iarbitražni komitet (mada Zakon o uređenju preduzeća predviđa i mogućnost formiranja stalnog komiteta ili komisije), koji se sastoji od jednakog broja članovamogućnost formiranja stalnog komiteta ili komisije), koji se sastoji od jednakog broja članova koje imenuju poslodavac i savet zaposlenih, i neutralnog lica kao predsedavajućeg arbitražnogkoje imenuju poslodavac i savet zaposlenih, i neutralnog lica kao predsedavajućeg arbitražnog komiteta, koji se angažuje zbog svog ekspertskog znanja. Ukoliko se strane ne sporazumeju okomiteta, koji se angažuje zbog svog ekspertskog znanja. Ukoliko se strane ne sporazumeju o broju članova i ličnosti predsedavajućeg, svaka strana može zahtevati od radnog suda da odluči obroju članova i ličnosti predsedavajućeg, svaka strana može zahtevati od radnog suda da odluči o broju članova i predsedavajućem broju članova i predsedavajućem ad hocad hoc arbitražnog komiteta. arbitražnog komiteta. Ad hoc Ad hoc arbitraža rešava kolektivniarbitraža rešava kolektivni spor u vrlo kratkom roku (pet dana).spor u vrlo kratkom roku (pet dana).216216

Ad hoc arbitraža u SR Jugoslaviji. Ugovorna (Ad hoc arbitraža u SR Jugoslaviji. Ugovorna (ad hocad hoc)) arbitraža može biti formirana zaarbitraža može biti formirana za rešavanje kolektivnih radnih sporova povodom zaključivanja, promene ili primene opštegrešavanje kolektivnih radnih sporova povodom zaključivanja, promene ili primene opšteg kolektivnog ugovora i granskih kolektivnih ugovora, što predviđa Zakon o radnim odnosimakolektivnog ugovora i granskih kolektivnih ugovora, što predviđa Zakon o radnim odnosima Srbije (čl. 116. st. 4). Ovu vrstu arbitraže obrazuju “učesnici tih kolektivnih ugovora” (čl. 116. st.Srbije (čl. 116. st. 4). Ovu vrstu arbitraže obrazuju “učesnici tih kolektivnih ugovora” (čl. 116. st. 4. ZRO). Prema čl. 56. st. 1. Opšteg kolektivnog ugovora za Srbiju predviđeno je da odlukom4. ZRO). Prema čl. 56. st. 1. Opšteg kolektivnog ugovora za Srbiju predviđeno je da odlukom arbitraže može da se rešava samo spor o primeni kolektivnog ugovora, a ne i spor o njegovomarbitraže može da se rešava samo spor o primeni kolektivnog ugovora, a ne i spor o njegovom

212 P. Jovanović, Radno pravo, Univerzitet u Novom Sadu i Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 1998, str.P. Jovanović, Radno pravo, Univerzitet u Novom Sadu i Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 1998, str. 381–383; Z. M. Ivošević, M. Z. Ivošević, Komentar Zakona o radnim odnosima Srbije, Savremena administracija,381–383; Z. M. Ivošević, M. Z. Ivošević, Komentar Zakona o radnim odnosima Srbije, Savremena administracija, Beograd, 1998, str. 14.Beograd, 1998, str. 14.213 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 163., str. 163.214 Ovde je dovoljno spomenuti Američko arbitražno udruženje, koje sastavlja spisak kvalifikovanih arbitara,Ovde je dovoljno spomenuti Američko arbitražno udruženje, koje sastavlja spisak kvalifikovanih arbitara, dostupnih strankama u sporu. Videti: T. St. Antoine, dostupnih strankama u sporu. Videti: T. St. Antoine, op. cit.op. cit., str. 268; A. Zack, , str. 268; A. Zack, op. cit.op. cit., str. 26–36., str. 26–36.215 Takav je slučaj sa Federalnom službom za mirenje i posredovanje u SAD (FMCS); Takav je slučaj sa Federalnom službom za mirenje i posredovanje u SAD (FMCS); IbidemIbidem..216 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 162., str. 162.

39

zaključivanju. Međutim, ugovorna arbitraža može biti predviđena i za rešavanje kolektivnihzaključivanju. Međutim, ugovorna arbitraža može biti predviđena i za rešavanje kolektivnih radnih sporova povodom kolektivnog ugovora kod poslodavca (koje Zakon o radnim odnosimaradnih sporova povodom kolektivnog ugovora kod poslodavca (koje Zakon o radnim odnosima Srbije neadekvatno naziva pojedinačnim kolektivnim ugovorom), ali na osnovu člana 126. st. 1.Srbije neadekvatno naziva pojedinačnim kolektivnim ugovorom), ali na osnovu člana 126. st. 1. ZRO: “Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnogZRO: “Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora, spor se rešava mirnim putem” (čl. 126. st 1. ZRO). Pri tom, “sastav, način rada i pravnougovora, spor se rešava mirnim putem” (čl. 126. st 1. ZRO). Pri tom, “sastav, način rada i pravno dejstvo odluka posebnog tela ... uređuje se kolektivnim ugovorom” (čl. 126. st. 3. ZRO).dejstvo odluka posebnog tela ... uređuje se kolektivnim ugovorom” (čl. 126. st. 3. ZRO).217217

Arbitraža poslednje ponudeArbitraža poslednje ponudeArbitraža poslednje ponude (Arbitraža poslednje ponude (final-offer, pendullum arbitrationfinal-offer, pendullum arbitration)) je metod rešavanjaje metod rešavanja

(interesnih) kolektivnih sporova u kom su pri donošenju svoje odluke arbitri vezani poslednjim(interesnih) kolektivnih sporova u kom su pri donošenju svoje odluke arbitri vezani poslednjim ponudama strana u sporu, tako da se arbitri moraju opredeliti za jednu od njihovih poslednjihponudama strana u sporu, tako da se arbitri moraju opredeliti za jednu od njihovih poslednjih ponuda, bez mogućnosti da menjaju (modifikuju) bilo koju od tih ponuda.ponuda, bez mogućnosti da menjaju (modifikuju) bilo koju od tih ponuda.218218Ovakva varijantaOvakva varijanta arbitraže, smatra se, utiče na strane u sporu da se racionalnije ponašaju i realnije procene svojearbitraže, smatra se, utiče na strane u sporu da se racionalnije ponašaju i realnije procene svoje interese, te da se međusobno približe pri isticanju ponuda za sporazumno rešenje interesnoginterese, te da se međusobno približe pri isticanju ponuda za sporazumno rešenje interesnog spora, naročito u toku mirenja i posredovanja, koje obično prethodi arbitraži poslednje ponude.spora, naročito u toku mirenja i posredovanja, koje obično prethodi arbitraži poslednje ponude. Na taj način se ublažava moguća bojazan od pribegavanja arbitraži, odnosno smanjujeNa taj način se ublažava moguća bojazan od pribegavanja arbitraži, odnosno smanjuje eventualno nezadovoljstvo strane u sporu čiju poslednju ponudu nije prihvatila arbitražaeventualno nezadovoljstvo strane u sporu čiju poslednju ponudu nije prihvatila arbitraža (poslednje ponude).(poslednje ponude).219219Isto tako, ovom vrstom arbitraže se strane u (interesnom) kolektivnomIsto tako, ovom vrstom arbitraže se strane u (interesnom) kolektivnom sporu štite od eventualnog “iznenađenja”, tj. od rešenja spora koje im donosi (nameće) nešto osporu štite od eventualnog “iznenađenja”, tj. od rešenja spora koje im donosi (nameće) nešto o čemu ne bi želele da pregovaraju. Potencijalna slabost ove vrste arbitraže je nemogućnostčemu ne bi želele da pregovaraju. Potencijalna slabost ove vrste arbitraže je nemogućnost postizanja kompromisa. Ovo se može ublažiti na taj način što se unapred odrede sporna pitanjapostizanja kompromisa. Ovo se može ublažiti na taj način što se unapred odrede sporna pitanja koja bi bila predmet klasične (tradicionalne) arbitraže, npr. pitanje procenta povećanja zarada,koja bi bila predmet klasične (tradicionalne) arbitraže, npr. pitanje procenta povećanja zarada, dok bi preostala pitanja ostala predmet arbitraže poslednje ponude. dok bi preostala pitanja ostala predmet arbitraže poslednje ponude. Određena slabost se vidi i uOdređena slabost se vidi i u tome što jedna strana mora da “pobedi”, a druga da “izgubi”.tome što jedna strana mora da “pobedi”, a druga da “izgubi”.220220

Iako se arbitraža poslednje ponude može predvideti sporazumom strana u sporu i u opštemIako se arbitraža poslednje ponude može predvideti sporazumom strana u sporu i u opštem pravnom režimu rešavanja kolektivnih radnih sporova, ona se retko u praksi javlja kao varijantapravnom režimu rešavanja kolektivnih radnih sporova, ona se retko u praksi javlja kao varijanta (fakultativne interesne) arbitraže. Arbitraža poslednje ponude se javila šezdesetih godina u SAD(fakultativne interesne) arbitraže. Arbitraža poslednje ponude se javila šezdesetih godina u SAD i Kanadi za rešavanje kolektivnih sporova u javnom sektoru, a zastupljena je i u Velikoj Britanijii Kanadi za rešavanje kolektivnih sporova u javnom sektoru, a zastupljena je i u Velikoj Britaniji i Finskoj.i Finskoj.221221

Sa stanovišta uporednih modela rešavanja kolektivnih radnih sporova, arbitraža poslednjeSa stanovišta uporednih modela rešavanja kolektivnih radnih sporova, arbitraža poslednje ponude se može javiti ponekad i u posebnom pravnom režimu rešavanja kolektivnih radnihponude se može javiti ponekad i u posebnom pravnom režimu rešavanja kolektivnih radnih sporova, i to kao metod rešavanja (interesnih) kolektivnih radnih sporova čije su strane zaposlenisporova, i to kao metod rešavanja (interesnih) kolektivnih radnih sporova čije su strane zaposleni (sindikat), kojima nije priznato pravo na štrajk (pripadnici vojske, policije, određene kategorije(sindikat), kojima nije priznato pravo na štrajk (pripadnici vojske, policije, određene kategorije javnih službenika u državnim organima, vatrogasci, itd.), i država. Ova vrsta arbitraže je jednajavnih službenika u državnim organima, vatrogasci, itd.), i država. Ova vrsta arbitraže je jedna umerenija varijanta obavezne arbitraže i javlja se kao svojevrsna kompenzacija i alternativa zaumerenija varijanta obavezne arbitraže i javlja se kao svojevrsna kompenzacija i alternativa za (zabranjene) štrajkove državnih službenika. Predviđena je, na primer, u pravu pojedinih(zabranjene) štrajkove državnih službenika. Predviđena je, na primer, u pravu pojedinih federalnih jedinica u SAD.federalnih jedinica u SAD.222222Kao ilustracija, u federalnoj jedinici (državi) Masačusets je 1974.Kao ilustracija, u federalnoj jedinici (državi) Masačusets je 1974. godine donet zakon koji je predvideo arbitražu poslednje (najbolje) ponude u pogledu sporova ogodine donet zakon koji je predvideo arbitražu poslednje (najbolje) ponude u pogledu sporova o uslovima rada koji treba da se sadrže u kolektivnom ugovoru za službenike policije i vatrogasceuslovima rada koji treba da se sadrže u kolektivnom ugovoru za službenike policije i vatrogasce (u više gradova ove federalne jedinice). Pod pritiskom gradskih vlasti, koje su tvrdile da arbitraža(u više gradova ove federalne jedinice). Pod pritiskom gradskih vlasti, koje su tvrdile da arbitraža

217 P. Jovanović, “Sindikalne slobode i prava zaposlenih”, Radno i socijalno pravo, br. 1–3/1997, str. 97–98.P. Jovanović, “Sindikalne slobode i prava zaposlenih”, Radno i socijalno pravo, br. 1–3/1997, str. 97–98.218 N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, op. cit.,op. cit., str. 438; D. Q. Mills, str. 438; D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 552., str. 552.219 W. Chamberlain, J. W. Kuhr, W. Chamberlain, J. W. Kuhr, op. cit.op. cit., str. 433 i 438., str. 433 i 438.220 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 553., str. 553.221 S. Milner, Final Offer Arbitration in the U. K., London, 1993.S. Milner, Final Offer Arbitration in the U. K., London, 1993.222 W. Chamberlain, J. W. Kuhr, W. Chamberlain, J. W. Kuhr, op. cit.op. cit., str. 438–439; D. Q. Mills, , str. 438–439; D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 553–557., str. 553–557.

40

poslednje ponude ide u prilog sindikata, od 1977. god. zakonodavac Masačusetsa je uspostavioposlednje ponude ide u prilog sindikata, od 1977. god. zakonodavac Masačusetsa je uspostavio dvanaestočlani Komitet za menadžment i rad (šest predstavnika gradske vlasti, tri sindikalnadvanaestočlani Komitet za menadžment i rad (šest predstavnika gradske vlasti, tri sindikalna predstavnika iz reda vatrogasaca i tri iz reda policijskih službenika, kao i jednog nepristrasnogpredstavnika iz reda vatrogasaca i tri iz reda policijskih službenika, kao i jednog nepristrasnog predstavnika). Ovaj komitet se pokazao uspešnim u skraćivanju perioda pregovaranja radipredstavnika). Ovaj komitet se pokazao uspešnim u skraćivanju perioda pregovaranja radi ponovnog zaključivanja kolektivnih ugovora, kao i u smanjenju broja sporova koji su ostali zaponovnog zaključivanja kolektivnih ugovora, kao i u smanjenju broja sporova koji su ostali za rešavanje od strane prinudne arbitraže.rešavanje od strane prinudne arbitraže.223223

7.

INSPEKCIJA RADA

ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Појам инспекцијског наgзора

Управни надзор у обасти радног права, као посебан облик вршења управне делатности224, односно засебан управни посао управно-контролне природе којим се врши проверавање законитости (и/или целисходности) аката и радњи225 послодавца, у надлежности је инспекције226 рада, као специјализованог органа у саставу министарства надлежног за послове рада. Inspekcijski pregledi ukljucuju ne samo nadzor nad primenom radnog zakonodavstva i autonomnih izvora radnog prava – pravni nadzor, vec i kontrolu materijala, opreme za rad, sredstava I predmeta rada sa normama bezbednosti na radu – tehnicki nadzor.227

Инспекцијски надзор је од прворазредног значаја у области радног права, што потврђује и став у оквиру Међународне организације рада: «Радно законодавство без инспекције је пре један етички есеј него обавезујућа социјална дисциплина».228 Другим речима, управни, а у области радног права посебно инспекцијски надзор, израз су посебне улоге управе у спорвожењу, односно надзору над применом радног законодавства и општих аката аутономног радног права.

Корак даље у односу на концепт инспекцијског надзора јавља се у упоредном праву, у земаљама у којима је, поред инспекције рада (општег типа), дошло до формирања посебних управних агенција, уско специјализованих за вршење управног надзора над применом посебно значајних закона – закона о здрављу i bezbednosti na radu, закона о

223 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 554–555., str. 554–555.224 С. Лилић, П. Кунић, П. Димитријевић, М.Марковић, Управно право, Београд, 2002, стр. 370.225 ? З. Томић, Управно право, Београд, 1998, стр. 257.226 Етимолошки, реч инспекција потиче од латинског: in – у, унутар, и specto 1 – мотрити, гледати, односно од spectio, onis – мотрењ, проматрање. 227 J. Pelissier, A. Supiot, A. Jeammaud, Droit du travail, Paris, 2000, str. 990.228 The Role of Labour Inspection in Transition Economies, ed. International Labour Office, Labour Administration Branch, Document N. 48, Geneva, 1996, стр. 2.

41

једнакости шанси у запошљавању (нпр. Комисија за једнакошт шанси у запошљавању у Великој Британији ili SAD). Оваква специјализација инститција управног надзора показала се од битног значаја за ефективну примену закона у области радних односа.

Позитивноправни појам инспекцијског надзора дат је у Закону о раду Србије: «надзор над применом овог закона, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду ... врши инспекција рада.»229 Под другим прописима подразумевају се посебни закони (Закон о запошљавању, Закон о zdravlju i bezbednosti на раду). Надзор над применом наведених законских аката poveren je инспекцији рада. Исто тако, надзор се врши над општим акtima аутономног права (колективни уговори о раду, правилник о раду, pravilnik о систематизацији радних места). Posebnim Zakonom o inspekciji rada iz 2006. god. (“Sluzbeni glasnik RS”, br. ??/2006) blize se uredjuje organizacija, nadleznost, postupak i mere pri vrsenju nadzora.

SCG je ratifikovala najznacajniji, osnovni instrument u ovoj oblasti – Konvenciju MOR-a br. 81 o inspekciji rada u u industriji i trgovini iz 1947, kao i Konvenciju br. 129 o inspekciji rada u poljoprivredi iz 1969. godine. Конвенцију бр. 81 је ратификовало preko сто двадесет држава, и улази у ред конвенција које су највише ратификоване.230

ORGANIZACIJA INSPEKCIJE RADA

Inspekcija rada jeste relativno samostalna sluzba u okviru centralne vlasti, odnosno kod nas u okviru ministarstva nadleznog za poslove rada. Organizacija inspekcije rada treba da obezbedi efektivni nadzor nad primenom zakona i drugih propisa, sto pretpostavlja dovoljan broj inspektora rada, kao vrste drzavnih sluzbenika, kojim se garantuje stabilnost zaposlenja, zasnovana na kompetentnosti /strucnosti/ kao merilu selekcije, a nezavisno od promena vlade – nacelo depolitizacije i profesionalizacije drzavnih sluzbenika. Dovoljno veliki broj inspektora rada treba da omoguci dovoljno veliki broj inspekcijskih pregleda, ex offitio i na zahtev /predstavnika/ zaposlenih, odnosno poslodavaca. Inspektorima rada neophodno je obezbediti stalno strucno usavrsavanje i odgovarajucu obuku. Pored toga, potrebno je da inspektori rada imaju odgovarajuca materijalna sredstva, ukljucujuci i sluzbena vozila ili naknadu troskova prevoza u javnom saobracaju radi vrsenja nadzora.231

Inspekcija rada se uredjuje kao hijerarhijska sluzba, tako da po pravilu protiv odluka inspektora rada, po odgovarajucem pravnom leku /prigovoru/, odlucuje neposredno visi inspekcijski organ – npr. u francuskom pravu oblasni direktor za rad, dok u nasem pravu o zalbi na odluku inspektora rada odlucuje ministar nadlezan za poslove rada.

Inspekcija rada treba da ostvari odgovarajucu saradnju sa drugim inspekcijskim organima, drugim drzavnim organima ili organizacijama ciji je osnovac drzava, a posebno sa sluzbama za zaposljavanje, ustanovama zdravstvene zastite, fondovima penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i socijalnim partnerima ili tripartitnim institucijama /npr. Socijalno-ekonomski savet; Savet za zaposljavanje; Savet za bezbednost i zdravlje na radu/. Saradnja sa socijalnim partnerima treba da se zasniva na nacelu nepristrasnosti. Otuda, inspector rada ne sme da bude u sukobu interesa, odnosno duzan je da bude nepristrasan u odnosu sa poslodavcem I zaposlenima,

229 Члан 157. Закона о раду, “Службени гласник СР», бр. 70/2001.230 The Role of Labour Inspection…, стр. vii .231 N. Valticos, op. cit., str. 218 – 219.

42

odnosno njihovim asocijacijama.232 Nepristrasnost ukljucuje i cuvanje poslovnih i drugih tajni do kojih inspektor rada dodje u vrsenju svojih ovlascenja /npr. u pogledu podataka iz evidencija u oblasti rada/. Shodno Preporuci MOR-a br. 81 o inspekciji rada /u industriji i trgovini/, inspektori rada ne treba da imaju funkciju miritelja ili posrednika pri resavanju /kolektivnih/ radnih sporova, ukoliko bi to moglo da utice na redovne aktivnosti inspektora rada, odnosno ako bi imalo za posledicu smanjenje vrsenja nadzora /inspekcijskih pregleda/.233 U drzavama koje su osnovale agencije za mirno resavanje /kolektivnih/ radnih sporova (Srbija, SAD. Velika Britanija, Japan, itd), inspektori rada nemaju ovlascenja za mirenje ili posredovanje u /kolektivnim/ radnim sporovima.

Inspekcija rada je duzna da sacini redovne godisnje izvestaje o svom radu, koji sadrze relevantne podatke o broju izvrsenih nadzora po sluzbenoj duznosti i po zahtevu stranke, o broju i vrsti preduzetih mera korektivnog /resenja o otklanjanju nedostataka/ ili represivnog karaktera /zabrani rada, odnosno obavljanja delatnosti/, o broju uvidjaja povreda na radu, o saradnji sa socijalnim partnerima, o organizovanju seminara, radionica i drugih oblika obuke ili strucnog usavrsavanja inspektora rada.

NADLEZNOST I POSTUPAK

Inspekcija rada je nadlezna da vrsi inspekcijski pregled, da preduzima preventivne mere /savetovanje poslodavca, zaposlenih/, korektivne i represivne mere.

Поступак инспекцијског наgзора и инепкцијске мере

Поступак инспекцијског надзора одвија се по правилима Закона о управном поступку, а делом је уређен и Законом о раду у погледу поступка инспекцијског надзора од стране инспекције рада.

Поступак инспекцијског надзора, као специјализованог управног надзора, карактеришу општа начела инспекцијског поступка (законитост, заштита пава грађана и јавног интереса, и др.), као и посебна начела: начело изненадности, истражно начело, начело деволутивности, начело самосталности у раду, начело дискреционе слободе у избору мера.234

Инспекцијски поступак има претходну фазу, како у поступку ex officio, тако и у поступку по приватној максими, и фазу спровођења инспекцијског поступка, која обухвата покретање, вођење поступка, одлучивање и изврђење одлука инспектора.

Инспекцијски преглед се састоји у непосредном увиду у поступање (код) послодавца, опште акте и документацију послодавца, односно испитивања примене Закона о раду, других прописа и општих аката, уз предузимање одговарајућих законом прописаних мера превентивног, корективног или репресивног карактера, у складу са законом..

У поступку инспекцијског надзора инспектору рада се у упоредном радном законодавству и сходно стандардима Конвенције МОР-а бр. 81, остављају широка дискрециона слобода, што, због специфичних разлога којима је био мотивисан законодавац, није у тој мери присутно у концепту новог Закона о раду. Наиме, наглашеној 232 N. Valticos, op. cit., str. 214.233 Ibidem.234 Ђ. Блажић, Инспекције, Београд, 2000, стр. 192 – 199.

43

улози и значају, али и одговоности коју има инспекције рада више одговара концепт дискреционе оцене инспектора рада у избору између одговарајућих (најпримеренијих) мера, него обавезивање инспектора рада да, у Законом о раду предвиђеним случајевима, предузима једну одређену меру.

Превентивне мере

У циљу ефикаснијег остваривања системског, непосредног увида у рад, поступање послодавца, односно у циљу омогућавања инспекцијских прегледа, инспектору рада је дато право на слободан приступ местима рада – улаз код послодавца у свако доба дана (или ноћи) у току радног времена235, без обавезе најаве инспекцијског прегледа послодавцу.

Инспекцијски преглед се састоји у вршењу од стране инспектора, самог или уз присуство сведока, непосредних испитивања, тестова или истраживања и испитивањa послодавца и запослених код послодавца – позивање или саслушавања лица ради прибављања одговарајућих обавештења. Инспектор рада је овлашћен да захтева увид у пословне књиге, евиденцију /u oblasti rada/ и документацију коју је послодавац дужан да води на основу закона. Исто тако, инспектор рада је овлашћен да узима узорке материјала и субстанци које послодавац користи у процесу рада.

Уколико послодавац онемогући инспекцијски преглед, односно улаз инспектору рада у пословне просторије, увид у документацију и сл., односно ако инспектора рада онемогући у вршењу инспекцијског надзора, послодавац чини прекршај. На зехтев инспектора рада за покретање прекршајног поступка, prekrsajni sud ће изрећи прекршајну казну против послодавца (чија висина варира у зависности од тога да ли послодавац има или не својство правног лица). Исто тако, за прекршај ће се новчано казнити и директор, односно друго одговорно лице код послодавца.

Поузданом увиду инспектора рада у рад и извршавања законом утврђених обавеза послодавца допиноси и одредба Закона о раду која налаже организацији надлежној за послове платног промета да, најкасније до краја текућег месеца, обавести инспектора рада, према седишту послодавца, о послодавцима који нису исплатили зараде, односно минималне зараде за претходни месец. На тај начин инспектор рада има непосредни увид у податке о неисплаћеним зарадама, односно неисплаћеној минималној заради, што му омогућава предузимање Законом о раду прописаних репресивних мера – привремене забране обављања делатности до отклањања неправилности.

Поред редовног и системског инспекцијског надзора, радним законодавством се предвиђају и случајеви обавезног ad hoc надзора – у случају несреће на раду, сматрног случаја на раду, и сл.

Најзначајнија превентивна мере иснпекције рада јесте указивање послодавцу на уочене неправилности и давање предлога послодавцу да отклони неправилности, како се не би примениле корективне или репресивне мере. Радно законодавство редовно садржи диспозиције које дају дискрециону власт инспектору рада да у току вршења иснпекцијског прегледа, уместо мерама корективне или репресивне природе, делује давањем одговарајућих упозорења, пружањем савета, односно стручне помоћи послодвцу.236 Да би 235 N. Valticos, International Labour Law, Kluwer, 1979, str. 217.236 Исто, стр. 216 – 217.

44

се овај вид превентивне активности инспекције рада оснажио, неопходно је инспекторима рада омогућити одговарајуће стручно усавршавање, постизање што већег степена специјализације, за што посебну одговорност има министарство надлежно за послове рада. Своју стручну помоћ у овом погледу нарочито пружа и Међународна организација рада (посебно у земљама тзв. транзиције, у којима је улога инспекције рада од суштинског значаја у обезбеђивању ефективне и пуне примене радног законодавства и извора аутономног радног права). Недостатак високог квалитета инспекцијског кадра, али и недостатак материјалних средстава, типични су проблеми у замљама тзв. транзиције.

U uporednom pravu je svoju preventivnu funkciju inspekcija rada vrsi davanjem saglasnosti poslodavcu na predlog pravilnika o radu, ako je u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom o radu. U pitanju je svojevrsna prethodna osena zakonitosti /predloga/ poslovnika o radu – pre stupanja na snagu, mada inspector rada zadrzava pravo na naknadnu ocenu zakonitosti poslovnika o radu, koji je na snazi. U francuskom pravu, poslodavac je duzan da dostavi inspektoru rada predlog poslovnika o radu, a inspector rada u zakonom propisanom roku moze zahtevati izmenu odredbi predloga pravilnika koje smatra nesaglasnim sa zakonom. Resenje inspektora rada kojim se nalaze otklanjanje nepravilnosti mora biti obrazlozeno. Protiv resenja inspektora rada poslodavac /redje zaposleni ili predstavnik saveta zaposlenih/ moze podneti prigovor o kome odlucuje hijerarhijski visi organ – oblasni direktor rada i zaposljavanja. Protiv odluke oblasnog direktora rada, moze se podneti odredjeni pravni lek o mkome odlucuje ministar nadlezan za rad ili se moze /tuzbom/ pokrenuti upravni spor pred upravnim sudom. Upravni sud ispituje zakonitost konacnog resenja ministra, odnosno posredno ocenjuje zakonitost pravilnika o radu koji je predmet konacnog resenja. Na taj nacin, upravni sud ispituje neposredno zakonitost upravnog akta – konacnog resenja ministra, a posredno ispituje zakonitost privatnog akta – pravilnika o radu.237

Preventivna ovlascenja inspekcije rada u uporednom pravu mogu biti u vezi sa radnim vremenom, odnosno radom duzim od punog radnog vremena. Inspekcija rada ovlascena je da da сагласност послодавцу за увођење прековременог рада изнад законом прописаног (годишњег) фонда часова, уколико нема на евиденцији завода за запошљавање незапослених лица.

U preventivna ovlascenja spadaju i ovlascenja у погледу посебне заштите од отпуштања синдикатних и других радничких представника, tako da сагласност инспектора рада на отказ уговора о раду синдикалном представнику jeste uslov punovaznosti prestanka radnog odnosa predstavnika zaposlenih – npr. u francuskom radnom pravu.

Корективне мере

Када у вршењу инспекцијског прегледа утврди незаконитости или неправилности, инспектор рада може да предузме и корективне мере, односно својим решењем налаже послодавцу да у одреженом року отклони утврђене повреде закона, општег акта или

237 J. Pelissier, A. Supiot, A. Jeammaud, op. cit., str. 875.

45

уговора о раду. Тако, инспектор рада налаже решењем послодавцу да отклони незаконитости у општем акту који сам доноси – Правилник о раду, под условом да код послодавца нема репрезентативног синдиката, односно ако учесници у колективном преговарању не постигну сагланост за закључење колективног уговора о раду.

Закон о раду индиректно утврђује и рок у коме је, по решењу инспектора рада, послодавац дужан да отклони утврђене повреде закона, јер прописује да је послодавац дужан да у року од 15 дана од дана isteka roka za otklanjanje utvrdjene povrede, обавести инспектора рада о извршењу решења. Уколико послодавац не обaвeсти инcпектора рада о извршењу решења, инспектор рада је овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка prekrsajnom sudu. Законом о раду је превдиђена висина новчане казне за наведени прекршај, која варира у зависности од тога да ли послодавац има својство правног лица или не, а новчана казна се изриче и против директора или другоg одговорноg лице послодавца.

Корективне мере на захтев странке

Поред инспекцијског надзора по службеној дужности, инспектор рада врши надзор и на захтев странке, у складу са законом. У ред корективних мера које иснпектор рада изриче на захтев странке, спада и овлашћење иснпектора рада да својим решењем одложи извршење одлуке послодавца којом је очигледно повређено право запосленог. Инспектор рада има право, али и обавезу да одложи извршење одлуке послодавца, али само на захтев запосленог, који уз захтев инспектору доставља и конститутивну тужбу (оверену фотокопију), којом је запослени повео радни спор пред надлежним судом. Стварно надлежан суд јесте, сходно новом Закону о уређењу судова («Службени гласник РС», бр. 62/2002) општински суд, чија се месна надлежност одређује сходно правилима о елективној надлежности (према седишту послодавца; месту где је заснован радни однос, односно где се извршавао рад). Инспектор рада својим решењем одлаже извршење очигледно незаконите одлуке (укључујући и очигледно незаконити отказ) до доношења правноснажне одлуке суда. Одлука суда постаје правноснажна истеком рока за подношење жалбе или ако је (благовремено и уредно поднета) жалба одбијена од стране Апелационог суда (нове судске инстанце предвиђене Законом о уређењу судова).

Против решења инспектора рада о одлагању извршења одлуке послодавца, сам послодавац може да поднесе жалбу о којој одлучује надлежан орган управе. Жалба послодавца против решења инспектора рада нема суспензивно дејство, тј. nе одлаже извршење решења инспектора, али има деволутивно дејство, тј. zаснива се надлежност вишег управног органа да одлучује по жалби. Закон о раду предвића да послодавац не може да покрене управни спор против коначног решења о одлагању извршења (очигледно незаконите) одлуке послодавца (чл. 162. ст. 2. ЗР).

Репресивне мере инспекције раgа

Под репресивним мерама имају се у виду мере којима се сузбија незаконитост у раду послодавца, које Закон о раду санкционише као посебно тешке повреде Закона, i za koje su predvidjene kazna - novcana kazna i zastitna mera - zabrana vrsenja delatnosti. Ratio legis одредби Закона о раду о репресивним мерама треба тражити у интенцији законодавца

46

да сузбије незаконити рад (тзв. рад на црно), da spreci obavljanje rada dok preti neposredna opasnost po zivot ili zdravlje zaposlenih, као и да се обезбеди ефективна примена Закона о раду у погледу једног од основних права запосленог – права на зараду, naknadu zarade i drugih licnih primanja zaposlenog, kao i u pogledu donosenja programa resavanja viskova zaposlenih. Pored toga, represevine mere se predvidjaju za slucaj da poslodavac ne postupi po resenju inspektora rada kojim su izrecene korektivne mere u ostavljenom roku. Inspektor rada ima diskrecionu slobodu u izboru mera, odnosno sankcija, tako da pored podnosenja zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka moze izreci i zastitnu meru - забранu обављањa делатности, ukoliko je izvrsenjem prekrsaja za koje je predvidjena novcana kazna naneta zaposlenom ili drugom fizickom ili pravnom licu imovinska steta.

Забрана обављања делатности представља, по својој правној природи, привремену меру238, odnosno zastitnu meru, која, додуше, поред обележја репресивне има и обележја корективне мере. Инспектор рада, тако, има право али и обавезу да својим решењем привремено забрани vrsenje делатност послодавца, који са радником није закључио уговор о раду или други одговарајући уговор, односно који није подео пријаву за обавезно социјално осигурање запосленог (чл. 159. ст. 1. ал. 1. и 2. ЗР).

Друга категорија разлога незаконитости који налажу инспектору рада да донесе решење о забрани обављања делстности до отклањања неправилности у вези је са повредом обевезе послодавца да исплати зараду, односно минималну зараду, ако је, при ром, послодавац располагао средствима за исплату зарада на свом рачуну. Послодавац је, наиме, дужан да изврши исплату зараде у складу са уговором о раду, колективним уговором или другим општим актом или законом, најмање једанпута месечно (чл. 81. ЗР). Кад је у питању минимална зарада, послодавац је дужан да је исплати у висини утврђеној споразумом Владе Републике Србије и репрезентативних синдиката и репрезентативних удружења послодаваца, односно у складу са одлуком Владе ако није постигнут трипартитини споразум о висини минималне зараде (чл. 84. ЗР).

Инспектор рада је дужан да својим решењем забрани обављање делатности послодавцу који запосленом није исплатио зараду у новцу (чл. 159. ст. 1. ал. 4. ЗР). На тај начин, Закон о раду спречава исплату зараде у натури. Ипак, од овог правила предвиђен је један изузетак кад се ради о плаћању кућног помоћног особља. Наиме, уговоро о раду са кућним помоћним особљем предвиђа да се део зараде може исплатити у натури (чл. 31. ст. 2. ЗР). Закон о раду је одредиo максималан износ зараде који се може исплатити у натури (становање, исхрана и сл.), a to je 50 procenata zarade.

Zastitna mera – zabrane vrsenja delatnosti izrice se kad postoji nesaglasnost poslodavca I zaposlenog, odnosno predstavnika odbora za bezbednost na radu, u pogledu ozbiljnosti pretnje po zdravlje ili zivot zaposlenih na mestima rada, Naime, u slucaju nesaglasnosti poslodavca I zaposlenog, odnosno odbora za bezbednost na radu, poslodavaca je u francuskom pravu duzan da o tome obavesti inspekciju rada, koji moze prisustvovati sastanku komiteta za bezbednost na radu. Inspektor rada moze obavestiti neposredno visi hijerarhijski organ – oblasnog direktora rada o stanju bezbednosti na radu kod poslodavca, a ovaj moze zatraziti od poslodavca da preduzme neophodne mere za otklanjanje rizika, opasnosti za zdravlje I bezbednost na radu ili se

238 Ђ. Блажић, наведено дело, стр. 215.

47

obratiti zahtevom nadleznom tribunalu /tribunal de grande instance/, koji moze narediti privremeno zatvaranje pogona, gradilista, ili prestanak rada masine ili nekoriscenje materijala /opasne supstance/.239 Dakle, zastitnu meru zabrane vrsenja delstnosti poslodavcu u francuskom pravu izrice nadlezan sud, na zahtev inspekcije rada, s tim da sam inspector rada moze narediti prekid rizicnog rada.240

Манgатне казне

Vazeci Закон о раду Srbije предвидео je i мандатне казне, као врсту репресевних мера. Mеђународни радни стандардi садржанi у Конвенцији МОР-а бр. 81, предвиђају да се националним законодавством утврђују услови за изрицање и мандатних казни. Otuda, stvar je zakonodavne politike da propise uslove za izricanje mandatnih kazni, tako da u uporednom pravu postoje razlike u pogledu prekrsaja za koje se izrice novcana kazna na licu mestu. Inspektor rada na licu mesta izrice novcanu kaznu poslodavcu, pravnom licu i preduzetniku /u vecem iznosu/, odnosno odgovornom licu /u nizem iznosu/ ako poslodavac zaposlenom uskrati pravo na odmor /u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni/, pravo na otpremninu visku zaposlenih, pravo na otkazni rok zaposlenom kome je ugovor o radu otkazan zbog neostvarivanja potrebnih rezultata rada, odnosno nedostatka potrebnih znanja i sposobnosti, kao i ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjizicu na dan prestanka radnog odnosa.

Акцесорни акти инспекције раgа

У ред акцесорних аката инспекције рада, који имају посредно репресивни карактер, али и елементе аката којима се изричу мере корективне природе241, спадају захтев за покретање прекршајног поступка, подношење кривичне пријаве, као и пријаве за привредни преступ (у случају сазнања да је почињено кривично дело или привредни преступ) надлежним државним органима, tj. nadleznom prekrsajnom sudu i trgovinskom sudu?. Садржај захтев за покретање прекршајног поступка је, иначе, прописан законом.

KOLEKTIVNO RADNO PRAVO

1.

PRAVO NA SINDIKALNO ORGANIZOVANJE

REPREZENTATIVNOST SOCIJALNIH PARTNERA

239 J. Pelissier, A. Supiot, A. Jeammaud, op. cit., str. 987 – 988.240 Ibidem, str. 990.241 Исто, стр. 212. и 217.

48

I REPREZENTATIVNOST U MEĐUNARODNOM I EVROPSKOM RADNOM PRAVU

Pluralizam sindikata i udruženja poslodavaca posledica je slobode udruživanja. Otuda, moguće je da se javi više sindikata na razlčitim nivoima sindikalnog organizovanja, odnosno udruživanja poslodavaca – teritorijalnom (nivo jedinice teritorijalne autonomije, nacionalni nivo) ili profesionalnom (granskom, industrijskom, strukovnom). Pluralizam socijalnih partnera može da dovede do teškoća u pogledu mehanizma kolektivnog pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora, kao i da otvori pitanje načina određivanja predstavnika socijalnih partnera u tripartitnm i multipartitnim telima na lokalnom ili nacionalnom nivou, kao i u pogledu određivanja predstavnika socijalnih partnera u međunarodnim tripartitnim institucijama (npr. u okviru Međunarodne organizacije rada). Da bi se izbegao monopol, odnosno na demokratski način uredilo pitanje učešća socijalnih partnera u kolektivnom pregovaranju i tripartitnim institucijama redovno se zakonom određuju uslovi za utvrđivanje reprezentativnosti socijalnih partnera, kao i nadležnost i postupak za utvrđivanje (odnosno preispitivanje) reprezentativnosti.

Pitanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca u međunarodnom (univerzalnom) i evropskom (regionalnom) radnom pravu od značaja je za legitimno zakonsko uređivanje pitanja reprezentativnosti u nacionalnim okvirima. Shodno međunarodnim radnim standardima i praski Komiteta ekperata, kao i Komiteta za slobodu udruživanja MOR-a, smatra se da podela na reprezentativne i druge sindikate nije sama po sebi suprotna Konvenciji MOR-a br. 87 o slobodi udruživanja. Naime, podela na reprezentativne i nereprezentatvine (druge) sindikate može biti legitimna ako se odnosi na priznavanje (samo) određenih prava: u cilju kolektivnog pregovaranja, konsultovanja od strane javne vlasti ili u cilju određivanja predstavnika u međunarodnim organizacijama. Razume se , merila (uslovi) za utvrđivanje reprezentativnosti moraju biti unapred utvrđena i objektivizirana.242 Reprezentativnost se najpre spominje u Ustavu Međunarodne organizacije rada, kao i u relevantnim konvencijama (87, 98, 135).243 Shodno praksi Komiteta za slobodu udruživanja MOR-a kao merilo reprezentativnosti može se predvideti brojnost članstva, pod uslovom da se procenat članstva odredi na, kako se kaže, razuman način. U praksi Komiteta postoje slučajevi ocene sagalsnosti nacionalnog zakonodatsva koje je predviđalo 30%, pa čak i 50% radnika na odgovarajućem nivou organizovanja, ali je Komitet ocenio da je ovako visok procenat članstva zaposlenih (u preduzeću, grani, profesiji) nerazumno visoko postavljen, odnosno nesaglasan sa Konvencijom br. 87.244 I merilo finansijske samostalnosti može biti predviđeno kao uslov za sticanje svojstva reprezentativnosti sindikata, kako bi se izbeglo da sindikati budu stavljeni pod kontrolu poslodavaca ili udruženja poslodavaca.245

U radnom pravu Evropske unije pitanje reprezenativnosti evropskih socijalnih partnera je

od trostrukog značaja za evropski socijalni dijalog: prvo, za postupak konsultovanja od strane Komisije, uključujući i konsultovanje (posredstvom Ekonomskog i socijalnog komiteta) pri donošenju evropskog zakona (pravila) i evropskog okvirnog zakona (direktiva); drugo, za

242 L. Betten, International Labour Law, Kluwer, 1993, str. 83.243 B. Šunderić, Pravo Međunarodne organizacije rada, Beograd, 2001, str. 191 – 208. 244 L. Betten, op. cit., str. 83 – 84. 245 Ibid, str. 85 (Izveštaj Komiteta eksperata MOR-a za 1992, str. 271).

49

sticanje prava na kolektivno pregovaranje i zaključivanje evropskih kolektivnih ugovora o radu; treće, za postupak impelementacije evropskih kolektivnih ugovora u državama članicama putem nacionalnih kolektivnih ugovora o radu.246 Merila reprezentativnosti evropskih socijalnih partnera, utvrđena od strane Komisije, uključuju: organizovanost na evropskom nivou (međugranski, granski, strukovni); da su socijalni partneri u nacionalknim okvirima reprezentativni, odnosno da su priznati kao integralni deo strukture socijalnog partnersstva u državama članicama, sa sposobnošću za zaključivanje kolektivnih ugovora o radu; odgovarajuća organizovanost koja omogućava efikasno učešće u postupku konsultovanja.247

U uporednom pravu javljaju se izvesne razlike u pogledu uslova za utvrđivanje reprezentativnosti. Na ovom mestu zadržaćemo se samo na kriterijumima reprezentativnosti koje predviđa francuski Zakonik o radu. Naime, ova merila uključuju: efektivnost; nezavisnost; brojnost članstva; iskustvo i tradiciju; patriotsko držanje tokom okupacije (II svetskog rata – merilo koje je izgubilo na aktuealnosti). Ovim merilima se pridodaje i merilo rezulata na izvorima za članove saveta zaposlenih (comité d'entrprise), za savet pravednika (conseilliers prud'hommes) ilki upravne odbore fondova socijalnog osiguranja. Francuski koncept poznaje i pretpostavku reprezentativnosti, shodno sudskoj praksi, kad se smatra reprezentativnim svski sindikat koji je učlanjen u konfederaciju (savez) sindikata kojoj je priznata reprezentativnost na nacionalnom nivou.248

II REPREZENTATIVNOST U RADNOM PRAVU SRBIJE

Zakon o radu Srbije (»Službeni glasnik RS«, br. 24/2005) na nov način uređuje materiju reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca, kako u pogledu merila za određivanje reprezentativnosti, tako i u pogledu nadležnosti i postupka za utvrđivanje, odnosno preispitivanje reprezentativnosti. Detaljno regulisanje ovih ključnih pitanja reprezentativnosti socijalnih partnera treba da doprinese razvoju socijalnog dijaloga i tripartizma, kao i smanjenju kolektivnih radnih sporova koji za svoj predmet imaju ispunjenost uslova za priznavanje svojstva reprezentativnosti.

Reprezentativnost se određuje za svaki nivo kolektivnog pregovaranja i tripartitnih institucija, što znači da je od značaja za sticanje prava na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora o radu različitog nivoa, kao i za sticanje prava na učešće u radu tripartitnih i multipartitnih tela odgovarajućeg nivoa (čl. 239 ZRS). Izuzetno, Zakon o radu dopušta da i nereprezentativni sindikati steknu pravo na kolektivno pregovaranje, pod uslovom da zaključe sporazum o udruživanju radi ispunjenja uslova reprezentativnosti za svaki nivo kolektivnog pregovaranja, tj. kolektivnih ugovora o radu (čl. 249 ZRS). U pogledu učešća u tripartitnim telima, na osnovu Zakona o socijalno-ekonomskom savetu (»Službeni glasnik RS«,

246 Bliže: B. Lubarda, Evropsko radno pravo, CID, Podgorica, 2004, str. 320. i sledeće.247 E. Frenssen, Legal Aspects of the European Social Dialogue, Antwerp – Oxford –New York, 2002, str. 85. i sledeće.248 Bliže: J. Pélissier, Alain, Supiot, A. Jeamaud, Droit du travail, Dalloz, 2000, str. 577 – 588.

50

br. 125/2004), funkciju predsedavajućeg Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, sa mandatom od godinu dana, naizmenično vrše predstavnici Vlade, reprezentativnih sindikata i reprezentatvnih udruženja poslodavaca (čl. 12 ZSES). Međutim, ostvarivanje prava na štrajk (sindikata), odnosno prava na lokaut (poslodavaca) nije uslovljeno utvrđivanjem reprezentativnosti socijalnih partnera.

Reprezentativnost se javlja kao pretpostavka za ostvarivanje prava na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova (čl. 239, st. 1, al. 2 ZRS), što nije najadekvatnije zakonsko rešenje, budući da je ZR došao u neusklađenost sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova, koji u pojam kolektivnog radnog spora (pored spora u vezi sa zaključivanjem i primenom kolektivnog ugovora o radu) uključuje i kolektivni sdpor u vezi sa ostvarivanjem prava na sindikalno organizovanje i štrajk (čl. 2, st. 1 ZMRRS). Drugim rečima, svaki sindikat ima pravo na učešće u rešavanju kolektivnog radnog spora u vezi sa ostvarivanjem prava na sindikalno organizovanje (i štrajk), a ne samo reprezentativni sindikat.

2.1. Reprezentativnost sindikata

Zakon o radu Srbije zadržava rešenje iz Zakona o radu 2001. god. u pogledu broja zaposlenih članova sindikata za svaki nivo organizovanja, odnosno zaključivanja kolektivnih ugovora o radu, ali uvodi tri nova uslova za sticanje reprezentativnosti, kojima se izražava ideja autonomije sindikata. Naime, sindikat treba da bude nazavisan u odnosu na poslodavca i državne organe, kao i da se pretežno finansira iz članarine i drugih sopstvenih prihoda. Pored toga, sindikat treba da bude demokratski organizovan, odnosno da je osnovan i da deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja (čl. 218 ZRS). Zakon o radu predviđa kao uslov reprezentativnosti i to da je sindikat upisan u registar sindikata, pri čemu ministar nadležan za poslove rada svojim pravilnikom propisuje način upisa u registar. Upisa u registar, doduše, jeste uslov za osnivanje sindikata i sticanje svojstva pravnog lica, tako da se ne vidi razlog da se upis u registar javlja i kao uslov za reprezentativnost.

2.1. 1. Brojnost članstva

Brojnost članstva je osnovni uslov reprezentativnosti. Za sticanje svojstva reprezentativnosti sindikata organizovanog kod poslodavca, zahteva se da je u sindikat učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca (čl. 219, st. 1 ZRS). Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu potvrde poslodavca o broju zaposlenih, koju je poslodavac dužan da izda na zahtev sindikata (čl. 227, st. 5. i 6 ZRS).

Zakon o radu uvažava organizacionu autonomiju sindikata, tako da se priznaje svojstvo reprezentativnosti sindikalnom povereniku granskog sindikata (sindikata u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti), pod uslovom da je najmanje 15% zaposlenih kod određenog poslodavca neposredno učlanjeno u granski sindikat (čl. 219, st. 2 ZRS). Na taj način ostavlja se puna organizaciona sloboda u izboru načina organizovanja sindikata, bilo da se statutom sindikata predvidi model sindikalne organizacije (što je preovlađujući model u uporednom sindikalnom

51

pravu – Francuska, skandinavske zemlje, Italija, SAD, Japan, itd.) ili model sindikalnog poverenika (koji čak ne mora biti zaposlen kod poslodavca, već u radnomn odnosu sa granskim sindikatom - tzv. nemački model).

Za sticanje svojstva reprezentativnosti na višim nivoima sindikalnog organizovanja – za jedinicu lokalne samouprave, jedinicu teritorijalne autonomije, odnosno za teritoriju Republika Srbije, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, ZRS zahteva da najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na odgovarajućem nivou bude učlanjeno u odgovarajući sindikat (čl. 220 ZRS). Ukupan broj zaposlenih na teritoriji određene teritorijalne jedinice, u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti utvrđuje se na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, a odgovarajuću evidenciju o broju zaposlenih vodi i Nacionalna služba za zapošljavanje.

2.1.2. Nezavisnost u odnosu na poslodavca i državu (državne organe)

Ovaj uslov (koji nije poznavao Zakon o radu iz 2001. godine) ima za cilj da osigura autentičnu samostalnost sindikata, pošto socijalni dijalog podrazumeva autonomne socijalne partnere. Partnerstvo u kome je jedna strana izgubila autonomiju u odnosu na drugu gubi svoj smisao. Otuda, ovaj uslov treba tumačiti na način da sindikat treba da uživa nezavisnost u organizacionom i funkcionalnom smislu. Drugim rečima, sindikat koji kontroliše poslodavac ili koji nema samostalnost u odnosu na državu (državne organe), bez obzira na brojnost članstva može izgubiti svojstvo reprezentativnosti u postupku preispitivanja reprezentativnosti. Do toga može doći naročito ako sindikat izgubi finansijsku samostalnost, čime potpada pod kontrolu poslodavca, što je u neposrednoj vezi sa narednim uslovom reprezentativnosti.

Nezavisnost sindikata od države ima i jedan načelni dublji smisao za očuvanje pluralističkog političkog sistema. Naime, nedemokratske sisteme karakteriše pretvaranje autonomnih sindikata u transmisione sindikate (npr. u periodu administrativnog socijalizma) ili integrisanje u tzv. korporativne organizacije (npr. shodno Povelji rada Italije iz 1926. godine), pa čak i njhovo pretvaranje u svojevrsme militarističke organiztacije (npr. Front rada Nemačke između sva svetska rata ili tzv. Sampo pokret u Japanu pre II svetskog rata).

