(Skripta) Istorija

  • View
    62

  • Download
    21

Embed Size (px)

Text of (Skripta) Istorija

Nezavisni univerzitet Banja LukaFakultet za drutvene naukeOpta pedagogija 1. godinaProfesor: dr Ivica RadovanoviAsistent: mr Branka Ostoji2008/2009M A T E R I J A L Z A K O L O K V I J(OPTA I NACIONALNA ISTORIJA PEDAGOGIJE)

OPTA ISTORIJA PEDAGOGIJE PREDMET I ZADACI ISTORIJE PEDAGOGIJE

Ova nauka prouava razvoj vaspitnog rada i pedagokih ideja od prvobitne zajednice do nae neposredne prolosti. U tu prolost spada razvoj vaspitnih ciljeva, pricnipa, metode, razvoj sistema i upozanvanje najistaknutijih pedagokih linosti koje su sve to iznosile i na taj nain uticale na razvoj celokupnog vaspitanja i na kolstvo.Istorija pedagogije ne bavi se samo nizanjem istorijsko-pedagokih injenica u toku vremena, nego joj je ujedno stalo do toga da otkriva mnogobrojne uzroke vaspitnih zbivanja u prolosti i da posebno utvruje na koji nain su vaspitna iskustva i pedagoke ideje starijih doba uticale na pedagoku prasku i teoriju budueg doba; njen je zadatak da otkriva meusobne uticaje i veze i na samom pedagokom podruju.Istorija pedagogije se ne moe odvojiti od opteg ekonomsko-politikog i kulturno-filozofskog razvoja drutva.

Istorija pedagogije mora to odreenije i to kritinije da objasni sve one praktine i teorijske vaspitne tekovine koje su u istoriji toliko napredne da su sauvale svoj znaaj i za dananjicu, za nau pedagogiju. Istorija pedagogije progresivnost vaspitnog delovanja i pedagokih ideja u prolosti ocenjuje prema njihovom znaenju za razvoj materijalnog drutvenog ivota, za razvoj drutvenog bia i pedagoke kulture u celini.

Istorija pedagogije mora prikazati i ulogu onih ideja koje su koile razvoj drutva.Predmet opte istorije pedagogije je prouavanje celokupne pedagoke prolosti u njenoj drutveno-istorijskoj zavisnosti i ulozi-prouavanje razvoja pedagokih doktrina, pedagokih sistema i vaspitnih ustanova.Zadatak opte istorije pedagogije je u tome da otkriva drutvene i kulturne uzroke vaspitanja u prolosti, posebno njegov klasni karakter u eksploatatorskom drutvu i da u borbi pedagokih shvatanja, koja su izraz drutvneih suprotnosti, kritiki razmatra pozitivne, napredne elemente. Tako ukazuje na neprekidnu povezanost u razvoju vaspitne prakse i teorije i otkriva uticaje pedagoke drutvene svesti na opti drutveni napredak.

Istorija pedagogije treba da posveti naroitu panju onim dostignuima pedagokog rada kojim i mi treba da ovladamo kao pozitivnim pedagokim nasleem i da ga smatramo jednim od izvora za nae vaspitanje i pedagogiju.Prouavanje istorije pedagogije mora na taj nain kod vaspitaa da razvija potovanje prema pedagokoj prolosti, da probudi kritiko oseanje za njeno ocenjivanje, da osvetljavanjem velikih napora i analizom dostignua prolosti probudi u njima razumevanje sadanjeg pedagokog rada kod nas, da izotri njihovo oseanje za istorijske elemente u naoj pedagokoj sadanjosti i oseanje za sve to je u njoj zaista novo. VASPITANJE U PRVOBITNOJ ZAJEDNICI