2.1.3. Finansijska nezavisnost sindikata

Zakon o radu uslovljava reprezentativnost finansijskom nezavisnošću, odnosno zahteva se da se sindikat finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih prihoda. Pod drugim prihodima treba podrazumevati prihode po osnovu ulaganja slobodnih sredstava u akcije ili udele, odnosno prihode od izdavačke i sl. delatnosti sindikata. Drugim rečima, ukoliko bi se u odgovarajućem postupku utvrdilo da je sindikat izgubio finansijsku samostalnost, tj. da se ne finansira pretežno iz članarine (i drugih sopstvenih prihoda) već iz drugih prihoda (npr. od strane poslodavca), takav sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti. Ako je već priznata reprezentatvnost sindikata, može se pokrenuti postupak za preispitivanje reprezentatvnosti zbog

52

gubitka finansijske samostalnosti. U terminologiji uporednih industrijskih odnosa ovakav sindikat se često naziva kompanijski (»žuti«) sindikat.

2.2. Reprezentativnost udruženja poslodavaca

Udruženje poslodavaca odgovarajuećeg nivoa organizovanja stiče reprezentativnost ako ispuni dva materijalnopravna uslova koji se tiču minimalnog procenta poslodavaca i minimalnog procenta zaposlenih. Naime, udruženje poslodavaca ispunjava uslove reprezentativnosti ako je u udruženju učlanjeno 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi, delstnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice, s tim da poslodavci u udruženju zapošljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice (čl. 222 ZRS). Podatak o ukupnom broju poslodavaca na teritoriji određene teritorijalne jedinice, u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti pribavlja se od organa nadležnog za statistiku (Republičkog zavoda za statistiku). (čl. 227m st. 4 ZRS). Zakon o radu nepotrebno navodi kao uslov za priznavanje reprezentativnosti da je udruženje poslodavaca upisano u registar udruženja poslodavaca, pošto je upis u registar uslov za osnivanje i sticanje svojstva pravnog lica udruženja poslodavaca.

De lege ferenda može se otvoriti pitanje da li je legitimno izostaviti neke od uslova koji se postavljaju za reprezentativnost sindikata. Naime, ne vidi se opravdan razloga da se ne zahteva i od udruženja poslodavaca da bude osnovano i da deluje na načelima slobode udruživanja i delovanja, tim pre što se ova načela jednako postavljaju i u okviru Međunardone organizacije rada. Naime, Konvencija MOR-a br. 87 se jednako odnosi na slobodu udruživanja radnika i poslodavaca, tako da je teško prihvatiti zakjonsko rešenje koje ovaj uslov postavlja samo za reprezentativnost sindikata. Pored toga, bilo je moguće predvideti i nezavisnost udruženja poslodavaca od državnih organa kao uslov reprezentativnosti udruženja poslodavaca, budući da je istorisjko iskustvoi pokazalo da su ne samo autonomni sindikati već i autonomna udruženja poslodavaca bila »na udaru« nedemkoraztskih (totalitarnih) sistema (npr. korporativne organizacije u fašističkoj Italiji, shodno Povečlji rada iz 1926. godine ili tzv. Front rada Nemačke u periodu nacional-socijalizma). Najzad, zašto bi se pravila razlika u pogledu uslova reprezentativnosti između sindikata i udruženja poslodavaca sa stanovišta načina finansiranja - pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora.

3. Nadležnost i postupak utvrđivanja reprezentativnosti

Zakon o radu uređuje detaljno nadležnost i postupak za utvrđivanje reprezentativnosati sindikata i udruženja poslodavaca. Pri tom, pravi se razlika između utvrđivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca i reprezentativnosti sindikata na višem nivou organizovanja, s jedne, i postupka utvrđivanja reprezentativnosti udruženja poslodavaca, s druge strane.

3.1. Postupak utvrđivanja reprezentativnosti sindikata

53

3.1.1. Postupka utvrđivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca

Postupak utvrđivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca započinje podnošenjem zahteva sindikata osnovanog na nivou poslodavca, uz podnošenje dokaza o ispunjenju materijalnopravnih uslova reprezentativnosti. Kao dokaz o ispunjenju uslova mogu da posluže pristupnice, kojima zaposleni pristupa sindikatu (čl. 207, st. 1 ZRS). Podaci o broju članova sindikata mogu se dobiti i na osnovu podataka iz izveštaja o obračunu i isplati zarade, ukoliko je zaposleni pismenom izjavom zatražio od poslodavca da na ime sindikalne članarine odbije iznos od zarade i taj iznos uplati na odgovarajući račun saindikata (čl. 207, st. 2 ZRS). Poslodavac je ovlašćen da svojim rešenjem odluči o ispunjenosti uslova reprezentatvnosti, na osnovu podnetih dokaza, u prisustvu predstavnika zainteresovanih sindikata. Poslodavac je dužan da o zahtevu sindikata odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva (čl. 228 ZRS).

Ukoliko poslodavac u roku od 15 dana od podnošenja zahteva sindikata ne donese rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti, odnosno ako smatra da reprezentativnost sindikata kod poslodavca nije utvrđena u skladu sa zakonom, sindikat može podneti zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca (čl. 223 ZRS). Ukoliko sindikat podnese zahtev Odboru pre podnošenja zahteva za utvrđivanje reprezentativnosti poslodavcu, ili pre isteka roka od 15 dana od dana podnošenja zahteva u kome je poslodavac dužan da odluči o reprezentativnosti, ministar nadležan za poslove rada će, na predlog Odbora, odbaciti zahtev sindikata (čl. 230 ZRS).

Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti sastoji se od po tri predstavnika Vlade RS, sindikata i udruženja poslodavaca. Vladine predstavnike imenuje Vlada, dok predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca imenuju članovi Socijalno-ekonomskog saveta na nivou Republike (čl. 225 ZRS). Socijalno-ekonomski savet za teritoriju Republike Srbije jeste nezavisan organ osnovan Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu (»Službeni glasnik RS«, br. 125/2004), koji ima 18 članova: šest predstavnika Vlade, šest predstavnika sindikata i šest predstavnika poslodavaca (čl. 4. i 5. ZSES). U delokrugu poslova Socijalno-ekonomskog saveta jeste, pored ostalog, i razvoj socijalnog dijaloga, kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova (čl. 3 ZSES). Sve to pretpostavlja utvrđivanje reprezentativnosti socijalnih partnera, tako da su rešenja iz Zakona o radu i Zakona o socijalno-ekonomskom savetu u ovom pogledu tesno povezana. Pored toga, postoji uzajamna uslovljenost i povezanost ovih zakona sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova (»Službeni glasnik RS«, br. 125/2004), budući da reprezentativni sindikat, odnosno reprezentativno udruženje poslodavaca ima pravo i na »učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova« (čl. 239, st. 1, al. 2 ZRS). Svojevrsno učešće reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca u rešavanju kolektivnih radnih sporova javlja se i u vezi sa izborom miritelja i arbitara u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Naime, izbor miritelja i arbitara i njihov upis u Imenik Agencije vrši se putem javnog oglasa (koji objavljuje Agencija) od strane Komisije za izbor miritelja i arbitara. Komisiju čine, pored dva predstavnika Vlade, po dva predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije (čl. 39 ZMRRS).

54

Treba, međutim, kritički oceniti rešenje Zakona o radu da reprezentativni sindikat, odnosno udruženje poslodavaca ima pravo na ušešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova, pošto pravo na učešće u rešavanju određene vrste kolektivnih radnih sporova imaju i nereprezentativni sindikat i nereprezentativno udruženje poslodavaca. Naime, Sam Zakon o radu predviđa način učešća nereprezentativnih socijalnih patrtnera u rešavanju kolektivnog radnog spora u vezi sa kolektivnim radnim sporom o samoj reprezentativnosti. Dakle, posebna vrssta kolektivnog radnog spora javlja se ne samo u vezi sa zaključivanjem (interesni) i primenom (pravnih) kolektivnih ugovora o radu već i u vezi sa ostvarivanjem slobode udruživanja i delovanja utvrđene zakonom, odnosno sticanja svojstva reprezentativnosti. Drugim rečima, aktivnu procesnu legitimaciju za pokretanje postupka preispitivanja utvrđene reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca imaju i nereprezentativni sindikat, odnosno udruženje poslodavaca. Nereprezentativni sindikat može pokrenuti postupak preispitivanja zahtevom koji se podnosi Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti, kojim se zahteva preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvrđene rešenjem poslodavca (čl. 233, st. 2 ZRS). Osim toga, zahtev za preispitivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvrđene rešenjem ministra može podneti nereprezentatiuvni sindikat kod tog poslodavca (čl. 233, st. 2 ZRS).

3.1.2. Postupak utvrđivanja reprezentativnosti sindikata na višem nivou organizovanja

Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgurpi ili delatnosti utvrđuje ministar nadležan za poslove rada, na predlog Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti (čl. 224 ZRS). Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti podnosi sindikat na odgovarajućem (višem) nivou organizovanja. Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti, praćena izjavom lica ovlašćenog za zastupanje sindikata o broju članova sindikata (čl. 227, st. 1-3 ZRS).

Ako Odbor utvrdi da zahtev i dokazi nisu podneti u skladu sa zakonom, naložiće sindikatu podnosiocu zahteva da u troku od 15 dana otkloni nedostatke. Zahtev se smatra urednim i blagovremenim ako sindikat otkloni nedostatke u navedenom roku (čl. 229, st. 2. i 3 ZRS). Na predlog Odbora, ako su ispunjeni uslovi reprezentativnosti, ministar nadležan za poslove rada donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva (otklanjanja nedostataka).

Ministar nadležan za poslove rada može, u roku od osam dana od dana dostavljanja predloga, da zahteva od Odbora preispitivanje predloga za utvrđivanje reprezentativnosti, ako oceni da nisu utvrđene sve relevantne činjenice za utvrđivanje reprezentativnosti (čl. 232, st. 1 ZRS). Odbor je dužan da u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva za preispitivanje predloga dostavi konačan predlog ministru (rada).

Ukoliko, pak, sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti, na predlog Odbora, ministar nadležan za poslove rada donosi rešenje o odbijanju zahteva, odnosno neutvrđivanju reprezentativnosti. Rešenje ministra je konačno, što znači da sindikat kome nije priznata reprezentativnost može pokrenuti uspravni spor pred nadležnim sudom (čl. 231, st. 4 ZRS).

55

Rešenje o reprezentativnosti sindikata višeg nivoa organizovanja, kao i rešenje o gubitku reprezentativnosti sindikata objavljuje se u »Službenog glasniku Republike Srbije« (čl. 237 ZRS).

Preispitivanje utvrđene reprezentativnosti sindikata

Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti sindikata može se podneti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata. Pri tom, ako se pokreće postupak za preispitivanje reprezentatvnosti sindikata kod poslodavca, aktivnu procesnu legitimaciju imaju ne samo drugi sindikat kod tog poslodavca već i sam poslodavac (čl. 233, st. 2 ZRS). Preispitivanje reprezentatvnosti sindikata organizovanom na višem nivou pokreće se na zahtev (drugog, nereprezentativnog ili reprezentativnog) sindikata odgovarajućeg nivoa organizovanja – sindikata osnovanog za teritorijalnu jedinicu, odnosno granu, grupu, podgrupu ili delatnost za koju je osnovan sindikat (čl. 233, st. 3 ZRS).

Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sadrži naziv sindikata, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, razloge preispitivanja, kao i navođenje dokaza koji ukazuju na opravdanost preispitivanja. Odbor obaveštava sindikat čija se reprezentativnost preispituje u roku od osam dana od dana prijema zahteva,a sindilkat je dužan da u roku od 15 dana od prijema obaveštenja dostavi dokaze Odboru o ispunjenju uslova reprezentativnosti. Postupak za preispitivanja reprezentativnosti sindikata vodi se na isti način kao i postupak po zahtevu za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata (čl. 228 – 232 ZRS). To znači, da se postupak meritorno okončava rešenjem o utvrđivanju reprezentativnosti ili rešenjem o gubitku reprezentativnosti sindikata za određenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno za teritorijalnu jedinicu (čl. 237 ZRS).

3.2. Postupak utvrđivanja reprezentativnosti udruženja poslodavaca

Reprezentativnost udruženja poslodavaca za teritoriju Republike, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti utvrđuje ministar nadležan za poslove rada na predlog Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti (čl. 224 ZRS). Udruženje poslodavaca na odgovarajueć nivou organizovanja podnosi zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti Odboru, i uz zahtev dostavlja izjava lica ovlašćenog za zastupanje udruženja poslodavaca o broju članova, kao i dokaze o ispunjenju uslova reprezentativnosti - sporazume poslodavaca i druge dokaze o pristupanju poslodavaca udruženju poslodavaca – dokaze u pogledu članstva (zakonom predviđenog procenta poslodavaca) i procenta zaposlenih (čl. 227, st. 2. ZRS).

Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti najpre utvrđuje da je zahtev uredan i blagovremen, i ako nema razloga za otkalnjanje nedostataka, daje predlog za utvrđivanje reprezentativnosti ministru (rada). Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti udruženja poslodavaca u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

56

Ukoliko minsitar donese rešenje o odbijanju zahteva za utvrđivanje reprezentativnosi udruženja poslodavaca, na predlog Odbora koji je utvrdio da udruženje poslodavaca ne ispunjava zakonske uslove za priznavanje reprezentativnosti, udruženje poslodavaca može pokrenuti upravi spor (čl. 231, st. 3. i 4 ZRS).

Preispitivanje utvrđene reprezentativnosti udruženja poslodavaca

Najzad, udruženje poslodavaca može da podnese zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti (drugog) udruženja poslodavaca po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja o utvrđivanju reprezentativnosti (čl. 233, st. 1. ZRS). Ovaj zahtev se podnosi Odboru i sadrži naziv udruženja poslodavaca, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, kao i razloge zbog kojih se zahteva preispšitivanje reprezentativnosti, praćene dokazima koji ukazuju na navode iz zahteva (čl. 235, st. 1 ZRS).

Rešenje o reprezentativnosti udruženja poslodavaca, kao i rešenje o gubitku reprezentativnosti udruženja poslodavaca objavljuju se u »Službenogžm glasniku RS« (čl. 237 ZRS).

2.

PRAVO NA KOLEKTIVNO PREGOVARANJE

3.

PRAVO NA KOLEKTIVNU AKCIJU

57

A. ŠTRAJKA. ŠTRAJK

GENEZA PRAVA NA ŠTRAJKGENEZA PRAVA NA ŠTRAJKŠtrajkŠtrajk249249se najpre javio kao socijalni fakat, izraz radničke solidarnosti. Prvobitno je to biose najpre javio kao socijalni fakat, izraz radničke solidarnosti. Prvobitno je to bio

nezakonit metod rešavanja kolektivnih radnih sporova, što je imalo za posledicunezakonit metod rešavanja kolektivnih radnih sporova, što je imalo za posledicu krivičnopravnukrivičnopravnu250250i građanskopravnu odgovornost učesnika u štrajku. Sa priznavanjem prava nai građanskopravnu odgovornost učesnika u štrajku. Sa priznavanjem prava na sindikalno organizovanje i sticanjem prava na kolektivno pregovaranje, nužno je dolazilo dosindikalno organizovanje i sticanjem prava na kolektivno pregovaranje, nužno je dolazilo do ukidanja najpre krivičnog dela, a potom i građanskopravnog delikta, odnosno materijalneukidanja najpre krivičnog dela, a potom i građanskopravnog delikta, odnosno materijalne odgovornosti zbog učešća u štrajku. Tako je došlo do priznavanja slobode štrajka, da bi, najzad,odgovornosti zbog učešća u štrajku. Tako je došlo do priznavanja slobode štrajka, da bi, najzad, bilo priznato i pravo na štrajk. Pravo na štrajk se potom izdiže na rang ustavnog prava, a ubilo priznato i pravo na štrajk. Pravo na štrajk se potom izdiže na rang ustavnog prava, a u međunarodnom (radnom) pravu se proklamuje kao integralni deo korpusa socijalnih pravameđunarodnom (radnom) pravu se proklamuje kao integralni deo korpusa socijalnih prava radnika. Drugim rečima, pravo na štrajk je priznato kao fundamentalno socijalno pravo, saradnika. Drugim rečima, pravo na štrajk je priznato kao fundamentalno socijalno pravo, sa ravnopravnim statusom u odnosu na druga (lična, građanska, politička) prava i slobode.ravnopravnim statusom u odnosu na druga (lična, građanska, politička) prava i slobode.

Štrajk kao krivično delo Štrajk kao krivično deloU fazi liberalnog kapitalizma, po pravilu sve do pred kraj XIX veka, štrajk je bioU fazi liberalnog kapitalizma, po pravilu sve do pred kraj XIX veka, štrajk je bio

zabranjivan, odnosno kvalifikovan kao krivično delo koalicije (zavere), što se opravdavalozabranjivan, odnosno kvalifikovan kao krivično delo koalicije (zavere), što se opravdavalo individualističkom filozofijom liberalizma, po kojoj su oblici udruživanja (a štrajk se shvataoindividualističkom filozofijom liberalizma, po kojoj su oblici udruživanja (a štrajk se shvatao kao spontani oblik udruživanja) u suprotnosti sa temeljnim principima slobode pojedincakao spontani oblik udruživanja) u suprotnosti sa temeljnim principima slobode pojedinca (filozofija individualizma), principima slobode ugovaranja (individualne volje), i prava privatnog(filozofija individualizma), principima slobode ugovaranja (individualne volje), i prava privatnog preduzetništva (na podlozi privatne svojine).preduzetništva (na podlozi privatne svojine).

Do ukidanja štrajka kao krivičnog dela, koje se javilo kao posledica razvoja radničkogDo ukidanja štrajka kao krivičnog dela, koje se javilo kao posledica razvoja radničkog pokreta i demokratskih institucija u zemljama tržišne privrede, dolazi pri kraju XIX veka. Upokreta i demokratskih institucija u zemljama tržišne privrede, dolazi pri kraju XIX veka. U Francuskoj se zakonom iz 1864. godine ukida delikt koalicije, što je i štrajk učiniloFrancuskoj se zakonom iz 1864. godine ukida delikt koalicije, što je i štrajk učinilo dopuštenim.dopuštenim.251251U Velikoj Britaniji se ukida 1875. gidine Zakonom o zaveri i zaštiti svojineU Velikoj Britaniji se ukida 1875. gidine Zakonom o zaveri i zaštiti svojine ((Conspiracy and Protection of Property ActConspiracy and Protection of Property Act).).252252U SAD se smatra da je sloboda štrajka priznataU SAD se smatra da je sloboda štrajka priznata sudskim putem još 1842. godine u slučaju sudskim putem još 1842. godine u slučaju Commonwealth vs. HuntCommonwealth vs. Hunt,, s tim da je zakonskim putems tim da je zakonskim putem

249 Termin Termin strikestrike, u engleskom jeziku, vodi poreklo od izraza , u engleskom jeziku, vodi poreklo od izraza to strike sail,to strike sail, što znači – spustiti jedra, odnosno što znači – spustiti jedra, odnosno zaustaviti plovidbu. zaustaviti plovidbu. U smislu prekida rada, termin U smislu prekida rada, termin strikestrike se javlja krajem XVIII veka. se javlja krajem XVIII veka. Francuski termin Francuski termin la grèvela grève potiče od imena jednog trga u Parizu potiče od imena jednog trga u Parizu La place de la GrèveLa place de la Grève, na kome su se radnici obično okupljali u potrazi za, na kome su se radnici obično okupljali u potrazi za poslom. Videti D. Tarakcioglu, poslom. Videti D. Tarakcioglu, op. cit.op. cit., str. 64–65. Termin štrajk u našem jeziku je nastao pod direktnim uticajem, str. 64–65. Termin štrajk u našem jeziku je nastao pod direktnim uticajem engleskog termina engleskog termina strikestrike (za razliku od termina sindikat koji nam je došao pod uticajem francuskog jezika). Termin (za razliku od termina sindikat koji nam je došao pod uticajem francuskog jezika). Termin štrajk se koristi i izvan konteksta kolektivnih radnih odnosa, kada od “štrajka” pozajmljuje ne samo ime već i jedanštrajk se koristi i izvan konteksta kolektivnih radnih odnosa, kada od “štrajka” pozajmljuje ne samo ime već i jedan od njegovih sadržinskih elemenata – prekid aktivnosti, kao i elemenat vezan za cilj – zadovoljenje kolektivnihod njegovih sadržinskih elemenata – prekid aktivnosti, kao i elemenat vezan za cilj – zadovoljenje kolektivnih zahteva. Tako, pominju se: “štrajk trgovaca”, kada zatvaraju svoje prodavnice; “štrajk studenata”, kada bojkotujuzahteva. Tako, pominju se: “štrajk trgovaca”, kada zatvaraju svoje prodavnice; “štrajk studenata”, kada bojkotuju pohađanje nastave; “štrajk seljaka”, kada prestaju da isporučuju svoje proizvode za pijace; “štrajk poreskihpohađanje nastave; “štrajk seljaka”, kada prestaju da isporučuju svoje proizvode za pijace; “štrajk poreskih obveznika”, kada odbijaju da plate porez. Svim ovim slučajevima je zajedničko to da se privremenom suspenzijomobveznika”, kada odbijaju da plate porez. Svim ovim slučajevima je zajedničko to da se privremenom suspenzijom učešća u životu zajednice nastoji izvršiti pritisak u cilju promene odluka nadležne (javne) vlasti. Videti J. Rivero, J.učešća u životu zajednice nastoji izvršiti pritisak u cilju promene odluka nadležne (javne) vlasti. Videti J. Rivero, J. Savatier, Savatier, op. cit., op. cit., str. 373.str. 373.250 Na primer, u Francuskoj je Zakon Šapelije (Na primer, u Francuskoj je Zakon Šapelije (Loi Le ChapelierLoi Le Chapelier) iz 1791. godine predviđao štrajk kao krivično delo.) iz 1791. godine predviđao štrajk kao krivično delo. Videti N. Communod, M. Féron, Le nouveau droit de la législation sociale, Dunod, Paris, 1983, str. 248.Videti N. Communod, M. Féron, Le nouveau droit de la législation sociale, Dunod, Paris, 1983, str. 248.251 A-C. Colliard, A-C. Colliard, op. cit.op. cit., str. 814. Doduše, ubrzo je delikt koalicije zamenjen jednim drugim krivičnim delom –, str. 814. Doduše, ubrzo je delikt koalicije zamenjen jednim drugim krivičnim delom – deliktom protiv slobode rada, kada se pribegava radnjama pretnje ili prinude tokom štrajka. Videti: G. H.deliktom protiv slobode rada, kada se pribegava radnjama pretnje ili prinude tokom štrajka. Videti: G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 922., str. 922.252 F. Schmidt, “The Right to Strike in a National Context”, En hommage à Paul Horion, Faculté de droit a Liège,F. Schmidt, “The Right to Strike in a National Context”, En hommage à Paul Horion, Faculté de droit a Liège, 1972, str. 229.1972, str. 229.

58

pravo na štrajk priznato tek 1935. godine donošenjem Nacionalnog zakona o radnim odnosimapravo na štrajk priznato tek 1935. godine donošenjem Nacionalnog zakona o radnim odnosima (Vagnerov zakon).(Vagnerov zakon).253253U Švedskoj je pravo na štrajk priznato posebnim sporazumom ŠvedskeU Švedskoj je pravo na štrajk priznato posebnim sporazumom Švedske konfederacije sindikata (LO) i Švedske konfederacije poslodavaca (SAF) još 1906. godinekonfederacije sindikata (LO) i Švedske konfederacije poslodavaca (SAF) još 1906. godine (“Decembarski kompromis”), čemu su prethodile zakonske izmene ((“Decembarski kompromis”), čemu su prethodile zakonske izmene (Vagrancy ActVagrancy Act) 1885. i 1889.) 1885. i 1889. godine (Krivični zakonik).godine (Krivični zakonik).254254Postepeno ukidanje štrajka kao krivičnog dela nužno je biloPostepeno ukidanje štrajka kao krivičnog dela nužno je bilo posledica postepenog priznavanja štrajku ranga fundamentalnog socijalnog prava, pri čemu suposledica postepenog priznavanja štrajku ranga fundamentalnog socijalnog prava, pri čemu su samo određena ponašanja tokom štrajka (npr. primena prinude ili ozbiljne pretnje protivsamo određena ponašanja tokom štrajka (npr. primena prinude ili ozbiljne pretnje protiv neštrajkača) mogla biti kvalifikovana kao krivično delo.neštrajkača) mogla biti kvalifikovana kao krivično delo.255255

Međutim, štrajk je i dalje kvalifikovan kao krivično delo u nizu zemalja autoritarnogMeđutim, štrajk je i dalje kvalifikovan kao krivično delo u nizu zemalja autoritarnog političkog režima u toku XX veka.političkog režima u toku XX veka.256256

Štrajk kao građanskopravni delikt Štrajk kao građanskopravni deliktPo ukidanju štrajka kao krivičnog dela (krajem XIX veka) štrajk se još uvek kvalifikujePo ukidanju štrajka kao krivičnog dela (krajem XIX veka) štrajk se još uvek kvalifikuje

kao građanskopravni deliktkao građanskopravni delikt, , čime se zadržava odgovornost za štetu koju usled štrajka pretrpičime se zadržava odgovornost za štetu koju usled štrajka pretrpi poslodavac. Tek sa priznavanjem prava na štrajk, (zakonit) štrajk prestaje da bude delikt uposlodavac. Tek sa priznavanjem prava na štrajk, (zakonit) štrajk prestaje da bude delikt u građanskom pravu koji povlači odgovornost za štetu sindikata ili štrajkača. Sindikat ili štrajkačigrađanskom pravu koji povlači odgovornost za štetu sindikata ili štrajkača. Sindikat ili štrajkači mogu da odgovaraju za štetu samo ako je ona pričinjena zbog pribegavanja nedopuštenommogu da odgovaraju za štetu samo ako je ona pričinjena zbog pribegavanja nedopuštenom (nezakonitom) štrajku (sa stanovišta ciljeva, načina sprovođenja, predmeta štrajka).(nezakonitom) štrajku (sa stanovišta ciljeva, načina sprovođenja, predmeta štrajka).257257

Štrajk u periodu administrativnog socijalizmaŠtrajk u periodu administrativnog socijalizmaU periodu administrativnog socijalizma po pravilu nije bilo priznato pravo na štrajk. ŠtrajkU periodu administrativnog socijalizma po pravilu nije bilo priznato pravo na štrajk. Štrajk

se ideološko-dogmatski karakterisao kao suvišan u uslovima vlasti radničke klase, pa se čakse ideološko-dogmatski karakterisao kao suvišan u uslovima vlasti radničke klase, pa se čak partijski kvalifikovao i kao sredstvo ekonomske kontrarevolucije.partijski kvalifikovao i kao sredstvo ekonomske kontrarevolucije.258258Nepriznavanje prava naNepriznavanje prava na štrajk bilo je i u vezi sa odsustvom sindikalnog pluralizma i autonomije sindikata u odnosu naštrajk bilo je i u vezi sa odsustvom sindikalnog pluralizma i autonomije sindikata u odnosu na vladajuću političku stranku (KP) i državu. Otuda ni kolektivno pregovaranje nije moglo postojativladajuću političku stranku (KP) i državu. Otuda ni kolektivno pregovaranje nije moglo postojati kao autonoman proces, u kome bi se afirmisala ideja socijalnog partnerstva i filozofija socijalnogkao autonoman proces, u kome bi se afirmisala ideja socijalnog partnerstva i filozofija socijalnog kompromisa. Kolektivni ugovori o radu su bili izvori dirigovanog autonomnog radnog prava. Dokompromisa. Kolektivni ugovori o radu su bili izvori dirigovanog autonomnog radnog prava. Do postepenog priznavanja prava na štrajk u pojedinim zemljama administrativnog socijalizmapostepenog priznavanja prava na štrajk u pojedinim zemljama administrativnog socijalizma dolazi tek u periodu postepene (političke) demokratizacije krajem 80-ih godina, odnosno udolazi tek u periodu postepene (političke) demokratizacije krajem 80-ih godina, odnosno u periodu koji prethodi padu komunizma u istočnoj i centralnoistočnoj Evropi. Tako, u Poljskoj jeperiodu koji prethodi padu komunizma u istočnoj i centralnoistočnoj Evropi. Tako, u Poljskoj je 1982. godine (posle talasa štrajkova koji je organizovao sindikat Solidarnost) donet Zakon o1982. godine (posle talasa štrajkova koji je organizovao sindikat Solidarnost) donet Zakon o sindikatima koji je sadržao odredbe o pravima i obavezama sindikata, o rešavanju kolektivnihsindikatima koji je sadržao odredbe o pravima i obavezama sindikata, o rešavanju kolektivnih radnih sporova i o pravu na štrajk.radnih sporova i o pravu na štrajk.259259

253 A. L. Goldman, A. L. Goldman, op. cit.op. cit., str. 267; N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, , str. 267; N. W. Chamberlain, J. W. Kuhr, op. cit., op. cit., str. 410; J. M. Ivancevich, str. 410; J. M. Ivancevich, op. cit., op. cit., str.str. 624.624.254 Bliže: F. Schmidt, Bliže: F. Schmidt, op. cit.op. cit., (1977), str. 230–241; F. Schmidt,, (1977), str. 230–241; F. Schmidt, op. cit. op. cit., (1972), str. 230., (1972), str. 230.255 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélisier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélisier, op. cit.op. cit., str. 923., str. 923.256 IbidemIbidem, str. 924., str. 924.257 D. P. Twomey, D. P. Twomey, op. citop. cit., str. 8.., str. 8.258 L. G. de Bellecombe, Les conventions collectives de travail en Union Soviétique, Monton & Co., Paris, 1958, str.L. G. de Bellecombe, Les conventions collectives de travail en Union Soviétique, Monton & Co., Paris, 1958, str. 54–56.54–56.259 L. Trocsanyi, Fundamentals Problems of Labour Relations in the Law of the European Socialist Countries,L. Trocsanyi, Fundamentals Problems of Labour Relations in the Law of the European Socialist Countries, Akademiai Kiado, Budapest, 1984, str. 183.Akademiai Kiado, Budapest, 1984, str. 183.

59

ŠTRAJK KAO FUNDAMENTALNO SOCIJALNO PRAVO ŠTRAJK KAO FUNDAMENTALNO SOCIJALNO PRAVOU teoriji prava čoveka pravi se razlika između “klasičnih” i “modernih” fundametalnihU teoriji prava čoveka pravi se razlika između “klasičnih” i “modernih” fundametalnih

prava. Klasičnim se smatraju građanska i politička prava koja imaju za cilj da osiguraju izvesnuprava. Klasičnim se smatraju građanska i politička prava koja imaju za cilj da osiguraju izvesnu sferu slobode pojedincu u odnosu na državni intervencionizam – država ne sme da zadire usferu slobode pojedincu u odnosu na državni intervencionizam – država ne sme da zadire u neprikosnovenu sferu slobode pojedinca. Ovakav koncept ljudskih prava, odnosno konceptneprikosnovenu sferu slobode pojedinca. Ovakav koncept ljudskih prava, odnosno koncept liberalne države XIX veka, sa principom liberalne države XIX veka, sa principom laisser-faire, laisser-allerlaisser-faire, laisser-aller izražen je u američkoj Povelji izražen je u američkoj Povelji prava (prava (Bill of RightsBill of Rights) iz 1776. godine, i francuskoj Deklaraciji prava čoveka i građanina iz 1789.) iz 1776. godine, i francuskoj Deklaraciji prava čoveka i građanina iz 1789. godine. Na međunarodnom planu, docnije, koncept klasičnih fundametalnih (gragodine. Na međunarodnom planu, docnije, koncept klasičnih fundametalnih (građanskih iđanskih i političkih) prava čoveka izražava Univerzalna deklaracija prava čoveka iz 1948. godine, a napolitičkih) prava čoveka izražava Univerzalna deklaracija prava čoveka iz 1948. godine, a na evropskom nivou Konvencija o zaštiti prava čoveka i fundametalnih sloboda iz 1950. godine.evropskom nivou Konvencija o zaštiti prava čoveka i fundametalnih sloboda iz 1950. godine.260260

Potreba za novom vrstom prava čoveka koja će voditi omogućavanju socijalnog življenjaPotreba za novom vrstom prava čoveka koja će voditi omogućavanju socijalnog življenja dostojnog etosa čoveka, stvaranju povoljnijih uslova rada i života, dovela je do konceptadostojnog etosa čoveka, stvaranju povoljnijih uslova rada i života, dovela je do koncepta modernih fundametalnih – ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava čoveka. Istovremeno,modernih fundametalnih – ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava čoveka. Istovremeno, napušta se ideal države neintervencionizma (da bi se garantovala individualna sloboda čoveka –napušta se ideal države neintervencionizma (da bi se garantovala individualna sloboda čoveka – koncept pojedinca naspram države), a afirmiše koncept (ideal) države blagostanja (koncept pojedinca naspram države), a afirmiše koncept (ideal) države blagostanja (welfare statewelfare state)) i socijalne funkcije države. i socijalne funkcije države. Intervencionizam države u socijalnoj sferi motivisan je potrebom daIntervencionizam države u socijalnoj sferi motivisan je potrebom da se omogući (osigura) dostojanstveno življenje svim građanima. Na taj način, za razliku odse omogući (osigura) dostojanstveno življenje svim građanima. Na taj način, za razliku od građanskih i političkih – kao prava pojedinca (nasuprot državi), ekonomska i socijalna prava nisugrađanskih i političkih – kao prava pojedinca (nasuprot državi), ekonomska i socijalna prava nisu samo prava pojedinca već i obaveze (“instruktivne” norme) za državu.samo prava pojedinca već i obaveze (“instruktivne” norme) za državu.

U ovom radu se ne upuštamo u pojmovno određenje socijalnih prava. Spomenimo samo toU ovom radu se ne upuštamo u pojmovno određenje socijalnih prava. Spomenimo samo to da se socijalna prava ili prava sa socijalnim sadržajem u klasičnoj teoriji prava čovekada se socijalna prava ili prava sa socijalnim sadržajem u klasičnoj teoriji prava čoveka protivstavljaju individualnim slobodama (pravima) čoveka. Međutim, i tzv. individualne slobodeprotivstavljaju individualnim slobodama (pravima) čoveka. Međutim, i tzv. individualne slobode imaju jedan nesumnjivo socijalni aspekt, pošto se ostvaruju u društvu, i upravo zbog toga imajuimaju jedan nesumnjivo socijalni aspekt, pošto se ostvaruju u društvu, i upravo zbog toga imaju svoj ograničeni sadržaj: “Vršenje prirodnih prava svakog čoveka nema drugih granica do onihsvoj ograničeni sadržaj: “Vršenje prirodnih prava svakog čoveka nema drugih granica do onih koje obezbeđuje uživanje istih prava drugim članovima društva” (član 4. Deklaracije o pravimakoje obezbeđuje uživanje istih prava drugim članovima društva” (član 4. Deklaracije o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine).čoveka i građanina iz 1789. godine).261261Isticanjem socijalnog aspekta prava čoveka, i pozivanjemIsticanjem socijalnog aspekta prava čoveka, i pozivanjem na princip ograničenja prava sadržan u francuskoj Deklaraciji prava čoveka i građanina, izvodi sena princip ograničenja prava sadržan u francuskoj Deklaraciji prava čoveka i građanina, izvodi se zaključak da individualna prava (slobode) nisu anarhična, već da su zapravo svojevrsne socijalnezaključak da individualna prava (slobode) nisu anarhična, već da su zapravo svojevrsne socijalne slobode. Štaviše, sam naziv socijalna prava unekoliko predstavlja pleonazam, pošto ne postojeslobode. Štaviše, sam naziv socijalna prava unekoliko predstavlja pleonazam, pošto ne postoje prava koja nisu socijalna. Zato se pod socijalnim pravima (u užem smislu) podrazumeva korpusprava koja nisu socijalna. Zato se pod socijalnim pravima (u užem smislu) podrazumeva korpus prava ili sloboda radnika (pravo na rad, sloboda sindikalnog organizovanja, pravo na kolektivnoprava ili sloboda radnika (pravo na rad, sloboda sindikalnog organizovanja, pravo na kolektivno pregovaranje, pravo na štrajk, itd.), za razliku od ekonomskih sloboda (prava svojine, slobodepregovaranje, pravo na štrajk, itd.), za razliku od ekonomskih sloboda (prava svojine, slobode preduzetništva) i prava čoveka uopšte.preduzetništva) i prava čoveka uopšte.262262Socijalna prava i slobode mogu biti istinski i u celiniSocijalna prava i slobode mogu biti istinski i u celini osigurana samo ukoliko postoji adekvatan pravni okvir i povoljna politička klima za poštovanjeosigurana samo ukoliko postoji adekvatan pravni okvir i povoljna politička klima za poštovanje javnih sloboda u celini. Zbog međuzavisnosti građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih ijavnih sloboda u celini. Zbog međuzavisnosti građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, ne može se očekivati da se socijalna prava efektivno i u celini uživaju, ukolikokulturnih prava, ne može se očekivati da se socijalna prava efektivno i u celini uživaju, ukoliko to nije slučaj i sa drugim javnim slobodama (pravom na slobodu i ličnu sigurnost, slobodomto nije slučaj i sa drugim javnim slobodama (pravom na slobodu i ličnu sigurnost, slobodom mišljenja i njenog izražavanja, slobodom udruživanja, pravom na pravično suđenje odmišljenja i njenog izražavanja, slobodom udruživanja, pravom na pravično suđenje od nezavisnog i nepristrasnog suda, itd.).nezavisnog i nepristrasnog suda, itd.).263263

260 L. Betten, L. Betten, op. cit.op. cit., str. 135–136., str. 135–136.261 Videti G. Del Vecchio, La Déclaration des droits de l'homme et du citoyen dans la révolution française, ÉditriceVideti G. Del Vecchio, La Déclaration des droits de l'homme et du citoyen dans la révolution française, Éditrice Nagard, Roma, 1979, str. 24.Nagard, Roma, 1979, str. 24.262 Videti A-C. Colliard, Videti A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 779–781.str. 779–781.263 Bliže, N. Valticos, “Un dévélopement du droit international du travail: les droits syndicaux et les libertésBliže, N. Valticos, “Un dévélopement du droit international du travail: les droits syndicaux et les libertés publiques”, En hommage à P. Horion, Faculté de droit de Liège, 1972, str. 263–289.publiques”, En hommage à P. Horion, Faculté de droit de Liège, 1972, str. 263–289.

60

Koncept “modernih” fundametalnih prava čoveka na međunarodnom planu izražavaKoncept “modernih” fundametalnih prava čoveka na međunarodnom planu izražava Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966,Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966,264264a u evropskima u evropskim okvirima Socijalna povelja iz 1961. god. i Povelja Zajednice o osnovnim socijalnim pravimaokvirima Socijalna povelja iz 1961. god. i Povelja Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1989. godine.radnika iz 1989. godine.265265Evolucija odnosa prema ekonomskim i socijalnim pravima uEvolucija odnosa prema ekonomskim i socijalnim pravima u Evropskoj zajednici dovela je do uverenja da socijalna dimenzija Zajednice (danas Unije) imaEvropskoj zajednici dovela je do uverenja da socijalna dimenzija Zajednice (danas Unije) ima jednak značaj kao i ekonomska dimenzija, odnosno da ekonomska i socijalna prava čoveka imajujednak značaj kao i ekonomska dimenzija, odnosno da ekonomska i socijalna prava čoveka imaju jednak rang (značaj) kao i građanska i politička prava, što se naročito izražava donošenjemjednak rang (značaj) kao i građanska i politička prava, što se naročito izražava donošenjem Povelje Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika 1989. godine.Povelje Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika 1989. godine.

U red “modernih” fundamentalnih socijalnih prava ubraja se i pravo na štrajk.U red “modernih” fundamentalnih socijalnih prava ubraja se i pravo na štrajk. 266266Pravo naPravo na štrajk ima isti rang fundamentalnog prava kao i pravo na rad, pravo svojine i slobodaštrajk ima isti rang fundamentalnog prava kao i pravo na rad, pravo svojine i sloboda preduzetništva.preduzetništva.267267Ono je na međunarodnom planu izričito ili implicitno priznato u međunarodnimOno je na međunarodnom planu izričito ili implicitno priznato u međunarodnim ugovorima univerzalnog i regionalnog karaktera, a u unutrašnjem pravu se javlja kao eksplicitnougovorima univerzalnog i regionalnog karaktera, a u unutrašnjem pravu se javlja kao eksplicitno ili implicitno priznato pravo ustavnog ranga.ili implicitno priznato pravo ustavnog ranga.

Pravo na štrajk u međunarodnom radnom pravuPravo na štrajk u međunarodnom radnom pravuPravo na štrajk može biti izričito ili implicitno priznato pravo međunarodnim ugovorimaPravo na štrajk može biti izričito ili implicitno priznato pravo međunarodnim ugovorima

univerzalnog i regionalnog karaktera.univerzalnog i regionalnog karaktera.i) i) Pravo na štrajk kao međunarodnim ugovorima izričito priznato pravoPravo na štrajk kao međunarodnim ugovorima izričito priznato pravo . Prvi međunarodni. Prvi međunarodni

ugovor univerzalnog karaktera koji je eksplicitno priznao pravo na štrajk je Međunarodni pakt ougovor univerzalnog karaktera koji je eksplicitno priznao pravo na štrajk je Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. (stupio na snagu 1976) godine. Pravo naekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. (stupio na snagu 1976) godine. Pravo na štrajk se priznaje (zajedno sa drugim kolektivnim pravima radnika), s tim što se Paktom predviđaštrajk se priznaje (zajedno sa drugim kolektivnim pravima radnika), s tim što se Paktom predviđa da se ovo pravo vrši u skladu sa zakonom, koji reguliše način ostvarivanja ovog prava (čl. 8. st.da se ovo pravo vrši u skladu sa zakonom, koji reguliše način ostvarivanja ovog prava (čl. 8. st. 1). Izvesna ograničenja prava na štrajk mogu se predvideti u pogledu pripadnika vojske, policije i1). Izvesna ograničenja prava na štrajk mogu se predvideti u pogledu pripadnika vojske, policije i državne uprave (čl. 8. st. 2. Pakta).državne uprave (čl. 8. st. 2. Pakta).268268

Na regionalnom planu, pravo na štrajk je eksplicitno priznato Među-američkom poveljomNa regionalnom planu, pravo na štrajk je eksplicitno priznato Među-američkom poveljom o socijalnim garantijama iz 1948. (čl. 27) i Evropskom socijalnom poveljom iz 1961. godine (čl.o socijalnim garantijama iz 1948. (čl. 27) i Evropskom socijalnom poveljom iz 1961. godine (čl. 6),6),269269a potom i Poveljom zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1989.a potom i Poveljom zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1989. godine.godine.270270Evropska socijalna povelja, prvi međunarodni ugovor na snazi koji je priznao izričitoEvropska socijalna povelja, prvi međunarodni ugovor na snazi koji je priznao izričito pravo na štrajk, priznaje pravo na štrajk u slučaju interesnih kolektivnih sporova, uz ograničenjapravo na štrajk, priznaje pravo na štrajk u slučaju interesnih kolektivnih sporova, uz ograničenja koja mogu proizaći iz kolektivnih ugovora o radu (npr. klauzula očuvanja mira). Ograničenjakoja mogu proizaći iz kolektivnih ugovora o radu (npr. klauzula očuvanja mira). Ograničenja prava na štrajk Povelja dopušta kada je to “neophodno u demokratskom društvu zbog zaštiteprava na štrajk Povelja dopušta kada je to “neophodno u demokratskom društvu zbog zaštite prava i sloboda drugih ili radi zaštite javnog interesa, nacionalne sigurnosti, javnog zdravlja iprava i sloboda drugih ili radi zaštite javnog interesa, nacionalne sigurnosti, javnog zdravlja i morala” (čl. 31. Povelje). Koncept prava na štrajk u Socijalnoj povelji više izražava konceptmorala” (čl. 31. Povelje). Koncept prava na štrajk u Socijalnoj povelji više izražava koncept štrajka kao prava sindikata nego kao fundamentalnog prava radnika. Ovde se pravo na štrajkštrajka kao prava sindikata nego kao fundamentalnog prava radnika. Ovde se pravo na štrajk shvata kao komplementarno kolektivnom pregovaranju za slučaj (samo) interesnih kolektivnihshvata kao komplementarno kolektivnom pregovaranju za slučaj (samo) interesnih kolektivnih

264 N. Valticos, N. Valticos, op. cit.op. cit., str. 85–86., str. 85–86.265 La Charte communautaire des droits sociaux fondamentaux des travalleurs, Le Dossier de l'Europe, Bruxelles,La Charte communautaire des droits sociaux fondamentaux des travalleurs, Le Dossier de l'Europe, Bruxelles, 6/90.6/90.266 Bliže o problemu razgraničenja fundamentalnih i nefundamentalnih socijalnih prava čoveka, L. Betten, Bliže o problemu razgraničenja fundamentalnih i nefundamentalnih socijalnih prava čoveka, L. Betten, op. cit.op. cit.,, str. 3–25.str. 3–25.267 N. Communod, M. Féron, N. Communod, M. Féron, op. cit., op. cit., str. 248.str. 248.268 L. Betten, L. Betten, op. cit.op. cit., str. 192; J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, “Principles of the Committee on Freedom of, str. 192; J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, “Principles of the Committee on Freedom of Association Concerning Strikes”, International Labour Rewiew, Vol. 126, No. 5, 1987, str. 543.Association Concerning Strikes”, International Labour Rewiew, Vol. 126, No. 5, 1987, str. 543.269 J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, op. cit.op. cit., str. 543., str. 543.270 La Charte communautaire des droits sociaux fondamentaux des travailleurs, str. 6; R. H. Folsom, La Charte communautaire des droits sociaux fondamentaux des travailleurs, str. 6; R. H. Folsom, op. cit.op. cit., str. 214., str. 214.