Ve u prvobitnoj zajednici moemo govoriti o vaspitanju. Vaspitanje se javilo u procesu rada.Besklasnost prvobitnog drutva dala je i tadanjem vaspitanju besklasni karakter. Vaspitanje se razlikovalo samo po polu. U poetku je bilo povezano sa neposrednim radnim procesom i osposobljavalo je omladinu za taj proces. Sa postepenim razvojem proizvodnih sredstava i sa postepenim dolaenjem do izraaja druvene podele rada poele su se javljati i nove drutveno-vaspitne potrebe. Vaspitanje se sve vie menjalo u pouavanje u radu i u celishodno navikavanje. Pored neposrednog ospsobljavanja za rad javlja se kao vaspitni cilj potreba za ukljuivanjem omladine u celokupan drutveni ivot. Javlja se, pre svega, potreba verskog, moralnog i vojnikog vaspitanja.Nastajanjem drutvenih razlika prvobitno vaspitanje gubi karakter drutvene jednakosti, a sa poecima klasnog drutva javljaju se i poeci klasnog vaspitanja. Umno vaspitanje, odvaja se u prvom redu od radnog i vojnikog vaspitanja. Umno vaspitanje postaje naroito pravo valadajuih, dok se vaspitanje ostalih lanova ograniava na radno i vojniko vaspitanje. VASPITANJE I PEDAGOGIJA U ROBOVLASNIKOM DRUTVU VASPITANJE U POJEDINIM ROBOVLASNIKIM DRAVAMA (EGIPAT, GRKA, SPARTA, ATINA)

PEDAGOKI RAD I PEDAGOKI POGLEDI GRKIH FILOZOFA (SOFISTI, SOKRAT, PLATON, ARISTOTEL)

VASPITANJE I KOLSTVO U RIMU.

HRIANSTVO I VASPITANJE DO RASPADANJA ROBOVLASNIKOG DRUTVA

Vaspitanje u robovlasnikom drutvu ima izrazito klasni karakter. Klasno obeleje toga vaspitanja istie se u njegovoj pristupanosti, sadrini, metodama i organizaciji. Negde pre, a negde kasnije, vaspitanje u tom druvu postaje stvar drave, koja je orue vlasti eksploatatorskih slojeva.Predkolsko vaspitanje je koncentrisano u porodici, a kasnije kola prihvata centralnu vaspitnu funkciju. Postanak kola vezan je za sve vee drutvene potrebe i za kulturni procvat koji je omoguio ropstvo.Najstariju kulturu i prve kole nalazimo u zemljama staroga Istoka nekoliko hiljada godina pre nae ere.Nekoliko vekova pre nae ere kultura i kolstvo u antikoj Grkoj dostiu vii stepen. Ovde vladaju dva kolska sistema: spartanski i atinski.Spartansko vaspitanje je izrazito vojniko.

Vaspitanje u Sparti odgovaralo je organizaciji ivota i potrebama Spartanaca. Sparta je bila stalno izloena dvema opasnostima: spoljnoj opasnost da bude osvojena od drugih i unutranjoj opasnost od pobuna velikog broja robova. Pored toga imali su i elju za osvajanjem tuih teritorija. Zbog svega toga ivot u Sparti bio je gotovo potpuno vojniki organizovan.

Ona deca koja su pri roenju bila nerazvijena ili bolesna odmah su osuivana na smrt. Odmah su odnoena i ostavljana zverima u umi ili su bacana sa litice). Zdrava deca podvrgavana su specijalnom vaspitanju, do 7. godine u porodici, a od 7. do 18. u specijalnim zavodima (u surovim uslovima). Okosnicu vaspitanja inili su uenje ratnih vetina, razvijanje fizike snage, okretnosti, izdrljivosti, snalaljivosti i lukavosti u borbi, a posebno je uvebavan tzv. lakonski govor (to krae postaviti pitanje i jo krae na njega odgovoriti). Vaspitanje u Atini se odlikuje svojim vaspitnim idealom, skladnou tela i duha.