61

radnih sporova.radnih sporova.271271Ipak, treba istaći da je, shodno tumačenju Komiteta nezavisnih eksperata,Ipak, treba istaći da je, shodno tumačenju Komiteta nezavisnih eksperata, suprotno Povelji zabranjivati štrajk koji nema za cilj zaključivanje kolektivnog ugovora o radu.suprotno Povelji zabranjivati štrajk koji nema za cilj zaključivanje kolektivnog ugovora o radu.272272

Povelja zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika,Povelja zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika,273273kao svojevrsna deklaracijakao svojevrsna deklaracija država članica Evropske zajednice, praćena istovremeno Akcionim programom koji je pripremiladržava članica Evropske zajednice, praćena istovremeno Akcionim programom koji je pripremila Komisija Evropske zajednice u okviru odeljka “Sloboda udruživanja i kolektivno pregovaranje”,Komisija Evropske zajednice u okviru odeljka “Sloboda udruživanja i kolektivno pregovaranje”, izričito predviđa “pravo da se pribegne u slučaju interesnih sporova kolektivnim akcijama,izričito predviđa “pravo da se pribegne u slučaju interesnih sporova kolektivnim akcijama, uključujući i pravo na štrajk, pod uslovom (rezervom) da se poštuju obevaze koje proizilaze izuključujući i pravo na štrajk, pod uslovom (rezervom) da se poštuju obevaze koje proizilaze iz nacionalnih propisa i kolektivnih ugovora”.nacionalnih propisa i kolektivnih ugovora”.274274Pri tom, Povelja favorizuje tzv. mirne metodePri tom, Povelja favorizuje tzv. mirne metode rešavanja kolektivnih sporova – mirenje, posredovanje i arbitražu (čl. 13. st. 2). Najzad,rešavanja kolektivnih sporova – mirenje, posredovanje i arbitražu (čl. 13. st. 2). Najzad, unutrašnji pravni poredak država članica određuje pod kojim uslovima i u kojoj meri će pravo naunutrašnji pravni poredak država članica određuje pod kojim uslovima i u kojoj meri će pravo na štrajk, kao i druga kolektivna prava radnika, biti primenjena u pogledu vojske, policije i javneštrajk, kao i druga kolektivna prava radnika, biti primenjena u pogledu vojske, policije i javne uprave (čl. 14. Povelje).uprave (čl. 14. Povelje).275275

Iako je sa donošenjem Jedinstvenog evropskog akta 1986. godine došlo do proširenjaIako je sa donošenjem Jedinstvenog evropskog akta 1986. godine došlo do proširenja nadležnosti komunitarnih institucija u oblasti socijalne politike, unošenjem novih članova 118A inadležnosti komunitarnih institucija u oblasti socijalne politike, unošenjem novih članova 118A i 118B u konstitutivni Ugovor, određena pitanja socijalnog prava (politike) nisu uključena u118B u konstitutivni Ugovor, određena pitanja socijalnog prava (politike) nisu uključena u nadležnost Zajednice, kako bi se poštovale i razlike između nacionalnih sistema. U red pitanjanadležnost Zajednice, kako bi se poštovale i razlike između nacionalnih sistema. U red pitanja koja su isključena iz nadležnosti Zajednice spadaju i pravo na štrajk i lokaut. To potvrđuje ikoja su isključena iz nadležnosti Zajednice spadaju i pravo na štrajk i lokaut. To potvrđuje i Sporazum o socijalnoj politici, donet paralelno sa Ugovorom o Evropskoj uniji, koji precizira uSporazum o socijalnoj politici, donet paralelno sa Ugovorom o Evropskoj uniji, koji precizira u kojim segmentima socijalne politike nije uopšte poželjna komunitarna akcija i harmonizacija, jerkojim segmentima socijalne politike nije uopšte poželjna komunitarna akcija i harmonizacija, jer se raznovrsnost smatra vrednošću koju treba očuvati.se raznovrsnost smatra vrednošću koju treba očuvati.276276

ii) Pravo na štrajk kao međunarodnim ugovorima implicitno priznato pravo. Pravo na štrajkii) Pravo na štrajk kao međunarodnim ugovorima implicitno priznato pravo. Pravo na štrajk se smatra implicitno priznatim pravom u više konvencija Međunarodne organizacije rada, koje sese smatra implicitno priznatim pravom u više konvencija Međunarodne organizacije rada, koje se zajednički nazivaju Konvencije o slobodi udruživanja.zajednički nazivaju Konvencije o slobodi udruživanja.277277To su Konvencija o slobodi udruživanjaTo su Konvencija o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje (Konvencija br. 87 iz 1948), Konvencija o pravu nai zaštiti prava na organizovanje (Konvencija br. 87 iz 1948), Konvencija o pravu na organizovanje i slobodu kolektivnog pregovaranja (Konvencija br. 98 iz 1949), Konvencija oorganizovanje i slobodu kolektivnog pregovaranja (Konvencija br. 98 iz 1949), Konvencija o slobodi udruživanja i postupcima utvrđivanja uslova rada u javnom sektoru (Konvencija br. 151slobodi udruživanja i postupcima utvrđivanja uslova rada u javnom sektoru (Konvencija br. 151 iz 1978), i Konvencija o kolektivnom pregovaranju (Konvencija br. 154 iz 1981. godine).iz 1978), i Konvencija o kolektivnom pregovaranju (Konvencija br. 154 iz 1981. godine).278278SS obzirom na to da su odredbe pomenutih konvencija dosta uopštene, i da izričito ne priznaju pravoobzirom na to da su odredbe pomenutih konvencija dosta uopštene, i da izričito ne priznaju pravo na štrajk, do stava o implicitnom priznavanju prava na štrajk došlo se širim tumačenjem mena štrajk, do stava o implicitnom priznavanju prava na štrajk došlo se širim tumačenjem me--đunarodnih radnih standarda sadržanih u ovim konvencijama. Konvencija br. 87 ističe opšteđunarodnih radnih standarda sadržanih u ovim konvencijama. Konvencija br. 87 ističe opšte pravo sindikata radnika da organizuju svoje aktivnosti (član 3), a štrajkovi su nužno sastavni deopravo sindikata radnika da organizuju svoje aktivnosti (član 3), a štrajkovi su nužno sastavni deo

271 U tom smislu, takođe, O. Kahn-Freund, U tom smislu, takođe, O. Kahn-Freund, op. cit.op. cit., str. 310., str. 310.272 D. Harris, D. Harris, op. cit.op. cit., str. 74–78., str. 74–78.273 Za vreme održavanja Saveta Evrope 8. i 9. decembra 1989. godine, šefovi država ili vlada država članicaZa vreme održavanja Saveta Evrope 8. i 9. decembra 1989. godine, šefovi država ili vlada država članica Evropske zajednice, sa izuzetkom Velike Britanije, usvojili su ovu Povelju. Evropske zajednice, sa izuzetkom Velike Britanije, usvojili su ovu Povelju. Videti R. H. Folsom, Videti R. H. Folsom, op. cit.op. cit., str. 214., str. 214.274 La Charte communautaire ..., str. 6.La Charte communautaire ..., str. 6.275 IbidemIbidem..276 Bliže, J. Cloos, D. Reinesch, D. Vigne, J. Weyland, Le traité de Maastricht, Bruxelles, 1994, str. 303–304 i 311–Bliže, J. Cloos, D. Reinesch, D. Vigne, J. Weyland, Le traité de Maastricht, Bruxelles, 1994, str. 303–304 i 311–313.313.277 D. Paravina, “Međusobna uslovljenost obaveza i prava iz radnog odnosa”, Radno i socijalno pravo, br. 3–6/1998,D. Paravina, “Međusobna uslovljenost obaveza i prava iz radnog odnosa”, Radno i socijalno pravo, br. 3–6/1998, str. 22.str. 22.278 Droit syndical de l'OIT, Normes et procédures, Bureau international du travail, Genève, 1995, str. 9–44. RečDroit syndical de l'OIT, Normes et procédures, Bureau international du travail, Genève, 1995, str. 9–44. Reč “štrajk” se sporadično pominje u Konvenciji o ukidanju prinudnog rada (br. 105) iz 1957, kojom se zabranjuje bilo“štrajk” se sporadično pominje u Konvenciji o ukidanju prinudnog rada (br. 105) iz 1957, kojom se zabranjuje bilo koja forma prinudnog rada kao kazna za učešće u štrajku, član 1(d), i u Preporuci o dobrovoljnom mirenju i arbitražikoja forma prinudnog rada kao kazna za učešće u štrajku, član 1(d), i u Preporuci o dobrovoljnom mirenju i arbitraži (br. 92) iz 1951. godine (članovi 4, 6 i 7). Međunarodna konferencija rada nije uspela, i pored pokušaja u periodu(br. 92) iz 1951. godine (članovi 4, 6 i 7). Međunarodna konferencija rada nije uspela, i pored pokušaja u periodu između 1947. i 1950, kao i 1978. godine, da donese međunarodne radne standarde koji bi se izričito odnosili naizmeđu 1947. i 1950, kao i 1978. godine, da donese međunarodne radne standarde koji bi se izričito odnosili na pravo na štrajk. Videti J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, pravo na štrajk. Videti J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, op. cit.op. cit., str. 543., str. 543.

62

tih značajnih aktivnosti organizacija radnika. I od strane Komiteta eksperata za primenutih značajnih aktivnosti organizacija radnika. I od strane Komiteta eksperata za primenu konvencija i preporuka, kao i Komiteta za slobodu udruživanja, potvrđeno je pravo na štrajk, kaokonvencija i preporuka, kao i Komiteta za slobodu udruživanja, potvrđeno je pravo na štrajk, kao legitimno sredstvo za odbranu profesionalnih interesa.legitimno sredstvo za odbranu profesionalnih interesa.279279Uloga Komiteta je posebno značajna jerUloga Komiteta je posebno značajna jer je tumačenjem (kvazi-normativna funkcija) i ispitivanjem slučajeva kršenja odredbi konvencija oje tumačenjem (kvazi-normativna funkcija) i ispitivanjem slučajeva kršenja odredbi konvencija o slobodi udruživanja (kvazi-sudska funkcija – slobodi udruživanja (kvazi-sudska funkcija – international case lawinternational case law),),280280došlo do proširenjadošlo do proširenja značenja i dopune izričitih odredbi konvencija MOR-a. Tako, Komitet je zauzeo nedvosmislenznačenja i dopune izričitih odredbi konvencija MOR-a. Tako, Komitet je zauzeo nedvosmislen stav da zaštita od antisindikalnih akata diskriminacije obuhvata i zaštitu od antisindikalnestav da zaštita od antisindikalnih akata diskriminacije obuhvata i zaštitu od antisindikalne diskriminacije zbog učešća u dopuštenom štrajku.diskriminacije zbog učešća u dopuštenom štrajku.281281

Pravo na štrajk kao ustavom priznato pravoPravo na štrajk kao ustavom priznato pravoPravo na štrajk, kao jedno od osnovnih socijalnih prava, može biti ustavom eksplicitnoPravo na štrajk, kao jedno od osnovnih socijalnih prava, može biti ustavom eksplicitno

priznato (npr. ustavi Francuske i Italije), ili ustavom implicitno priznato kao sastavni deo drugihpriznato (npr. ustavi Francuske i Italije), ili ustavom implicitno priznato kao sastavni deo drugih ustavom eksplicitno predviđenih socijalnih prava i sloboda – npr. kao integralni deo slobodeustavom eksplicitno predviđenih socijalnih prava i sloboda – npr. kao integralni deo slobode udruživanja (ustavi SR Nemačke, Grčke, Luksemburga),udruživanja (ustavi SR Nemačke, Grčke, Luksemburga),282282ili prava radnika na organizovanje,ili prava radnika na organizovanje, pregovaranje i kolektivnu akciju (Ustav Japana).pregovaranje i kolektivnu akciju (Ustav Japana).283283Švedski Ustav proklamuje pravo subjekata naŠvedski Ustav proklamuje pravo subjekata na tržištu radne snage na “ofanzivnu ekonomsku akciju”, što uključuje i pravo na štrajk i pravo natržištu radne snage na “ofanzivnu ekonomsku akciju”, što uključuje i pravo na štrajk i pravo na lokaut.lokaut.284284

i) Pravo na štrajk kao eksplicitno ustavom priznato pravo predviđa se u ustavima nizai) Pravo na štrajk kao eksplicitno ustavom priznato pravo predviđa se u ustavima niza zemalja.zemalja.

– – Ustav Francuske.Ustav Francuske. Sastavni deo Ustava Francuske iz 1958. godine predstavlja Preambula Sastavni deo Ustava Francuske iz 1958. godine predstavlja Preambula Ustava iz 1946, na koju se važeći Ustav poziva. Ovom Preambulom je predviđeno i pravo naUstava iz 1946, na koju se važeći Ustav poziva. Ovom Preambulom je predviđeno i pravo na štrajk “koje se vrši u okviru zakona koji ga regulišu”.štrajk “koje se vrši u okviru zakona koji ga regulišu”.285285Bitno obeležje ustavnog koncepta pravaBitno obeležje ustavnog koncepta prava na štrajk je to da je ono priznato kao pravo individualnog radnika (koje se kolektivno ostvaruje),na štrajk je to da je ono priznato kao pravo individualnog radnika (koje se kolektivno ostvaruje), a ne pravo (privilegija) sindikata.a ne pravo (privilegija) sindikata.286286Od posebnog značaja za Ustavom priznato pravo na štrajk suOd posebnog značaja za Ustavom priznato pravo na štrajk su određene odluke Ustavnog saveta (određene odluke Ustavnog saveta (Conseil d'EtatConseil d'Etat), kojima su kao neustavne proglašene odredbe), kojima su kao neustavne proglašene odredbe pojedinih zakona koji regulišu pravo na štrajk.pojedinih zakona koji regulišu pravo na štrajk.287287

– – Ustav ItalijeUstav Italije iz 1948. godine garantuje pravo na štrajk, “koje se vrši u okviru zakona koji iz 1948. godine garantuje pravo na štrajk, “koje se vrši u okviru zakona koji ga regulišu”.ga regulišu”.288288Pri tom, pravo na štrajk je koncipirano kao pravo individualnog radnika, a nePri tom, pravo na štrajk je koncipirano kao pravo individualnog radnika, a ne sindikata, što posindikata, što potvrđuje i sudska praksa (kasacionog suda).tvrđuje i sudska praksa (kasacionog suda).289289

279 N. Valticos, N. Valticos, op. cit.op. cit., str. 85–86., str. 85–86.280 Bliže o Komitetu za slobodu udruživanja, B. A. Lubarda, Leksikon industrijskih odnosa, str. 98.Bliže o Komitetu za slobodu udruživanja, B. A. Lubarda, Leksikon industrijskih odnosa, str. 98.281 J. Hodges-Aeberhard, A. Odere de Dios, J. Hodges-Aeberhard, A. Odere de Dios, op. cit.op. cit., str. 544–545., str. 544–545.282 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.,op. cit., str. 305–307; V. R. Berghahn, D. Karsten, str. 305–307; V. R. Berghahn, D. Karsten, op. cit.op. cit., str. 89–92., str. 89–92.283 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., 1987, str. 49., 1987, str. 49.284 S. Edlund, B. Nyström, S. Edlund, B. Nyström, op. cit.op. cit., str. 31., str. 31.285 A-C. Colliard, A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 816; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, str. 816; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 32 i 923; L. Betten, , str. 32 i 923; L. Betten, op.op. cit.cit., str. 135–136 (i fusnota 44 na strani 280)., str. 135–136 (i fusnota 44 na strani 280).286 Cour de Cassation (Soc.), 1. June 1967, Dalloz, 1967, str. 753; prema L. Betten, Cour de Cassation (Soc.), 1. June 1967, Dalloz, 1967, str. 753; prema L. Betten, op. cit.op. cit., str. 137 i fusnota 50 na, str. 137 i fusnota 50 na strani 280.strani 280.287 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 35., str. 35.288 L. Mengoni, “La participazione del sindicato al potere politico dello Stato”, En hommage à P. Horion, Faculté deL. Mengoni, “La participazione del sindicato al potere politico dello Stato”, En hommage à P. Horion, Faculté de droit de Liège, 1972, str. 185–186; L. Betten, droit de Liège, 1972, str. 185–186; L. Betten, op. cit.op. cit., str. 136–137; fusnota 44 na strani 280., str. 136–137; fusnota 44 na strani 280.289 Corte Cass., 7 June 1952, no. 1628; G. I. 1952, p. 624; prema L. Betten, Corte Cass., 7 June 1952, no. 1628; G. I. 1952, p. 624; prema L. Betten, op. cit.op. cit., str.137; fusnote 48 i 50 na strani, str.137; fusnote 48 i 50 na strani 280; R. Rossi, R. Caffo, Diritto del Lavoro, Napoli, 1981, str. 160–161.280; R. Rossi, R. Caffo, Diritto del Lavoro, Napoli, 1981, str. 160–161.

63

– – Ustav JapanaUstav Japana iz 1946. godine garantuje radnicima “pravo na kolektivno delovanje”. Iako iz 1946. godine garantuje radnicima “pravo na kolektivno delovanje”. Iako Ustav ne pominje izričito reč “štrajk”, može se uzeti da je pravo na štrajk eksplicitno ustavnoUstav ne pominje izričito reč “štrajk”, može se uzeti da je pravo na štrajk eksplicitno ustavno pravo, pošto pravo na kolektivno delovanje uključuje pre svega (pravo na) štrajk.pravo, pošto pravo na kolektivno delovanje uključuje pre svega (pravo na) štrajk.290290

– – Ustav SR JugoslavijeUstav SR Jugoslavije291291propisuje da “zaposleni imaju pravo na štrajk radi zaštite svojihpropisuje da “zaposleni imaju pravo na štrajk radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa, u skladu sa saveznim zakonom” (čl. 57. st. 1). Ustavniprofesionalnih i ekonomskih interesa, u skladu sa saveznim zakonom” (čl. 57. st. 1). Ustavni koncept garantuje pravo na štrajk zaposlenima, iz čega bi se mogao izvesti zaključak da se pravokoncept garantuje pravo na štrajk zaposlenima, iz čega bi se mogao izvesti zaključak da se pravo na štrajk priznaje kao kolektivno pravo radnika, a ne kao pravo (privilegija) sindikata. Međutim,na štrajk priznaje kao kolektivno pravo radnika, a ne kao pravo (privilegija) sindikata. Međutim, savezni Zakon o štrajkusavezni Zakon o štrajku292292u velikoj meri odstupa od ovakvog ustavnog određenja prava na štrajku velikoj meri odstupa od ovakvog ustavnog određenja prava na štrajk kao kolektivnog prava zaposlenih, jer pravo na štrajk određuje prevashodno kao pravo sindikata.kao kolektivnog prava zaposlenih, jer pravo na štrajk određuje prevashodno kao pravo sindikata.

ii) Pravo na štrajk kao implicitno ustavom priznato pravo. Ustavni koncept prava na štrajk,ii) Pravo na štrajk kao implicitno ustavom priznato pravo. Ustavni koncept prava na štrajk, implicitno priznatog kao integralnog dela eksplicitno priznatog prava (slobode) na sindikalnoimplicitno priznatog kao integralnog dela eksplicitno priznatog prava (slobode) na sindikalno udruživanje, počiva na ideji o tesnoj povezanosti i uzajamnoj uslovljenosti prava na udruživanje,udruživanje, počiva na ideji o tesnoj povezanosti i uzajamnoj uslovljenosti prava na udruživanje, kolektivno pregovaranje i kolektivnu akciju. Sloboda sindikalnog udruživanja ne bi imala svojkolektivno pregovaranje i kolektivnu akciju. Sloboda sindikalnog udruživanja ne bi imala svoj puni smisao bez prava na kolektivno pregovaranje i štrajk (kao oblika sindikalnog delovanja).puni smisao bez prava na kolektivno pregovaranje i štrajk (kao oblika sindikalnog delovanja). Ovakav ustavni koncept prava na štrajk vodi jednom drugom bitnom obeležju prava na štrajk,Ovakav ustavni koncept prava na štrajk vodi jednom drugom bitnom obeležju prava na štrajk, koje se izvodi iz prava na sindikalno organizovanje – pravo na organizovanje štrajka je pravokoje se izvodi iz prava na sindikalno organizovanje – pravo na organizovanje štrajka je pravo sindikata, a pravo na učešće u štrajku je pravo radnika. Na ovim bitnim koncepcijskimsindikata, a pravo na učešće u štrajku je pravo radnika. Na ovim bitnim koncepcijskim postulatima počiva ustavni koncept prava na štrajk u pravu Nemačke, Grčke, Luksemburga.postulatima počiva ustavni koncept prava na štrajk u pravu Nemačke, Grčke, Luksemburga.

– – Ustav NemačkeUstav Nemačke (Osnovni zakon – (Osnovni zakon – GrundgesetzGrundgesetz) štiti uopšte slobodu udruživanja,) štiti uopšte slobodu udruživanja, odnosno “garantuje slobodu udruživanja kao sredstvo za zaštitu i poboljšanje radnih iodnosno “garantuje slobodu udruživanja kao sredstvo za zaštitu i poboljšanje radnih i ekonomskih uslova svakoga i u svim profesijama (delatnostima). Sporazumi koji bi imali za ciljekonomskih uslova svakoga i u svim profesijama (delatnostima). Sporazumi koji bi imali za cilj ograničavanje ili ometanje (ostvarivanja) ovog prava su ništavni, a mere usmerene ka njihovomograničavanje ili ometanje (ostvarivanja) ovog prava su ništavni, a mere usmerene ka njihovom ograničavanju ili ometanju su nezakonite” (čl. 9. st. 3).ograničavanju ili ometanju su nezakonite” (čl. 9. st. 3).293293Istorijsko tumačenje pokazuje daIstorijsko tumačenje pokazuje da nemački zakonodavac nije imao nameru da uključi pravo na štrajk u okviru člana 9(3) Ustava.nemački zakonodavac nije imao nameru da uključi pravo na štrajk u okviru člana 9(3) Ustava. Radnopravna i ustavnopravna teorija su tražili ustavni osnov prava na štrajk i u članu 2. Ustava,Radnopravna i ustavnopravna teorija su tražili ustavni osnov prava na štrajk i u članu 2. Ustava, koji proklamuje slobodu razvoja ličnosti (pojedinca), ali je i taj stav odbačen, s obzirom na to dakoji proklamuje slobodu razvoja ličnosti (pojedinca), ali je i taj stav odbačen, s obzirom na to da je čl. 2 posvećen slobodi pojedinca, dok je štrajk kolektivni čin. Otuda je u radnopravnoj ije čl. 2 posvećen slobodi pojedinca, dok je štrajk kolektivni čin. Otuda je u radnopravnoj i ustavnopravnoj teoriji najviše pristalica zadobilo gledište koje priznavanje prava na štrajkustavnopravnoj teoriji najviše pristalica zadobilo gledište koje priznavanje prava na štrajk postavlja na širi osnov, ističući da ono treba da se zasniva na istorijskom ustavnom razvitku,postavlja na širi osnov, ističući da ono treba da se zasniva na istorijskom ustavnom razvitku, principu slobodnog socijalnog i demokratskog pravnog poretka (utvrđenog u članovima 18, 20 iprincipu slobodnog socijalnog i demokratskog pravnog poretka (utvrđenog u članovima 18, 20 i 28 Ustava), opštoj slobodi razvoja, čl. 2(1) Ustava, i odnosu između osnovnih ekonomskih i28 Ustava), opštoj slobodi razvoja, čl. 2(1) Ustava, i odnosu između osnovnih ekonomskih i socijalnih principa (uključujući i princip socijalne države) Ustava. Kompleks ovih ustavnihsocijalnih principa (uključujući i princip socijalne države) Ustava. Kompleks ovih ustavnih normi i principa sačinjava deo “slobodnog socijalnog demokratskog pravnog poretka” kojinormi i principa sačinjava deo “slobodnog socijalnog demokratskog pravnog poretka” koji država mora da uvažava, tj. ona ne može zabraniti ili ograničiti pravo radne borbedržava mora da uvažava, tj. ona ne može zabraniti ili ograničiti pravo radne borbe ((ArbeitskampfeArbeitskampfe) – što uključuje štrajk i lokaut.) – što uključuje štrajk i lokaut.294294To potvrđuje i praksa Saveznog radnog suda,To potvrđuje i praksa Saveznog radnog suda, koja je odigrala odlučujuću ulogu u uobličavanju (koncepta) prava na štrajk, umnogome kaokoja je odigrala odlučujuću ulogu u uobličavanju (koncepta) prava na štrajk, umnogome kao prava svojevrsnog pretorijanskog porekla. Ipak, u vezi sa Zakonom o postupanju u hitnimprava svojevrsnog pretorijanskog porekla. Ipak, u vezi sa Zakonom o postupanju u hitnim situacijama iz 1968. godine, čl. 9. st. 3. Ustava je pretrpeo amandmanske dopune, tako da jesituacijama iz 1968. godine, čl. 9. st. 3. Ustava je pretrpeo amandmanske dopune, tako da je predviđeno da određene mere, za slučaj potrebe zaštite nacionalnih interesa, neće biti usmerenepredviđeno da određene mere, za slučaj potrebe zaštite nacionalnih interesa, neće biti usmerene protiv industrijske akcije preduzete od strane udruženja (bilo radnika ili poslodavaca) u ciljuprotiv industrijske akcije preduzete od strane udruženja (bilo radnika ili poslodavaca) u cilju

290 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 131., str. 131.291 ”Službeni list SRJ”, br. 1/1992.”Službeni list SRJ”, br. 1/1992.292 ”Službeni list SRJ”, br. 29/1996.”Službeni list SRJ”, br. 29/1996.293 L. Betten, L. Betten, op. cit.op. cit., str. 137; M. Weiss, , str. 137; M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 133 i sledeće., str. 133 i sledeće.294 L. Betten, L. Betten, op. cit.op. cit., str. 137–138; M. Weiss, , str. 137–138; M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 141–143., str. 141–143.

64

očuvanja ili poboljšanja uslova rada. Na taj način, makar u jednom užem i specifičnomočuvanja ili poboljšanja uslova rada. Na taj način, makar u jednom užem i specifičnom kontekstu, iziričito se priznaje ustavni karakter pravu na štrajk (kao i pravu na lokaut).kontekstu, iziričito se priznaje ustavni karakter pravu na štrajk (kao i pravu na lokaut).295295

– – Ustav SADUstav SAD. Ima pokušaja da se i u ovom ustavu nađe osnov za pravo na štrajk, s. Ima pokušaja da se i u ovom ustavu nađe osnov za pravo na štrajk, s pozivanjem na Trinaesti amandman Ustava, koji zabranjuje prinudni rad (pozivanjem na Trinaesti amandman Ustava, koji zabranjuje prinudni rad ( involuntary servitudeinvoluntary servitude)) (osim kao kaznu za krivično delo), odnosno koji zabranjuje poslodavcu da primorava radnika da(osim kao kaznu za krivično delo), odnosno koji zabranjuje poslodavcu da primorava radnika da radi suprotno njegovoj volji. S pravom se ističe da je zabrana prinudnog rada, predviđena ovimradi suprotno njegovoj volji. S pravom se ističe da je zabrana prinudnog rada, predviđena ovim amandmanom, individualno pravo, dok je štrajk kolektivna akcija, kao i to da je cilj štrajka kaoamandmanom, individualno pravo, dok je štrajk kolektivna akcija, kao i to da je cilj štrajka kao ekonomskog oružja da se od poslodavca dobiju povoljniji uslovi rada. ekonomskog oružja da se od poslodavca dobiju povoljniji uslovi rada. Otuda, pravo na štrajk nijeOtuda, pravo na štrajk nije ustavno pravo u SAD.ustavno pravo u SAD.296296

POJAM I KONCEPT PRAVA NA ŠTRAJKPOJAM I KONCEPT PRAVA NA ŠTRAJKPod štrajkom se podrazumeva privremeni kolektivni prekid rada zaposlenih u cilju vršenjaPod štrajkom se podrazumeva privremeni kolektivni prekid rada zaposlenih u cilju vršenja

pritiska na poslodavca da prihvati zahteve radnika o pitanjima koja su predmet spora.pritiska na poslodavca da prihvati zahteve radnika o pitanjima koja su predmet spora. 297297Štrajk jeŠtrajk je zajednički i planirani prekid rada od strane više radnika sa namerom da nastave svoj rad kadazajednički i planirani prekid rada od strane više radnika sa namerom da nastave svoj rad kada njihovi zahtevi budu ispunjeni kroz zaključivanje novog kolektivnog ugovora.njihovi zahtevi budu ispunjeni kroz zaključivanje novog kolektivnog ugovora.298298Štrajk seŠtrajk se definiše i kao kolektivni prekid rada od strane radnika u cilju prestanka rada (funkcionisanja)definiše i kao kolektivni prekid rada od strane radnika u cilju prestanka rada (funkcionisanja) preduzeća radi vršenja ekonomskog pritiska na poslodavca ili na celu zajednicu.preduzeća radi vršenja ekonomskog pritiska na poslodavca ili na celu zajednicu.299299Slično tome,Slično tome, štrajk se definiše kao kolektivni i usklađeni prekid rada da bi se izvršio pritisak na šefa preduzećaštrajk se definiše kao kolektivni i usklađeni prekid rada da bi se izvršio pritisak na šefa preduzeća ili javnu vlast,ili javnu vlast,300300ili se definiše kao usklađeni prekid rada, (nelagodna, uznemiravajuća) meraili se definiše kao usklađeni prekid rada, (nelagodna, uznemiravajuća) mera privremenog pritiska da bi se zadobila promena uslova rada.privremenog pritiska da bi se zadobila promena uslova rada.301301Štrajk se definiše i kao koŠtrajk se definiše i kao kolektivnalektivna i usaglašena obustava izvršenja rada od grupe radnika sa neposrednim ciljem zaustavljanjai usaglašena obustava izvršenja rada od grupe radnika sa neposrednim ciljem zaustavljanja poslovanja jednog ili više preduzeća, radi vršenja pritiska bilo na poslodavce ili treća lica.poslovanja jednog ili više preduzeća, radi vršenja pritiska bilo na poslodavce ili treća lica. 302302UU širem smislu, štrajk se određuje kao sredstvo uticaja (prekidom rada) radnika na drugu stranu uširem smislu, štrajk se određuje kao sredstvo uticaja (prekidom rada) radnika na drugu stranu u ugovornom odnosu i protest, koji nema za cilj zaključenje kolektivnog ugovora, već je reakcijaugovornom odnosu i protest, koji nema za cilj zaključenje kolektivnog ugovora, već je reakcija protiv radnji poslodavca koje radnici smatraju nepravednim, kao i sredstvo vršenja određenogprotiv radnji poslodavca koje radnici smatraju nepravednim, kao i sredstvo vršenja određenog pritiska na vladu zbog nezadovoljstva njenom politikom.pritiska na vladu zbog nezadovoljstva njenom politikom.303303

Iz svih ovih definicija štrajka mogu se izvući (zajednička) bitna obeležja: privremeni iIz svih ovih definicija štrajka mogu se izvući (zajednička) bitna obeležja: privremeni i kolektivni prekid rada; predmet štrajka je vezan za pitanja koja mogu biti predmet kolektivnogkolektivni prekid rada; predmet štrajka je vezan za pitanja koja mogu biti predmet kolektivnog

295 M. Weiss, M. Weiss, op. cit., op. cit., str. 138.str. 138.296 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 293. , str. 293. (Da li se pravo na štrajk može smatrati prirodnim pravom čoveka da odbije da radi u(Da li se pravo na štrajk može smatrati prirodnim pravom čoveka da odbije da radi u uslovima koji mu se ne dopadaju, Mills ostavlja pravnim filozofima da odgovore).uslovima koji mu se ne dopadaju, Mills ostavlja pravnim filozofima da odgovore).297 A. Baltić, M. Despotović, Osnovni radnog prava Jugoslavije, Savremena administracija, Beograd, 1978, str. 323.A. Baltić, M. Despotović, Osnovni radnog prava Jugoslavije, Savremena administracija, Beograd, 1978, str. 323.298 V. R. Berghahn, D. Karsten, V. R. Berghahn, D. Karsten, op. cit.op. cit., str. 91., str. 91.299 J. Piron, J. Piron, op. cit.op. cit., str. 118., str. 118.300 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 961., str. 961.301 A-C. Colliard, A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 814: str. 814: Grève et lock-out sont des mesures de pression temporaires utilisées pour obtenirGrève et lock-out sont des mesures de pression temporaires utilisées pour obtenir par la contrainte une modification des conditions du travailpar la contrainte une modification des conditions du travail . Izvesnu teškoću u prevodu ove definicije prava na. Izvesnu teškoću u prevodu ove definicije prava na štrajk (i lokaut) izaziva sintagma štrajk (i lokaut) izaziva sintagma par contraintepar contrainte, koju, smatramo, ne treba prevesti u značenju prinude ili prisile, koju, smatramo, ne treba prevesti u značenju prinude ili prisile ((violence exercée contre qqnviolence exercée contre qqn), već u (blažem) značenju nelagodnosti, uznemirenosti (), već u (blažem) značenju nelagodnosti, uznemirenosti (qui estqui est gené, mal à l'aisegené, mal à l'aise),), pošto se u kontekstu prirode štrajka može govoriti samo o ekonomskom pritisku, a nikakvi akti prinude (pošto se u kontekstu prirode štrajka može govoriti samo o ekonomskom pritisku, a nikakvi akti prinude (vis absolutavis absoluta iliili vis compulsiva vis compulsiva) ne bi mogli biti dopušteni ni u radnom pravu kao ni u drugim granama (unutrašnjeg) prava.) ne bi mogli biti dopušteni ni u radnom pravu kao ni u drugim granama (unutrašnjeg) prava. Ostavljamo čitaocu da sam prosudi koje je od značenja sintagme Ostavljamo čitaocu da sam prosudi koje je od značenja sintagme par contraintepar contrainte prihvatljivije. prihvatljivije. Videti Dictionnaire duVideti Dictionnaire du français primordial, Sous la direction de P. Robert, S. N. L.– le Robert, Paris, 1971, str. 222.français primordial, Sous la direction de P. Robert, S. N. L.– le Robert, Paris, 1971, str. 222.302 P. Horion, Collection du droit de travail de la communauté, Vol. V. Grève et Lock-out, Luxembourg, 1961, p. 25;P. Horion, Collection du droit de travail de la communauté, Vol. V. Grève et Lock-out, Luxembourg, 1961, p. 25; prema B. Košutić, D. Mitrović, Autonomno pravo, s posebnim osvrtom na kolektivne pregovore, pravo na štrajk iprema B. Košutić, D. Mitrović, Autonomno pravo, s posebnim osvrtom na kolektivne pregovore, pravo na štrajk i lock-out u uporednom i našem pravu, Centar za publikacije Pravnog fakulteta, Beograd, 1996, str. 194.lock-out u uporednom i našem pravu, Centar za publikacije Pravnog fakulteta, Beograd, 1996, str. 194.303 F. Schmidt, F. Schmidt, op. cit.op. cit., str. 160., str. 160.

65

pregovaranja (uže shvatanje) ili za pitanja ekonomsko-socijalne prirode (šire shvatanje predmetapregovaranja (uže shvatanje) ili za pitanja ekonomsko-socijalne prirode (šire shvatanje predmeta štrajka); usmerenost štrajka protiv poslodavca (uže shvatanje), i države, javne vlasti (šireštrajka); usmerenost štrajka protiv poslodavca (uže shvatanje), i države, javne vlasti (šire shvatanje); cilj štrajka je rešavanje kolektivnog radnog spora u korist radnika (uže shvatanje) ilishvatanje); cilj štrajka je rešavanje kolektivnog radnog spora u korist radnika (uže shvatanje) ili ostvarivanje širih ekonomsko-socijalnih, profesionalnih i političkih interesa (šire shvatanje).ostvarivanje širih ekonomsko-socijalnih, profesionalnih i političkih interesa (šire shvatanje).

U uporednom radnom, odnosno pravu industrijskih odnosa (u okviru Evropske unijeU uporednom radnom, odnosno pravu industrijskih odnosa (u okviru Evropske unije takođe) postoje dva osnovna koncepta prava na štrajk, s tim da postoji i takođe) postoje dva osnovna koncepta prava na štrajk, s tim da postoji i sui generissui generis koncept u koncept u pravu Velike Britanije. pravu Velike Britanije. Principium divisionisPrincipium divisionis vezan je za pitanje ko ima pravo da organizuje vezan je za pitanje ko ima pravo da organizuje štrajk – radnici ili sindikat, a s tim u vezi se javljaju i druga pitanja: šta mogu biti (dopušteni)štrajk – radnici ili sindikat, a s tim u vezi se javljaju i druga pitanja: šta mogu biti (dopušteni) ciljevi štrajka, protiv koga štrajk može biti usmeren (adresat štrajka), u kojim se oblicima štrajkciljevi štrajka, protiv koga štrajk može biti usmeren (adresat štrajka), u kojim se oblicima štrajk može javiti, itd. Odgovor na pitanje ko ima pravo da organizuje štrajk i povodom kojih pitanja,može javiti, itd. Odgovor na pitanje ko ima pravo da organizuje štrajk i povodom kojih pitanja, omogućuje da se razgraniče dopušteni (zakoniti) od nedopuštenih oblika štrajka, što opet vodiomogućuje da se razgraniče dopušteni (zakoniti) od nedopuštenih oblika štrajka, što opet vodi bitno različitim radnopravnim i građanskopravnim posledicama štrajka.bitno različitim radnopravnim i građanskopravnim posledicama štrajka.

Pravo radnika na organizovanje i učešće u štrajkuPravo radnika na organizovanje i učešće u štrajkuOvaj koncept prava na štrajk polazi od uverenja da je pravo na štrajk fundamentalnoOvaj koncept prava na štrajk polazi od uverenja da je pravo na štrajk fundamentalno

(socijalno, kolektivno radno) pravo radnika i da radnik, tj. radnici imaju pravo i da organizuju i(socijalno, kolektivno radno) pravo radnika i da radnik, tj. radnici imaju pravo i da organizuju i da učestvuju u štrajku. Budući da je pravo na štrajk fundamentalno pravo radnika, koncept pravada učestvuju u štrajku. Budući da je pravo na štrajk fundamentalno pravo radnika, koncept prava na štrajk koji bi predviđao da samo sindikat ima pravo da organizuje štrajk, ne bi mogao značitina štrajk koji bi predviđao da samo sindikat ima pravo da organizuje štrajk, ne bi mogao značiti da je pravo na štrajk fundamentalno pravo radnika, jer bi ostvarivanje prava na štrajk od straneda je pravo na štrajk fundamentalno pravo radnika, jer bi ostvarivanje prava na štrajk od strane radnika pretpostavljalo najpre njihovo sindikalno organizovanje. U tom slučaju bi se pravo naradnika pretpostavljalo najpre njihovo sindikalno organizovanje. U tom slučaju bi se pravo na (sindikalno) organizovanje moglo uzeti kao fundamentalno, dok pravo na štrajk ne bi moglo(sindikalno) organizovanje moglo uzeti kao fundamentalno, dok pravo na štrajk ne bi moglo imati takav rang.imati takav rang.304304Koncept prava na štrajk kao fundamentalnog prava radnika dosledno se doKoncept prava na štrajk kao fundamentalnog prava radnika dosledno se do kraja izvodi kada mu se prizna rang ustavom zajamčenog prava.kraja izvodi kada mu se prizna rang ustavom zajamčenog prava.

U francuskoj teoriji radnog prava se pri odgovoru na pitanje pravne prirode štrajka ističe daU francuskoj teoriji radnog prava se pri odgovoru na pitanje pravne prirode štrajka ističe da se pravo na štrajk ne može shvatiti kao individualno pravo iz dva osnovna razloga: štrajk jese pravo na štrajk ne može shvatiti kao individualno pravo iz dva osnovna razloga: štrajk je kolektivni fakat (čin); koristi od štrajka ne pripadaju svima već samo onima koji pripadaju grupikolektivni fakat (čin); koristi od štrajka ne pripadaju svima već samo onima koji pripadaju grupi radnika koja pribegava štrajku radi zaštite svojih interesa. Međutim, ni odgovor da je pravo naradnika koja pribegava štrajku radi zaštite svojih interesa. Međutim, ni odgovor da je pravo na štrajk kolektivno pravo ne zadovoljava u potpunosti, jer se javlja pravno nerešiv problem titularaštrajk kolektivno pravo ne zadovoljava u potpunosti, jer se javlja pravno nerešiv problem titulara prava na štrajk, pošto više grupa radnika (manje-više arbitrerno određenih) može biti u štrajku.prava na štrajk, pošto više grupa radnika (manje-više arbitrerno određenih) može biti u štrajku. Da bi se prevazišle slabosti gledišta o štrajku kao individualnom i kolektivnom pravu, izvodi seDa bi se prevazišle slabosti gledišta o štrajku kao individualnom i kolektivnom pravu, izvodi se zaključak da je pravo na štrajk individualno pravo koje se kolektivno ostvaruje.zaključak da je pravo na štrajk individualno pravo koje se kolektivno ostvaruje.305305

Shodno konceptu prava na štrajk kao fundamentalnog prava radnika,Shodno konceptu prava na štrajk kao fundamentalnog prava radnika,306306odluku oodluku o organizovanju štrajka donose sami radnici, što podrazumeva izjašnjavanje radnika. Izjašnjavanjeorganizovanju štrajka donose sami radnici, što podrazumeva izjašnjavanje radnika. Izjašnjavanje radnika o organizovanju štrajka (radnika o organizovanju štrajka (strike votestrike vote) može biti tajno ili (ređe) javno. Da bi odluka o) može biti tajno ili (ređe) javno. Da bi odluka o organizovanju štrajka mogla biti punovažno doneta potrebno je da se više od polovine radnika (uorganizovanju štrajka mogla biti punovažno doneta potrebno je da se više od polovine radnika (u pregovaračkoj jedinici) izjasni u prilog organizovanja štrajka.pregovaračkoj jedinici) izjasni u prilog organizovanja štrajka.307307Ovako shvaćen koncept prava naOvako shvaćen koncept prava na štrajk izražava na svojevrstan način princip (neposredne) industrijske demokratije – odlukaštrajk izražava na svojevrstan način princip (neposredne) industrijske demokratije – odluka većine radnika kao uslov za ostvarivanje kolektivnih (socijalnih) prava radnika. Principvećine radnika kao uslov za ostvarivanje kolektivnih (socijalnih) prava radnika. Princip demokratije – volja većine i kolektivnost prirode štrajka izgleda nalaže da se manjina priklonidemokratije – volja većine i kolektivnost prirode štrajka izgleda nalaže da se manjina prikloni

304 Uzgred, i u kanadskoj teoriji radnog prava i industrijskih odnosa preovlađuje gledište da su “pravo na kolektivnoUzgred, i u kanadskoj teoriji radnog prava i industrijskih odnosa preovlađuje gledište da su “pravo na kolektivno pregovaranje i pravo na štrajk moderna prava stvorena od strane zakonodavca, a ne fundamentalne slobode, pa otudapregovaranje i pravo na štrajk moderna prava stvorena od strane zakonodavca, a ne fundamentalne slobode, pa otuda nisu uključena u slobodu udruživanja – pravo na sindikalno udruživanje kao fundamentalno pravo”. Bliže, T. A.nisu uključena u slobodu udruživanja – pravo na sindikalno udruživanje kao fundamentalno pravo”. Bliže, T. A. Opie, L. Bates, Opie, L. Bates, op. cit.op. cit., str. 596–597., str. 596–597.305 J. Rivero, J. Savatier, J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 378; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, , str. 378; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 976., str. 976.306 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 976., str. 976.307 T. A. Opie, L. Bates, T. A. Opie, L. Bates, op. cit.op. cit., str. 883–884., str. 883–884.

66

volji većine (otuda i primena referenduma u radnom pravu), i da manjina žrtvuje svoje pravo navolji većine (otuda i primena referenduma u radnom pravu), i da manjina žrtvuje svoje pravo na štrajk ako većina ne želi da se organizuje štrajk, kao i da privremeno žrtvuje svoju slobodu radaštrajk ako većina ne želi da se organizuje štrajk, kao i da privremeno žrtvuje svoju slobodu rada kada se većina odluči za štrajk. Ukoliko ne bi bio prihvaćen princip većine, i ukoliko bi sekada se većina odluči za štrajk. Ukoliko ne bi bio prihvaćen princip većine, i ukoliko bi se (zakonskim putem) dopustilo manjini da odlučuje sama o stupanju u štrajk, to bi vodilo pojavi(zakonskim putem) dopustilo manjini da odlučuje sama o stupanju u štrajk, to bi vodilo pojavi anarhičnih štrajkova, čak nekorisnih štrajkova, koje bi neodgovorna manjina zaposlenih nametalaanarhičnih štrajkova, čak nekorisnih štrajkova, koje bi neodgovorna manjina zaposlenih nametala pasivnoj većini.pasivnoj većini.308308Međutim, to što je potrebno da većina donese odluku o organizovanju iMeđutim, to što je potrebno da većina donese odluku o organizovanju i stupanju u štrajk ne znači da se ne može organizovati i neki od oblika parcijalnog štrajka, u komestupanju u štrajk ne znači da se ne može organizovati i neki od oblika parcijalnog štrajka, u kome ne učestvuju (potencijalno) svi radnici – na primer kružni štrajk.ne učestvuju (potencijalno) svi radnici – na primer kružni štrajk.

Za razliku od ovog, koncept prava na štrajk kao prava (privilegije) sindikata, mogao bi seZa razliku od ovog, koncept prava na štrajk kao prava (privilegije) sindikata, mogao bi se nazvati i oblikom posredne industrijske demokratije, jer se pravo na štrajk (radnika) ostvarujenazvati i oblikom posredne industrijske demokratije, jer se pravo na štrajk (radnika) ostvaruje posredstvom sindikata. Princip većine se u ovom konceptu prava na štrajk izražava ne na osnovuposredstvom sindikata. Princip većine se u ovom konceptu prava na štrajk izražava ne na osnovu zakonske odredbe o izjašnjavanju radnika, već na osnovu odredbe statuta sindikata, koji pozakonske odredbe o izjašnjavanju radnika, već na osnovu odredbe statuta sindikata, koji po pravilu predviđaju neposredno izjašnjavanje članova sindikata o organizovanju štrajka.pravilu predviđaju neposredno izjašnjavanje članova sindikata o organizovanju štrajka.309309

Pravo na štrajk kao pravo radnika (pojedinca) u Francuskoj i ItalijiPravo na štrajk kao pravo radnika (pojedinca) u Francuskoj i Italiji 310310ima za posledicu da jeima za posledicu da je podela na “oficijelne” (od sindikata organizovane) i “divlje” (mimo sindikata organizovane)podela na “oficijelne” (od sindikata organizovane) i “divlje” (mimo sindikata organizovane) štrajkove od malog značaja sa stanovišta dopuštenosti, dok je sasvim drukčije u zemljama koještrajkove od malog značaja sa stanovišta dopuštenosti, dok je sasvim drukčije u zemljama koje su prihvatile koncept štrajka kao pravo sindikata.su prihvatile koncept štrajka kao pravo sindikata.311311

Koncept prava na štrajk u SR Jugoslaviji, shodno Zakonu o štrajku, nije konzistentnoKoncept prava na štrajk u SR Jugoslaviji, shodno Zakonu o štrajku, nije konzistentno razvijen. Naime, pravo na organizovanje i učešće u štrajku kao pravo zaposlenih je predviđenorazvijen. Naime, pravo na organizovanje i učešće u štrajku kao pravo zaposlenih je predviđeno samo u pogledu štrajka na nivou preduzeća ili kod drugog pravnog lica, ili u njegovom delu, ilisamo u pogledu štrajka na nivou preduzeća ili kod drugog pravnog lica, ili u njegovom delu, ili kod fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu – kod poslodavca (čl. 2. st.kod fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu – kod poslodavca (čl. 2. st. 1. u vezi sa čl. 3. st. 1). U pogledu štrajka koji se može organizovati na višem nivou od nivoa1. u vezi sa čl. 3. st. 1). U pogledu štrajka koji se može organizovati na višem nivou od nivoa preduzeća (poslodavca) – granskog i generalnog štrajka, to pravo pripada samo sindikatu (čl. 3.preduzeća (poslodavca) – granskog i generalnog štrajka, to pravo pripada samo sindikatu (čl. 3. st. 2 i 3). Drugim rečima, zakonodavac ovde nema jasan i celovit koncept prava na štrajk, niti gast. 2 i 3). Drugim rečima, zakonodavac ovde nema jasan i celovit koncept prava na štrajk, niti ga dosledno sprovodi u zakonskim odredbama – jedanput je pravo na štrajk koncipirano kaodosledno sprovodi u zakonskim odredbama – jedanput je pravo na štrajk koncipirano kao kolektivno pravo zaposlenih (štrajk kod poslodavca); drugi put ja koncipirano kao pravokolektivno pravo zaposlenih (štrajk kod poslodavca); drugi put ja koncipirano kao pravo (privilegija) sindikata (granski i generalni štrajk).(privilegija) sindikata (granski i generalni štrajk).

Pravo sindikata na organizovanje štrajka i pravo radnika na učešće u tom štrajkuPravo sindikata na organizovanje štrajka i pravo radnika na učešće u tom štrajkuOvaj koncept prava na štrajk počiva na ideji o tesnoj povezanosti i uzajamnoj uslovljenostiOvaj koncept prava na štrajk počiva na ideji o tesnoj povezanosti i uzajamnoj uslovljenosti

prava na sindikalno udruživanje, kolektivno pregovaranje i kolektivnu akciju (štrajk, lokaut).prava na sindikalno udruživanje, kolektivno pregovaranje i kolektivnu akciju (štrajk, lokaut). Sloboda sindikalnog udruživanja ne bi mogla da ima svoj Sloboda sindikalnog udruživanja ne bi mogla da ima svoj raisoraison n d'êtred'être bez prava na kolektivno bez prava na kolektivno pregovaranje i prava na štrajk, kao oblika sindikalnog delovanja.pregovaranje i prava na štrajk, kao oblika sindikalnog delovanja.312312Pravo na štrajk, drugimPravo na štrajk, drugim rečima, izvodi se iz prava na sindikalno organizovanje, pa otuda pravo na organizovanje štrajkarečima, izvodi se iz prava na sindikalno organizovanje, pa otuda pravo na organizovanje štrajka jeste pravo sindikata, a pravo na učešće u štrajku je pravo radnika. Kako se sindikat jedini možejeste pravo sindikata, a pravo na učešće u štrajku je pravo radnika. Kako se sindikat jedini može javiti kao organizator štrajka, to je svaki neoficijelni, “divlji” štrajk, koji bi organizovali radnicijaviti kao organizator štrajka, to je svaki neoficijelni, “divlji” štrajk, koji bi organizovali radnici mimo sindikata, nedopušten (nezakonit).mimo sindikata, nedopušten (nezakonit).313313Ovakav konOvakav koncept prava na štrajk je vrlo raširen ucept prava na štrajk je vrlo raširen u

308 J. Rivero, J. Savatier, J. Rivero, J. Savatier, op. cit., op. cit., str. 385.str. 385.309 Tako, najuticajniji granski sindikat u SR Nemačkoj, Sindikat metalskih radnika (Tako, najuticajniji granski sindikat u SR Nemačkoj, Sindikat metalskih radnika (IG MetallIG Metall), zahteva čak), zahteva čak kvalifikovanu (2/3) većinu kao uslov za donošenje odluke o organizovanju (ili prestanku) štrajka.kvalifikovanu (2/3) većinu kao uslov za donošenje odluke o organizovanju (ili prestanku) štrajka.310 Pravo na štrajk je u Italiji regulisano Zakonom o radnicima (Pravo na štrajk je u Italiji regulisano Zakonom o radnicima (Statuto dei lavoratoriStatuto dei lavoratori) iz 1970. godine. ) iz 1970. godine. Videti R.Videti R. Balzarini, Balzarini, op. cit., op. cit., str. 19.str. 19.311 O. Kahn-Freund, O. Kahn-Freund, op. cit.op. cit., str. 294., str. 294.312 Postoji gledište po kom se pre može reći da su sindikati proizašli kao rezultat štrajkova, nego obrnuto; S. and B.Postoji gledište po kom se pre može reći da su sindikati proizašli kao rezultat štrajkova, nego obrnuto; S. and B. Webb, History of Trade Unionism, Longmans, Green and Co., 1926, str. 23 i sledeće.Webb, History of Trade Unionism, Longmans, Green and Co., 1926, str. 23 i sledeće.

67

uporednom i radnom pravu (SR Nemačka,uporednom i radnom pravu (SR Nemačka,314314Grčka, Luksemburg, Švedska,Grčka, Luksemburg, Švedska,315315SAD,SAD,316316Kanada,Kanada, Japan, itd.), mada i među ovim pravima postoje izvesne razlike.Japan, itd.), mada i među ovim pravima postoje izvesne razlike.

Dosledno razvijen, ovaj koncept štrajka nužno se vezuje za kolektivno pregovaranje iDosledno razvijen, ovaj koncept štrajka nužno se vezuje za kolektivno pregovaranje i interesne kolektivne radne sporove.interesne kolektivne radne sporove.317317Shvata se u kontekstu “socijalne adekvatnosti”, odnosnoShvata se u kontekstu “socijalne adekvatnosti”, odnosno njenoj modifikovanoj varijanti – “proporcionalnosti” (šteta koja se pričinjava ekonomiji ne smenjenoj modifikovanoj varijanti – “proporcionalnosti” (šteta koja se pričinjava ekonomiji ne sme da bude u disproporciji sa koristima koje štrajk donosi radnicima) i “jednakosti sredstava radneda bude u disproporciji sa koristima koje štrajk donosi radnicima) i “jednakosti sredstava radne borbe”,borbe”,318318ili u kontekstu “uravnoteženja legitimnih konfliktnih interesa” (SAD),ili u kontekstu “uravnoteženja legitimnih konfliktnih interesa” (SAD),319319tete “simetričnosti prava na štrajk i prava na lokaut” (Kanada).“simetričnosti prava na štrajk i prava na lokaut” (Kanada).320320U osnovi, štrajk se shvata kaoU osnovi, štrajk se shvata kao poslednje sredstvo (poslednje sredstvo (ultima ratioultima ratio) sindikalnog delovanja.) sindikalnog delovanja.

Pravo na organizovanje štrajka pripada sindikatu samo ukoliko ima za cilj zaključenjePravo na organizovanje štrajka pripada sindikatu samo ukoliko ima za cilj zaključenje kolektivnog ugovora o radu (povodom interesnih kolektivnih sporova), odnosno ako je ciljkolektivnog ugovora o radu (povodom interesnih kolektivnih sporova), odnosno ako je cilj štrajka vezan za neko od pitanja koje može biti predmet kolektivnog pregovaranja.štrajka vezan za neko od pitanja koje može biti predmet kolektivnog pregovaranja.321321DrugimDrugim rečima, štrajk se smatra dopuštenim samo ako se koristi radi jačanja pregovaračke moćirečima, štrajk se smatra dopuštenim samo ako se koristi radi jačanja pregovaračke moći sindikata.sindikata.322322

Imajući sve to u vidu, pravo na organizovanje štrajka pripada ne svakom sindikatu, većImajući sve to u vidu, pravo na organizovanje štrajka pripada ne svakom sindikatu, već samo onom kome su priznata pregovaračka prava, odnosno koji je stekao pravo na kolektivnosamo onom kome su priznata pregovaračka prava, odnosno koji je stekao pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora. pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora. Dakle, pravo na kolektivno pregovaranje iDakle, pravo na kolektivno pregovaranje i organizovanje štrajka pripada samo reprezentativnim sindikatimaorganizovanje štrajka pripada samo reprezentativnim sindikatima323323ili samo većinskom sindikatuili samo većinskom sindikatu ((certificationcertification).).324324To znači da štrajk nije dopušten u slučaju pravnih kolektivnih radnih sporovaTo znači da štrajk nije dopušten u slučaju pravnih kolektivnih radnih sporova (za čije rešavanje može biti predviđena nadležnost arbitraže ili radnog suda).(za čije rešavanje može biti predviđena nadležnost arbitraže ili radnog suda).

Kada na izborima većina zaposlenih glasa za jedan sindikat, ovaj stiče pravo isključivogKada na izborima većina zaposlenih glasa za jedan sindikat, ovaj stiče pravo isključivog predstavljanja svih zaposlenih u kolektivnom pregovaranju (uključujući i manjinu koja je glasalapredstavljanja svih zaposlenih u kolektivnom pregovaranju (uključujući i manjinu koja je glasala za drugi sindikat) u određenoj pregovaračkoj jedinici (za drugi sindikat) u određenoj pregovaračkoj jedinici (bargaining unitbargaining unit). Nacionalni odbor za). Nacionalni odbor za radne odnose u SAD (NLRB) odlučuje o priznavanju pregovaračkih prava, kao i o tome da li suradne odnose u SAD (NLRB) odlučuje o priznavanju pregovaračkih prava, kao i o tome da li su ispunjeni uslovi za postojanje pregovaračke jedinice. Pregovaračka jedinica može biti čitavoispunjeni uslovi za postojanje pregovaračke jedinice. Pregovaračka jedinica može biti čitavo preduzeće (preduzeće (employer, company unitemployer, company unit), ali i određena fabrika ili pogon u okviru preduzeća (), ali i određena fabrika ili pogon u okviru preduzeća (plantplant

313 O. Kahn-Freund, O. Kahn-Freund, op. cit.op. cit., str. 294; M. Weiss, , str. 294; M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 132–133. Komitet nezavisnih eksperata je, tumačeći, str. 132–133. Komitet nezavisnih eksperata je, tumačeći standarde koje utvrđuje Evropska socijalna povelja, zauzeo stav da je zabranjivanje štrajka na osnovu toga što gastandarde koje utvrđuje Evropska socijalna povelja, zauzeo stav da je zabranjivanje štrajka na osnovu toga što ga nije organizovao sindikat, u suprotnosti sa članom 6(4) Povelje, i da SR Nemačka krši u ovom pogledu Povelju; D.nije organizovao sindikat, u suprotnosti sa članom 6(4) Povelje, i da SR Nemačka krši u ovom pogledu Povelju; D. Harris, Harris, op. cit.op. cit., str. 77., str. 77.314 M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, op. cit.op. cit., str. 96. Ovaj koncept štrajka u SR Nemačkoj može se još dublje, str. 96. Ovaj koncept štrajka u SR Nemačkoj može se još dublje razumeti ako se ima u vidu širi kontekst – bitna obeležja modela industrijskih odnosa: legalistički, centralizovan irazumeti ako se ima u vidu širi kontekst – bitna obeležja modela industrijskih odnosa: legalistički, centralizovan i kooperativni sistem. Videti K. Williams, kooperativni sistem. Videti K. Williams, op. cit., op. cit., str. 22–44.str. 22–44.315 F. Schmidt, F. Schmidt, op. cit., op. cit., str. 166.str. 166.316 Vagnerov zakon (Vagnerov zakon (National Labor Relations ActNational Labor Relations Act) iz 1935. godine propisuje da zaposleni imaju pravo da se uključe) iz 1935. godine propisuje da zaposleni imaju pravo da se uključe u usklađene aktivnosti u cilju kolektivnog pregovaranja ili druge uzajamne pomoći ili zaštite, kao i da “ništa u ovomu usklađene aktivnosti u cilju kolektivnog pregovaranja ili druge uzajamne pomoći ili zaštite, kao i da “ništa u ovom zakonu, osim ako je izričito predviđeno, ne predstavlja smetnju ili prepreku ili ograničenje prava na štrajk”; D. Q.zakonu, osim ako je izričito predviđeno, ne predstavlja smetnju ili prepreku ili ograničenje prava na štrajk”; D. Q. Mills, Mills, op. cit.op. cit., str. 293., str. 293.317 Na primer, švedski Zakon o zajedničkom regulisanju radnog života iz 1976. godine zabranjuje industrijsku akcijuNa primer, švedski Zakon o zajedničkom regulisanju radnog života iz 1976. godine zabranjuje industrijsku akciju (štrajk i lokaut) kao metod rešavanja pravnih (kolektivnih radnih) sporova. Videti F. Schmidt, (štrajk i lokaut) kao metod rešavanja pravnih (kolektivnih radnih) sporova. Videti F. Schmidt, op. cit., op. cit., str. 167–169.str. 167–169.318 V. R. Berghahn, D. Karsten, V. R. Berghahn, D. Karsten, op. cit.op. cit., str. 91–96; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, , str. 91–96; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 962., str. 962.319 D. P. Twomey, D. P. Twomey, op. cit.op. cit., str. 255 i sledeće., str. 255 i sledeće.320 T. A. Opie, L. Bates, T. A. Opie, L. Bates, op. cit.op. cit., str. 595., str. 595.321 M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, op. cit.op. cit., str. 96., str. 96.322 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 132., str. 132.323 M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, op. cit.op. cit., str. 96., str. 96.324 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit., op. cit., str. 301–302; M. Weiss, str. 301–302; M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 132–133., str. 132–133.

68

unitunit), ili neki uži deo preduzeća (), ili neki uži deo preduzeća (subdivisionsubdivision), pri čemu NLRB vodi računa o tome da li postoje), pri čemu NLRB vodi računa o tome da li postoje zajednički interesi zaposlenih u pitanju, a uzimaju se u obzir i želje zaposlenih, stepenzajednički interesi zaposlenih u pitanju, a uzimaju se u obzir i želje zaposlenih, stepen sindikalizacije, kao i istorijat kolektivnog pregovaranja.sindikalizacije, kao i istorijat kolektivnog pregovaranja.325325

Zakonsko rešenje o sticanju pregovaračkih prava se smatra kritičnom tačkom američkogZakonsko rešenje o sticanju pregovaračkih prava se smatra kritičnom tačkom američkog radnog prava, premda je ono vodilo stabilnosti radnih odnosa. Osnovni prigovor koji se upućujeradnog prava, premda je ono vodilo stabilnosti radnih odnosa. Osnovni prigovor koji se upućuje ovakvom rešenju jeste da ono neopravdano mnogo ograničava slobodu pojedinca i manjineovakvom rešenju jeste da ono neopravdano mnogo ograničava slobodu pojedinca i manjine radnika.radnika.326326U SAD sindikat koji je stekao pregovaračka prava u određenoj pregovaračkoj jediniciU SAD sindikat koji je stekao pregovaračka prava u određenoj pregovaračkoj jedinici ima (jedini) pravo i na organizovanje štrajka. I pored tog prava, u praksi sindikat pribegavaima (jedini) pravo i na organizovanje štrajka. I pored tog prava, u praksi sindikat pribegava štrajku tek kada prethodno dobije podršku većine zaposlenih u pregovaračkoj jedinici, svestan daštrajku tek kada prethodno dobije podršku većine zaposlenih u pregovaračkoj jedinici, svestan da je za efikasnost štrajka mnogo važnije da se radnici istinski odazovu pozivu za stupanje u štrajk,je za efikasnost štrajka mnogo važnije da se radnici istinski odazovu pozivu za stupanje u štrajk, nego da sindikat donese odluku o stupanju u štrajk, a da se većina zaposlenih tom pozivu nenego da sindikat donese odluku o stupanju u štrajk, a da se većina zaposlenih tom pozivu ne odazove (što potom može dovesti u pitanje i očuvanje pregovaračkih prava, koja se moguodazove (što potom može dovesti u pitanje i očuvanje pregovaračkih prava, koja se mogu izgubiti u posebnom postupku – izgubiti u posebnom postupku – decertificationdecertification).).327327

Ograničavanje štrajka samo na interesne kolektivne radne sporove, međutim, nije u skladuOgraničavanje štrajka samo na interesne kolektivne radne sporove, međutim, nije u skladu sa međunarodnim radnim standardima, onako kako ih interpretira Komitet za slobodusa međunarodnim radnim standardima, onako kako ih interpretira Komitet za slobodu udruživanja MOR-a. Komitet je, tumačeći čl. 10. Konvencije br. 87, zauzeo stav da cilj štrajkaudruživanja MOR-a. Komitet je, tumačeći čl. 10. Konvencije br. 87, zauzeo stav da cilj štrajka ne može biti ograničen samo na rešavanje kolektivnih sporova (industrijske konflikte) koji mogune može biti ograničen samo na rešavanje kolektivnih sporova (industrijske konflikte) koji mogu biti rešeni zaključivanjem kolektivnog ugovora o radu.biti rešeni zaključivanjem kolektivnog ugovora o radu.328328

Osnovna slabost ovog koncepta prava na štrajk leži u tome što se zanemaruju sindikalnoOsnovna slabost ovog koncepta prava na štrajk leži u tome što se zanemaruju sindikalno neorganizovani radnici, kojima preostaje samo mogućnost da pribegnu “divljem” (nezakonitom)neorganizovani radnici, kojima preostaje samo mogućnost da pribegnu “divljem” (nezakonitom) štrajku.štrajku.329329

Sloboda štrajka – sui generis koncept štrajkaSloboda štrajka – sui generis koncept štrajkaSui generis koncept štrajka u Velikoj Britaniji treba dovesti u vezu sa širim kontekstom –Sui generis koncept štrajka u Velikoj Britaniji treba dovesti u vezu sa širim kontekstom –

modelom (sistemom) industrijskih odnosa, čije su osnovne karakteristike: dobrovoljnost,modelom (sistemom) industrijskih odnosa, čije su osnovne karakteristike: dobrovoljnost, decentralizovanost i na konfliktima zasnovan sistem.decentralizovanost i na konfliktima zasnovan sistem.330330Osim toga, treba imati u vidu iOsim toga, treba imati u vidu i jedinstvenu karakteristiku sistema industrijskih odnosa koja se ogleda u tome što kolektivnijedinstvenu karakteristiku sistema industrijskih odnosa koja se ogleda u tome što kolektivni ugovori o radu nisu pravno obavezujući akti. U takvom sistemu industrijskih odnosa nijeugovori o radu nisu pravno obavezujući akti. U takvom sistemu industrijskih odnosa nije priznato pravo na štrajk, već postoji sloboda štrajka, ili, još preciznije, serija imuniteta odpriznato pravo na štrajk, već postoji sloboda štrajka, ili, još preciznije, serija imuniteta od građanskopravne i krivičnopravne odgovornosti za organizovanje (sindikat) i učešće u štrajkugrađanskopravne i krivičnopravne odgovornosti za organizovanje (sindikat) i učešće u štrajku (radnici). Dugo vremena se štrajk shvatao kao povreda (radnici). Dugo vremena se štrajk shvatao kao povreda common law-common law-a, odnosno povredaa, odnosno povreda ugovornih obaveza učesnika štrajka.ugovornih obaveza učesnika štrajka.331331U Velikoj Britaniji jednostrana suspenzija ugovora o raduU Velikoj Britaniji jednostrana suspenzija ugovora o radu zbog učešća u štrajku nije bila moguća po zbog učešća u štrajku nije bila moguća po common law-common law-u, osim ukoliko ona izričito ne biu, osim ukoliko ona izričito ne bi proizilazila iz odredbi kolektivnog ugovora o radu. Otuda se pribegavanje štrajku shvatalo kaoproizilazila iz odredbi kolektivnog ugovora o radu. Otuda se pribegavanje štrajku shvatalo kao neizvršenje ugovornih obaveza, pošto je neizvršenje ugovornih obaveza, pošto je common lawcommon law sistem izgrađen na dva uporišna stuba – sistem izgrađen na dva uporišna stuba – svojini i ugovoru (pa u takvom sistemu nije bilo mesta za pravo na štrajk).svojini i ugovoru (pa u takvom sistemu nije bilo mesta za pravo na štrajk).332332

325 Videti D. Q. Mills, Videti D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 141–142., str. 141–142.326 U tom smislu, G. Schatzki, “Majority Rule, Exclusive Represantation, and the Interests of Individual Workers:U tom smislu, G. Schatzki, “Majority Rule, Exclusive Represantation, and the Interests of Individual Workers: Should Exclusivity Be Abolished?”, University of Pennsylvania Law Review, 123:4, April 1975, str. 897–938;Should Exclusivity Be Abolished?”, University of Pennsylvania Law Review, 123:4, April 1975, str. 897–938; prema D. Q. Mills, prema D. Q. Mills, op. cit., op. cit., str. 147.str. 147.327 Videti D. Q. Mills, Videti D. Q. Mills, op. cit., op. cit., str. 302.str. 302.328 J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, op. cit.op. cit., str. 548., str. 548.329 Th. Ramm, Th. Ramm, op. cit., op. cit., str. 207.str. 207.330 K. Williams, K. Williams, op. cit., op. cit., str. 11–21.str. 11–21.331 O. Kahn-Freund, O. Kahn-Freund, op. cit., op. cit., str. 321–323; L. Betten, str. 321–323; L. Betten, op. cit., op. cit., str. 164–173.str. 164–173.332 L. Wedderburn, L. Wedderburn, op. cit., op. cit., str. 190–193.str. 190–193.

69

Vremenom je došlo do priznavanja serije imuniteta od građanskopravne i krivičnopravneVremenom je došlo do priznavanja serije imuniteta od građanskopravne i krivičnopravne odgovornosti za učešće u štrajku. Kao osnovni uslov za uživanje imuniteta u slučaju štrajkaodgovornosti za učešće u štrajku. Kao osnovni uslov za uživanje imuniteta u slučaju štrajka zakonodavac zahteva da štrajk (i drugi oblici industrijske akcije) bude u okviru “zlatne formule”,zakonodavac zahteva da štrajk (i drugi oblici industrijske akcije) bude u okviru “zlatne formule”, tj. u vezi sa razmatranjem ili napretkom u rešavanju kolektivnih radnih sporova (tj. u vezi sa razmatranjem ili napretkom u rešavanju kolektivnih radnih sporova ( inin contemplation or furtherance of trade disputecontemplation or furtherance of trade dispute).).333333Kada se štrajk odnosi na ciljeve koji su u veziKada se štrajk odnosi na ciljeve koji su u vezi sa odbranom ili unapređivanjem rešavanja postojećeg ili mogućeg kolektivnog radnog sporasa odbranom ili unapređivanjem rešavanja postojećeg ili mogućeg kolektivnog radnog spora ,, radnici i sindikat uživaju niz imuniteta od građanske odgovornosti u vezi sa industrijskomradnici i sindikat uživaju niz imuniteta od građanske odgovornosti u vezi sa industrijskom akcijom – štrajkom, što potvrđuje i sudska praksa. U Velikoj Britaniji dopuštenost štrajka neakcijom – štrajkom, što potvrđuje i sudska praksa. U Velikoj Britaniji dopuštenost štrajka ne zavisi od toga da li je štrajk organizovan (priznat, preuzeto vođenje) od strane sindikata –zavisi od toga da li je štrajk organizovan (priznat, preuzeto vođenje) od strane sindikata – neoficijelni štrajk nije sam po sebi nedopušten. neoficijelni štrajk nije sam po sebi nedopušten. Štaviše, u teoriji se više postavljalo pitanje da liŠtaviše, u teoriji se više postavljalo pitanje da li su štrajkovi koje organizuje sindikat dopušteni. Unošenje klauzule očuvanja mira u kolektivnisu štrajkovi koje organizuje sindikat dopušteni. Unošenje klauzule očuvanja mira u kolektivni sporazum nije tako raširena praksa, pa se ni ovaj uslov dopuštenosti ne javlja. Za uživanjesporazum nije tako raširena praksa, pa se ni ovaj uslov dopuštenosti ne javlja. Za uživanje imuniteta nije potrebno ni da sindikat ili radnici najave štrajk, a nema ni zakonske obavezeimuniteta nije potrebno ni da sindikat ili radnici najave štrajk, a nema ni zakonske obaveze pribegavanja mirenju ili posredovanju pre štrajka.pribegavanja mirenju ili posredovanju pre štrajka.334334Uostalom, u praksi se javljaju i spontaniUostalom, u praksi se javljaju i spontani štrajkovi, kojima pribegavajuštrajkovi, kojima pribegavaju ad hoc ad hoc ili amorfne grupe radnika (često kao reakcija na nesrećni ili amorfne grupe radnika (često kao reakcija na nesrećni slučaj na radu). Štiteći spontani štrajk, slučaj na radu). Štiteći spontani štrajk, sui generissui generis koncept štrajka u Velikoj Britaniji izražava koncept štrajka u Velikoj Britaniji izražava ideju da se štrajk shvata kao socijalni fakat ili životna činjenica.ideju da se štrajk shvata kao socijalni fakat ili životna činjenica.335335

Pošto se ne prihvata koncept štrajka kao pravo sindikata, predmet štrajka se ne vezuje samoPošto se ne prihvata koncept štrajka kao pravo sindikata, predmet štrajka se ne vezuje samo za interesne kolektivne radne sporove, niti za pitanja koja mogu biti regulisana kolektivnimza interesne kolektivne radne sporove, niti za pitanja koja mogu biti regulisana kolektivnim ugovorima o radu. Klasična podela na interesne i pravne kolektivne sporove je veomaugovorima o radu. Klasična podela na interesne i pravne kolektivne sporove je veoma relativizovana u V. Britaniji, s obzirom na to da ni kolektivni sporazum po pravilu nije pravnorelativizovana u V. Britaniji, s obzirom na to da ni kolektivni sporazum po pravilu nije pravno obavezujući ugovor, već se smatra tzv. džentlemenskim sporazumom, čija obaveznost počiva naobavezujući ugovor, već se smatra tzv. džentlemenskim sporazumom, čija obaveznost počiva na jednoj vrsti kristalizovanog običaja (reč obavezuje).jednoj vrsti kristalizovanog običaja (reč obavezuje).336336

ZABRANA I OGRANIČAVANJE PRAVA NA ŠTRAJKZABRANA I OGRANIČAVANJE PRAVA NA ŠTRAJK

Zabrana i ograničavanje prava na štrajk Zabrana i ograničavanje prava na štrajk ratione personaeratione personaeMeđunarodno radno i uporedno pravo dopuštaju ograničenja i/li zabranu pribegavanjuMeđunarodno radno i uporedno pravo dopuštaju ograničenja i/li zabranu pribegavanju

štrajku određenim kategorijama radnika, odnosno javnih službenika.štrajku određenim kategorijama radnika, odnosno javnih službenika.i) Zabrana štrajka. Zabrana štrajka je dugo vremena bila zasnovana na tradicionalnomi) Zabrana štrajka. Zabrana štrajka je dugo vremena bila zasnovana na tradicionalnom

učenju o suverenosti državne vlasti, koje je štrajk državnih službenika shvatalo kao napad iliučenju o suverenosti državne vlasti, koje je štrajk državnih službenika shvatalo kao napad ili ograničavanje suverene državne vlasti (ali i povredu obaveze vernosti).ograničavanje suverene državne vlasti (ali i povredu obaveze vernosti).337337Tokom vremena, aTokom vremena, a

333 L. Betten, L. Betten, op. cit., op. cit., str. 164. Uspostavljanje niza imuniteta od odgovornosti, zahvaljujući zakonskoj formuli str. 164. Uspostavljanje niza imuniteta od odgovornosti, zahvaljujući zakonskoj formuli inin contemplation or furtherance of trade disputecontemplation or furtherance of trade dispute, u britanskoj teoriji radnog prava i industrijskih odnosa dovelo je i do, u britanskoj teoriji radnog prava i industrijskih odnosa dovelo je i do stava da se čak može govoriti o zakonskom “pravu” na štrajk (K. W. Wedderburn, The Worker and the Law,stava da se čak može govoriti o zakonskom “pravu” na štrajk (K. W. Wedderburn, The Worker and the Law, London, 1971, str. 313).London, 1971, str. 313).334 L. Betten, L. Betten, op. cit., op. cit., str. 165. Izuzetak od pravila da najava štrajka nije uslov dopuštenosti predviđen je za slučaj dastr. 165. Izuzetak od pravila da najava štrajka nije uslov dopuštenosti predviđen je za slučaj da štrajk pogađa interese nacionalne ekonomije ili nacionalnu sigurnost, ili da ugrožava život znatnog delaštrajk pogađa interese nacionalne ekonomije ili nacionalnu sigurnost, ili da ugrožava život znatnog dela stanovništva. U ovakvim situacijama, Nacionalna služba za industrijske odnose može naložiti poštovanje periodastanovništva. U ovakvim situacijama, Nacionalna služba za industrijske odnose može naložiti poštovanje perioda najave od 60 dana; najave od 60 dana; IbidemIbidem, str. 166., str. 166.335 IbidemIbidem, str. 167., str. 167.336 O. Kahn-Freund, O. Kahn-Freund, op. cit.op. cit., str. 294, 300–301, 309–310; L. Wedderburn, , str. 294, 300–301, 309–310; L. Wedderburn, op. cit., op. cit., str. 577–579 i 596–611; D. Harris,str. 577–579 i 596–611; D. Harris, op. cit.op. cit., str. 75; B. A. Lubarda, Leksikon industrijskih odnosa, str. 45–46., str. 75; B. A. Lubarda, Leksikon industrijskih odnosa, str. 45–46.337 D. P. Twomey, D. P. Twomey, op. cit.op. cit., str. 496; Th. Ramm, , str. 496; Th. Ramm, op. cit.op. cit., str. 224. Dugo vremena je u francuskoj teoriji bio, str. 224. Dugo vremena je u francuskoj teoriji bio dominantan stav da je štrajk u suprotnosti sa jednim od fundamentalnih principa javnog prava – principomdominantan stav da je štrajk u suprotnosti sa jednim od fundamentalnih principa javnog prava – principom

70

posebno sa afirmacijom socijalnih prava radnika kao fundamentalnih prava čoveka, filozofijaposebno sa afirmacijom socijalnih prava radnika kao fundamentalnih prava čoveka, filozofija ljudskih prava počinje sve više da “osvaja” pojedina područja suverenosti državne vlasti, što jeljudskih prava počinje sve više da “osvaja” pojedina područja suverenosti državne vlasti, što je posebno došlo do izražaja kroz priznavanje sindikalnih prava i sloboda, i prava na kolektivnoposebno došlo do izražaja kroz priznavanje sindikalnih prava i sloboda, i prava na kolektivno pregovaranje i u ovom segmentu javnog sektora. Krug državnih (javnih) službenika kojima jepregovaranje i u ovom segmentu javnog sektora. Krug državnih (javnih) službenika kojima je zabranjen štrajk se tako vremenom sve više sužava, čemu su bitno doprineli međunarodni radnizabranjen štrajk se tako vremenom sve više sužava, čemu su bitno doprineli međunarodni radni standardi, ali i tzv. demokratizacija radnih (industrijskih) odnosa u javnom sektoru, uključujući istandardi, ali i tzv. demokratizacija radnih (industrijskih) odnosa u javnom sektoru, uključujući i odnos države (uprave) i javnih (državnih) službenika. Meodnos države (uprave) i javnih (državnih) službenika. Međutim, i dalje postoje značajne razlike uđutim, i dalje postoje značajne razlike u uporednim industrijskim odnosima i radnom pravu u pogledu javnih i državnih službenikauporednim industrijskim odnosima i radnom pravu u pogledu javnih i državnih službenika kojima se zabranjuje štrajk.kojima se zabranjuje štrajk.

ii) Zabrana štrajka u međunarodnom i uporednom radnom pravu. Zabrana pribegavanjuii) Zabrana štrajka u međunarodnom i uporednom radnom pravu. Zabrana pribegavanju štrajku, prema međunarodnim radnim standardima – Konvenciji br. 87, čl. 9,štrajku, prema međunarodnim radnim standardima – Konvenciji br. 87, čl. 9, 338338EvropskojEvropskoj socijalnoj povelji, čl. 6(4), i Povelji Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika, tačka 14,socijalnoj povelji, čl. 6(4), i Povelji Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika, tačka 14, važi za pripadnike vojske i policije, kao i u državnim organima i njihovim vitalnim službama, uvaži za pripadnike vojske i policije, kao i u državnim organima i njihovim vitalnim službama, u slučaju štrajka koji može ugroziti nacionalni interes tokom postupka obaveznog mirenja ilislučaju štrajka koji može ugroziti nacionalni interes tokom postupka obaveznog mirenja ili arbitražnog postupka.arbitražnog postupka.339339Uporednopravna rešenja to dopuštaju, uz teorijsko pozivanje na učenje oUporednopravna rešenja to dopuštaju, uz teorijsko pozivanje na učenje o suverenosti državne vlasti.suverenosti državne vlasti.340340

U pogledu drugih kategorija radnika, odnosno javnih službenika na službi u državnimU pogledu drugih kategorija radnika, odnosno javnih službenika na službi u državnim organima, međunarodni standardi i uporednopravna rešenja ne idu u pravcu zabranjivanjaorganima, međunarodni standardi i uporednopravna rešenja ne idu u pravcu zabranjivanja pribegavanja štrajku svim javnim službenicima u državnim organima, već se po pravilu utvrđujupribegavanja štrajku svim javnim službenicima u državnim organima, već se po pravilu utvrđuju stroži kriterijumi (od samog svojstva javnog službenika). Naime, pravi se razlika između javnogstroži kriterijumi (od samog svojstva javnog službenika). Naime, pravi se razlika između javnog službenika koji je vršilac javnih ovlašćenja (i javnih službenika koji pomažu u vršenju javnihslužbenika koji je vršilac javnih ovlašćenja (i javnih službenika koji pomažu u vršenju javnih ovlašćenja), i javnih službenika koji ne raspolažu takvim ovlašćenjima. Prvima se zabranjujeovlašćenja), i javnih službenika koji ne raspolažu takvim ovlašćenjima. Prvima se zabranjuje pribegavanje štrajku, dok za drugu kategoriju javnih službenika međunarodni radni standardi nepribegavanje štrajku, dok za drugu kategoriju javnih službenika međunarodni radni standardi ne smatraju legitimnom zabranu pribegavanja štrajku.smatraju legitimnom zabranu pribegavanja štrajku.341341

Zabrana štrajka javnim službenicima koji raspolažu javnim ovlašćenjima predviđena je uZabrana štrajka javnim službenicima koji raspolažu javnim ovlašćenjima predviđena je u Francuskoj nizom specijalnih zakona, koji se odnose na pripadnike vojske, policije iFrancuskoj nizom specijalnih zakona, koji se odnose na pripadnike vojske, policije i republikanske garde bezbednosti; osoblje uprave zatvora; sudije; osoblje u službi prevozarepublikanske garde bezbednosti; osoblje uprave zatvora; sudije; osoblje u službi prevoza ministarstva unutrašnjih poslova; kontrolore (avio) letova (sve do 1984. god. kada im je priznatoministarstva unutrašnjih poslova; kontrolore (avio) letova (sve do 1984. god. kada im je priznato pravo na štrajk pod krajnje restriktivnim uslovima vezanim za minimum procesa rada), itd.pravo na štrajk pod krajnje restriktivnim uslovima vezanim za minimum procesa rada), itd. 342342UU francuskom pravu štrajk nije zabranjen svim funkcionerima. U čuvenom slučaju francuskom pravu štrajk nije zabranjen svim funkcionerima. U čuvenom slučaju Dahaene Dahaene još izjoš iz 1950. godine, potvrđeno je pravo na štrajk i funkcionerima, ali uz odgovarajuća ograničenja tog1950. godine, potvrđeno je pravo na štrajk i funkcionerima, ali uz odgovarajuća ograničenja tog prava, kako bi se uskladili profesionalni i opšti interesi. U isto vreme priznato je pravo vladiprava, kako bi se uskladili profesionalni i opšti interesi. U isto vreme priznato je pravo vladi (mada bi to trebalo dati u nadležnost zakonodavnom organu), koja je odgovorna za(mada bi to trebalo dati u nadležnost zakonodavnom organu), koja je odgovorna za funkcionisanje javnih slufunkcionisanje javnih službi, da sama (pod kontrolom upravnog suda) odredi ograničenja pravužbi, da sama (pod kontrolom upravnog suda) odredi ograničenja pravu na štrajk, što se, u osnovi, svodi na obezbeđivanje nužnog minimuma procesa rada,na štrajk, što se, u osnovi, svodi na obezbeđivanje nužnog minimuma procesa rada,343343kao nužnogkao nužnog uslova za očuvanje kontinuiteta funkcionisanja javnih službi.uslova za očuvanje kontinuiteta funkcionisanja javnih službi.344344U svojoj Odluci br. 80–117U svojoj Odluci br. 80–117 Ustavni savet je 1980. godine istakao neophodnost pomirenja između prava na štrajk i očuvanjaUstavni savet je 1980. godine istakao neophodnost pomirenja između prava na štrajk i očuvanja

kontinuiteta javnih službi. Bliže, A-C. Colliard, kontinuiteta javnih službi. Bliže, A-C. Colliard, op. cit.op. cit., str. 820–821., str. 820–821.338 J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, op. cit.op. cit.,, str. 550.str. 550.339 N. Valticos, N. Valticos, op. cit.op. cit., str. 86., str. 86.340 A. L. Goldman, A. L. Goldman, op. cit.op. cit., str. 268–269; T. St. Antoine,, str. 268–269; T. St. Antoine, op. cit. op. cit., 271; T. A. Hanami, , 271; T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 144–145., str. 144–145.341 O pojmu i podeli javnih službenika na redovne (profesionalne), počasne, prinudne i pomoćne javne službenike –O pojmu i podeli javnih službenika na redovne (profesionalne), počasne, prinudne i pomoćne javne službenike – A. Baltić, Radni odnosi u teoriji i praksi, Savremena administracija, Beograd, 1968, str. 88–102.A. Baltić, Radni odnosi u teoriji i praksi, Savremena administracija, Beograd, 1968, str. 88–102.342 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 978–979., str. 978–979.343 IbidemIbidem, str. 984–985., str. 984–985.344 O odnosu prava na štrajk i principa kontinuiteta javnih službi, videti A-C. Colliard, O odnosu prava na štrajk i principa kontinuiteta javnih službi, videti A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 820–821.str. 820–821.

71

opšteg interesa, zaštite zdravlja, sigurnosti lica i dobara, kao vrednosti koje čine karakteropšteg interesa, zaštite zdravlja, sigurnosti lica i dobara, kao vrednosti koje čine karakter ustavnog principa (jednako kao i pravo na štrajk).ustavnog principa (jednako kao i pravo na štrajk).345345

U SR NemačkojU SR Nemačkoj346346javni (državni) službenici (javni (državni) službenici (BeamtenBeamten)) nemaju pravo na štrajk, kao ninemaju pravo na štrajk, kao ni pravo na kolektivno pregovaranje, pošto su pitanja njihovih plata i drugih uslova rada regulisanapravo na kolektivno pregovaranje, pošto su pitanja njihovih plata i drugih uslova rada regulisana zakonima. Uslovi rada javnih službenika države se uređuju zakonom, a ne kolektivnimzakonima. Uslovi rada javnih službenika države se uređuju zakonom, a ne kolektivnim ugovorom, tako da Federacija državnih službenika (kao sindikat) nema pravo da organizujeugovorom, tako da Federacija državnih službenika (kao sindikat) nema pravo da organizuje štrajk. štrajk. Da bi se štrajk mogao organizovati od strane sindikata, potrebno je da uslovi rada buduDa bi se štrajk mogao organizovati od strane sindikata, potrebno je da uslovi rada budu regulisani kolektivnim ugovorom o raduregulisani kolektivnim ugovorom o radu..347347Komitet nezavisnih eksperata je, ispitujući saglasnostKomitet nezavisnih eksperata je, ispitujući saglasnost odredbi nemačkog zakonodavstva o zabrani štrajka svim javnim službenicima utvrdio da je SRodredbi nemačkog zakonodavstva o zabrani štrajka svim javnim službenicima utvrdio da je SR Nemačka prekršila Evropsku socijalnu povelju (član 6(4) u vezi sa članom 31), pošto Povelja neNemačka prekršila Evropsku socijalnu povelju (član 6(4) u vezi sa članom 31), pošto Povelja ne dopušta zabranu štrajka svim javnim (državnim) službenicima.dopušta zabranu štrajka svim javnim (državnim) službenicima.348348U konceptu industrijskih odnosaU konceptu industrijskih odnosa u Nemačkoj, trijada – sindikat, kolektivno pregovarnje, industrijska akcija (štrajk povodomu Nemačkoj, trijada – sindikat, kolektivno pregovarnje, industrijska akcija (štrajk povodom interesnih kolektivnih sporova) je dosledno izvedena. Otuda, ako se određenoj kategorijiinteresnih kolektivnih sporova) je dosledno izvedena. Otuda, ako se određenoj kategoriji zaposlenih (državnih službenika) ne priznaje pravo na kolektivno pregovaranje, ne priznaje im sezaposlenih (državnih službenika) ne priznaje pravo na kolektivno pregovaranje, ne priznaje im se ni pravo na štrajk. Pravni položaj državnih službenika nije regulisan radnim pravomni pravo na štrajk. Pravni položaj državnih službenika nije regulisan radnim pravom (zakonodavstvom), već je deo javnog (administrativnog) prava.(zakonodavstvom), već je deo javnog (administrativnog) prava.349349

U SAD, gde je pravo na štrajk priznato zakonskim putem 1935. godine sa donošenjemU SAD, gde je pravo na štrajk priznato zakonskim putem 1935. godine sa donošenjem Nacionalnog zakona o radnim odnosima (Vagnerovim zakonom), zabrana štrajka se odnosi naNacionalnog zakona o radnim odnosima (Vagnerovim zakonom), zabrana štrajka se odnosi na zaposlene (javne službenike) u saveznim organima uprave, zaposlenima u organima vlastizaposlene (javne službenike) u saveznim organima uprave, zaposlenima u organima vlasti federalnih jedinica (federalnih jedinica (statesstates) i lokalnim organima vlasti (pošto se na njih ne primenjuje Vagnerov) i lokalnim organima vlasti (pošto se na njih ne primenjuje Vagnerov zakon), a zabranu štrajka zaposlenim u državnim organima na nivou federalnih jedinica i nazakon), a zabranu štrajka zaposlenim u državnim organima na nivou federalnih jedinica i na opštinskom nivou potvrđuju i zakonski akti federalnih jedinica.opštinskom nivou potvrđuju i zakonski akti federalnih jedinica.350350Dakle, u SAD se zakonomDakle, u SAD se zakonom zabranjuje pribegavanje štrajku saveznim javnim službenicima,zabranjuje pribegavanje štrajku saveznim javnim službenicima,351351javnim (vladinim)javnim (vladinim) službenicima federalnih jedinica i opštinskim službenicima,službenicima federalnih jedinica i opštinskim službenicima,352352mada je početkom 1980-ih devetmada je početkom 1980-ih devet federalnih država priznalo određenim javnim službenicima (u delatnostima koje nisu od vitalnogfederalnih država priznalo određenim javnim službenicima (u delatnostima koje nisu od vitalnog značaja) pravo na štrajk.značaja) pravo na štrajk.353353Pitanje da li treba ili ne priznati pravo na štrajk izazvalo je određenePitanje da li treba ili ne priznati pravo na štrajk izazvalo je određene teorijske rasprave. U prilog priznavanja prava na štrajk javnim službenicima ističe se višeteorijske rasprave. U prilog priznavanja prava na štrajk javnim službenicima ističe se više argumenata: funkcionisanje kolektivnog pregovaranja je bitno ograničeno ukoliko javniargumenata: funkcionisanje kolektivnog pregovaranja je bitno ograničeno ukoliko javni službenici ne mogu da zaprete ili pribegnu štrajku u slučaju interesnih kolektivnih radnihslužbenici ne mogu da zaprete ili pribegnu štrajku u slučaju interesnih kolektivnih radnih sporova; poslodavac (javna vlast) ne mora biti toliko zainteresovan za pregovaranje pošto zna dasporova; poslodavac (javna vlast) ne mora biti toliko zainteresovan za pregovaranje pošto zna da mu sindikat javnih službenika ne može da zapreti ili organizuje štrajk; bez prava na štrajk,mu sindikat javnih službenika ne može da zapreti ili organizuje štrajk; bez prava na štrajk,

345 Ibidem,Ibidem, str. 822–824. str. 822–824.346 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pelissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pelissier, op. cit.op. cit., str. 978–979., str. 978–979.347 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 326., str. 326.348 Videti D. Harris, Videti D. Harris, op. cit.op. cit., str. 78., str. 78.349 U tom smislu, M. Weiss, “Conflict Resolution in the Public Sector: The Example of the Railway Service”,U tom smislu, M. Weiss, “Conflict Resolution in the Public Sector: The Example of the Railway Service”, Industrial Resolution Conflict in Market Economies, 1984, str. 107.Industrial Resolution Conflict in Market Economies, 1984, str. 107.350 D. Q. Mills, D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 293–294., str. 293–294.351 Tako, poštanskim službenicima nije priznato pravo na štrajk. Tako, poštanskim službenicima nije priznato pravo na štrajk. Videti J. Loewenberg, “Conflict Resolution in theVideti J. Loewenberg, “Conflict Resolution in the United States Postal Service”, Industrial Conflict Resolution in Market Economies, 1984, str. 274–275.United States Postal Service”, Industrial Conflict Resolution in Market Economies, 1984, str. 274–275.352 T. St. Antoine, T. St. Antoine, op. cit.op. cit., str. 261; D. Q. Mills, , str. 261; D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 542., str. 542.353 Bliže: A. L. Goldman, Bliže: A. L. Goldman, op. cit.op. cit., str. 268–269; D. Q. Mills, , str. 268–269; D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 547. Tako, shodno Zakonu države Njujork, str. 547. Tako, shodno Zakonu države Njujork (Tejlorov zakon), oni javni službenici koji ipak stupe u nezakoniti štrajk, dužni su da za svaki dan trajanja štrajka(Tejlorov zakon), oni javni službenici koji ipak stupe u nezakoniti štrajk, dužni su da za svaki dan trajanja štrajka plate novčanu kaznu u visini svoje dnevne zarade (pored toga što gube zbog prekida rada srazmerni deo plate dokplate novčanu kaznu u visini svoje dnevne zarade (pored toga što gube zbog prekida rada srazmerni deo plate dok traje štrajk, i što mogu biti disciplinski kažnjeni otpuštanjem). A sindikalni rukovodioci (lideri) koji podstičutraje štrajk, i što mogu biti disciplinski kažnjeni otpuštanjem). A sindikalni rukovodioci (lideri) koji podstiču stupanje u nezakoniti štrajk mogu biti kažnjeni krivičnom kaznom lišavanja slobode. Videti D. Q. Mills, stupanje u nezakoniti štrajk mogu biti kažnjeni krivičnom kaznom lišavanja slobode. Videti D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str., str. 544.544.

72

javnim službenicima je značajno otežano delovanje usmereno ka poboljšanju uslova rada;javnim službenicima je značajno otežano delovanje usmereno ka poboljšanju uslova rada; zabrana štrajka, osim što nije nužno efikasna u praksi, praćena je neopravdano strogimzabrana štrajka, osim što nije nužno efikasna u praksi, praćena je neopravdano strogim sankcijama (kaznom zatvora i novčanim kaznama).sankcijama (kaznom zatvora i novčanim kaznama).354354Na drugoj strani, protivnici stava oNa drugoj strani, protivnici stava o priznavanju prava na štrajk ističu argumente koji idu u prilog zadržavanja zabrane štrajka: izpriznavanju prava na štrajk ističu argumente koji idu u prilog zadržavanja zabrane štrajka: iz teorijskog učenja o suverenosti državne vlasti izvodi se zaključak da ne može biti dopušten štrajkteorijskog učenja o suverenosti državne vlasti izvodi se zaključak da ne može biti dopušten štrajk usmeren protiv javne vlasti; javne službe su suviše značajne da bi se moglo dopustiti da njihovousmeren protiv javne vlasti; javne službe su suviše značajne da bi se moglo dopustiti da njihovo funkcionisanje bude prekinuto;funkcionisanje bude prekinuto;355355postoje i drugi metodi za rešavanje kolektivnih radnih sporovapostoje i drugi metodi za rešavanje kolektivnih radnih sporova u javnom sektoru (npr. obavezna arbitraža, arbitraža poslednje ponude), kojim se mogu zaštitiu javnom sektoru (npr. obavezna arbitraža, arbitraža poslednje ponude), kojim se mogu zaštiti legitimni interesi javnih službenika.legitimni interesi javnih službenika.356356

U Japanu je pribegavanje štrajku zabranjeno javnim službenicima države i lokalnihU Japanu je pribegavanje štrajku zabranjeno javnim službenicima države i lokalnih kolektiviteta, ali i u preostalom javnom sektoru (javnim službama i javnim preduzećima), što jekolektiviteta, ali i u preostalom javnom sektoru (javnim službama i javnim preduzećima), što je (i) u japanskoj teoriji industrijskih odnosa ozbiljno kritikovano.(i) u japanskoj teoriji industrijskih odnosa ozbiljno kritikovano.357357Osim toga, proces privatizacijeOsim toga, proces privatizacije koji je u Japanu uzeo više maha od početka 80-ih godina, i koji obuhvata delimičnu privatizacijukoji je u Japanu uzeo više maha od početka 80-ih godina, i koji obuhvata delimičnu privatizaciju mnogih državnih preduzeća (Telekomunikacije, Nacionalna železnica), sam po sebi dovodi domnogih državnih preduzeća (Telekomunikacije, Nacionalna železnica), sam po sebi dovodi do promena u radnopravnom položaju zaposlenih, jer zaposleni u privat(izova)nim preduzećimapromena u radnopravnom položaju zaposlenih, jer zaposleni u privat(izova)nim preduzećima imaju pravo na štrajk.imaju pravo na štrajk.

U Švedskoj, sve do 1965. godine (do donošenja Zakona o državnim i opštinskimU Švedskoj, sve do 1965. godine (do donošenja Zakona o državnim i opštinskim službenicima) vrlo širokom krugu javnih službenika nije bilo dopušteno pribegavanje štrajku.službenicima) vrlo širokom krugu javnih službenika nije bilo dopušteno pribegavanje štrajku. Zakonom iz 1965. godine je dopuštena industrijska akcija (štrajk) kao sredstvo vršenja pritiska uZakonom iz 1965. godine je dopuštena industrijska akcija (štrajk) kao sredstvo vršenja pritiska u pregovorima o uslovima rada javnih službenika koji mogu biti regulisani kolektivnim ugovorimapregovorima o uslovima rada javnih službenika koji mogu biti regulisani kolektivnim ugovorima o radu. Zakon ne dopušta štrajk kao metod rešavanja pravnih kolektivnih radnih sporova.o radu. Zakon ne dopušta štrajk kao metod rešavanja pravnih kolektivnih radnih sporova. Kolektivnim ugovorima za državne i opštinske službenike predviđena je lista tzv. izuzetog krugaKolektivnim ugovorima za državne i opštinske službenike predviđena je lista tzv. izuzetog kruga – javnih službenika kojima nije dopušteno pribegavanje štrajku, a to su i javni službenici koji su– javnih službenika kojima nije dopušteno pribegavanje štrajku, a to su i javni službenici koji su angažovani na “radu koji obuhvata vršenje vlasti ili koji je vitalan za njeno vršenje”.angažovani na “radu koji obuhvata vršenje vlasti ili koji je vitalan za njeno vršenje”.358358

Ukoliko se, izuzetno, zabrana štrajka smatra dopuštenom, potrebno je da postoje, shodnoUkoliko se, izuzetno, zabrana štrajka smatra dopuštenom, potrebno je da postoje, shodno stavu Komiteta za slobodu udruživanja u okviru MOR-a, odgovarajuće garancije za očuvanjestavu Komiteta za slobodu udruživanja u okviru MOR-a, odgovarajuće garancije za očuvanje interesa radnika koji su ostali bez prava na štrajk, kao suštinski značajna sredstva za zaštituinteresa radnika koji su ostali bez prava na štrajk, kao suštinski značajna sredstva za zaštitu njihovih profesionalnih interesa. Te garancije se ogledaju u obezbeđivanju odgovarajućih injihovih profesionalnih interesa. Te garancije se ogledaju u obezbeđivanju odgovarajućih i efikasnih postupaka mirenja, posredovanja ili arbitraže.efikasnih postupaka mirenja, posredovanja ili arbitraže.359359

iii) Zabrana štrajka u pozitivnom radnom pravu SR Jugoslavije (Zakonska zabrana štrajka).iii) Zabrana štrajka u pozitivnom radnom pravu SR Jugoslavije (Zakonska zabrana štrajka). Pozitivnopravni režim štrajka u SR Jugoslaviji, za razliku od međunarodnih radnih standarda iPozitivnopravni režim štrajka u SR Jugoslaviji, za razliku od međunarodnih radnih standarda i uporednopravnih rešenja, ne pravi razliku među zaposlenima u okviru državnih organa, tj. neuporednopravnih rešenja, ne pravi razliku među zaposlenima u okviru državnih organa, tj. ne pravi razliku između javnih službenika koji vrše javna ovlašćenja i javnih službenika koji nepravi razliku između javnih službenika koji vrše javna ovlašćenja i javnih službenika koji ne raspolažu takvim ovlašćenjima. Ustav SR Jugoslavije (čl. 57. st. 3) i Zakon o štrajku (čl. 18. st.raspolažu takvim ovlašćenjima. Ustav SR Jugoslavije (čl. 57. st. 3) i Zakon o štrajku (čl. 18. st. 1) zabranjuju pribegavanje štrajku svim zaposlenim (javnim službenicima) u državnim organima.1) zabranjuju pribegavanje štrajku svim zaposlenim (javnim službenicima) u državnim organima.

354 Bliže o zastupnicima ovog gledišta kod D. Q. Mills, Bliže o zastupnicima ovog gledišta kod D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 545., str. 545.355 Kao argument se navodi i to da javnim (vladinim) službenicima ne treba priznati pravo na štrajk ili ga treba bitnoKao argument se navodi i to da javnim (vladinim) službenicima ne treba priznati pravo na štrajk ili ga treba bitno ograničiti i zbog toga što se funkcionisanje ovih službi obezbeđuje sredstvima poreskih obveznika. Ovaj, inačeograničiti i zbog toga što se funkcionisanje ovih službi obezbeđuje sredstvima poreskih obveznika. Ovaj, inače teorijski sporan argument, navodi J. M. Ivancevich, teorijski sporan argument, navodi J. M. Ivancevich, op. cit., op. cit., str. 633.str. 633.356 IbidemIbidem, str. 545–546., str. 545–546.357 Bliže, T. A. Hanami, Bliže, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 144–145. Na primer, zabranjen je štrajk svim radnicima (čak i onima koji rade, str. 144–145. Na primer, zabranjen je štrajk svim radnicima (čak i onima koji rade najjednostavnije poslove održavanja čistoće) u Državnom monopolu za duvan, samo zato što je reč o državnomnajjednostavnije poslove održavanja čistoće) u Državnom monopolu za duvan, samo zato što je reč o državnom (vladinom) preduzeću, a da se, pri tom, ne vidi kako bi to prekid rada (štrajk) u ovom preduzeću mogao da ugrozi(vladinom) preduzeću, a da se, pri tom, ne vidi kako bi to prekid rada (štrajk) u ovom preduzeću mogao da ugrozi svakodnevni život stanovništva.svakodnevni život stanovništva.358 F. Schmidt, F. Schmidt, op. cit.op. cit., str. 191–194. U listi “izuzetog kruga” svrstani su, pored ostalih, čuvari reda (milicioneri),, str. 191–194. U listi “izuzetog kruga” svrstani su, pored ostalih, čuvari reda (milicioneri), zdravstveno osoblje, osoblje ustanova koje se staraju o ugroženim licima. zdravstveno osoblje, osoblje ustanova koje se staraju o ugroženim licima. Ibidem, Ibidem, str. 193.str. 193.359 N. Valticos, N. Valticos, op. cit.op. cit., str. 86., str. 86.

73

Dakle, pravo na štrajk nemaju profesionalni pripadnici Vojske Jugoslavije, zaposleni u policiji,Dakle, pravo na štrajk nemaju profesionalni pripadnici Vojske Jugoslavije, zaposleni u policiji, kao ni svi drugi zaposleni u državnim organima. Osim toga, pozitivnopravni režim štrajka ukao ni svi drugi zaposleni u državnim organima. Osim toga, pozitivnopravni režim štrajka u Jugoslaviji (još uvek) ne predviđa odgovarajuće kompenzacije zbog nepriznavanja prava naJugoslaviji (još uvek) ne predviđa odgovarajuće kompenzacije zbog nepriznavanja prava na štrajk.štrajk.