Upravo je u Atini, prvi put, harmonijski razvoj linosti postavljen kao cilj vaspitanja. Nastavno gradivo se koncentrie u predmetima: gramatici, dijalektici, retorici, aritmetici, geometriji, astronomiji i muzici. Ova nastavna sadrina je veoma bogata i odgovara ivotu u doba cvetanja antikog sveta.Za grku vaspitnu praksu i teoriju veoma su znaajni filozofi. Najznaajniji grki filozofi koji su teoretski osnovali vaspitanje i tako stvorili pedagoku teoriju na osnovu posmatranja prakse jesu Platon i Aristotel. Obojica istiu drutveno znaenje vaspitanja, svesni su toga kolika je vanost predkolskog vaspitanja, za koje daju izvesna uputstva, zamiljaju sistem kolstva i odvojeno posveuju panju teoretskom i filozofskom obrazovanju.Aristotel veoma istie realistiko vaspitanje, to se vidi iz njegovog odnosa prema nastavnim predmetima (vanost telesnog vaspitanja, geografije, istorije, zakonodavstva i dr.), a zatim i iz toga to vodi rauna o ovekovoj prirodi i vebanju.Platon i Aristotel zasnivaju celokupni sistem obrazovnih predmeta koji su se tada izuavali i raspravljaju o meusobnim odnosima raznih vaspitnih podruja; telesnog, umnog, moralnog, estetskog vaspitanja. Aristotel istie njihovu nedeljivu meusobnu povezanost.Platon i Aristotel utiu svojim pogledima na srednjevekovno vaspitanje. Aristotetl, pre svega, na vaspitanje u vreme Humanizma i Renesanse.

U dodiru sa grkom kulturom, rimski se vaspitni sistem snano oslanja na grki vaspitni sistem, to se vidi naroito u kolstvu, mada Rim muzici i gimnastici nikad nije pridavao toliko vanosti koliko Atina.Rimski pedagog Kvintilijan bio je veoma znaajan za istoriju pedgogije. On je sredio grke pedagoke poglede i plodonosno ih dopunio rimskim vaspitno-obrazovnim iskustvima i svojim pedagokim talentom. Znaajan je za didaktiku.Karakteristina crta celokupnog antikog vaspitnog sistema jeste etika nota koja provejava kroz taj sistem. Tu se ne radi samo o visokom stepenu umnog vaspitanja, zatim telesnog i estetskog, nego ujedno i uvek o poptuno odreenom moralnom liku oveka koga vasptianje treba da formira za antiko drutvo.Etika shvatanja antikih filozofa prepliu se uvek i sa njihovim pedagokim shvatanjima. Sokrat, Platon i Aristotetl vide glavni vaspitni zadatak u vaspitanju graanina punog vrlina. Grkom i rimskom vaspitanju poznat je niz etikih vrlina koje e pred kraj hrianstvo dopuniti sa svoje idejne osnove (humanost).O radnom vaspitanju kroz itavu antiku nema govora.U vreme raspada robovlastikog drutva (od II do IV veka nove ere) antika kultura i obrazovanje osetno opadaju. U punom smislu rei poinju da cene ovu kulturu tek u XIV veku, u doba Humanizma i Renesanse.Ekonomsko-politike krize i nova vera koja je podredila celokupno znanje teologiji, pripomogle su tome da su antiko vaspitanje i pedagogija poeli venuti i da se nastava sve vie pretvara u dogmatinost i formalizam.

Kulturna uloga hrianstva sastoji se u tome to meu manje razvijenim evropskim narodima iri pismenost i tako bar delimino omoguava kontinuitet sa elementima one kulture kojoj su bili skloni neki hrianski mislioci.U zapadnoj Evropi pojavila se antika kultura sa Arabljanima u VIII veku. FEUDALIZAM:

KOLE, NASTAVA I UMETNOSTI U FEUDALIZMU

Za srednjevekovno vaspitanje presudan je stav da je ljude trebalo vaspitati u jedinstvenom duhu katolike vere, u duhu odanosti Bogu i bezuslovnoj poslunosti. Cilj na onom svetu treba da nadoknadi sve potrebe na ovom svetu.Zbog interesa svetenike slube, crkva dri skoro iskljuivo vlast nad kolstvom. Ali je ona za to imala i stvarnih uslova, poto je ogromno antiko kulturno bogatstvo bilo u rukama njenih zastupnika.

Srednji vek nije znao za opte obavezno i osnovno kolstvo. Tip srednjevekovne kole predstavljala je staleka kola, bilo da je crkvena ili gradska. Toj koli je bilo stalo da vaspita i obrazuje svetenika, ili kasnije da vaspita i obrazuje trgovca,