Imajući u vidu razlike između rešenja u pozitivnom radnom pravu SRJ i rešenja uImajući u vidu razlike između rešenja u pozitivnom radnom pravu SRJ i rešenja u međunarodnom radnom pravu, kao i rešenja koja preovlađuju u uporednom pravu, nameće semeđunarodnom radnom pravu, kao i rešenja koja preovlađuju u uporednom pravu, nameće se de de lege ferendalege ferenda potreba za razmatranjem izmena i dopuna u našem pravu. Te izmene i dopune bi potreba za razmatranjem izmena i dopuna u našem pravu. Te izmene i dopune bi mogle ići u sledećem pravcu.mogle ići u sledećem pravcu.

Najpre, i kada dopuštaju zabranu štrajka javnim službenicima koji su nosioci javnihNajpre, i kada dopuštaju zabranu štrajka javnim službenicima koji su nosioci javnih ovlašćenja, međunarodni radni standardi nužno predviđaju odgovarajuće kompenzacije, kako biovlašćenja, međunarodni radni standardi nužno predviđaju odgovarajuće kompenzacije, kako bi se ekonomsko-socijalni interesi javnih službenika mogli zaštiti (u odnosu na državu kaose ekonomsko-socijalni interesi javnih službenika mogli zaštiti (u odnosu na državu kao poslodavca). Kompenzacija za nepriznavanje prava na štrajk se ogleda u postupku brzog iposlodavca). Kompenzacija za nepriznavanje prava na štrajk se ogleda u postupku brzog i nepristrasnog mirenja i arbitraže, čije bi odluke bile obavezujuće za strane u sporu, i bile brzo i unepristrasnog mirenja i arbitraže, čije bi odluke bile obavezujuće za strane u sporu, i bile brzo i u potpunosti primenjene.potpunosti primenjene.360360Uvažavanje ovih međunarodnih radnih standarda u pogledu rešavanjaUvažavanje ovih međunarodnih radnih standarda u pogledu rešavanja kolektivnih sporova u ovom segmentu javnog sektora kod nas, verujemo, dovelo bi dokolektivnih sporova u ovom segmentu javnog sektora kod nas, verujemo, dovelo bi do poboljšanja radnopravnog položaja javnih (državnih) službenika.poboljšanja radnopravnog položaja javnih (državnih) službenika.

Druga aktivnost u pravcu izmena, inspirisana većim stepenom demokratizacije radnihDruga aktivnost u pravcu izmena, inspirisana većim stepenom demokratizacije radnih odnosa u državnim organima, vodila bi priznavanju prava na štrajk onim kategorijamaodnosa u državnim organima, vodila bi priznavanju prava na štrajk onim kategorijama zaposlenih koji ne vrše javna ovlašćenja, uz potrebna ograničenja vezana za očuvanjezaposlenih koji ne vrše javna ovlašćenja, uz potrebna ograničenja vezana za očuvanje funkcionisanja državnih organa, što podrazumeva da se javnim službenicima sa javnimfunkcionisanja državnih organa, što podrazumeva da se javnim službenicima sa javnim ovlašćenjima, koji nemaju pravo na štrajk, pruža zaštita profesionalnih interesa predviđanjemovlašćenjima, koji nemaju pravo na štrajk, pruža zaštita profesionalnih interesa predviđanjem obavezne arbitraže, dok se službenicima bez javnih ovlašćenja priznaje pravo na štrajk (sličnoobavezne arbitraže, dok se službenicima bez javnih ovlašćenja priznaje pravo na štrajk (slično rešenjima u francuskom radnom pravu). Zbog trenutnog stanja industrijske kulture, odsustvarešenjima u francuskom radnom pravu). Zbog trenutnog stanja industrijske kulture, odsustva filozofije socijalnog konsensusa, potrebnog nivoa socijalnog dijaloga i tradicije pregovaranja,filozofije socijalnog konsensusa, potrebnog nivoa socijalnog dijaloga i tradicije pregovaranja, verovatno je rano da za uzor posluži još liberalniji pravni režim štrajka od francuskog, npr.verovatno je rano da za uzor posluži još liberalniji pravni režim štrajka od francuskog, npr. pravni režim štrajka u Švedskoj, gde čak i pripadnici policije mogu da štrajkuju, pod uslovom dapravni režim štrajka u Švedskoj, gde čak i pripadnici policije mogu da štrajkuju, pod uslovom da je obezbeđen minimum procesa rada (očuvanja javnog reda i mira).je obezbeđen minimum procesa rada (očuvanja javnog reda i mira).

Radnopravne posledice zakonitog štrajkaRadnopravne posledice zakonitog štrajkai) Radni odnos. Učešće u zakonitom štrajku nema za posledicu raskid ugovora o radu (nitii) Radni odnos. Učešće u zakonitom štrajku nema za posledicu raskid ugovora o radu (niti

otkaz radnog odnosa od strane radnika poslodavcu, ili obrnuto), već samo suspenziju najvažnijihotkaz radnog odnosa od strane radnika poslodavcu, ili obrnuto), već samo suspenziju najvažnijih prava i obaveza iz radnog odnosa dok traje štrajk.prava i obaveza iz radnog odnosa dok traje štrajk.361361Učešće u zakonitom štrajku ne može da imaUčešće u zakonitom štrajku ne može da ima za posledicu raskid radnog odnosa, pošto je učešće u zakonitom štrajku vršenje prava (naza posledicu raskid radnog odnosa, pošto je učešće u zakonitom štrajku vršenje prava (na štrajk).štrajk).362362Razume se, to važi samo pod pretpostavkom da radnik, učesnik štrajka, nije u tokuRazume se, to važi samo pod pretpostavkom da radnik, učesnik štrajka, nije u toku štrajka učinio težu povredu radne obaveze (npr. sprečavanje radnika da nastave sa radom uzštrajka učinio težu povredu radne obaveze (npr. sprečavanje radnika da nastave sa radom uz primenu prinude i sl.). Ugovor o radu na određeno vreme ne prestaje da važi istekom roka naprimenu prinude i sl.). Ugovor o radu na određeno vreme ne prestaje da važi istekom roka na koji je zaključen, nezavisno od trajanja (zakonitog) štrajka. koji je zaključen, nezavisno od trajanja (zakonitog) štrajka. Na krajnji rok njegovog trajanja neNa krajnji rok njegovog trajanja ne utiče činjenica da je bio suspendovan za vreme štrajka.utiče činjenica da je bio suspendovan za vreme štrajka.

360 J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, J. Hodges-Aeberhard, A. Odero de Dios, op. cit.op. cit., str. 550., str. 550.361 M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, op. cit.op. cit., str. 97; T. A. Hanami, , str. 97; T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 141., str. 141.362 U francuskoj teoriji radnog prava i sudskoj praksi se ističe da je učešće u štrajku ostvarivanje jednog ustavnogU francuskoj teoriji radnog prava i sudskoj praksi se ističe da je učešće u štrajku ostvarivanje jednog ustavnog prava i da zbog toga ne može imati za posledicu raskid ugovora o radu, odnosno prestanak radnog odnosa. Izuzetakprava i da zbog toga ne može imati za posledicu raskid ugovora o radu, odnosno prestanak radnog odnosa. Izuzetak se predviđa ukoliko se zloupotrebi pravo na štrajk (se predviđa ukoliko se zloupotrebi pravo na štrajk (grève abusivegrève abusive), odnosno ako učesnik štrajka učini težu povredu), odnosno ako učesnik štrajka učini težu povredu svojih obaveza (svojih obaveza (faute lourdefaute lourde)). . Videti A-C. Colliard, Videti A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 817.str. 817.

74

Ukoliko bi, ipak, poslodavac jednostrano raskinuo radni odnos sa zaposlenim zbogUkoliko bi, ipak, poslodavac jednostrano raskinuo radni odnos sa zaposlenim zbog njegovog učešća u (zakonitom) štrajku, takav otkaz bi, sa stanovišta međunarodnih radnihnjegovog učešća u (zakonitom) štrajku, takav otkaz bi, sa stanovišta međunarodnih radnih standarda, predstavljao oblik antisindikalne diskriminacije (prema članu sindikata), odnosnostandarda, predstavljao oblik antisindikalne diskriminacije (prema članu sindikata), odnosno povredu slobode udruživanja i delovanja (što je suprotno čl. 1. Konvencije o pravima radnika napovredu slobode udruživanja i delovanja (što je suprotno čl. 1. Konvencije o pravima radnika na organizovanje i kolektivno pregovaranje).organizovanje i kolektivno pregovaranje).363363U slučaju takvog otkaza, teret dokazivanjaU slučaju takvog otkaza, teret dokazivanja opravdanosti (razloga) otkaza pada na poslodavca, shodno Preporuci MOR-a br. 143 o radničkimopravdanosti (razloga) otkaza pada na poslodavca, shodno Preporuci MOR-a br. 143 o radničkim predstavnicima, tačka 6(2)e.predstavnicima, tačka 6(2)e.364364Međunarodni radni standardi predviđaju i to da poslodavac nemaMeđunarodni radni standardi predviđaju i to da poslodavac nema pravo da predvidi obavezni (prinudni) rad kao sankciju (kaznu) za učešće u štrajku.pravo da predvidi obavezni (prinudni) rad kao sankciju (kaznu) za učešće u štrajku.365365

U uporednom pravu, otkaz poslodavca radniku zbog učešća u zakonitom štrajku je slučajU uporednom pravu, otkaz poslodavca radniku zbog učešća u zakonitom štrajku je slučaj nezakonitog (nedopuštenog) otkaza. Zakonom se takav otkaz smatra ništavim i nalaže senezakonitog (nedopuštenog) otkaza. Zakonom se takav otkaz smatra ništavim i nalaže se poslodavcu reintegracija radnika.poslodavcu reintegracija radnika.366366Tako, u Italiji radniku koji je nezakonito otpušten poslodavacTako, u Italiji radniku koji je nezakonito otpušten poslodavac je dužan da omogući povratak na rad (reintegracija) u preduzeću, a ukoliko poslodavac ne ispunije dužan da omogući povratak na rad (reintegracija) u preduzeću, a ukoliko poslodavac ne ispuni ovu svoju obavezu, postaje obavezan da radniku isplaćuje naknadu zarade do samog krajaovu svoju obavezu, postaje obavezan da radniku isplaćuje naknadu zarade do samog kraja njegovog profesionalnog života (radnog veka), pri čemu, ipak, radnik ostaje na raspolaganjunjegovog profesionalnog života (radnog veka), pri čemu, ipak, radnik ostaje na raspolaganju poslodavcu (ako ovaj odluči da ga radno angažuje).poslodavcu (ako ovaj odluči da ga radno angažuje).367367

Međutim, iako je reintegracija pravilo, može se javiti u više modaliteta od jedne do drugeMeđutim, iako je reintegracija pravilo, može se javiti u više modaliteta od jedne do druge zemlje (odnosno njihovog radnog prava), u zavisnosti od toga koliko se teškoća javlja uzemlje (odnosno njihovog radnog prava), u zavisnosti od toga koliko se teškoća javlja u sprovođenju reintegracije. Tako, do reintegracije dolazi na zahtev radnika (Holandija,sprovođenju reintegracije. Tako, do reintegracije dolazi na zahtev radnika (Holandija, Luksemburg, Portugalija), može biti naložena od strane suda (V. Britanija – u principu,Luksemburg, Portugalija), može biti naložena od strane suda (V. Britanija – u principu, Francuska, Belgija,Francuska, Belgija,368368Holandija), a može biti odbijena ili ponuđena od strane poslodavca i/iliHolandija), a može biti odbijena ili ponuđena od strane poslodavca i/ili zaposlenog (V. Britanija, Italija, Holandija, Luksemburg).zaposlenog (V. Britanija, Italija, Holandija, Luksemburg).369369Na taj način, u slučaju da se javeNa taj način, u slučaju da se jave velike teškoće u postupku sprovođenja reintegracije, moguće je da dođe do raskida ugovora ovelike teškoće u postupku sprovođenja reintegracije, moguće je da dođe do raskida ugovora o radu (prestanka radnog odnosa), uprkos nezakonitosti otkaza, uz isplatu odgovarajućeradu (prestanka radnog odnosa), uprkos nezakonitosti otkaza, uz isplatu odgovarajuće kompenzacije (nadoknade štete). Visina nadoknade štete zbog nezakonitog otkaza (zbog učešćakompenzacije (nadoknade štete). Visina nadoknade štete zbog nezakonitog otkaza (zbog učešća u zakonitom štrajku) može da varira: u Nemačkoj – obezbeđuje se isplata jedne polovine brutou zakonitom štrajku) može da varira: u Nemačkoj – obezbeđuje se isplata jedne polovine bruto zarade radnika za svaku godinu staža (maksimalno 12 mesečnih zarada); u Španiji – obezbeđujezarade radnika za svaku godinu staža (maksimalno 12 mesečnih zarada); u Španiji – obezbeđuje se isplata 45-dnevne zarade za svaku godinu radnog staža (uz isplatu zarada do isteka otkaznogse isplata 45-dnevne zarade za svaku godinu radnog staža (uz isplatu zarada do isteka otkaznog roka); u Velikoj Britaniji – obezbeđuje se isplata izgubljene zarade i naknade (otpremnine) uroka); u Velikoj Britaniji – obezbeđuje se isplata izgubljene zarade i naknade (otpremnine) u iznosu od 13 do 26 sedmičnih zarada; u Luksemburgu – naknada zarade i isplata jednomesečneiznosu od 13 do 26 sedmičnih zarada; u Luksemburgu – naknada zarade i isplata jednomesečne zarade; u Holandiji – isplata procenjenog iznosa naknade štete.zarade; u Holandiji – isplata procenjenog iznosa naknade štete. 370370U praksi, češće se pribegavaU praksi, češće se pribegava isplati kompenzacija nego efektivnom sprovođenju reintegracije,isplati kompenzacija nego efektivnom sprovođenju reintegracije,371371ne retko i iz psihološkihne retko i iz psiholoških razloga.razloga.

U SR Jugoslaviji, s poništenjem konačne odluke poslodavca o otkazu učesniku (zakonitog)U SR Jugoslaviji, s poništenjem konačne odluke poslodavca o otkazu učesniku (zakonitog) štrajka, sud (opšte nadležnosti) određuje i vraćanje u pređašnje stanje – reintegraciju (vraćanje naštrajka, sud (opšte nadležnosti) određuje i vraćanje u pređašnje stanje – reintegraciju (vraćanje na

363 R. Ben-Izrael, R. Ben-Izrael, op. cit.op. cit., str. 122., str. 122.364 V. Brajić (redaktor), Zbornik konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada, Institut za političke studije,V. Brajić (redaktor), Zbornik konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada, Institut za političke studije, Beograd, 1996, str. 28.Beograd, 1996, str. 28.365 Konvencija br. 105 o ukidanju prinudnog rada iz 1957. godine; N. Valticos, Konvencija br. 105 o ukidanju prinudnog rada iz 1957. godine; N. Valticos, op. cit., op. cit., str. 97.str. 97.366 G. H. Camerlynck, J. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, J. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 936., str. 936.367 B. Vivier, D. Gantelme, J-P. B. Vivier, D. Gantelme, J-P. Antona, C. Billot, Antona, C. Billot, op. cit.op. cit., str. 399–400., str. 399–400.368 Shodno belgijskom Zakoniku o radu (čl. L 521–1) reintegracija je obavezna ako je poslodavac otpustio štrajkača.Shodno belgijskom Zakoniku o radu (čl. L 521–1) reintegracija je obavezna ako je poslodavac otpustio štrajkača. Videti B. Vivier, D. Gantelme, J-P. Antona, C. Billot, Videti B. Vivier, D. Gantelme, J-P. Antona, C. Billot, op. cit.op. cit., str. 400., str. 400.369 IbidemIbidem, str. 399., str. 399.370 IbidemIbidem, str. 402., str. 402.371 Tako, u Nemačkoj se u samo 8% slučajeva pribegava reintegraciji. Videti B. Vivier, D. Gantelma, J-P. Antona, C.Tako, u Nemačkoj se u samo 8% slučajeva pribegava reintegraciji. Videti B. Vivier, D. Gantelma, J-P. Antona, C. Billot, Billot, op. cit.op. cit., str. 401., str. 401.

75

rad ili na radno mesto). Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3240/92 od 4.11.1992. godinerad ili na radno mesto). Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3240/92 od 4.11.1992. godine kaže se: “Reintegracija radnika je nužna posledica poništavanja odluke o prestanku radnogkaže se: “Reintegracija radnika je nužna posledica poništavanja odluke o prestanku radnog odnosa, jer ta odluka deluje retroaktivno. Otuda se ne mogu uvažiti navodi tuženog da jeodnosa, jer ta odluka deluje retroaktivno. Otuda se ne mogu uvažiti navodi tuženog da je nalaganjem vraćanja tužilje na rad sud uzurpirao ovlašćenja direktora. nalaganjem vraćanja tužilje na rad sud uzurpirao ovlašćenja direktora. Vraćanje na radVraćanje na rad podrazumeva vraćanje na radno mesto, a ako je ono ukinuto, na radno mesto koje odgovarapodrazumeva vraćanje na radno mesto, a ako je ono ukinuto, na radno mesto koje odgovara stručnoj spremi, znanju i sposobnostima radnika”. Sud će odrediti reintegraciju i u slučaju kadastručnoj spremi, znanju i sposobnostima radnika”. Sud će odrediti reintegraciju i u slučaju kada ona nije izričito tražena, jer u protivnom sudska zaštita ne bi imala smisla. Jedino ukoliko (sam)ona nije izričito tražena, jer u protivnom sudska zaštita ne bi imala smisla. Jedino ukoliko (sam) radnik izjavi da ne postavlja zahtev za vraćanje na rad, poništavanje konačne odluke o prestankuradnik izjavi da ne postavlja zahtev za vraćanje na rad, poništavanje konačne odluke o prestanku radnog odnosa neće biti praćeno određivanjem reintegracije od strane suda (Presuda Vrhovnogradnog odnosa neće biti praćeno određivanjem reintegracije od strane suda (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 2746/92 od 24.9.1992. godine).suda Srbije Rev. 2746/92 od 24.9.1992. godine).372372

ii) Dopuštenost zamene štrajkača. U pogledu pitanja da li poslodavac ima pravo da zaii) Dopuštenost zamene štrajkača. U pogledu pitanja da li poslodavac ima pravo da za vreme štrajka angažuje druga lica radi nastavka procesa rada (poslovanja), u uporednimvreme štrajka angažuje druga lica radi nastavka procesa rada (poslovanja), u uporednim industrijskim odnosima se javljaju dva osnovna rešenja – rešenje koje dopušta zamenu, i rešenjeindustrijskim odnosima se javljaju dva osnovna rešenja – rešenje koje dopušta zamenu, i rešenje koje ne priznaje to pravo poslodavcima.koje ne priznaje to pravo poslodavcima.

U pogledu zemalja koje dopuštaju zamenu, razlike se javljaju u zavisnosti od toga da liU pogledu zemalja koje dopuštaju zamenu, razlike se javljaju u zavisnosti od toga da li poslodavac može angažovati nove radnike samo privremeno, dok traje štrajk, ili može primiti uposlodavac može angažovati nove radnike samo privremeno, dok traje štrajk, ili može primiti u stalni radni odnos nove radnike radi zamene učesnika u štrajku. U prvu kategoriju zemalja spadastalni radni odnos nove radnike radi zamene učesnika u štrajku. U prvu kategoriju zemalja spada Francuska,Francuska,373373dok u drugu kategoriju zemalja spadaju SAD, V. Britanija, Kanada.dok u drugu kategoriju zemalja spadaju SAD, V. Britanija, Kanada.

U radnom pravu Francuske poslodavac može angažovati neštrajkače da rade na radnimU radnom pravu Francuske poslodavac može angažovati neštrajkače da rade na radnim mestima učesnika u štrajku. Ali, preciznosti radi treba istaći da Zakon izričito zabranjuje njihovomestima učesnika u štrajku. Ali, preciznosti radi treba istaći da Zakon izričito zabranjuje njihovo angažovanje radi zamene štrajkača ugovorom o radu na određeno vreme. Zakon, isto tako,angažovanje radi zamene štrajkača ugovorom o radu na određeno vreme. Zakon, isto tako, zabranjuje angažovanje zaposlenih posredstvom preduzeća za privremeni rad u cilju zamenezabranjuje angažovanje zaposlenih posredstvom preduzeća za privremeni rad u cilju zamene zaposlenih čiji je ugovor o radu suspendovan na osnovu kolektivnog ugovora o radu. Međutim,zaposlenih čiji je ugovor o radu suspendovan na osnovu kolektivnog ugovora o radu. Međutim, ove zakonske odredbe pravno ne sprečavaju poslodavca da angažuje radnu snagu radi zameneove zakonske odredbe pravno ne sprečavaju poslodavca da angažuje radnu snagu radi zamene učesnika u štrajku, pa ih poslodavac može primiti u radni odnos na neodređeno vreme, s tim daučesnika u štrajku, pa ih poslodavac može primiti u radni odnos na neodređeno vreme, s tim da poslodavac može raskinuti ovaj ugovor po okončanju štrajka: “Potreba da se očuvaju radnaposlodavac može raskinuti ovaj ugovor po okončanju štrajka: “Potreba da se očuvaju radna mesta učesnika u zakonitom štrajku predstavlja ozbiljan i realan razlog za otkaz”.mesta učesnika u zakonitom štrajku predstavlja ozbiljan i realan razlog za otkaz”.374374

U pravu SAD poslodavac može da zameni štrajkače drugim licima,U pravu SAD poslodavac može da zameni štrajkače drugim licima,375375dakle, ne samodakle, ne samo privremeno dok štrajk traje, već ih može primiti u stalni radni odnos (na neodređeno vreme).privremeno dok štrajk traje, već ih može primiti u stalni radni odnos (na neodređeno vreme). Doduše, to je moguće samo u slučaju ekonomskog štrajka (interesnog kolektivnog radnog spora),Doduše, to je moguće samo u slučaju ekonomskog štrajka (interesnog kolektivnog radnog spora), a ne i u slučaju da je poslodavac izazvao štrajk svojom nepoštenom radnom praksom.a ne i u slučaju da je poslodavac izazvao štrajk svojom nepoštenom radnom praksom. 376376PoPo završetku ekonomskog štrajka poslodavac ne može da otpusti novoprimljene radnike (ako ih jezavršetku ekonomskog štrajka poslodavac ne može da otpusti novoprimljene radnike (ako ih je angažovao za stalno), ali, isto tako, poslodavac ne može da otpusti učesnike u štrajku, koji ostajuangažovao za stalno), ali, isto tako, poslodavac ne može da otpusti učesnike u štrajku, koji ostaju u radnom odnosu sve dotle dok ne dobiju drugo odgovarajuće zaposlenje.u radnom odnosu sve dotle dok ne dobiju drugo odgovarajuće zaposlenje.377377Drugim rečima,Drugim rečima, imaju pravo na povratak na rad (imaju pravo na povratak na rad (reinstatementreinstatement), a zadr), a zadržavaju i prava po osnovu starešinstvažavaju i prava po osnovu starešinstva ((seniorityseniority).).378378

372 Prema: Z. Ivošević, Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih, Izdavački centar SSSB, Beograd, 1998, str. 55–56.Prema: Z. Ivošević, Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih, Izdavački centar SSSB, Beograd, 1998, str. 55–56.373 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 937., str. 937.374 IbidemIbidem, str. 959–960., str. 959–960.375 Ova lica sindikati i štrajkači nazivaju pežorativno štrajkbreherima (Ova lica sindikati i štrajkači nazivaju pežorativno štrajkbreherima (strikebreakers – strikebreakers – štrajkolomci, ili štrajkolomci, ili scabsscabs – – kraste). Zahvaljujući angažovanju štrajkbrehera mnogi štrajkovi u SAD su propali. Tako, kraste). Zahvaljujući angažovanju štrajkbrehera mnogi štrajkovi u SAD su propali. Tako, The Washington Post The Washington Post jeje zamenio štrajkače koji su radili u štampariji, azamenio štrajkače koji su radili u štampariji, a Los Angeles Paper Los Angeles Paper štrajkujuće novinare. štrajkujuće novinare. Phelps Dodge CorporationPhelps Dodge Corporation je zamenila rudare u svojim rudnicima bakra u Arizoni, itd. je zamenila rudare u svojim rudnicima bakra u Arizoni, itd. Videti D. Q. Mills, Videti D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 303–304., str. 303–304.376 J. M. Ivancevich, J. M. Ivancevich, op. cit., op. cit., str. 674–675; D. Q. Mills, str. 674–675; D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 303., str. 303.377 T. St. Antoine, T. St. Antoine, op. cit.op. cit., str. 264., str. 264.378 O pravima po osnovu starešinstva videti u našem Leksikonu industrijskih odnosa, str. 105–106.O pravima po osnovu starešinstva videti u našem Leksikonu industrijskih odnosa, str. 105–106.

76

U isto vreme, odbijanje poslodavca da omogući povratak radnicima (štrajkačima) poU isto vreme, odbijanje poslodavca da omogući povratak radnicima (štrajkačima) po okončanju štrajka na rad, ali uz isplatu određenog iznosa kompenzacije, koje se kao rešenjeokončanju štrajka na rad, ali uz isplatu određenog iznosa kompenzacije, koje se kao rešenje javlja u uporednom pravu (npr. u Velikoj Britaniji ili Francuskojjavlja u uporednom pravu (npr. u Velikoj Britaniji ili Francuskoj379379), prema mišljenju Komiteta), prema mišljenju Komiteta za slobodu udruživanja MOR-a, ne predstavlja dovoljnu zaštitu radnika (učesnika štrajka), nitiza slobodu udruživanja MOR-a, ne predstavlja dovoljnu zaštitu radnika (učesnika štrajka), niti dovoljnu zaštitu od ovog oblika antisindikalne diskriminacije.dovoljnu zaštitu od ovog oblika antisindikalne diskriminacije.380380Otuda, nedvosmislena preporukaOtuda, nedvosmislena preporuka Komiteta za slobodu udruživanja jeste da poslodavci svakako treba da omoguće povratak na radKomiteta za slobodu udruživanja jeste da poslodavci svakako treba da omoguće povratak na rad ne samo sindikalnim predstavnicima učesnicima štrajka (koji i inače uživaju posebnu zaštitu une samo sindikalnim predstavnicima učesnicima štrajka (koji i inače uživaju posebnu zaštitu u međunarodnom radnom pravu), već i svim drugim radnicima (učesnicima štrajka).međunarodnom radnom pravu), već i svim drugim radnicima (učesnicima štrajka).381381RadnoRadno pravo Francuske predviđa obavezu poslodavca da omogući povratak radnicima na posao popravo Francuske predviđa obavezu poslodavca da omogući povratak radnicima na posao po okončanju štrajka, kao i prestanak rada lica koje je poslodavac angažovao tokom trajanjaokončanju štrajka, kao i prestanak rada lica koje je poslodavac angažovao tokom trajanja zakonitog štrajka.zakonitog štrajka.382382

Uporednopravno rešenje po kome poslodavac nema pravo da angažuje druga lica dok trajeUporednopravno rešenje po kome poslodavac nema pravo da angažuje druga lica dok traje štrajk prihvaćeno je zbog uverenja da bi se na taj način narušila relativna ravnoteža legitimnihštrajk prihvaćeno je zbog uverenja da bi se na taj način narušila relativna ravnoteža legitimnih interesa stranaka u sporu, kao i povredilo načelo jednakosti sredstava radne borbe, u koristinteresa stranaka u sporu, kao i povredilo načelo jednakosti sredstava radne borbe, u korist poslodav(a)ca. U Švedskoj se zameni štrajkača u privatnoj industriji ne pribegava još od 1931.poslodav(a)ca. U Švedskoj se zameni štrajkača u privatnoj industriji ne pribegava još od 1931. godine, kada je došlo do tragičnih događaja u toku štrajka (pet učesnika štrajka bilo je ubijenogodine, kada je došlo do tragičnih događaja u toku štrajka (pet učesnika štrajka bilo je ubijeno upotrebom državne sile).upotrebom državne sile).383383

Zakon o štrajku SR Jugoslavije predviđa da “u toku štrajka organizovanog pod uslovimaZakon o štrajku SR Jugoslavije predviđa da “u toku štrajka organizovanog pod uslovima utvrđenim ovim zakonom poslodavac ne može zapošljavati nova lica koja bi zamenila učesnike uutvrđenim ovim zakonom poslodavac ne može zapošljavati nova lica koja bi zamenila učesnike u štrajku, osim ako su ugroženi bezbednost lica i imovine u smislu čl. 7. st. 1. ovog zakona,štrajku, osim ako su ugroženi bezbednost lica i imovine u smislu čl. 7. st. 1. ovog zakona, održavanje minimuma procesa rada koji obezbeđuje sigurnost imovine i lica, kao i izvršavanjeodržavanje minimuma procesa rada koji obezbeđuje sigurnost imovine i lica, kao i izvršavanje međunarodnih obaveza u smislu čl. 9. i 10. ovog zakona” (čl. 15. st. 1).međunarodnih obaveza u smislu čl. 9. i 10. ovog zakona” (čl. 15. st. 1).

iii) Rad neštrajkača. Zaposleni koji ne žele da učestvuju u štrajku imaju pravo da nastaveiii) Rad neštrajkača. Zaposleni koji ne žele da učestvuju u štrajku imaju pravo da nastave sa radom, a poslodavac ostaje u obavezi da im omogući rad i isplati zaradu (osim ako poslodavacsa radom, a poslodavac ostaje u obavezi da im omogući rad i isplati zaradu (osim ako poslodavac ne odluči da iskoristi svoje pravo na odbrambeni lokaut). Ukoliko štrajkači svojim piketingom iline odluči da iskoristi svoje pravo na odbrambeni lokaut). Ukoliko štrajkači svojim piketingom ili štrajkom sa okupacijom mesta rada sprečavaju neštrajkače da nastave sa radom (ostvaruju svoještrajkom sa okupacijom mesta rada sprečavaju neštrajkače da nastave sa radom (ostvaruju svoje pravo na rad), poslodavac ima pravo da zahteva od nadležnog suda da donese odluku o udaljenjupravo na rad), poslodavac ima pravo da zahteva od nadležnog suda da donese odluku o udaljenju štrajkača, kako bi se omogućilo neštrajkačima da (nastave da) rade.štrajkača, kako bi se omogućilo neštrajkačima da (nastave da) rade.384384Svoje obaveze da plaćaSvoje obaveze da plaća neštrajkače poslodavac se može osloboditi pozivanjem na višu silu, ukoliko organi unutrašnjihneštrajkače poslodavac se može osloboditi pozivanjem na višu silu, ukoliko organi unutrašnjih poslova (milicija) odbiju da intervenišu u cilju udaljavanja radnika koji su pribegliposlova (milicija) odbiju da intervenišu u cilju udaljavanja radnika koji su pribegli (nedopuštenom) štrajku sa zauzimanjem preduzeća, ili u slučaju privremenog zatvaranja(nedopuštenom) štrajku sa zauzimanjem preduzeća, ili u slučaju privremenog zatvaranja preduzeća iz bezbednosnih razloga.preduzeća iz bezbednosnih razloga.385385

Tokom zakonitog štrajka dolazi i do suspenzije odredbi pravilnika preduzeća (Tokom zakonitog štrajka dolazi i do suspenzije odredbi pravilnika preduzeća (RèglementRèglement interieurinterieur), osim u pogledu odredbi koje se odnose na unutrašnji red i sigurnost u preduzeću.), osim u pogledu odredbi koje se odnose na unutrašnji red i sigurnost u preduzeću.386386

Što se tiče radnih obaveza neštrajkača, one u osnovi ostaju istovetne (i ne zavise od toga daŠto se tiče radnih obaveza neštrajkača, one u osnovi ostaju istovetne (i ne zavise od toga da li je ili nije štrajk u toku). Drugim rečima, zahtev poslodavca da neštrajkač radi posao koji značili je ili nije štrajk u toku). Drugim rečima, zahtev poslodavca da neštrajkač radi posao koji znači

379 U Francuskoj je kasacioni sud zauzeo stav da poslodavac u slučaju nezakonitog otpuštanja može biti osuđen naU Francuskoj je kasacioni sud zauzeo stav da poslodavac u slučaju nezakonitog otpuštanja može biti osuđen na naknadu štete, a ne i na ponovno zaposlenje otpuštenog štrajkača; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, naknadu štete, a ne i na ponovno zaposlenje otpuštenog štrajkača; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op.op. cit.cit., str. 980., str. 980.380 R. Ben-Izrael, R. Ben-Izrael, op. cit.op. cit., str. 123., str. 123.381 IbidemIbidem..382 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 936–937., str. 936–937.383 F. Schmidt, F. Schmidt, op. cit., op. cit., str. 161.str. 161.384 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, str. 958.G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, str. 958.385 N. Communod, M. Féron, N. Communod, M. Féron, op. cit., op. cit., str. 256–257.str. 256–257.386 Ibidem, Ibidem, str. 255.str. 255.

77

bitnu promenu ugovora o radu, neštrajkač može odbiti (i sam stupiti u štrajk). Međutim, u praksi,bitnu promenu ugovora o radu, neštrajkač može odbiti (i sam stupiti u štrajk). Međutim, u praksi, neštrajkači često prihvataju da rade i posao koji su radili štrajkači. Za izvršeni rad u toku trajanjaneštrajkači često prihvataju da rade i posao koji su radili štrajkači. Za izvršeni rad u toku trajanja štrajka (osim ako se ne radi o intenzivnijem radu) neštrajkačima poslodavac ne može isplaćivatištrajka (osim ako se ne radi o intenzivnijem radu) neštrajkačima poslodavac ne može isplaćivati višu zaradu od zarade koja im za isti rad pripada u periodu kada nema štrajkavišu zaradu od zarade koja im za isti rad pripada u periodu kada nema štrajka387387(jer bi to bio vid(jer bi to bio vid nepoštene radne prakse, suprotan etici odnosa između stranaka u sporu).nepoštene radne prakse, suprotan etici odnosa između stranaka u sporu).

iv) Zarada i druga primanja. Za vreme štrajka učesnicima štrajka ne pripada (naknada)iv) Zarada i druga primanja. Za vreme štrajka učesnicima štrajka ne pripada (naknada) zarada,zarada,388388s obzirom na to da štrajk vodi suspenziji obaveze izvršavanja rada na strani radnika, alis obzirom na to da štrajk vodi suspenziji obaveze izvršavanja rada na strani radnika, ali i suspenziji obaveze poslodavca da radnika plaća za izvršeni rad. Drugim rečima, primenjuje sei suspenziji obaveze poslodavca da radnika plaća za izvršeni rad. Drugim rečima, primenjuje se pravilo o suspenziji korelativne obaveze plaćanja radniku – bez (obaveze izvršavanja) rada, bezpravilo o suspenziji korelativne obaveze plaćanja radniku – bez (obaveze izvršavanja) rada, bez (obaveze plaćanja) zarade.(obaveze plaćanja) zarade.389389

Načelo bez rada – bez zarade, tj. srazmerno radu – zarada, znači da umanjenje zarade moraNačelo bez rada – bez zarade, tj. srazmerno radu – zarada, znači da umanjenje zarade mora biti striktno proporcionalno trajanju prekida rada.biti striktno proporcionalno trajanju prekida rada.390390U praksi ovo nije jednostavno primeniti,U praksi ovo nije jednostavno primeniti, posebno kada se organizuju određene vrste štrajka. U slučaju, na primer, delimičnog ili kružnogposebno kada se organizuju određene vrste štrajka. U slučaju, na primer, delimičnog ili kružnog štrajka, u kom su učesnici štrajka radili bar izvesno vreme, postavlja se pitanje koliki iznosštrajka, u kom su učesnici štrajka radili bar izvesno vreme, postavlja se pitanje koliki iznos zarade treba da prime (odnosno koliko da im se ona umanjuje). Ovde se javlja pitanjezarade treba da prime (odnosno koliko da im se ona umanjuje). Ovde se javlja pitanje mogućnosti umanjenja zarade srazmerno vremenu – ukoliko radnik štrajkuje jedan dan, njegovamogućnosti umanjenja zarade srazmerno vremenu – ukoliko radnik štrajkuje jedan dan, njegova zarada se umanjuje za dvadeset peti deo mesečne zarade (uzimajući da se u toku meseca radizarada se umanjuje za dvadeset peti deo mesečne zarade (uzimajući da se u toku meseca radi dvadeset pet dana), ili srazmerno smanjenju proizvodnje koju je izazvao štrajk (u poređenju sadvadeset pet dana), ili srazmerno smanjenju proizvodnje koju je izazvao štrajk (u poređenju sa prosečnom dnevnom proizvodnjom pod normalnim okolnostima).prosečnom dnevnom proizvodnjom pod normalnim okolnostima).391391Od načela proporcionalnostiOd načela proporcionalnosti se u francuskom pravu odstupa u slučaju štrajka upozorenja u javnom sektoru (javnimse u francuskom pravu odstupa u slučaju štrajka upozorenja u javnom sektoru (javnim službama), pošto se predviđa gubitak dnevne plate i ukoliko je štrajk trajao kraće od jednog danaslužbama), pošto se predviđa gubitak dnevne plate i ukoliko je štrajk trajao kraće od jednog dana (npr. samo jedan čas).(npr. samo jedan čas).392392U pitanju je pravilo o nedeljivosti tridesetog dela (meseca), koje je, ipak,U pitanju je pravilo o nedeljivosti tridesetog dela (meseca), koje je, ipak, zakonom iz 1982. godine ublaženo – ukoliko štrajk ne traje duže od jednog časa, plata sezakonom iz 1982. godine ublaženo – ukoliko štrajk ne traje duže od jednog časa, plata se umanjuje za 160-ti deo; između jednog časa i polovine dnevnog radnog vremena za 50-tiumanjuje za 160-ti deo; između jednog časa i polovine dnevnog radnog vremena za 50-ti deo.deo.393393Isto tako, u slučaju kružnog štrajka (i kod privatnog poslodavca), priznaje se pravoIsto tako, u slučaju kružnog štrajka (i kod privatnog poslodavca), priznaje se pravo poslodavcu da ne isplaćuje ni srazmerne iznose zarada sve vreme dok je zbog kružnog štrajkaposlodavcu da ne isplaćuje ni srazmerne iznose zarada sve vreme dok je zbog kružnog štrajka nastupila blokada (nemogućnost nastavljanja) proizvodnje ili poslovanja.nastupila blokada (nemogućnost nastavljanja) proizvodnje ili poslovanja.394394

Međutim, od pravila da se za vreme štrajka gubi proporcionalni deo zarade pravi seMeđutim, od pravila da se za vreme štrajka gubi proporcionalni deo zarade pravi se izuzetak u dva slučaja. Prvi slučaj se javlja kada se sporazumom stranaka u kolektivnom sporu oizuzetak u dva slučaja. Prvi slučaj se javlja kada se sporazumom stranaka u kolektivnom sporu o prestanku štrajka predvidi da će poslodavac isplatiti (naknadu) zaradu radnicima i za vremeprestanku štrajka predvidi da će poslodavac isplatiti (naknadu) zaradu radnicima i za vreme štrajka (što je u praksi prava retkost). Drugi slučaj je vezan za okolnost da je poslodavacštrajka (što je u praksi prava retkost). Drugi slučaj je vezan za okolnost da je poslodavac očigledno izazvao štrajk neispunjenjem svojih obaveza, posebno zbog toga što nije isplatioočigledno izazvao štrajk neispunjenjem svojih obaveza, posebno zbog toga što nije isplatio zarade u ugovoreno vreme.zarade u ugovoreno vreme.395395Od ova dva slučaja treba razlikovati slučaj kada predstavnikOd ova dva slučaja treba razlikovati slučaj kada predstavnik radnika ili sindikata, premda učesnik štrajka, zadržava pravo na naknadu zarade i tokom štrajka,radnika ili sindikata, premda učesnik štrajka, zadržava pravo na naknadu zarade i tokom štrajka, ali samo za časove koje provede u pregovorima sa poslodavcem tokom štrajka.ali samo za časove koje provede u pregovorima sa poslodavcem tokom štrajka.396396

387 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit., op. cit., str. 959.str. 959.388 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 141., str. 141.389 J. Rivero, J. Savatier, J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 397–398; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, , str. 397–398; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 938., str. 938.390 G. H. Camerlync, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlync, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 938., str. 938.391 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 141–142., str. 141–142.392 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 981; A-C. Colliard, , str. 981; A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 826.str. 826.393 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 981–982., str. 981–982.394 N. Communod, M. Féron,N. Communod, M. Féron, op. cit., op. cit., str. 255.str. 255.395 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 939., str. 939.396 Videti N. Communod, M. Féron,Videti N. Communod, M. Féron, op. cit., op. cit., str. 256.str. 256.

78

Posebno je zanimljivo pitanje uticaja štrajka na tzv. premije stalnosti (zbogPosebno je zanimljivo pitanje uticaja štrajka na tzv. premije stalnosti (zbog neprekinutogneprekinutog prisustvovanja na poslu – prisustvovanja na poslu – primes d'assiduitéprimes d'assiduité), koje su se u većoj meri javile od 50-ih godina u), koje su se u većoj meri javile od 50-ih godina u Francuskoj. Ove premije su od strane sindikata nazvane pežorativno “antištrajk premijama”, iliFrancuskoj. Ove premije su od strane sindikata nazvane pežorativno “antištrajk premijama”, ili “kamufliranim sankcijama”. Naime, poslodavci su se “dosetili” da isplaćuju posebne premije“kamufliranim sankcijama”. Naime, poslodavci su se “dosetili” da isplaćuju posebne premije zaposlenima koji nisu uopšte bili odsutni sa rada (obično tromesečno ili šestomesečno), a uzaposlenima koji nisu uopšte bili odsutni sa rada (obično tromesečno ili šestomesečno), a u slučaju njihovog odsustva (i zbog kratkotrajnog štrajka) predviđalo se značajno umanjenjeslučaju njihovog odsustva (i zbog kratkotrajnog štrajka) predviđalo se značajno umanjenje premije. U dužem periodu, s pozivanjem na slobodu ugovaranja, ovakva vrsta premija sepremije. U dužem periodu, s pozivanjem na slobodu ugovaranja, ovakva vrsta premija se smatrala dopuštenom u sudskoj praksi. Međutim, u 80-im godinama došlo je do promene utolikosmatrala dopuštenom u sudskoj praksi. Međutim, u 80-im godinama došlo je do promene utoliko što je zauzet stav (u sudskoj praksi) da se ne mogu praviti razlike na bazi različitih vrstašto je zauzet stav (u sudskoj praksi) da se ne mogu praviti razlike na bazi različitih vrsta odsustava – npr. do gubitka premije za stalno prisustvo nije dolazilo zbog toga što je radnikodsustava – npr. do gubitka premije za stalno prisustvo nije dolazilo zbog toga što je radnik odsustvovao zbog bolesti ili odobrenog odustva od strane uprave (direktora), ali je gubitak oveodsustvovao zbog bolesti ili odobrenog odustva od strane uprave (direktora), ali je gubitak ove premije predviđen zbog odustva usled zakonitog štrajka. U cilju izbegavanja ove prikrivenepremije predviđen zbog odustva usled zakonitog štrajka. U cilju izbegavanja ove prikrivene diskriminacije i sankcionisanja zbog učešća u štrajku, poslodavac ubuduće ne može da različitodiskriminacije i sankcionisanja zbog učešća u štrajku, poslodavac ubuduće ne može da različito postupa u zavisnosti od toga koji je uzrok odsustvovanja, što je dovelo do potpune promene upostupa u zavisnosti od toga koji je uzrok odsustvovanja, što je dovelo do potpune promene u gledanju na gubitak premije stalnosti usled štrajka.gledanju na gubitak premije stalnosti usled štrajka.397397

Poseban problem se javlja u pogledu posledica zakonitog štrajka na neka druga primanjaPoseban problem se javlja u pogledu posledica zakonitog štrajka na neka druga primanja radnika (u štrajku), koja nisu neposredno u funkciji (svako)dnevnog rada, već su više vezana zaradnika (u štrajku), koja nisu neposredno u funkciji (svako)dnevnog rada, već su više vezana za položaj zaposlenog – npr. dodatak zbog položaja (šefu odela ili sekcije preduzeća). položaj zaposlenog – npr. dodatak zbog položaja (šefu odela ili sekcije preduzeća). Na ova tzv.Na ova tzv. ekstra primanja, štrajk po pravilu ne utiče.ekstra primanja, štrajk po pravilu ne utiče.398398

Za vreme zakonitog štrajka dolazi i do suspenzije prava na naknadu za vreme državnihZa vreme zakonitog štrajka dolazi i do suspenzije prava na naknadu za vreme državnih praznika ili naknadu zarade za slučaj određenih porodičnih događaja (stupanja u brak ili rođenjapraznika ili naknadu zarade za slučaj određenih porodičnih događaja (stupanja u brak ili rođenja deteta i sl.).deteta i sl.).399399

Za vreme zakonitog štrajka zaposleni zadržava prava po osnovu socijalnog osiguranja,Za vreme zakonitog štrajka zaposleni zadržava prava po osnovu socijalnog osiguranja, zadržava pravo na isplatu dečijeg dodatka, ali ne može da prima naknadu zbog delimičnezadržava pravo na isplatu dečijeg dodatka, ali ne može da prima naknadu zbog delimične nezaposlenosti (jer učešće u štrajku vodi suspenziji ugovora o radu, pa se štrajkač ne moženezaposlenosti (jer učešće u štrajku vodi suspenziji ugovora o radu, pa se štrajkač ne može smatrati privremeno nezaposlenim licem u smislu osiguranja za slučaj privremenesmatrati privremeno nezaposlenim licem u smislu osiguranja za slučaj privremene nezaposlenosti).nezaposlenosti).400400

v) Nadoknada izgubljenih časova. U radnom pravu Francuske, privatni poslodavac nemav) Nadoknada izgubljenih časova. U radnom pravu Francuske, privatni poslodavac nema pravo da zahteva da se nadoknade izgubljeni dani zbog štrajka, odnosno ne može uvesti rad dužipravo da zahteva da se nadoknade izgubljeni dani zbog štrajka, odnosno ne može uvesti rad duži od punog radnog vremena (tj. izmeniti raspored rada) zbog toga što su zaposleni u njegovomod punog radnog vremena (tj. izmeniti raspored rada) zbog toga što su zaposleni u njegovom preduzeću bili u štrajku. U pitanju je zakonska zabrana koja ima karakter pravila javnog prava,preduzeću bili u štrajku. U pitanju je zakonska zabrana koja ima karakter pravila javnog prava, što znači da se voljom ugovornih strana ne može menjati (osim izuzetno, na osnovu posebnogšto znači da se voljom ugovornih strana ne može menjati (osim izuzetno, na osnovu posebnog zakonskog ovlašćenja, zaključivanjem kolektivnog ugovora).zakonskog ovlašćenja, zaključivanjem kolektivnog ugovora).401401Drukčija je situacija kada jeDrukčija je situacija kada je poslodavac bio prinuđen da privremeno zatvori preduzeće usled štrajka u nekom drugomposlodavac bio prinuđen da privremeno zatvori preduzeće usled štrajka u nekom drugom preduzeću – npr. usled štrajka u preduzeću za distribuciju električne energije (preduzeću – npr. usled štrajka u preduzeću za distribuciju električne energije (Electricité deElectricité de FranceFrance). U ovakvom slu). U ovakvom slučaju, štrajk se shvata kao razlog izvan preduzeća koji ima slično dejstvočaju, štrajk se shvata kao razlog izvan preduzeća koji ima slično dejstvo kao i elementarna nepogoda (poplava, snežna mećava), tj. dovodi do privremenog zatvaranjakao i elementarna nepogoda (poplava, snežna mećava), tj. dovodi do privremenog zatvaranja preduzeća s pravom na naknadu izgubljenih časova.preduzeća s pravom na naknadu izgubljenih časova.402402Isto tako, u slučaju štrajka u javnimIsto tako, u slučaju štrajka u javnim službama, poslodavac može zahtevati da se nadoknade izgubljeni časovi.službama, poslodavac može zahtevati da se nadoknade izgubljeni časovi.403403

397 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 955–957; N. Communod, M. Féron, , str. 955–957; N. Communod, M. Féron, op. cit., op. cit., str. 257.str. 257.398 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 141., str. 141.399 N. Communod, M. Féron,N. Communod, M. Féron, op. cit., op. cit., str. 256.str. 256.400 G. H. Camerlync, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlync, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 939., str. 939.401 IbidemIbidem, str. 960–961., str. 960–961.402 IbidemIbidem, str. 961., str. 961.403 IbidemIbidem, str. 977., str. 977.

79

vi) Pravo na godišnji odmor. Za vreme štrajka ne može se korisiti godišnji odmor, nitivi) Pravo na godišnji odmor. Za vreme štrajka ne može se korisiti godišnji odmor, niti ostvariti naknada za neiskorišćeni godišnji odmor. Radnik ima pravo na plaćeni godišnji odmorostvariti naknada za neiskorišćeni godišnji odmor. Radnik ima pravo na plaćeni godišnji odmor srazmerno vremenu efektivnog rada pre izbijanja štrajka. Na ovo pravo ne može uticati učešćesrazmerno vremenu efektivnog rada pre izbijanja štrajka. Na ovo pravo ne može uticati učešće radnika u štrajku, niti okolnost da je zbog učešća u nezakonitom štrajku radnik dobio otkaz. Radiradnika u štrajku, niti okolnost da je zbog učešća u nezakonitom štrajku radnik dobio otkaz. Radi se o stečenom pravu radnika na osnovu izvrse o stečenom pravu radnika na osnovu izvršenog rada pre izbijanja štrajka.šenog rada pre izbijanja štrajka.404404

vii) vii) Prava po osnovu socijalnog osiguranja. Prava po osnovu socijalnog osiguranja. Ukoliko u toku štrajka dođe do nesrećnogUkoliko u toku štrajka dođe do nesrećnog slučaja koji pogodi učesnika u štrajku, takav slučaj se ne smatra povredom na radu (ili na putu doslučaja koji pogodi učesnika u štrajku, takav slučaj se ne smatra povredom na radu (ili na putu do posla i natrag), tj. nije pokriven socijalnim osiguranjem kao osigurani slučaj.posla i natrag), tj. nije pokriven socijalnim osiguranjem kao osigurani slučaj.405405Slično je i u SRSlično je i u SR Jugoslaviji, jer ako se učesnik štrajka povredi za vreme štrajka, takva povreda se ne smatraJugoslaviji, jer ako se učesnik štrajka povredi za vreme štrajka, takva povreda se ne smatra povredom na radu, čak i kada je povreda zadobijena u krugu preduzeća (ako se štrajk ispoljavapovredom na radu, čak i kada je povreda zadobijena u krugu preduzeća (ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, kao i za vreme štrajka upozorenja).okupljanjem zaposlenih, kao i za vreme štrajka upozorenja).406406

U pogledu bolesti, pravi se razlika između situacije kada se zaposleni razboli pre početkaU pogledu bolesti, pravi se razlika između situacije kada se zaposleni razboli pre početka štrajka i kada se razboli u toku trajanja štrajka. Kada je do bolesti došlo pre početka štrajka,štrajka i kada se razboli u toku trajanja štrajka. Kada je do bolesti došlo pre početka štrajka, zaposleni zadržava sva prava iz zdravstvenog osiguranja, a kada je bolest nastupila u tokuzaposleni zadržava sva prava iz zdravstvenog osiguranja, a kada je bolest nastupila u toku trajanja štrajka, štrajkač gubi pravo na punu naknadu zarade od strane poslodavca predviđenutrajanja štrajka, štrajkač gubi pravo na punu naknadu zarade od strane poslodavca predviđenu ugovornim putem,ugovornim putem,407407osim ukoliko u pisanoj formi ne izjavi da se više ne solidariše saosim ukoliko u pisanoj formi ne izjavi da se više ne solidariše sa štrajkačima.štrajkačima.408408

U pogledu osiguranja za slučaj privremene ili delimične nezaposlenosti, predviđa se daU pogledu osiguranja za slučaj privremene ili delimične nezaposlenosti, predviđa se da štrajkač nema pravo na primanja po osnovu delimične nezaposlenosti.štrajkač nema pravo na primanja po osnovu delimične nezaposlenosti.409409Učesnik štrajka ne možeUčesnik štrajka ne može da se smatra privremeno nezaposlenim licem, jer učešće u štrajku vodi suspenziji, a ne raskiduda se smatra privremeno nezaposlenim licem, jer učešće u štrajku vodi suspenziji, a ne raskidu ugovora o radu, odnosno prestanku radnog odnosa.ugovora o radu, odnosno prestanku radnog odnosa.

Prema Zakonu o štrajku SR Jugoslavije “zaposleni ostvaruje osnovna prava iz radnogPrema Zakonu o štrajku SR Jugoslavije “zaposleni ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz zdravstvenog osiguranja u skladu s propisima oodnosa, osim prava na zaradu, a prava iz zdravstvenog osiguranja u skladu s propisima o socijalnom osiguranju” (čl. 14. st. 2). Na taj način, uporednopravni princip srazmernosti zadržansocijalnom osiguranju” (čl. 14. st. 2). Na taj način, uporednopravni princip srazmernosti zadržan je samo u pogledu prava na zaradu, dok se u pogledu drugih osnovnih prava iz radnog odnosa ije samo u pogledu prava na zaradu, dok se u pogledu drugih osnovnih prava iz radnog odnosa i prava iz socijalnog osiguranja ovaj princip ne uvažava. Ako ostavimo po strani složeno pitanjeprava iz socijalnog osiguranja ovaj princip ne uvažava. Ako ostavimo po strani složeno pitanje razgraničenja osnovnih od drugih (neosnovnih) prava radnika, jer se tokom zakonitog štrajkarazgraničenja osnovnih od drugih (neosnovnih) prava radnika, jer se tokom zakonitog štrajka ostvaruju samo osnovna prava (što ostaje da se u sudskoj praksi i teoriji bliže odredi), može seostvaruju samo osnovna prava (što ostaje da se u sudskoj praksi i teoriji bliže odredi), može se zaključiti da zakonodavac ne poznaje dovoljno materiju štrajka i da predviđa rešenja koja nisuzaključiti da zakonodavac ne poznaje dovoljno materiju štrajka i da predviđa rešenja koja nisu uobičajena u uporednom pravu (bez obzira što su povoljnija u ovom segmentu za štrajkače).uobičajena u uporednom pravu (bez obzira što su povoljnija u ovom segmentu za štrajkače).

Prema Zakonu o osnovnama penzijskog i invalidskog osiguranja, učešće u zakonitomPrema Zakonu o osnovnama penzijskog i invalidskog osiguranja, učešće u zakonitom štrajku, odnosno period trajanja štrajka priznat je u staž osiguranja (čl. 6. štrajku, odnosno period trajanja štrajka priznat je u staž osiguranja (čl. 6. ZOPIO-a),ZOPIO-a),410410uprkosuprkos tome što zaposleni za vreme štrajka ne ostvaruje pravo na bruto zaradu, iz koje se obezbeđujetome što zaposleni za vreme štrajka ne ostvaruje pravo na bruto zaradu, iz koje se obezbeđuje uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

404 B. A. Lubarda, Kolektivni ugovori o radu, Radnička štampa, Beograd, 1990, str. 161.B. A. Lubarda, Kolektivni ugovori o radu, Radnička štampa, Beograd, 1990, str. 161.405 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 937; N. Communod, M. Féron, , str. 937; N. Communod, M. Féron, op. cit.op. cit., str. 256., str. 256.406 V. Krivokapić, “Štrajk”, Jugoslovenski pregled, br. 2/1997, str. 26.V. Krivokapić, “Štrajk”, Jugoslovenski pregled, br. 2/1997, str. 26.407 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit., op. cit., str. 938.str. 938.408 N. Communod, M. Féron, N. Communod, M. Féron, op. cit.,op. cit., str. 256. str. 256.409 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit., op. cit., str. 939.str. 939.410 ”Službeni list SRJ”, br. 29/1996; A. Petrović, “Ostvarivanje i zaštita prava iz penzijskog i invalidskog”Službeni list SRJ”, br. 29/1996; A. Petrović, “Ostvarivanje i zaštita prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja”, Radno i socijalno pravo, br 3–6/1998, str. 77–93.osiguranja”, Radno i socijalno pravo, br 3–6/1998, str. 77–93.

80

Radnopravne posledice nezakonitog štrajkaRadnopravne posledice nezakonitog štrajkaUčešće radnika u nezakonitom štrajku može se smatrati raskidom ugovora o radu (radnogUčešće radnika u nezakonitom štrajku može se smatrati raskidom ugovora o radu (radnog

odnosa), odnosno poslodavac može raskinuti ugovor o radu, tj. dati otkaz radniku (učešće uodnosa), odnosno poslodavac može raskinuti ugovor o radu, tj. dati otkaz radniku (učešće u nezakonitom štrajku je legitiman osnov prestanka radnog odnosa).nezakonitom štrajku je legitiman osnov prestanka radnog odnosa).411411

Kao opravadan razlog otkaza javlja se ili samo učešće u nezakonitom štrajku, iliKao opravadan razlog otkaza javlja se ili samo učešće u nezakonitom štrajku, ili nepoštovanje radnog naloga od strane učesnika štrajka da se obavi rad (izvrši posao). Pri tom,nepoštovanje radnog naloga od strane učesnika štrajka da se obavi rad (izvrši posao). Pri tom, nije relevantno da li je nazakoniti štrajk trajao kratko (jedan do dva dana) ili se radi onije relevantno da li je nazakoniti štrajk trajao kratko (jedan do dva dana) ili se radi o dugotrajnijem štrajku.dugotrajnijem štrajku.412412Ipak, ukoliko radnik učestvuje u štrajku koji se organizuje uz povreduIpak, ukoliko radnik učestvuje u štrajku koji se organizuje uz povredu ugovornih obaveza u pogledu najave ili prethodnog mirenja, to ne mora samo po sebi da znači daugovornih obaveza u pogledu najave ili prethodnog mirenja, to ne mora samo po sebi da znači da se radnik (štrajkač) može otpustiti zbog povrede radne obaveze, ukoliko radnik nije biose radnik (štrajkač) može otpustiti zbog povrede radne obaveze, ukoliko radnik nije bio informisan o neregularnosti štrajka.informisan o neregularnosti štrajka.413413Osim toga, može biti dato ovlašćenje (radnom) sudu da, naOsim toga, može biti dato ovlašćenje (radnom) sudu da, na zahtev poslodavca, naloži učesnicima nezakonitog štrajka povratak na rad, kao i da nastavezahtev poslodavca, naloži učesnicima nezakonitog štrajka povratak na rad, kao i da nastave pregovore uz posredovanje javne službe za mirenje i posredovanje (javnog posrednika).pregovore uz posredovanje javne službe za mirenje i posredovanje (javnog posrednika).414414

U slučaju nezakonitog štrajka, umanjenje zarade (zadržavanje dela zarade) može biti i višeU slučaju nezakonitog štrajka, umanjenje zarade (zadržavanje dela zarade) može biti i više nego kod zakonitog štrajka, jer se ovde zarada ne umanjuje samo proporcionalno trajanju štrajka,nego kod zakonitog štrajka, jer se ovde zarada ne umanjuje samo proporcionalno trajanju štrajka, već i u zavisnosti od izazvanog gubitka za poslodavca. već i u zavisnosti od izazvanog gubitka za poslodavca. Dakle, zarada se umanjuje u visiniDakle, zarada se umanjuje u visini stvarno pretrpljenog gubitka (umanjenja dobiti) za poslodavca.stvarno pretrpljenog gubitka (umanjenja dobiti) za poslodavca.415415

B. KOLEKTIVNA AKCIJA POSLODAVACAB. KOLEKTIVNA AKCIJA POSLODAVACA

- LOKAUT-- LOKAUT-

POJAM LOKAUTA POJAM LOKAUTAZa termin Za termin lock-outlock-out, nastao u engleskom jeziku, nije jednostavno naći odgovarajući prevod, nastao u engleskom jeziku, nije jednostavno naći odgovarajući prevod

ne samo u našem jeziku. Mogući opisni prevod bi bio zatvoreno preduzeće, radnja, isključenje sne samo u našem jeziku. Mogući opisni prevod bi bio zatvoreno preduzeće, radnja, isključenje s rada. U francuskoj teoriji radnog prava i industrijskih odnosa ovaj termin se zadržao u izvornomrada. U francuskoj teoriji radnog prava i industrijskih odnosa ovaj termin se zadržao u izvornom obliku (obliku (le lock-outle lock-out), ili se jednostavno koristi termin “zatvaranje preduzeća”.), ili se jednostavno koristi termin “zatvaranje preduzeća”.416416Tako je i uTako je i u nemačkoj, u italijanskoj i u teoriji skandinavskih zemalja.nemačkoj, u italijanskoj i u teoriji skandinavskih zemalja.417417

Lokaut je privremeno zatvaranje mesta rada (preduzeća, radnje, ustanove, službe),Lokaut je privremeno zatvaranje mesta rada (preduzeća, radnje, ustanove, službe), isključenje s rada, povodom (interesnog) kolektivnog radnog spora (industrijskog konflikta), radiisključenje s rada, povodom (interesnog) kolektivnog radnog spora (industrijskog konflikta), radi vršenja ekonomskog pritiska na radnike, odnosno sindikat, sa ciljem da se prihvate ekonomskivršenja ekonomskog pritiska na radnike, odnosno sindikat, sa ciljem da se prihvate ekonomski interesi poslodavca, a da sindikat odustane od svojih zahteva.interesi poslodavca, a da sindikat odustane od svojih zahteva.418418Dakle, lokaut predstavlja odDakle, lokaut predstavlja od strane poslodavca donetu privremenu zabranu zaposlenima da dođu na rad kod poslodavca i dastrane poslodavca donetu privremenu zabranu zaposlenima da dođu na rad kod poslodavca i da

411 M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, op. cit.op. cit., str. 97; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, , str. 97; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 953–, str. 953–954.954.412 R. Ben-Izrael, R. Ben-Izrael, op. cit.op. cit., str. 122., str. 122.413 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 954., str. 954.414 S. Edlund, B. Nyström, S. Edlund, B. Nyström, op. cit., op. cit., str. 34.str. 34.415 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 938., str. 938.416 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 962., str. 962.417 U Švedskoj se koristi i terminološka sintagma “blokada radne snage od strane poslodavca”. Videti F. Schmidt,U Švedskoj se koristi i terminološka sintagma “blokada radne snage od strane poslodavca”. Videti F. Schmidt, op. cit., op. cit., str. 162.str. 162.418 B. A. Lubarda, Leksikon industrijskih odnosa, str. 109.B. A. Lubarda, Leksikon industrijskih odnosa, str. 109.

81

koriste njegova sredstva za rad.koriste njegova sredstva za rad.419419Lokaut vodi jednostranoj suspenziji ugovora o radu, tj. radnogLokaut vodi jednostranoj suspenziji ugovora o radu, tj. radnog odnosa (ne i raskidu ugovora), pošto se radnicima onemogućava da rade iodnosa (ne i raskidu ugovora), pošto se radnicima onemogućava da rade i zarade.zarade.420420Onemogućavanje radnicima da (za)rade je sredstvo ekonomskog pritiska na radnike iOnemogućavanje radnicima da (za)rade je sredstvo ekonomskog pritiska na radnike i sindikat, kojim poslodavac nastoji da u svoju korist reši kolektivni radni spor,sindikat, kojim poslodavac nastoji da u svoju korist reši kolektivni radni spor,421421odnosno daodnosno da radnici prihvate uslove rada koje nastoji da nametne poslodavac.radnici prihvate uslove rada koje nastoji da nametne poslodavac.422422Zbog toga što vodiZbog toga što vodi kolektivnom prekidu rada, lokaut se, neadekvatno, naziva i “štrajkom poslodavca”,kolektivnom prekidu rada, lokaut se, neadekvatno, naziva i “štrajkom poslodavca”,423423iako se neiako se ne radi o kolektivnoj (usklađenoj) akciji više poslodavaca (iako moguć, granski lokaut se veomaradi o kolektivnoj (usklađenoj) akciji više poslodavaca (iako moguć, granski lokaut se veoma retko organizuje).retko organizuje).424424

Navedene definicije jasno ukazuju na bitna obeležja pojma lokauta – privremenostNavedene definicije jasno ukazuju na bitna obeležja pojma lokauta – privremenost zatvaranja mesta rada (prekid rada) od strane jednog ili više (udruženja) poslodavaca;zatvaranja mesta rada (prekid rada) od strane jednog ili više (udruženja) poslodavaca; usmerenost lokauta protiv radnika i/li sindikata povodom interesnog kolektivnog radnog spora;usmerenost lokauta protiv radnika i/li sindikata povodom interesnog kolektivnog radnog spora; cilj lokauta je da radnici (štrajkači) i sindikat odustanu od svojih zahteva i prihvate uslove radacilj lokauta je da radnici (štrajkači) i sindikat odustanu od svojih zahteva i prihvate uslove rada koji odgovaraju poslodavcu.koji odgovaraju poslodavcu.

Imajući sve to u vidu, legitimnost lokauta se zasniva na potrebi očuvanja relativneImajući sve to u vidu, legitimnost lokauta se zasniva na potrebi očuvanja relativne ravnoteže moći socijalnih partnera, odnosno ravnoteži interesa (interesni osnov legitimnosti), štoravnoteže moći socijalnih partnera, odnosno ravnoteži interesa (interesni osnov legitimnosti), što je u tesnoj vezi i sa učenjem o jednakosti sredstava radne borbeje u tesnoj vezi i sa učenjem o jednakosti sredstava radne borbe (SR Nemačka).(SR Nemačka).425425Legitimnost jeLegitimnost je zasnovana i na ideji ekvivalentnosti ili simetričnosti prava (Kanada),zasnovana i na ideji ekvivalentnosti ili simetričnosti prava (Kanada),426426kao i potrebi očuvanjakao i potrebi očuvanja poštenih odnosapoštenih odnosa među strankama kolektivnog radnog spora (SAD, Japan – etički osnovmeđu strankama kolektivnog radnog spora (SAD, Japan – etički osnov legitimnosti),legitimnosti),427427odnosno među subjektima industrijskih (kolektivnih radnih) odnosa, uopšte.odnosno među subjektima industrijskih (kolektivnih radnih) odnosa, uopšte.

Legitimnost lokauta je osporena u nizu razvijenih sistema industrijskih odnosa (Francuska,Legitimnost lokauta je osporena u nizu razvijenih sistema industrijskih odnosa (Francuska, Italija, Španija – posle Franka), u kojima se smatra da lokaut ne treba da bude pravno priznatoItalija, Španija – posle Franka), u kojima se smatra da lokaut ne treba da bude pravno priznato sredstvo radne borbe, ekvivalentno pravu na štrajk.sredstvo radne borbe, ekvivalentno pravu na štrajk.428428Polazi se od uverenja da pravo na lokaut nePolazi se od uverenja da pravo na lokaut ne može da bude legitimno priznato kao ekvivalentno pravu na štrajk, jer se pri takvom konceptumože da bude legitimno priznato kao ekvivalentno pravu na štrajk, jer se pri takvom konceptu ekvivalentnosti prava ne uvažava u potrebnoj meri socijalni fakat – da već postoji ekonomskaekvivalentnosti prava ne uvažava u potrebnoj meri socijalni fakat – da već postoji ekonomska nejednakost između poslodavaca i radnika (sindikata).nejednakost između poslodavaca i radnika (sindikata).429429Pravo na lokaut može biti priznato samoPravo na lokaut može biti priznato samo privatnim poslodavcima, koji mogu naći svoj interes u privremenom zatvaranju preduzeća, a ne iprivatnim poslodavcima, koji mogu naći svoj interes u privremenom zatvaranju preduzeća, a ne i poslodavcima u javnom sektoru, s obzirom na to da su ovi poslodavci u svom poslovanjuposlodavcima u javnom sektoru, s obzirom na to da su ovi poslodavci u svom poslovanju rukovođeni i javnim interesom, a privremeno zatvaranje javnog preduzeća, javne službe ilirukovođeni i javnim interesom, a privremeno zatvaranje javnog preduzeća, javne službe ili državnog organa (zbog kolektivnog radnog spora) bilo bi u suprotnosti sa obavezom idržavnog organa (zbog kolektivnog radnog spora) bilo bi u suprotnosti sa obavezom i odgovornošću države za funkcionisanje ovih delatnosti od javnog značaja.odgovornošću države za funkcionisanje ovih delatnosti od javnog značaja.

419 A-C. Colliard, A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 818.str. 818.420 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 962., str. 962.421 D. L. Leslie, D. L. Leslie, op. cit.op. cit., str. 111; L. G. Joel, , str. 111; L. G. Joel, op. cit.op. cit., str. 343; D. Q. Mills, , str. 343; D. Q. Mills, op. cit.op. cit., str. 292., str. 292.422 T. A. Opie, L. Bates, T. A. Opie, L. Bates, op. cit.op. cit., str. 595; L. Wedderburn, , str. 595; L. Wedderburn, op. cit.op. cit., str. 209; J. M. Ivancevich, , str. 209; J. M. Ivancevich, op. cit., op. cit., str. 675.str. 675.423 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 962., str. 962.424 IbidemIbidem, str. 962., str. 962.425 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 141., str. 141.426 T. A. Oppie, L. Bates, T. A. Oppie, L. Bates, op. cit.op. cit., str. 595., str. 595.427 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 142., str. 142.428 R. Rossi, F. Caffo, R. Rossi, F. Caffo, op. cit.op. cit., str. 160., str. 160.429 A-C. Colliard, A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 818. str. 818. O drukčijim stavovima u pogledu (dopuštenosti) prava na lokaut u francuskojO drukčijim stavovima u pogledu (dopuštenosti) prava na lokaut u francuskoj teoriji radnog prava, uporediti: P. Durand, Précis de droit du travail, Paris, 1957; Brun et Galland, Droit du travail,teoriji radnog prava, uporediti: P. Durand, Précis de droit du travail, Paris, 1957; Brun et Galland, Droit du travail, Paris, 1958.Paris, 1958.

82

Bitna obeležja lokautaBitna obeležja lokautai) Privremenost zatvaranja preduzeća. Privremenost zatvaranja mesta rada (prekidi) Privremenost zatvaranja preduzeća. Privremenost zatvaranja mesta rada (prekid

poslovanja sa radnom snagom)poslovanja sa radnom snagom)430430mora biti u vezi sa kolektivnim radnim sporom. Otuda,mora biti u vezi sa kolektivnim radnim sporom. Otuda, definitivno zatvaranje (likvidacija, stečaj) preduzeća zbog ekonomskih ili finansijskih teškoća nedefinitivno zatvaranje (likvidacija, stečaj) preduzeća zbog ekonomskih ili finansijskih teškoća ne predstavlja lokaut. Ni privremeno zatvaranje preduzeća zbog više sile ili usled tehničko-predstavlja lokaut. Ni privremeno zatvaranje preduzeća zbog više sile ili usled tehničko-tehnoloških razloga (ugradnja novih sredstava za proizvodnju, opreme i sl.) ne predstavljatehnoloških razloga (ugradnja novih sredstava za proizvodnju, opreme i sl.) ne predstavlja lokaut.lokaut.431431Lokaut ima za posledicu suspenziju ugovora o radu – radnog odnosa, ali ne daje pravoLokaut ima za posledicu suspenziju ugovora o radu – radnog odnosa, ali ne daje pravo poslodavcu na jednostrani raskid ugovora (otkaz radnog odnosa). poslodavcu na jednostrani raskid ugovora (otkaz radnog odnosa). Budući da je radnicimaBudući da je radnicima onemogućen pristup radnim mestima i obavljanje rada, ne pripada im ni (naknada) zarada.onemogućen pristup radnim mestima i obavljanje rada, ne pripada im ni (naknada) zarada. (Načelo bez rada – bez zarade, tj. srazmerno radu – zarada, primenjuje se i u slučaju lokauta i u(Načelo bez rada – bez zarade, tj. srazmerno radu – zarada, primenjuje se i u slučaju lokauta i u slučaju štrajka). Onemogućavanje radnicima da rade izaziva pitanje legitimnosti pravaslučaju štrajka). Onemogućavanje radnicima da rade izaziva pitanje legitimnosti prava poslodavca na lokaut. Svoj odgovor daju ugovorna i institucionalna teorija.poslodavca na lokaut. Svoj odgovor daju ugovorna i institucionalna teorija.

Ugovorna teorija, dosledno primenjena, osporava dopuštenost lokauta. Lokaut se tumačiUgovorna teorija, dosledno primenjena, osporava dopuštenost lokauta. Lokaut se tumači kao neispunjenje ugovornih obaveza od strane poslodavca, jer su osnovne obaveze poslodavca,kao neispunjenje ugovornih obaveza od strane poslodavca, jer su osnovne obaveze poslodavca, na osnovu ugovora o radu, da radnicima obezbedi posao – omogući rad i isplati zaradu zana osnovu ugovora o radu, da radnicima obezbedi posao – omogući rad i isplati zaradu za izvršeni rad (ili za stavljanje njihove radne snage poslodavcu na raspolaganje). Ugovornihizvršeni rad (ili za stavljanje njihove radne snage poslodavcu na raspolaganje). Ugovornih obaveza poslodavac se može osloboditi u slučaju više sile,obaveza poslodavac se može osloboditi u slučaju više sile,432432ili kada radnik ne ispunjava svojeili kada radnik ne ispunjava svoje ugovorne (radne) obaveze (npr. u slučaju štrajka).ugovorne (radne) obaveze (npr. u slučaju štrajka).433433Lokaut ne predstavlja povredu ugovornihLokaut ne predstavlja povredu ugovornih obaveza samo u slučaju štrajka koji je takvih razmera da neštrajkačima onemogućava nastavakobaveza samo u slučaju štrajka koji je takvih razmera da neštrajkačima onemogućava nastavak rada, ili kada štrajk dovodi do takvog stepena poremećaja u radu preduzeća da to opravdavarada, ili kada štrajk dovodi do takvog stepena poremećaja u radu preduzeća da to opravdava njegovo privremeno zatvaranje, odnosno prekid poslovanja.njegovo privremeno zatvaranje, odnosno prekid poslovanja.434434

Institucionalna teorija dopuštenost lokauta izvodi iz (svojinskih) ovlašćenja poslodavca daInstitucionalna teorija dopuštenost lokauta izvodi iz (svojinskih) ovlašćenja poslodavca da obezbedi minimum sigurnosti i unutrašnjeg reda u preduzeću. Ukoliko bi se radnici, suprotnoobezbedi minimum sigurnosti i unutrašnjeg reda u preduzeću. Ukoliko bi se radnici, suprotno odluci poslodavca o lokautu, zadržali u poslovnim prostorijama poslodavca, poslodavac može, uodluci poslodavca o lokautu, zadržali u poslovnim prostorijama poslodavca, poslodavac može, u odgovarajućem sudskom postupku, izdejstvovati njihovo udaljavanje prinudnim putem (jer bi seodgovarajućem sudskom postupku, izdejstvovati njihovo udaljavanje prinudnim putem (jer bi se radilo o svojevrsnom ometanju poseda).radilo o svojevrsnom ometanju poseda).435435Opravdanost lokauta se zasniva na neophodnostiOpravdanost lokauta se zasniva na neophodnosti očuvanja, opstanka preduzeća (ne i na odbrani profita)očuvanja, opstanka preduzeća (ne i na odbrani profita)436436u slučaju da interesni kolektivni spor (iu slučaju da interesni kolektivni spor (i štrajk) dobije takve razmere da to ugrožava unutrašnji red i sigurnost, tj. opstanak preduzeća.štrajk) dobije takve razmere da to ugrožava unutrašnji red i sigurnost, tj. opstanak preduzeća.

I ugovorna i institucionalna teorija, pod određenim uslovima, priznaju legitimnost samoI ugovorna i institucionalna teorija, pod određenim uslovima, priznaju legitimnost samo odbrambenom, a ne i ofanzivnom ili retorzionom lokautu.odbrambenom, a ne i ofanzivnom ili retorzionom lokautu.

ii) Usmerenost protiv radnika (sindikata). Usmerenost lokauta proii) Usmerenost protiv radnika (sindikata). Usmerenost lokauta protiv radnika i sindikatativ radnika i sindikata povodom interesnog kolektivnog radnog spora ukazuje na to da je lokaut sredstvo rešavanjapovodom interesnog kolektivnog radnog spora ukazuje na to da je lokaut sredstvo rešavanja kolektivnog spora, oblik (kolektivne) direktne industrijske akcije, kao svojevrsna protivtežakolektivnog spora, oblik (kolektivne) direktne industrijske akcije, kao svojevrsna protivteža štrajku (i drugim oblicima industrijske akcije radnika, odnosno sindikata – bojkotu, piketingu).štrajku (i drugim oblicima industrijske akcije radnika, odnosno sindikata – bojkotu, piketingu). Pri tom, u uporednim modelima rešavanja kolektivnih radnih sporova javlja se i rešenje po komePri tom, u uporednim modelima rešavanja kolektivnih radnih sporova javlja se i rešenje po kome

430 Zakon o radu Hrvatske iz 1995. godine predviđa da broj zaposlenih koji su isključeni s rada ne sme da bude većiZakon o radu Hrvatske iz 1995. godine predviđa da broj zaposlenih koji su isključeni s rada ne sme da bude veći od polovine broja zaposlenih koji su stupili u štrajk (čl. 211. st. 3). od polovine broja zaposlenih koji su stupili u štrajk (čl. 211. st. 3). Na taj način se onemogućava poslodavcu da uNa taj način se onemogućava poslodavcu da u potpunosti prekine (suspenduje) poslovanje s radnicima.potpunosti prekine (suspenduje) poslovanje s radnicima.431 U tom smislu, J. Rivero, J. Savatier, U tom smislu, J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 405., str. 405.432 U teoriji i sudskoj praksi se štrajku osporava svojstvo više sile, odnosno nepredvidivosti (pošto štrajku po praviluU teoriji i sudskoj praksi se štrajku osporava svojstvo više sile, odnosno nepredvidivosti (pošto štrajku po pravilu prethodi najava, a i zbog toga što se smatra da je poslodavac mogao uticati tokom pregovora da do štrajka ne dođe).prethodi najava, a i zbog toga što se smatra da je poslodavac mogao uticati tokom pregovora da do štrajka ne dođe). Videti G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, Videti G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 964–965., str. 964–965.433 J. Rivero, J. Savatier, J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 404., str. 404.434 J. River, J. Savatier, J. River, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 406–407; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, , str. 406–407; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 964., str. 964.435 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 142–143., str. 142–143.436 J. Rivero, J. Savatier, J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 407; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, , str. 407; G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 964., str. 964.

83

se kao uslov za organizovanje zakonitog lokauta zahteva da je protekao izvestan period odse kao uslov za organizovanje zakonitog lokauta zahteva da je protekao izvestan period od početka štrajka (npr. osam dana).početka štrajka (npr. osam dana).437437

Vezanost lokauta za kolektivni spor i njegova usmerenost protiv radnika i sindikataVezanost lokauta za kolektivni spor i njegova usmerenost protiv radnika i sindikata predstavljaju “demarkacionu liniju” koja razdvaja lokaut od tzv. tehničke nezaposlenosti. Do ovepredstavljaju “demarkacionu liniju” koja razdvaja lokaut od tzv. tehničke nezaposlenosti. Do ove tehničke nezaposlenosti dolazi usled ugradnje nove opreme ili drugih tehničko-tehnološkihtehničke nezaposlenosti dolazi usled ugradnje nove opreme ili drugih tehničko-tehnoloških promena koje privremeno, do završetka tih poslova, onemogućavaju kontinuirani radpromena koje privremeno, do završetka tih poslova, onemogućavaju kontinuirani rad zaposlenih.zaposlenih.438438I lokaut i tehnička nezaposlenost vode privremenom zatvaranju preduzeća zaI lokaut i tehnička nezaposlenost vode privremenom zatvaranju preduzeća za radnike, ali, za razliku od lokauta, kod tehničke nezaposlenosti nema kolektivnog radnog sporaradnike, ali, za razliku od lokauta, kod tehničke nezaposlenosti nema kolektivnog radnog spora niti usmerenosti protiv radnika i sindikata.niti usmerenosti protiv radnika i sindikata.

iii) Cilj lokauta je da poslodavac ekonomskim pritiskom na radnike i sindikat rešiiii) Cilj lokauta je da poslodavac ekonomskim pritiskom na radnike i sindikat reši kolektivni radni spor u svoju korist. Ekonomski (finansijski) pritisak se ogleda u tome što sekolektivni radni spor u svoju korist. Ekonomski (finansijski) pritisak se ogleda u tome što se povećava broj radnika pogođenih ovim oblikom industrijske akcije, tako da se povećava brojpovećava broj radnika pogođenih ovim oblikom industrijske akcije, tako da se povećava broj radnika koji stiču pravo da od svog sindikata, koji je organizovao štrajk, dobiju štrajkačku pomoćradnika koji stiču pravo da od svog sindikata, koji je organizovao štrajk, dobiju štrajkačku pomoć iz štrajkačkog fonda. Tako, radnici gube zaradu, a fondovi sindikata bivaju još više opterećeniiz štrajkačkog fonda. Tako, radnici gube zaradu, a fondovi sindikata bivaju još više opterećeni nego za vreme štrajka koji nije izazvao odbrambeni lokaut (pošto tokom štrajka jedan brojnego za vreme štrajka koji nije izazvao odbrambeni lokaut (pošto tokom štrajka jedan broj radnika može da nastavi sa radom, a to više nije moguće kada poslodavac pribegneradnika može da nastavi sa radom, a to više nije moguće kada poslodavac pribegne odbrambenom lokautu). Naime, tokom (štrajka i) lokauta iz odgovarajućih fondova sindikataodbrambenom lokautu). Naime, tokom (štrajka i) lokauta iz odgovarajućih fondova sindikata isplaćuje se odgovarajuća pomoć radnicima (članovima sindikata). U slučaju da lokaut potraje,isplaćuje se odgovarajuća pomoć radnicima (članovima sindikata). U slučaju da lokaut potraje, nedostatak sredstava može uticati da radnici i sindikat odustanu od svojih zahteva i prihvatenedostatak sredstava može uticati da radnici i sindikat odustanu od svojih zahteva i prihvate uslove rada koje nastoji da nametne poslodavac. Ukoliko bi lokaut imao neki drugi cilj, koji nijeuslove rada koje nastoji da nametne poslodavac. Ukoliko bi lokaut imao neki drugi cilj, koji nije vezan za uslove rada i predmet kolektivnog pregovaranja, lokaut bi bio nedopušten.vezan za uslove rada i predmet kolektivnog pregovaranja, lokaut bi bio nedopušten. 439439U pravuU pravu SAD se smatra dopuštenim i lokaut koji za svoj cilj ima da se onemogući usporeni radSAD se smatra dopuštenim i lokaut koji za svoj cilj ima da se onemogući usporeni rad ((slowdown workslowdown work) i da se spreči oštećenje imovine (vlasništva).) i da se spreči oštećenje imovine (vlasništva).440440

Pravni režim lokautaPravni režim lokautaU uporednim industrijskim odnosima pravo na lokaut nije univerzalno prihvaćeno pravoU uporednim industrijskim odnosima pravo na lokaut nije univerzalno prihvaćeno pravo

poslodavca, kao što je to slučaj sa pravom na štrajk radnika, odnosno sindikata. Pravo na lokautposlodavca, kao što je to slučaj sa pravom na štrajk radnika, odnosno sindikata. Pravo na lokaut nije ustavom priznato pravo, npr. u Italijinije ustavom priznato pravo, npr. u Italiji441441, Francuskoj, Francuskoj442442i SR Jugoslaviji, niti zakonom priznatoi SR Jugoslaviji, niti zakonom priznato pravo, npr. u Francuskoj i SR Jugoslaviji. Priznato je u pravu industrijskih odnosa Nemačke,pravo, npr. u Francuskoj i SR Jugoslaviji. Priznato je u pravu industrijskih odnosa Nemačke, SAD, Kanade, Japana, skandinavskih zemalja, Mađarske, itd. Priznavanje prava na lokautSAD, Kanade, Japana, skandinavskih zemalja, Mađarske, itd. Priznavanje prava na lokaut predviđa se (izričito) zakonskim putem (Kanada, Mađarska, Hrvatska, skandinavske zemlje), ilipredviđa se (izričito) zakonskim putem (Kanada, Mađarska, Hrvatska, skandinavske zemlje), ili je sudskog porekla (Nemačka, SAD, Japan).je sudskog porekla (Nemačka, SAD, Japan).

Ustav Japana garantuje pravo na kolektivnu akciju samo radnicimaUstav Japana garantuje pravo na kolektivnu akciju samo radnicima . . Ipak, s obzirom naIpak, s obzirom na veliki značaj koji (radno)pravna teorija ima za japanske industrijske odnose i na model rešavanjaveliki značaj koji (radno)pravna teorija ima za japanske industrijske odnose i na model rešavanja kolektivnih radnih sporova, većina teoretičara priznaje i poslodavcima pravo na kolektivnukolektivnih radnih sporova, većina teoretičara priznaje i poslodavcima pravo na kolektivnu akciju, odnosno pravo na lokaut, inspirisana filozofijom ravnotežeakciju, odnosno pravo na lokaut, inspirisana filozofijom ravnoteže ((balance balance iliili fairness fairness) u) u odnosima između poslodavaca i radnika. Pri tom, lokaut se smatra dopuštenim samo pododnosima između poslodavaca i radnika. Pri tom, lokaut se smatra dopuštenim samo pod određenim uslovima (limitima), tj. samo ako se radi o odbrambenom lokautu, kao odgovoru naodređenim uslovima (limitima), tj. samo ako se radi o odbrambenom lokautu, kao odgovoru na štrajk ili drugi oblik akata sporenja. Pod aktom sporenja (štrajk ili drugi oblik akata sporenja. Pod aktom sporenja (act of disputeact of dispute) podrazumevaju se štrajk,) podrazumevaju se štrajk,

437 Čl. 211. st. 2. Zakona o radu R. Hrvatske, “Narodne novine”, br. 38/1995.Čl. 211. st. 2. Zakona o radu R. Hrvatske, “Narodne novine”, br. 38/1995.438 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 962., str. 962.439 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 132–133; T. A. Opie, L. Bates, , str. 132–133; T. A. Opie, L. Bates, op. cit.op. cit., str. 595., str. 595.440 J. M. Ivancevich, J. M. Ivancevich, op. cit., op. cit., str. 675.str. 675.441 Ustav Italije iz 1948. god. predviđa pravo na štrajk, ali ne i pravo na lokaut. Videti: R. Rossi, R. Caffo, Ustav Italije iz 1948. god. predviđa pravo na štrajk, ali ne i pravo na lokaut. Videti: R. Rossi, R. Caffo, op. cit.op. cit.,, str. 160.str. 160.442 Ustav, odnosno Preambula ne spominju pravo na lokaut. Ustav, odnosno Preambula ne spominju pravo na lokaut. Videti A-C. Colliard, Videti A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 818.str. 818.

84

usporeni rad i drugi akti (radnje, postupci) i protivradnje koji pogađaju normalno odvijanje radausporeni rad i drugi akti (radnje, postupci) i protivradnje koji pogađaju normalno odvijanje rada u preduzeću i koji su preduzeti od strana(ka) u vezi sa (kolektivnim) radnim odnosima zbogu preduzeću i koji su preduzeti od strana(ka) u vezi sa (kolektivnim) radnim odnosima zbog postizanja određenih ciljeva.postizanja određenih ciljeva.443443

Pravo na lokaut se priznaje samo u privatnom sektoru, dok je lokaut u javnom sektoruPravo na lokaut se priznaje samo u privatnom sektoru, dok je lokaut u javnom sektoru nezakonit, pošto konkurencija u ovom sektoru (državni organi, javne službe, delom i u javnimnezakonit, pošto konkurencija u ovom sektoru (državni organi, javne službe, delom i u javnim preduzećima) ne igra nikakvu ulogu, i pošto postoji odgovornost javnih poslodavaca zapreduzećima) ne igra nikakvu ulogu, i pošto postoji odgovornost javnih poslodavaca za funkcionisanje ovih javnih službi i državnih organa.funkcionisanje ovih javnih službi i državnih organa.

(Ne)Priznavanje prava na lokaut može se sagledati u širem kontekstu filozofije (principa)(Ne)Priznavanje prava na lokaut može se sagledati u širem kontekstu filozofije (principa) industrijskih odnosa i rešavanja industrijskih konflikata. Filozofija rešavanja industrijskihindustrijskih odnosa i rešavanja industrijskih konflikata. Filozofija rešavanja industrijskih konflikata prožeta je potrebom očuvanja industrijskog mira, kao jedne od najvećih vrednosti ukonflikata prožeta je potrebom očuvanja industrijskog mira, kao jedne od najvećih vrednosti u industrijskim odnosima (posle socijalne pravde). Kako je poslodavac ekonomski jača strana, iindustrijskim odnosima (posle socijalne pravde). Kako je poslodavac ekonomski jača strana, i kako se priznavanjem kolektivnih prava radnika, pre svega prava na štrajk, teži uspostavljanjukako se priznavanjem kolektivnih prava radnika, pre svega prava na štrajk, teži uspostavljanju relativne ravnoteže konfliktnih legitimnih interesa radnika (sindikata) i poslodavaca (udruženjarelativne ravnoteže konfliktnih legitimnih interesa radnika (sindikata) i poslodavaca (udruženja poslodavaca), u teoriji francuskog radnog prava i industrijskih odnosa iznosi se uverenje daposlodavaca), u teoriji francuskog radnog prava i industrijskih odnosa iznosi se uverenje da poslodavac mora poštovati pravo na štrajk i pribeći “dijalogu kao poslednjem sredstvu”, tj.poslodavac mora poštovati pravo na štrajk i pribeći “dijalogu kao poslednjem sredstvu”, tj. dijalogu o zahtevima štrajkača (sindikata), a ne privremenom zatvaranju preduzeća –dijalogu o zahtevima štrajkača (sindikata), a ne privremenom zatvaranju preduzeća – lokautu.lokautu.444444Nedopuštenost lokauta u francuskom pravu počiva na uverenju da bi priznavanje pravaNedopuštenost lokauta u francuskom pravu počiva na uverenju da bi priznavanje prava na lokaut još više narušilo (ekonomsku) neravnotežu na štetu radnika i sindikata. Otuda, sana lokaut još više narušilo (ekonomsku) neravnotežu na štetu radnika i sindikata. Otuda, sa stanovišta pozitivnog francuskog radnog prava, lokaut se javlja kao povreda ugovornih obavezastanovišta pozitivnog francuskog radnog prava, lokaut se javlja kao povreda ugovornih obaveza poslodavca (povreda obaveze omoguposlodavca (povreda obaveze omogućavanja radniku da radi i zaradi, kao osnovnih obaveza izćavanja radniku da radi i zaradi, kao osnovnih obaveza iz ugovora o radu).ugovora o radu).445445Samo u slučaju nezakonitog vršenja prava na štrajk (uključujući i kružniSamo u slučaju nezakonitog vršenja prava na štrajk (uključujući i kružni štrajk), ili u slučaju više sile (štrajk se ne može smatrati slučajem više sile), francuska sudskaštrajk), ili u slučaju više sile (štrajk se ne može smatrati slučajem više sile), francuska sudska praksa priznaje dopuštenost lokauta.praksa priznaje dopuštenost lokauta.446446

Nasuprot dominantnom gledištu o nedopuštenosti lokauta u francuskoj teoriji radnogNasuprot dominantnom gledištu o nedopuštenosti lokauta u francuskoj teoriji radnog prava, u teoriji prava industrijskih odnosa većine drugih zemalja razvijene tržišne privredeprava, u teoriji prava industrijskih odnosa većine drugih zemalja razvijene tržišne privrede dominantno je gledište o legitimnosti priznavanja prava na lokaut. Pri tom se ideja o potrebidominantno je gledište o legitimnosti priznavanja prava na lokaut. Pri tom se ideja o potrebi uravnoteženja konfliktnih interesa radnika i poslodavaca, kao i ideja o jednakosti sredstava radneuravnoteženja konfliktnih interesa radnika i poslodavaca, kao i ideja o jednakosti sredstava radne borbeborbe447447(odnosno ideja o pravu na lokaut kao simetričnom pravu na štrajk),(odnosno ideja o pravu na lokaut kao simetričnom pravu na štrajk),448448nastoji očuvatinastoji očuvati priznavanjem prava na lokaut, ali i njegovim većim ograničenjima u odnosu na pravo na štrajk.priznavanjem prava na lokaut, ali i njegovim većim ograničenjima u odnosu na pravo na štrajk. Dosledno takvoj filozofiji industrijskih odnosa, priznavanje prava na lokaut je vodilo priznavanjuDosledno takvoj filozofiji industrijskih odnosa, priznavanje prava na lokaut je vodilo priznavanju prava samo na odbrambeni, a ne i ofanzivni i retorzioni lokaut, i samo za slučaj interesnihprava samo na odbrambeni, a ne i ofanzivni i retorzioni lokaut, i samo za slučaj interesnih kolektivnih radnih sporova (Nemačka, SAD, Kanada).kolektivnih radnih sporova (Nemačka, SAD, Kanada).

Ideja o uravnoteženju legitimnih konfliktnih interesa i jednakosti sredstava radne borbeIdeja o uravnoteženju legitimnih konfliktnih interesa i jednakosti sredstava radne borbe ((parity of weaponsparity of weapons), odnosno jednakosti pregovaračkih moći, izvedena je do krajnjih), odnosno jednakosti pregovaračkih moći, izvedena je do krajnjih konsekvenci u kanadskom pravu – štrajk i lokaut se javljaju kao “simetrična” prava.konsekvenci u kanadskom pravu – štrajk i lokaut se javljaju kao “simetrična” prava.449449Otuda, istiOtuda, isti uslovi se zahtevaju za ostvarivanje prava na štrajk i lokaut (u pogledu najave, vezanosti zauslovi se zahtevaju za ostvarivanje prava na štrajk i lokaut (u pogledu najave, vezanosti za interesni spor, načina donošenja odluke, prethodnog obraćanja odboru za mirenje iinteresni spor, načina donošenja odluke, prethodnog obraćanja odboru za mirenje i posredovanje).posredovanje).450450

443 Videti T. A. Hanami, Videti T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 131 i 142., str. 131 i 142.444 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 963., str. 963.445 IbidemIbidem, str. 962., str. 962.446 A-C. Colliard, A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 818–819.str. 818–819.447 M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, op. cit.op. cit., str. 97; Th. Ramm, , str. 97; Th. Ramm, op. cit., op. cit., str. 219–220.str. 219–220.448 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 962., str. 962.449 T. A. Opie, L. Bates, T. A. Opie, L. Bates, op. cit.op. cit., str. 595–596., str. 595–596.450 IbidemIbidem..

85

Za razliku od kanadskog prava, koje izričito zakonskim putem priznaje pravo na lokaut, iZa razliku od kanadskog prava, koje izričito zakonskim putem priznaje pravo na lokaut, i jasno propisuje uslove za njegovo ostvarivanje, u nizu drugih zemalja priznavanje prava najasno propisuje uslove za njegovo ostvarivanje, u nizu drugih zemalja priznavanje prava na lokaut je više sudskog porekla, odnosno rezultat popunjavanja pravnih praznina i stvaralačkoglokaut je više sudskog porekla, odnosno rezultat popunjavanja pravnih praznina i stvaralačkog tumačenja (primene) ustavnih principa ili zakonskih odredbi o kolektivnim pravima poslodavaca.tumačenja (primene) ustavnih principa ili zakonskih odredbi o kolektivnim pravima poslodavaca. To potvrđuju primeri iz sudske prakse Nemačke, SAD i Japana.To potvrđuju primeri iz sudske prakse Nemačke, SAD i Japana.

Za sudsko priznavanje prava na lokaut u SR Nemačkoj od presudnog je značaja OdlukaZa sudsko priznavanje prava na lokaut u SR Nemačkoj od presudnog je značaja Odluka Saveznog radnog suda iz 1955. godine, kojom se priznaje pravo na industrijsku akciju – štrajk iSaveznog radnog suda iz 1955. godine, kojom se priznaje pravo na industrijsku akciju – štrajk i lokaut, kao komplemenlokaut, kao komplementartarno pravu na kolektivno pregovaranje. Pravo na kolektivnono pravu na kolektivno pregovaranje. Pravo na kolektivno pregovaranje se izvodi iz Ustavom priznate slobode udruživanja (sindikati radnika i udruženjapregovaranje se izvodi iz Ustavom priznate slobode udruživanja (sindikati radnika i udruženja poslodavaca).poslodavaca).451451Otuda, lokaut i štrajk su Odlukom Saveznog radnog suda implicitno ustavomOtuda, lokaut i štrajk su Odlukom Saveznog radnog suda implicitno ustavom priznata prava. Niz odluka Vrhovnog suda SAD takođe potvrđuje pravo na lokaut, premdapriznata prava. Niz odluka Vrhovnog suda SAD takođe potvrđuje pravo na lokaut, premda Vagnerov zakon (Nacionalni zakon o radnim odnosima iz 1935. godine) izričito priznaje samoVagnerov zakon (Nacionalni zakon o radnim odnosima iz 1935. godine) izričito priznaje samo pravo na kolektivnu akciju radnicima.pravo na kolektivnu akciju radnicima.452452I Ustav Japana garantuje pravo na kolektivno delovanjeI Ustav Japana garantuje pravo na kolektivno delovanje (štrajk) samo radnicima. Ipak, preovlađujuće je gledište da i poslodavci imaju pravo na(štrajk) samo radnicima. Ipak, preovlađujuće je gledište da i poslodavci imaju pravo na odbrambeni lokaut, što potvrđuje i sudska praksa.odbrambeni lokaut, što potvrđuje i sudska praksa.453453

VRSTE LOKAUTAVRSTE LOKAUTAKlasifikacija lokauta je moguća s obzirom na različite kriterijume: nivo organizovanja;Klasifikacija lokauta je moguća s obzirom na različite kriterijume: nivo organizovanja;

momenat organizovanja u odnosu na štrajk; dopuštenost lokauta.momenat organizovanja u odnosu na štrajk; dopuštenost lokauta.

Vrste lokauta s obzirom na nivo organizovanjaVrste lokauta s obzirom na nivo organizovanjaS obzirom na nivo organizovanja, lokaut može biti organizovan na nivou preduzeća –S obzirom na nivo organizovanja, lokaut može biti organizovan na nivou preduzeća –

najčešće u praksi, na nivou grane – granski lokaut,najčešće u praksi, na nivou grane – granski lokaut,454454a uslovno je (više teorijski) moguć ia uslovno je (više teorijski) moguć i generalni lokaut. Veoma retko se pribegava organizovanju granskog lokauta (kao odgovora nageneralni lokaut. Veoma retko se pribegava organizovanju granskog lokauta (kao odgovora na granski štrajk). I generalni lokaut je teorijski moguć (kao odgovor na generalni štrajk), pri čemugranski štrajk). I generalni lokaut je teorijski moguć (kao odgovor na generalni štrajk), pri čemu (puna) “simetrija” nije moguća već i zbog toga što generalni štrajk može obuhvatiti i javni sektor(puna) “simetrija” nije moguća već i zbog toga što generalni štrajk može obuhvatiti i javni sektor (ili barem njegov dobar deo, izuzev u državnim organima), dok pravo na lokaut pripada samo(ili barem njegov dobar deo, izuzev u državnim organima), dok pravo na lokaut pripada samo privatnim poslodavcima (nema lokauta u javnom sektoru). Moguć je i lokaut solidarnosti, kadaprivatnim poslodavcima (nema lokauta u javnom sektoru). Moguć je i lokaut solidarnosti, kada poslodavac pribegava lokautu da bi pomogao drugom poslodavcu koji vrši ekonomski pritisak naposlodavac pribegava lokautu da bi pomogao drugom poslodavcu koji vrši ekonomski pritisak na svoje radnike.svoje radnike.455455Najzad, moguće su i međunarodnopravne implikacije lokauta, pri čemu seNajzad, moguće su i međunarodnopravne implikacije lokauta, pri čemu se postavlja pitanje da li je dopušteno različito tretirati radnike iz različitih zemalja. Dopuštenostpostavlja pitanje da li je dopušteno različito tretirati radnike iz različitih zemalja. Dopuštenost ovih oblika lokauta se (prema pravilima u međunarodnom privatnom pravu) ocenjuje s obziromovih oblika lokauta se (prema pravilima u međunarodnom privatnom pravu) ocenjuje s obzirom na zakonska rešenja u državi u kojoj se pribegava lokautu.na zakonska rešenja u državi u kojoj se pribegava lokautu.456456

451 M. Weiss, M. Weiss, op. cit.op. cit., str. 133–134; Th. Ramm, , str. 133–134; Th. Ramm, op. cit., op. cit., str. 218–220; L. Betten, str. 218–220; L. Betten, op. cit.op. cit., str. 137 i 280 (fusnota 51)., str. 137 i 280 (fusnota 51).452 Bliže, D. L. Leslie, Bliže, D. L. Leslie, op. cit.op. cit., str. 113–118., str. 113–118.453 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 142–143., str. 142–143.454 Do svojevrsnog granskog lokauta došlo je npr. 1984. godine u metalskoj industriji Nemačke, u federalnimDo svojevrsnog granskog lokauta došlo je npr. 1984. godine u metalskoj industriji Nemačke, u federalnim jedinicama jedinicama HesseHesse i i Baden-WurtenbergBaden-Wurtenberg. Organizovan je od strane granskog Udruženja poslodavaca (. Organizovan je od strane granskog Udruženja poslodavaca (GessamtmetallGessamtmetall)) kao protivmera granskom štrajku koji je organizovao granski Sindikat metalaca kao protivmera granskom štrajku koji je organizovao granski Sindikat metalaca (IG Metall(IG Metall); M. Weiss, ); M. Weiss, op. cit.op. cit., str., str. 135.135.455 T. A. Opie, L. Bates, T. A. Opie, L. Bates, op. cit.op. cit., str. 595., str. 595.456 F. Morgenstern, F. Morgenstern, op. cit., op. cit., str. 115.str. 115.

86

Vrste lokauta s obzirom na moment organizovanjaVrste lokauta s obzirom na moment organizovanjaS obzirom na to da li je lokaut organizovan pre, u toku ili posle štrajka, razlikuje seS obzirom na to da li je lokaut organizovan pre, u toku ili posle štrajka, razlikuje se

ofanzivni (preventivni), odbrambeni i retorzioni lokaut.ofanzivni (preventivni), odbrambeni i retorzioni lokaut.457457

i) Ofanzivni lokaut (i) Ofanzivni lokaut (offensive lockoutoffensive lockout). Ofanzivnim se naziva lokaut kome poslodavac). Ofanzivnim se naziva lokaut kome poslodavac pribegava u toku interesnog kolektivnog radnog spora kada do štrajka još nije došlo i upravo zatopribegava u toku interesnog kolektivnog radnog spora kada do štrajka još nije došlo i upravo zato da do štrajka ne dođe. Poslodavac pretpostavlja da postoje realni izgledi da dođe do štrajka,da do štrajka ne dođe. Poslodavac pretpostavlja da postoje realni izgledi da dođe do štrajka, pošto pregovori i mirni metodi rešavanja nisu rešili spor, a započete su pripreme zapošto pregovori i mirni metodi rešavanja nisu rešili spor, a započete su pripreme za organizovanje štrajka (npr. sindikat je zakazao izjašnjavanje radnika o stupanju uorganizovanje štrajka (npr. sindikat je zakazao izjašnjavanje radnika o stupanju u štrajk).štrajk).458458Preventivnom lokautu poslodavac pribegava a da još uvek nije realno i ozbiljnoPreventivnom lokautu poslodavac pribegava a da još uvek nije realno i ozbiljno ugroženo funkcionisanje preduzeća.ugroženo funkcionisanje preduzeća.459459Ovaj oblik lokauta bio je uobičajen u XIX veku.Ovaj oblik lokauta bio je uobičajen u XIX veku.460460SmatraSmatra se nezakonitim (nedopuštenim) oblikom lokauta, odnosno povredom zakonske obavezese nezakonitim (nedopuštenim) oblikom lokauta, odnosno povredom zakonske obaveze pregovaranja u dobroj veri, što ima za posledicu i prekršajnu odgovornost poslodavca. Napregovaranja u dobroj veri, što ima za posledicu i prekršajnu odgovornost poslodavca. Na primer, u kanadskom pravu se za svaki dan trajanja nezakonitog lokauta izriče novčana kazna uprimer, u kanadskom pravu se za svaki dan trajanja nezakonitog lokauta izriče novčana kazna u iznosu od 1.000 dolara, a u japanskom pravu novčana kazna od 10.000 jena dnevno.iznosu od 1.000 dolara, a u japanskom pravu novčana kazna od 10.000 jena dnevno.

U francuskom pravu je predviđeno da zaposleni koji su zbog preventivnog lokauta izgubiliU francuskom pravu je predviđeno da zaposleni koji su zbog preventivnog lokauta izgubili (mogućnost da) zarade, imaju pravo na isplatu naknade (izgubljene) zarade, pošto je poslodavac(mogućnost da) zarade, imaju pravo na isplatu naknade (izgubljene) zarade, pošto je poslodavac pribegavši lokautu prekršio svoje ugovorne obaveze, bez opravdanog razloga.pribegavši lokautu prekršio svoje ugovorne obaveze, bez opravdanog razloga.461461

ii) Odbrambeni lokaut (ii) Odbrambeni lokaut (defensive lockoutdefensive lockout) se javlja kao protivmera štrajku koji nije) se javlja kao protivmera štrajku koji nije obuhvatio sve radnike poslodavca. Ovaj oblik lokauta omogućava poslodavcu da suspenduje saobuhvatio sve radnike poslodavca. Ovaj oblik lokauta omogućava poslodavcu da suspenduje sa rada i radnike koji ne štrajkuju, te time izbegne dvostruki gubitak. Najpre, zbog prekida radarada i radnike koji ne štrajkuju, te time izbegne dvostruki gubitak. Najpre, zbog prekida rada (proizvodnje) štrajkača, a potom i zbog isplate zarada radnicima neštrajkačima prema kojima je(proizvodnje) štrajkača, a potom i zbog isplate zarada radnicima neštrajkačima prema kojima je ostao u obavezi da im obezbedi posao, a koji često nisu efektivno obavljali rad, jer im, zbogostao u obavezi da im obezbedi posao, a koji često nisu efektivno obavljali rad, jer im, zbog povezanog procesa rada, poslodavac nije mogao obezbediti posao tokom štrajka.povezanog procesa rada, poslodavac nije mogao obezbediti posao tokom štrajka.

Odbrambeni lokaut omogućava poslodavcu da privremeno zatvori preduzeće iOdbrambeni lokaut omogućava poslodavcu da privremeno zatvori preduzeće i neštrajkačima, odnosno da suspenduje izvršenje ugovora o radu dok traje štrajk. Pri tom,neštrajkačima, odnosno da suspenduje izvršenje ugovora o radu dok traje štrajk. Pri tom, privremeno zatvaranje preduzeća (isključenje s posla) može da obuhvati i štrajkače koji seprivremeno zatvaranje preduzeća (isključenje s posla) može da obuhvati i štrajkače koji se predomisle, kao i druga lica koja su spremna da rade, nezavisno od toga da li su ili ne sindikalnopredomisle, kao i druga lica koja su spremna da rade, nezavisno od toga da li su ili ne sindikalno organizovana.organizovana.462462Ipak, moguće je da se ograniči broj radnika koje poslodavac može isključiti saIpak, moguće je da se ograniči broj radnika koje poslodavac može isključiti sa rada i kod odbrambenog lokauta, tako što bi se predvidelo da broj ovih radnika ne sme biti većirada i kod odbrambenog lokauta, tako što bi se predvidelo da broj ovih radnika ne sme biti veći od polovine broja radnika koji su stupili u štrajk, ili najviše pedeset procenata radnika pokrivenihod polovine broja radnika koji su stupili u štrajk, ili najviše pedeset procenata radnika pokrivenih kolektivnim ugovorima o radu. Tako, shodno stavovima Saveznog radnog suda u SR Nemačkoj,kolektivnim ugovorima o radu. Tako, shodno stavovima Saveznog radnog suda u SR Nemačkoj, ukoliko sindikat organizuje štrajk koji je regionalno ograničen, i koji uključuje manje od 25%ukoliko sindikat organizuje štrajk koji je regionalno ograničen, i koji uključuje manje od 25% radnika pokrivenih kolektivnim ugovorom – poslodavac može odgovoriti isključenjem s radaradnika pokrivenih kolektivnim ugovorom – poslodavac može odgovoriti isključenjem s rada (lokautom) narednih 25%; ukoliko štrajkuje između 25 i 50% zaposlenih – poslodavac može(lokautom) narednih 25%; ukoliko štrajkuje između 25 i 50% zaposlenih – poslodavac može isključiti s posla (lokaut) ne više od 50% zaposlenih; a ukoliko je štrajk uključio više od 50%isključiti s posla (lokaut) ne više od 50% zaposlenih; a ukoliko je štrajk uključio više od 50% zaposlenih u oblasti pokrivenoj kolektivnim ugovorom, lokaut se smatra nepotrebnim (uprkoszaposlenih u oblasti pokrivenoj kolektivnim ugovorom, lokaut se smatra nepotrebnim (uprkos principa jednakosti sredstava radne borbe).principa jednakosti sredstava radne borbe).463463Pri tom, nije dopušteno da se u slučaju lokautaPri tom, nije dopušteno da se u slučaju lokauta

457 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 963; J. Rivero, J. Savatier, , str. 963; J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 404–405., str. 404–405.458 IbidemIbidem..459 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 963., str. 963.460 J. Rivero, J. Savatier, J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 406., str. 406.461 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélisseir, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélisseir, op. cit.op. cit., str. 963., str. 963.462 M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, op. cit.op. cit., str. 97., str. 97.463 M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, op. cit.op. cit., str. 97–98; V. R. Berghahn, D. Karsten, , str. 97–98; V. R. Berghahn, D. Karsten, op. cit., op. cit., str. 96–97.str. 96–97.

87

različito tretiraju zaposleni koji nisu članovi sindikata od zaposlenih članova sindikata (koji jerazličito tretiraju zaposleni koji nisu članovi sindikata od zaposlenih članova sindikata (koji je zaključio kolektivni ugovor sa poslodavcem).zaključio kolektivni ugovor sa poslodavcem).464464

Posebna vrsta odbrambenog lokauta javlja se kao protivmera kruPosebna vrsta odbrambenog lokauta javlja se kao protivmera kružnom štrajku.žnom štrajku.465465U slučajuU slučaju kružnog štrajka poslodavac pribegava odbrambenom lokautu u celom preduzeću.kružnog štrajka poslodavac pribegava odbrambenom lokautu u celom preduzeću.466466

Odbrambeni lokaut je dopušten kada poslodavac na taj način štiti svoju opremu (npr. pećOdbrambeni lokaut je dopušten kada poslodavac na taj način štiti svoju opremu (npr. peć za topljenje gvožđa ili stakla) od ozbiljnog oštećenja izazvanog naglim kolektivnim prekidomza topljenje gvožđa ili stakla) od ozbiljnog oštećenja izazvanog naglim kolektivnim prekidom rada (štrajkom).rada (štrajkom).467467

Najzad, odbrambeni lokaut je dopušten i u zemljama koje nisu priznale pravo na lokautNajzad, odbrambeni lokaut je dopušten i u zemljama koje nisu priznale pravo na lokaut poslodavcima kao odgovor na zakonito preduzeti štrajk, ali samo kao protivmeru poslodavcaposlodavcima kao odgovor na zakonito preduzeti štrajk, ali samo kao protivmeru poslodavca nezakonitom štrajku (kada se predviđa izuzetak neizvršavanja ugovornih obaveza poslodavca –nezakonitom štrajku (kada se predviđa izuzetak neizvršavanja ugovornih obaveza poslodavca – npr. u Francuskoj).npr. u Francuskoj).468468

iii) Retorzioni lokaut (iii) Retorzioni lokaut (retorsive lockoutretorsive lockout) sastoji se u onemogućavanju povratka na rad po) sastoji se u onemogućavanju povratka na rad po završetku štrajka radnicima koji su učestvovali u štrajku. Poslodavac onemogućava povratak nazavršetku štrajka radnicima koji su učestvovali u štrajku. Poslodavac onemogućava povratak na rad svim ili samo nekim štrajkačima (npr. istaknutim sindikalnim predstavnicima).rad svim ili samo nekim štrajkačima (npr. istaknutim sindikalnim predstavnicima). Nedopuštenost ovog oblika lokauta se takođe zasniva na kršenju ugovornih obaveza (obavezeNedopuštenost ovog oblika lokauta se takođe zasniva na kršenju ugovornih obaveza (obaveze omogućavanja rada shodno ugovoru o radu), što daje pravo radnicima da traže naknadu šteteomogućavanja rada shodno ugovoru o radu), što daje pravo radnicima da traže naknadu štete (izgubljenu zaradu) zbog povrede ugovora o radu.(izgubljenu zaradu) zbog povrede ugovora o radu.469469

Ne smatra se retorzionim lokautom situacija kada poslodavac, kraće (nužno) vreme poNe smatra se retorzionim lokautom situacija kada poslodavac, kraće (nužno) vreme po okončanju štrajka, ne onemogući nastavak rada štrajkačima, ukoliko je neophodno da prođeokončanju štrajka, ne onemogući nastavak rada štrajkačima, ukoliko je neophodno da prođe izvesno vreme radi osposobljavanja opreme i radnih prostorija za redovan, nesmetani nastavakizvesno vreme radi osposobljavanja opreme i radnih prostorija za redovan, nesmetani nastavak rada (poslovanja). U ovom specifičnom slučaju, poslodavac se oslobađa obaveze da plaćarada (poslovanja). U ovom specifičnom slučaju, poslodavac se oslobađa obaveze da plaća radnike pošto nije objektivno u mogućnosti da im odmah po okončanju štrajka omogući da rade iradnike pošto nije objektivno u mogućnosti da im odmah po okončanju štrajka omogući da rade i zarade, što se obično obrazlaže potrebom da se obezbede uslovi za normalan nastavak rada,zarade, što se obično obrazlaže potrebom da se obezbede uslovi za normalan nastavak rada, obezbedi odgovarajuća sigurnost, red i disciplina u preduzeću. Pri tom, predviđena je i sudskaobezbedi odgovarajuća sigurnost, red i disciplina u preduzeću. Pri tom, predviđena je i sudska kontrola, kako poslodavac ne bi zloupotrebio ovo svoje pravo i neopravdano produžio periodkontrola, kako poslodavac ne bi zloupotrebio ovo svoje pravo i neopravdano produžio period nastavka rada po okončanju štrajka.nastavka rada po okončanju štrajka.470470

Zakoniti i nezakoniti lokautZakoniti i nezakoniti lokautU uporednom pravu dopuštenim se smatra samo odbrambeni lokaut, i to samo za slučajU uporednom pravu dopuštenim se smatra samo odbrambeni lokaut, i to samo za slučaj

interesnih kolektivnih radnih sporova (SR Nemačka, SAD, Kanada, Japan, V. Britanija, itd.).interesnih kolektivnih radnih sporova (SR Nemačka, SAD, Kanada, Japan, V. Britanija, itd.). Dopuštenim se po pravilu smatra i odbrambeni lokaut kao protivmera kružnom štrajku, uDopuštenim se po pravilu smatra i odbrambeni lokaut kao protivmera kružnom štrajku, u zemljama gde je kružni štrajk dopušten (SAD).zemljama gde je kružni štrajk dopušten (SAD).471471

Premda je u francuskom pravu načelno nedopušten odbrambeni lokaut, izuzetno se dopuštaPremda je u francuskom pravu načelno nedopušten odbrambeni lokaut, izuzetno se dopušta u slučaju da preduzeću preti opasnost, da je narušena sigurnost i zaštita na radu, odnosno da je uu slučaju da preduzeću preti opasnost, da je narušena sigurnost i zaštita na radu, odnosno da je u toj meri ugrožen unutrašnji red u preduzeću da to može dovesti do pokretanja utvrđivanjatoj meri ugrožen unutrašnji red u preduzeću da to može dovesti do pokretanja utvrđivanja

464 V. R. Berghahn, D. Karsten, V. R. Berghahn, D. Karsten, op. cit., op. cit., str. 97.str. 97.465 A-C. Colliard, A-C. Colliard, op. cit., op. cit., str. 818–819.str. 818–819.466 O sudskoj praksi i pravu na odbrambeni lokaut u SAD, videti D. L. Leslie, O sudskoj praksi i pravu na odbrambeni lokaut u SAD, videti D. L. Leslie, op. cit.op. cit., str. 113–118., str. 113–118.467 A. L. Goldman, A. L. Goldman, op. cit.op. cit., str. 283., str. 283.468 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 945, 963., str. 945, 963.469 IbidemIbidem, str. 964., str. 964.470 IbidemIbidem..471 D. L. Leslie, D. L. Leslie, op. cit.op. cit., str. 115., str. 115.

88

odgovornosti poslodavca zbog neispunjenja svojih obaveza (obaveza je poslodavca da se stara oodgovornosti poslodavca zbog neispunjenja svojih obaveza (obaveza je poslodavca da se stara o očuvanju reda i sigurnosti u preduzeću).očuvanju reda i sigurnosti u preduzeću).472472

Preventivni i retorzioni lokaut se smatraju nedopuštenim, jer predstavljaju kršenjePreventivni i retorzioni lokaut se smatraju nedopuštenim, jer predstavljaju kršenje ugovornih obaveza poslodavca (povredu ugovora o radu), ali i oblike kolektivne (antisindikalne)ugovornih obaveza poslodavca (povredu ugovora o radu), ali i oblike kolektivne (antisindikalne) diskriminacije, čiju zabranu predviđaju i konvencije MOR-a o sindikalnim slobodamadiskriminacije, čiju zabranu predviđaju i konvencije MOR-a o sindikalnim slobodama (Konvencije br. 87, 98, 135).(Konvencije br. 87, 98, 135).473473

PRAVNE POSLEDICE LOKAUTAPRAVNE POSLEDICE LOKAUTA

Pravne posledice zakonitog lokautaPravne posledice zakonitog lokautaU slučaju dopuštenog lokauta dolazi do suspenzije ugovora o radu, odnosno mirovanjaU slučaju dopuštenog lokauta dolazi do suspenzije ugovora o radu, odnosno mirovanja

radnog odnosa.radnog odnosa.474474Dok traje lokaut prestaje obaveza poslodavca da obezbedi rad i isplati zaraduDok traje lokaut prestaje obaveza poslodavca da obezbedi rad i isplati zaradu radnicima.radnicima.475475Ipak, tokom dopuštenog odbrambenog lokauta može se predvideti obavezaIpak, tokom dopuštenog odbrambenog lokauta može se predvideti obaveza poslodavca da uplaćuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje (ali na bazi minimalneposlodavca da uplaćuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje (ali na bazi minimalne garantovane zarade). U slučaju da radnici ne napuste mesta rada (poslovne prostorijegarantovane zarade). U slučaju da radnici ne napuste mesta rada (poslovne prostorije poslodavca), poslodavac ima pravo da zahteva u odgovarajućem sudskom postupku donošenje iposlodavca), poslodavac ima pravo da zahteva u odgovarajućem sudskom postupku donošenje i izvršenje odluke o prinudnom udaljenju radnika sa mesta rada, odnosno iz poslovnih prostorijaizvršenje odluke o prinudnom udaljenju radnika sa mesta rada, odnosno iz poslovnih prostorija poslodavca (jer se radi o svojevrsnom ometanju poseda – svojine poslodavca).poslodavca (jer se radi o svojevrsnom ometanju poseda – svojine poslodavca).476476

Izuzetno, pribegavanje dopuštenom (odbrambenom) lokautu može imati za posledicu iIzuzetno, pribegavanje dopuštenom (odbrambenom) lokautu može imati za posledicu i raskid ugovora o radu, ukoliko je odbrambeni lokaut posledica nezakonitog štrajka, kao i uraskid ugovora o radu, ukoliko je odbrambeni lokaut posledica nezakonitog štrajka, kao i u slučaju dugotrajnih i posebno teških industrijskih konflikata.slučaju dugotrajnih i posebno teških industrijskih konflikata.477477

Pravne posledice nezakonitog lokautaPravne posledice nezakonitog lokautai) Prema radnicima. Ukoliko poslodavac pribegne nedopuštenom lokautu, nema suspenzijei) Prema radnicima. Ukoliko poslodavac pribegne nedopuštenom lokautu, nema suspenzije

(niti raskida) ugovora o radu, tj. radnog odnosa, tako da radnici zadržavaju pravo na naknadu(niti raskida) ugovora o radu, tj. radnog odnosa, tako da radnici zadržavaju pravo na naknadu štete, tj. naknadu zarade koju bi ostvarili da im je poslodavac omogućio rad, odnosno zbog togaštete, tj. naknadu zarade koju bi ostvarili da im je poslodavac omogućio rad, odnosno zbog toga što im je nezakonito uskraćeno da (za)rade.što im je nezakonito uskraćeno da (za)rade.478478Nadležan radni sud (SR Nemačka, Švedska,Nadležan radni sud (SR Nemačka, Švedska, Austrija), neprofesionalizovani radni tribunal – savet pravednih, veće dobrih ljudi (Francuka,Austrija), neprofesionalizovani radni tribunal – savet pravednih, veće dobrih ljudi (Francuka, Luksemburg), sud opšte nadležnosti (SAD, Japan) svojom odlukom (presudom) konstatuje daLuksemburg), sud opšte nadležnosti (SAD, Japan) svojom odlukom (presudom) konstatuje da radni odnos nije raskinut, nalaže reintegraciju radnika i isplatu (naknade) zarade koju je radnikradni odnos nije raskinut, nalaže reintegraciju radnika i isplatu (naknade) zarade koju je radnik izgubio zbog privremenog zatvaranja preduzeća i onemogućavanja da radi.izgubio zbog privremenog zatvaranja preduzeća i onemogućavanja da radi.

ii) Prema sindikatu. Sindikat ima pravo na naknadu štete u visini neuplaćene članarineii) Prema sindikatu. Sindikat ima pravo na naknadu štete u visini neuplaćene članarine (neuplaćenog dela zarade zaposlenih na ime njihove sindikalne članarine koja se automatski(neuplaćenog dela zarade zaposlenih na ime njihove sindikalne članarine koja se automatski odbija od zarade radnika – odbija od zarade radnika – check offcheck off klauzula). klauzula).479479Prilikom određivanja visine naknade štete, uPrilikom određivanja visine naknade štete, u odnosu na radnike ili sindikat, sudovi imaju u vidu i to da iznos naknade štete za poslodavcaodnosu na radnike ili sindikat, sudovi imaju u vidu i to da iznos naknade štete za poslodavca treba da bude tako određen da za poslodavca to predstavlja trošak koji će ga odvratiti od kršenjatreba da bude tako određen da za poslodavca to predstavlja trošak koji će ga odvratiti od kršenja

472 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 963–966., str. 963–966.473 B. A. Lubarda, Leksikon industrijskih odnosa, str. 177–178.B. A. Lubarda, Leksikon industrijskih odnosa, str. 177–178.474 Takvo pravno rešenje predviđeno je u pravu SAD, SR Nemačke (od 1971. god.), Švajcarske. U švajcarskoj teorijiTakvo pravno rešenje predviđeno je u pravu SAD, SR Nemačke (od 1971. god.), Švajcarske. U švajcarskoj teoriji radnog prava javlja se i gledište o raskidnom dejstvu lokauta. B. Košutić, D. Mitrović, radnog prava javlja se i gledište o raskidnom dejstvu lokauta. B. Košutić, D. Mitrović, op. cit.op. cit., str. 138., str. 138.475 J. Rivero, J. Savatier, J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 407; V. R. Berghahn, D. Karsten, , str. 407; V. R. Berghahn, D. Karsten, op. cit., op. cit., str. 97.str. 97.476 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 142–143., str. 142–143.477 M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, M. Weiss, S. Simitis, W. Ryzdy, op. cit.op. cit., str. 97., str. 97.478 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pélissier, op. cit.op. cit., str. 963; J. Rivero, J. Savatier, , str. 963; J. Rivero, J. Savatier, op. cit.op. cit., str. 408., str. 408.479 F. Schmidt, F. Schmidt, op. cit.op. cit., str. 217., str. 217.

89

(klauzule o očuvanju mira) kolektivnog ugovora ili zakona.(klauzule o očuvanju mira) kolektivnog ugovora ili zakona.480480Osim toga, u uporednom pravu seOsim toga, u uporednom pravu se predviđaju i (prekršajne) novčane kazne kao sankcija za nedopušten lokaut – u japanskom pravupredviđaju i (prekršajne) novčane kazne kao sankcija za nedopušten lokaut – u japanskom pravu do 10.000 jena, a u kanadskom do 1.000 dolara za svaki dan trajanja nezakonitog lokauta. Udo 10.000 jena, a u kanadskom do 1.000 dolara za svaki dan trajanja nezakonitog lokauta. U kanadskom pravu Odbor za radne odnose je ovlašćen da utvrđuje da li je lokaut (i štrajk) ispuniokanadskom pravu Odbor za radne odnose je ovlašćen da utvrđuje da li je lokaut (i štrajk) ispunio zakonom propisane uslove dopuštenosti.zakonom propisane uslove dopuštenosti.481481

4.

PRAVO NA PARTICIPACIJU ZAPOSLENIUH U ODLUČIVANJU

SAVET ZAPOSLENIH I EVROPSKI SAVET ZAPOSLENIH

Terminoloske napomene. Termin participacija je veoma cesto koriscen termin u razlicitim znacenjima, oblicima i kontekstima /kolektivnog radnog prava i industrijskih odnosa482/, posebno u poslednjih par decenija XX i pocetkom XXI veka, sto moze da stvori sporove terminoloske /ne naucne/ prirode, a moze voditi i zloupotrebi termina participacija.483 Termin participacija zaposlenih /employee participation/ koristi se u tri osnovna znacenja: a) participacija zaposlenih u odlucivanju /decision-making/; b) participacija zaposlenih u raspodeli dobiti /profit-sharing/, u rezultatima preduzeca /participation aux resultants de l’entreprise/; c) participacija zaposlenih u svojini – radnicko akcionarstvo /employee stock ownership/. Zajednicko svim ovim oblicima participacije, u vecoj ili manjoj meri, je obezbedjivanje uslova za razvoj industrijske demokratije i socijalno odgovoran menadzment.

Termin participacija u odlucivanju, opet, koristi se u vise znacenja. Razlikuje se “pseudoparticipacija”, kad menadzment koristi participaciju kao nacin uveravanja zaposlenih da prihvate odluke koje je doneo menadzment radi njihovog izvrsavanja; “Delimicna participacija” se javlja kao oblik paricipacije kad se omogucava /predstavnicima/ zaposlenima da uticu na donosenje odluka – informisanje, konsultovanje, pri cemu donosenje odluke ostaje u delokrugu poslodavca /menadzmenta; “puna participacija” javlja se kad predstavnik zaposlenih, kao punopravni clan uprave /nadzornog ili upravnog odbora/ punopravno odlucuje sa predstavncima poslodavca.484

Distinkcija se pravi izmedju nizeg nivoa participacije – na nivou organizacione jedinice /shop floor – pogon/ preduzeca i “viseg nivoa” participacije – na nivou preduzeca kao celine, sto

480 IbidemIbidem, str. 216., str. 216.481 T. A. Hanami, T. A. Hanami, op. cit.op. cit., str. 143; T. Opie, L. Bates, , str. 143; T. Opie, L. Bates, op. cit.op. cit., str. 609 i 611., str. 609 i 611.482 O razlici izmedju /Kolektivnog/ Radnog prava i Industrijskih odnosa, supra, t. ??483 R. L. Hogler, G. J. Grenier, Employee Participation and Labor Law in the America Workplace, New York, 1992, str. 99 – 102.484 M. Jackson, An Introduction to Industrial Relations, London, 1991, str. 195.

90

je element industrijske demokratije.485 Stavise, industrijska demokratije, ciji je sastavni deo participacija zaposlenih, ne ogranicava se samo na nivo preduzeca, vec nalaze participaciju u odlucivanju o samoj ekonomskoj politici zemlje, odnosno odredjene oblike zajednickog ucesca u odlucivanju (joint decision making), po pravilu posredstvom sindikata, u okviru sistema trzisne ekonomije /kapitalistickog sistema/.486

Participacija zaposlenih u odlucivanju uze shvacena postoji kad predstavnici zaposlenih ucestvuju u organima odlucivanja /upravi/ preduzeca, dok participacija u odlucivanju sire shvacena ukljucuje sve institucionalne oblike posredstvom kojih, individualno ili kolektivno, bivaju ukljuceni u jedan ili vise elemenata odlucivanja /informisanje, konsultovanje/.487

Od termina participacija zaposlenih /employee participation/ treba razlikovati termin predstavljanje zaposlenih kod poslodavca /employee representation/. Naime, u koncepcijskom smislu /u zemljama Evropske unije/ postoje dva osnovna modela predstavljanja zaposlenih kod poslodavca /u preduzecu/: model jednog kanala /”single channel” i model dualnog kanala /”dual system”/, cijom kombinaciom se dobija mesoviti sistem.

Model “jednog koloseka /kanala/” predstavljanja zaposlenih zasnovan je na kolektivnom pregovaranju, zasnovanog na ugovornoj osnovi, sa sindikatima kao jedinim /privilegovanim/ sagovornikom, partnerom – Velika Britanija, Irska, Finska, Svedska, Danska, Poljska, Litvanija, Kipar, Malta. Sistem odlikuje jednostavnost, posto su uloga /funkcija/ sindikata i saveta spojene, ali nedostatak ovog modela je u tome sto sindikalno neorganizovani zaposleni ostaju van mogucnosti predstavljanja, sto ne dolazi mozda toliko do izrazaja u zemljama sa visokom stopom sindikalizacije /skandinavske zemlje, za razliku od Poljske ili Litvanije/. Ovaj sistem se moze uspostaviti zakonskim putem ili ugovornim putem /npr. u Velikoj Britaniji i Irskoj/.488

Model “dualnog sistema” predstavljanja zaposlenih zasnovan je na predstavljanju svih zaposlenih /nezavisno od sindikalnog organizovanja/ u izabranom telu od strane svih zaposlenih, koje se po pravilu naziva savet zaposlenih, koji postoji i deluje paralelno sa sindikatom /kod poslodavca/ - npr. u Nemackoj, Austriji, Madjarskoj; Francuskoj489, Belgiji, Holadniji; Spaniji, Portugalu, Grckoj. Pravo na informisanja i konsultovanje pripada svim zaposlenima, nezavisno /bez posredovanja/ od sindikata, sto vodi svojevrsnoj konkurenciji izmedju saveta zaposlenih i sindikata. Doduse, u praksi najveci broj clanova saveta zaposlenih su sindikalno organizovani, tako da sindikalno organizovani clanovi saveta zaposlenih u praksi cesto vode glavnu rec. Ovaj model poznaje dva osnovna varijeteta: nemacki /Betribrat/ - svi clanovi saveta zaposlenih se biraju od strane zaposlenih; francuski /comite d’entreprise/ - pored neposredno, direktno izabranih clanova saveta zaposlenih, jedan bropj clanova saveta zaposlenih imenuju /reprezentativni/ sindikati kod poslodavca. Zapaza se visok odziv zaposlenih na izborima za savet zaposlenih – 65 do 85% zaposlenih kod poslodavca.490 Sistem odlikuje slozenost odnosa saveta zaposlenih i sindikata, konkurentnost /uprkos tome sto savet zaposlenih po pravilu nema pravo na zakljucivanje kolektivnih ugovora o radu, sem posebnih sporazuma /u Nemackoj/ ili

485 M. Jackson, op. cit., str. 196 – 197.486 Ch. A. Nwegwu, Unerstanding Industrial Relations, London, 1991, str. 256.487 M. Salomon, Industrial Relations, Theory and Practice, London, 1987, str. 295 – 296.488 W. Rauws, op. cit., str. 338.489 X. Blanc-Jouvan, Variations sur le droit syndical…, str. 154 – 155.490 W. Rauws, op. cit., str. 339.

91

atipicnih sporazuma /u Francuskoj491/, niti pravo na strajk. Izuzetak predstavlja Spanija, u kojoj i sindikat kod poslodavca /secciones sindicales/ i savet zaposlenih /comite de empresa/ dele pregovaracku moc – pravo na zajednicko kolektivnog pregovaranje radi zakljucenja kolektivnog ugovora o radu u preduzecu.492 Prednost dualnog sistema je u vecem demokratskom kapacitetu predstavljanja zaposlenih – aktivnom i pasivnom birackom pravu svih zaposlenih nezavisno od sindikalne organizovanosti, odnosno u predstavljanju kolektivnih interesa i neclanova sindikata. Premda je formalnopravno u domacem pravu /Zakon o radu, 2005/ predvidjena mogucnost osnivanja saveta zaposlenih, kod poslodavaca koji zaposljava vise od 50 zaposlenih, jos uvek nije donet poseban zakon o savetu zaposlenih, koji bi uredio uslove za osnivanje, broj clanova, nacin izbora, druga pitanja informisanja i konsultovanja o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih. Otuda, u praksi predstavljanja zaposlenih u Srbiji pripada modelu “jednog koloseka”, mada nije iskljuceno da u dogledno vreme bude zakonom uspostavljen model “dualnog sistema” (cemu se, inace, sindikati kod nas snazno protive).

Mesoviti sistem karakterise u osnovi predstavljanje od strane sindikata, s tim da su predstavnici sindikalno-neorganizovanih zaposlenih direktno ukljuceni – Italija, ili kroz dopunski kolosek u preduzecima u kojima nema sindikata – Ceska Republika, Latvija, Estonija. Otuda, u ceskom pravu, svate zaposlenih se moze osnovati samo u preduzecima /odredjene velicine/ u kojima nije osnovan sindikat – ukoliko dodje do osnivanja sindikata, savet zaposlenih se raspusta.493

Kao sto je procenat pokrivenosti zaposlenih /dejstvom/ kolektivnim ugovorima o radu od bitnog znacaja za analizu socijalnog dijalog, sistema kolektivnih ugovora o radu, odnosno primenu kolektivnog radnog prava, tako je i procenat poslodavaca /preduzeca/ u kojima je doslo do osnivanja saveta zaposlenih od bitnog znacaja za primenu kolektivnog radnog prava /zakonodavstva – kad se zakonom uspostavlja savet zaposlenih; kolektivnih ugovora o radu – kad se kolektivnim ugovorima uredjuju uslovi za osnivanje i rad saveta zaposlenih/. Statisticki podaci pokazuju tendenciju opadanja procenta poslodavaca /preduzeca/ u kojima se osniva savet zaposlenih – npr. u Namckoj /2002. godine/ savet zaposlenih je bio osnovan svega u 11% preduzeca, obuhvatajuci oko 50% procenata zaposlenih na koje se odnosi zakonski okvir /dakle, savet zaposlenih je osnivan uglavnom u velikim preduzecima/494, dok oko jedne trecine zaposlenih nije obuhvacena dejstvom niti kolektivnog ugovora o radu niti saveta zaposlenih. U Holandiji je osnivanje saveta zaposlenih cak zakonska obaveza kod poslodavaca /preduzeca/ koji zaposljavaju 50 ili vise radnika. Ipak, u ovoj zemlji su saveti zaposlenih osnovani u oko 50% preduzeca koja zaposljavaju izmedju 50 i 99 zaposlenih, dok u vecim preduzecima zakon se primenjuje gotovo bez izuzetka.495 U Grckoj, medjutim, kod svega oko 5% poslodavaca pokrivenih zakonom doslo je do osnivanja saveta zaposlenih.496 U novim drzavama clanicama

491 X. Blanc-Jouvan, Variation sur le droit syndical en France,…, str. 156 – 157.Ovaj autor istice potrebu razmatranja mogucnosti priznavanja savetu zaposlenih prava na zakljucivanje

kolekivnih ugovora o radu kod poslodavca, imajuci u vidu pad stope sindikalizacije dovodi u pitanje legitimnost zadrzavanja monopola kolektivnog pregovaranja u preduzecu. U paksi, uz to, vec postoji neformalno pregovaranje izmedju saveta zaposlenih poslodavca, sto vodi zakljucivanju tzv. atipicnik kolektivnih sporazuma /po pravilima ugovornog, ne radnog prava/; Ibidem.492 W. Rauws, op. cit., str. 339.493 W. Rauws, op. cit., str. 339.494 W. Rauws, op. cit., str. 343.495 W. Rauws, op. cit., str. 343.496 W. Rauws, op. cit., str. 343.

92

EU, savet zaposlenih se relativno retko osniva /Slovenija, Madjarska, Poljska – u javnom sektoru/, dok je pojedinim drzavama zakonom je predvidjena mogucnost osnivanja saveta zaposlenih kod poslodavca samo ako nije osnovan sindikat /Ceska, Slovacka do 2003. godine/, dok je savet zaposlenih vise virtuelna institucija na Kipru i Malti.497 Savet zaposlenih je takodje virtuelna institucija u Srbiji, kao i u Crnoj Gori, posto uprkos pravu na osnivanje saveta zaposlenih predvidjenom radnim zakonodavstvom, u praksi se ova institucija participacije ne javlja /snazan otpor sindikata; nezainteresovanost poslodavaca/.

Pored odredjivanja participacije zaposlenih u kontekstu industrijske demokratije /industrijskih odnosa/, i pravljenja razlike u odnosu na pojam reprezentacije - predstavljanja zaposlenih, pojam participacije zaposlenih se odredjuje i u odnosu na pojam kolektivnog pregovaranja. Tako, participacija se definise kao filozofija ili stil upravljanja /odlucivanja/, koji daje odredjeno mesto i ulogu zaposlenima – individualno ili kolektivno – posredstvom predstavnika, u procesima odlucivanja menadzmenta /uprave/, pri cemu je to ucesce iznad onog sto pokriva /predmet/ kolektivno pregovaranje.498 Stavise, planovi participacije zaposlenih, inicirani od menadzmenta /poslodavca/, mogu se javiti kao alternativa kolektivnom pregovaranju u preduzecima u kojima nije doslo do osnivanja /reprezentativnog/ sindikata.499

Participacija zaposlenih moze biti uvedena na razlicitim nivoima organizacije poslodavca /preduzeca/, a moguca je i direktna participacija koja ukljucuje pojedinacno zaposlene u vezi sa pitanjima izvrsavanja rada /poslova/ na radnim mestima i mestima rada /u radnoj sredini/. Direktna participacija pruza vece profesionalno i licno zadovoljstvo na radnim mestima, sto nije slucaj sa participacijom na visim nivoima.500

Od pojma participacije zaposlenih treba razlikovati pojam zajednicko konsultovanje /joint consultation/, kao uzi pojam – jedan moguci oblik participacije, kad se zaposleni ukljucuju u process odlucivanja na taj nacin sto menadzeri razmatraju odredjena pitanja sa predstavnicima zaposlenih, tj. od njih dobijaju misljenja o listi problema i predloga, dok konacna odluka i odgovornost za donete odluke ostaje u delokrugu uprave /menadzmenta/.501 Zajednicko konsultovanje, drugim recima, je nizi stepen ukljucivanja /involviranja/ zaposlenih u procese odlucivanja od participacije, posto participacija zaposlenih redovno podrazumeva ucesce predstavnika zaposlenih u procesima odlucivanja u okviru odredjenih institucionalnih oblika /poput saveta zaposlenih, nadzornog ili upravnog odbora/.502

Iz pregleda mnostva znacenja u kojima se upotrebljava termin participacija zaposlenih u uporednom /kolektivnom/ radnom pravu I industrijskim odnosima, moze se zakljuciti da se ovaj termin koristi u sirem i uzem znacenju. U sirem znacenju, termin participacija zapolenih obuhvata sve oblike ukljucivanja /predstavnika/ zaposlenih u procesima odlucivanja kod poslodavca – institucionalizovane (savet zaposlenih; nadzorni odbor, upravni odbor i sl.) i neinstituicionalizovane (zajednicko konsultovanje; oblici pseudoparticipacije; kruzoci kvaliteta,

497 W. Rauws, op. cit., str. 344.498 M. Salamon, op. cit., str. 296.499 M. Thomphson, Union-management Relations; Recent Research and Theory, u Comparative Industrial Relations, eds. ??, , London, 1991, str. 103.500 Ch. A. Nwegwu, op. cit., str. 260.501 Ch. A. Nwegwu, op. cit., str. 260.502 M. Jackson, op. cit., str. 200 – 201.

93

itd). Drugim recima, participacija zaposlenih u sirem smislu ukljcuje sve oblike institucionalnog ili neformalnog ucesca zaposlenih i/ili njihovih predstavnika u procesu odlucivanja u preduzecu /kod poslodavca/, bez obzira da li se radi o participaciji na nizem /organizaciona jedinica/ ili visem organizacionom nivou, i nezavisno od toga da li se ispoljava u vidu informisanja, konsultovanja ili saodlucivanja. U uzem znacenju, termin participacija zaposlenih u odlucivanju odnosi se samo na institucionalne oblike ucesca /predstavnika/ zaposlenih u odlucivanju kod poslodavca /u preduzecu/.

Legitimnost participacije zaposlenih u odlucivanju

Filozofija /ideja-vodilja/ ucesca zaposlenih u odlucivanju kod poslodavca /u preduzecu/ ima svoje pristalice i oponente.

Opravdanje participacije. U cilju opravdanja participacije iznose se argumenti ekonomske, radno-soijalne i psiholoske prirode.

Participacija ima svoje ekonomsko opravdanje jer /po pravilu/ doprinosi rastu produktivnosti rada, u sadejstvu sa drugim fatorima povecanja produktivnosti,503 vecoj efikasnosti i organizacionoj harmonicnosti.504 Participacija, naime, poboljsava motivisanost zaposlenih i stabilnosti etike rada /radnog morala/.505 Empirisjka istrazivanja pokazuju da participacija obicno vodi izvesnom, maker kratkotrajnom poboljsanju poslovnih rezultata, a ponekad znacajnijem i dugotrajnijem poboljsanju poslovnih rezultata. Drugim recima, participacija redovno ima /maker neznatan/ pozitivan efekat na produktivnost i gotovo nikad negativan efekat.506 U SAD se pokazalo da kad je participativni menadzment kombinovan sa radnickim akcionarstvom, to znacajno doprinosi poboljsanju poslovanja preduzeca.507 Uostalom, sami poslodavci priznaju da je zajednica interesa izmedju poslodavaca i zaposlenih u dugorocnom interesu razvoja preduzeca.508 Neukljucivanja zaposlenih u procesima odlucivanja moze da vodi nesporazumima i sukobima zbog nedostatka saradnje.509 Participacija zaposlenih vodi i smanjenju apsentizma.510

Pored ekonomske argumentacije u prilog participacije na nivou preduzeca, iznose se i prednosti participacije na visim nivoima odlucivanja – na nivou grane i ekonomije u celini511, posebno u slucaju osnivanja bipartitnih ili tripartitnih tela, poput socijalno-ekonomskog saveta (koji razmatra i daje misljenje o vladinoj ekonomskoj, kao i socijalnoj politici).

Participacija se opravdava argumentima radno-socijalne prirode. Participacija se javlja kao svojevrsna kompenzacija za inkorporiranost zaposlenih u preduzewcu i /opstu/ socijalnu integraciju u /postojeci/ sistem, sto posebno dolazi do izrazaja u sistemu drustva 503 M. Salamon, op. cit., str. 298; M. Thompson, op. cit., str. 103.504 M. Salamon, op. cit., str. 304.505 R. L. Hogler, G. J. Grenier, op. cit., str. 99; Ch. A. Nwegwu, op. cit., str. 275.506 R. L. Grenier, G. J. Grenier, op. cit., str. 103.507 C. Rosen, Employee Ownership, New York, 1991, str. 3. i sledece.508 M. Salamon, op. cit., str. 303.509 Ch. A. Nwegwu, op. cit., str. 264.510 M. Salamon, op. cit., str. 304; Ch. A. Nwegwu, op. cit., str. 264.511 M. Thompson, op. cit., str. 104; Ch. A. Nwegwu, op. cit., str. 275.

94

/drzave/blagostanja i njenom ekpanzijom u nizu /zapadno/evropskih zemalja u decenijama posle Drugog svetskog rata.512 I kad je narocito u poslednjoj deceniji XX veka, u uslovima globalizacije i neoloberalizma, doslo do duboke krize koncepta drustva-blagostanja, u okviru Evropske unije ovaj koncept prezivljava u modifikovanom obliku “socijalne Evrope”, koji pociva na ravnotezi “odrzivog ekonomskog rasta I socijalnog progresa”; “ekonomsko, socijalnoj i teritorijalnoj koheziji”; “logici trzista i logici fundamentalnih prava coveka”, ukljucujuci i osnovna socijalna prava /Povelja o osnovnim pravima iz Nice 2000/. Integrisanost zaposlenih kroz participaciju smanjuje industrijske konflikte, odnosno namseto strajkovima pribegava se radnije mirnim metodima resavanja kolektivnih radnih sporova – mirenje, posredovanje, arbitraza. Na taj nacin se povecava stepen uzajamne saradnje izmedju manadzmenta /poslodavca/ i zaposlenih (npr. savet zaposlenih ima saradnju kao obligaciju sredstva). Doprinosi razvoju socijalnog dijaloga i industrijske demokrtatije uopste513, posto se ne ogranicava samo na nivo preduzeca, vec ukljucuje demokratizaciju industrijskih /kolektivnih radnih/ odnosa uopste, na nacionalnom nivou.514 To posebno dolazi do izrazaja u procesima socio-ekonomskog odlucivanja u tripartitnim institucijama (vlada – sindikati – udruzenja poslodavaca), kao visoj formi odlucivanja u kolektivnim radnim odnosima /industrijskim odnosima/.515

Prednost participativnog menadzmenta, u odnosu na autoritarni menadzmnt, ogleda se i u izglednijem zadobijanju podrske zaposlenih i samih sindikata u implementaciji poslovne politike poslodavca, tako da poslodavci uvodjenjem odredjenih oblika participacije /ugovornim putem ili neformalnim oblicima/ nastoje da oslabe sindikate.516

Priholoska argumentacija u prilog participacije zaposlenih u odlucivanju odnosi se na smanjenje osecaja otudjenosti zaposlenih u preduzecu, ublazavanju subordinacije kao obelezja radnog odnosa – involviranost zaposlenih povoljno se odrazava na njihov radni moral, motivisanost i zadovoljstvo na radu.517 Na taj nacin participacija se javlja kao element humanizacije uslova rada i radnog okruzenja, potvrdjivanja dostojanstva na radu, s jedne, ali i podsticanja lojalnosti /vernosti/ zaposlenih poslodavcu518 /najboljem interesu preduzeca (kao svojevrsne zajednice interesa kapitala /poslodavca/ i rada /zaposlenih, sindikata), s druge strane. Drugim recima, kod zaposlenih participacija razvija osecaj zajednickog cilja /opstanak preduzeca i razvoj u uslovima konkurencije/, motivisuci tako zaposlene da uvecaju svoj doprinos uspehu preduzeca.519 I sami poslodavci /udruzenja poslodavaca/ izrazavaju spoznaju da je istinski involviran zaposleni, profesionalno ostvaren i zadovoljan, istinski motivisan i, konacno, vise produktivan zaposleni (prema britanskom Institutu za menadzment).520 Sinteticki izrazeno, participacija zaposlenih u odlucivanju vodi visem kvalitetu radnog zivota, profesionalnog samopotvrdjivanja /ambicija/, osmisljenosti rada521 - jednom recju, potvrdjivanu dostojanstva na radu.

512 B. T. Keller, op. cit., str. 82.Blize o drzavi blagostanja Zavadski, Drzava blagostanja, ???; S. Nedovic, Drzava blagostanja, Beograd, 199?,.513 J. L. Hogler, G. J. Grenier, op. ci., str. 103.514 M. Weiss, op. cit., str. 173.515 B. T. Keller, op. cit., str. 84 – 85.516 M. Thompson, op. cit., str. 100 – 102.517 R. L. Hogler, G. J. Grenier, op. cit., str. 99.518 M. Thompson, op. cit., str. 103.519 M. Salamon, op. cit., str. 304.520 Ch. A. Nwegwu, op. cit., str. 258.521 Ch. A. Nwegwu, op. cit., str. 260.

95

Osporavanje participacije dolazi pre svega iz kruga /neo/liberalnih ekonomista, od poslodavaca, mada i odredjeni sindikati izrazavaju svoje reserve prema /nekim oblicima/ participaciji. Sto se tice drzave, vlada niza razvijenih trzisnih zemljama su i same podsticale sirenje participacije zaposlenih u odlucivanju /kod poslodavca i na visim nivoima/, posebno u evropskim okvirima – npr. skandinavske zemlje, SR Nemacka522, sledeci koncept drzave blagostanja, odnosno filozofiju socijalne trzisne privrede /”socijalne Evrope” u Evropskoj uniji/. Ima, medjutim, drugacijih primera, gde su vlade, nosene talasom /neo/liberalizma, delovale u pravcu slabljenja socijalne moci sindikata I marginalizovanju znacaja participacije zaposlenih u odlucivanju /kod poslodavca i na visim nivoima/ - npr. SAD, Velika Britanija523, sto je narocito doslo do izrazaja u uslovima /filozofije/ liberalizma globalizacije, koji se snazno oseca i u zemljama tranzicije /posle pada Berlinskog zida/.

Osporavanje legitimnosti participacije zasniva se najpre na ekonomskoj argumentaciji. Tvrdi se da je autoritarni menadzment – nesindikalna /antisindikalna/ strategija ekonomski opravdanija od demokratske participacije – kooperativnog menadzmenta, jer je ekonomski efikasnija (mada se ova teza ne potkrepljuje dokazima).524 Nadalje se istice argument da predstavnici zaposlenih /u institucionalizovanim oblicima participacije – npr. u nadzornom ili upravnom odboru/ nisu dovoljno kompetentni za odlucivanje, dok su, njima nasuprot, predstavnici poslodavca visokospecijalizovani ekperti u finansijskim i ekonomskim pitanjima.525

Ovaj argument, medjutim, ne stoji /sasvim/, jer se pravno dopusta da se predstavnici zaposlenih imenuju iz kruga eksperata – tzv. spoljni predstavnici zaposlenih, dorasli slozenim pitanjima odlucivanja u preduzecu, ili da se predstavnicima zaposlenih omoguci da zatraze ekpertsku pomoc /van preduzeca/. Uostalom, visedecenijsko uspesno funkcionisanje modela saodlucivanja u nadzornom odboru /oredjenih/ preduzeca u Nemackoj dematuje ovaj argument protiv participacije.526

Osporavanje participacije zaposlenih u odlucivanju moguce je i sa stanovista organizacije rada u preduzecu. U cilju iznalazenja optimalne organizacije rada, koja izvire iz svojinskih ovlascenja i slobode preduzetnistva, pred poslodavcem se mogu naci dve opcije: a) da se procesi odlucivanja i organizacije rada odvijaju bez uvodjenja participacije zaposlenih, odnosno nastojanjem poslodavca da slabi, marginalizuje, izbegava ili iskljuci predstavnike zaposlenih /sindikat; savet zaposlenih i sl/; b) da se pomocu participacije predstavnici zaposlenih ukljuce u procese odlucivanja o organizaicji rada. Poslodavci /njihov menadzment/ u sistemima radnog prava I industrijskih odnosa u kojima su zakonskim putem /heteronomnom normom/ predvidjene odredjene forme participacije /saodlucivanje u Nemackoj; savet zaposlenih/, i u kojim je /jos uvek/ snazan sindikalni pokret /npr. u skandinavskim zemljama, Belgiji/ prihvataju drugu opciju. Na drugoj strani, u zemljama u kojima ne postoji zakonsko ogranicenje slobodi poslodavca u proceduri dolazenja do /zeljene/ organizacije rada i odlucivanja, niti postoji snazan sindikalni pokret /npr. u SAD/, radije se bira prva opcija /npr. SAD, delom I Velika Britanija/. Narocito u SAD, poslodavac, odnosno menadment /odbor direktora/ nerado odustaju od svog prava da

522 L. Turner, Democracy at Work, Cornell Univeristy Press, 1991, str. 222.523 L. Turner, Democracy at Work, 1991, str. 226 – 229.524 B. T. Koller, op. cit., str. 84.525 M. Weiss, op. cit., str. 181.526 M. Weiss, op. cit., str. 182.

96

odluke donose jednostrano527, mada nije pravno iskljuceno iz predmeta kolektivnog pregovaranja na nivou poslodavca pitanje tzv. menadzerskih klauzula /organizacije rada/, koje se u praksi retko ugovaraju. Uporedna analiza u 80-im godinama proslog veka je pokazala da su industrijski odnosi bili relativno stabilni u zemljama u kojima je bila prihvacena participacija zaposlenih u odlucivanju u preduzecu.528 Tako, ocenjuje se da belgijski model industrijskih odnosa, koji karakterise kompleksna interakcija izmedju /organizovanih/ zaposlenih I poslodavaca, uz odredjeno ucesce drzave, i razvijeni oblici i institcije participacije – informisanja, konsultovanja /savet zaposlenih/, uz tradicionalno razvijen sistem kolektivnog pregovaranja, funkcionise harmonicno i sasvim dobro i na pocetku XXI veka.529 Mutatis mutandis vazi za nemacki model industrijskih odnosa, koji je veoma uspesan kako u pogledu kolektivnog pregovaranja na visim nivoima /sektorskom, granskom/ i instrumentalizacije socijalnog mira /uz standardizaciju – poboljsanje uslova rada/, tako i u pogledu participacije zaposlenih u odlucivanju na nivou preduzeca – savet zaposlenih /Betribsrat/ i saodlucivanja /nadzorni odbor - Mittbestimung/.530

Poslodaci su, delom zarad sopstvenih interesa – intimno ostajuci protiv participacije, u odgovoru na rastucu moc i uticaj sindikalnog pokreta u decenijama posle Drugog svetskog rata, znali i sami da iniciraju odredjene /maker rudimentarne, neformalne/ oblike participacije zaposlenih u odlucivanju, kako bi marginalizovali sindikat ili ga drzali van preduzeca, ili u cilju zadobijanja podrske medju zaposlenima za svoju poslovnu politiku.531

Rezerve prema participaciji zaposlenih u odlucivanju dolaze i od strane sindikata (npr. britanskih sindikata do pocetka 80-ih godina XX veka), koji isticu da odredjeni oblici participacije mogu imati za posledicu slabljenje solidarnosti medju zaposlenima, a izrazeniju fragmentarnost u sindikalnom pokretu, odnosno medju zaposlenima.532 Drugim recima, poslodavac /menadzment/ moze da pribegava odredjenim oblicima /neformalne/ participacije kao sredtvu kontrole zaposlenih, sto se smatra efikasnom anti-sindikalnom strategijom poslodavca.533 Ovi, od strane menadzmenta inicirani planovi involviranja zaposlenih se pokazuju kao suptilan organizacioni metod kanalisanja /kontrolisanja/ zaposlenih – iza iluzije participacije zaposlenih u odlucivanju krije se kontrola i moguca manipulacija zaposlenima.534 Uz to, ovakvi planovi ucesca zaposlenih inicirani od strane menadzmenta stvaraju utisak da demokratizacija rada moze postojati i bez sindikalnog organizaovanja zaposlenih.535 Stoga se istica da ovakvi oblici /pseudo/participacije vode izvesnoj “podeli odgovornosti” izmedju manadzmenta i zaposlenih, kao i da oduzimaju sindikatu neophodnu kriticku distance u odnosu na poslodavca /menadzment/, sto katkad moze da vodi slabljenju autonomije /nezavisnosti/ sindikata u odnosu na poslodavca.536 Rezerve prema participaciji u odlucivanju u formi saveta zaposlenih javljaju se u sindikatima u pojedinim zemljama tranzicije, posebno u pogledu saveta zaposlenih, koji u ovoj instituciji participacije vide konkurenciju i vid slabljenja /monopola/

527 L. Turner, op. cit., str. 235.528 L. Turner, op. cit., str. 223.529 M. Rigaux, J. Rombouts, op. cit., str. 40 – 41. 530 U. Wedeling-Schroder, J. M. Schubert, op. cit., str. 147.531 M. Weiss, op. cit., str. 149.532 R. L. Hogler, G. J. Grenier, op. cit., str. 110.533 R. L. Hogler, G. J. Grenier, op. cit., str. 116.534 R. L. Hogler, G. J. Grenier, op. cit., str. 117. 535 Ibidem, str. 105.536 M. Jackson, op. cit., str. 200 – 211.

97

sindikata u predstavljaju i zastiti kolektivnih /profesionalnih/ interesa clanstva (npr. sindikati u Srbiji, Crnoj Gori se protive donosenju zakona o savetu zaposlenih, a kolektivni ugovori ne sadrze klauzule o uslovima pod kojima se moze osnovati savet zaposlenih, tako da do 2007. godine nisu doneti zakoni o savetu zaposlenih).

U teoriji industrijskih odnosa postoji glediste da su slobodni, nezavisni sindikati /u odnosu na poslodavca/ najbolja garancija industrijske demokratije i da je verovatno da ce zaposleni vise izgubiti nego dobiti (u pogledu uredjivanja, poboljsanja uslova rada) ako budu ukljuceni u procese odlucivanja – participacije, ako vode gubljenju nezavisnosti sindikata.537

Rizik od gubljenja nezavisnosti sindikata se, medjutim, umnogome smanjuje kad se participacija zaposlenih u odlucivanju odvija pod odredjenom kontrolom sindikata, odnosno ukoliko se izbori za predstavnike zaposlenih u institucionalnim oblicima participacije (savetu zaposlenih; za clanove nadzornog odbora) odvijaju uz ucesce ili pod kontrolom sindikata (liste kandidata koje sacinjavaju sindikati po pravilu dobijaju vise mesta u savetu zaposlenih od lista kandidata sindikalno neorganizovanih zaposlenih).538

U uporednom /kolektivnom/ radnom pravu i industrijskim odnosima sve ove dileme se razresavaju izborom izmedju dva osnovna modela predstavljanja zaposlenih u preduzecu – modela “jednog koloseka”, zasnovanog na kolektivnom pregovaranju; na ugovornoj osnovi, s jedne, i modela “duplog koloseka”, zasnovanog na informisanju i konsultovanju i izabranom telu participacije zaposlenih – savetu zaposlenih, pri cemu se u pojedinim radnopravnim sistemima javlja i participacija zaposlenih u upravi preduzeca – nadzornom ili upravnom odboru.539 Model “jednog koloseka” karakteristican je po pravilu za anglosaksonske radnopravne sisteme, prema kome su odnosi izmedju rada i kapitala u preduzecu dominatno ugovornog /neinstitucionalnog/ karaktera, tj. kolektivni /radni/ odnosi u preduzecu su odnosi izmedju uprave /menazmenta/ i sindikata, dok ne postoje izabrane institucije, poput saveta zaposlenih ili ucesca predstavnika zaposlenih u upravi preduzeca, koja je zasnovana na monistickoj koncepciji /odbor direktora bez nadzornog odbora/. Tako, americki model predvidja da samo jedan sindikat u preduzecu /koji dobije vecinu na izborima medju zaposlenima/ ima iskljucivo pravo predstavljanja interesa celine zaposlenih /bona fides/ u odnosu na upravu preduzeca /poslodavca/. Interese zaposlenih sindikat /sindikalni poverenik – shop steward/ stiti pre svega zaklujucivanjem kolektivnih ugovora o radu na nivou preduzeca, koji je i glavni nivo pregovaranja.540 U radnopravnim sistemima koje prihvataju model “duplog koloseka”, pored kolektivnog pregovaranja na nivou preduzeca, javlja se i participacija zaposlenih u odlucivanju u vidu saveta zaposlenih i, sta vise, u ucescu predstavnika zaposlenih u upravnom ili nadzornom odboru preduzeca /imajuci u vidu da je u nizu evropskih pravnih sistema prihvacen koncept dualne organizacije uprave privrednog drustva – upravni i nadzorni odbor/.

I OPSTE NAPOMENE

537 Stav istaknutog britanskog teoreticara radnog prava i industrijskih odnosa H. Clegg; prema M. Jackson, op. cit., str. 211.538 M. Weiss, op. cit., str. 149.539 W. Rauws, op. cit., str. 338 – 339.540 J. Rivero, J. Savatier, op. cit., str. 231-233.

98

Vazeci Zakon o privrednim drustvima Crne Gore (200?)541 ne sadrzi odredbe o participaciji zaposlenih u odlucivanju, odnosno ne predvidja mogucnost osnivanja savjeta zaposlenih, posto je pitanje participacije zaposlenih u odlucivanju kod poslodavca predmet radnog zakonodavstva. Zakon o radu Crne Gore (2008) ne predvidja izricito pravo zaposlenih na osnivanje savjeta zaposlenih, mada pruza posebnu zastitu ne samo sindikalnim predstavnicima vec i drugim predstavnicima zaposlenih (sto posredno moze da ukljuci i clanove savjeta zaposlenih). Medjutim, savjet zaposlenih izricito predvidja Zakon o zastiti na radu CG (2004)(ali ne u pogledu sastava, nacina izbora) propisujuci delokrug savjeta zaposlenih. Savjet zaposlenih ima pravo da daje misljenje o pitanjima zastite na radu; zhtjeva primjenu propisanih mjera zastite na radu; zahtjeva inspekcijski nadzor kad ocijeni da poslodavac nije obezbijedio propisane mjere zastite I da prisustvuje inspekcijskom nadzoru; da se upozna sa evidencijama I izvjestajima propisanim zakonom; zahtejava od poslodavca izvjestaj o uzrocima povreda na radu sa teskim /I smrtnim/ posljedicama. Jos uvek poseban zakon o savjetu zaposlenih nije donet, tako da se postavlja pitanje moguceg zakonskog koncepta saveta zaposlenih, imajuci u vidu da u evropskim okvirima postoje tri osnovna modela saveta zaposlenih: nemacki, belgijski i francuski model.

Naime, u koncepcijskom smislu /u zemljama Evropske unije/ postoje dva osnovna modela predstavljanja zaposlenih kod poslodavca /u preduzecu/: model jednog kanala /”single channel”/ i model dualnog kanala /”dual system”/, cijom kombinaciom se dobija mesoviti sistem.

Model “jednog koloseka /kanala/” predstavljanja zaposlenih zasnovan je na kolektivnom pregovaranju, zasnovanog na ugovornoj osnovi, sa sindikatima kao jedinim /privilegovanim/ sagovornikom, partnerom – Velika Britanija, Irska, Finska, Svedska, Danska, Poljska, Litvanija, Kipar, Malta. Sistem odlikuje jednostavnost, posto su uloga /funkcija/ sindikata i saveta zaposlenih spojene, ali nedostatak ovog modela je u tome sto sindikalno neorganizovani zaposleni ostaju van mogucnosti predstavljanja, sto ne dolazi mozda toliko do izrazaja u zemljama sa visokom stopom sindikalizacije /skandinavske zemlje, za razliku od Poljske ili Litvanije/. Ovaj sistem se moze uspostaviti zakonskim putem ili ugovornim putem /npr. u Velikoj Britaniji i Irskoj/.542

Model “dualnog sistema” predstavljanja zaposlenih zasnovan je na predstavljanju svih zaposlenih /nezavisno od sindikalnog organizovanja/ u izabranom telu od strane svih zaposlenih, koje se po pravilu naziva savet zaposlenih, koji postoji i deluje paralelno sa sindikatom /kod poslodavca/ - npr. u Nemackoj, Austriji, Madjarskoj; Francuskoj543, Belgiji, Holadniji; Spaniji, Portugalu, Grckoj. Pravo na informisanja i konsultovanje pripada svim zaposlenima, nezavisno /bez posredovanja/ od sindikata, sto vodi svojevrsnoj konkurenciji izmedju saveta zaposlenih i sindikata. Doduse, u praksi najveci broj clanova saveta zaposlenih su sindikalno organizovani, tako da sindikalno organizovani clanovi saveta zaposlenih u praksi cesto vode glavnu rec. Sistem odlikuje slozenost odnosa saveta zaposlenih i sindikata, konkurentnost /uprkos tome sto savet zaposlenih po pravilu nema pravo na zakljucivanje kolektivnih ugovora o radu, sem posebnih sporazuma /u Nemackoj/ ili atipicnih sporazuma /u Francuskoj544/, niti pravo na strajk. Izuzetak predstavlja Spanija, u kojoj i sindikat kod poslodavca /secciones sindicales/ i savet zaposlenih /comite de empresa/ dele pregovaracku moc – pravo na zajednicko kolektivnog

541 D. Radonjic, ?????, str. ????542 W. Rauws, op. cit., str. 338.543 X. Blanc-Jouvan, Variations sur le droit syndical en France, Uppsala, 1997, str. 154 – 155.544 X. Blanc-Jouvan, op. cit., str. 156 – 157.

99

pregovaranje radi zakljucenja kolektivnog ugovora o radu u preduzecu.545 Prednost dualnog sistema je u vecem demokratskom kapacitetu predstavljanja zaposlenih – aktivnom i pasivnom birackom pravu svih zaposlenih nezavisno od sindikalne organizovanosti, odnosno u predstavljanju kolektivnih interesa i neclanova sindikata.

Mesoviti sistem karakterise u osnovi predstavljanje od strane sindikata, s tim da su predstavnici sindikalno-neorganizovanih zaposlenih direktno ukljuceni – Italija, ili kroz dopunski kolosek u preduzecima u kojima nema sindikata – Ceska Republika, Latvija, Estonija. Otuda, u ceskom pravu, svate zaposlenih se moze osnovati samo u preduzecima /odredjene velicine/ u kojima nije osnovan sindikat – ukoliko dodje do osnivanja sindikata, savet zaposlenih se raspusta.546

Pod institucionalnim oblicima participacije podrazumeva se ucesce predstavnika zaposlenih u informisanju, konsultovanju, odnosno odlucivanju kod poslodavca /u preduzecu/, pri cemu se ima u vidu institucionalna participacija posredstvom saveta zaposlenih (works council), kao najrasirenijeg i najznacajnijeg institucionalnog oblika participacije, kao i participacija predstavnika zaposlenih u organima upravljanja /upravi/ preduzeca. U literaturi se termin participacija koristi i u uzem znacenju – ucesce predstavnika zaposlenih u nadzornom ili upravnom odboru preduzeca, a termin predstavljanje /representation/ koristi za ucesce predstavnika zaposlenih u savetu zaposlenih u privatnom sektoru i predstavljanje osoblja /staff representation/ u javnom sektoru.547 Termin participacia zaposlenih cesce se odredjuje na nacin da obuhvata i odredjenu reprezentaciju u savetu zaposlenih /representation in works council/ ali i participaciju u upravi preduzeca – nadzornom ili upravnom odboru /representation in managing organs of the enterprise/, s tim da ne obuhvata predstavljanje sindikata, odnosno oblike u kojima se javlja ucesce sindikalnih predstavnika (trade union representation).548

II SAVET ZAPOSLENIH U UPOREDNOM PRAVU

Savet zaposlenih je najrasireniji instituciinalni oblik participacije u uporednom /kolektivnom/ radnom pravu. Razlikuju se tri osnovna modela nacina izbora, ulogu sindikata u postupku izbora, kao i sastava saveta zaposlenih: nemacki – homogen /samo izabrani predstavnici zaposlenih/, francuski – tripartitan /clanovi neposredno izabrani od zaposlenih, postavljeni clanovi od sindikata, poslodavac/ i belgijski model – bipartitan /partitetan broj clanova predstavnika zaposlenih i predstavnika poslodavca/, dok u pogledu delokruga /nadleznosti/ nema vecih razlika u uporednom pravu.549 Delokrug ukljucuje informisanje – koje prethodi konsultovanju; konsultovanje - slobodnu diskusiju i razmenu misljenja, i mada misljenje pravno ne obavezuje poslodavca, duzan je da bona fide uzme u obzir misljenje saveta zaposlenih pre donosenja odredjenih odluka; saodlucivanje – za donosenje odluka poslodavca potrebna je saglasnost saveta zaposlenih, odnosno odredjena vecina glasova u okviru bipartitnog ili tripartitnog modela saveta zaposlenih. Delokrug saveta zaposlenih po pravilu ne ukljucuje pravo

545 W. Rauws, op. cit., str. 339.546 W. Rauws, op. cit., str. 339.547 M. Weiss, Labour Law and Industrial Relations in the FR of Germany, Kluwer, 1987, str. 149 – 169.548 W. Rauws, op. cit., str. 338.549 J. Pelissier, A. Supiot, A. Jeammaud, Droit du travail, Paris, 2000, str. 706.

100

na kolektivno pregovaranje, odnosno zakljucivanje kolektivnog ugovora o radu kod poslodavca, niti pravo na organizaovanje strajka, posto se savet zaposlenih smatra institucijom saradnje zaposlenih /rada/ i poslodavaca /kapitala/. Nulla regula sine exeptione - izuzetno, iz istorijskih razloga, u Spaniji savet zaposlenih deli sa sindikalnom sekcijom kod poslodavca pravo na kolektivno pregovaranje.550 U Holandiji i Austriji, savet zaposlenih moze da pregovara o zaradama i radnom vremenu samo kod poslodavaca kod kojih nije osnovan sindikat ili kod poslodavaca kojima sektorski kolektivni ugovor omogucava ovakve pregovore.

Nemacki model homogenog saveta zaposlenih /svi clanovi su izabrani od zaposlenih/ karakterise institucionalna odvojenost saveta zaposlenih i sindikata. Naime, saveti zaposlenih predstavljaju sve zaposlene, bez obzira da li su clanovi sindikata, a sindikati nemaju pravo da neposredno odredjuju jedan broj clanova saveta zaposlenih. U praksi, medjutim, i pored instituciinalne odvojenosti, izmedju sindikata i saveta zaposlenih postiji tesna veza, sto povrdjuje podatak da je velika vecina clanova saveta zaposlenih sindikalno organizovana (u 1981. cak 77,5%).551

Sastav i nacin izbora. Aktivno pravo glasa na izborima za savet zaposlenih imaju svi zaposleni kod poslodavca stariji od 18 godina, a pasivno pravo glasa /da budu izabrani/ imaju zaposleni u /delu/ preduzecu koji su u radnom odnosu najmanje sest meseci. Kandidatura za clana saveta zaposlenih mora biti podrzana od najmanje jedne desetine zaposlenih, a u vecim delovima preduzeca od najmanje hiljadu zaposlenih.552

Broj clanova saveta zaposlenih uzajamno je uslovljen brojem zaposlenih u /delu/ preduzecu: od pet do 20 zaposlenih – bira se jedan predstavnik zaposlenih; od 21 do 58 zaposlenih - biraju se tri clana; od 51 do 150 – bira se pet clanova saveta; od 151 do 300 – 7 clanova; … od 1001 do 2000 zaposlenih – bira se 15 clanova; od 5001 do 7000 – 20 clanova, itd.553

Mandat clanova saveta zaposlenih, koji uzivaju posebnu zastitu kao radnicki predstavnici /od otpustanja i godinu dana po prestanku mandata/, traje tri godine, bez mogucnosti opoziva od strane zaposlenih, osim na osnovu odluke radnog suda po tuzbi koju podnese najmanje jedna cetvrtina zaposlenih, sindikalni poverenik ili /sam/ poslodavac.554

Ukoliko u preduzecima sa vise organizacionih delova /pogona; zavisnih drustava/ dodje do osnivanja dva ili vise saveta zaposlenih, uspostavlja se i centralni savet zaposlenih, koji razmatra pitanja od znacaja za celinu preduzeca.555

Delokrug /nadleznost/ saveta zaposlenih ukljucuje pravo na informisanje i konsultovanje, a u odredjenim pitanjima i pravo na saodlucivanje /bez odobrenja saveta zaposlenih poslodavac ne moze sam doneti odluku/. Drugim recima, razlikuju se kvaliteta ovlascenja saveta zaposlenih

550 W. Rauws, op. cit., str. 339.551 M. Weiss, op. cit., str. 150.552 V. K. Berghahn, D. Karsten, Industrial Relations in West Germany, Oxford, 1987, str. 107.553 V. K. Berghahn, D. Karsten, op. cit., str. 108.554 Ch. A. Nwegwu, Understanding Industrial Relations, Sussex, 1991, str. 273.555 V. K. Berghahn, D. Karsten, op. cit., str. 108.

101

u zastiti kolektivnih interesa zaposlenih, u zavisnosti od toga da li se radi o ekonomskim, socijalnim ili personalnim pitanjima zaposlenih.

a) Delokrug saveta zaposlenih u ekonomskim pitanjima ukljucuje informisanje i konsultovanje. Ekonomska pitanja ukljucuju poslovnu politiku poslodavca /preduzeca/, ukljucujuci investicione planove, programe proizvodnje, marketing i sl.556 Ukoliko planirano donosenje odredjenih mera poslovne politike izaziv odredjene nepovoljne efekte za /deo/zaposlene – npr. odluka o smanjenju obima proizvodnje; odluke o reorganizaciji – transfer dela preduzeca, spajanju, podeli; uvodjenje novih metoda rada i proitvodnih procesa, usled kojih treba da dodje do kolektivnog otpustanja, poslodavac /uprava, menadzment/ je duzan, na osnovu Zakona i u skladu sa praksom Saveznog radnog suda, da blagovremeno dostavi potrebne informacije savetu zaposlenih.

b) Delokrug saveta zaposlenih u personalnim /kadrovskim/ pitanjima, koja ukljucuju kadrovsko planiranje, zaposljavanje, profesionalno obrazovanje i obuku, rasporedjivanje i napredovanje, do otpustanja zaposlenih, ukljucuje pored informisanja i konsultovanje saveta zaposlenih.

c) Delokrug u pogledu socijalnih pitanja, cije definisanje i razgranicenje u odnosu na ekonomska i personalna /kadrovska/ pitanja stvara odredjene teskoce usled uzajamnog preplitanja, kvalitet ovlascenja saveta zaposlenih podize se na rang saodlucivanja. Socijalna pitanja obuhvataju celinu socijalnih posledica ekonomskih odluka u preduzecu: radni red i disciplina na radu; raspored /pocetak, trajanje/ dnevnog i nedeljnog radnog vremena; privremeno skracivanje radnog vremena, prekovremeni rad; mesto, vreme i nacin isplate zarade i drugih primanja; merila za odredjivanje rasporeda godisnjih odmosa; uvodjenje tehnickih ili elektornksih uredjaja za kontrolu izvrsavanja rada zaposlenih; prevencija od povreda na radu i profesionalnih bolesti; utvrdjivanje normative i standarda rada i premija placanja shodno rezultatima rada; nacin dodele stambenih kredita ili dodataka za stanovanje, i sl.557

Belgijski model bipartitnog, u osnovi paritetnog saveta zaposlenih, kojim predsedava poslodavac /director/, spada u kategoriju zajednickih komisija /komiteta/, u cilju jacanja saradnje poslodavca i zaposlenih558, pri cemu je njegovo osnivanje obavezno u privatnom sektoru uopste.

Sastav i nacin izbora. Savet zaposlenih se sastoji od direkora, kao predsedavajuceg, i njegovoh saradnika /visih menadzera, koji zaastupaju interese poslodavca u odnosu prema zaposlenima/, s jedne, i izabranih predstavnika zaposlenih, s druge strane. Mada je savet zaposlenih najcesce paritetno sastavljen, broj clanova saveta na strani poslodavca moze biti i manji od broja predstavnika zaposlenih.

Delokrug rada. Savet zaposlenih ima cetiri osnovna ovlascenja: pravo na periodicno informisanje o ekonomskoj i finansijskoj situaciji poslodavca; pravo na konsultovanje odnosno savetodavnu nadleznost u pogledu pitanja profesionalnog obrazovanja i obuke, organizacije rada, strukturnih promena koje mogu da pogode zaposlene, itd; pravo na /sa/odlucivanje o pitanjima 556 M. Weiss, Labour Law and Industrial Relations in FR Germany, Deventer, 1987, str. 163 – 164.557 M. Weiss, op. cit., str. 164 – 165.558 P. Humblet, M. Rigaux, Belgian Industrial Relations Law, Antwerpen-Oxford, 2005, str. 44 – 45.

102

donosenja ili promene radnih standarda /works rules/, merila za kolektivno otpustanje iz ekonomskih ili tehnickih razloga, rasporeda godisnjih odmora, disciplinskog postupka, nadzora nad primenom socijalnog zakonodavstva, ukljucujuci i nadzor u pogledu rehabilitacije ocoba za invaliditetom; pravo na odlucivanje /menadzment/ o socijalnim programima koji su uspostavljeni u preduzecu.559

Francuksi model tripartitnog saveta zaposlenih – komiteta preduzeca /Commite d’entreprise560/ nije instutucionalno odvojen od sindikata u preduzecu, posto sastav saveta zaposlenih ukljucuje clanove koji se neposredno biraju od zaposlenih – izabrani predstavnici, kao i clanove koji su imenovani od strane sindikata, odnosno sindikalne sekcije561 – sindikalni predstavnici, a clan saveta zaposlenih koji predsedava sednicama saveta je sam poslodavac /generalni direktor, ovlasceni clan uprave, koji, doduse, ne glasa ako se radi o pitanjima iz delokruga za koje se strazi milsjenje predstavnika zaposlenih/.562 U tom smislu, francuski model saveta zaposlenih je originalna kombinacija nemackog /neposredni, direktni izbori/ i anglosakosnskig modela /reprezentacije/ odnosa rada i kapitala u preduzecu /ugovorni odnosi/.563

Savet zaposlenih se javlja na vise nivoa na kojima se odlucuje: u delu preduzeca /etablissment/, u preduzecu, grupi preduzeca, preduzecu ili grupi preduzeca evropskih dimenzija (evropski savet zaposlenih).564

Sastav i nacin izbora. Sastav saveta zaposlenih je tripartitne prirode - pored predstavnika zaposlenih koji su neposredno izabrani, tu su i clanovi saveta koji su postavljeni od sindikata, da bi u sastav usao i sam poslodavac – sef preduzeca /ili ovlasceni predstavnik sefa preduzeca – direktora/.565 Broj clanova saveta zaposlenih zavisi od velicine preduzeca

Monopol u isticanju liste kandidata za izbor u savet zaposlenih imaju reprezentativni sindikati /sindikalne sekcije/ kod poslodavca, sto znaci da svi sindikati uclanjeni u reprezentativne granske sindikate ili konfederacije sindikata na nacionalnom nivou, imaju pretpostavku reprezentativnosti.566 Aktivno pravo glasa imaju svi zaposleni stariji od 16 godina, pod uslovom da su najmanje tri meseca u radnom odnosu u preduzecu. Pasivno biracko pravo ima zaposleni stariji od 18 godina, koji je u radnom odnosu u preduzecu najmanje jednu godinu, i ako nije u bliskom srodstvu sa sefom preduzeca /direktorom/.567 Svaka reprezentativna sindikalna organizacija u preduzecu ima pravo da odredi po jednog predstavnika /clana/ u savet zaposlenih, ukoliko poslodavac zaposljava vise od 300 zaposlenih.568

559 P. Humblet, M. Rigaux, op. cit., str. 53 – 54.560 J. Pelissier, A. Supiot, A. Jeaummaud, op. cit., str. 701-705.561 Ibidem, str. 701.562 J. Pelissier, A. Supiot, A. Jeaummaud, op. cit., str. 706, 710.563 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pelissier, Droit du travail, Paris, 1986, str. 659; 684 – 685.564 J. Pelissier, A. Supiot, A. Jeammaud, op. cit., str. 702.565 J. Pelissier, A. Supiot, A. Jeammaud, op. cit., str. 706.566 G. H. Camerlync, G. Lyon-Caen, J. Pelissier, op. cit., str. 702 – 703.567 Ibidem, str. 702; J. Rivero, J. Savatier, Droit du travail, Paris, 1987, str. 233 – 234.568 G. H. Camerlynck, G. Lyoon-Caen, J. Pelissier, op. cit., str. 703; J. Pelissier, A. Supiot, A. Jeammaud, op. cit., str. 707.

103

Mandat clanova saveta zaposlenih traje tri godine /rezultati izbora za sevat zaposlenih su takodje od znacaja za periodicno utvrdjivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca koji ne uzivaju pretpostvaku reprezentativnosti.

Funkcije saveta zaposlenih, kao institucije saradnje zaposlenih i poslodavca /sefa preduzeca/, odnose se na ekonomska, personalna /kadrovska/ i socijalno-kulturna pitanja, sa razlicitim kvalitetim ovlascenja – informisanje, konsultovanje, saodlucivanje. Savet zaposlenih nema pravo na zakljucivanje kolektivnog ugovora o radu, posto je zakljucivanje kolektivnog ugovora monopol reprezentativnih sindikata kod poslodavca, niti pravo na organizovanje strajka.569

III. EVROPSKI SAVET ZAPOSLENIH

Evropski savet zaposlenih je najvažnija institucija radničke participacije, odnosno industrijske demokratije, čije je predviđanje rezultat demokratizacije kolektivnih radnih odnosa u evropskim društvima (Societas Europea), u cilju poboljšanja prava zaposlenih na informisanje i konsultovanje.570 Razume se, bilo je potrebno sporazumeti se na evropskom nivou o konceptu saveta zaposlenih koji treba da bude prihvaćen u evropskom preduzeću. Direktiva br. 94/45 je rezultat evolucije komunitarnih radnih standarda u pogledu participacije, budući da su sporadično određeni standardi sadržani u direktivama koje se odnose na reorganizaciju poslodavca – o kolektivnom otpuštanju (1975. god.), o transferu (1977. god.), kao i u direktivama koje se odnose na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu.571

Pravni režim. Direktiva br. 94/45 odnosi se na evropski savet zaposlenih u evropskom društvu (SE), u cilju informisanja i konsultovanja, doneta je imajući u vidu i tačku 17. Povelje Zajednice o osnovnim pravima radnika iz 1989. godine, a pravni osnov je u članu 2.2 Sporazuma o socijalnoj politici, kao dodatka Ugovoru o EZ.572 Donošenje ove Direktive, čija implementacija je bila predviđena do 1996. godine,573 imalo je za posledicu izmenu ili dopunu čitavog niza zakona država članica EU: Nemačka je donela Zakon o evropskom savetu zaposlenih (1994. god.); Austrija 1996; Danska – Zakon br. 371; Španija – Zakon iz 1997. god., Velika Britanija – Zakon iz 2000. godine.574 Pravni režim participacije upotpunjen je donošenjem Direktive Saveta 2001/86/EC o dopuni Statuta Evropske kompanije u pogledu informisanja zaposlenih. Pored evropskog saveta zaposlenih, Direktiva 2001/86 predviđa mogućnost participacije predstavnika zaposlenih u nadzornom i upravnom odboru evropskog društva - SE (član 10).

Cilj Direktive. Direktiva 94/45 ima za cilj poboljšanje informisanja i konsultovanja zaposlenih u preduzeću na komunitarnom nivou ili grupi preduzeća na komunitarnom nivou. Pri tom, Direktiva određuje i postupak osnivanja evropskog saveta zaposlenih, na osnovu

569 G. H. Camerlynck, G. Lyon-Caen, J. Pelissier, op. cit., str. 659.570 R. Nielsen, European Labour Law, Copenhagen, 2000, str. 115.571 R. Blanpain, T. Hanami, eds., European Worsk Councils, 1995, str. 15. 572 Ibidem, str. 115 – 116.573 R. Blanpain, T. Hanami, eds., op. cit., str. 9; F. Carinci, R. De Luca Tamajo, P. Tosi, T. Treu, op. cit., str. 166.574 B. Teyssié, Droit europeenne du travail, Paris, 2001, str. 271; M. C. P. Lopez, M. A. de la Rosa, op. cit., str. 537 – 539.

104

odgovarajućeg zahteva za njegovo osnivanje, kao i delokrug poslova Evropsko saveta zaposlenih.575

Pravo na informisanje i konsultovanje zaposlenih se može ostvariti na dva načina: osnivanjem Evropskog saveta zaposlenih ili posebnim postupkom informisanja i konsultovanja, tako što bi se centralni menadžment i specijalni odbor za pregovaranje sporazumeli u pisanom obliku o uspostavljanju postupka informisanja i konsultovanja namesto osnivanja Evropskog saveta zaposlenih (čl. 6,st. 3).576 Pri tom, centralni menadžent je odgovoran za stvaranje uslova i obezbeđivanje nužnih sredstava za osnivanje Evropskog saveta zaposlenih ili posebnog postupka informisanja i konsultovanja (čl. 4).577

Pod pojmom “konsultovanje” podrazumeva se “razmena mišljenja i uspostavljanje dijaloga između predstavnika zaposlenih i menadžmenta ili odgovarajućeg nivoa menadžmenta” (čl. 2,1,f).

Profesionalni domen primene. Direktiva se odnosi na preduzeća (privredna društva) evropskih dimenzija, odnosno komunitarnog nivoa, u kojima je zaposleno najmanje 1000 zaposlenih u najmanje dve države članice, pri čemu treba da je zaposleno najmanje po 150 zaposlenih u svakoj od najmanje dve države članice, a pod “grupom preduzeća” podrazumeva se preduzeće koje kontroliše i njegova kontrolisana preduzeća. Pod “preduzećem koje kontroliše” podrazumeva se preduzeće koje vrši dominantan uticaj nad drugim preduzećem – kontrolisanim preduzećem, putem svojine, finansijskog učešća ili pravila kojima je uređen pitanje tog uticaja. Pri tom, podrazumeva se da postoji dominantan uticaj kad “preduzeće koje kontroliše” raspolaže većinskim kapitalom u kontrolisanom preduzeću; kad kontroliše većinu glasova (u skupštini društva) na osnovu učešća (udela) u kapitalu; ako može da imenuje više od polovine članova upravnog odbora, odbora direktora ili nadzornog odbora. Merodavno pravo za određivanje svojstva preduzeća koje kontroliše određuje se na osnovu zakona (prava) države članice. U slučaju sukoba zakona, odlučujuće merilo jeste broj imenovanih članova upravnog odbora, odbora direktora ili nadzornog odbora. Pojam “grupa preduzeća komunitarnog nivoa” obuhvata grupu preduzeća od najmanje 1000 zaposlenih u okviru država članice i najmanje dve grupe preduzeća u različitim državama članicama i najmanje drugu grupu preduzeća sa najmanje 150 zaposlenih u drugoj državi članici.578

Pri određivanju praga – minimalnog broja zaposlenih, kao uslova za primenu Direktive 94/45, uzima se u obzir prosečan broj zaposlenih, uključujući i zaposlene sa nepunim radnim vremenom, u toku prethodne dve godine, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i/ili praksom.

U evropskim preduzećima koja ispunjavaju navedene uslove iz Direktive 94/45, postoji obaveza osnivanja Evropskog saveta zaposlenih.579 Države članice, međutim, mogu da predvide da se Direktiva 94/45 ne primenjuje na zaposlene (osoblje) trgovačke mornarice (plovila).

575 R. Blanpain, F. Hendrickx, eds., European Labour Law and Social security Law, Kluwer, 2002, str. 304 – 305; R. Nielsen, op. cit., str. 115.576 R. Blanpain, T. Hanami, eds., op. cit., str. 16; R. Blanpain, F. Hendrickx, eds., op. cit., str. 308 – 309; R. Nielsen, op. cit., str. 118 - 119. 577 R. Blanpain, F. Hendrickx, eds., op. cit., str. 307.578 R. Blanpain, F. Hendrickx, eds., op. cit., str. 305; R. Nielsen, op. cit., str. 115 – 117.579 R. Blanpain, F. Hendrickx, eds., op. cit.,str. 289; R. Blanpain, T. Hanami, eds., op. cit., 17.

105

Značaj Direktive 94/45 može da se izrazi imajući u vidu to da se ova direktiva može odnositi na 1500 do 2000 preduzeća ili grupa, sa 10 – 15000 zavisnih društava, i sa 40 – 50000 članova evropskih saveta zaposlenih (u 1995. godini).580 Shodno izveštaju Komisije za 2000. godinu bilo je zaključeno više od 600 sporazuma kojima je uspostavljen sistem informisanja i konsultovanja na osnovu Direktive 94/45, uključujući i evropski savet zaposlenih (Izveštaj Komisije o industrijskim odnosima u Evropi).581

Postupak osnivanja Evropskog saveta zaposlenih

Inicijativa. Obaveza iniciranja postupka za osnivanje Evropskog saveta zaposlenih jeste na poslodavcu, odnosno centralnom menadžmentu. Pod pojmom “centralni menadžment” podrazumeva se centralni menadžment (odbor direktora, uprava) preduzeća komunitarnog nivoa, ili, u slučaju grupe preduzeća komunitarnog nivoa – centralni mendžment preduzeća koje kontroliše.582

Pravo na inicijativu za osnivanje Evropskog saveta zaposlenih imaju i zaposleni, odnosno predstavnici zaposlenih: najmanje 100 zaposlenih u najmanje dva preduzeća ili dela preduzeća u najmanje dve države članice, kao predstavnici zaposlenih u najmanje dva preduzeća ili dela preduzeća u najmanje dve države članice.583 Zaposleni, odnosno njihovi predstavnici mogu inicirati postupak samo u pisanom obliku. Premda direktiva (ekplicitno) ne spominje sindikate, sindikati de facto imaju odgovarajuću ulogu, budući da su članovi evropskih socijalnih saveta po pravilu i članovi sindikata, a sami sindikati imaju pravo da organizuju osposobljavanje, obuku za članove evropskog saveta zaposlenih.584

Da bi se Evropski socijalni savet osnovao potrebno je da se uspostavi specijalni pregovarački odbor, koji će biti sastavljen uz uvažavanje odgovarajućih smernica: da svaka država članica odredi način izbora ili imenovanja članova ovog specijalnog pregovaračkog odbora, koji treba da budu izabrani ili imenovani u okviru svojih teritorija; da države članice obezbede da zaposleni u preduzećima ili njihovim delovima u kojima nema predstavnika zaposlenih bez krivice zaposlenih, imaju pravo da izaberu ili imenuju svoje članove u specijalni pregovarački odbor; da specijalni pregovarački odbor ima najmanje tri a najviše 17 članova; da u svakoj državi u kojom preduzeće komunitarnog nivoa ima jedno ili više zavisnih društava ili u kojoj grupa preduzeća komunitarnog nivoa ima kontrolno ili kontrolisana preduzeća, bude predstavljena sa jednim članom; da budu određeni dopunski članovi srazmerno broju zaposlenih u delovima preduzeća (filijalama), kontrolnim ili kontrolisanim preduzećima, a shodno zakonodavstvu države članice na čijoj teritoriji je sedište centralnog menadžmenta.585 Na primer, grupa preduzeća u kojoj je dominantno društvo francusko jeste Saint-Gobain, a grupa preduzeća u kojoj je dominantno društvo nemačko jeste Volkswagen.586

580 R. Blanpain, T. Hanami, eds., op. cit., str. 17.581 R. Nielsen, op. cit., str. 119.582 R. Blanpain, F. Hendrickx, op. cit., str. 305 – 307.583 R. Nielsen, op. cit., str. 117.584 R. Blanpain, T. Hanami, eds., op. cit., str. 17.585 R. Blanpain, T. Hanami, eds., op. cit., str. 308; R. Nielsen, op. cit., str. 117 – 118.586 X. Blanc-Jouvan, op. cit., str. 184 – 185.

106

Funkcije specijalnog pregovaračkog odbora

Specijalni pregovarački odbor ima za zadatak da zaključi pisani sporazum sa centralnim menadžmentom, kojim se određuje domen primene, sastav, funkcija i trajanje mandata Evropskog saveta zaposlenih, kao i aranžmani o implementaciji postupka informisanja i konsultovanja zaposlenih (čl. 5, st. 3). Obaveza je centralnog menadžmenta da zakaže sastanak sa specijalnim pregovaračkim odborom (čl. 5, st. 4).

Specijalni pregovarački odbor može da odluči da ne započne (otvori) pregovaranje, ili da okonča pregovaranje koje je već započelo, ali je za takvu odluku potrebna dvotrećinska većina glasova (čl. 5, st. 5). To, međutim, ima za posledicu da se novi zahtev za osnivanje specijalnog pregovaračkog odbora ne može podneti pre isteka roka od dve godine (čl. 5, st. 5, al. 3), čime se, indirektno, utiče na specijalni pregovarački odbor da bona fide pregovara radi zaključenja sporazuma sa centralnim menadžmentom.

Ako se otvore pregovori između specijalnog pregovaračkog odbora i centralnog menadžmenta, pregovori se u dobroj veri odvijaju radi zaključenja pismenog sporazuma. Predmet pisanog sporazuma uključuje: određivanje preduzeća koja će biti obuhvaćena sporazumom; sastav Evropskog saveta zaposlenih, postupak informisanja i konsultovanja; raspored sastanaka; finansiranje rada Evropskog saveta zaposlenih; rok važenja sporazuma i postupak novog pregovaranja (čl. 6, st. 2).587 U vezi sa ovim sporazumom o evropskom savetu zaposlenih, može da se postavi pitanje njegove pravne prirode – da li se radi o vrsti kolektivnog ugovora o radu ili je u pitanju druga vrsta sporazuma.588

Način izbora i sastav

Način izbora članova Evropskog saveta zaposlenih sporovodi se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i/ili praksom (Annex, 1b).589

Sastav Evropskog saveta zaposlenih. Broj članova Evropskog saveta zaposlenih određuje se pisanim sporazumom specijalnog pregovaračkog odbora i centralnog menadžmenta (čl. 6, st. 1). Sporazumom se utvrđuje i alokacije mesta i trajanje mandata članova Evropskog saveta zaposlenih (čl. 6, st. 2, b)).

Članovi Evropskog saveta zaposlenih mogu da budu samo iz reda zaposlenih. Broj članova evropskog saveta zaposlenih zavisi od veličine evropskog preduzeća, i broji od tri do 30 članova, s tim da je po jedno mesto rezervisano za svaki organizacioni deo (sa više od 150 zaposlenih), a da se dodatna mesta određuju shodno načelu proporcionalnosti.590 Preciznije rečeno, neophodno je obezbediti da svaka država članica u kojoj preduzeće komunitarnog nivoa ima jedan ili više organizacionih delova (eng. establishment) ili u kojoj grupa preduzeća na komunitarnom nivou ima preduzeće koje kontroliše ili jedno ili više kontrolisanih preduzeća, bude predstavljena sa jednim članom u Evropskom savetu zaposlenih (Aneks, 1(d)). Osim toga,

587 R. Blanpain, T. Hanami, eds., op. cit., str. 309.588 Ibidem, str. 18.589 R. Blanpain, F. Hendrickx, eds., op. cit., str. 325.590 B. Teyssié, op. cit., str. 294.

107

u sastav Evropskog saveta zaposlenih ulaze i dopunski članovi srazmerno broju zaposlenih koji rade u delovima preduzeća, preduzeću koje kontroliše ili kontrolisaniom preduzeću (shodno zakonodavstvu države članice) unutar teritorije u kojoj je sedište centralnog menadžmenta (Aneks, 1,d).591

Članovi evropskog socijalnog saveta mogu biti izabrani ili imenovani od strane saveta zaposlenih, koji postoje u nacionalnim okvirima na nivou (organizacionih delova) preduzeća. Njihov mandat je određen Direktivom – četiri godine.592

Način rada Evropskog saveta zaposlenih

Uslove za rad i sredstva za rad Evropskog saveta zaposlenih obezbeđuje poslodavac /centralni menadžment/. Troškovi rada Evropskog saveta zaposlenih, neophodni za izvršavanje obaveza Saveta, padaju na teret poslodavca (centralnog menadžmenta). Ovi troškovi uključuju troškove prevođenja, putovanja i smeštaja, osim ako se drugačije ne sporazumeju centralni menadžment i Evropski savet zaposlenih, odnosno Izborni komitet.

Sastanci Evropskog saveta zaposlenih održavaju se shodno pravilima sadržanim u pisanom sporazumu sa centralnim menadžmentom: mesto održavanja, učestalost sastanaka, trajanje sastanaka i sl. Evropski savet zaposlenih ima pravo na zajednički sastanak sa centralnim menadžmentom jedanputa godišnje (Aneks, 2).593 Sastanci treba da se održavaju u duhu saradnje, uz dužno poštovanje uzajamnih prava i obaveza (čl. 9 Direktive).594 Evropski savet zaposlenih održava svoje sastanke u punom ili užem sastavu. 595

Članovi Evropskog saveta zaposlenih, kao i eksperti koji pomažu u radu Saveta, dužni su da čuvaju informacije koje su im saopštene kao poverljive, a u skladu sa zakonodavstvom država članica. Ova obaveza vezuje članove Evropskog saveta zaposlenih i po isteku njihovog mandata. Osim toga, država članica može, u posebnom slučaju, i pod uslovima utvrđenim nacionalnim zakonodavstvom, da bude izuzeta od obaveze dostavljanja one informacije čija je priroda takva da može ozbiljno da šteti funkcionisanju preduzeća u pitanju. Doduše, takvo izuzimanje može biti podvrgnuto prethodnom upravnim odobrenjem ili sudskom odlukom.596

Delokrug poslova Evropskog saveta zaposlenih

Direktiva 94/45 ne zadire u upravljačka ovlašćenja, odnosno ne predviđa ovlašćenja evropskog saveta zaposlenih u pogledu saodlučivanja, već se ograničava na ovlašćenja u pogledu informisanja i konsultovanja. Pri tom, direktiva ističe važnost spremnosti (duha) na dijalog i saradnju, budući da direktiva ne predviđa da evropski savet zaposlenih može da organizauje štrajk ili drugi oblik kolektivne (industrijske) akcije na evropskom nivou.597

591 R. Blanpain, F. Hendirckx, eds, op. cit., str. 326.592 B. Teyssié, op. cit., str. 295.593 R. Blanpain, F. Hendrickx, eds., op. cit., str. 326.594 Ibidem, str. 310.595 Ibid. 596 Ibid.597 R. Blanpain, T. Hanami, eds., op. cit., str. 17.

108

Evropski savet zaposlenih ima prava u pogledu informisanja i konsultovanja, što podrazumeva odgovarajuće obaveze uprave centrale evropskog preduzeća. Uprava centrale dužna je da pregovara u cilju postizanja sporazuma o načinu informisanja i konsultovanja evropskog saveta zaposlenih.598

Standardi u pogledu informisanja i konsultovanja predviđeni Direktivom 94/45 ne utiče na obaveze koje izviru iz posebnih direktiva kojima je uređeno pitanje informisanja i konsultovanja u slučaju kolektivnog otpuštanja (Direktiva 75/129/EEC), kao što ne diraju u stečena prava zaposlenih u slučaju transfera (Direktiva 77/187).

Informisanje. Evropski savet zaposlenih ima pravo da bude obavešten o poslovnim rezultatima – bilansu, kao i o perpektivama razvoja preduzeća.599 Pravo na informisanje se ostvaruje putem izveštaja koje sastavlja i dostavlja centralni menadžment (Aneks, 2). Na zahtev Evropskog saveta zaposlenih, odnosno Izbornog komiteta opseg informisanja može biti proširen u određenoj meri.

Konsultovanje. Evropski savet zaposlenih ima pravo da bude konsultovan (na osnovu izveštaja koji dostavlja centralni menadžment) posebno kad je reč o strukturnoj, ekonomskoj i finansijskoj situaciji; izgledima za razvoj posla (delatnosti), proizvodnje i prodaje; trendu u pogledu zapošljavanja, investicija, suštinskih promena u organizaciji, uvođenju novih metoda rada, proizvodnih procesa; reorganizaciji – transferu, spajanju ili zatvaranju preduzeća, odnosno značajnijeg dela preduzeća, te kolektivnog optuštanja (Aneks, 2).600

598 B. Teyssié, op. cit., str. 285.599 B. Teyssié, op. cit., str. 300.600 R. Blanpain, F. Hendrickx, eds., op. cit., str. 326 – 327.

109